РУСКО-СЕРБСКИ СЛОВНЇК (Rusyn - Serbian Dictionary)

ГЕЛЕНА МЕДЄШИ, ОКСАНА ТИМКО-ДЇТКО, МИХАЙЛО ФЕЙСА РУСКО-СЕРБСКИ СЛОВНЇК Редактор ЮЛИЯН РАМАЧ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ НОВИ САД – ОДСЕК ЗА РУСИНИСТИКУ ЗАВОД ЗА КУЛТУРУ ВОЙВОДЯНСКИХ РУСНАЦОХ НОВИ САД НОВИ САД 2010 ХЕЛЕНА МЕЂЕШИ, ОКСАНА ТИМКО-ЂИТКО, МИХАЈЛО ФЕЈСА РУСИНСКО-СРПСКИ РЕЧНИК Уредник ЈУЛИЈАН РАМАЧ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ НОВИ САД – ОДСЕК ЗА РУСИНИСТИКУ ЗАВОД ЗА КУЛТУРУ ВОЈВОЂАНСКИХ РУСИНА НОВИ САД НОВИ САД 2010  Консултанти Дюра Латяк, Ирина Гарди-Ковачевич, Серафина Макаї, Юлиян Пап Рецензенти Александер Д. Дуличенко Боґолюб Станкович Компютерски обробок Славко Сабо Коректор Михайло Фейса За видавательох Лїляна Суботич Мирослав Кевежди Видавателє Филозофски факултет Нови Сад – Одсек за русинистику Завод за културу войводянских Руснацох Нови Сад Нови Сад 2010  Консултанти Ђура Лаћак, Ирина Харди Ковачевић, Серафина Макаjи, Јулиjан Пап Рецензенти Александар Д. Дуличенко Богољуб Станковић За издаваче Љиљана Суботић Мирослав Кевежди Компјутерска обрада Славко Сабо Коректор Михаjло Феjса Издавачи Филозофски факултет Нови Сад – Одсек за русинистику Завод за културу воjвођанских Русина Нови Сад Нови Сад 2010  Предходне слово Перши словнїк руского язика написал 1972. року Микола М. Кочиш: Приручни терминолоґийни словнїк сербскогорватско-руско-українски (Нови Сад, 1972, коло 14.000 слова). Уж идуцого, 1973. року, Дружтво за руски язик и литературу дало инициятиву за виробок велького Сербско-руского словнїка зоз коло 80.000 словами, а по його видаваню и Руско-сербского словнїка. Дружтво формовало два роботни ґрупи руских културно-просвитних роботнїкох и студентох: єдну за составянє лексиколоґийней картотеки руского язика и єдну за виробок словнїка. Як база за сербску часц словнїка обрабячом послужел Речник српскохрватског књижевног jезика, књ. 1–6 (Нови Сад – Загреб, 1967–1976). Фахови совитнїк обидвох ґрупох бул др Митар Пешикан зоз Института за сербски язик у Беоґраду. Кед 1981. року на Филозофским факултету у Новим Садзе основана Катедра за руски язик и литературу, обидва проєкти з Дружтва пренєшени на Катедру. Перши том Сербско-руского словнїка вишол 1995, у виданю Филозофского факултета и Дружтва за руски язик и литературу, а други том 1997. у виданю Заводу за учебнїки и наставни средства у Беоґраду и спомнутих двох видавательох першого тома. Редакторе обидвох томох були Михайло Фейса и Гелена Медєши, а главни редактор Юлиян Рамач. Такой по виходзеню Сербско-руского словнїка Катедра за руски язик и литературу почала нови проєкт: виробок єднотомного Руско-сербского словнїка. Студенти Катедри виробели нову картотеку за тот словнїк (як база им послужела руска часц Сербско-руского словнїка), а авторе ю дополнєли з народну лексику и лексику творох найпознатших руских писательох и публицистики. Руско-сербски словнїк, зоз коло 38.000 словами, наменєни и рускому и сербскому читачови: рускому як литература за пестованє свойого мацеринского язика, а сербскому за упознаванє руского язика и прекладанє з руского на сербски язиик. Щире припознанє и подзековносц за потримовку и помоц при видаваню словнїка Катедра за руски язик и литературу и авторе словнїка виражую Покраїнскому секретарияту за предписаня, управу и национални меншини, Покраїнскому секретарияту за културу и Заводу за културу войводянских Руснацох. Редактор Предговор Први речник русинског језика написао је 1972. год. Никола М. Кочиш: Приручни терминолошки речник српскохрватско-русинско-украјински (Нови Сад, 1972, око 14.000 речи). Већ идуће, 1973. године, Друштво за русинки језик и књижевност дало је иницијативу за израду великог Српско- русинског речника са око 80.000 речи, а након његовог издавања и Русинско-српског речника. Друштво је формирало две радне групе русинских културно-просветних радника и студената: једну за састављање лексиколошке картотеке русинског језика и једну за израду речника. Као база за српски део речника обрађивачима jе послужио Речник српскохрватског књижевног jезика, књ. 1–6 (Нови Сад – Загреб, 1967–1976). Стручни саветник обе групе био је др Митар Пешикан са Института за српски језик у Београду. Када је 1981. године на Филозофском факултету у Новом Саду основана Катедра за русински језик и књижевност, оба пројекта су са Дружтва пренета на Катедру. Први том Српско-русинског речника изашао је 1995. у издању Филозофског факултета и Друштва за русински језик и књижевност, а други том 1997. у издању Завода за уџбенике и наставна средства у Београду и споменута два издавача првог тома. Уредници оба тома били су Михајло Феjса и Хелена Међеши, а главни уредник Јулијан Рамач. Одмах након излажења Српско-русинског речника Катедра за русински језик и књижевност почела је нови пројекат: израду једнотомног Русинско-српског речника. Студенти Катедре су саставили нову картотеку за овај речник (као база им је послужио русински део Српско-русинског речника), а аутори су је допунили са народном лексиком и лексиком дела најпознатијих русинских писаца и публицистике. Русинско-српски речник, са око 38.000 речи, намењен је и русинском и српском читаоцу: русинском као штиво за неговање свог матерњег језика, а српском за упознавање русинског језика и превођење са русинског на српски jезик. Искрено признање и захвалност за подршку и помоћ при издавању речника Катедра за русински jезик и књижевност и аутори речника изражавају Покрајинском секретаријату за прописе, управу и националне мањине, Покрајинском секретаријату за културу и Заводу за културу војвођанских Русина. Уредник  Структура словнїка Структура речника Руска и сербска лексика Русинска и српска лексика 1. У словнїку обробени коло 38.000 руски слова. Обробена у нїм лексика руского народного и литературного язика. З народного язика до словнїка унєшена, попри сучасней лексики, и застарена лексика хтору младши ґенерациї престали хасновац, алє ю старши ище хасную або добре знаю (бизовни, фаркаш, ровка, орсаґ и др.); з народного язика унєшени и назви жительох местох у хторих жию Руснаци (Дюрдьовчань, Новосадян/-янь), ридше и жительох часцох хотарох и улїцох у руских местох (Билянци, Велькошорци). З литературного язика, окрем сучасней лексики, до словнїка унєшени и даєдни застарени слова хасновани у виданьох до 1945. р.; нє унєшени, з векшей часци, узкофахово термини (технїчни, ботанїчни и др.), бо вони уж обробени у школских фахових словнїкох. Скраценя и ґеоґрафски назви дати у окремних спискох на концу словнїка. 2. У сербскей часци, попри лексики сербского литературного язика, похасноване и значне число словох з войводянскей сербскей лексики, углавним як еквиваленти одреднїцох хтори ше одноша на живот Руснацох у прешлосци (польодїлство, хижа и предмети у обисцу и др.: ганак "конк", jанкел "уяш", глокна "шкрабачка"). 1. У речнику је обрађено око 38.000 речи. Обрађена је у њему лексика русинског народног и књижевног језика. Из народног језика у речник је унета, поред савремене лексике, и застарела лексика коју су млађе генерације престале употребљавати, али је старији још употребљавају или је добро знају (бизовни, фаркаш, ровка, орсаґ и др.); из народног језика унети су и називи становника места у којима живе Русини (Дюрдьовчань, Новосадян/-янь), ређе и становника делова атара и улица и русинским местима (Билянци, Велькошорци). Из књижевног језика, поред савремене лексике, у речник су унете и неке застареле речи употребљаване у издањима до 1945. год. (подац/подавац: подац реферат, заложиц "основац", винаход "пренаходок" и др.; нису унети, већим делом, ускостручни термини (технички, ботанички и др.), јер су они већ обрађени у школским стручним речницима. Скраћенице и географски називи дати су у посебним списковима на крају речника 2. У српском делу, поред лексике српског књижевног језика, употребљен је и знатан број речи из војвођанске српске лексике, углавном као еквиваленти одредница које се односе на живот Русина у прошлости (ратарство, кућа и предмети у кући и др.: ганак, jанкел, глокна). II Обробок руских одреднїцох Обрада русинских одредница 1. Руски одреднїци пишу ше з болдом, їх ґраматични форми (ґен. єднини, форма презента, законченя прикметнїкох и др.) – зоз стандардом, ґраматични и други надпомнуца ґу одреднїцом – з италиком, приклади и фразеолоґийни вирази – з болдом. Сербски еквиваленти и їх ґраматични форми пишу ше зоз стандардом, а ґраматични надпомнуца и други толкованя ґу сербским еквивалентом – з италиком. Числа 1, 2, 3...., I, II, III, букви а), б), в)..., з хторима ше означую розлични значеня, пишу ше з болдом.  1. Русинске одреднице пишу се болдом, њихови граматички облици (ген. једнине, облици презента, наставци придева и др.) – стандардом, граматичке и друге напомене уз одреднице – италиком, примери и фразеолошки изрази – болдом. Српски еквиваленти и њихови граматички облици пишу се стандардом, а граматичке напомене и друга објашњења уз српске еквиваленте – италиком. Бројеви 1, 2, 3...., I, II, III, слова а), б), в)..., којима се означавају различита значења, пишу се болдом. 2. Ґраматични и други надпомнуца ґу одреднїцом даваю ше по руски: присл., прим., заст., бот. итд. 2. Граматичке и друге напомене уз одреднице дају се на русинском: присл., прим., заст., бот. итд. ба¹ слов. 1. помоцнює нєскладанє, процивенє бешедуюцого на предходни слова собешеднїка (е) вала; бо(г)ме; та; ма ... бавиц ше -им ше нєзак. 1. (без дополнєня або з инстр.) играти се; ... 2. з прим. на з акуз.: ~ на дацо играти се чега ... 3. У прикладох и виразох место основней форми рускей одреднїци (номинатив, инфинитив итд.) хтора ма три або вецей букви хаснує ше тилда (~); у сербскей часци тилда ше нє пише: 3. У примерима и изразима уместо основног облика русинске одреднице (номинатив, инфинитив итд.) која има три или више слова употребљава се тилда (~); у српском делу тилда се не пише: або злуч. роздзельни или; ~ будз цихо ~ идз вонка или ћути или иди напоље Тилда ше, пре векшу ясносц, нє пише у даєдних прикладох: Тилда се, због веће јасноће, не пише у неким примерима: розгоруцени -а -е загреjан, врућ; скочиц розгоруцени до води скочити загреjан у воду... Наведзена синтаґма ту вимага форму хлопского роду, а тилда би подрозумйовала и форму женского або штреднього роду. Наведена синтагма овде захтева облик мушког рода, а тилда би подразумевала и облик женског или средњег рода. 4. а) Руски лексични дублети виведзени од истей основи, кед су ровноправни по значеню и хаснованю, а по азбуки шлїдза єден за другим, наводза ше под єдну одреднїцу: 4. а) Русински лексички облици изведени од исте основе, ако су равноправни по значењу и употреби, а по азбуци следе један за другим, наводе се под једном одредницом: нєшкайши -а -е и нєшкашнї -я -є данашњи 4. б) Под исту одреднїцу ше обрабяю и меновнїки з двояку форму типа поет/поета, тракторист/тракториста (за нїх ше наводза и законченя ґенитива єднини): 4. б) Под истом одредницом обрађују се и именице са двојаким облицима типа поет/поета, тракторист/тракториста (за њих се наводе и наставци генитива једнине): поет -та и поета -ти х. песник 5. Кед два слова стилистично нє ровноправни, менєй хаснована одреднїца упутює ше на єй дублет:  5. Ако су две речи стилски неравноправне, мање употребљавана одредница упућује се на њен дублет: навожиц² -им нєзак. оп. навожовац 6. Гомоними ше означую зоз числами ¹, 2, 3 итд.: 6. Хомоними се означавају бројевима ¹, 2, 3 итд.: рата¹ викр. коц. помоћ!, упомоћ!; ... рата² ж. рата; ... 7. а) Кед єдно слово ма функциї двох або вецей файтох словох (функцию присловнїка и злучнїка, присловнїка и словка и под.), обрабяю ше як гомоними: 7. а) Ако једна реч има функције две или више врста речи (функцију прилога и везника, прилога и речце и сл.), обрађују се као хомоними: алє¹ злуч. процивни али; међутим; само; већ, него; ..... алє² слов. 1. помоцнює значенє дїєсловох и виреченьох ала, ал’, што, не да; ... б) Кед гомонимни значеня одн. функциї менєй виразни, обрабяю ше под єдну одреднїцу, а кажде значенє ше наводзи под числами I, II або 1, 2: б) Ако су хомонимска значења одн. функције мање изражена, обрађују се под једном одредницом, а свако уначење се наводи под бројевима I, II или 1, 2: аж I присл. 1. а) чак ... ; б) чак, штавише, дапаче ... ; II злуч. способови да; ... 8. а) За одреднїцу ше наводзи обласц на хтору ше слово одноши або його стилистична характеристика: 8. а) За одредницу се наводи област на коју се реч односи или њена стилска карактеристика: арвачка ж. бот. даниноћ ... базилика ж. архит., церкв. базилика брехня ж. гандр. лаж Кед ше руске слово одноши на вецей обласци, хаснує ше скраценє биол. и др., церкв. и др. итд.: Ако се русинска реч односи на више области, употребљава се скраћеница биол. и др., церкв. и др. итд.: бернардинєц -нца х. церкв. и др. бернардинац б) Кед ше вецей терминолоґийни вирази з истей обласци наводза єден за другим, перше ше наводзи обласц, а вец ше шорую вирази: б) Ако се више терминолошких израза из исте области наводе један за другим, прво се наводи област, а онда се ређају изрази: брадло с. ...  поль.: вершиц ~ (при звожованю) садевати повлату; ... класц ~ садевати (денути) камару препражиц -им зак. ... 2. кух.: ~ масло истопити масло (маслац); ~ цукер ... 9. Даєдни застарени або бешедни слова, коцуризми и под. и слова хтори ше ридко хасную найчастейше ше зоз скраценьом оп. упут'юю на їх дублет хтори ше звичайно хаснує:  9. Неке застареле или разговорне речи, куцуризми и сл. и речи које се ретко употребљавају најчешће се скраћеницом оп. упућују на њихов дублет који се обично употребљава: бачик х. заст. оп. бачи през ... II з ґен. беш. оп. без бежиц -им ... коц. оп. бежац 10. При даєдних сербских пожичкох хтори ше у руским язику хасную паралелно з рускима еквивалентами даване надпомнуце: (< серб.), а у заградзеню на концу указоване на руски еквивалент: 10. Код неких српских позајмљеница које се у русинском језику употребљавају паралелно са русинским еквивалентима давана је напомена: (< серб.), а у загради на крају указивано је на русински еквивалент: баш беш. (< серб.) 1. присл. баш, управо (оп. праве); ... 11. При даєдних менєй познатих виведзених словох у заградзеню ше указує на основне слово з хторого су виведзени: 11. Код неких мање познатих изведених речи у загради се указује на основну реч од које су изведене: балочка ж. дем. (од балоґа) лева рука (у детета) 12. У заградзеню опрез еквивалента досц часто ше толкую и даєдни застарени слова (окреме тоти цо означую поняца з прешлосци Руснацох), ридше и странски слова (даєдни интернационализми): 12. У загради испред еквивалента доста често се објашњавају и неке застареле речи (посебно оне што означавају појмове из прошлости Русина), ређе и стране речи (неки интернационализми): кормань-деска ж. поль. заст. (табла плуга) даска 13. Кед ше руска одреднїца хаснує лєм у одредзеним виразу, за ню ше кладу два точки, а вец ше наводзи цали вираз: 13. Када се русинска одредница употребљава само у одређеном изразу, иза ње се стављају две тачке, а онда се наводи цео израз: грабки мн.: ¤ брац/вжац дакого на ~ узимати/узети кога на тапет ... 14. Зложени ботанїчни, зоолоґийни и др. назви наводза ше под єдну з компонентох такого словозлученя (под прикметнїком або меновнїком): 14. Сложени ботанички, зоолошки и др. називи наводе се под једном од компоненти такве синтагме (под придевом или именицом): мацеров -а -о маjчин; ◊ ~ душичка бот. маjчина душица ... 15. а) За одреднїци и їх значеня часто ше наводза приклади: 15. а) За одреднице и њихова значења често се наводе примери: баловац ше -луєм ше фам. правити бал; бити на балу; ми ше вчера баловали ми смо јуче били на балу б) Приклади ше дакеди даваю и за терминолоґойни и др. вирази и фразеолоґизми (после двох точкох):  б) Примери се некад дају и за терминолошке и др. изразе и фразеологизме (после две тачке): дац дам зак. ... ¤ ... ; нє ~ на то не допуштати (не дозвољавати, не веровати, не признавати) тачност нечиjих тврдњи; бранити се, не слагати се; не слагати се с нечиjом тврдњом: мац нє да на то же ше єй син слабо учи маjка не признаjе (не веруjе) да њен син слабо учи; ... Меновнїки Именице 1. а) За руски меновнїки наводзи ше род: сноп х., черешня ж., щенє с. За сербски еквивалентни меновнїки наводзи ше род лєм по потреби: 1. а) За русинске именице наводи се род: сноп х., черешня ж., щенє с. За српске еквивалентне именице наводи се род само по потреби: пец х. пећ ж. глад х. глад ж. и х. б) Меновнїки двоякого (хлопского и женского) роду означую ше зоз скраценьом ж. и х.: б) Именице двојаког (мушког и женског) рода означавају се скраћеницом ж. и х.: широта ж. и х. сироче 2. Меновнїки плуралия тантум означую ше зоз скраценьом мн.: 2. Именице плуралија тантум означавају се скраћеницом мн.: ножнїчки мн. маказе 3. а) Меновнїки хтори ше хасную преважно у множини наводза ше у форми множини з ознаку роду, скраценьом мн. и з форму єднини у заградзеню: 3. а) Именице које се употребљавају претежно у множини наводе се у облику множине са назнаком рода, скраћеницом мн. и обликом једнине у загради: галушки ж. мн. (єд. галушка) кул. 1. резанци ... б) Кед ше даєдна одреднїца хаснує з окремним значеньом у форми множини, наводзи ше цала форма множини, зоз скраценьом мн.): б) Ако се нека одредница употребљава са посебним значењем у облику множине, наводи се цео облик множине, са скраћеницом мн.: деска ж. 1. даска; 2. дески мн. патос, даске ... 4. а) При руских меновнїкох, кед ше у даєдних припадкох случую гласово пременки, наводза ше и тоти форми з пременками. Форми ґенитива єднини ше наводза без заградзеня, а други форми у заградзеню. Форма ґенитива и др. наводзи ше од остатнього нєпременєного гласа основи (кед тот глас нє перши або други глас на початку основи): 4. а) Код русинских именица, ако се у неким падежима дешавају гласовне промене, наводе се и ови облици са променама. Облици генитива једнине се наводе без заграде, а остали облици у загради. Облик генитива и др. наводи се од последњег непромењеног гласа основе (ако овај глас није први или други глас на почетку основе): тидзень тижня х. недеља, седмица аколь аклю (мн. аклї) х. тор  штредок -дку х. ... б) Двояки форми єдного припадку наводза ше зоз зукосу смужку медзи нїма: б) Двојаки облици једног падежа наводе се са косом цртом међу њима: пoчатoк -тку/-тка х. пoчeтак валал -лу/-ла (лок. -лє/-лу) х. село Прикметнїки Придеви 1. а) При прикметнїкох ше наводза законченя за род у єднини: 1. а) Код придева се наводе наставци за род у једнини: братски -а -е братски, верхнї -я -є горњи, братов -а -о братов б) При прикметнїкох на -ов, кед су нє чисти присвойни, кладзе ше до заградзеня законченє (и), бо ше ровноправно хасную форми на -ов и на -ови; за штреднї род тих прикметнїкох тиж ше наводза двояки форми (-о/-е): лєсов(и) -а -о/-е, тє. штреднї род ма форми лєсово и лєсове. У таких случайох подрозумює ше и двояка форма множини: лєсово и лєсови. б) Код придева на -ов, ако нису искључиво присвојни, ставља се у заграду наставак (и), јер се равноправно употребљавају облици на -ов и на -ови; за средњи род ових придева такође се наводе двојаки облици (-о/-е): лєсов(и) -а -о/-е, тј. средњи род има облике лєсово и лєсове. У таквим случајевима подрозумева се и двојаки облик множине: лєсово и лєсови. 2. При прикметнїкох хтори ше хасную лєм у одредзеним роду наводзи ше скраценє прикм. и ознака роду: 2. Код придева који се употребљавају само у једном роду наводи се скраћеница прикм. и ознака рода: цельна прикм. ж. стеона 3. Нєпременлїви прикметнїки означую ше зоз скраценьом прикм. нєпрем.: 3. Непроменљиви придеви означавају се скраћеницом прикм. нєпрем.: божо прикм. нєпрем. божjи 4. а) Субстантивовани прикметнїки наводза ше под прикметнїком з хторого су виведзени. За нїх ше наводзи форма номинатива и ґенитива єднини и ознака роду: 4. а) Поименичени придеви наводе се под придевом од којег су изведени. За њих се наводи облик номинатива и генитива једнине и ознака рода: класни -а -е 1. разредни; ... 2. а) класна -ней ж. разредни старешина (жена); б) класни -ного х. разредни старешина (мушкарац) б) Субстантивовани прикметнїки самостойнєйши по значеню наводза ше як окремни одреднїци: б) Поименичени придеви самосталнији по значењу наводе се као посебне одреднице: панске -кого с. ист. ... тлака белаве -вого с. масница, мазница, модрица 5. Компаративи прикметнїкох и присловнїкох виведзени од суплетивних основох уноша ше як окремни одреднїци:  5. Компаративи придева и прилога изведени од суплетивних основа уносе се као посебне одреднице: горши -а -е комп. гори 6. Дїєприкметнїки ше обрабяю як окремни одреднїци кед маю прикметнїцке або виключно меновнїцке значенє: 6. Глаголски придеви се наводе као посебне одреднице ако имају придевско или искључиво именичко значење: застарани -а -е забринут наєдзени -а -е коjи се наjео, сит залапени -ного х. заробљеник Заменовнїки Заменице 1. За заменовнїки (зам.) ше наводза законченя за женски и штреднї род: 1. За заменице (зам.) се наводе наставци за женски и средњи род: хтори -а -е мой -я -йо 2. Двояки форми законченьох наводза ше зоз зукосу смужку медзи нїма: 2. Двојаки облици наставака наводе се са косом цртом међу њима: шицок -цка -цко/-цке Числовнїки Бројеви 1. З числовнїкох наведзени: основни числовнїки 1–19 (єден, два, три...), 20–90 (двацец, трицец...), 100-900 (сто, двасто, тристо...); збирни 2–19 (двоме, двойо, дзеветнацме, дзеветнацецеро), 20–40 (двацецме, двацецеро), 50–90 (пейдзешатме, пейдзешацецеро); збирни за множину 2–10 (двої, дзешецери). 