Kasnosrednjovjekovna nekropola sa stećcima pod Borinovcem u Trilju. Late Medieval Necropolis with "Stećci" under Borinovac at Trilj

.­,  ANTE  ｍｉｌｏｅｖ＠ KASNOSREDNJOVJEKOVNA  NEKROpoLA   SA  STECCIMA  POD  BORINOVCEM  U  TRILJU   Na  sjeveroistoku  od  Trilja,  nedaleko  od  lijeve  obale  Cetine  i  pri  dnu  zapadnog obronka brda Borinovca,  na  lokalitetu koji  narod  danas  naziva  G r  e b  ＠ i n  el  nalazi  se  kasnosrednjovjekovna  nekropola  (sl.  1).  To  zem- ljiš.te  pripada  selu  Vedrinama  (k.  o.  Vedrine,  ･ｳｴＮ＠ zem.  1209/1). U  novije  vrijeme  gradnjom  stambenih  objekata  uništeni  su  rubni  dijelovi  te  ne- kropole,  a  sve  ｵ･ｳｴ｡ｬｩｪ＠ podizanje  stambenih  ｫｵ｡＠ lako  je  moglo  u  po- sljednjih­nekoliko godina uništiti  i  njezin središnji  dio. 2  Prije  ｰｯ･ｴｫ｡＠ istraživanja  na  nekropoli  su  se  ｰｲｩｭｪ･ｶ｡ｬ＠ tri  groba  i  šesnaest  ｳｴ･｡ｫＬ＠ a  po  ｰｲｩ｡ｮｪｵ＠ mještana  desetak  ｳｴ･｡ｫ＠ i  grobova  je  uništeno  pri  gradnji  okolnih  ｫｵ｡Ｎ＠ Nekoliko  je  grobova  uništeno  i  grad- njom  ｫｯｶ｡ｮｩ｣･＠ Ane  ｔ･ｲｺｩＬ＠ a  nekoliko  gradnjom  gospodarskih  objekata  (kokošinjca  i  garaže)  Jakova  ｖｲｧｯ｡Ｎ＠ ｓｴ･｣ｩ＠ koji  su  se  nalazili  nad  uni- štenim grobovima  premješteni  su uz  ｩｳｴｯｮ＠ Ｈｳｴ･｣ｩ＠ II,  III  i  VII)  i  zapad- ni  txx, XXII­XXV)  rub  nekropole,  ili  su  ih  ugradili  u  temelje  spome- nutih  ｧｲ｡･ｶｩｮＮ＠ Nije  ｩｳｫｬｪｵ･ｮｯ＠ da je koji ostao i  pod njima.  l S.  ｇｵｮｪ｡Ｌ＠ Kratak  osvrt  na  prilike  i  rad  Muzeja  u  Kninu,  Starohrvatska pro- svjeta (dalje:  SRP), III.  ser.,  sv.  1,  Zagreb  1949,  286;  S.  ｂ･ｬ｡ｧｩＬ＠ ｓｴ･｣ｩＬ＠ kataloško- ­topografski  pregled,  Sarajevo 1971,  78;  A. ｍｩｬｯ･ｶＬ＠ Borinovac,  Trilj  ­ k'<lsnosrcd- njovjekovna  nekropola  sa  ｳｴ･｣ｩｭ｡Ｌ＠ Arheološki pregled, 22,  Beograd  1981,  166­168,  tab.  XCIII,  XCIV.  Sve  donedavno  za  blagoslov  dijela  Sinjskog  polja  uzvodno  od  Trilja na  dan  sv.  Marka  ｺ｡ｩｶｪｵ＠ Božju  milost  za  bolji  urod  i obilnije  prihode,  procesija  je pohodila  ovaj  lokalitet  ｵｳｰｩｮｪ＠ se  na  vrh  brda  Borinovca,  gdje  se  ne- kad,  kako  smo  saznali  od  starijih  mještana, nalazila  i  manja  kapelica  kojoj  danas  nema  nikakva  traga.  ｏ｢ｩｬ｡ｺ･＠ ovaj  lokalitet  u  namjeri  da  ｰｲｯｮ｡･ｭ＠ bilo  k'<lkve  ostatke  tog  objekta,  saznali  smo  da  se  na  vrhu  brda  nalazio  ulomak  rimske  stele  koji  je  danas  prelomljen  u  dva  komada,  u  dvorištu  župnog  ureda  u  Trilju.  To  je  ulomak donjeg  dijela stele s  prikazom vrata  »podzemnog svijeta«.  2  Da  bi  se  QVO  ｳｰｲｩｪ･ｬｯ＠ nekropola  ja  ｺ｡ｴｩ･ｮ＠ rješenjem  Regionalnog  zavoda  za  zaštitu  spomenika  kulture  u  Splitu  broj:  24/40­77  od  28.  prosinca  1977.  godine  i  uvedena  u  Registar  nepokretnih  ｳｰｯｭ･ｮｩｾ｡＠ kulture  pod  rednim  brojem  980.  Kako  ni  ovO  rješenje nije  ｳｰｲｩｪ･ｬｯ＠ mještane  Trilja  da  nekropolu  i  dalje  uništavaju,  bilo  je  nužno  pristupiti'  njezinu  istraživanju.  Istraživanje  nekropole  je  izvršeno  u  vre- menu  od  28.  kolovoza  do  2S.  rujna  1980.  godine,  a  obavljao  ga  je  autor  u  ime  Mu- zeja  Cetinske  krajine.  Kao  ｳｴｲｵｮｩ＠ suradnici  pri  istraživanjima  sudjelovali  su  arhe- olozi  Vanja  ｋｯｶ｡ｩ＠ i  Vedrana  Gašparac,  te  Goran  ｎｩｫＬ＠ dipl.  inž.  arhitekture.  Po  završenim  istraživanjima  ove  nekropole  devet  bolje  ｯ｢ｲ｡･ｮｩｨ＠ i  ｳ｡ｵｶｮｩｨ＠ ste- ｡ｫ＠ preneseno je u  park ispred osnovne škole u  TriljU.  185   Istraživanje  nekropole  ｺ｡ｰｯ･ｬｩ＠ smo  postavljanjem  kvadratne  mreže  (5 X 5 m)  na slobodni prostor. Sondažno kopanje izveli  smo po sredini ne- kropole u slobodnom prostoru ｩｺｭ･ｵ＠ dvaju redova ｮ｡ｪｧｵ･＠ ｲ｡ｳｰｯ･ﾭ nih ｳｴ･｡ｫ＠ gdje smo odmah naišli na grob (na planu je ｯｺｮ｡･＠ brojem 8). Odavde smo postupno širili iskop s namjerom da najprije istražimo sav slobodni prostor nekropole ｩｺｭ･ｵ＠ ｳｴ･｡ｫＮ＠ Raspored grobova nala- gao je takvu metodu rada, jer bi se u protivnom ｳｴ･｣ｩ＠ morali nekoliko puta premještati. Ukupna površina koja je ｯ｢ｵｨｶ｡･ｮ＠ iskopom iznosi oko 170 m 2 • Po završetku radova definirali smo južnu granicu i dio sje- verne granice nekropole. Dio zapadnog ｧｲ｡ｮｩｯ＠ ruba ｯ､ｲ･ｮ＠ je strmi- nom terena. ｍｯｧｵｮｳｴ＠ daljeg iskopavanja nekropole postojala je još samo na dijelu ｩｳｴｯｮｧ＠ ruba iskopa. Kako tim dijelom terena prolazi mjesna komunikacija, istraživanja tu nije bilo ｭｯｧｵ･＠ izvoditi. OSOBITOSTI NEKROPOLE Istraženi dio nekropole zauzima površinu od oko 170 m:!, ali se nekro- pola prvotno prostirala vjerojatno i na ｶ･ｯｪ＠ površini, iako možda ne s takvom ｧｵｳｴｯｭ＠ razmještaja grobova kakav smo zatekli na njezinu istraženom središnjem dijelu. Na tom je prostoru iskopano i istraženo ukupno pedeset sedam grobova, od kojih je dvadesetpet bilo obilježeno ｳｴ･ｫｯｭＮ＠ Od tih pedeset sedam grobova dva su bila u potpunosti unište- na. Od groba br. 10 ostale su ｳ｡ｵｶｮ･＠ samo dvije obložne ｰｬｯ･＠ i glava pokojnika (vjerovatno je uništen za ukopa u grobove br. 7 i 11), a od gro- ba pod ｳｴ･ｫｯｭ＠ III ｳ｡ｵｶｬｩ＠ su se tek neznatni ostaci rasutih obložnica groba i skeleta pokojnika. (Grob je uništen u novije vrijeme gradnjom kokošinjca.) U sedamnaest ｳｬｵ｡ｪ･ｶ＠ utvrdili smo nad grobovima spome- nike Ｈｳｴ･ｫＩ［＠ za osam ostalih ｳｴ･｡ｫ＠ nismo, zbog njihovog premještanja, uspjeli utvrditi kojim grobovima pripadaju (crtež 6). Nekropola pod Borinovcem u Trilju pripada, po razmještaju grobova i ｳｴ･｡