Ratko

“Sumatra

Sad smo bezbrižni, laki i nežni.
Pomislimo: kako su tihi, snežni
vrhovi Urala.

Rastuži li nas kakav bledi lik,
što ga izgubismo jedno veče,
znamo da, negde, neki potok
mesto njega, rumeno teče!

Po jedna ljubav, jutro, u tuđini,
dušu nam uvija, sve tešnje,
beskrajnim mirom plavih mora,
iz kojih crvene zrna korala,
kao, iz zavičaja, trešnje.

Probudimo se noću i smešimo, drago,
na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledene gore, blago, rukom.”
― Milos Crnjanski

“Klečala je preda mnom i šaputala, da ne može bez mene da živi. Ja sam joj rekao da ode. Predosećam smrt i rado kašljem, pa bi bilo suviše sentimentalno da umrem u njenim rukama. Ona bi suviše glasno plakala, a ja ne volim plač nego tugu. Nisam više željan, da me ljube, niti da mi iko pruža ruku. Dosta je bilo. Ako je ljubav, naljubio sam se. Umoran sam. Pod prozorom mi je niklo žito, i stoput na dan hoću da se zaplačem. Žao mi je sebe samog. Ali mi je žao i žita. Ko zna, možda i neće moći bez mene da živi. Zar je ona kriva, ako ljubav nije večna. Sve to priznajem. Ja ništa ne želim, osim da brzo prodje sve što dodje. Kad smo se našli i ja i ona imali smo već hiljadu greha, navika i senki u sebi. A da ljubav počinje u šumi, kako bi sve lakše bilo.”
― Miloš Crnjanski, Dnevnik o Čarnojeviću

“Нешто заједничко породично, од оца наслеђено, имале су обе сестре; сузе боље рећи сузу, ону севдалинску једну сузу која стоји у оку непомично, светли, нити отиче нити усахњује.”
― Isidora Sekulić, Kronika palanačkog groblja

“Дођи у воћњак у пролеће.
Ту су светлост и вино, и љубавници
у цветовима нара.

Ако не дођеш, све то није важно.
А ако дођеш, све то није важно.
˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷

У телу света, кажу они, налази се душа
и та душа си ти

Али ми имамо пролазе један унутар другог
које никада нико да спомене.
˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷
Кад сам с тобом, остајемо на ногама целе ноћи.
Кад ниси овде, не могу да заспим.

Слава Богу због те две несанице!
И због разлике међу њима.
˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷

Играј, кад си начисто разбијен.
Играј, ако си подерао завој.
Играј усред битке.
Играј у својој крви.
Играј, кад си савршено слободан.”
― Jalaluddin Rumi, Jedino sve