1. Од бројева су наведени: основни бројеви 1–19 (єден, два, три...), 20–90 (двацец, трицец...), 100-900 (сто, двасто, тристо...); збирни 2–19 (двоме, двойо, дзеветнацме, дзеветнацецеро), 20–40 (двацецме, двацецеро), 50–90 (пейдзешатме, пейдзешацецеро); збирни за множину 2–10 (двої, дзешецери). 2. За порядково числовнїки ше наводза форми за женски и штреднї род: 2. За редне бројеве се наводе облици за женски и средњи род: перши -а -е Дїєслова Глаголи 1. За руски дїєслова наводзи ше форма першей особи презента (од остатнього нєпременєного гласа основи кед тот глас нє перши або други глас на початку основи); по потреби ше наводзи у заградзеню и форма перфекта, императива итд.: 1. За русинске глаголе наводи се облик првог лица презента (од последњег непромењеног гласа основе ако овај глас није први или други глас на почетку основе); по потреби се наводи у загради и облик перфекта, императива итд.:  бешедовац -дуєм нєзак.... трец -ем (перф. тар) нєзак.... 2. а) Кед презент ма два розлични законченя, наводза ше обидва (зоз злучнїком и медзи нїма): 2. а) Ако презент има два различита наставка, наводе се оба (са везником и међу њима): червенїц -нєєм и -їм (поставац червени) црвенети б) Кед ше дїєслово нє хаснує у першей особи, наводзи ше форма 3. ос. єднини: б) Ако се глагол не употребљава у првом лицу, наводи се облик 3. л. једнине: стрикац -а нєзак. безос. севати; стрика ми до уха сева ми уво целїц ше -ї ше нєзак телити се 3. а) Вид дїєсловох ше вше означує: 3. а) Вид глагола се увек означава: бовчац -чим нєзак. буктети, буктати, пламтети збовчац -чим зак. букнути, планути б) Кед обробене руске нєзакончене або закончене дїєслово, його пара по виду, або єдно зоз значеньох пари по виду, у даєдних случайох нє обрабяни (кед ше одредзене значенє у руским язику ридко хаснує, або ше сербски еквивалент ридко хаснує); у таких случайох єдна пара упут'ює ше на другу: б) Ако је обрађен русински несвршени или свршени глагол, његов пар по виду, или једно од значења пара по виду, у неким случајевима нису обрађивани (ако се одређено значење у русинском језику ретко употребљава или се српски еквивалент ретко употребљава); у таквим случајевима један пар се упућује на други: збегнуц -нєм зак. 1. (бежаци зисц) стрчати; 2. (о млєку и под.) прекипети збеговац -гуєм нєзак. трчати доле, стрчавати вибахтац ше -ам ше зак., осн. и прен. искобељати се, ископрцати се; извући се; измигољити се вибахтовац ше -туєм ше нєзак. ґу вибахтац ше При дїєслову збеговац нє обробене и значенє 2, бо ше форма нєзаконченого виду у руским язику ридко хаснує з тим значеньом. Дїєслово нєзаконченого виду вибахтовац ше нє обробене, бо ше сербски еквиваленти искобељавати се, ископрцавати се, измигољавати се ридко хасную Код глагола збеговац није обрађено и значење 2, јер се облик несвршеног вида у русинском ретко употребљава са овим значењем. Глагол несвршеног вида вибахтовац ше није обрађен, јер се српски еквиваленти искобељавати се, ископрцавати се, измигољавати се ретко употребљавају. в) Двовидово дїєслова означую ше зоз скраценьом зак. и нєзак.: в) Двовидски глаголи означавају се скраћеницом зак. и нєзак. телефоновац -нуєм зак. и нєзак. телефонирати  4. а) Преходни и нєпреходни значеня дїєсловох ше видзелюю з числами I, II итд.: 4. а) Прелазна и непрелазна значења глагола се одвајају бројевима I, II итд.: виганяц -ям нєдок. І прех. 1. (гонїц вонка) истеривати, изгонити, терати; 2. ............. ; II нєпрех. 1. (починац роснуц з кореня або стебла – о младнїкох) терати, истеривати; избиjати; ластати; ... б) Исти поступок и при дїєсловох хтори можу буц и законченого и нєзаконченого виду або хтори маю и особово и безособово форми: б) Исти поступак је и код глагола који могу бити и свршеног и несвршеног вида или који имају и личне и безличне облике: гуториц -им І нєзак. говорити; II зак. рећи, казати в) Кед преходни и нєпреходни, закончени и нєзакончени дїєслова прави гомоними (розличного походзеня и под.), обрабяю ше як окремни одреднїци означени зоз 1, 2 итд.: в) Ако су прелазни и непрелазни, свршени и несвршени глаголи прави хомоними (различитог порекла и сл,), обрађују се као посебне одреднице означене са 1, 2 итд.: сходзиц1 -им нєзак. нєпрех (випуковац – о рошлїни) ницати сходзиц2 -им зак. прех. (обисц, вшадзи походзиц) обићи Дїєслово нєзаконченого виду сходзиц1 походзи од старшей форми вс-ходзиц, тє. виведзене є з праславянским префиксом vъz-; дїєслово законченого виду сходзиц2 виведзене з префиксом с-. Глагол несвршеног вида сходзиц1 води порекло од старијег облика вс-ходзиц, тј. изведен је са прасловенским префиксом vъz-; глагол свршеног вида сходзиц2 изведен је са префиксом с-. г) Дїєслова билїц (ше), червенїц (ше), чарнїц (ше) и под. обробени тиж як гомоними понеже маю розлични першобутни (праславянски) форми: г) Глаголи билїц (ше), червенїц (ше), чарнїц (ше) и сл. обрађени су такође као хомоними пошто имају различите првобитне (прасловенске) облике: билїц1 -їм нєзак. прех. 1. кречити; 2. (робиц билим) белити; ........ билїц2 -лєєм и -їм нєзак. прех. (поставац били) белети билїц ше1 -їм ше нєзак. прех. (фарбиц ше з билїдлом) белити се билїц ше2 нєзак. нєпрех. -лєєм ше и -їм ше (видавац билосц) белети се; ... 5. а) Нєповратни и повратни дїєслова обрабяю ше тиж як окремни одреднїци: 5. а) Неповратни и повратни глаголи обрађују се такође као посебне одреднице: бухац -ам нєзак. I прех. експр. 1. (моцно биц по дачим) млатити; трескати; лупати; бубњати; 2. тући; II нєпрех. 1. (моцно вибивац оддакаль – о пари, диму) куљати, сукљати, сукати; избијати бухац ше -ам ше нєзак. взаєм. повр. млатити се б) Кед нєповратне дїєслово и його повратна пара и у руским и у сербским язику маю исти значеня, повратне словко ше одн. се звичайно ше кладзе до округлого заградзеня: б) Ако неповратан глагол и његов повратан пар и у русинском и у српском језику имају иста значења, повратна речца ше одн. се обично се ставља у округлу заграду: зогинац (ше) -ам (ше) нєзак. 1. сагињати (се); 2. савиjати (се), сагибати (се) тє. подрозумює ше же у одреднїци зогинац (ше) маме два дїєслова: тј. подразумева се да у одредници зогинац (ше) имамо два глагола: зогинац -ам нєзак. 1. сагињати; 2. савиjати, сагибати зогинац ше -ам ше нєзак. 1. сагињати се; 2. савиjати се, сагибати се в) Кед нєповратна форма єдного дїєслова ма исте значенє як и єй повратна пара, вони ше наводза под єдну одреднїцу: в) Ако неповратан облик једног глагола има исто значење као и његов повратан пар, они се наводе под једном одредницом: блукац -ам и блукац ше -ам ше нєзак. лутати, скитати (се); тумарати; луњати; потуцати се г) Кед обробене руске нєповратне дїєслово, його повратна пара у даєдних случайох ше нє обрабя (кед ше сербски еквиваленти ридко хасную и под.); повратне дїєслово ше упут'ює на його нєповратну пару: г) Ако је обрађен русински неповратан глагол, његов повратан пар се у неким случајевима не обрађује (ако се српски еквивалент ретко употребљава и сл.); повратан глагол се упућује на његов неповратан пар: бухциц -им нєзак. експр. 1. (моцно биц по дачим) млатити; трескати; jако лупати; 2. (моцно биц дакого) млатити, лемати, деветати, макљати, месити бухциц ше -им ше повр. ґу бухциц 6. а) Надпомнуца о рекциї дїєсловох даваю ше (у заградзеню) кед ше руске дїєслово и його сербски еквивалент розликую по рекциї або кед треба окреме указац на рекцию руского дїєслова. Кед важа за шицки значеня дїєслова, надпомнуца о рекциї ше даваю такой за форму презента: 6. а) Напомене о рекцији глагола дају се (у загради) ако се русински глагол и његов српски еквивалент разликују по рекцији или ако треба посебно указати на рекцију русинског глагола. Ако важе за сва значења глагола, напомене о рекцији се дају иза облика презента: цешиц ше -им ше (у даким/дачим и з даким/дачим) нєзак. поносити се киме/чиме (киме/чиме) б) У других случайох ше надпомнуца о рекциї даваю опрез сербского еквивалента: б) У осталим случајевима се напомене о рекцији дају испред српског еквивалента: мерковац -куєм нєзак. 1. пазити; 2. (на дакого/дацо) чувати, пазити (кога/што, на кога/што); 3. (за даким – таємно провадзиц) пратити, пазити (кога/што) в) Рекцийски надпомнуца у прикладох и фразеолоґийних виразох пишу ше зоз стандардом як и главне слово и нє кладу ше до заградзеня: в) Рекцијске напомене у примерима и фразеолошким изразима пишу се стандардом као и главна реч и не стављају се у заграду: бешедовац дакому од шерца говорити коме од срца Нєпременлїви слова Непроменљиве речи  1. Нєпременлїви слова ше означую зоз скраценями: присл., прим., слов., злуч., викр.; за викричнїками (шиц, гиш) нє кладзе ше викричнїк (!). 1. Непроменљиве речи се означавају скраћењима: присл., прим., слов., злуч., викр.; иза усклика (шиц, гиш) не ставља се знак усклика (!). 2. Присловнїки виведзени з применовнїкох по, на и присловнїкох або меновнїкох, кед ше главне слово нє хаснує як присловнїк одн. меновнїк, наводза ше як окремни одреднїци, гоч ше пишу окреме: 2. Прилози изведени од предлога по, на и прилога или именица, ако се главна реч не употребљава као прилог или именица, наводе се као посебне одреднице, мада се пишу посебно: по пански присл. господски на било присл. бело (обоjити) на лєжаци присл. лежећи, лежећке Фразеолоґия Фразеологија 1. Вирази (терминолоґийни, устаємнєни и фразеолоґийни) наводза ше на концу, по азбучним шоре: терминолоґийни и устаємнєни вирази за знаком ◊, а фразеолоґийни вирази за знаком ¤. У рамикох єдного фразеолоґийного виразу, з винїмком смуги (–), нє хасную ше нїяки интерпункцийни знаки. 1. Изрази (терминолошки, устаљени и фразеолошки) наводе се на крају, по азбучном реду: терминолошки и устаљени изрази после знака ◊, а фразеолошки изрази после знака ¤. У границама једног фразеолошког израза, са изузетком црте (–), не употребљавају се никакви знаци интерпункције. 2. Вариянти виразох, кед по азбуки шлїдза єдна за другу, так ше и наводза: 2. Варијанте израза, ако по азбуци следе једна иза друге, тако се и наводе: од [вик-]вика, од вики виков одискона, од искона света. 3. Розлични значеня виразох, як и значеня одреднїцох, наводза ше под 1, 2. итд.: 3. Различита значења израза, као и значења одредница, наводе се под 1, 2. итд.: то глава нє за два ноги [алє за штири] 1. (то мудри чловек) то jе паметна глава; 2. ирон. (дакус є глупи) има главу за четири ноге Еквиваленти Еквиваленти 1. Розлични значеня еквивалентох ше наводза под 1, 2, 3. итд., синонимски ше оддзелюю зоз точку запяту, а подполни синоними зоз запяту: 1. Различита значења еквивалената наводе се под 1, 2, 3. итд., синонимска се одвајају тачком и зарезом, а потпуни синоними зарезом: зрезац -ежем док. (моцно вдериц) распалити, одаламити придац -ам док. 1. предати; 2. (приявиц виновнїка власцом) приjавити; потказати Синонимски значеня дакеди ше наводза и под а) и б) (найчастейше у гранїцох значеня 1, 2, 3. итд.)  Синонимска значења некад се наводе и под а) и б) (најчешће у границама значења 1, 2, 3. итд.) аж I присл. 1. а) чак; ...; б) чак, штавише, дапаче; ...; в) тек; ... 2. а) Кед руска одреднїца ма вецей значеня, а за шицки значеня ше хаснує исти сербски еквивалент, опрез сербского еквивалента хаснує ше скраценє з розл. знач. (= з розличнима значенями): 2. а) Ако русинска одредница има више значења, а за сва значења се употребљава исти српски еквивалент, испред еквивалента се употребљава скраћеница з розл. знач. (= са различитим значењима): високи -а -е 1. з розл. знач. висок; чловек високого росту човек високог раста; високи цени високе цене; високе напруженє ел. висок напон; 2. (о ципелох) дубок; високи ципели дубоке ципеле б) Кед за основне и пренєшене значенє рускей одреднїци сербски еквивалент исти, даваю ше скраценя осн. и прен., зоол. и прен. и др.: б) Ако је за основно и пренесено значење русинске одреднице српски еквивалент исти, дају се скраћенице осн. и прен., зоол. и прен. и др.: жабурина ж. осн. и прен. жабокречина 3. а) Же би значенє одреднїци и еквивалента було яснєйше, часто ше у заградзеню опрез еквивалента дава кратке толкованє по руски або ше наводзи руски синоним: 3. а) Да би значење одреднице и еквивалнта било јасније, често се у загради испред еквивалента даје кратко објашњење на русинском језику или се наводи русински синоним: ґравчац -чим нєзак. І 1. (о дробизґу, птицох) граjати ... ІІ безос. (у жалудку) крчати, кукљати бухнуц -нєм зак. I прех. експр. 1. (моцно вдериц) млатнути, треснути ... ; (з палїцу и под.) одрапити; ошајдарити; 2. ... б) (гоч цо повесц) бубнути, лупити; ....... б) Кед ше за два значеня одреднїци хаснує исти сербски еквивалент, вони ше наводза под 1. и под 2. у заградзеню опрез еквивалента: б) Ако се за два значења одреднице употребљава исти српски еквивалент, они се наводе под 1. и под 2. у загради испред еквивалента: важиц -им ... 2. (1. буц на моци, вредзиц; 2. буц тримани) важити; тот закон вецей нє важи оваj закон више не важи; вон важи за доброго роботнїка он важи за доброг радника 4. а) За дїєсловни меновнїки наводза ше лєм фреквентни значеня, а за други значеня ше наводзи (после скраценя дїєсл. мен.) од хторого дїєслова меновнїк виведзени: 4. За глаголске именице наводе се само фреквентна значења, а за остала значења се наводи (после скраћенице дїєсл. мен.) од којег глагола је именица изведена: ходзенє с. 1. дїєсл. мен. од ходзиц; 2. ходање б) Исте важи и за други меновнїки: б) Ист важи и за остале именице: андьочка ж. дем. и гипок. 1. снаjчица, снахица; 2. од андя (2–4)  За розлични значеня одреднїци андя у словнїку дати еквиваленти шуракиња, стрина, уjна, jетрва, заова и др., та би за одреднїцу андьочка требало вивесц и деминутиви од шицких тих меновнїкох. За различита значења одреднице андя у речнику су дати еквиваленти шуракиња, стрина, уjна, jетрва, заова и др., те би за одредницу андьочка требало извести и деминутиве од свих ових именица. 5. а) Кед за даєдну руску одреднїцу сербски язик нє ма одвитуюци еквивалент (кед ше напр. слово одноши на руски народни обичаї, културну прешлосц и под.), таке слово ше наводзи у транслитерациї як еквивалент (у наводнїкох), а у заградзеню ше дава його толкованє по сербски. 5. а) Ако за неку русинску одредницу српски језик нема одговарајући еквивалент (ако се нпр. реч односи на русинске народне обичаје, културну прошлост и сл.), таква реч се наводи у транслитерацији као еквивалент (у наводницима), а у загради се даје њено тумачење на српском. бобальки ж. мн. (єд. бобалька) "бобаљки" (русинско национално божићно jело: округлице с маком) б) За даєдни таки руски слова дава ше лєм толкованє на сербским язику (описни преклад): б) За неке такве русинске речи даје се само објашњење на српском језику (описни превод): чепиц -им нєзак.: ~ млоду фолкл. преоблачити младу пред краj свадбе из венчанице у хаљину и "чепец" (повезачу) 6. а) Кед сербски еквивалент за читача може буц нєдосц ясни (кед є нє єднозначни), у заградзеню за нїм дава ше додатне толкованє по сербски: 6. Ако српски еквивалент за читаоца може бити недовољно јасан (ако није једнозначан), у загради иза њега даје се додатно објашњење на српском бегац -ам частот. трчати (свуда, у више праваца) бент х. коц. насип (дуж канала, реке) б) За еквивалентами ше по потреби у заградзеню даваю и други форми сербского слова: б) Иза еквивалената се по потреби у загради дају и други облици српске речи: бакар -ару и -кру/-кра х. бакар (ген. -кра) 7. а) Кед руска одреднїца або вираз нє ма одвитуюци сербски еквивалент, толкує ше през приклад (опрез прикладох ше по потреби даваю надпомнуца): 7. а) Ако русинска одредница или израз нема одговарајући српски еквивалент, она се тумачи кроз пример (испред примера се по потреби дају напомене): височава ж. експр. (дацо барз високе): коровче у загради така ~ ! коров у башти jе тако висок! видно присл. у функц. пред. 1. ... б) (розвиднянє, дзень): ище лєм пейц годзин, а уж ~ тек је пет сати, а већ је дан (а већ је свануло); вонка ище ~ напољу се још бели дан; ... б) При даєдних одреднїцох або їх значеньох дава ше надпомнуце як ше вони прекладаю на сербски: б) За неке одреднице или њихова значења даје се напомена како се оне преводе на српски: ґу прим. з дат. І 1. уз, за, або ше преклада з дативом без применовнїка; ... ... ..; приложел ложку ґу устом принео jе кашику устима; ... ... ... .. ІІ у функциї обєкта 2. з дїєсловами бешедованя преклада ше з дативом без применовнїка, ридше з другима конструкциями: крашнє ше ґу мнє озвал лепо ми jе рекао, лепо jе са мном проговорио 8. При назвох рошлїнох и животиньох (окрем общепознатих) за сербским еквивалентом у заградзеню ше кладзе латинска назва: 8. Уз називе биљака и животиња (осим општепознатих) иза српског еквивалента у загради се даје латински назив: шулькар х. зоол. бауљар (Zabrus) 9. а) Даєдни вирази и фразеолоґизми, кед нє маю єднозначни еквивалент, як и други одреднїци у таких случайох, толкую ше през приклади: 9. а) Неки изрази и фразеологизми, ако немају једнозначан еквивалент, као и друге одреднице у таквим случајевима, тумаче се кроз примере: звада ж. ... ; ◊ до звади (почац ше вадзиц): накадзи му дацо нєправо, такой до звади чим му нешто ниjе по вољи, одмах почиње да се свађа видум х.: ¤ од видуму [швета] (барз красни, мудри, вредни и под.; барз крашнє, мудро, вредно и под.): жена од видуму веома лепа, паметна, вредна и сл. жена; направел хижу од видуму [швета] направио је измишљену кућу ... б) Даєдни фразеолоґизми, кед нє иснує еквивалент, даваю ше описно: б) Неки фразеологизми, ако не постоји еквивалент, дају се описно: вашар х. ... бул (була) би на каждим вашаре лош коњ, крава и др. коjег више нико не би хтео да купи в) Кед сербски фразеолоґийни вираз нє подполни еквивалент рускому виразу, медзи нїма ше кладзе знак за приблїжну вредносц (): в) Ако српски фразеологизам није потпун еквивалент русинском изразу, између њих се ставља знак за приближну вредност (): ашов и мотика их нє розрубе (нєрозлучна су пара)  они су jедна душа jедно тело Знаки Знаци 1. О тилди оп. II, 3. 1. О тилди в. II, 3. 2. Зукоса смужка (/) хаснує ше, окрем при двояких формох меновнїкох, прикметнїкох и заменовнїкох, и у тих случайох: 2. Коса црта (/) се употребљава, осим код двојаких облика именица, придева и заменица, и у овим случајевима: а) у виразох медзи дїєсловами законченого и нєзаконченого виду: а) У изразима између глагола свршеног и несвршеног вида: положиц/класц акцент на дацо ставити/стављати акценат на нешто б) при надпомнуцох о рекциї: б) код напомена о рекцији: дакого/дачого, кога/чега 3. До округлого заградзеня (...), окрем надпомнуцох и толкованьох, кладу ше: 3. У округлу заграду (...), поред напомена и објашњења, стављају се: а) синоними и вариянти: а) синоними и варијанте: бабин -а -о: .... ¤ нагнївал ше (нагнївани, нахмурел ше) як ~ пес (барз ше нагнївал, набурел) сав се нарогушио, навукао (спустио) му се облак на чело аста нєпрем.: ¤ ~ ци (му и под.) ище богара ти (му и сл.) твога (његовог и сл.) б) глас або морфема по хторей ше синоними розликую: б) глас или морфема по којој се синоними разликују: алпиниз(е)м -зму/-зма х. спорт. планинарство: в) толкованя хтори часц одреднїци одн. еквивалента (та су нє написани з курзивом): в) објашњења која су део одреднице одн. еквивалента (те нису написана курзивом): аж I присл. ... ; ¤ аж и на то (нєдобри, спрични и под.) експр. веома, јако, преко мере, дозлабога, страшно (неваљао, свадљив и сл.); ... 4. До угластого заградзеня [... ] кладу ше випущуюци (факултативни) часци словох и виразох: 4. У угласту заграду [... ] стављају се испустиви (факултативни) делови речи и израза: акция ж. 1. (дїя) акција; чловек [од] акциї човек од акције; .... ту I присл. ... ; ¤ ~ сом ци [ни] ето ти сад; ... 5. а) Три точки без розмаку после текста хасную ше по нєзакончених виреченьох: 5. а) Три тачке без размака после текста употребљавају се после незавршених реченица: воно нє же нє так, алє... оно није да није тако, али... б) Три або вецей точки з розмаком од текста кладу ше на месце вихабених часцох виреченя: б) Три или више тачака са размаком од текста стављају се на месту изостављених делова реченице докля ... дотля... док ... дотле... Ту ше подрозумює напр. виреченє: докля ти будзеш мнє помагац, дотля и я будзем тебе, та место вихабеней часци ти будзеш мнє помагац похасновани три точки з розмаком. Овде се подразумева напр. реченица: докле ти мени будеш помагао, дотле ћу и ја теби, те су уместо изостављеног дела ти мени будеш помагао употребљене три тачке с размаком. Руска азбука – Русинска азбука Русини се служе украјинском азбуком. Предложио ју је на употребу први русински писац Хавријил Костељник у својој "Граматици бачко-русинског језика" (Ґраматика бачваньско- рускей бешеди, Ср. Карловци, 1923). Из украјинске азбуке Х. Костељник није узео једино знак і, уместо коjег jе предложио знак и. Аа Бб Вв Г г (грлено) Ґ ґ (= срп. г) Дд Ее Є є (= 1. је; 2. 'е) Жж Зз Ии Ї ї (= 1. ји; 2. 'и) Й й (= ј) Кк Лл Мм Нн Оо Пп Рр Сс Тт Уу Фф Хх Цц Чч Шш Щ щ (= шч) Ю ю (= 1. ју; 2. 'у) Я я (= 1. ја; 2. 