ｫ＠ nad njima, ｵｯ｢ｩ｡ｪ･ｮｭ＠ tipu srednjovjekovnih nekropola na redove 3 (sl. 2). Grobovi i ｳｴ･｣ｩ＠ triljske kasnosrednjovjekovne nekropole bili su orijen- tirani u dva osnovna pravca: utvrdili smo, na primjer, u ･ｴｲ､ｳ＠ pet ｳｬｵ ｡ｪ･ｶ＠ da su grobovi smješteni u smjeru jugozapad-sjeveroistok, (glava pokojnika bila je položena na jugozapadu), u devet ｳｬｵ｡ｪ･ｶ＠ smjer pružanja bio je sjeverozapad-jugoistok (glava pokojnika u ovim grobo- vima je bila položena na sjeverozapadu), a samo u dva ｳｬｵ｡ｪ＠ smjer pru- žanja je bio zapad-istok (glava na zapadu) ali je i u tih grobova pri- ｭｩｪ･ｮ＠ manji otklon u smjeru sjevera i juga. Orijentaciju nismo utvrdili samo za grob 10 i grob pod ｳｴ･ｫｯｭ＠ III jer su gotovo u potpunosti bili uništeni. Takva orijentacija grobova nekropolu pod Borinovcem dovodi u užu vezu s drugim dvjema istraženim i objavljenim kasnosrednjovjekov- 3 ' Iz dosadašnjih istraživanja srednjovjekovnih nekropola ｵｯｬｪｩｶ＠ je da su ne- kropole na redove u velikoj ｶ･ｩｮ＠ formirane samo na onim lokalitetima gdje nij e bilo sakralnih objekata i zbog ･ｧ｡＠ nije bilo posebnog razloga za grupiranje uko- pa na jednom mjestu (D. Jelovina, Starohrvatske nekropole na ｰｯ､ｲｵｪ＠ ｩｺｭ･ｵ＠ rijeka Zrmanje i Cetine, Split 1976, 69-70) . ｉｭ｡ｪｵｩ＠ na umu ovakvu kons tataciju, te raspored grobova na našoj nekropoli, može se pretpostaviti da ni na ovom lo- kalitetu nije bio ｳ｡ｧｲ･ｮ＠ nikakav sakralni objekat. 186   / /  /1 / I I / \ \  J Crtež  l .  Grob  br.  14 s  ulorima  i  '-lje- Crtež 2. Poklopnice groba br. 33 s bovima na oblomicama i urezanim urezanim orna'mentom križem na donožnici s unutarnje strane 187 nim  cetinskim  nekropolama:  onom  u  Brnazima 4  i  onom  u  Maljkovu,5 a  ｳｬｩ｡ｮ＠ smjer pružanja pokazuju i  još neki grobovi  kasnosrednjovjekovnih  nekropola u  Dalmaciji.6  ｒ｡ｺｬｩｴｵ＠ orijentaciju pokazuju  i  ｳｴ･｣ｩ＠ nad  grobovima.  Od  sedamnaest  ｳｴ･｡ｫ＠ te  nekropole,  za  koje  pouzdano  možemo  pretpostaviti  da  nisu  premještani,  šesnaest  ih  se  pruža  u  smjeru  jugozapad­sjeveroistok,  a  samo  jedan  u  smjeru  sjeverozapad­jugoistok  Ｈｳｴ･｡ｫ＠ VIII).  Za  ostalih  osam  ｳｴ･｡ｫ＠ pouzdanu  orijentaciju  nismo  mogli  utvrditi,  jer  nisu  pro- ｮ｡･ｩ＠ nad grobovima, ili su pak grobovi pod njima bili gotovo potpuno uni š teni. Takvu orijentaciju ｳｴ･｡ｫ＠ imaju još dvije nekropole kasnoga srednjega vijeka u široj triljskoj okolici,7 dok je na ostalim dalmatinskim i susjednim ｢ｯｳ｡ｮｫＭｨ･ｲ｣ｧｶｩｭ＠ nekropolama sasvim izuzetna poja- va. 6 ｓｬｩｮｵ＠ orijentaciju grobova i ｳｴ･｡ｫ＠ (jugozapad-sjeveroistok) poka- zuje i nekropola u Grborezima kod Livna, gdje je takav smjer pružanja ｵｴｶｲ･ｮ＠ u gotovo 80% ｳｬｵ｡ｪ･ｶＮ＠ Kod livanjske nekropole zanimljivo jE što takvu orijentaciju pokazuju grobovi i ｳｴ･｣ｩ＠ položeni uglavnom na pe- rifernim dijelovima te nekropole, dok su grobovi i ｳｴ･｣ｩ＠ u središnjem dijelu više-manje pružaju u smjeru zapad-istok s ｶ･ｩｭ＠ ili manjim ot- klonom k sjeveru ili jugu. Analiza grobnih priloga pokazuje da su gro- bovi koji su položeni u sredini nekropole stariji od onih perifernih. 9 Razlozi za tako ｲ｡ｺｬｩｴｵ＠ orijentaciju grobova i ｳｴ･｡ｫ＠ mogu biti mno- gostruki: smještaj s obzirom na gibanje Sunca u ｲ｡ｺｬｩｴｯ＠ doba godine, pružanje nekropole duž neke ｺｮ｡ｪｩ･＠ komunikacije, konfiguracija tla i ｳｬｩｮｯＮ＠ U našem ｳｬｵ｡ｪ＠ skloni smo pretpostavci da je takav razmještaj grobova i ｳｴ･｡ｫ＠ uvjetovao blagi obronak brijega na kojem se nekropola 4 Nekropola na ovom lokalitetu datira se od kraja 13. do ｰｯ･ｴｫ｡＠ 16. ｳｴｯｬｪ･｡＠ (S . ｇｵｮｪ｡Ｌ＠ Starohrvatska crkva i kasnosrednjovjekovno groblje u Brnazima kod Si- nja, SRP, III. ser., sv. 4, 1955, 104-107). 5 Grobovi nekropole u Maljkovu datiraju se prilozima od 12. do 15. ｳｴｯｬｪ･｡＠ (D. lelovina, Kasnosrednjovjekovna nekropola »Greblje« u selu Malj kovu, SRP, III. ser, sv. 7, 1960, 265-266), što naravno ne ｩｳｫｬｪｵ･＠ ｭｯｧｵｮｳｴ＠ da je ukapanje na ovom lokalitetu trajalo i nešto duže, barem do ｰｯ･ｴｫ｡＠ 16. ｳｴｯｬｪ･｡Ｌ＠ kad turskim osvajanjima ovog ｰｯ､ｲｵｪ｡＠ prestaje korištenje ｶ･ｩｮ＠ kasnosrednjovjekovnih ne- kropola, pogotovu imamo li na umu ｩｮｪ･｣ｵ＠ da su od ukupno 140 otkopanih i is- traženih grobova na ovoj nekropoli grobni prilozi ｰｲｯｮ｡･ｩ＠ samo u 32 groba . 6 Ovakav smjer pružanja imaju i grobovi kasnosrednjovjekovne nekropole u Skabrnji (S. ｂ｡ｴｯｶｩＬ＠ Starohrvatska nekropola u Skabrnji, SRP, III. ser., sv . 7, 1960, 221-229) i znatan dio grobova nekropole u Biljanima Donjim (D. lelovina - D. ｖｲｳ｡ｬｯｶｩＬ＠ Srednjovjekovno groblje na ﾻｂ･ｧｯｶ｡ｩﾫ＠ u Biljanima Donjim kod Zadra, SRP, III. ser., sv. 11, 1981, 63). 7 Ovakvu orijentaciju ｳｴ･｡ｫ＠ imaju i nekropole u Vrpolju i ｖ･ｬｩｵＮ＠ Ne kropola u Vrpolju nalazi se oko l km ｩｳｴｯｮｪ･＠ od srednjovjekovne utvrde ｃ｡ｶｩｮＬ＠ a polo- žena je uz cestu koja iz Vrpolj<a vodi ka Trilju. Sadržava Sl ｳｴ･｡ｫＬ＠ od ･ｧ｡＠ 45 pri- pada ｰｬｯ｡ｳｴｩｭＬ＠ 5 ｳｴ･｡ｫ＠ je u obliku sanduka, a jedan u obliku ｫｲｳｴ｡･Ｎ＠ Motivom »kola« i tordirane vrpce ukrašen je samo jedan ｳｴ･｡ｫ＠ u obliku sanduka. Nekro- pola u ｖ･ｬｩｵ＠ u zaseoku Pudari ima 33 vidljiva ｳｴ･ｫ｡Ｌ＠ od ･ｧ｡＠ ih 28 pripada plo- ｡ｳｴｩｭ Ｌ＠ a 5 ｳｴ･｣ｩｭ｡＠ u obliku sanduka. Ni jedan nema ukrasa. I ovdje, dakle, nala- zimo rasporedom, orijentacijom i oblicima ｳｴ･ｫ＠ ｳｬｩｮ･＠ ovima na nekropoli pod Borinovcem_ u Trilju, pa bi se možda i ovdje moglo raditi o istovremenim nekro- polama. 