'а) Ь ь (меки знак) Некад се употребљава и знак ' (апостроф) за раздвајање неумекшаних д, т испред я, є, ї, ю (Т'єнтиште, ин'єкция) и раздвајање д и ж, д и з (од'жубротац "одмрмљати"). Разлика у писању русинских и српских слова: рсн. п, т; Б, Д, Н срп. п, т; Б, Д, Н Гласови §, џ, д', т', л', н' означавају се са два знака: дз, дж, дь, ть, ль, нь. Ако се гласови д', т', л', н' изговарају испред а, е, и, у, пише се: дя, дє, дї, дю, тя, тє, тї, тю, ля, лє, лї, лю, ня, нє, нї, ню. Са меким знаком (ь) гласови д', т', л', н' пишу се на крају речи, слога и испред о. НАЙВАЖНЄЙША ЛИТЕРАТУРА – НАЈВАЖНИЈА ЛИТЕРАТУРА I Руски язик – Русински jезик Микола М. Кочиш, Линґвистични роботи. Руске слово, Нови Сад, 1978. Дюра Латяк, Толкови словнїк словох и їх значеньох пожичених з мадярского язика або прейґ нього. Studia Ukrainica et Rusinica Nyíregyháziensia 5, Наукові дослідження в галузі української та русинської філології. Szerkesztette Udvari István, 111–164. Bessenyei György Tanárképző Főiskola, Nyíregyháza, 1997. Гелена Медєши, Павлина Сабадош, Минимални словнїк руского язика (руско-сербскогорватски). Нови Сад: Завод за видаванє учебнїкох, 1989. Гавриїл Г. Надь, Прилоги до историї руского язика. Руске слово, Нови Сад, 1988. Юлиян Рамач, Лексика руского язика. Филозофски факултет, Нови Сад, 1983. Юлиян Рамач, Нови слова восточнославянского и заходнославянского походзеня у творох Гавриїла Костельника. Шветлосц ч. 3/1986, 425–435. Янко Д. Рац, Словнїк биолоґийних терминох и виразох сербскогорватско-руски. Творчосц. ч. 5, 65– 104. Дружтво за руски язик и литературу, Нови Сад, 1979. Сербско-руски словнїк, I–II. Главни редактор др Юлиян Рамач, редакторе мр Михайло Фейса и мр Гелена Медєши. I том: Катедра за руски язик и литературу и Дружтво за руски язик и литературу, Нови Сад, 1995; II том: Завод за уxбенике и наставна средства etc., Београд, 1997. Словнїк медицинскей терминологиї сербско-латинско-руски. Друштво за руски язик, литературу и културу, Нови Сад, 2006. Studia Ruthenica, ч. 5 (18), 1997. Дружтво за руски язик и литературу, Нови Сад, 1997 (дипломска робота Даниєли Колєсар Народне лїченє (156–194). Studia Ruthenica, ч. 6 (19), 1998. Дружтво за руски язик и литературу, Нови Сад, 1998 (Дипломски роботи студентох Катедри за руски язик и литературу: Люпка Варґа, Руске народне облєчиво (204–249. б.); Мария Горняк-Кухар, Церковна терминолоґия у руским язику (250– 278. б.); Ксения Дудаш, Женски роботи (138–169 б.); Олена Папуґа, Руске обисце (109– 137); Ясмина Преґун, Назви рошлїнох у руским язику (279–292. б.); Блаженка Хома, Готовенє и назви єдлох у Руским Керестуре (170–203. б.). Оксана Тимко, Ботанічна і зоологічна номенклатура бачванських руснаків. Ужгородський державний університет, Ужгород, 1998. Литература у рукописох Литература у рукописима Материял за Словнїк руского народного язика на Одсеку за руски язик и литературу, Филозофски факултет Нови Сад. Наташа Фа, Колєсарске ремесло. Терминолоґия. Дипломска робота одбранєна 1994. на Катедри за руски язик и литературу. II Сербски и горватски язик – Српски и хрватски jезик Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Филозофски факултет, Нови Сад, 1985. Гордана Вуковић, Жарко Бошњаковић, Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Филозофски факултет, Нови Сад, 1984. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Филозофски факултет, Нови Сад, 1988. Гордана Драгин, Ратарска и повртарска терминологија Шајкашке. Српски дијалекатски зборник, књ. XXXVII, 1991, 621–708. стр., Филозофски факултет, Нови Сад, 1991. Речник српскохрватскога књижевног jезика, књ. 1–6. Матица српска – Матица хрватска, Нови Сад – Загреб, 1967–1976. Речник српскохрватског књижевног и народног jезика. Књ. 1–17. САН, Институт за српскохрватски jезик, Београд, 1959–2006. Josip Matešić, Frazeološki rje nik hrvatskoga ili srpskog jezika. Školska knjiga, Zagreb, 1982. Драгутин Симоновић, Ботанички речник. Имена биљака. Научно дело, Београд, 1959. Српско-русински речник, в. Сербско-руски словнїк под I. Frazeološki re nik srpskohrvatskog jezika. Redakcija za srpskohrvatski: dr Jovan Kašić i mr Vladislava Petrović; za rus- inski: mr Julijan Ramač. Filozofski fakultet – Zavod za izdavanje udžbenika, Novi Sad, 1987. Ivan Šugar, Hrvatski biljni imenoslov. Matica Hrvatska, Zagreb, 2008. Иван Шипка, Милан Клајн, Велики речник страних речи и израза. Прометеj, Нови Сад, 2008. ТЕХНИЧКЕ СКРАЋЕНИЦЕ – вок. вокатив На русинском jезику вулґ. вулґарни гандр. гандруюци (погрдан) ТЕХНЇЧНИ СКРАЦЕНЯ– гип. гипокористик На руским язику горт. гортикултура (хортикултура) ґен. ґенитив авий. авияция ґеоґр. ґеоґрафия аґр. аґрономия ґеод. ґеодезия адм. администрация ґеол. ґеолоґия ак. акузатив ґеом. ґеометрия анат. анатомия ґрам. ґраматика ант. антични (антички) ґраф. ґрафика антроп. антрополоґия дат. датив арґо арґо вираз (шатровачки) дв. двоїна (двоjина) арх. архаїзем дем. деминутив археол. археолоґия дзец. дзецински (дечjи) архит. архитектура дипл. дипломатия астр. астрономия диял. диялектизем ауґм. ауґментатив дїєприкм. дїєприкметнїк (глаголски придев) банк. банкарство дїєсл. мен. дїєсловни меновнїк безос. безособни (безличан) (глаголска именица) беш. бешедни язик др. друге (друго) (разговорни jезик) древ. древообробни библ. библийни (библиjски) (дрвопрерађивачки) биол. биолоґия друк. друкарство (штампарство) бот. ботанїка дюрдь. дюрдьовски вираз буд. будовательство (израз из места \урђева) (грађевинарство) евф. евфемизем (еуфемизам) варв. варваризем ек. екавски векш. з векшей часци (већином) екон. економия вет. ветерина експр. експресивни взаєм. повр. взаємно-повратни ел. електротехнїка (узаjамно-повратни) енкл. енклитика видр. видрижнююци (подругљив) ест. естетика викр. викричнїк (узвик) етим. етимолоґия воєн. воєни (воjни) етн. етнолоґия єд. єднина (jеднина) мат. математика ж. женски род маш. машинство жель. желєзнїца (железница) мед. медицина заград. заградкарство мен. меновнїк (именица) (повртарство) мет. метеоролоґия зак. закончене дїєслово метал. металообробни (свршени глагол) (металопрерађивачки) зам. заменовнїк (заменица) метр. метрика заст. застарени вираз мех. механїка (застарео израз) мин. минералоґия зб. збирна форма мит. митолоґия (збирни облик) мн. множина звич. звичайно (обично) модал. модални вираз злуч. злучнїк (везник) (модални израз) знач. значенє муз. музика зоол. зоолоґия напр. наприклад (на пример) з розл. знач. з розличнима значенями (са нар. народски разним значењима) нар. поез. народна поезия иєк. иєкавски наук. наукови (научни) имп. императив неол. неолоґизем импф. имперфект нєзак. нєзакончене дїєслово инд. индустрия (несвршени глагол) инстр. инструментал нєзв. нєзвичайни (необичан) инф. инфинитив нєзлюд. нєзлюдни (неуљудан) информ. информатика нєлит. нєлитературни ир. иронїчни (некњижевни) ист. история нєодр. нєодредзени вид итд. и так далєй (неодређени вид) канц. канцеларийни нєподп. нєподполне дїєслово карт. картошски (карташки) (непотпун глагол) кат. католїцки нєпрем. нєпременлїве слово 20 (непроменљива реч) кер. керамика нєпрех. нєпреходне дїєслово кнїжк. кнїжководительство (непрелазан глагол) (књиговодство) нов. новинарство козм. козметика ном. номинатив комп. компаратив нумизм. нумизматика коц. коцурски вираз одн. односно (израз из места Куцуре) одр. одредзени вид кул. кулинарство (одређени вид) кух. кухарски (куварски) одрек. одрекаюца форма ладь. ладярство (бродарство) (одричан облик) лєс. лєсарство (шумарство) оном. ономатопея линґв. линґвистика оп. опать (види) _лит. литература (књижевност) ос. особа (лице) лов. ловарски (ловачки) осн. основне значенє слова лоґ. лоґика (основно значење речи) локал. локални пал. палеонтолоґия маль. малярство (сликарство) пед. педаґоґия пей. пейоративни спорт. спортски плеон. плеоназем срим. сримски вираз повр. повратне дїєслово (сремски израз) (повратан глагол) стен. стеноґрафия под. подобне (слично) стил. стилистика поез. поезия суп. суперлатив поет. поетични (песнички) супл. суплетивна форма пож. поживови (прехрамбени) тарґ. тарґовина (трговина) покр. покраїнски театр. театрални (позоришни) пол. политика теол. теолоґия польопр. польопривреда техн. технїка пом. поморство технол. технолоґия пор. поровнай (упореди) т. є. то єст (то jест) пос. посесивни ткац. ткацки (ткачки) пошт. поштански тран. транспорт (саобраћаj) прав. правопис ум. уметносц (уметност) правн. правни термин фам. фамилиярни правосл. православни фарм. фармация празн. празновирє (суjеверjе) фиґ. фиґуративне (пренєшене) значенє пред. предикат физ. физика през. презент физиол. физиолоґия презр. презриви вираз физк. физкултура прех. преходне дїєслово фил. филозофия (прелазан глагол) филм. филмски прикм. прикметнїк (придев) филол. филолоґия прим. применовнїк (предлог) фин. финансиї присл. присловнїк (прилог) фолкл. фолклор прислов. присловка (пословица) фон. фонетика проц. процивне значенє фот. фотоґрафия (супротно значење) фраз. фразеолоґия псих. психолоґия франт. франтовлїви (шаљив) пчол. пчоларство (пчеларство) х. хлопски род (мушки род) р. рок (година) хем. хемия ремес. ремеселнїцтво (занатство) христ. християнски (хришћански) рет. реторика церкв. церковни (црквени) риб. рибарство цукр. цукрарски рид. ридко (ретко) (посластичарски) рлґ. релиґия част. частотне дїєслово 21 (учестали глагол) руд. рударство шах. шаховски рус. руски (русински) шк. школски с. стреднї род (средњи род) школяр. школярски (ученички) свят. святочни (свечани) На српском jезику – На сербским язику син. синоним обич. обично скулпт. скулпторски (ваjарски) одн. односно слов. словко (речца, партикула) рсн. русински соц. социолоґия сл. слично спец. специялни супр. супротно А абревиятура ж. абревијатура абрин и абринь х. заст. 1. људескара; 2. див, горостас a¹ злуч. 1. составни експр. и, те; абсолвент х. апсолвент дзеци шедза гладни, а плачу деца седе абсолвентски -а -е гладна и плачу; 2. процивни a; ти апсолвентски; ~ термин апсолвентски франтуєш, а я нє знам цо зоз собу ти рок се шалиш, а ја не знам шта ћу са собом; абсолвовац -вуєм зак. и нєзак. ◊ а нє то а камоли апсолвирати а² слов. а; а ти ту!? а ти си абсолутиз(е)м -зму/-зма х. овде!? апсолутизам а³ викр. 1. а; а, укажем я тебе! а, абсолутистични -а -е показаћу ја теби!; 2. звич. а-а апсолутистички (розцагнуте) ух, а-а; а-а, алє бул абсолутни -а -е апсолутан нагнївани! ух, што је био љут! ¤ нє абсорбовац -буєм зак. и нєзак. (ви)повесц анї “а” ни уста не отворити апсорбовати, апсорбирати абажур х. абажур абсорбция ж. апсорпција абдикация ж. абдикација абстинент х. апстинент абдиковац -куєм зак. и нєзак. абстиновац -нуєм нєзак. абдицирати апстинирати абдомен х. анат. абдомен абстраговац -гуєм зак. и нєзак. абецеда ж. абецеда апстраховати, апстрахирати абецедер х. абецедар абстрактни -а -е 1. апстрактан; абецедни -а -е и абецедов(и) -а 2. лоґ. мисаон, мислени -о/-е абецедан абстракция ж. апстракција абзац х. абзац абсурд х. апсурд Абисинєц -нца х. Абисинац абсурдни -а -е апсурдан абисински -а -е абисински абсцес х. мед. апсцес абитуриєнт х. абитуријент ав викр. за виражованє аблатив х. ґрам. аблатив нєсподзиваня, чудованя, гнїву и под. аи, аблаут х. ґрам. аблаут ау, ао, ух; ав, яка красна жена ао, абнормални -а -е абнормалан дивне ли жене або злуч. роздзельни или; ~ будз аван х. аван цихо ~ идз вонка или ћути или иди аванґарда ж. авангарда напоље; ¤ або-або или-или аванґардни -а -е авангардан аболиция ж. аболициjа аванзовац -зуєм зак. и нєзак. аболировац -руєм и аболовац аванзовати, аванзирати -луєм зак. и нєзак. аболирати аванс х. аванс А-бомба ж. А-бомба авансовац -суєм зак. и нєзак. абонент х. абонент авансирати абонос х. бот. абонос авантура ж. авантура Абориджин х. Абориџин авантурист -та и авантуриста абортив х. мед. абортив -ти х. авантурист(а) абортовац -туєм зак. и нєзак. авантуристични -а -е абортирати авантуристички абортус х. абортус авантурка ж. дем. авантурица абракадабра ж. (маґийски Аваре х. мн. (єд. Авар) ист. слова) абракадабра Авари автобуски и автобусни -а -е авашисти -а -е ужегнут, ужежен, аутобуски; ~ станїца аутобуска станица, прелав горв. аутобусни колодвор; ~ порядок авгó и áв-гó викр. за воженя аутобуски ред вожње виражованє чудованя, нєсподзиваня ау, авто-ґаража х. ауто-гаража ао, охо; ~ , тельо вельо заробел? ау, автоґени -а -е аутоген толико пуно jе зарадио? автоґол х. спорт. аутогол авґуст х. август, горв. коловоз автоґрам х. аутограм авґустинєц -нца х. церкв. автоґраф х. аутограф августинац автодрага ж. аутопут авґустов -а -о и авґустовски -а авто-камп х. ауто-камп -е августовски авто-карта ж. ауто-карта авдес(т) х. рел. авдес(т) автокломфер х. аутолимар авения ж. авенија авто-колона ж. ауто-колона аверзия ж. аверзија автократ -та и автократа -ти х. авзлаґ и авзлоґ х. излоґ аутократ(а) авион х. авион автократия ж. аутократија авионски -а -е авионски автокритика ж. аутокритика авитаминоза ж. авитаминоза автолаковач х. аутолакирер авиятичар х. авијатичар авто-мапа ж. оп. авто-карта авияция ж. авијација автомат х. з розл. знач. аутомат авра и авреола ж. ореол, автоматизация ж. ауреола аутоматизација авспух х. ауспух автоматизовац (ше) -зуєм (ше) Австралиєц -йца х. оп. зак. и нєзак. аутоматизовати (се), Австалиянєц аутоматизирати (се) австралийски -а -е автоматичар х. воєн. аустралијски, аустралски аутоматичар Австралиянєц -нца х. автоматични и автоматски -а -е Аустралиjанац аутоматски Австриєц -йца х. оп. автомеханїчар х. аутомеханичар Австриянєц автомобил х. аутомобил австрийски -а -е аустријски автомобилиз(е)м -зму/-зма х. Австриянєц -нца х. Аустријанац аутомобилизам Австро-Угорска ж. ист. автомобилски -а -е Аустро-Угарска аутомобилски; ~ обток аутомобилски австроугорски -а -е промет аустроугарски авто-мото: ~ союз ауто-мото авсуж х. ист. одборник савез автентични -а -е аутентичан автономаш х. аутономаш авто х. кола, ауто, аутомобил; автономия ж. аутономија пришол на авту дошао је колима; вон автономни -а -е аутономан гонї ~ он вози кола авто-обегованє с. ауто-трка автобиоґрафия ж. авто-обток х. ауто-промет аутобиографија автопортрет х. аутопортрет автобус х. аутобус; вон путує на авто-превознїк х. ауто- автобусу он путује аутобусом превозник автобусар х. заст. возач автопсия ж. аутопсија аутобуса автор х. аутор  авторизовац -зуєм зак. и нєзак. шк. заст. испити (на краjу школске ауторизовати, ауторизирати године), егзамени авторитативни -а -е аґилни -а -е агилан ауторитативан аґитатор х. агитатор авторитет х. ауторитет аґитация ж. агитација; авторитетни -а -е ауторитетан виберанкова ~ изборна агитација авторски -а -е ауторски аґитовац -туєм нєзак. агитовати, авто-стоп х. ауто-стоп; путую з агитирати авто-стопом путују ауто-стопом аґлутинативни -а -е линґв. авто-стопер х. ауто-стопер аглутинативан авто-страда ж. ауто-страда аґония ж. агонија автосуґестия ж. аутосугестија аґоштонь х. коц. гандр. човек авто-такси -ия х. ауто-такси поганог (злог, неопраног) jезика автотранспорт х. аутотранспорт аґрар х. аграр автохтони -а -е аутохтон аґрарец -рца х. аграрац авточко х. (дзецинске бависко) аґрарни -а -е аграрни; ~ аутомобилчић, аутомобил реформа аграрна реформа; ~ питанє авточок -чка х. дем. аграрно питање аутомобилчић аґреґат х. агрегат агá¹ викр. з окреме наглашеним аґреґатни -а -е агрегатни; ~ стан або розцагнутим á, при нєобчекованим агрегатно стање здогаднуцу, ришеню и под. а, а-а, аха; а- аґресивни -а -е агресиван гá, тераз сом ше здогаднул а-а, сад сам аґресия ж. агресија се сетио; ~ , ту ши тераз?! аха, ту сам аґресор х. агресор те чеко! аґрикултура ж. агрикултура агá² слов. за потвердзованє аха; аґроном х. агроном “придзеш з нами?” “агá” “хоћеш ли аґрономия ж. агрономија доћи с нама?” “аха” аґрономски -а -е агрономски áга³ викр., з розцагнутим á, за аґротехнїка ж. агротехника виражованє нєвереня, нєдовирия, ад х. митол. ад подценьованя и под. нема (неће бити) од ада ж. (ричне острово) ада тога ништа; ма немој, е jес(т); мало ададьо присл. муз. адађо сутра; ~ , нє верим ци ма немоj, не ад акта: положиц ~ ставити ад веруjем ти акта агей (мн. агейце) слов. з хторим Адам х.: жиц як ~ у раю живети глєдаме дачию согласносц, приставанє као мали бог (као бубрег у лоју); старе је л` да?, jе л' те?; jе л' тако?; агей же од Адама (о дачим барз старим) ми поможеш је л’ да ћеш ми помоћи?; претпотопско; приповедац од Адама [и агейце же придзеце је л` да ћете доћи?; Еви] причати од Кулина бана робиц ше муши, агей (агейце) радити Адамов -а -о: ~ костим Адамов се мора, jе л' тако? костим; ~ яблучко анат. Адамова агнец х. церкв., кнїжк. агнец јабучица аґа х. ист. ага адаптация ж. адаптација аґенс х. агенс адаптовац (ше) -туєм (ше) зак. и аґент х. агент нєзак. адаптирати (се) аґентски -а -е агентски адвентист -та и адвентиста -ти аґентура ж. агентура х. адвентист(а) аґенция ж. агенција адвентистични -а -е аґзаменти х. мн. (єд. аґзамент) адвентистички  адверб х. ґрам. адверб аеромитинґ х. аеромитинг адвокат х. адвокат, горв. аеронаутика ж. аеронаутика одвjетник аероплан х. заст. (авион) адвокатски -а -е адвокатски аероплан адвокатура ж. адвокатура аеротранспорт х. аеротранспорт адгезия ж. физ. адхезија аж присл. 1. а) чак; пре адекватни -а -е адекватан купованє пошли аж до Беоґраду због ад’єктив х. ґрам. адјектив куповине су отишли чак у Београд; б) административни -а -е чак, штавише, дапаче; вашому административан здравственому стану нє одвитує администратор х. лєжац, аж може буц опасне вашем администратор здравственом стању не прија лежање, администрацийни -а -е чак може бити опасно; в) тек; аж под администрацијски валалом их сцигнул тек близу села их администрация ж. jе стигао; 2. све, чак; людзе жили без администрација струї аж по двацети вик људи су адмирал х. адмирал живели без струје све до двадесетог адмиралитет х. адмиралитет века; II злуч. способови да; так ше адов -а -о (од ад) адски шмеял аж му слизи вишли на очи адоптовац -туєм зак. и нєзак. тако се смејао да су му сузе удариле на правн. адоптирати очи; ¤ то ци аж (нєдоброта, подлїна и адопция ж. правн. адопција под.) то ти jе тек (неваљалац, ленчуга и адреса ж. адреса сл.) адресант х. (посилатель) ажурни -а -е ажуран адресант ажуровац -руєм зак. и нєзак. адресар х. адресар ажурирати адресат х. (приматель) адресат аз с. (буква а у старославянскей адресовац -суєм зак. и нєзак. азбуки) аз адресирати, адресовати азбест х. азбест адски -а -е оп. адов азбестов(и) -а -о/-е и азбестни -а адут х. карт. и прен. адут -е азбестни ад’ютант х. воєн. ађутант азбука ж. азбука адязовац -зуєм нєзак. 1. поль. азбуков(и) -а -о/-е и азбучни -а заст. вр(е)ћи пшеницу са коњима на -е азбучни вршаjу; 2. прен. правити неред, вашар Азербейджанєц -нца х. Адян х. (житель Ади) Ађанин Азербејџанац адяш х. 1. поль. (розложене азербейджански -а -е жито за млаценє) млатилиште, вршај; азербејџански розложиц ~ (розложиц снопи по гумнє Азиєц -йца х. Азијац за тлаченє) насадити вршаj (войв.), азийски -а -е азијски ставити насад (войв.); 2. прен. неред, азил х. азил вашар азимут х. астр., помор. азимут аеродинамика ж. физ. Азият х. пейор. Азијат аеродинамика азот х. хем. азот, душик аеродинамични -а -е азотарня ж. азотара аеродинамичан азотни -а -е и азотов(и) -а -о/-е аеродром х. аеродром азотни аероклуб х. аероклуб азурни -а -е и азуров(и) -а -о/-е аеролиния ж. аеролинија азуран  айвар х. кул. ајвар актер х. актер айкула ж. зоол. ајкула актив х. з розл. знач. актив академец -мца х. академац актива ж. банк., воєн. актива академецки -а -е академачки активизация ж. активизација академик х. академик активист -та и активиста -ти х. академия ж. академија активист(а) академски -а -е академски; ~ активни -а -е активан званє академско звање; ~ маляр активносц ж. активност академски сликар; ~ граждан активовац (ше) -вуєм (ше) зак. академски грађанин и нєзак. активирати (се) акафист х. церкв. акатист актовка ж. актовка аквадукт х. аквадукт акт-ташка ж. акт-ташна акварел х. акварел актуализация ж. актуализација акварелни -а -е акварелни актуализовац (ше) -зуєм (ше) акварий и аквариюм х. зак. и нєзак. актуализовати (се) акваријум, аквариј актуални -а -е актуелан аквизитер х. аквизитер актуалносц ж. актуелност акламация ж. акламација акузатив х. ґрам. акузатив акламовац -муєм зак. и нєзак. акумулатор х. акумулатор акламовати, акламирати акумулация ж. акумулација аклиматизация ж. акумулацийни -а -е аклиматизација акумулациони, акумулацијски аклиматизовац (ше) -зуєм (ше) акумуловац (ше) -луєм (ше) зак. и нєзак. аклиматизовати (се) зак. и нєзак. акумулирати (се), аков х. (мера, 50 л) аков акумулисати (се) аколь аклю (мн. аклї) х. тор акурáт присл. 1. (праве так акомодация ж. акомодација (тельо и под.) як треба) таман; таман акомодовац (ше) -дуєм (ше) зак. (баш, управо) како (колико и сл.) треба; и нєзак. акомодирати (се) нови шмати були ~ за ньго ново одело аконтация ж. аконтација је било таман за њега; пришол ~ кед аконтовац -туєм зак. и нєзак. бул потребни дошао је таман кад је био аконтирати потребан; 2. (насправди, наисце, праве акорд¹ х. муз. акорд так як дахто гуторел) заиста, стварно; акорд² х. акорд; робиц на ~ управо; ~ було так як гвариш било jе радити на акорд управо како кажеш; 3. тачно; уж нє акордеон х. муз. акордеон паметам шицко так ~ више се не акордов(и) -а -о/-е и акордни -а -е (од сећам свега тако тачно акорд¹ и акорд²) акордни акуратни -а -е (точни у роботи) акредитив х. акредитив тачан, акуратан акредитивни -а -е акредитивни акустика ж. акустика акредитовац -туєм зак. и нєзак. акустични -а -е акустичан; ~ акредитовати, акредитирати видлїчка акустичка виљушка; ~ сала акробат -та и акробата -ти х. акустичка дворана акробат(а) акутни -а -е акутан; ~ хорота акробатски -а -е акробатски акутна болест; ~ проблем акутан акробация ж. акробација проблем акрополь х. ист. акропољ акушер х. акушер аксиома ж. филоз. аксиома акушерка ж. акушерка акт х. з розл. знач. акт акушерски -а -е акушерски  акцент х. акцен(а)т, нагласак; ¤ ше боїм могу, само се бојим; нє положиц/класц ~ на дацо виновати вон, ~ ти није крив он, већ ставити/стављати акценат на нешто ти; то нїч инше, ~ ... то ниjе ништа акцентовац -туєм зак. и нєзак. друго, већ... акцентовати алє² слов. 1. помоцнює значенє акцентов(и) -а -о/-е и дїєсловох и виреченьох ала, ал’, што, не акцентски -а -е акценатски да; ~ сом ше теди злєкол ала сам се акцийни -а -е акциони; тада уплашио; ~ сом го бовкнул што деонички сам га распалио; 2. виражує акционер х. акционар; деоничар нєзадовольство, нєсцерпеносц, акция ж. 1. (дїя) акција; чловек процивенє и под. ама, ма; али; ~ вер ми [од] акциї човек од акције; 2. тарґ. же я о тим нїч нє знал ама веруј ми да акција; деоница; акциї скакаю ја о томе ништа нисам знао; признал ~ (рошню, падаю) акције скачу (расту, шицко признао је ама све падају) Алжирец -рца х. Алжирац акцияш х. акцијаш алжирски -а -е алжирски аларм х. аларм; узбуна; ¤ алиби -ия х. алиби дзвонїц на ~ звонити на узбуну алиґатор х. зоол. алигатор алармантни -а -е алармантан алилуя викр. церкв. алелуја, алармни -а -е и алармов(и) -а алилуја -о/-е алармни алиментация ж. алиментација алармовац -муєм зак. и нєзак. алиянса ж. алијанса алармирати алкални -а -е хем. алкалан алат х. алат алкогол х. алкохол Алах х. рел. Алах алкоголиз(е)м -зму/-зма х. алаши мн., ридше єд. алаш х. алкохолизам буд. скеле алкоголичар х. алкохоличар Албанєц -нца х. Албанац алкоголни -а -е и алкоголов(и) албански -а -е албански -а -о/-е алкохолни албатрос х. зоол. албатрос алмажовац -жуєм (дакого) албум х. албум нєзак. заст. давати помоћ алвеола ж. анат. алвеола сиромашнима у прилозима алвеоларни -а -е алвеоларан алманах х. алманах алґеберски -а -е алгебарски ал(а)мужна ж. заст. 1. алґебра ж. алгебра милостиња; прошњевина; 2. алґи ж. мн. (єд. алґа) бот. алге добровољни прилог, милодар, помоћ за (Algae) сиромашне; зберац алмужну скупљати алеґоризовац -зуєм нєзак. прилоге алегорисати, алегоризирати алов викр. губи се, пакуј се, алеґория ж. алегорија марш алеґорични -а -е алегоричан алоґични -а -е алогичан алеґро присл. муз. алегро алоя ж. бот. ало(ј)а, алој алерґични -а -е алергичан алпиниз(е)м -зму/-зма х. спорт. алерґия ж. алергија планинарство алея х. алеја, дрворед алпинист -та и алпиниста -ти х. алє¹ злуч. процивни али; планинар, алпинист(а) међутим; само; већ, него; лєгко то алпинистични -а -е повесц, ~ чежко зробиц лако је то планинарски, алпинистички рећи, али је тешко урадити; можем, ~ алпски -а -е алпски  алт х. муз. алт Американка ж. Американка алтернатива ж. алтернатива американски -а -е американски алтернативни -а -е америцки -а -е амерички алтернативан аминовац -нуєм нєзак. алтернатор х. ел. алтернатор аменовати, аминовати алтернация ж. алтернација аминов(и) -а -о/-е и амински -а алтруиз(е)м -зму/-зма х. -е хем. амински алтруизам аминь слов. церкв. амен алтруист -та и алтруиста -ти х. амнезия ж. амнезија алтруист(а) амнестия ж. амнестија алудирац -ам зак. и нєзак. амнестовац -туєм зак. и нєзак. алудирати амнестирати алузия ж. алузија амоний и амониюм х. хем. алуминий х. оп. алуминиюм амониј(ум) алуминийов(и) -а -о/-е амонияк х. хем. амонијак алуминијски, алуминијев амонияков -а -о амонијачни алуминиюм х. алуминијум амор х. амор алфа ж. алфа;  ~ -зарї физ. аморални -а -е аморалан алфа-зраци; ¤ ~ и омеґа алфа и омега амортизация ж. амортизација алфабет х. алфабет амортизер х. амортизер алфабетни -а -е и алфабетов(и) амортизовац -зуєм зак. и нєзак. -а -о/-е алфабетски амортизовати, амортизирати алхемичар х. алхемичар аморфни -а -е аморфан алхемия ж. алхемија ампер х. физ. ампер амалґам х. хем. амалгам амперметер -тра х. амперметар амандман х. правн. амандман амплитуда ж. физ. и др. аматер х. аматер амплитуда аматерски -а -е аматерски; ~ ампула ж. ампула театер аматерско позориште ампулка ж. церкв. крстионица, амбалажа ж. амбалажа ампулица амбасада ж. амбасада, горв. ампутация ж. ампутација велепосланство ампутирац -ам беш. оп. амбасадор х. амбасадор, горв. ампутовац велепосланик ампутовац -туєм зак. и нєзак. амбиєнт х. амбијен(а)т ампутирати амбис х. амбис; суноврат амрел х. 1. кишобран; 2. амбициозни -а -е амбициозан (платняне надкрице) тенда амбиция ж. амбиција амрелар х. амрелџија амблем х. амблем амрелчок -чка х. дем. амбуланта ж. амбуланта кишобранчић амбулантни -а -е и амбулантов амфибия зоол., техн. амфибија -а -о амбулантни амфитеатер -тру/-тра х. амвон х. церкв. амвон амфитеатар амеба ж. зоол. амеба амфора ж. амфора амен х.: ¤ амена ци твойого анаґрам х. анаграм аскурђела ти твога анаконда ж. зоол. анаконда Америка ж.: ¤ одкриц анакреонски -а -е анакреонски; Америку открити Америку ~ поезия анакреонска поезија Американєц -нца х. Американац анали х. мн. анали  анализа ж. анализа и нєзак. ангажовати (се), анализатор х. анализатор ангажирати (се) анализовац -зуєм нєзак. анґина ж. мед. ангина анализовати, анализирати Анґлиєц -йца х. Енглез аналитичар х. аналитичар анґлийски -а -е енглески аналитични -а -е аналитичан анґликанєц -нца х. англиканац анални -а -е анат. анални анґликански -а -е англикански аналоґични и аналоґни -а -е анґлистика ж. англистика аналоган анґлициз(е)м -зму/-зма х. аналоґия ж. аналогија англицизам аналой х. церкв. читаљка, аналоj анґло-америцки -а -е англо- аналфабет -та и аналфабета -ти амерички х. аналфабет(а) Анґлосаксонєц -нца х. аналфабетски -а -е Англосаксонац аналфабетски анґлосаксонски -а -е анамнеза ж. мед. анамнеза англосаксонски ананас х. бот. ананас анґорови -а -о/-е и анґорски -а анархист -та и анархиста -ти х. -е ангорски; анґорови заяц анґорски анархист(а) зец; анґорови триков заст. џемпер од анархични -а -е анархичан ангорске вуне; ~ коза зоол. ангорска анархия ж. анархија коза анатема ж. анатема; ¤ руциц анданте присл. и мен. х. муз. анатему на дакого бацити анатему на анданте кога андрийов -а -о: ~ криж трансп. анатемовац -муєм зак. и нєзак. андрејин крст анатемисати Андрия ґен. церкв. (30. 11/13. 12) анатом х. анатом Свети апостол Андреj Првозвани анатомизовац -зуєм зак. и андюш х.: ¤ андюша ци нєзак. анатомизирати твойого (гандрованє, лаце) аскурђела анатомия ж. анатомија ти твога анатомски -а -е анатомски андя ж. 1. (братова жена) анахрония ж. анахрониjа снаха, снаја, деверка; 2. (женового анахрониз(е)м -зму/-зма х. брата жена) шуракиња, шогорица; 3. анахронизам (оцового брата або братняка жена) анахронїчни -а -е анахроничан стрина; 4. (мацерового брата жена) ангел х. анђео; ¤ ~ хранитель ујна; 5. (мужового брата жена) jетрва; анђео чувар; добри як ~ добар ко хлеб; 6. (мужова одата шестра) заова; 7. шпива крашнє як ~ (ангелчок) пева (женова одата шестра) свастика; 8. анђеоским гласом, пева лепо као славуj (назва за старшу жену) тетка; мајка ангелов -а -о 1. анђелов; 2. оп. андьочка ж. дем. 1. снајчица, ангелски снахица; 2. од андя (2-4) ангелок -лка х. оп. ангелчок анеґдота ж. анегдота ангелски -а -е анђеоски, анеґдотични и анеґдотски -а -е анђелски анегдотски ангелчок -чка х. гипок. анђелак, анекс х. анекс анђелић, анђелчић; ¤ вирихтана як ~ анексия ж. анексија дотерана као из кутиjе анектовац -туєм зак. и нєзак. анґажман х. ангажман анектирати анґажовац (ше) -жуєм (ше) зак. анемия ж. мед. анемија  анемични -а -е анемичан антибиотик х. антибиотик анемометер -тра х. анемометар антидержавни -а -е анестезия ж. анестезија антидржавни анестетични -а -е анестетичан, антика ж. антика анестетички антиквар х. антиквар анимални -а -е анималан антикварнїца ж. антикварница анимировац -руєм зак. и нєзак. антиквитет х. антиквитет анимирати антилоп х. антилоп аниш х. бот. анис, аниш антилопа ж. зоол. антилопа (Pimpinella anisum) антилопки ж. мн. (єд. анї¹ злуч. составни нити, ни; ~ антилопка) антилопке нє приходзи ~ ше нє явя нити долази антилопов(и) -а -о/-е и нити се jавља антилопски -а -е (од антилоп) антилопски анї² слов. ни; ~ сом ше тому нє антимон х. мин. антимон наздавал нисам се томе ни надао; ¤ ~ з антипатия ж. антипатија места ни макац; ~ кус нє дзба, ~ кус ше антипатични -а -е антипатичан нє стара нимало не мари, ни бригеша антипод х. антипод га антисемит -та и антисемита -ти анкер х. анкер х. антисемит(а) анкета ж. анкета антисемитиз(е)м -зму/-зма х. анкетни -а -е оп. анкетов(и) антисемитизам анкетовац -туєм зак. и нєзак. антисептични -а -е анкетирати антисептичан анкетов(и) -а -о/-е анкетни; ~ антиталант х. антитален(а)т лїсток анкетни листић антитеза ж. антитеза анласер х. техн. анласер антитоксични -а -е анода ж. физ. анода антитоксичан анодни -а -е анодни антитуберкулозни -а -е аномалия ж. аномалија антитуберкулозни аноним х. аноним антифашист -та и анонимни -а -е анониман антифашиста -ти х. антифашист(а) анонимносц ж. анонимност антифашистични -а -е анорґански -а -е аноргански антифашистички анормални -а -е анормалан антифриз х. техн. антифриз ансамбл х. ансамбл антихрист х. рел. антихрист антаґониз(е)м -зму/-зма антицело с. биол. антитело антагонизам антициклон х. метеор. антаґонистични -а -е антициклон антагонистички антициповац -пуєм зак. и нєзак. антанта ж. антанта;  Велька ~ антиципирати ист. Велика антанта; Мала ~ ист. антични -а -е антички Мала антанта антолоґия ж. антологија антарктични -а -е антарктички антоним х. ґрам. антоним антена ж. антена; закрицова антрацит х. антрацит ~кровна антена; хижна ~ собна антена антре -еа х. антре антенов(и) -а -о/-е и антенски -а антрополоґ х. антрополог -е антенски антрополоґия ж. антропологија антиалкоголичар х. ануловац -луєм зак. и нєзак. антиалкохоличар анулирати апеловац -луєм зак. и нєзак. анц х. карт. ајнц; ◊ на ~ на апеловати брзину, на брзака; ¤ як ~ (о аперитив х. аперитив даким/дачим окреме красним и под.): апетит х. апетит вирихтани як ~ дотеран као из кутиjе; аплаудирац -ам и аплаудовац шмати на нїм стоя як ~ одело на њему -дуєм нєзак. аплаудирати стоjи као саливено аплауз х. аплауз анцвáй присл. (барз швидко) аплеґер х. и аплеґерка ж. поль. зачас, за тили час; ~ шицко поробел заст. косачица (коjа слаже откосе у зачас jе све урадио руковети) анцихрест и анцихрист х. 1. апликация ж. апликација заст. оп. антихрист; 2. прен. апо (ґен. апу, вок. апо) х. заст. антихрист, бараба; ¤ анцихриста ци тата (при обраћању деце оцу и у твойого, убил [же] це ~  изjела те куга разговору стариjих са децом) (болест, змиjа) апоен х. апоен анци-цванци присл. (барз апозиция ж. ґрам. апозиција швидко) зачас, за тили час; у дутяну апокалипса ж. апокалипса пенєжи ~ пойду у продавници новац за апокалиптични -а -е тили час оде апокалиптичан анцуґ и анцук х. заст. мушко апокриф х. лит. апокриф одело аполитични -а -е аполитичан, аншлаґовац -ґуєм винар. I аполитички нєзак. сумпорисати, сумпорити; II зак. апоплексия ж. мед. апоплексија засумпори(са)ти, осумпори(са)ти апоплектични -а -е аорист х. ґрам. аорист апоплектичан, апоплектички аорта ж. анат. аорта апостат -та и апостата -ти х. апарат х. апарат апостат(а) апаратура ж. апаратура апостол х. апостол апартгейд х. апартхејд апостолки ж. мн. (єд. апартман х. апартман апостолка) апостолке апатика ж. апотека, горв. апостолски -а -е апостолски љекарна; ¤ чисте як у апатики чисто апостроф х. ґрам. апостроф као у цркви; драге як у апатики веома апострофовац -фуєм зак. и jе скупо, велика jе скупоћа (о роби у нєзак. апострофирати продавници и сл.) апотеоза ж. апотеоза апатикар х. апотекар, горв. апочко х. дем. заст. (од апо) љекарник татица апатикарка ж. апотекарица, април х. април, горв. травањ горв. љекарница априлили викр. априлили апатични -а -е 1. апатичан; 2. априлски -а -е априлски, горв. учмао травањски апатичносц ж. 1. апатичност; 2. априори присл. априори учмалост, чама априорни -а -е априоран апатия ж. апатија апциґовац -ґуєм зак. и нєзак. апаца ж. заст. часна сестра, (одбиц/одбивац) апциговати горв. редовница ар х. ар апач: бавиц ше на ~ играти се ара ж. зоол. ара жмурке Араб х. Арапин апел х. апел араб х. (конь) арапин  арабеска ж. арабеска -ти х. аристократ(а) Арабкиня и Арабка ж. аристократични -а -е оп. Арапкиња, Арапка аристократски арабски -а -е арапски аристократия ж. аристократија Арабян х. Арабљанин аристократски -а -е аранжер х. аранжер аристократски аранжман х. аранжман аритметика ж. аритметика аранжовац -жуєм зак. и нєзак. аритметични -а -е аритметички аранжирати аритмични -а -е аритмички арбитер -тра х. арбитар аритмия ж. мед. аритмија арбитража ж. арбитража ариш х. бот. ариш (Larix арвачка ж. бот. даниноћ, europaea) сиротица, маћухица (Viola hybrida) ария ж. арија Арґентинєц -нца х. Аргентинац аркада ж. 1. архит. а) аркада; б) арґентински -а -е аргентински сводиште; 2. анат. аркада арґо -оа х. линґв. арґо, арктични -а -е арктички шатровачки језик; ~ бешеда шатровачки армада ж. воєн. армада; говор нєпобидима ~ ист. непобедива арґон х. хем. аргон армада арґонаут х. митол. аргонаут арматура ж. буд. и др. арматура арґотиз(е)м -зму/-зма армийски -а -е армијски шатровачки израз армир(ов)ани -а -е армиран арґумент х. аргумен(а)т армирац -ам и армировац -руєм арґументация ж. аргументација зак. и нєзак. армирати арґументовац -туєм зак. и армир(ов)ач х. армирац, нєзак. аргументовати, аргументисати, армирач аргументирати армия ж. армија ардза ж. рђа ароґантни -а -е арогантан ардзави -а -е зарђао; ¤ ~ диждж ароґанция ж. ароганција (слунко швици, а диждж пада) жени се арома ж. арома меца; робиц за [ардзави] гвозди (за аромат х. аромат мали заробок) радити за ексере ароматизовац -зуєм зак. и ардзавиц -веєм и -им нєзак. нєзак. ароматизовати, ароматизирати рђати ароматични -а -е ароматичан ареал х. ареал арпаджия ж. арпаџик, сејанац арена ж. арена, борилиште арсен х. хем. арсен аренда ж. аренда, закуп; вжац арсенал х. арсенал жем под аренду узети земљу под (у) арсеник х. хем. арсеник аренду артейски -а -е артески, артешки; арендаш х. арендаш, арендатор ~ студня артески бунар; ~ вода артеска арендовац -дуєм нєзак. вода арендирати, арендисати артерийни -а -е артеријски арендов(и) -а -о/-е и арендни -а артериосклероза ж. мед. -е арендни артериосклероза арендодавец -вца х. закуподавац артерия ж. мед., прен. артерија Ариєц -йца х. Аријевац артик(е)л -клу/-кла х. артик(а)л арийски -а -е аријевски; ~ раса артикулация ж. линґв., ґеоґр. аријевска раса артикулација аристократ -та и аристократа артикуловац -луєм зак. и нєзак. артикулисати, артикулирати асинхрони и асинхронийни -а артилєрийни и артилєрийски -е асинхрон, асинхроничан -а -е артиљеријски асирски -а -е (од Асирия) артилєрист -та и артилєриста асирски -ти х. артиљерист(а), артиљерац асистент х. асистент артилєрия ж. артиљерија асистовац -туєм нєзак. артист -та и артиста -ти х. асистирати артист(а) аскет -та и аскета -ти х. аскет(а) артистични -а -е артистички аскетски -а -е аскетски артистка ж. артисткиња асортиман х. асортиман артичока ж. бот. артишока, асоцирац -ам и асоцировац артичок, артичока (Cynara scolymus) -руєм зак. и нєзак. асоцирати артритис х. мед. артритис, асоциялни -а -е асоцијалан зглобобоља асоцияция ж. асоцијација архаиз(е)м -зму/-зма х. архаизам аспект х. аспек(а)т архаични -а -е архаичан, аспирант х. аспирант архаички аспирация ж. аспирација архангел х. арханђео аспирин х. аспирин археолоґ х. археолог аспировац -руєм нєзак. археолоґийни -а -е археолошки аспирирати археолоґия ж. археологија аста нєпрем.: ¤ ~ ци (му и под.) архив х. архив ище богара ти (му и сл.) твога (његовог архива ж. архива и сл.) архивар х. архивар астероид х. астрон. астероид архивски -а -е архивски астма ж. мед. астма архиепископ х. церкв. астматични -а -е астматичан архиепископ астматик и астматичар х. архиєрей х. церкв. архијереј астматичар архиєрейски -а -е архиjереjски; астраґан х. скор. астраган  ~ служба церкв. архиjереjска служба астраґанов(и) -а -о/-е и архипастир х. церкв. архипастир астраґански -а -е астрагански архипелаґ х. ґеоґр. архипелаг астролоґ х. астролог архитект -та и архитекта -ти х. астролоґия ж. астрологија архитект(а) астронаут х. астронаут архитектски -а -е архитекатски астроном х. астроном архитектонски -а -е астрономия ж. астрономија архитектонски астрономски -а -е астрономски архитектура ж. архитектура асфалт х. асфалт аршин х. аршин асфалтни -а -е асфалтни ас х. спорт., карт. ас асфалтованє с. асфалтирање асептични -а -е асептичан, асфалтовац -туєм зак. и нєзак. асептички асфалтирати асиґнация ж. асигнација асфалтовач х. асфалтирач асиметрични -а -е асиметричан асфалтови -а -о/-е оп. асфалтни асиметрия ж. асиметрија атавиз(е)м -зму/-зма х. атавизам асимилация ж. асимилација атавистични -а -е атавистички асимиловац (ше) -луєм (ше) атак х. и атака ж. атак, атака зак. и нєзак. асимиловати (се), атаковац -куєм зак. и нєзак. асимилирати (се) атаковати, атакирати  атаман х. ист. атаман (козачки атрофия ж. мед. атрофија војни старешина) ауґментатив х. ґрам. аташе -еа х. аташе аугментатив атеиз(е)м -зму/-зма х. атеизам аудиєнция ж. аудијенција атеист -та и атеиста -ти х. аудитивни -а -е аудитиван атеист(а) аудиторий и аудиториюм х. атеистични -а -е атеистички аудиторијум ателє -єа х. атеље аудиция ж. аудиција ателєов(и) -а -о/-е и ателєйски аукция ж. аукција -а -е (од ателє) атељерски, атељски аула ж. аула атентат х. атентат; окончиц ~ аут х. спорт. аут на дакого извршити атентат на кога аутархия ж. аутархија атентатор х. атентатор аутсайдер х. аутсајдер атеровац -руєм зак. и нєзак. афазия мед. афазија атерирати афект х. афек(а)т атест и атестат х. атест, атестат афектни -а -е афекатски атибожезнай слов. богзна, бог те афектовац -туєм нєзак. пита афектирати, афектовати атлантски -а -е (од Атлантик) афектови -а -о/-е оп. афектни атлантски афера ж. афера атлас х. ґеоґр. и др. атлас афераш х. афераш атлет -та и атлета -ти х. атлет(а) афикс х. ґрам. афикс атлетика ж. атлетика афинитет х. афинитет атлетичар х. атлетичар афирмативни -а -е афирмативан атлетичарка ж. атлетичарка афирмация ж. афирмација атлетични и атлетски -а -е афирмовац (ше) -муєм (ше) зак. атлетски и нєзак. афирмисати (се), афирмирати атмосфера ж. атмосфера (се) атмосферов(и) -а -о/-е и афориз(е)м -зму/-зма х. атмосферски -а -е атмосферски; ~ афоризам прицисок атмосферски притисак; ~ афористични -а -е афористички, вода атмосферски талог афористичан атол х. ґеоґр. атол Африканєц -нца х. Африканац атом х. атом африкански -а -е африкански атомизовац (ше) -зуєм (ше) зак. африкат -та х. и африката -ти и нєзак. атомизовати (се), атомизирати ж. фон. африката, африкат (се) африцки -а -е афрички атомски -а -е и атомов(и) -а -о/- ах викр. ах; хај е атомски;  ~ енерґия атомска Ахилов -а -о: ~ пета Ахилова енергија; ~ оружиє атомско оружје пета атрактивни -а -е атрактиван ацетилен хем. ацетилен атракция ж. атракција ашов х. ашов; ¤ ~ и мотика их атрес х. заст. оп. адреса нє розрубе (нєрозлучна су пара)  они атрибут х. атрибут су jедна душа jедно тело атрибутов(и) -а -о/-е и ашовчок -чка х. дем. ашовчић, атрибутски -а -е ґрам. атрибутски, ашовче атрибутни; атрибутиван; ~ додаток ая слов. за одреканє беш. аја(к); атрибутски додатак; ~ виреченє барз сом го модлєл, ая, нє сцел анї атрибутска реченица чуц јако сам га молио, аја, није хтео ни да чује (оп. та дзе) -е (од бабица) бабички бабка ж. 1. (бависко) лутка, беба; 2. поль. (за клєпанє коси) баба, бабица (войв.); 3. (ґуґлашска) чуњ, Б кегла; 4. коноп. (сплєцена гарсц вичесаней конопи) штрингла, канура; кудељица; 5. зоол. (ґалета) лутка, ба¹ слов. 1. помоцнює кукуљица (chrysalis puppa); ¤ нєскладанє, процивенє бешедуюцого на вирихтана як власана ~ дотерана као предходни слова собешеднїка (е) вала; из кутиjе; красни (красна, красне) як бо(г)ме; та; ма; ба я пойдзем, гоч як ~ (бабочка) леп (лепа, лепо) као лутка ше ти процивиш jа ћу вала отићи ма бабкар х. луткар како се ти противио; 2. визначує ширину бабкарски -а -е луткарски, допущованя дачого вала, бо(г)ме; чак, марионетски; ~ театер луткарско ма; поробел шицко, ба и вецей як позориште треба урадио jе све, чак и више него бабкасти -а -е луткаст што треба; ¤ ба купак оп. под купак бабков -а -о луткин;  бабково ба² викр. дзец. за виражованє лїсце с. бот. боквица, горв. трпутац ґадзеня фуj (Plantago L.) баба ж. 1. (оцова або мацерова бабов -а -о бакин, бабин мац) бака, баба; 2. (стара жена) бака, бабовски -а -е бапски старица; баба; 3. бависк. пицар;  бабочка ж. 1. дем. а) луткица; [валалска] баба заст. бабица; стара ~ б) бакица, бабица; 2. бабочки мн. бот. фам. прабаба; ¤ баби (дїдове) нам лубеничњак, њивска лубеничарка вєдно задки на слунку грали (ми (Hibiscus trionum L.) нїяка нє родзина) ми смо (он ми jе и др.) бабранїна ж. оп. бабрачка ни род ни помозбог (чорбине чорбе бабрац (ше) -рем (ше) оп. чорба); видзел кадзи бабу водза бабрец (ше) (видзел яка робота) видео jе колико jе бабрачка ж. пипав посао сати; нє мала ~ роботи та себе нашла бабрец -ем нєзак. експр. 