8 Od bosanskih nekropola sa ｳｴ･｣ｩｭ｡＠ jedino ona u Dugom polju kod Blidinj- skog jezera ima orijentaciju ｳ ｴ･｡ｫ＠ u smjeru jugozapad-sjeve roistok (S. ｂ ･ ｬ｡ ｧ ｩ Ｌ＠ ｓｴ･｣ｩ＠ na Blidinju, Zagreb 1959, 63; Id., Grborezi - srednjovjekovna nekropola , Sa- rajevo 1964, 56). 9 S. ｂ ･ ｬ｡ｧｩＬ＠ Grborezi, 95. 188  ,, \  ﾷＢＬ ｾ ｾＺｓｴ＿｜＠ .,  ｩｾ［ＺＧＱ＠ i t/i) "  ·rt;:>">"  .::'.  "'  "  . ,'.  ":  ｾ＠ '.­," ,/  . ,  "'/  ｜＠ ｾＧ｜ｊＺ［ｧＱｦＴｩ＠ \v ｾ Ｚ Ｎ＠ ［Ｎ･Ｇ ＮＺ＠ Crtež 3.  ｓ ｴＭ･｡ｫ＠ b, r.  XVI  Ｌ ｾ＠ ｾ＠ .....  -- . ..":": .. ---- " Crtež  4.  ｓｴ･｡ｫ＠ br.  III  189   nalazi.  Takav  položaj  i  smjer  pružanja  grobova  na  nekropoli  pod  Bori- novcem u Trilju ｯｭｧｵ｡ｶｬｩ＠ su najpovoljniji vodoravni ukop pokojnika, dok bi svaki drugi položaj pružanja, posebno u smjeru zapad-istok, za- htijevao više ili manje kosi ukop. V nekolikim grobovima ove nekropole koji ipak imaju ､ｲｵｫｩｪ＠ razmještaj vrlo je vjerovatno da su vremenski nešto ｭｬ｡ｩ＠ od ostalih, a pri ukopu je iskorišten prostor ｩｺｭ･ｵ＠ prijaš- njih grobova. Dubina ukopa grobova na ovoj nekropoli ｴ｡ｫｯ･ｲ＠ je ｲ｡ｺｬｩｴＮ＠ Apsolut- na dubina ｮ｡ｪｰｬｩ･＠ ukopanog groba iznosi 32 cm, a najdubljeg 184 cm. ｎ｡ｪｰｬｩ･＠ je bio ukopan ､ｪ･ｩ＠ grob br. 37, a najdublje grob br. 20 pod ｳｴ･ｫｯｭ＠ V. Trideset i jedan grob ukopan je na dubini od preko 1 m, a dva- deset i šest grobova ｰｬｩ＠ su s ｰｲｯｳｪ･ｮｭ＠ dubinom ukopa od 90 do 100 cm. Znatno dublje su ukopani grobovi u ｩｳｴｯｮｭ＠ dijelu nekropole, gdje smo pronašli ukope grobova u slojevima. Tako je primjerice iznad groba 3 bio ukopan grob br. S, iznad groba br. 39 pod ｳｴ･ｫｯｭ＠ XIV grob br. 6, iznad groba br. 12, grob br. 11, iznad groba br. 14 grobovi br. 13 i 19, te iznad groba br. 24 pod ｳｴ･ｫｯｭ＠ IX grob br. 23. Ova ｩｮｪ･ﾭ nica navodi nas na pretpostavku da je taj dio nekropole najstariji, jer na ostalim njezinim dijelovima nismo pronašli slojevitih ukapanja. ｖ･ｬｩｮ｡＠ grobova ｴ｡ｫｯ･ｲ＠ je vrlo ｲ｡ｺｬｩｴＮ＠ V pravilu je ovisila o uzrastu pokojni- ka. Samo u dva ｳｬｵ｡ｪ＠ zapazili smo ､ｪ･ｩ＠ ukop u grob gdje su prethodno bile ukopane odrasle osobe (grob br. 36 i grob br. 32 pod ｳｴ･ｫｯｭ＠ XII). Najmanji grobovi na ovoj nekropoli svojom dužinom ne prelaze 48 cm (grobovi br. 37, 42 i 43), dok ｮ｡ｪｶ･ｩ＠ grob ima dužinu od 217 cm (grob br. 3). Od ｵｯ｢ｩ｡ｪ･ｮｨ＠ tipova grobova dosad registriranih na srednjovjekov- nim nekropolama šireg ｰｯ､ｲｵｪ｡＠ Dalmacije na nekropoli pod Borinovcem nalazimo samo tip grobova obloženih i prekrivenih bolje ili lošije obra- ･ｮｩｭ＠ ｰｬｯ｡ｭ＠ od muljike (sl. 3) ｭ･ｵ＠ koje je katkad bilo umetnuto ｶ･＠ ili manje kamenje amorfna oblika. Samo u jednom ｳｬｵ｡ｪ＠ pronašli smo ukop u drvenom sanduku, što se dade ｺ｡ｫｬｪｵｩｴ＠ iz nalaza ･ｴｩｲｪｵ＠ željeznih ｡ｶｬ＠ uz obložnice groba br. 11. Nekropola pod Borinovcem u ｮ｡ｩｵ＠ obrade grobnih obložnih ｰｬｯ｡＠ upozorava na jednu novu vari- jantu. Radi se o izradi žljebova i utora na uglovima i po sredini gornjeg ruba obložnih ｰｬｯ｡＠ ｵｩｮｪ･ｨ＠ vjerojatno stoga da se ｰｬｯ･＠ ｭ･ｵｳｯ｢ｮ＠ bolje slože i da grobni sklop bude ｶｲｩＮ＠ Žljebove na uglovima obložnica zapazili smo u grobovima br. 14, 48 i u grobu br. 52 pod ｳｴ･ｫｯｭ＠ XIX, a utore na gornjem rubu po sredini obložnice u grobovima br. 14 i 52 pod ｳｴ･ｫｯｭ＠ XIX. Vžljebljene su uvijek uže strane groba (donožnice kod gro- bova br. 48 i 52, a kod groba br. 14 i donožna i uzglavna ｰｬｯ｡ＩＮ＠ Vrijedno je napomenuti da se užlijebijena uzglavna ｰｬｯ｡＠ groba br. 14 (crtež l) vjerojatno nalazi u sekundarnoj upotrebi, jer je žljebovima okrenuta pre- ma vani, dakle suprotno od onoga što je zahtijevala konstrukcija groba. Vtori na gornjem rubu po sredini obložnica groba vjerojatno su služili za ulaganje drvene ｰｲ･ｫＬ＠ koja je trebala podržavati pokrivne ｰｬｯ･＠ groba. Da su ti utori odista mogli služiti za ulaganje ｰｲ･ｫｩ＠ kojima su se podr- žavale pokrivne ｰｬｯ･＠ ｵｰｪ･＠ ｩｮｪ･｣｡＠ što smo u grobu br. 52 pod ｳｴ･ﾭ kom XIX po sredini našli ulomak hrastova drva dužine oko 5 cm. Zanimljivo je da smo ｭ･ｵ＠ grobovima ove nekropole utvrdili ukraša- vanje unutrašnje strane obložne i vanjske strane pokrivne ｰｬｯ･＠ groba. Na užijebijenoj donožnici groba br. 14 s unutarnje strane smo registri- 190   ｾＮ Ｇ＠ ｾ＠ ＮＧ＠ ­ ­ '"  ｌｾ＠ ＮＺｾ＠ .. ': .;' . .: ; ..... "" .... ' .' :- .• \' . , ...  . ". " , " .  .......   ＧＺ Ｂ＠ Ｇｾ＠ .. , ...,;. >e.{ . ::..:.   .,'  .... ;..... ......  Crtež Sa.  ｓｴ･｡ｫ＠ br.  T (jugoza.padna  strana)  .".:  .' ｾ＠ -" / ... . / ,. " . ', ./ '" :: : ',' ｾ＠ (.­ ...  .  . " .. , ｾＮＬ＠ ' ' . ' .. ' I . ＾ｾＭＮ ,/  :" ; ｾ . L: . ,., '.:" .:  ' . .'  ｾ＠ .; .  J  .:, . , .::: -:.: ( . ' j ',' " ......  ­_. :'' '­ .- ...•,. "." ｜ＢＧＺﾷｾ＾ｦＬＯ ｾＭ ＭＧｾＮ Ｎｾ .. ｾＮｩｪＺＭ ....... .. ...... ｟＠ Ｎ ｾ｟Ｚ＠ Ｌ ｾ Ｌ Ｚｾｉ＠ r'" .,, ' /' Crtež Sb.  ｓｴ･｡ｫ＠ br.  I  Ｈｳｪ･ｶｲｯｩｴｮ｡＠ strana)  191  rali  plitko urezan zrakasti  »malteški križ«,  ali  bez  ｲ｡ｶｳｴ＠ završetka  kra- ｾｯｶ｡＠ (crtež 1), a na poklopnici groba br. 33 pod ｳｴ･ｫｯｭ＠ XIII u visini Iznad glave pokojnika pokušaj urezivanja kvadrata, unutar kojega se ｭｯｾ､＠ ｴｲ･｢ｾｯ＠ ｾ｡ｬｺｩｴ＠ ｾｰｩｳ｡ｮ＠ križ (crtež 2): ｂｵ､ｩ＠ da je ovo dosad jedini slu.caj ｾ｡ｺｮｪ＠ takvIh nalaza u grobOVima ovog horizonta, potpuni.ie objašnjenje tih nalaza vjerojatno ･＠ dati ｩ､ｵ｡＠ istraživanja. lo Ti ornamen- ti po obliku ne izlaze iz okvira ｳｬｩｮｨ＠ krstolikih ornamenata, kakve nala- zimo ･ｳｴｯ＠ i na nadgrobnim kasnosrednjovjekovnim spomenicima na ši- rem ｰｯ､ｲｵｪ＠ Dalmacije, te u susjednoj Hercegovini i Bosni. lI Osim tih u grobovima nekropole pod Borinovcem u Trilju nalazimo još neke osobitosti. Kod groba br. 32 pod ｳｴ･ｫｯｭ＠ XII konstatirali smo ｰｾ･ｧｲ｡､ｵ＠ od istih ｰｬｯ｡＠ kakvima je grob bio obložen. ｐｲ･ｧ｡ｮ＠ je donji dIO groba, a pregradom je odvojen dio kostiju prijašnjih pokojnika da bi se oslobodio prostor za ukop posljednjega. Ovomu je možda razlog da je u grob u koji su prije bile pokopane samo odrasle osobe, posljednje bilo ukopano dijete, kojega je ukop zahtijevao manje prostora negoli mu je to prostor groba ｯｭｧｵｩｶ｡Ｎ＠ ｓｬｩｮｨ＠ pregrada našlo se i u grobo- vima srednjovjekovne nekropole na ｂ･ｧｯｶ｡ｩ＠ uBiljanima Donjim,12 Dru- ga se osobitost odnosi na arhitekturu groba br. 30 pod ｳｴ･ｫｯｭ＠ XI, gdje srno na poklopnici groba iznad uzglavne i donožne ｰｬｯ･＠ utvrdili još dvije okomito postavljene ｰｬｯ･＠ (sl. 4). Osim tih ｰｬｯ｡＠ na poklopnici groba 30 registrirali smo i dvadesetak ulomaka životinjskih kostiju, pa je oprav- dano pretpostaviti da su te kosti i okomite ｰｬｯ･＠ na poklopnici u uskoj vezi s pogrebnim gozbama nad zatvorenim grobom netom pokopanog po- kojnika. Posmrtna gozba se sasvim sigurno odvijala prije negoli je grob zemljom bio zatrpan, jer takvih kostiju u sloju zemlje ｩｺｭ･ｵ＠ poklopnice groba i ｳｴ･ｫ｡＠ nismo našli. Izravnih ili posrednih tragova posmrtnih goz- bi ili ｳｬｩｮｨ＠ obreda nad otvorenim ili zatvorenim grobovima našli srno i na još nekoliko mjesta u ovoj nekropoli. Tako smo, primjerice, u neko- liko grobova konstatirali vrlo sitne ｡ｴｩｰｮ･＠ ulomke grubljih ｫ･ｲ｡ｭｩｨ＠ posuda (u grobovima br. 3 i 51, te u grobovima br. 24 pod ｳｴ･ｫｯｭ＠ IX i 26 pod ｳｴ･ｫｯｭ＠ VI), a dva isto tako mala, po fakturi ｳｬｩｮ｡＠ ulomka, na- šli srno s vanjske strane groba br. 21 pod ｳｴ･ｫｯｭ＠ VIII. Obavljanje posmrtnih gozbi ili pak odlaganje hrane u grob za popud- binu pokojniku u grobovima ove nekropole ｰｯｴｶｲ･ｮ＠ je nalazom polo- vice ljuske kokošjeg jajeta, koju srno, uz nekoliko sitnih ulomaka grublje ｣ｲｶ･ｮｯｳｭ＠ ｫ･ｲ｡ｭｩ＠ posude, našli u grobu br. 3, gdje je bio pokopan odrasli muškarac. Ulomak ljuske jajeta ｮ｡･＠ je na prsima pokojnika, 10 Gotovo ｩ､･ｮｴ｡＠ ｮ｡ｩ＠ ukrašavanja užlijebljenih donožnih ｰｬｯ｡＠ grobova re- gistrirali smo pri istraživanjima srednjovjekovne nekropole u ｌｵ｡ｮｩｭ＠ kod Sinja, gdje je jedan dio grobova imao nalaze koji karakteriziraju ranosrednjovjekovni ho- rizont grobova u Dalmaciji, a isto tako i ｭ･ｵ＠ ｳｬｵ｡ｪｮｩｭ＠ nalazima srednjovjekov- nih grobova u Glavicama kod Sinja nedaleko Poljakovih ｫｵ｡Ｎ＠ Ovdje smo, ｭ･ｵﾭ tim, kao površinski nalaz iz uništenih grobova našli jednu ｢ｲｯｮ｡ｵ＠ viticu ｳｬｩｮｵ＠ ovima iz triljske nekropole, te jednu ｯｴ･ｮｵ＠ lijevanu ｢ｲｯｮ｡ｵ＠ naušnicu tzv. bjelobrdskog tipa. II Za ilustraciju nalaza zrakastog ﾻｩｶ｡ｮｯｫｧ＠ iIi malteškog križa" ｵｰｪ･ｭｯ＠ na ｳｴ･｡ k s lokaliteta Rudežove ｫｵ･＠ u Vinjanima Donjim kod Imotskoga (L. Ka- ｴｩＬ＠ ｓｴ･｣ｩ＠ u Imotskoj krajini, SHP, III. ser., sv. 3, 1954, ｾＴＬ＠ ＱＶＲＩｾ＠ te na ｳｴ･｡ｫ＠ s nekropole u ｐｲｩｪ｡ｮｯｶｭ＠ kod Kladnja u Bosni ($. ｂ･ｬ｡ｧｉ Ｌ＠ ｓｴ･ｬＬ＠ 211, sl. 27). Za ilustraciju kvadrata s upisanim križem ｵｰｪ･ｭｯ＠ na gotovo ｩｾ･ｮｴ｡＠ ornament isklesan na ｳｴ･ｫｵ＠ s Velike gomile u Cisti kod Imotskog (L. ｋ｡ｴｉＬ＠ o. c., 136, sl. 17). 12 D. lelovina - D. ｖｲｳ｡ｬｯｶｩＬ＠ o. c., 71. 192 A.  ｍｉｌｏｅｖＺ＠ Kasnosrednjovjekovna nekropola . . . Tab.  I  Sl.  1.  Položaj  kasnosrednjovjekovne  nekropole  pod  Borinovcem  u  Trilju  (pogled  s  južne  strane)  Sl.  2.  Dio  otkopanih  grobova  ｳｴ･｡ｫ＠ Ｈｳｪ･ｶｲｯｩｴｮ｡＠ polovica  nekro- pole) A.  ｍｉｌｏ ｅｖ ｉ Ｚ＠ Ka sl1usredl1jovjekovl1a nekropola . . . Tab.  lJ Sl.  3.  Primjer  odnosa  groba  i ｳｴ･ｫ｡＠ nekropole  (prema  sistematizaciji  ｳｴ･｡ｫ＠ br.  XVI,  grob  br.  41) Sl. 4.  Životinjske  kosti i  ｰｬｯ ･＠ na poklo pnici  groba  br.  30  pod  ｳｴ･ｫｯｭ＠ XI (grob  je na  fotografiji  ｯｺｮ｡･＠ brojem  po  redoslijedu  nalaza)   a  sitni  fragmenti  ｫ･ｲ｡ｭｩ＠ posude  na  trbuhu  i  u  predjelu  koljena.  Taj  nalaz  ljuske  jajeta  u  srednjovjekovnim  grobovima  u  Dalmaciji  ne  pred- ｳｴ｡ｶｬｪｾ＠ osamljenu pojavu. Dosad su takvi nalazi registrirani u grobovima srednjovjekovnih nekropola u Gajinama kod ｋ｡ｴ･ｬＭｓｵｲ｣ ＱＳ＠ i u Glavi- ｩｮ｡ｭ＠ kod Mravinaca. 14 Nalazi iz Gajina i ｇｬ｡ｶｩｮ＠ znatno su stariji od ovog našeg. Oni su datirani u 9. i 10. ｳｴｯｬｪ･Ｌ＠ što Karaman opravdava ｩｮｪ･｣ｯｭ＠ »da su stari Hrvati gdjekad zadržali ｯ｢ｩ｡ｪ･＠ iz ｮ･ｺ｡｢ｯｫｧ＠ perioda i onda kad su primili sveti krst«.15 Ni nalaz životinjskih kostiju na ooklopnici groba br. 30 pod ｳｴ･ｫｯｭ＠ XI u srednjovjekovnim grobovima šireg ｰｯ､ｲｵｪ｡＠ Dalmacije ne predstav- lja osamljenu pojavu. Takvi su nalazi dosad registrirani u grobovima sred- njovjekovne nekropole u Grborezima kod Livna. ｎ｡･ｮｩ＠ su uz ｫ･ｲ｡ｭｩ＠ posude u grobovima br. 74 i 81 ove nekropole, a isto tako, što je osobito zanimljivo, i u grobu br. 169 uz par trojagodnih naušnica. lG ｚ｡ｨｶｬｪｵｩ＠ tim drugim popratnim nalazima, životinjske kosti ｰｲｯｮ｡･＠ u grobovi- ma nekropole u Grborezima pripadaju dužem periodu, od 10. do barem 14. ｳｴｯｬｪ･｡Ｎ＠ U ranijim srednjovjekovnim grobovima ostatke kokošjih jaja i kostiju raznih životinja, te ptica i kokošiju nalazimo i u drugim krajevima naše zemlje, a isto tako i kod ｶ･ｩｮ＠ drugih, u prvom redu slavenskih narodaP I tamo ih gotovo u pravilu nalazimo kao popudbinu pokojniku, a registri- rane su u avarskim ili slavenskim grobovima u ｍ｡ｲｳｫｯｪＬ＠ u slavenskim grobovima u ･ｫｯｪ＠ i ｓｬｯｶ｡