1. (брац клопоти беспослен поп и jариће крсти; тото цо нє шлєбодно) дирати, нє преведзеш бабу нећеш ме навести, барбуцати; нє бабри то! не дираj то!; 2. придобити, убедити; як закутна ~ чува (мишац ше до даякей роботи и губиц) запећак, седи у запећку чачкати; 3. (брудзиц, масциц) брљати, бабасти -а -е бабаст, баболик, брљавити, прљати баболичан бабрец ше -ем ше нєзак. 1. бабец -бца х. бабичин муж (помали робиц дробну, нєприємну бабин -а -о:  ~ кут роботу) петљати се, гњавити се, (сиверозаходна страна) бабин (бабљи) бактати се; чепркати; 2. (робиц з дачим буџак (кут); ¤ нагнївал ше (нахмурел нєчистим, брудзиц ше) прљати се; 3. ше, нагнївани) як ~ пес (барз ше (єсц без дзеки и помали) брљавити, нагнївал, набурел) навукао (спустио) му мрљавити, мућкати се облак на чело бабузґера ж. пейор. бабетина, бабинєц -нца х. церкв. бабускера, бабускара "бабињец" (део цркве код улаза где бабура ж. бот. бабура, бабурача стају старије жене) бавенє с. 1. игра, играње; 2. бабиска ж. ауґм. и пейор. (сходзенє и забавянє младих вечарами) бабетина, бабускера, бабускара диван; иду на ~ иду на диван бабица ж. бабица бабицки -а бавилїще с. игралиште  бавилїщни -а -е и бавилїщов(и) трчати за чиме, марити; вон нє так -а -о/-е игралишни баглує за заробком он не мари (он не бависко с. 1. играчка; 2. игра, трчи) тако за зарадом играње; 3. оп. бавенє (2); 4. враголиjа багнїтки ж. мн. (єд. багнїтка) бависков(и) -а -о/-е 1. прикм. бот. маца, врбица присв. од бависко; 2. игролик; багриц -им нєзак. колєс. бависково активносци физк. игролике стављати наплатке на точак активности багро с. колєс. наплатак бавиц -им нєзак. I прех. 1. а) багрови -а -е пурпуран, багрен (спортске бависко) играти; ~ фодбал баґаж х. пртљаг, багаж (кошарку, тенис, шах и др.) играти баґажия ж. сваштариjе фудбал (кошарку, тенис, шах и др.); б) баґажнїк х. пртљажник (улогу у драми) играти, тумачити; 2. ~ баґер х. багер дзецко љуљати, носати, забављати, баґераш х. заст. оп. баґерист(а) замаjавати мало дете (држећи га у баґерист -та и баґериста -ти х. крилу или док лежи у кревецу); II багерист(а) нєпрех. заст. (о справох) радити, баґов¹ х. 1. (катран з покуреного функционисати; мажа добре бави вага догану на дну пипки) багов; 2. остатак добро функционише; ¤ вон (вона и др.) сажваканог дувана; 3. (моцни нє бави з розумом (зоз собу) оп. под нєквалитетни доган) крџа, багош; 4. ¤ розум нє вредзи анї пипку баґова (води) не бавиц ше -им ше нєзак. 1. (без вреди ни [по] луле дувана (ни зрна дополнєня або з инстр.) играти се; боба, ни пребиjене паре) дзеци ше бавя на пажици деца се баґов² х. заст. дугме (у облику играју на ливади; вона ше люби бавиц полулопте – на капуту и др.) з дзецми она воли да се игра са децом; баґрен х. 1. бот. багрем; 2. (як дзецко ше бави з бабку дете се игра са материял) багрем, багремовина; ¤ лутком; 2. з прим. на з акуз.: ~ на дацо пойсц пахац ~ одсподку ирон. (умрец) играти се чега; дзеци ше бавя на  отегнути папке джмурки деца се играју жмурке; бавиц баґрена ж. коц. оп. баґрен ше на млїнчки играти се млина баґренка ж. коц. оп. баґренчок баволна ж. 1. ткац. (предзена баґренки мн. (єд. баґренчок х и волна) вуница; 2. заст. памук коц. баґренка ж.) багремак, багремар, бавчац ше -ам ше нєзак. дзец. багремик; ¤ пойсц до баґренкох играти се (умрец) отићи под ледину бавяци -а -е 1. играв; 2. играћи баґренов -а -о багремов; ~ лєс бавяцки -а -е играчки багремова шума, багремак, багремар; ~ бавяч х. играч мед багремов мед, багремовац; ~ древо бавячка ж. играчица оп. баґрен (2) багиндар х. (файта голуба) баґренчок -чка дем. багремчић превртач бадац -ам нєзак. заст. багинди мн. премет; руцац/ поглéдати, гледати (у кога/што с (пре)руциц (правиц/направиц) ~ одређеном намером) превртати се/преврнути се преко главе, бадминтон х. спорт. бадминтон прекопитати се/прекопитнути се, бадок х. (глїняни коршовик) правити/направити премет (колут);  бардак руцанє багиндох физк. премет баждар х. (контролор мерох) багловац -луєм нєзак. (намагац баждар ше посцигнуц, трудзиц ше) трудити се; баждариц -им баждарити  база ж. 1. з розл. знач. база; бакрорезач х. бакрорезац воєна ~ војна база; 2. хем. лужина баксуз х. беш. баксуз базалт х. мин. базалт бактериолоґ х. бактериолог базалтни -а -е и базалтов(и) -а бактериолоґия ж. -о/-е базалтан бактериологија базар х. базар бактерия ж. бактерија базедов -а -о: ~ хорота мед. бакшиш х. беш. бакшиш базедова болест бал¹ х. (запакована роба) бала; ~ базен х. з розл. знач. базен слами (бетелїни, волни и под.) бала базилика ж. архит., церкв. сламе (детелине, вуне и сл.) базилика бал² х. (забава з танцом) бал базни -а -е и базов(и) -а -о/-е бала ж. беш. серб. оп. бал¹ базни балада ж. балада базовац (ше) -зуєм (ше) зак. и балакац -ам нєзак. брбљати; нєзак. базирати (се) трaбуњaти, бaљeзгaти, лупeтaти базука ж. воєн. базука балалайка ж. муз. балалајка байбер х. берберин; бријач; баламута ж. и баламутство с. брица 1. збрка, замешатељство, запетљанција; байберня ж. берберница; забуна; 2. парада, циркус, белаj; ¤ бријачница правиц баламуту (баламути) правити байберски -а -е берберски; циркус; направиц (наробиц) дакому бријачки баламути направити коме циркус байка ж. заст. “баjка” (кратак (белаj), забиберити коме, скувати коме женски крзнени капут) кашу, запржити коме чорбу байлаґ х. заст. 1. (на талпи баламуциц -им зак. доводити у зоднука у бочкори и под.) опетак; 2. (на забуну; ширити забуну, бунити; верхнєй ґуми бициґли и др.) баjлаг заводити (войв.) баланґов х. оп. баран-коров байлаґовац -ґуєм нєзак. 1. баланс х. баланс бактати се; ~ з хорим бактати се с балансовац -суєм нєзак. болесником (око болесника); 2. звич. з балансирати неґацию: вон нє може ~ з коньом, баласт х. баласт буяком и под. (нє може з нїм овладац) балван х. балван он не може да обузда коња, бика и сл.; ¤ балдахин х. балдахин нє байлаґує зоз собу (нє може себе балерина ж. балерина розказац анї ше постарац за себе) не балет х. балет влада собом балетан х. балетан байонет х. бајонет, бајонета балєґа ж. балега; ¤ шедзи Байрам х. Бајрам (ляпнул, лєжи) як [тота] ~ (здохлїна, бакалар х. зоол. бакалар, треска губаба) (нє сце ше му стануц и робиц) бакани -а -е дзец. прљав ни да мрдне; лежи с пупком према бакар -кару/-кру х. бакар стропу бакарни -а -е и бакарови -а -о/-е балєґар х. зоол. балегар, бакарни, бакрен балегара (Geotrupes stercorarius) бакелит х. хем. бакелит балєґовац -ґуєм нєзак. балегати бакенбарди х. мн. (єд. балєчки ж. мн. (єд. балєчка) бакенбард) бакенбарди, бакенбарти (балєґи овци, кози) брабоњци, прпа баклава ж. кул. баклава балзам х. балзам, балсам; мелем; бакрорез х. бакрорез ¤ як ~ на рану као мелем на рану  балзамовац -муєм зак. и нєзак. има кокошју памет (врапчији мозак), балзамирати, балсамирати, врана (сврака) му jе мозак (памет) балзамовати, балсамовати попила балирац -ам нєзак. беш. оп. бан х. ист. бан баловац банализовац -зуєм зак. и нєзак. балистика ж. балистика банализовати, банализирати балистичар х. балистичар банални -а -е баналан балїнт х. ихт. 1. шпицер, кесега баналносц ж. баналност шпицаљка (Abramis ballerus); 2. оп. банана ж. бот. банана смаркош (2) Банатян и Банатянь х. Балканєц -нца х. Балканац Банаћанин балканистика ж. балканистика банац ше -ам ше нєзак. тетурати балканияда ж. балканијада се балкански -а -е балкански банґави -а -е беш. хром, бангав балкон х. балкон (обич. о животињи) балконски -а -е балконски банда ж. 1. (нєдобре дружтво) баловац -луєм нєзак. поль. банда; 2. (ґрупа музикантох, гудаци) балирати банда; у валалє грали даскельо банди баловац ше -луєм ше фам. у селу jе свирало неколико банди правити бал; бити на балу; ми ше бандаж х. бандаж, утега вчера баловали ми смо јуче били на бандиґазда х. поль. заст. балу (руководитель роботнїкох при балоґ: на ~ присл. левом руком тлачарки) бандигазда балоґа ж. лева рука, левица бандист -та и бандиста -ти х. балоґаш х. левак, шувак, (член ґрупи музикантох) бандист(а) шуваклија бандит -та и бандита -ти х. балоґашка ж. левакиња бандит балон х. балон бандитски -а -е бандитски балочка ж. дем. (од балоґа) бандур х. 1. ист. пандур; 2. лева рука (у детета) заст. чувар канала балочкаш х. левак, шувак, бандура ж. бандура (украјински шуваклија (о детету) и пољски народни музички инструмент) балош х. гост на балу бандурист -та и бандуриста -ти балски -а -е (од бал²) балски х. бандурист(а), бандураш (свирач на балта ж. 1. цимерм., колєс. бандури) брадва, тесла; 2. оп. барт банк х. карт. банк балтицки -а -е (од Балтик) банка¹ ж. банка балтички;  балтицки язики балтички банка² ж.: прикладац (ставяц) jезици банки мед. заст. метати купице бамба х. будала банкар х. банкар бамбурасти -а -е спор; трапав, банкарски -а -е банкарски неокретан банкет х. банкет бамбус х. бот. бамбус банкина ж. банкина бамбусов -а -о бамбусов; ~ над банкнота ж. банкнота бамбусова трска банков(и) -а -о/-е банковни, бамбух х. 1. а) трбух у говеда; б) банчин видр. трбух у човека; 2. (чобольов) банкрот х. банкрот чобања; ¤ вон ма розум як у крави ~ банкротовац -туєм зак. и нєзак. ирон. он је кратке (плитке) памети, он банкротирати  банкротство с. банкротство (Primula veris L.) бановац -нуєм нєзак. 1. кајати баранчок -чка х. (хлопске се, жалити; барз бановал же так баранче) овнић поробел јако се кајао што је тако бараньмошов х. заст. маjска урадио; чекай, чекай, будзеш ти ~ а, дуга киша (од коjе ошишане овце лако кајаћеш се ти; 2. (за даким/дачим) захладе и угину) жалити, туговати, тужити барва ж. заст. боjа (оп. фарба) бановина ж. ист. бановина барвенок и барвинок -нку/-нка бант х. и банта ж. 1. (у курнїку х. бот. зимзелен, љупчац (Vinca major за шеданє дробизґу) легало, седало, L.) пајанта, пречка; 2. (медзи рогами бард х. ист. и прен. бард закрица) пајанта, панта; ¤ озда сом нє бардар х. ремес. брдар спаднул з бантох (з пойда, з грушки) бардо с. ткац. брдо; ¤ як кед би нисам ваљда пао с Марса (на теме), були (яґда су) на истим (у єдним) ваљда нисам луд бардзе ткани (цалком су исти по банцик х. дем. од бант справованю, характеру) на исто (jедно) баня ж. беш. серб. бања (оп. брдо су ткани; нашла врећа закрпу; купель) прешол през ~ и през нїчельнїци баптист -та и баптиста -ти х. (вельо прежил, зазнал) прошао jе кроз рел. баптист(а) сито и решето баптистични -а -е баптистички барел х. барел бар¹ х. (локал) бар барелєф х. скулпт. барељеф бар² х. бот. бар барем слов. беш. серб. макар, бар³ х. метеор. бар барем (оп. голєм) бара ж. бара, локва баржей присл. комп. 1. а) пре, бараба х. и ж. беш. бараба више; то ~ нєробота як нєзнанє то је барака ж. барака пре нерад него незнање; б) више; вон ~ баран х. ован; ¤ (в)лапиц раховал на добри урожай жита як барана заблатити се, укаљати се при кукурици он jе више рачунао на добар паду; набрац (навишац, натрепац) на род пшенице него кукуруза; 2. а) jаче; ~ себе як ~ на роги 1. (набрац обовязки вдер удари jаче; б) гласниjе; ~ крич понад меру) натрпати [себи] на главу; 2. вичи гласниjе;  же [уж] ~ нє може (нє (набрац вельо длуства) бити у дуговима мож, нє могол и под.): йойчи же уж ~ до гуше (до врата) нє може jауче из свег гласа; сцекал же баранїна ж. а) (овче месо) уж ~ нє мог бежао jе што су га ноге овчетина, овчевина; б) (месо з барана) носиле; з тим ~ тим више овнетина, овновина барз присл. а) веома, јако, врло; баранков -а -о: ~ шапка шубара много; силно; нєшка ~ жимно данас је од овчиjег крзна веома хладно; ринґла ~ горуца рингла баран-коров х. бот. котрљан, је јако врућа; б) грдно; сувише, одвише; ветроваљ (Eryngium сampestre L.) страшно, страховито; ~ ши ше спревед баранчатко с. дем. јагањце грдно си се преварио; нє бер себе то ~ баранче -еца с. 1. јагње; 2. траґично немој то узети сувише баранчата мн. (дробни били хмарки) трагично;  ~ а ~ присл. веома, jако; ~ анђелићи; ¤ мирни як ~ миран као добри успих врло добар успех јагње (као бубица) бариєра ж. баријера баранчецов -а -о jагњећи барий х. оп. бариюм баранчики х. мн. (єд. баранчик) барикада ж. барикада бот. jаглац, jаглика, jагорчевина бариска ж. ауґм. баруштина, локветина оплазина; направиц басовку оплазнути баритон х. муз. баритон бастион х. бастион бариц -им нєзак. шурити, батальон х. батаљон барити, обаривати батерия ж. воєн., ел. батерија барище с. бара; бариште, батист х. текст. батист баруштина батог х. бич, канџиjа; ◊ на концу барка¹ ж. дем. барица, локва; ~ ~ пука (на концу ше увидзи правда) креви локва крви; по драги єст барки живи били па видели, изаћи ће дело на пут је баричав видело барка² ж. (чамец) барка батогаш х. ист. "батохаш" (члан барна ж.: нова ~ ! нова ~ ! дзец. или присталица Културно-просветног а, поновио (поновила итд.) се!; а, има савеза jугословенских Русина (1933– ново одело (нови бицикл и сл.)! 1941)) барнасти -а -е (хтори ма батожнїк х. бот. дивља цикориjа кафово власи и цму скору) смеђ, (Cichorium intybus L.) смеђокос, бринет баториц -им нєзак. 1. храбрити, барок х. ум. барок охрабривати; 2. будити, расањивати барокни -а -е барокни баторни -а -е 1. будан; одморан; барометер -тра/-тера х. физ. живахан, бодар; 2. смео барометар батошнїк х. оп. батожнїк барон х. барон, барун батощкар х. зоол. бичар баронеса ж. баронеса (Euglena) баронїца ж. бароница батощок -щка (и беш. -шка) х. барски¹ -а -е (од бара) барски дем. (од батог) бичић барски² -а -е (од бар¹) барски батюшка х. фам. (Рус) баћушка барт х. месар. сатара, брадва батюшки ж. мн. (єд. батюшка) барут х. беш. серб. барут (оп. 1. залисци, зулуфи; 2. (над коньовим пушков прах) копитом назадку) кичице баршонь х. 1. баршун, сомот; 2. бацила ж. биол. бацил (баршоньова пантлїка) кумаш (войв.) бац ше боїм ше нєзак. (од баршоньови -а -о/-е 1. дакого/дачого, ридше дакого/дачого, баршунаст, сомотски; 2. прен. дакому/дачому) 1. бојати се; баршунаст страховати; нє боїм ше я од нього, нє бас х. муз. 1. (хлопски глас) бас; боїм ше я його, нє боїм ше я йому не 2. оп. бруґа; 3. звич. мн. баси (на лївим бојим се ја њега; 2. зазирати боку гармоники) басови Бачван и Бачвань х. Бачванин басист -та и басиста -ти х. бачвански -а -е бачки (шпивач и музикант) басист(а) бачванско-сримски -а -е бачко- Баск и Баскиєц -йца х. Баск сремски; бачванско-сримски Руснаци Баскийка ж. Баскијка бачко-сремски Русини баскийски -а -е баскијски Бачвань х. оп. Бачван баскет-бол х. спорт. (кошарка) бачи -ика х. 1. (оцов брат) баскет-бол стриц; 2. (мацеров брат) ујак; 3. басна ж. басна (женов брат) шурак; 4. (старши баснописатель х. баснописац чловек) чика баснописательски -а -е бачик х. заст. оп. бачи баснописачки Бачинчань х. (житель басовка ж. (вихабене при Бачинцох) Бачинчанин ораню, кошеню и под.) оплаза, оплазак, бачински -а -е (од Бачинци) бачиначки (нїяка або далєка родзина) ни род ни бачиц -им нєзак. и зак. ридк. помозбог, чорбине чорбе чорба; видети; опажати, примећивати шмердзи як ~ смрди (заудара) као твор Бачка ж.: и мирна ~ [аж бдзиц -им нєзак. пуштати гасове по Лалить] и мирна Бачка (Босна, бдиниє с. церкв. бденије крајина) бе викр. а) (глас овци) бе; б) бачки -а -е оп. бачвански (глас кози) ме баш беш. серб. 1. присл. баш, беба ж. беба управо (оп. праве); ~ ше врацел управо бебка ж. дем. бебица, бепче се вратио; 2. слов. баш, вала; е ~ нє бег х. трк; кас;  у бегу у трку, пойдзем е баш нећу да идем изатрке баюсати -а -е бркат беганє с. 1. трчање; трка; 2. баюсач х. брка, брко; бркаjлиjа, статк. нагон за парењем код краве; бркоња парење краве баюсачко х. дем. бркица беганїна ж. трка, трчање, баюси мн. (єд. баюс х. и баюса jурњава; журба, ужурбаност ж.) 1. бркови; 2. бот. рашљика, витице; бегац -ам частот. трчати ¤ вигваряц ше на баюс (виношиц як (свуда, у више праваца); ¤ ~ з очми оправданє чудну причину) вадити се на играти очима куку; дац на баюс дати на вересиjу; бегаци -а -е (лєгки, швидки у достац на баюс добити на вересиjу роботи) игра (поиграва, врти се) као баюски мн. (єд. бающок -щка х чигра и баюска ж.) дем. брчићи бегац ше -а ше зак. и нєзак. баюшиска х. мн. (єд. баюшиско) поль. (водзиц ше - о крави) гонити се, ауґм. брчетине, брчине водити се; крава би ше бегала крава баядера ж. 1. (индийска тражи бика; крава ше бегала крава jе танєчнїца) бајадера; 2. кул. баjадера примила (добила) бика бáяко слов. и модал. 1. а) како да бегач х. 1. спорт. тркач; 2. (конь) не; “нє знаце дзе ту кнїжкарня?” касач “бáяко, знам” “да ли знате где је овде бегачка ж. 1. тркачица; 2. оп. књижара?” “како да не, знам”; б) како беганїна; 3. ридк. пролив да ниси (ниjе, нисте), jа шта си (jе, сте); бегун х. 1. тркач; тркало; 2. "озда Янко нє таки нєдобри?" (конь) галопер "бáяко" "ваљда Јанко ниjе такав бегунка ж. 1. оп. бегачка (1); 2. неваљалац?" "како да ниjе"; 2. управо (жена нєшорового справованя) овај (он, такав, тако и сл.); него?; “та то сокачара, уличар(к)а, фаћкалица Петро директор вашей фирми?” бегцом присл. 1. трком, у трку; 2. “бáяко” “зар jе Петар директор ваше загоначке, изатрке фирме?” “управо он”; 3. наравно, беґ х. ист. бег разуме се; нє рушел ше на час на беґеляр х. чувар канала гайзибан и, бáяко, запожнєл није беґель -ґелю/-ґеля и коц. -ґлю/- кренуо на време на воз и, наравно, ґля х. канал закаснио је беґельски -а -е каналски бджох и бджух х. 1. смрдљивко; беґельчик х. 1. канал (мањи, 2. ленштина; ◊ шпи як [тот] ~ експр. атарски); каналић; 2. (за одвод води) спава као заклан (као топ, као пух) водојажа бдзина ж. смрад, прдеж, беґлїк х. коц. оп. беґельчик испрдак; ¤ бега як ~ (дзецко цали час беґляр х. коц. оп. беґеляр нє мирує) жива жеравица; родзина як ~ беґония ж. бот. бегонија  бедуин х. (мн. бедуини и безвязни -а -е безвезан бедуинє) бедуин безганєбни -а -е бесраман, бежанє с. 1. трчање; трк; 2. бестидан (коня) кас безганєбносц ж. бесрамност, бежац -жим нєзак. 1. трчати, бестидност jурити (у једном правцу); 2. (о коньови) безгвиздови -а -о/-е безвездан касати; 3. (о млєку) кипети; млєко бежи безглави -а -е безглав млеко кипи; ¤дзе бежиш?! (дзе ши ше безглаво присл. безглаво розпонаглял?) куд си нагао (навро)?! безгласни -а -е и безгласови -а бежаци¹ -а -е трчећи;  з -о/-е безгласан; мукао бежацим крочайом трчећим кораком безгранїчни -а -е безграничан бежаци² присл. оп. бегцом безгришни -а -е безгрешан бежкац -ам нєзак. дзец. трчати бездарни -а -е бездаран без прим. з ґен. без бездзечни -а -е безвољан; безалкоголни -а -е безалкохолни утучен; млак; учмао безатомски -а -е безатомски бездимни -а -е и бездимови -а безбожни -а -е безбожан -о/-е бездиман безбожнїк х. безбожник бездїйносц ж. безделица безбожнїцки -а -е безбожнички бездна ж. бездан безбожнїцтво с. безбожништво бездомни -а -е 1. бескућни, безбожно присл. безбожнички бездоман; 2. бездомни -ного х. безбожносц ж. безбожност бескућник, бездомник безбол х. оп. бе(й)збол бездомнїк х. оп. бездомни (2) безбольни -а -е безболан бездражє с. беспуће безбради -а -е безбрад бездражни -а -е беспутан безбрижни -а -е безбрижан бездревни -а -е бездрван безбрижносц ж. безбрижност бездротови -а -е бежични безвинїмкови -а -е безизузетан бездушни -а -е 1. бездушан, безвиразни -а -е безизразан, свиреп; 2. бездушни -ного х. бездушник безизражајан бездушносц ж. бездушност, безвирец -рца х. оп. безвирнїк свирепост безвирє с. безверје безжальни -а -е бежалостан безвирни -а -е безверан безжемаш х. оп. безжемни (2) безвирнїк х. безверац безжемни -а -е 1. који нема безвирство с. оп. безвирє земље; 2. безжемни -ного х. беземљаш безвиход х. оп. безвиходносц безженство с. беженство безвиходни -а -е безизлазан безживотни -а -е 1. беживотан; безвиходносц ж. безизлазност; 2. прен. беживотан, учмао ћорсокак беззакониє с. заст. оп. безвлад’є с. (стан без власци) беззаконносц безвлађе, безвлашће беззаконносц ж. безакоње безвласц ж. (нєпокорйованє беззвучни -а -е безвучан власцом) безвлашће беззлобни -а -е безлобан безводни -а -е безводан беззмистови -а -е бесадржајан безвоздушни -а -е безваздушан беззначни -а -е безначајан безвольни -а -е безвољан беззначносц ж. безначајност безвредни -а -е безвредан беззлобни -а -е безлобан безвредносц ж. безвредност беззуби -а -е 1. безуб; 2. (хтори беззвучни -а -е беззвучан ма очкодзени зуби) шкрбав(ан), крезуб  безидейни -а -е безидејан безочни -а -е оп. безочлїви безкаматни -а -е бескаматан безочнїк х. оп. безочлївец безквасни -а -е и безквасов(и) безочносц ж. оп. безочлївосц -а -о/-е бесквасан безпартийни -а -е беспартијски безквиткови -а -о/-е бесцветан безпенєжносц ж. беспарица безкласни -а -е и безкласови -а безперспективни -а -е -о/-е бескласан бесперспективан безкомпромисни -а -е безпечни -а -е безбедан; сигуран бескомпромисан безпечнїк х. ел., воєн. осигурач безконєчни -а -е бесконачан безпечносц ж. безбедност; безконєчносц ж. бесконачност сигурност;  подняц (превжац) мири безкрай х. бескрај безпечносци преузети мере безкрайни -а -е бескрајан безбедности; служба державней безкрайносц ж. бескрајност безпечносци служба државне безкревни -а -е бескрван безбедности безкридлови -а -о/-е бескрилан безпланови -а -о/-е и безлюдни -а -е безљудан безплански -а -е бесплански безменни -а -е и безменови -а безплатни -а -е бесплатан -о/-е безимен безплатно присл. бесплатно безмерни -а -е оп. безмирни безплодни -а -е бесплодан безмесови -а -о/-е безмесан безповратни -а -е бесповратан безмирни -а -е безмеран безпокоїц ше -їм ше нєзак. бити безмлєчни -а -е безмлечан беспокоjан, узнемиравати се безмоцносц ж. 1. безмоћност; 2. безполни -а -е и безполови -а малаксалост -о/-е бот. и др. бесполни; ~ безнадїйни -а -е безнадежан, розмножованє бесполно размножавање