ｫｪＬ＠ te u Poljskoj.ls Ti se nalazi datiraju znatno ranije od našeg i uglavnom se pripisuju vremenu prije pokršta- vanja tih naroda. Naš primjer, ｩｮ＠ se, ｳｶｪ･､ｯｩ＠ da su se ti ｯ｢ｩ｡ｪＬ＠ koji bez sumnje vuku podrijetlo iz poganskog vremena, ｵｺｩｭ｡ｪ＠ u obzir i nalaz iz groba br. 169 nekropole u Grborezima, ponegdje i duže zadržali, u našem ｳｬｵ｡ｪ＠ sve do 15. ili ｰｯ･ｴｫ｡＠ 16. ｳｴｯｬｪ･｡Ｎ＠ Doduše, možda ne više kao izravan i stalan dio obreda pokapanja mrtvih u kasnom sred- njem vijeku, nego vjerojatno samo kao ｯ｢ｩ｡ｪ＠ koji više nije vrijedio kao pravilo i kojemu u potpunosti prava svrha više možda i nije bila poznata. Posrednu potvrdu obavljanja obreda pri pokapanju pokojnika nad za- tvorenim ali nezatrpanim grobom, možda treba gledati i u nalazu ugre- banog ornamenta na poklopnici groba br. 33 pod ｳｴ･ｫｯｭ＠ XIII, o kojem je ｶ･＠ bilo ｲｩｪ･Ｎ＠ ｍ･ｵ＠ oblicima grobova na kasnosrednjovjekovnoj nekropoli pod Bori- novcem u Trilju ｳｵｲ･ｭｯ＠ tri osnovna tipa grobova kakve i ｩｮ｡･＠ nala- zimo na srednjovjekovnim nekropolama šireg ｰｯ､ｲｵｪ｡＠ Dalmacije. U tri· deset i jednom ｳｬｵ｡ｪ＠ konstatirali smo ukop u grobovima trapezoidnog oblika, dvadeset i dva groba su imala više ili manje pravilan pravokutan oblik, dok smo samo u dva ｳｬｵ｡ｪ＠ registrirali ukop u grobu ovalna obli- 13 Lj. Karaman, Iskopine društva ﾻｂｩｨ｡ﾫ＠ II Mravincima i starohrvatska groblja, Rad JAZU, 268, Zagreb 1940, 18. 14 Id., o. c., 18-19, sl. 15. 15 Id., o. c., 18. 16 S. ｂ･ｬ｡ｧｩＬ＠ Grborezi, 24, 25, 90--91, tab. XVI, l, 2. 17 K. Vinski-Gasparini - S. ｅｲ｣･ｧｯｶｩＬ＠ Srednjovjekovno groblje u Brodskom Drenovcu, Vjesnik Arh. muz. u Zagrebu, III. ser., I. sv, Zagreb 1958, 135; 1. Korošec, Staroslovanska ｧｲｯ｢ｩ｡＠ v severni Sloveniji, Celje 1947, 101. 18 Lj. Karaman, o. c., 18-19, u bilj. 49. navedena je literatura za analogne prim- o jere ｳｬｩｮｨ＠ nalaza sa šireg sIJavenskog i avarskog ｰｯ､ｲｵｪ｡Ｎ＠ 13 STAROHRVATSKA PROSVJETA 193 ka.  U dva  ｳｬｵ｡ｪ＠ oblik  groba  zbog  ｯｴ･ｮｳｩ＠ nismo  mogli  utvrditi.  Ni- jedan grob nije imao ｰｯｬ｡ｮ＠ dno, nego su pokojnici u pravilu polaga- ni na zemlju ili pak tanki sloj pijeska i šljunka. Ostaci kostiju pokojnika u grobovima nekropole pod Borinovcem do- bro su ｳ｡ｵｶｮｩＮ＠ V pet ｳｬｵ｡ｪ･ｶ＠ konstatirali smo devastirane grobove, bilo da su kosti pomicali glodavci ili oborinske vode koje su se niz brijeg slijevale u grobove, bilo da su devastirani naknadnim otvaranjem prije naših istraživanja. V pedeset i pet grobova u kojima su koliko-toliko ｳ｡ｵﾭ vani ostaci kostiju bio je pokopan stodvadeset i jedan pokojnik. V dva- deset i ･ｴｩｲ＠ ｳｬｵ｡ｪ＠ konstatirali smo u grobu ukop samo jednog pokoj- nika, po dva pokojnika su bila pokopana u petnaest grobova, a po tri i više pokojnika u šesnaest grobova. Najviše ih je bilo pokopano u grobu 32 pod ｳｴ･ｫｯｭ＠ XII, ｡ｫ＠ devet. V sedamnaest grobova koji su nad zem- ljom bili ｯｺｮ｡･ｩ＠ ｳｴ･ｫｯｭ＠ bila je pokopana gotovo polovica ukupnog broja pokojnika i u tim grobovima uvijek su se (s jednom iznimkom) bile pokopavale odrasle osobe. V šesnaest ｳｬｵ｡ｪ･ｶ＠ u grobovima pod ｳｴ･｣ｩﾭ ma pokopane su dvije i više osoba, a samo u jednom (grob br. 1 pod ｳｴ･ﾭ kom I) bio je pokopan jedan pokojnik, pa je opravdano pretpostaviti da su grobovi pod ｳｴ･｣ｩｭ｡＠ vrlo vjerojatno obiteljske grobnice, u koje se nisu smjeli ukapati nekršteni pokojnici ､ｪ･｡ｫ＠ dobi. V pravilu su pokojnici u grobove bili pokapani u ispruženom položaju, položeni na ｬ･｡Ｎ＠ Samo u jednom ｳｬｵ｡ｪ＠ pokojnik je bio pokopan rašire- nih i u koljenima savijenih nogu (grob br. 9). Takav ukop bez sumnje je uvjetovala ｶ･ｬｩｮ｡＠ groba. V ｳｬｵ｡ｪ･ｶｩｭ＠ kad se ukopalo u grobove u ko- jima je ｶ･＠ bilo mrtvaca, kosti prethodnika skupljene su i složene ili uz noge posljednjega ili poviše njih, dok su lubanje prethodno ukopanih bile poredane u slobodnom prostoru uz gornji dio tijela posljed,njeg ukopanog pokojnika. V grobu 56 pod ｳｴ･ｫｯｭ＠ XXI konstatirali smo ukope na ｮ｡ｩ＠ da su sve kosti tijela ･ｴｶｯｲｩ｣＠ prethodno ukopanih bile uredno složene po svemu grobu i zatim zatrpane zemljom, a onda na njih položen peti po- kojnik.Glave prije ukopanih bile su složene uz ramena i noge petog po- kojnika. V dva ｳｬｵ｡ｪ＠ konstatirali smo dvojne ukope. V ､ｪ･ｭ＠ grobu 11 su bila nasuprotno ukopana dva pokojnika, a u grobu 13 ｴ｡ｫｯ･ｲ＠ dva po- kojnika, ali položena usporedno. V grobu 36, u kojem su bila pokopana tri pokojnika, ukop je izvršen na ｮ｡ｩ＠ da je posljednji bio položen preko kostiju drugoga, dok su kosti onog prvog ukopanog bile uredno složene u donjem dijelu groba. U grobovima nekropole pod Borinovcem ukopan je podjednak broj mu- škaraca i žena, a takav je i odnos pokojnika prema starosnoj dobi. I ov- dje je, kao na ｶ･ｩｮ＠ ostalih kasnosrednjovjekovnih nekropola, zabilježen relativno v1so'k mortaiiiItet djece. Ukupno su otkopana i ilstJražena dvade- set ｾ＠ tri ､ｪ･｡＠ groba što je sVaJkak'O veli'k postotak u 'Odnosu na grobove odmsHh osoba. Položaj ruku pokojnilka je ｴ｡ｫｯ･ｲ＠ vplo ｲ｡ｺｬｩｴＮ＠ V ｮ｡ｪｶ･ｭ＠ broju slu- ｡ｪ･ｶ＠ one 'Su položene preko tJrbuha (20), a bilo je ｳｬｵ｡ｪ･ｶ＠ da ·s u bile prekrižene li. na prsima (3), lih na kapl:ici (4), u dva ｳｬｵ｡ｪ＠ ruke su bile položene preko bedara, u jednom i's pružene niz tijelo. V ostalim ｳｬｵ｡ﾭ jevima <imale ISU ｲ｡ｺｬ Ｌ ｩｴ＠ položaj, biJo da je lijeva ruka hi1a položena na prsa, a desna na trbuh, dli lijeva na trbuh a desna na karlicu iH pak opru- žena niz tijelo. Bilo je Ｍｳｬｵ｡ｪ･ｶ＠ da je !lijeva ruka bila položena na trbuh, a desna na prna. 194   OPIS  ｓｔｅａｋ＠ I  GROBNIH  PRILOGA  Na nekropoli pod Borinovcem  u  T,r ilju bilo  je o tJkopano  dvadeset  i  pet  ｳｴ･｡ｫＬ＠ od  ･ｧ｡＠ je samo  za  šesnaest  ｩｓ ｴ･｡ｫ＠ ｴｯｮ＠ ｵｴｶｲ･ｮｯ＠ kojem  gro- bu pripadaju. Od ｵｯ｢ｩ｡ｪ･ｮｨ＠ obllika ｉ ｳ ｴ･ ｡ ｫ｡＠ kakve nalazimo nad grobo- vima kasnosreelnjovjekovnih nekropola na ši,r em ｰｯ､ｲｵｪ＠ Dalmacije i ususjedIlJim }{lrajevima Hercegovine d Bosne, na našoj nekropoli nalazimo sljemenjaike, ｰｬｯ｡ｳｴ･＠ Ｇ ｳｴ･ｫ＠ i sandUJke. ｰｲ ｖ･ｩｮ｡＠ ｾ ｰ｡､＠ ｳ ｴ･ ﾷ ｣ｩｭ｡＠ u obliku sanduka (ovdje iSmo ubrojili Is ve ｳｴ･ｫ＠ kojoi svojom visinom prelaze 40 cm, a takvih je bill o osamnaest), pet ih pripada ｰｬｯ｡ｳｴｩｭ＠ Ｇ ｳｴ･ ､ ｩｭ｡Ｌ＠ a sa- mo dva sIj emenj acima. Ukraše:rui oo samo izuzetno, i to vrlo skromruim omarnentima. Debljim rebrom po Is redini p!iltkog s ljemena ukrašen je ｳｴ･｡ｫ＠ broj XVI nad grobom 41 (sl. 3, crtež 3), motivom antropomorfnog k,r iža, polumjeseca a krstoNke rozete ｰｬｯ｡Ｚｳｴｩ＠ ･ｴＺ｡ｫ＠ broj III nad uniište- nim grobom (ortež 4), te motivom križa i 'l jiljana ｳｴ･｡ｫ＠ I nad grobom 1 (crtež Sa i Sb). Posljednji ukrašeni ｳｴ･｡ｫ＠ pnipada vIilo ruskom tipu slje- menjaka na ･ｴｩｲ＠ 'Vode, a ukr·a si ISU se na1azilhl u ,t,r okutastim zabatima na ｵｾｩｭ＠ stranama, i to kdž na jugozapadnom zabatu, a ljiljan na sjeve- ｲｏｩＧＵｴｬｯｭＮ＠ Svd Ｌ ｳｴ･｣ｩ＠ ISU vdo Joše ｯ｢ｲ｡･ｮｩＬ＠ a ponekad ISU i potpuno amormi bez ikakvih tragova obrade. ｉｺｲ｡･ｮｩ＠ ,su ih od tvrdog 's'ivka,s tog žestaca ili, pak, vJ.11o prhkog ｰｪ･ｮ｡ｫＮ＠ U cjelini uzevši Ｎｳｴ･｣ｩ＠ tri:ljlSke nekropole i po obliku .i po motivima uk<rašavanja ille :izlaze iz dosad poz- natrih okvira obrade tj ukrašavanja ｳｴ･｡ｫ＠ na ｰｯ､ｲｵｪ＠ s rednje ,i 's jeverne DaImacije. U pedeset i sedam grobova ｫ｡ ﾷ ｳｮｯ ﾷ ｲ･ｮｪｯｶｫ＠ nekropole pod Bo- n1novcem u TrNju ｮ｡･ｯ＠ je izuzetno ma'l o grobnih priloga. Osim ｶ･ ＠ na- vedenih vrlo Isirtnih ｡ｴ Ｌ ｪｰｩｮｨ＠ ulomaka ｫ･ｲ｡ｭｩｨ＠ posuda, životlinj.skih kostiju, ulomka 'ljUJSke jajeta a ｫｏｬｦｩ｡､＠ hra'5tova drva u grobovima ove nekropole ｰｲｏｬＱ｡･ｮ＠ su i ･ｴｩｲ＠ željez.na ｡ｶ Ｌ ｬ｡＠ dvije željezne i .pet bron- ｡Ｍｮ､ｨ＠ vi-Ilica, 's rebrni ｰＰＲＧｊｬ｡･ｮ Ｌ ｩ＠ pI1Slten j zrno ogI1lice. 1. Zrno ogrlice od crne 's taMene paste (cI1tež 7/ 1). ｎ｡･ｮｯ＠ je u sredini devastiranog groba broj S. ｭｫｯｮｩ｡＠ je oblika IS ｯｶ･ｭ＠ rupom u sre- dini. Silrina mu je 1,9 cm, a visina 1,1 cm. 2. ｂｲｯｮ｡＠ vitica (crtež 7/2) . ｎ｡･ｮ Ｇ＠ je na prstu desne ruke položene na trbuhu pokojnika u grobu 7. Krajevi su joj prijelomom rastavljeni i znatnije je oksidacijom ｯｴ･ｮ｡Ｎ＠ ｉｺｲ｡･ｮ＠ je kovanjem. S unutrašnje stra- ne je ravna, a s vanjske je profilirana i ukrašena s dva plitko urezana žlje- ba. ｎ｡ｪｶ･ｩ＠ promjer joj iZTI()iSi 1,8 om, ·a širina 0,3 om. 3. Željezni ｡ｶｯ＠ (ontež 7/4). ｎ｡･ｮ＠ je uz desIlJi ugao uzglavne ｰｬｯ･＠ u grobu ll. Dobro je Ｌ ｳ｡ｵｶｮＮ＠ Šiljak mu je ･ｴｶｲ｡ｳ＠ presjeka. U gornjem je dijelu širi, a prema vrhu iSe sužava. Na širem kraju ŠlHjka mu je ms- kivanjem obMkovana pra'Vokutll1a glava. Dužina mu je 6,3 cm. 4. Željemi ｡ｶｯ＠ (crtež 7/6). ｎ｡･ｮ＠ je u grobu 11 uz bedrenu ｰｬｯｵ＠ u visini desnog lakta pokojnika p<Yloženog u .s mjeru jugozapatd-sjeveroi·s tok. Korozijom je znatnije ｯｴ･ｮＬ＠ nema ｳ｡ｵｶｮｯｧ＠ ši'ljastog vrha. Obliko- van je kao ii prethodni, aH mu je šiljak znatno tanji. Ukupna duž,ina mu je 8,05 cm. 5. Željezni ｡ｶｯ＠ (cDtež 7/5). ｎ｡･ｮ＠ je u grobu 11 udaljen oko 4 cm od prethodnoga. Gotovo je ｩ､･ｮｴ｡＠ obMka kao i prethodni, ali je korozi- jom znatnije ｯｴ･ｮＮ＠ Ukupna dužina mu je 6,2 cm. 195  6.  Že:ljezni  ｡ｶｯ＠ (crtež  7/8). ｎ｡･ｮ＠ je u  grobu  11  uz  bedrenu  ｰｬｯｵ＠ u  vilSini  stopala  pokojnika poll()ženog  u  \Smjeru  jugozapad­1Sjeveroistok.  S1i- Onog je  ｯ｢ｬｾｫ｡＠ kao  li prethodni,  alIJi  nema  Ｇ ｳ｡ｵｶｮ･＠ glave.  ｏｴ･ｮ｡＠ mu  je  još  U  wijeme kad  je  korišten  za  zakivanje  drvenog  s andrulk a ,  a  nedosta- tak glave mu je nadomješten uV1ijanjem gornjeg šireg dijela šiljka. Ukup- na dužina mu iZlIlosi 6,1 cm. 7. ｂｲｯｮ｡＠ vitioa (crtež 7/3). ｎ｡･ｮ＠ je II grobu 11 uz Lijevi -lakat po- kojnika položenog u smjeru jugozapad..sjeveroi,s tok, a uz 's topala suprot- no palegnutog pokojni'ka. ｉｺｲ｡･ｮ＠ je od deb'ljeg ｢ｲｯｮ｡ｧ＠ NJIla i nez- natno je deformirana. Na jednom kraju bHa je prelomljena izalemljena. S unutarnje i vanJske strane je ravna. Na vanjskoj strani joj je ukras od ･ｴｩｲｪｵ＠ nasuprotno posta'Vljena urezana i'rosOlidna omarnenta. ｎ｡ｪｶ･ｩ＠ promjer joj je 2,3 am, a širina 0,6 om. 8. Željezna 'Vitica (cr:tež 717). ｎ｡･ｮ＠ je uz kar'licu pokoj:n i'ka u grobu 31. Korozijom je znatnije ｯｴ･ｮ｡Ｎ＠ ObHkovana je od komada žlice ok- ruglog presjeka. Krajevi joj ｮｾｳｬ＠ spojeni nego prelaze jedan preko dru- goga. ｎ｡ｪｶ･ｩ＠ promjer joj je 3 cm. 9. Željezna vitica (cr:tež 7/11) . ｎ｡･ｮ＠ je uz 6lana!k prsta kod lijeve be- drene kosti u gil'obu 31. Ob.likovana je na Ｌ ｩ､･ｮｴ｡＠ ｮ｡ｩ＠ kao i prethodna, ali je znatnije ｯｴ･ｮ｡Ｎ＠ ｎ｡ｪｶ･ｩ＠ promjer joj je 2,5 om. 10. ｂｲｯｮ｡＠ vi11ica (ortež 7/9). ｎ｡･ｮ＠ je uz karlicu skeleta u grobu 32 pod ｳｴ･ｫｯｭ＠ XII. Prelomljena je u tri dijela. ｉｺｲ｡･ｮ＠ je kovanjem od ｢ｲｯｮ｡ｧ＠ lima. S unutarnje strane je ravna, a s vanjske ukrašena s tri niza ｰｬ｡ｳｴｩｮｨ＠ rni:slcih rebara ｩｺｭ･ｵ＠ kojih :su plitki žljebovi ukrašeni gu- s1limnizovima urezanih okomitih ortica. Promjer joj je 2,2 om, a širina 0,3 om. 11. ｂｲｯｮ｡