безнадан безпомоцни -а -е беспомоћан безнадїйносц ж. и безнадїя ж. безпомоцносц ж. беспомоћност безнадежност, безнадност безпоривни -а -е: ~ дзело безначални -а -е безначелан бестрзајни топ безнашеньови -а -о/-е бесемен безпорочни -а -е беспорочан безноги -а -е безног, безножан безпостредни -а -е непосредан безобразни -а -е беш. серб. безпохребцинар х. зоол. и прен. безобразан (оп. безочлїви (1)) бескичмењак безоглядни -а -е безобзиран; безпохребцинови -а -о/-е беспоштедан; бескрупулозан; груб; бескичмен дрзак безправє с. бесправље безодня ж. ридк. оп. бездна безправни -а -е бесправан безоки -а -е безок безправносц ж. бесправност безопасни -а -е безопасан безпредметни -а -е безопасносц ж. безопасност беспредметан безосетови -а -е бешчулан безпрекорни -а -е беспрекоран безособни -а -е и безособови -а безпригваркови -а -о/-е -о/-е безличан беспрекоран безочлївец -вца х. безобразник безпризорни -а -е беспризоран безочлїви -а -е 1. безобразан; 2. безприкладни -а -е (винїмкови) дрзак беспримеран безочлївосц ж. 1. безобразлук; безпринципиєлни -а -е 2. дрскост беспринципијелан  безпристрасни -а -е бестрашан беспристрастан безтестаментни -а -е правн. безпритульни -а -е беспризоран; безопоручан; ~ нашлїдство безпритульни дзеци беспризорна деца безопоручно наследство безпричинови -а -о/-е безтїлесни -а -е бестелесан; безразложан, безузрочан беспутан безрезервни -а -е безрезерван безтравни -а -е и безтравови -а безрибносц ж. безрибица -о/-е бестраван безроботни -а -е 1. беспослен; безтурботни -а -е безбрижан докон; 2. незапослен безумни -а -е безуман; махнит; безроботносц ж. 1. бесомучан беспосленост; беспослица; доколица; безумносц ж. и безумство с. доконост; 2. незапосленост безумље, безумност безроги -а -е безрог безусловни -а -е безуслован; безрозумни -а -е и безрозумови беспоговоран -а -о/-е безуман; беспаметан безуспишни -а -е безуспешан безрозумносц ж. безумност, безфарбови -а -о/-е и безумље; беспамет безфаребни -а -е безбојан безрубцови -а -о/-е техн. безформни -а -е и безформови бешаван -а -о/-е безобличан безруки -а -е безрук безхарактерни -а -е безсеменни -а -е оп. бескарактеран безнашеньови безхвости -а -е 1. безреп(ан), безсилни -а -е бесилан, немоћан кус; 2. безхвости -того х. кусоња; (пес) безскрупулозни -а -е кусов; (конь) кусаљ бескрупулозан безхмарни -а -е безоблачан безславни -а -е беславан безцарински -а -е бесцарински безсловни -а -е безречан безценни -а -е бесцен безсмертельни -а -е оп. безценносц ж. бесцење безсмертни (1) безцильни -а -е бесциљан безсмертни -а -е 1. бесмртан; 2. безцукров(и) -а -о/-е бешећеран безсмертни -ного х. бесмртник безчадни -а -е бешчедан, безсмертнїк х. оп. безсмертни бездетан (2) безчасови -а -о/-е безвремен безсмертельносц и безчежински -а -е бестежински безсмертносц ж. бесмртност безчесни -а -е 1. бешчастан; 2. безсмисел -слу/-сла х. бесмисао бесраман, бестидан; 3. безчесни -ного безсмислени -а -е и х. бестидник, бесрамник безсмислови -а -о/-е бесмислен безчесносц ж. 1. бешчашће; 2. безсмисленосц и бесрамност, бестидност безсмисловосц ж. бесмисленост безчесц ж. ридк. оп. безчесносц безсовисни -а -е бесавестан безчесциц -им нєзак. безсокови -а -о/-е бесочан бешчастити безсонни -а -е бесан безчислени -а -е безбројан безсонносц ж. несаница, безчислено присл.: ~ вельо без бесаница броја безстидни -а -е оп. безганєбни безчисло с. безброј безстрасни -а -е бестрастан безчувствительни -а -е безстрашни -а -е неустрашив, безосећајан  безчувствительносц ж. -а -е бензински; ~ мотор бензински безосећајност мотор; бензинска пумпа бензинска безшнїгови -а -о/-е беснежан пумпа безшумни -а -е и безшумови -а бензол х. хем. бензол -о/-е бешуман бениґни -а -е мед. бенигни бе(й)збол х. спорт. бе(ј)збол бент х. коц. насип (дуж канала, бейчски -а -е беш. оп. бечски реке) бек х. спорт. бек бенцак х. буцман, буца, буцо беков -а -о и бековски -а -е (од беоґрадски -а -е београдски бек) бековски Беоґрадян и Беоґрадянь х. белаве -вого с. масница, Београђанин мазница, модрица Бербере х. мн. (єд. Бербер) белави -а -е плав, модар; сињи; Бербери  ~ косатка ж. бот. различак берблявец -вца х. оп. бербляци (Centaurea cyanus L.) (2) белавидло с. плавило бербляви -а -е оп. бербляци белависти -а -е оп. белавкасти бербляц -ям нєзак. брбљати; белавиц¹ -веєм и -им нєзак. чаврљати; ћеретати; блебетати; (поставац белави) плавети, модрети лопарати; торокати белавиц² -им нєзак. (робиц бербляци -а -е 1. брбљив; 2. белавим) плавити, модрити бербляци -цого х. брбљивац, брбљивко белавкасти -а -е плавичаст, бербляцосц ж. брбљивост модрикав, модрикаст беретка ж. беретка Белґиєц -йца х. оп. Белґиянєц берза ж. берза белґийски -а -е белгијски берзов(и) -а -о/-е берзански Белґиянєц -нца х. Белгиjанац берибери х. мед. берибери белєґ х. заст. жиг Беркасовчань х. белєґовац -ґуєм зак. и нєзак. Беркасовчан(ин) заст. (положиц/класц белєґ) жигосати беркасовски -а -е беркасовски белетрист -та и белетриста -ти беркшир х. беркшир х. белетрист(а) берлински -а -е берлински белетристика ж. белетристика бернардинєц -нца х. церкв. и др. белюш х. кул. лепиња са сиром бернардинац (од хлебног теста) бес¹ х. (чорт): ки ци ~ !? који ти беля ж. (прашачка билей је враг!?; кого ж' беса!? ког врага!?, шерсци) бела (войв.), бељуга (войв.) ког беса!?; на кого беса ци то!? ког бенд х. муз. бенд врага ће ти то!?; до беса! до врага!, до бендов х. 1. кул. шваргла; 2. беса! пейор. желудац; ¤ нє мал сом ~ (зробиц бес² беш. (гнїв) бес дацо, спреведнуц дакого и под.) нисам бесни -а -е 1. а) обестан, могао, нисам имао срца (учинити необуздан; горопадан; б) несуздржан; в) нешто, преварити кога и сл.); ту маш раскошан, луксузан; ~ свадзба Матяш ~ ето ти сад (о нечем раскошна свадба; 2. беш. (барз неугодном, неуспешном) нагнївани) бесан; махнит бенефиковани и бенефицирани бесно присл. 1. обесно, -а -е бенефициран необуздано; горопадно; 2. беш. (< серб.) бенефиция ж. бенефиција (барз нагнївано) бесно; махнито; ¤ ~ ше бензин х. бензин нєсц бити обестан, осион; газити по бензинов(и) -а -о/-е и бензински другима  бесносц и беснота ж. обест, мекетати, бекетати необузданост; горопад Бечейчань х. (житель Бечею) бество с. оп. бесносц; ¤ робиц Бечејац дацо з (од) бества радити што из бечельовац -люєм нєзак. заст. обести процењивати, шацовати бестиялни -а -е бестијалан бечиц -им коц. оп. бечац бестселер с. бестселер бечка ж. (гордовик) бечка бета ж. бета;  ~-зарї бета-зраци бечски -а -е (од Беч) бечки бетега ж. заст. 1. тешко, масно, бешеда ж. 1. разговор; з улїци неукусно и сл. jело; незрело воће; 2. чуц бешеду са улице се чује разговор; тром, лењ човек; 3. (нїяки чловек) исц ґу дакому на бешеду ићи некоме ништариjа; ¤ як ~ оп. бетега (1) (код неког) на разговор; мам з тобу бетежни -а -е заст. болестан; бешеди имам да разговарам с тобом; 2. болешљив говор; речи; познам го по бешеди бетелїна ж. бот. детелина;  познајем га по говору; яка то (цо то за) дзива ~ бот. белодун, зечjа детелина ~ ! какве су то речи!; вон ма барз (Anthyllis vulneraria); ¤ ~ зоз штирома красну бешеду он веома лепо прича; 3. лїсцами (лїстками) детелина са четири а) jезик; цудза ~ туђ jезик; б) дијалект, листа; побегац по бетелїни (з говор; 4. (святочни виступ пред сходом) нєстриманим справованьом направиц говор, беседа; отримац бешеду чкоди) изуларити се, направити штете одржати говор; кед уж бешеда о... кад бетелїнов -а -о детелински; од већ говоримо о...; ¤ анї бешеди (так нє детелине;  ~ шуґа оп. златна власа; ~ шме буц) ни говора, не може бити [ни] шено детелинско сено говора; весц бешеду водити разговор; бетлегем х. оп. вертеп звесц бешеду о дачим почети разговор бетлегемар х. оп. вертепаш о чему; заварло му бешеду оп. одняло бетон х. бетон му бешеду (2); койяки (вшелїяки, гоч бетонарня ж. бетонара яки) [там] бешеди говоранције; одняло бетоновац -нуєм зак. и нєзак. му бешеду 1. одузет му jе говор (од бетонирати можданог удара); 2. jезик му се бетоновач х. бетонирац завезао (услед збуњености, бетонов(и) -а -о/-е и бетонски -а изненађења); прервец дакого у бешеди -е бетонски упасти коме у реч; привитна бетяр х. 1. (гунцут) мангуп, (поздравна, наздравна) ~ здравица; обешењак; 2. а) женскарош; б) лола, сама ~ он (она) говори као навиjен бекрија, бећар (навиjена), он (она) jе пун (пуна) приче; бетярец -рца х. фолкл. бећарац стануц з даким до бешеди ступити с бетяриско х. ауґм. мангупчина, киме у разговор обешењачина; бећарчина бешедлїви -а -е причљив, бетяриц ше -им ше и бетяровац разговорљив, говорљив, беседљив ше -руєм ше нєзак. бећарити се, бешедни -а -е разговоран; ~ язик бећарисати, бећаровати, проводити се разговорни језик бетяршаґ х. 1. мангуплук, бешеднїк х. говорник, беседник обешењаштво; 2. бећарлук, бећарство бешеднїца ж. 1. (трибина; бечанє с. блејање, блека; кабина) говорница; 2. (простория за бекетање; блек, блека; мечање; мекет бешедованє) разговорница Бечан х. Бечлија бешеднїцки -а -е говорнички, бечац -чим нєзак. блејати; беседнички бешеднїцтво с. говорништво, беседништво библиоґрафски -а -е бешедовац -дуєм нєзак. 1. з библиографски розл. знач. говорити; хори нє шме ~ библиотека ж. библиотека болесник не сме да говори; вон добре библиотекар х. библиотекар бешедує по анґлийски он добро говори библиотекарка ж. енглески; бешеднїк длуго бешедовал библиотекарка, библиотекарица народу говорник је дуго говорио библиотеков(и) -а -о/-е оп. народу; вони двойо нє бешедую (вони библиотецки повадзени) њих двоје не говоре; 2. библиотецки -а -е библиотечки; (водзиц з даким бешеду) разговарати, ~ збирка библиотечка збирка причати; вони двоме о чимшик библиофил х. библиофил бешедую њих двојица о нечему Библия ж. Библија разговарају;  ~ нє при себе бунцати; ~ бивак х. воєн. бивак у сну (вошнє) говорити у сну; бунцати бивальнїк х. зоол. станиште бешедуюци -цого х. говорно биванє с. 1. становање; 2. лице (просториї за биванє) стан; социялна бешнїц -нєєм и -їм нєзак. служба препатрела роботнїцки беснети; махнитати; горопадити се биваня социјална служба прегледала је бештеловани -а -е наручен; ¤ як радничке станове; 3. (дочасне змесценє) бештеловани као наручен смештај; сезонским роботнїком дали бештеловац -луєм зак. наручити кост и ~ сезонским радницима су дали бештия ж. (зла жена) бестија храну и смештај; ◊ место биваня бжох х. оп. бджох пребивалиште би слов. би; 1. з модалним биватель х. заст. обитавалац; значеньом а) означує жаданє: мамо, я становник; станар би ше ишол бавиц мама, jа бих хтео бивателька ж. заст. ићи да се играм; я би нє ишол на становница; станарка вилєт мени се не иде на излет; и дзеци бивац -ам нєзак. 1. становати; би ишли з родичами до Нємецкей и вон бива на валалє, а роби у варошу деца би хтела да иду са родитељима у он станује на селу, а ради у граду; 2. Немачку; б) означує физиолоґийну заст. живети, обитавати (у одређеном потребу: я би пил води jа сам жедан; я крају, месту); на Балкану биваю би спал мени се спава; в) у злученю же розлични народи на Балкану живе би означує катеґорични розказ або разни народи; 3. заст. бивати; дешавати процивенє: же биш то нє зробел! да то се; бити; шицко бива медзи людзми ниси урадио!; же бим нє пошол! таман свашта бива (свашта се дешава) међу посла, нећу да идем!; г) у опитних људима; ¤ то у нїм бива (то му виреченьох зоз значеньом молби: нє стаємна прикмета) то му jе (то му пришол биш ми дакус помогнуц? да лежи) у крви ли би хтело доћи да ми мало помогнеш? биваци -а -е намењен за 2. у условних виреченьох: було би добре становање; ◊ ~ [хижа] дневна соба кед би... било би добро кад би... бивача -чей ж. беш. оп. биваца бибиц -и нєзак. дзец. болети; [хижа] биби ме ручка боли ме ручица бивни -а -е 1. лабав; нацагли ~ бибич х. зоол. вивак (Vanellus штранґ затегли су лабав конопац; 2. а) vanellus L.) (хтори нє пристава на цело – о библийни -а -е библијски облєчиву) широк; велик; панталони ми библиоґрафия ж. бивни коло пасу панталоне су ми библиографија широке око појаса; ципели му бивни ципеле су му велике; б) (у хторим єст бидносц ж. бедност; убогост досц места) просторан, простран бидняга х. и ж. ридк. оп. бидняк бивнїц -їм нєзак. лабавити бидняк х. 1. (худобни чловек) бивно присл. лабаво; ремень сиромах, сиромашак, бедник; 2. (сеґинь, машини ~ стої ремен машине лабаво сиротка) јадник, невољник, сиротан, стоjи; ◊ на ~ присл. лабаво; на ~ кукавац, жалосник завязац (закапчац и под.) лабаво биднятко с. дем. јадниче, везати (закопчати и сл.) сиромашак, кукавче, кукавац бивол х. беш. оп. бияла бидняцки -а -е беднички биґамия ж. бигамија бидовац -дуєм нєзак. бедовати; бида ж. 1. сиромаштво, оскудевати; злопатити (се) сиротиња, сиромаштина, беда, убогост; биєнале -ла х. бијенале 2. невоља; jад; лєм то ~ же... само jе у бижутерия ж. бижутерија томе невоља што...; 3. прен. беда, бизам х. зоол. бизам (Moschus мизерија; ◊ ~ биду найдзе гоч и слунко moschiferus) зайдзе 1. а) (у позитивним смислу) бизамски -а -е бизамски; ~ нашли су се jеднаки (два друга, младић паткань зоол. бизамски пацов (Fiber и девоjкa и сл.); б) (у неґативним zibethicus) смислу) нашла врећа закрпу, два дедака бизарни -а -е бизаран обадва jеднака, нађе тука дудука; 2. оп. бизнис х. бизнис бриґа бриґу найдзе (под бриґа); ~ ме бизнисмен х. бизнисмен (го, ю итд.) принєсла (однєсла, бизовац ше -зуєм ше зак. и нагнала итд.) (о нєудатней роботи) нєзак. 1. бити сигуран; бизуєш ше же ђаво ми (му, jоj итд.) ниjе дао мира; ши то годзен поробиц? јеси ли сигуран най го ~ ноши нек иде с врагом, нека га да ћеш то моћи урадити?; 2. (на враг носи; нє волай биду вона и сама дакого/дацо) поуздати се, уздати се у придзе не чачкај мечку; убила це ~ [цо кога/што; я ше найбаржей на тебе би це убила] бог те убио бизуєм ја се највише у тебе поуздам бидак х. оп. бидняк (2) бизовни -а -е сигуран; ¤ ~ як нїч бидачиско х. експр. (бидняк) сигуран као врбов клин невољник, кукавац бизовно присл. 1. сигурно; 2. бидкац ше -ам ше нєзак. вајкати извесно, сигурно; 3. вероватно, зацело се, жалити се, тешкати се, бедовати, бизовносц ж. 1. сигурност; 2. кукати, jадиковати; по нєуспиху поузданост бидкал ше же цо вон тераз будзе бизон х. зоол. бизон, зубар робиц после неуспеха вајкао се шта ће Бикичань х. Бикићанин он сад да ради бикичски -а -е (од Бикич) бидлїско с. ауґм. и пейор. бикићки скотина бикса ж. поль. (часц коча) туљак бидло с. 1. стока, марва; биксна ж. метал. чахура, марвинче; говедо; 2. животиња, скот биксна бидни -а -е 1. (худобни) бикулї ж. мн. (єд. бикуля) и сиромашан, бедан, убог; 2. а) (сеґинь, бикульки ж. мн. (єд. бикулька) беш. сиротка) јадан, сироти; б) прен. (нїяки) коврџе јадан, кукаван; чемеран; злехуд; 3. била -лей ж. жипон бидни -ного х. оп. бидняк (1-2) биланс х. биланс биднїк х. оп. бидняк билансни -а -е и билансов(и) -а биднїца ж. jадница, бедница, -о/-е билансни невољница билатерални -а -е билатералан  биле -лого с. 1. бело месо; 2. а) ~ билкасти -а -е беличаст, под нохцом белина (испод нокта); б) ~ беласаст у гарлє мед. заст. дифтериjа билки -а -е дем. бео (са нежном билет х. билет, билета нијансом) билетарнїца ж. билетарница билнїчка ж. анат. беоњача билє с. 1. стабљика, стабло; 2. биловласи -а -е седокос збир. стабљике билоглави -а -е белоглав билєнки -а -е белцат билоґардиєц -йца х. ист. били -а -е 1. бео; 2. плав, белогардејац плавокос, блондин; 3. (шиви – о власох, билодено присл. у по бела дана, бради) сед, бео;  ~ жена бела жена, усред бела дана белкиња; ~ печинка плућа; ~ платка Билорус х. Белорус (на целу животинї) лиса; ~ раса бела билоруски -а -е белоруски раса; ~ месо бело месо, белина; ~ пес билосц ж. белина белов; ~ череп бибер-цреп; ~ чловек билота ж. ридк. белина бели човек, белац; ¤ анї ~ анї чарни билоушка ж. зоол. белоушка (нєодредзени) ни куван ни печен; ~ билтен х. билтен бляди як мур (як вапно) блед као крпа билючки -а -е белцат; били ~ и (као зид) ~ били бео белцат билиґевар х. кућарац, торбар, биляви -а -е беличаст, беласаст грошићар, билигаш (войв.) Билянци х. мн. (єд. Билянєц билиґевариц -им нєзак. -нца) х. житељи Беле Пусте (дела кућарити, торбарити атара у Руском Крстуру) билинґвист -та и билинґвиста билянски -а -е коjи се односи на -ти х. билингвист(а) Белу Пусту (део атара у Руском билион х. билион Крстуру); билянски салаши салаши на билияр и билиярд х. билијар; Белоj Пусти бавиц ~ играти билијар билясти -а -е оп. биляви билиярдац ше -ам ше и бильмо с. мед. беона, очна мрена билиярдовац ше -дуєм ше нєзак. бильчков(и) -а -о/-е билијарити се, играти билијар беланчевински билияр(д)ня ж. билијарница бильчок -чка х. 1. беланце; 2. билияр(д)ски -а -е билијарски биол. беланчевина билїдло с. козм. 1. белило; 2. бимбов х.: таки як ~ мало тежи, заст. сириџик; 3. оп. билосц;  мало онако цинково ~ цинквајс бим-бом викр. за подражованє билїна¹ ж. оп. билосц звука дзвона бим-бам, бим-бом, бум- билїна² ж. билина (руска бам народна епска песма) бимбора ж. бот. сибирски бор билїц¹ -їм нєзак. 1. кречити; 2. (Pinus cembra) (робиц билим) белити; ~ платно белити бина ж. бина платно бинарни -а -е бинаран билїц² -лєєм и -їм нєзак. бинокл х. бинокл (поставац били) белети бином х. мат. бином билїц ше¹ -їм ше (фарбиц ше з бински -а -е (од бина) бински билїдлом) белити се биоґраф х. биограф билїц ше² -лєєм ше и -їм ше биоґрафия ж. биографија (видавац билосц) белети се; беласати биоґрафски -а -е биографски (се) биолоґ х. биолог  биолоґийни -а -е биолошки бирчак х. заст. кожух, пршњак биолоґия ж. биологија бис викр. (ознова, ище) бис биопсия ж. мед. биопсија бисер х. бисер биоскоп х. биоскоп, горв. кино бисерни -а -е бисеран;  ~ биоскопски -а -е биоскопски коритко зоол. бисерна шкољка, биохемия х. биохемија бисерница биреш х. поль. заст. бирош бисеров(и) -а -о/-е оп. бисерни (войв.) бисквит х. бисквит бирешиц -им нєзак. заст. (буц бискуп х. церкв. бискуп биреш) бирошити (войв.) бискупия ж. церкв. бискупија бирешка и бирешкиня ж. заст. бискупски -а -е бискупски бирошкиња (войв.), бирошка (войв.) биста ж. биста бирешовац -шуєм нєзак. оп. бистатовац -туєм 1. зак. и нєзак. бирешиц засигурно обећати/обећавати; бири-бир(к)и викр. за гарантовати, гарантирати; 2. нєзак. доволованє гускох бир-бир, бири-бири бодрити, храбрити бирки ж. мн. (єд. бирка) вашке; бистатовац ше -туєм ше зак. и ма ~ има вашке нєзак. 1. бити сигуран; бистатовал ше бирмаловац -луєм зак. и нєзак. же то годзен зробиц био jе сигуран да церкв. кат. помазивати децу ће то моћи урадити; 2. оп. бистатовац биро -оа х. биро (1) биров х. ист. биро, биров, кмет бистри -а -е 1. бистар; 2. бировац -руєм нєзак. 1. а) моћи живахан; здраве дзецко вше бистре радити; покля бировала, бул шор у єй здраво дете jе увек живахно загради док је могла да ради, био је ред бистросц ж. 1. бистрост, у њеној башти; док сом бировал бистрина; 2. живахност робиц, я сам окоповал свойо поля док бит х. информ. бит сам могао да радим, ја сам сам копао битанґа х. 1. битанга; своје њиве; б) (мац моци): уж и на ноги вуцибатина; бараба; фукара; 2. (крава нє барз бирує, а польо нє охабя већ је хтора часто сцека до чкоди) слаб на ногама, али њиву не оставља; потричарка (войв.) дзвигал мех, алє нє бировал дизао jе битанґовац -ґуєм нєзак. џак, али ниjе имао снаге; 2. а) успевати битанговати, битанжити (се), битанџити урадити (кад има много посла); маю (се) вельо жеми, та ю нє бирую сами битаньски -а -е који се односи обробиц имају много земље, те не на битанге, барапски, фукарски успевају да је сами обраде; б) успевати, битаньшаґ х. битанглук, моћи; дзивка ше уж нє бировала битањжлук крашнє облєкац, бо оцец бул у пензиї бити -а -е: буц ~ добити батина; ћерка више ниjе успевала да се лепо бул ~ добио је батина; будзеш ~ облачи, jер jе отац био у пензиjи добићеш батина; сцеш буц ~?! хоћеш бирократ -та и бирократа -ти х. батина?!; ¤ бул вецей ~ як сити бирократ(а) добиjао jе (прогутао jе) грдних батина бирократизовац (ше) -зуєм (ше) (дебеле батине) зак. и нєзак. бирократизовати (се), битка ж. 1. туча; 2. битка, бој; ¤ бирократизирати (се) дочекац дакого на битку дочекати кога бирократия ж. бирократија на нож бирократски -а -е оп. битумен х. мин. битумен бирократични бифе -еа с. бифе  бифлац -ам беш. серб. бубати, бициґловац ше -луєм ше нєзак. бифлати (оп. тупиц (2)) возити се на бициклу бифтек х. бифтек бициґлочка ж. бицикл (дечjи) биц биєм нєзак. 1. а) тући, бити; бициклиз(е)м -зму/-зма х. нє бий дзецко немој да тучеш дете; б) бициклизам (карац з палїчку и под.) батинати; 2. (о бич х. прен. бич годзини) бити, откуцавати; 3. ударати; ~ бичак х. 1. перорез, бритва, з млатком по гвоздзе ударати чекићем брица, џепни ножић; 2. "бичак" (весеље, по ексеру; 4. (вибивац у бризґох) забава код домаћина другог дана после ударати, млазати, липтати, шикљати; 5. свадбе, бала и сл.); патарице, поjутарjе, (з пранїком при райбаню) мерати; 6. окриље; ¤ порихтани (готови) як ~ (вайца) розбивац; 7. (з даким – тримац готов као набита (набијена, запета) дакому страну) бити нечиjи, бити на пушка, готов (спреман) као бос у бару; нечиjоj страни; вон биє з нїма он jе оштри як ~ (оштри у роботи, бешеди) њихов; 8. (на дакого/дацо) нападати жива ватра, жива жеравица; брз, кога/што; бию на нас нападаю нас;  ~ окретан печац ударати жиг (печат); ~ студню бичачкац ше -ам ше нєзак. етн. бушити бунар; биє го жима има ношкати се (войв.) грозницу; ¤ било ме (го итд.) ниjе ми бичачок -чка х. дем. (му итд.) дало мира; ~ дакого як перорешчић, бритвица, брица ґоведу тући кога као вола у купусу бичкаш и бичкош х. 1. биц ше биєм ше нєзак. 1. взаєм. скитница, лопов, бичкаш; 2. оп. повр. тући се, бити се; дзеци, нє бийце збитлївец ше децо, немојте да се тучете; 2. а) бичовац -чуєм нєзак. бичевати ударати се; ~ з млатком по пальцох бичовач х. бичевалац ударати се чекићем по прстима; б) бишалма ж. аґр. дуња ударати; кабел у студнї ше биє до бишалмов -а -о дуњин; од дуње; цеглох ведро у бунару удара о цигле; 3. ~ сок сок од дуње; ~ палєнка дуњевача а) (на дацо – намагац ше дацо зробиц, бияла ж. 1. биво(л); 2. (самица) посцигнуц): людзе ше бию на жем биволица; ¤ моцни як ~ јак као бик; људи су почели да купују (да траже) роби (цага) як ~ (добре и вельо роби) земљу; даєдни землєдїлци ше бию на ради као коњ заградкарство неки земљорадници биялов -а -о бивољи, биволски нагињу повртарству; б) (о коровчу) благац -ам нєзак. 1. блажити, ширити се; репчень ше биє до умиривати, смиривати; 2. заст. молити, бетелїни горушица се шири у детелину; тражити 4. поль.: кобула би ше била кобила благи -а -е благ; благей норови тражи коња; кобула ше била кобила jе благе нарави; ¤ як ~ дзень (барз добри примила (добила) коња чловек) добар као добар дан бице с. 1. ударање; 2. батине; благо¹ присл. благо батинање; туча; з бицом нїч нє благо² с. (скарб) благо посцигнєце батинама ништа нећете благовиснїк х. благовесник постићи; 3. поль.: кобула ма ~ кобила благовист ж. благовест тражи коња благовисциц -им нєзак. бициґла ж. бицикл, точак; благовестити пришол на бициґли дошао jе Благовищенє с. церкв. (швето бициклом 25. 03/ 07. 04) Благовест ж., Благовести бициґлист -та и бициґлиста -ти ж. мн. х. бициклист(а) благодариц -им нєзак. кнїжк. (дзековац) благодарити, захваљивати блана ж. 1. опна; 2. анат. (се) водењак благодарни -а -е кнїжк. бланка ж. 1. оп. бланочка; 2. благодаран, захвалан анат. слузокожа благодарносц ж. кнїжк. бланко прикм. нєпрем. и присл. благодарност, захвалност бланко; ~ вексла бланко меница благодарствени -а -е: ~ служба бланочка ж. дем. опница божа церкв. благодарствено бланочков(и) -а -о/-е коjи се богослужење односи на опницу благодат ж. и благодать -ти ж. блатни -а -е 1. (од блата) благодат, благодет блатан, блатњав, каљав; 2. глибав; благодатни -а -е благодатан глибовит, муљевит; ~ жем муљевито благодїйствени -а -е кнїжк. оп. земљиште благотворни блатняви -а -е оп. блатни (1) благодїятель и благодїтель х. блато с. 1. блато; 2. а) ридк. добротвор (мутлянка) глиб; б) (место полне благозвучни -а -е благозвучан, блата) каљуга; 3. (як будовательни благогласан материял) набој, маз, каљ;  пец з благопокойни -а -е кнїжк. блата земљана пећ, земљуша; ¤ єст упокоjен, покоjни дачого як блата  има чега као хладне благородиє с.: вашо (його итд.) воде; збиц дакого на ~ (як ~ ) избити ~ ваше (његово итд.) благородство кога на мртво име, убити бога у коме; ¤ благородни -а -е племенит, облєч швиню до злата а вона пойдзе благородан; ~ чловек племенит човек до блата (нєдобри инстинкти при благослов х. благослов даким превладую над воспитаньом) благословени -а -е благословен крсти вука а вук у гору; руцац блато до благословиц -им I зак. дакого бацати се блатом на кога; чежки благословити; II нєзак. благосиљати як ~ тежак као олово благостан х. благостање блатобран х. блатобран благосц ж. благост блациско с. ауґм. блатина благотворни -а -е благотворан блациц (ше) -им (ше) блатити благоупокоєни -а -е (се), каљати (се) блаженопочивши, благопокојни бленда ж. фот. бленда благочасни -а -е и благочасови блеф х. блеф -а -о/-е благовремен блефирац -ам и блефовац -фуєм блажени -а -е блажен нєзак. блефирати блаженство с. блаженство блех-музика ж. блех-музика блажнїц ше -їм ше нєзак. заст. (оп. тротькош (3)) лудирати се, бити луд ближнї -я -є церкв. (собрат) блазен -зна и блазень -зня х. ближњи; любов ґу ближньому љубав лудак, луд; блезга, бленто; будала; ¤ да према ближњему ше блазни чудую (нєзлюдни одвит на блиндир(ов)ани -а -е питанє "прецо, нач") да се луде чуде блиндиран, оклопни блазни -а -е луд, блесав блинкер х. техн. и др. блинкер блазнїц -їм нєзак. лудети блитва ж. бот. блитва (Beta бламажа ж. бламажа vulgaris) бламирац ше -ам ше и блиха ж. бува, буха; ма блихи бламовац ше -муєм ше зак. и нєзак. има буве, бушљив (бувљив, бухав) је бламирати се блихов -а -о бувљи  блиц х. блиц частейше безос.: блїсло севнула jе блиш х. сомот, баршун, плиш муња; 2. а) блеснути, севнути, љеснути блишови -а -о/-е сомотски, се; б) (на дакого – оштро попатриц) баршунаст, плишан севнути очима; ошинути кога очима; ¤ блїзки -а -е близак; ~ родзина блїсло му (здогаднул ше, огутал ше) близак род; блиски рођак; блїзки упалила му се лампа одношеня блиски односи блїснуце с. блесак, сев блїзко¹ присл. 1. а) (у блїзкосци) блїщанє с. блесак, љесак; сев, близу, блиско; надохват; б) надомак; уж сјај були ~ при валалє већ су били надомак блїщац ше -щим ше нєзак. села; войско сцигло ~ ґу Беоґраду сијати (се), блештати се, лаштити се, војска је стигла надомак Београда; 2. љескати се; блистати; пресијавати се; (дас, коло) око, близу цаклити се блїзко² прим. 1. з ґен. ридк. блїщаци -а -е блистав, блештав, близу; ~ лєса близу шуме; 2. у злученю з љескав; сјајан; светлуцав; искричав применовнїками при, ґу, коло а) ~ при блїщацосц ж. блиставост, прим. з лок. близу; ~ при валалє близу блиставило, блештавост; сјај; гланц села; б) ~ ґу прим. з дат. близу; блїщиц ше -им ше коц. оп. станули ~ ґу нам стали су близу нас; в) блїщац ше ~ коло прим. з ґен. близу; прешли ~ блок х. з розл. знач. блок; коло нас прошли су близу нас квартельни ~ стамбени блок; ~ за блїзкосц ж. близина, блискост; рисованє блок за цртање у блїзкосци у близини блокада ж. блокада блїск х. 1. блесак; блїск блокадни -а -е блокадни блїскавки блесак муње; 2. (блїщанє) блокирац -ам зак. и нєзак. сјај, сев; блїск оружия сјај оружја блокирати блїскавични -а -е оп. блок-нотес х. блок-нотес блїскавков(и) блондин х. блондин блїскавка ж. муња; блїскавки блондин(к)а ж. блондин(к)а блїскаю муње севају блощица ж. зоол. стеница блїскавков(и) -а -о/-е муњевит; блуд х. блуд; робиц ~ чинити з блїскавкову швидкосцу муњевитом блуд, блудничити брзином;  ~ война муњевит рат блудзиц -им нєзак. 1. лутати; 2. блїсканє с. муња, муње, севање а) (трациц свидомосц о себе) губити се; муња; блїсканє го зашлєпело муња га хори блудзел, нє знал дзе є болесник се је заслепила; ~ и тресканє муње и губио, ниjе знао где jе; б) (приповедац громови як нє при себе) булазнити блїскац нєзак. безос. севати; блудни -а -е блудан;  ~ дом блїска муње севају; блїскало муње су (хижа) блудиште, блудилиште; ¤ ~ син севале библий. блудни син блїскаци -а -е блескав блуднїк х. блудник; развратник блїскот х. и блїскотанє с. блуднїца ж. блудница; блесак; сјај, сев; светлуцање развратница блїскотац -ам и блїскотац ше блудно присл. блудно; -ам ше нєзак. блештати (се); севати; ¤согришиц ~ сагрешити блудно севкати; светлуцати блудносц ж. блудништво блїскотаци -а -е блештав; блузенка ж. оп. блузночка светлуцав блузна ж. блуза блїснуц блїшнєм зак. 1. блузночка ж. дем. блузица  блуканє с. лутање, лутња, наиме, у нашој земљи ће се изградити скитање, скитња, смуцање више хидроцентрала; ◊ ~ же... jер jе блукац -ам и блукац ше -ам ше наводно... нєзак. лутати, скитати (се); тумарати; боа ж. зоол. боа х., удав (Boa луњати; потуцати се constrictor) блукацки -а -е луталачки, боб¹ х. бот. боб (Faba bona скиталачки, скитнички medik) блукач х. луталица, скитница; боб² х. спорт. боб тумарало, луњало; вандровкаш бобальки ж. мн. (єд. бобалька) блукачка ж. луталица, “бобаљки” (русинско национално скитница, скитачица; вандровкашица божићно јело: округлице од хлебног блукаюци -а -е лутајући теста с маком) блюванїна ж. бљувотина бобер -бра х. зоол. дабар блювац -ам нєзак. повраћати, бобка ж. 1. зрно, бобица, пуце; ~ бљувати; сце ше му ~ тера га на грозна зрно грожђа; 2. зоол. бобица, повраћање громуљица (cysticercus) блюзґац -ам нєзак. (сплєтац ше) бобкави -а -е бобичав, бобичаст, трaбуњaти, бaљeзгaти, лупeтaти, громуљичав тртљaти бобкасти -а -е: ~ овоц пож. блюзнуц -южнєм зак. (гоч цо бобичаво воће; ~ месо вет. бобичаво повесц) лупити, бубнути месо блющ х. бот. бршљан (Hedera бобкастосц ж. вет. бобичавост, helix L.) строка бляди -а -е блед; ◊ на блядо бобков(и) -а -о/-е зрнаст;  присл. бледо; ¤ ~ як мур оп. били як бобково лїсце с. 1. бот. ловор (Laurus мур nobilus); 2. ловоров лист; 3. бобково блядки -а -е дем. бледуњав, лїстки/лїсца мн. бот. ловори, ловорике блеђан, блеђахан бобок -бка х. оп. бобка; ¤ бляднуц -нєм нєзак. бледети заробок- ~ (слаби заробок) сто година блядо присл. бледо деведесет гроша блядосц ж. бледило бобров -а -о дабров; ~ бундичка блядотвари -рого х. (Индиянєц) дабровина бледолики бовда ж. заст. (будка) киоск, бляха ж. колєс. ташна дућан бляховац -хуєм нєзак. ґубити бовкнуц -нєм зак. 1. (моцно боjу, бледети, белети, лињати, чилети вдериц) а) (дакого/дацо) лупити, бляшка ж. 1. парче лима; 2. коц. очепити, млатнути, звизнути; техн. платна одаламити, одрапити; треснути, бльохценїна и бльочка ж. мазнути; б) (звич. з часцу цела по бућкуриш дачим або до дачого) лупити, треснути; бо I злуч. причинови јер; нє бовкнул (з) главу до греди лупио је пришол на роботу, бо бул хори ниjе главом о греду; 2. а) (о огню) букнути, дошао на посао, jер jе био болестан; II планути; б) прен. планути, ускипети модал. звич. видзелєне зоз запяту бовкнуц ше -нєм ше зак. лупити наиме; идуцого року будземе мац досц се, треснути се електричней енерґиї, бо, у нашей бовтгайташ х. свод; муровац на жеми ше вибудую вецей ~ зидати на свод гидроцентрали идуће године ћемо бовчац -чим нєзак. буктети, имати довољно електричне енергије, буктати, пламтети  бовчаци -а -е буктав опросци (пребачи) оп. най му ~ да бовчиц -им нєзак. коц. оп. царство небесне; най ~ (Христос) бовчац заварує оп. най ~ захранї; най му ~ да Бог/бог х. бог; ¤ ~ би го (ю и царство небесне бог да му душу под.) знал бог ће (свети) знати, бог те прости; най ше о нїм ~ стара  шта му пита; бог го ма (скапал, нєт го) нема га бог да; не суди боже (престац, ни од корова; ~ го (це и под) скарал закончиц и под.) (о дачим цо барз убио га (те и сл.) бог; бог го такого длуго тирва) ни конца ни краjа чему; не зведол (створел) (таки характер ма од суди боже (же би ше врацел, же би уж народзеня) како га jе бог створио; ~ дал пришол и под.) (о даким кого ше длуго ~ вжал (треба ше помириц з утрату) чека) као да смо га по смрт послали; нє бог jе дао бог jе узео; ~ нє плаци кажду ~ зна цо није бог зна шта; нє дай боже соботу (нєдзелю) [алє плаци] правда jе не дај боже, далеко било; од бога дати спора али достижна; ~ нє понагля алє богом дан; охабиц дакого/дацо на бога посцигнє бог jе спор али достижан; ~ (пре)пустити кога/што судбини; панє це дал бог те мазо, бог га његов; боже боже [швети] господе боже; пияного и добри боже мили, драги боже; боже ~ чува неће гром у коприве; пре бога Исусе Христе (Хрисце) господе боже; милого ако бога знаш, за име бога, бога боже Саваоте оп. боже Исусе Христе ради, забога; слава богу хвала богу; ти (Хрисце); вистати яґда богу душу боже знай оп. ~ би го (ю и под.) знал; придава на смрт уморан; влапиц бога то ище помож боже то је још боже за ризи ухватити бога за браду; голи як помози, то jе jош смиље и ковиље; то кед го бог на швет дал го као од мајке лєм ~ зна то нико не зна, то само бог рођен; дай боже из твоjих уста у божиjе jедини зна; хто вчас става тому и ~ уши; дал би ~ дај боже, да бог да; дац дава ко рано рани две среће граби; хто (придац) богу душу (умрец) отићи богу ше стара тому и ~ дава  свако jе ковач на истину, испустити душу; до Христа своjе среће; цо ~ да шта бог да; чловек бога дозлабога, преко сваке мере; жиц снує а ~ одредзує човек прави планове, [себе] як мали ~ [у вельким али му се они не остваре увек како би сакайтове] живети бог богова, живети он хтео; як ~ розказує (розкаже) како као бубрег у лоју; за бога єдиного оп. бог заповеда; я о боже ти о коже (нє пре бога милого; заваруй боже оп. можеме ше розумиц: я гуторим єдно, а захрань боже; за нє дай боже злу не ти друге) jедан у клин други у плочу, требало; захрань (зохрань, сохрань) као баба и бог, jа дерем jарца а ти козу боже боже сачувај, сахрани боже; и ~ богати -а -е 1. богат; ~ чловек на ньго забул и бог га је заборавио; богат човек; 2. а) богат, изобилан; идз(це) з богом (идз(це) гет, Бачка ~ зоз житом Бачка је богата престань(це) уж раз) иди(те) с милим пшеницом; б) обилан, обилат; рика ~ з богом; кажди у бога дзень (вечар) рибу река је обилата рибом; в) богат, сваки божји дан; свако божје вече; кед ~ издашан; ~ жатва богата жетва да ако бог да; кед ~ да та и мотика богато присл. богато (ожог) штрелї (о нєбизовней, богатосц ж. оп. богатство (2) нєизвесней ситуациї) боже здравља; богатство с. 1. богатство; 2. кому ~ тому и шицки святи коме бог  изобиље; издашност; обилатост, ко jе ближе ватри боље се огреjе; обилност; ¤ купац ше у богатству людзох ше нє ганьби а бога ше нє бої пливати у богатству дебелих jе образа; най ~ захранї да бог богаценє с. богаћење сачува; най ми ~ пребачи боже (ме, ми) богациц (ше) -им (ше) нєзак. прости; най му ~ грихи (душу) богатити (се), обогаћивати (се)  богацки -а -е богаташки -а -е богомрзак, богумрзак богач х. богаташ богуугодни -а -е оп. богоугодни богачка ж. богаташица боґаль х. беш. серб. богаљ (оп. богиня ж. богиња, божица калїка) богобойни -а -е богобојажљив боґар х. (чарни конь) вранац богобойносц ж. боґара ж. (чарна кобула) богобојажљивост, богобојазан врануша, враница Богов/богов -а -о Божjи/божји;  боґля ж. експр. главурда, богова (божа) катичка ж. зоол. тинтара, тиква, чутура бубамара (Coccinella septempunctata) боґозовац -зуєм нєзак. богарати, богови -а -о и боговити -а -е: псовати кажди (цали) ~ (у бога) дзень (вечар и боґрач х. (бакарни котлїк) под.) сваки (цео) божји (боговетан), дан бакрач (вече и сл.) боґриш х.: боґриша ци ище боголюбиє с. богољубље [твойого] оп. бодяна ци ище [твойого] боголюбни -а -е богољубив, бод х. спорт. и др. бод богољубан бодай слов. да бог да, дабогда;  богонєнависнїк х. богомрзац ~ би лєм..., лєм ~ би... тек да...; ~ би це Богородица ж. рел. Богородица; розсадзело оп. под розсадзиц; ~ би ци  Богородице [Дїво] церкв. (назва добре було, ~ ци ище [твойо] молитви) Богородице Дjево, горв. (гандрованє) не било те (га итд.); Здравомарија; вимодлїц три поробиц ~ було урадити како било [да Богородице Дїво одмолити три било], урадити тек онако Богородице Дjево бодовац -дуєм нєзак. бодовати богослов х. богослов, бодови -а -о/-е спорт. бодовни богословац бодор х.: ¤ нагнївани як ~  богословиє с. (ученє о Богови и љут као рис вири) богословље бодри -а -е бодар богословия ж. богословија бодриц -им нєзак. бодрити богословски -а -е богословски бодросц ж. бодрост богослужебни -а -е бодян х.: ¤ бодяна ци ище богослужбени [твойого] (гандрованє, лаце) богара ти богослуженє с. богослужење, твога богослужје боем х. боем богоугодни -а -е богоугодан; ~ боемски -а -е боемски дїло богоугодно дело божески -а -е 1. (хтори ше богохулїтель х. богохулник одноши на божества) божански; 2. оп. богохулїц -їм нєзак. богохулити божествени богохулни -а -е богохулан божествени -а -е 1. божанствен; богохулнїк х. оп. богохулїтель 2. оп. божески (1) богохулство с. богохулство божество с. божанство богочловек х. богочовек Божи/божи -а -е Божји/божjи;  Богоявлениє [Господнє] и божа катичка оп. богова катичка; ~ Богоявлєнє с. церкв. (швето 06/19. 01, кравичка зоол. богомољка (Montis Трокралї) Богојављење, Водокрст, religiosa); божи хлєбички х. мн. (єд. Водокршће божи хлєбичок) оп. христов баґрен; богумили х. мн. (єд. богумил) служба ~ церкв. служба божjа; ¤ ~ кара ист. богумили божја казна, бич божjи; ~ цело церкв. богунєнависни и богупроцивни причест; кажди ~ дзень сваки божjи пазухи по клуб) слабина; 4. (щитнїк на дан; кара ~ велик неваљалац, скот; мосце и под.) браник  ~ сланїни пола людзе божи! људи божjи!, људи моjи!; (крпа) сланине; обрацац ше з бока на ~ сияса ~ (барз вельо) тушта и тма, сила (при спаню и под.) превртати се с бока божиjа; цали ~ дзень (ноц, лєто и под.) на бок; од боку присл. са стране, с бока; цео божји (боговетан) дан (ноћ, лето и о пол бока искривљеног тела (на jедну сл.); цо за ~ годзина?! (о вельким страну); под боком на дохват(у) руке нєсподзиваню) господе боже, шта ли jе боканчи ж. мн. (єд. боканча) сад то?!; чловече ~ човече баканџе, цокуле божня ж. заст. богомоља бокати -а -е бокат божо прикм. нєпрем. божји Бокель х. (житель Боки божок -жка х. рел. идол Которскей) Бокељ, Бокељац божур х. бот. божур (Paeonia) бокельски -а -е (од Бока) боза ж. цукр. боза бокељски бозоґвань х. заст. маљ; мотка; ¤ бококоторски -а -е моцни як ~ jак као бик бококоторски боїско с. и боїще с. 1. бојиште; боком присл. 1. (нагнївано) 2. ратиште љутито; попреко, искоса; прекорно; бой х. бој; мегдан патриц ~ на дакого гледати попреко Бойки х. мн. (єд. Бойко) Бојки кога; 2. (з боком обрацени дакадзи) (етничка група у западној Украјини) бочно; станул ~ же би лєпше чул стао бойкот х. бојкот jе бочно да боље чује; 3. косо, укосо бойкотовац -туєм нєзак. боком-боком присл. постранце; бојкотовати а вон ~ и вифуркнул вонка а он бойна ж. ист. бојна постранце, постранце и шмугнуо jе бойни -а -е оп. бойови (1) напоље бойнїк х. ист. бојник бокс¹ х. спорт. бокс бойови -а -е 1. бојни; ~ опрема бокс² х. (преградзенє) бокс бојна опрема; ~ отров бојни отров; 2. бокс³ х. скор. бокс бојеви; ~ кулька бојеви метак; ~ боксер х. боксер готовосц бојева готовост боксерски -а -е боксерски бойовиско с. оп. боїско боксит х. мин. боксит бойсе: у ~ викр. (при чудованю, бокс-меч х. спорт. бокс-меч нєсподзиваню) у бога му (ти) бокснуц -нєм зак. бокснути бойтар х. статк. 1. (чобанов боксовац (ше) -суєм (ше) нєзак. помоцнїк) бојтар; 2. краварски пас боксовати (се), боксати (се) бок х. 1. а) (лїва або права часц Болгар х. Бугарин простору, предмета, цела) страна; бок; болгарски -а -е бугарски з правого боку са десне стране); вон болєнє с.: ~ зуба зубобоља идзе по тим боку (тим боком), а вона болїц -ї нєзак. болети идзе по другим боку (другим боком) болнїчар х. болничар (улїци, беґелю и под.) он иде овом болнїчарка х. болничарка страном, а она иде другом страном боляк х. 1. мед. прораст, болна (улице, канала и сл.); нападнуц на израслина; тумор; 2. прен. бољка; ¤ ~ дакого з боку напасти кога с бока; езерни звич. у виразох хтори знача гойса ше з боками при ходу њише се прейґмирносц, нєсподзиваносц и под.: боковима при ходу; лєжац на боку болєло ме до боляка езерного био сам лежати на боку (поребарке, постранце); изван себе од бола; дзе ми окуляри у 2. (у кнїжки) страница; 3. (часц цела од боляка езерного? где су ми у врага наочари?; идз до боляка езерного иди боме слов. беш. серб. богме, вала до врага; нєшка шицко драге до (оп. вера) боляка езерного данас jе све скупо да бомс х. експр. билмез, будак те бог сачува бон х. бон боляци -а -е 1. а) болан; ~ рана бонджа ж. велик, крупан плод болна рана; ~ дотик болан додир; б) (обич. кромпир или парадаjз); яка ~ ! шицок сом ~ све ме боли; в) прен.: ~ (яка велька кромпля) каква кромпирина! душа болна душа; ~ питанє болно бондя ж. гандр. непажљива, питање; 2. боляце -цого с. болно место; неразумна женска особа масница, мазница бонтон х. бонтон болячка ж. 1. бољка; 2. бор¹ х. хем. бор болячки мн. мед. а) упала жучи; б) бор2 х. бот. беш. (< серб.) бор болови у желуцу и сл. (оп. сосна) боль х. бол ж.; ~ у клубох борба ж. борба; ¤~ за обстоянє кукобоља; ~ у крижох крстобоља; ~ (за живот, за насущни хлєб) борба за зуба зубобоља; курчиц ше од больох опстанак (за живот, за насушни хлеб); ~ превијати се од болова на живот и шмерц борба на живот и больґов х. ленчуга, ленчура, смрт ленштина борбени -а -е 1. борбен, больґозовац -зуєм нєзак. оп. ратоборан; 2. борбени, борни больонґовац борбеносц ж. борбеност, больнїца ж. оп. шпиталь ратоборност больнїцки -а -е оп. шпитальски борґ х. вересија; ¤ достац больонґа х. и ж. бараба; (купиц, пиц и под.) на ~ добити скитница (купити, пити и сл.) на вересију больонґовац -ґуєм нєзак. лутати борґаш х. вересијаш, вережџиjа (бескорисно или чинећи штете) борґовац -ґуєм нєзак. (брац на больтац -ам нєзак. мућкати борґ) вересијати большевик х. ист. бољшевик бордел х. бордел большевицки -а -е бољшевички бордо¹ прикм. нєпрем. бом викр. оном. за подражованє (цмочервени) бордо звуку дзвона бам бордо -оа х. (вино) бордо бомба ж. бомба борец -рца х. 1. борац; 2. ратник; бомбардер х. бомбардер 3. (у двобою) мегданџија; 4. оп. бомбардовац -дуєм нєзак. боритель бомбардовати, бомбардирати борецки -а -е 1. борачки; 2. оп. бомбасти -а -е бомбаст борительски бомбастични -а -е (реторични) борикац -ам нєзак. 1. а) (глєдац бомбастичан, бомбастички шпиртаюци, преврацаюци) претурати, бомбаш х. бомбаш превртати, бркати; ~ по фийовкох бомбашски -а -е бомбашки претурати по фиокама; б) мрсити; бомбона ж. 1. бомбон х., унучок борика дїдови баюси унучић бомбона ж.; 2. бомбони мн. шећерлема, мрси деди бркове; 2. (правиц дробни шећерлама габи) мрешкати; 3. а) (исц, наиходзиц у бомбонєра ж. бомбоњера вельким количестве – о води, потоку и бомбонка ж. дем. бомбоница под.): вода борикала з потокох до бомбочка ж.: бомбочки з рики вода се брзо сливала из потока у чоколаду кул. бомбице с чоколадом реку; од заходу борика хмара од запада бомбус х. коц. оп. бомбона (1) се ваља облак; б) (давац, правиц у вельким количестве, у вельких фалатох чарапе и под.): тота крава борика млєка ова ботошар х. чарапар крава даје пуно млека; тот плуг борика ботошарня ж. чарапарница груди оваj плуг ваља велике грудве ботошки ж. мн. (єд. ботошка) борикац ше -ам ше нєзак. 