＠ wtica (cI1tež 7/10). ｎ｡･ｮ＠ je na prstu lideve ruke uz de- STIli lakat pokojnika u grobu 24 pod ste6kom IX. Relativno je dobro sa- ｵｶ｡ｮＮ＠ Lagano je kOlll'Veksna i s vanjis ke oj IS unutaIlllje strane. Vanjoska površina joj je proHHrana s 'tri niska ｰｬ｡ｳｴｩｮ＠ rebra ｩｺｭ･ｵ＠ kojih su dva žljeba, u kojii ma 'Su u<kucani nizovi okomitih CI1tJica. Promjer joj je 2,1 om, a širina 0,3 cm. 12. ｂｲｯｮ｡＠ vitica (ortež 7/12). ｎ｡･ｮ＠ je na prstu desne ruke uz li- jevi lakat pokojnika u grobu 29 pod ｉ ｳｴ･ｫｯｭ＠ X. Re<latiWlo je dobro sa- ｵｶ｡ｮＮ＠ S vanjis ke i '\.lIIl'llt'a rnje iStrane je iagano konvekiSna. Vanjska stra- na joj je profi.lirana iS dva uža nl's ka rebra na krajevima i jedruim širim po sredini. Po širem srednjem rebru je nh okomito ukucanih crtica. Pro- mjer joj je 1,8 cm, a ši,r ina 0,33 cm. 13. Srebrni ｰＰＲｊｬ｡･ｮｩ＠ pr&ten (cI1tež 7/13). ｎ｡･ｮ＠ je na prsnom košu uz prste lijeve ruke pokojIIlika u grobu 21 pod ISte6kom VIII. Prsten je iz- ｲ｡･ｮ＠ od vrpce srebrnog lima jednake širilIle. Unutarnja st'I'a.na koJuta je ravna, a na vanj!skoj su d'Va paralelna žlijeba. K'I'ajev,i 's u rask1vanjem ne- :matno prošireni li illa njih je aplkirana k'r una elirpsl()idnog oblika. Gornji rub krune sastoji se od niza ma!lrih 2Jubaca koji su zavrnuti ka središtu krune ｾ＠ pridržavaju ukrasno oko ｮ｡ｩＱｬｪ･ｯ＠ od pro:lJirne staklene paste. Prsten je dobro ｳ｡ｵｶｮ Ｎ＠ Neclostade mu nekoliko zubaca koji su pridrža- vali ukrasno oko, a kolu,t je tek neznatno deformior-an. Tragovi ｰｯｾｬ｡ｴ･＠ su se Ｇ ｳ｡ｵｶＡｨｩ＠ u ukrasnim žljeboViima koJu1a lj po vanjskom ruhu krune. ｎ｡ｪｶ･ｩ＠ promjer koluta je 2 am, a ｶ･ｬｩｮ｡＠ krune je 1,15 x 1,05 x 0,41 cm. 196   EJ  .- 2  ｾ＠ ... Ｎ ｜ｾ＠ ':..- . :.:-'<, I.>.  >. s. . . ｾ . . \.. / " '/ . ':  .. . ｾ＠ .  ­,\  8  o 0­:·  ( ＮｪｊＧＢｴＺＭ［ｩｉ ｩｦＮＧｗＱＡｾ＠   .  . . .   (.:,,"'lo;;...ＬＮｾ｀＠ i J  o 12 o  3em  I I 13 Crtež  7.  Predmeti  ｰｲｯｮ｡･ｩ＠ II grobovima  197   ZAKUUCAK   Nekropola  pod  Borinovcem  u  Tl1ilju  jedna  je  od  rijetkih  ,i straženih  kasnosrred:njovjekovnih  nekropola <sa  ｳｴ･ｯｩｭ｡＠ na  ｰｯ､ｲｵｪ＠ Dalmacije,  a  ovaj  rad prvi  je pokušaj  da se objave  rezultati  ilStraživanja  nekropola  ta- kvih  oibLika.  Iako  je vrlo skromna  po  grobn:i m  pri,loZ!ima,  i!S,t raživanja  na  nekropoh  donijela  su  nelroHko  novih  srpo:zmaja  o  obredu  pokapanja  i  grobnoj  arhitek,turi  dalmati'l1Skoga  kasnog  srednjeg  w'j eka.  Pouzdanije  datiranje  nekropole  otežana  je  zbog  vrrlo  oskudnih  grob- nih  pIlitioga.  Ukupno  ih  je  ｰｲｯｮ｡･＠ <trinaest,  uglavnom  nak'i tnog  kara- ktera,  a  ni  jedan  od  njih  ne  predstavlja  niti  približno  pouzdan  oslonac  za  .d ataoiju,  jer ISe  kao  prillozi  u  srednjovjekovnim  grobavim a  javljaju  kroz VIllo  ､ｵｧ｡ｫ＠ v,remeI1'ski  peIliod.  Ana'l ogne  predmete  nalazima  na  ga- tovo  ;svim  srednjovjekovnim  li  ka:snos,r ednjovjekovnim  nekropolama  u  Dalmaciji,  pa  je nabrajanje  ｳｬｩｨ＠ nalaza  potpuno ·s uvišno.  Dvije  željez- ne  vitice  iz  groba  31,  uz vrlo  oskudne ostale  nakitne  grobne  p ni'\oge,  pa- ,k azuju, u  odnosu na ostale  do sada  istražene  srednjavj ekovne  nekropole  u  Dalmacija,  potpU!I1U  dekadenciju  što  se  ｫｩ･ｮｪ｡＠ ｴｩ･Ｌ＠ pa  nam  ta  ｩｮｪ･ﾭ ca u  dobroj  mjeri  ｯｭｧｵｪ･＠ datir·amje  nekropole  u  sam  kraj  kas nog  srednjeg vijeka.  ｕｯｬｪｩｶ＠ je nadalje da u  grobovima ove  nekropole  ne  na- lazimo naušnice  koje,  u  cjeliIlJi  uzevši,  predstavljaju  ･ｳｴ＠ prilog  u  groba- VIima  ovog  horizonta.  ｂｵ､ｩ＠ da ISe  naušniice  u  grobovima  ka's nosrednjo ·  vjekovnih  nekropola  na  ｰｯ､ｲｵｪ＠ CetJinske  krajine,  a  .i  na  ｰｯ､ｲｵｪ＠ os- talog  di1ela  Dalmacije,  nalaze,  kako  se  ｩｮＬ＠ li grobovima  koje  možemo  datirati  ｺ｡ｫｬｪｵｮｯ＠ s  krajem  14.  ｳｴｯｬｪ･｡Ｌ＠ ova nas  ｩｮｪ･ｲｵ｣｡＠ možda  ｵｰｪ･＠ na donju  graniou  datiTanja  ove nekropole.  Jednako je ,t ako  ｵｯｬｪｩｶ＠ i 'izo- .stanak  kasnosrednjovjekovnog  novca,  posebno  onog  iz  14.  i  prve  pola- vice  15.  ｳｴｯｬｪ･｡Ｌ＠ ｫｯｪｾ＠ ｴ｡ｫｯ･ｲ＠ vrlo  ･ｳｴｯ＠ nalazimo  u ,dalmabinJskim  kasno- srednjovjekovnim grobovima.  ｕｶ｡ｪｵｩ＠ ovu  konstataciju,  uz  onu  koju  smo  prethodno  izrekJ.i,  nekropolu  pod  Borinovcem  u  Tri'lju  bi  se  moglO  da1!irati  u  dPUgu  polovicu  15. ,i  ｰｯ･ｴ｡ｫ＠ 16.  ｳｴｯｬｪ･｡Ｎ＠ Na  užem  ｰｯ､ｲｵｪ＠ današnjeg  Trilja  ｵｴｶｲ･ｮ｡＠ je  dosad  nekaHka  loka- liteta koji sadržavaju srednjovjekovne grobove,  a  koj'i svojim  datiraJlljem  ｯｭｧｵｪ＠ uspostavljaJllje  kontinuiteta  naseljenosti  ovog  ｰｯ､ｲｵｪ｡＠ od  ranog do u  kasni !Srednji  vijek.  RaJllosrednjovjekovni  grobni  nalazi  utvr- ･ｮｩ＠ 's u na današnjem mjesnom groblju sv.  Mihovila,19  nalazi  Ｂ ｫｬ｡ｳｩｮｯｧﾫ＠ horizonta !Srednjovjekovnih  grobova  kod  ｌ｡ ｩｴｊ ｩｮ･ｶｨ＠ ｫｵ｡ＬＲＰ＠ a  ovaj  loka- Litet  bio  hi  ｴｲ･ｩ＠ u  ovom  niru.  ｖ･｡＠ nekropola  s  grobovIima  nOVlijeg  vre- mena  ｵｴｶｲ･ｮ｡＠ je na lokalitetu  »Okoliš1e«, na  mjestu  gdje Is e  danas  na- lazi  tvor.nica  za preradu  ｰｬ｡ｳｴｩｮｉｨ＠ masa  »Cetinka«.21  Krug  premještanja  lokaliteta kor.ištenih za ukop u  ovom dijelu Cetinske krajine bio  bi za,tva- ren ponovnim korištenjem lokaliteta na kojemu su ｮ｡･ｩ＠ najranij1i  sred- njovjekovni nalazi Illa ovom  ｰｯ､ｲｵｪｕＮ＠ 19  I d., Zlatni nalaz  na Trilju  nedaleko  od  Sinja,  Vj esnik za arheologiju i historiju dalmatinsku, XLIV, Split  1921,3­20.  20  S.  ｇｵｮｪ｡Ｌ＠ Još  jedan  nalaz  starohrvatskog  nakita  u  Trilju,  Histo rijski zbor- nik, I,  Zagreb  1948,211­215.  Na  istom  lokalitetu  je  godine  195'J.  ｮ ｡ ･ｮ＠ ulomak  tro- jagodne  ｢ｲｯｮ｡･＠ naušnice  i  godine  1966.  željezna  dobro  ｳ ｡ｵｶｮ ｡＠ ostruga ,  Koju  .Je  tipološki  ｭｯｧｵ･＠ datirati  II  12­l3.  ｳｴｯｬｪ･Ｎ＠ Oba  predme t a  s e  nalClze  u  Muze ju  Ce- tinske  krajine  u  Sinju (inv.  br. 22  i 371) .  21  A. ｍｩｬｯ･ｶＬ＠ Pregled  a rheološ kih  istraživanja  u  Ce tinskoj  h  aj ini,  ｇｵｮｪ ｡ｩ ｮ＠ zboYl1ik, Zagreb  1980,  267.  Vrijedno  je  ovdje  dodati  da  se  na  istom  tom  lokalite tu,  198   Summary LATE  MEDIAEVAL  NECROPOLIS  WITH  "STECCl«  UNDER  BORINOVAC   AT  TRIU   The  necropolis  under  B o  r i n o vac  at  Trilj  is  one  of  rare  up  to  now  t::xcava- ted  late  mediaeval  necropolis  with  ｳｴ･｣ｩ＠ (massive  stone  tomb  nwnuments  of  va- rious  shapes)  on  the  territory  of  Dalmatia.  This  paper  is  the  first  endevour  to  pu- blish  results  of  excavations  of  such  a  necropolis.  Although  the  excavations  yieJut::d  very  modest finds,  they  brought new  light  concerning  the  bU'I"ia'l  rites  and !the  form  of  graves  of the late mediaeval period in  Dalmatia.  All  together  56  burials  were  found,  17  of  them  were  marked  over  the  level  of  the  soH  by  ｳｴ･｣ｩＮ＠ Burials  were  not  discovered  \.lJflder  8  Ｇ ｳｴ･｣ｩ＠ of  this  necropolis,  because  they  must have  been later removed  from  the  original  place  over  the  grave.  Most  numerous  are  the  graves  of  trapezoidal  or  more  or  less  rectangular  shape.  Oval  form  of burial was found  only  in  two  cases.  The  orientation  of  graves  was  va- ried,  but  most  graves  were  oriented  in  southwestern­northeastern  direction.  lt  was  possible  to  establish  some  pecularities  concerning  burial  rites.  Small  remains  of  pottery,  egg­shells  and  animal  bones  suggest  the  possibility  of  performance  of  fu- nerary  banquettes  over  the grave.  These  remains  may  also  be  the  remnants  of  tra- ditional  pagan  custom  of  leaving  food  in  the  grave  for  the  dead.  The  burials  from  Trilj  necropolis  show  also  some  pecularities  concerning  the  grave  architecture.  The  s·tone  slabs  composing  a  grave  had  the  grooves  in  order  to  be  better  mutually  fixed.  Some  slabs  and  covers  have  incised  signs.  Thus,  incised  cross  appears  on  the  inner  side  of  the  slab  near  the  feet  of  dead  person  belonging  to  the  burial  no.  14.  The  square  divided  by  transversally  engraved  lines  in  three  unequal  parts  appears  on  the  outer  side  of  the  cover  of  burial  no.  33  (under  the  ｳｴ･｡ｫ＠ no.  XIII).  Neither  the  shapes  nor  ornament  of  ｳｴ･｣ｩ＠ yielded  any  reliable  evidence  for  chronological  sequence of graves  on  the  necropolis.  It is  very  hard  to  establish  the  chronology  of  burial  also  because  of  very  p oor  finds.  Thirteen  objects  in  total,  mostly  simple  ornaments:  five  bronze  or  iron  scrolls,  a  pearl  of  black  glass,  a  small  silver  ring  and  four  nails  were  found.  None  of  these  objects  could  offer  the  base  or  establishing  the  chronological  sequence  of  graves,  since  all  of them  were  used  for  long  period.  Similar  finds  were  discovered  in  burials  of  all  late  mediaeval  necropolis  in  Dalmatia.  Two  iron  scrolls  found  in  burial  no.  31,  beside  other scanty  remains  of  ornaments  show,  in  relation  to  other  researched  mediaeval  necropolis  in  Dalmatia,  the  advanced  stage  of  artistic  deca- dance.  This  fact  could  be  an  indication  that  the  necropolis  belong  to  the  very  end  of  the  Middle  Ages.  These  burials  did  not  yield  any  ear­ring  which  are  very  nume- rous  in  cemeteries  from  this  period.  As  ear­rings  were  discovered  in  burials  in  ot- her  necropolis  very  likely  dating  from  the  end  of  14th  century  in  the  region  of  Ce- tina  river  and  even  the  whole  Dalmatia,  it  is  possible  that  the  earliest  graves  of  this  necropolis  could  belong  to  the  above  mentioned  period.  The  absence  of  late  mediaeval  coins,  especially  those from  the  end  of  the  14th  and  the  first  half  of  the  ISth  centuries,  so  common  in  the  late  mediaeval  graves  from  Dalmat ia,  speaks  in  favour  of  the  above  mentioned  conclusion.  Thus,  on  the  basis  of all  previou sly  s ta- ted  indications,  the  necropolis  under  Barinovac  can  be  dated  to  the  second  half  of  the  ISth  and the  beginning of  16th centuries.  prilikom  proširenja  tvornice  "Cetinka«  godine  1966.  u  jednom  grobu  u  sekundarnoj  upotrebi  našao  ulomak  pi1astra  oltarne  pregrade  ukrašen  spiralno  uvijenom  ･ｴｶﾭ roprutom  vrpcom  koja  u  sredini  završava  križem .  Ulomak  pilastra  danas  se  nalazi  u  Muzeju  Cetinske  krajine  u  Sinju  (inv.  br.  123).  Na  tom  se  lokalitetu  na  grobove  naišlo  i  godine  1980.  prilikom  gradnje  nove  pogonske  hale  i  skladišta  uz  današn ju  cestu  Trilj  ­ Sinj,  ali  ni  ovom  prilikom  u  grobovima  nije  bilo  nikakvih  priloga.  199