1. дем., дзец. чарапице узбуркавати се; 2. борити се, бацакати бохтер х. жель. боктер, рампар се бохтерня ж. жель. боктерница, борилїще с. борилиште чуварница боритель х. борилац, борац бочац -ам зак. и нєзак. дзец. борительни -а -е борилачки пољубити/љубити, цокити бориц ше -им ше нєзак. борити бочиц ше -им ше (на дакого и се; тући се без обєкта) нєзак. попреко гледати бор-машинка ж. техн. кога, пречати се на кога; имати злу бушилица вољу, бити киван на кога; љутити се борни -а -е: ~ коч воєн. борна бочкац -ам нєзак. љубити; ¤ кола бочкам руки љубим руке боровичка ж. оп. клековача бочкац ше -ам ше нєзак. љубити боровнїца ж. 1. бот. оп. се чарнїца; 2. (сок) боровница бочкор х..: ¤ бочкор до бочкор а борщ х. кул. (густа желєнявова чижма до чижми коц. (треба же би юшка) боршч ступали до малженства тоти цо бос х. (шеф) бос пасираю єдно ґу другому) слика за (уз) Босанєц -нца х. Босанац прилику, нека иде слика на прилику босански -а -е босански бочкори ж. мн. (єд. бочкора) босанскогецеґовски -а -е опанци; ◊ ґумово бочкори гумењаци; ¤ босанскохерцеговачки бочкора обула папучу, таке то кед боси -а -е бос, босоног;  ~ бочкора обує папучу (нараз ше драга колски (земљани) пут попанщел) попапучени опанак, изашао боски¹ -а -е дзец. бос, босоног (искочио) jе из опанака; одруциц боски² -а -е (од Бог) бож(и)ји; з дакого/дацо як стару бочкору бацити боску помоцу уз божју помоћ кога/што као стару канту; познац Босна ж.: и мирна ~ [аж по дакого/дацо як стари ~ познавати Лалить] и мирна Босна; Босну му ище кога/што као своj џеп; щесце як у богара му његовог [старей] бочкори слаба срећа босорак х. празн. вештац, бочкораш х. опанчар вештер, вештичар бочкорки ж. мн. (єд. бочкорка) босорка ж. 1. празн. вештица; дем., дзец. опанчићи бабарога, бабаруга; 2. зоол. (ноцни бочни -а -е бочни;  ~ сушед мотильчок) лептирица, ноћни лептир први комшија (Noctuidae) Бошняк х. 1. (житель бувшей босорчата с. мн. (єд. босорче) Югославиї муслиманскей вири) бот. лепи глиша (Zinnia elegans Jacq) Бошњак; 2. заст. оп. Босанєц бостан х. бостан бошняцки -а -е 1. (од Бошняк боство с. 1. (существо Бога) (1)) бошњачки; 2. заст. оп. босански боштво, божанство; 2. божанска моћ боягуз х. страшљивац, кукавица ботанїка ж. ботаника бояжлївец -вца х. бојажљивац, ботанїчар х. ботаничар бојажљивко ботанїчни -а -е ботанички бояжлїви -а -е бојажљив, ботоши ж. мн. (єд. ботоша) страшљив  бояр ист. бојар, бољар брана браво викр. браво брана² ж. поль. брана; желєзна бравура ж. бравура ~ брана, влачуга (войв.); церньова брада ж. брада; ¤ робиц на (тарчова) ~ прућана брана (войв.) свою браду радити на своју руку бранджа ж. банда, гомила брадавка ж. брадавица (неваљалих дечака и сл.) брадавкасти -а -е брадавичаст, бранжа ж. бранжа брадавичав бранєни -ного х. суд. брањеник брадати -а -е 1. брадат; 2. бранїк х. браник; штитник брадати -того х. брадоња бранїтель х. бранилац браделко с. дем. камара, бранїтельство с. бранилаштво камарица, стог, стожић бранїц¹ -їм нєзак. 1. (сперац, нє брадичка ж. дем. брадица допущовац) бранити, забрањивати; 2. брадло с. 1. поль. камара, стог; 2. (охраньовац, щициц) бранити; штитити прен. камара, хрпа, гомила;  поль.: бранїц² -їм нєзак. поль. бранати, вершиц ~ (при звожованю) садевати влачити, влачугати (войв.) повлату; завершиц ~ (при звожованю) бранїц ше -їм ше нєзак. бранити завршити, површити; класц ~ садевати се; штитити се (денути) камару; скласц шено до браон прикм. нєпрем. браон брадла саденути сено у камару брат х. (мн. браца -атох) брат;  брадочка ж. дем. оп. брадичка ~ по креви (сонароднїк) брат по крви; ~ бразда ж. 1. бразда; 2. по мацери (по оцови) брат по мајци вододерина (по оцу); власни ~ рођени брат; браздасти -а -е браздаст, мацеров ~ уjак; мужов ~ девер; избраздан нєвласни ~ полубрат; оцов ~ стриц; ¤ браздач х. поль. (конь хтори при анї ~ анї сват ни род ни помозбог ораню идзе по бразди) браздаш, дешњак братимиц ше -им ше нєзак. браздочка ж. дем. браздица;  братимити се мозґова ~ анат. мождана вијуга братинство с.: ¤ прешло ~ Бразилєц -лца х. Бразилац (погубело ше приятельство) пуче бразилски -а -е бразилски (пукла) тиква бразлет(к)а ж. наруквица, братия х. фам. буразер бразлет(н)а, гривна братняк х. 1. брат од стрица, брайов -а -о:  ~ азбука брајева стричевић, (прво)братучед; 2. брат од азбука тетке, тет(к)ић; в) брат од ујака, горв. брак¹ х. 1. беш. (< серб.) брак братић (оп. малженство) братняков -а -о коjи припада брак² заст. (тото цо хиби) брату од стрица, тетке или уjака; то ~ недостатак; ~ фаховцох недостатак хижа то jе кућа мог брата од стрица стручњака (тетке, уjака);  ~ син другобратучед браман х. браман, браманац братов -а -о братов, братовљев;  брамушка ж. мрав ~ син синовац, братанац, братанић; ~ брамушков -а -о мрављи;  ~ дзивка синовица, синовка, братаница квашнїна хем. мравља киселина братозабивацки -а -е брамушкоєд х. зоол. мравојед братоубилачки; ~ война братоубилачки (Myrmecophaga tridactila) рат брамушнїк х. мравињак братозабойнїк х. братоубица брана¹ ж. (на гидроцентрали) братозабойнїцки -а -е оп. братозабивацки фолкл. заст. правити “брацке” (оп. братозабойство с. братоубиство брацке) братолюб(и)є с. братољубље бре слов. беш. бре братски -а -е братски, бревно с. брвно, балван братински;  по братски присл. братски брег х. 1. брег; брдо, вис; 2. братство с. братство (побрежє) обала; ~ рики обала реке;  брац берем нєзак. 1. узимати; ~ исц до брега, исц горе брегом ићи за жену узимати за жену; 2. (до рукох) узбрдо; исц з брега, исц долу брегом узимати; дохватати; 3. (однїмац) ићи низбрдо; лядови ~ ледени брег; ¤ узимати, одузимати, отимати; давац (обецовац) дакому бреги и ускраћивати; 4. (воду зоз жридла и под.) долїни давати (обећавати) коме куле и захватати, хватати, грабити; 5. (примац градове путнїкох) укрцавати, примати; 6. (тиц, брегасти -а -е:  ~ осовина доставац на чежини) товити се; гојити техн. брегаста осовина се, дебљати; 7. поль. заст. ~ конопи брегов(и) -а -о/-е 1. брдски; ~ брати конопљу; 8. (буц гандровани або артилєрия брдска артиљерија; 2. оп. бити) добијати/добити своје; чекай, бреговити будзеш ти [свойо] ~ чекај, добићеш ти бреговити -а -е брдовит своје; ¤ ~ под свойо (адаптовац дзецко) брежина ж. висок брег усвајати; ~ дябла награјисати као жути бреза ж. бот. бреза мачак; нє брал шалу (франту) брезов(и) -а -о/-е брезов (озбильно похопел, злєкол ше) видео jе бремза ж. оп. бренза да jе враг однео (узео) шалу бренайзло с. заст. бренајзл, брац ше берем ше нєзак. I кудравило (рихтац ше) спремати се; мац ше бере бренди -ия х. бренди до церкви мама се спрема у цркву; дзе бренза ж. заст. кочница ше береш? куд се спремаш? куда ћеш?; брензовац -зуєм нєзак. заст. 2. (до дачого – лапац ше) прихватати се; кочити, бремзати ~ до роботи прихватати се посла; 3. бренкарка ж. зоол. звечарка (чуриц до нукашньосци превозки, обуї и (Crotalus horridus) под. – о води) улазити; продирати, бренкац -ам нєзак. звонити (о надирати; преливати се; наштред звонцету); годзина бренка сат звони; рички вода ше им брала до коча телефон бренка телефон звони; насред речице вода им jе продирала школски бренчок бренка школско (улазила) у кола; у баркох вода ше нам звоно звони; бициґла бренка бицикл брала до ципелох у барицама вода нам звони jе улазила у ципеле; 4. експр. (швидко бренкаци -а -е: ~ годзинка одходзиц оддакаль) купити се, губити (годзина) будилник се, брисати, чистити се, севати; бер ше! бреновани -а -е: ~ папер креп- губи се!, пакуj се!; 5. взаєм. повр. папир (ступац до малженства) узимати се брух х. 1. трбух; стомак; 2. мед. брацик х. 1. дем. брат; мой ~ моj (пукнутосц) брух, кила;  на бруху мали (млађи и сл.) брат; 2. гипок. браца, присл. потрбушке; ¤ аж ми у бруху брацан, брацо, брајко, братан, брат, закруца (пре поцерпанє, розчарованє и бата; е, мой брацику! е, мој брајко! под.) у мени се све премеће; аж ше за ~ брацке -кого с. фолкл. заст. лапац од шмиху држати се (хватати се, “брацке” (вечера са игранком на поселу ухватити се) за трбух од смеха, младих) изврнути се од смеха; анї бруха анї брацковац ше -куєм ше нєзак. духа (барз худи) прирастао му трбух уз ваковац -куєм нєзак. буд. крижа, сама кост и кожа; ~ по браду (о закречавати, укречавати, клачити позней фази самодругосци) трбух до велькошорски -а -е коjи се зуба; вон о сто брухи (може вельо єсц) односи на улицу Вељки шор у Руском он има велик стомак; гурчи ми у бруху Крстуру и Куцури (барз сом гладни) крче ми црева; ма велькошорски -а -е коjи се косци у бруху франт. с тешкоћом се односи на улицу Вељки шор у Руском сагиње; писац з бруха писати без Крстуру и Куцури размишљања (чланак и сл.); скакац Велькошорци х. мн. (єд. себе до бруха (на свою чкоду, процив Велькошорец) "Велькошорци" себе робиц) скакати сам себи у уста; (становници улице Вељки шор у Руском скочел бим му до бруха (нє подношим Крстуру и Куцури) його справованє, поступки) не могу да Велькошорци х. мн. (єд. га смислим Велькошорец) "Велькошорци" брух х. 1. трбух; стомак; 2. мед. (становници улице Вељки шор у Руском (пукнутосц) брух, кила;  на бруху Крстуру и Куцури) присл. потрбушке; ¤ аж ми у бруху вера¹ ж. заст. оп. вира; ¤ жиц закруца (пре поцерпанє, розчарованє и на веру живети невенчано, живети у под.) у мени се све премеће; аж ше за ~ дивљем браку; дац дакому дацо на лапац од шмиху држати се (хватати се, веру дати коме што на вересиjу ухватити се) за трбух од смеха, веш х. беш. (< серб.) веш (оп. изврнути се од смеха; анї бруха анї шмати (2. б), райбанїна) духа (барз худи) прирастао му трбух уз веш х. беш. серб. веш (оп. крижа, сама кост и кожа; ~ по браду (о шмати (2. б), райбанїна) позней фази самодругосци) трбух до вештак х. беш. (< серб.) зуба; вон о сто брухи (може вельо єсц) вештачко ђубриво (оп. штучни гной) он има велик стомак; гурчи ми у бруху вештак х. беш. серб. вештачко (барз сом гладни) крче ми црева; ма ђубриво (оп. штучни гной) косци у бруху франт. с тешкоћом се викруцац -ам нєзак................. 6. сагиње; писац з бруха писати без (танєчнїцу у танцу) вртети, окретати; 7. размишљања (чланак и сл.); скакац .............. себе до бруха (на свою чкоду, процив вила² ж. беш. (< серб.) вила (оп. себе робиц) скакати сам себи у уста; русалка) скочел бим му до бруха (нє подношим вила² ж. беш. серб. вила (оп. його справованє, поступки) не могу да русалка) га смислим вимишковац -куєм зак. стерилисати, Буджачанє х. мн. (єд. стерилизовати, стерилизирати; уштројити, Буджачань) "Буџачани" (становници ушкопити улице Буџак у Руском Крстуру) вимишковац -куєм зак. Буджачанє х. мн. (єд. стерилисати, стерилизовати, Буджачань) "Буџачани" (становници стерилизирати; уштројити, ушкопити улице Буџак у Руском Крстуру) високи -а -е ........ ¤~ як драбина [до пойда] (як дзвери) висок као торањ (као бандера); ~ як соха ........ В висолянковац -куєм и висолькац -ам зак. дем. од висолїц (2) владац -ам нєзак. 1. ..................; вак х. буд. креч са песком за 3. беш. (< серб.) владати (оп. пановац) закречавање зидова, клак владац -ам нєзак. 1. ..................; 3. беш. серб. владати (оп. пановац) бабец -бца х. бабичин муж водя х. беш. (< серб.) вођа (оп. бабин -а -о:  ~ кут вожд) (сиверозаходна страна) бабин (бабљи) водя х. беш. серб. вођа (оп. буџак (кут); ¤ нагнївал ше (нахмурел вожд) ше, нагнївани) як ~ пес (барз ше вожиц -им нєзак. нагнївал, набурел) навукао (спустио) му 1. .......................; 4. беш. (< серб.) се облак на чело (моторну превозку) возити, терати (оп. бабинєц -нца х. церкв. гонїц (I, 1. б)) "бабињец" (део цркве код улаза где вожиц -им нєзак. стају старије жене) 1. .......................; 4. беш. серб. (моторну бабиска ж. ауґм. и пейор. превозку) возити, терати (оп. гонїц (I, 1. бабетина, бабускера, бабускара б)) бабица ж. бабица бабицки -а -е (од бабица) бабички бабка ж. 1. (бависко) лутка, беба; 2. поль. (за клєпанє коси) баба, бабица (войв.); 3. (ґуґлашска) чуњ, кегла; 4. коноп. (сплєцена гарсц Б вичесаней конопи) штрингла, канура; кудељица; 5. зоол. (ґалета) лутка, ба¹ слов. 1. помоцнює кукуљица (chrysalis puppa); ¤ нєскладанє, процивенє бешедуюцого на вирихтана як власана ~ дотерана као предходни слова собешеднїка (е) вала; из кутиjе; красни (красна, красне) як бо(г)ме; та; ма; ба я пойдзем, гоч як ~ (бабочка) леп (лепа, лепо) као лутка ше ти процивиш jа ћу вала отићи ма бабкар х. луткар како се ти противио; 2. визначує ширину бабкарски -а -е луткарски, допущованя дачого вала, бо(г)ме; чак, марионетски; ~ театер луткарско ма; поробел шицко, ба и вецей як позориште треба урадио jе све, чак и више него бабкасти -а -е луткаст што треба; ¤ ба купак оп. под купак бабков -а -о луткин;  бабково ба² викр. дзец. за виражованє лїсце с. бот. боквица, горв. трпутац ґадзеня фуj (Plantago L.) баба ж. 1. (оцова або мацерова бабов -а -о бакин, бабин мац) бака, баба; 2. (стара жена) бака, бабовски -а -е бапски старица; баба; 3. бависк. пицар;  бабочка ж. 1. дем. а) луткица; [валалска] баба заст. бабица; стара ~ б) бакица, бабица; 2. бабочки мн. бот. фам. прабаба; ¤ баби (дїдове) нам лубеничњак, њивска лубеничарка вєдно задки на слунку грали (ми (Hibiscus trionum L.) нїяка нє родзина) ми смо (он ми jе и др.) бабранїна ж. оп. бабрачка ни род ни помозбог (чорбине чорбе бабрац (ше) -рем (ше) оп. чорба); видзел кадзи бабу водза бабрец (ше) (видзел яка робота) видео jе колико jе бабрачка ж. пипав посао сати; нє мала ~ роботи та себе нашла бабрец -ем нєзак. експр. 1. (брац клопоти беспослен поп и jариће крсти; тото цо нє шлєбодно) дирати, нє преведзеш бабу нећеш ме навести, барбуцати; нє бабри то! не дираj то!; 2. придобити, убедити; як закутна ~ чува (мишац ше до даякей роботи и губиц) запећак, седи у запећку чачкати; 3. (брудзиц, масциц) брљати, бабасти -а -е бабаст, баболик, брљавити, прљати баболичан бабрец ше -ем ше нєзак. 1. (помали робиц дробну, нєприємну бавяцки -а -е играчки роботу) петљати се, гњавити се, бавяч х. играч бактати се; чепркати; 2. (робиц з дачим бавячка ж. играчица нєчистим, брудзиц ше) прљати се; 3. багиндар х. (файта голуба) (єсц без дзеки и помали) брљавити, превртач мрљавити, мућкати багинди мн. премет; руцац/ бабузґера ж. пейор. бабетина, (пре)руциц (правиц/направиц) ~ бабускера, бабускара превртати се/преврнути се преко главе, бабура ж. бот. бабура, бабурача прекопитати се/прекопитнути се, бавенє с. 1. игра, играње; 2. правити/направити премет (колут);  (сходзенє и забавянє младих вечарами) руцанє багиндох физк. премет диван; иду на ~ иду на диван багнїтки ж. мн. (єд. багнїтка) бавилїще с. игралиште бот. маца, врбица бавилїщни -а -е и бавилїщов(и) багриц -им нєзак. колєс. -а -о/-е игралишни стављати наплатке на точак бависко с. 1. играчка; 2. игра, багро с. колєс. наплатак играње; 3. оп. бавенє (2); 4. враголиjа багрови -а -е пурпуран, багрен бависков(и) -а -о/-е 1. прикм. баґаж х. пртљаг, багаж присв. од бависко; 2. игролик; баґажия ж. сваштариjе бависково активносци физк. игролике баґажнїк х. пртљажник активности баґер х. багер бавиц -им нєзак. I прех. 1. а) баґераш х. заст. оп. баґерист(а) (спортске бависко) играти; ~ фодбал баґерист -та и баґериста -ти х. (кошарку, тенис, шах и др.) играти багерист(а) фудбал (кошарку, тенис, шах и др.); б) баґов¹ х. 1. (катран з покуреного (улогу у драми) играти, тумачити; 2. ~ догану на дну пипки) багов; 2. остатак дзецко љуљати, носати, забављати, сажваканог дувана; 3. (моцни замаjавати мало дете (држећи га у нєквалитетни доган) крџа, багош; 4. ¤ крилу или док лежи у кревецу); II нє вредзи анї пипку баґова (води) не нєпрех. заст. (о справох) радити, вреди ни [по] луле дувана (ни зрна функционисати; мажа добре бави вага боба, ни пребиjене паре) добро функционише; ¤ вон (вона и др.) баґов² х. заст. дугме (у облику нє бави з розумом (зоз собу) оп. под полулопте – на капуту и др.) розум баґрен х. 1. бот. багрем; 2. (як бавиц ше -им ше нєзак. 1. (без материял) багрем, багремовина; ¤ дополнєня або з инстр.) играти се; пойсц пахац ~ одсподку ирон. (умрец) дзеци ше бавя на пажици деца се  отегнути папке играју на ливади; вона ше люби бавиц баґрена ж. коц. оп. баґрен з дзецми она воли да се игра са децом; баґренка ж. коц. оп. баґренчок дзецко ше бави з бабку дете се игра са баґренки мн. (єд. баґренчок х и лутком; 2. з прим. на з акуз.: ~ на дацо коц. баґренка ж.) багремак, багремар, играти се чега; дзеци ше бавя на багремик; ¤ пойсц до баґренкох джмурки деца се играју жмурке; бавиц (умрец) отићи под ледину ше на млїнчки играти се млина баґренов -а -о багремов; ~ лєс баволна ж. 1. ткац. (предзена багремова шума, багремак, багремар; ~ волна) вуница; 2. заст. памук мед багремов мед, багремовац; ~ древо бавчац ше -ам ше нєзак. дзец. оп. баґрен (2) играти се баґренчок -чка дем. багремчић бавяци -а -е 1. играв; 2. играћи бадац -ам нєзак. заст. поглéдати, гледати (у кога/што с бакар -кару/-кру х. бакар одређеном намером) бакарни -а -е и бакарови -а -о/-е бадминтон х. спорт. бадминтон бакарни, бакрен бадок х. (глїняни коршовик) бакелит х. хем. бакелит бардак бакенбарди х. мн. (єд. баждар х. (контролор мерох) бакенбард) бакенбарди, бакенбарти баждар баклава ж. кул. баклава баждариц -им баждарити бакрорез х. бакрорез база ж. 1. з розл. знач. база; бакрорезач х. бакрорезац воєна ~ војна база; 2. хем. лужина баксуз х. беш. баксуз базалт х. мин. базалт бактериолоґ х. бактериолог базалтни -а -е и базалтов(и) -а бактериолоґия ж. -о/-е базалтан бактериологија базар х. базар бактерия ж. бактерија базедов -а -о: ~ хорота мед. бакшиш х. беш. бакшиш базедова болест бал¹ х. (запакована роба) бала; ~ базен х. з розл. знач. базен слами (бетелїни, волни и под.) бала базилика ж. архит., церкв. сламе (детелине, вуне и сл.) базилика бал² х. (забава з танцом) бал базни -а -е и базов(и) -а -о/-е бала ж. беш. (< серб.) бала (оп. базни бал¹) базовац (ше) -зуєм (ше) зак. и бала ж. беш. серб. оп. бал¹ нєзак. базирати (се) балада ж. балада базука ж. воєн. базука балакац -ам нєзак. брбљати; байбер х. берберин; бријач; трaбуњaти, бaљeзгaти, лупeтaти брица балалайка ж. муз. балалајка байберня ж. берберница; баламута ж. и баламутство с. бријачница 1. збрка, замешатељство, запетљанција; байберски -а -е берберски; забуна; 2. парада, циркус, белаj; ¤ бријачки правиц баламуту (баламути) правити байка ж. заст. “баjка” (кратак циркус; направиц (наробиц) дакому женски крзнени капут) баламути направити коме циркус байлаґ х. заст. 1. (на талпи (белаj), забиберити коме, скувати коме зоднука у бочкори и под.) опетак; 2. (на кашу, запржити коме чорбу верхнєй ґуми бициґли и др.) баjлаг баламуциц -им зак. доводити у (войв.) забуну; ширити забуну, бунити; байлаґовац -ґуєм нєзак. 1. заводити бактати се; ~ з хорим бактати се с баланґов х. оп. баран-коров болесником (око болесника); 2. звич. з баланс х. баланс неґацию: вон нє може ~ з коньом, балансовац -суєм нєзак. буяком и под. (нє може з нїм овладац) балансирати он не може да обузда коња, бика и сл.; ¤ баласт х. баласт нє байлаґує зоз собу (нє може себе балван х. балван розказац анї ше постарац за себе) не балдахин х. балдахин влада собом балерина ж. балерина байонет х. бајонет, бајонета балет х. балет Байрам х. Бајрам балетан х. балетан бакалар х. зоол. бакалар, треска балєґа ж. балега; ¤ шедзи бакани -а -е дзец. прљав (ляпнул, лєжи) як [тота] ~ (здохлїна, губаба) (нє сце ше му стануц и робиц) бамба х. будала ни да мрдне; лежи с пупком према бамбурасти -а -е спор; трапав, стропу неокретан балєґар х. зоол. балегар, бамбус х. бот. бамбус балегара (Geotrupes stercorarius) бамбусов -а -о бамбусов; ~ над балєґовац -ґуєм нєзак. балегати бамбусова трска балєчки ж. мн. (єд. балєчка) бамбух х. 1. а) трбух у говеда; б) (балєґи овци, кози) брабоњци, прпа видр. трбух у човека; 2. (чобольов) балзам х. балзам, балсам; мелем; чобања; ¤ вон ма розум як у крави ~ ¤ як ~ на рану као мелем на рану ирон. он је кратке (плитке) памети, он балзамовац -муєм зак. и нєзак. има кокошју памет (врапчији мозак), балзамирати, балсамирати, врана (сврака) му jе мозак (памет) балзамовати, балсамовати попила балирац -ам нєзак. беш. оп. бан х. ист. бан баловац банализовац -зуєм зак. и нєзак. балистика ж. балистика банализовати, банализирати балистичар х. балистичар банални -а -е баналан балїнт х. ихт. 1. шпицер, кесега баналносц ж. баналност шпицаљка (Abramis ballerus); 2. оп. банана ж. бот. банана смаркош (2) Банатян и Банатянь х. Балканєц -нца х. Балканац Банаћанин балканистика ж. балканистика банац ше -ам ше нєзак. тетурати балканияда ж. балканијада се балкански -а -е балкански банґави -а -е беш. хром, бангав балкон х. балкон (обич. о животињи) балконски -а -е балконски банда ж. 1. (нєдобре дружтво) баловац -луєм нєзак. поль. банда; 2. (ґрупа музикантох, гудаци) балирати банда; у валалє грали даскельо банди баловац ше -луєм ше фам. у селу jе свирало неколико банди правити бал; бити на балу; ми ше бандаж х. бандаж, утега вчера баловали ми смо јуче били на бандиґазда х. поль. заст. балу (руководитель роботнїкох при балоґ: на ~ присл. левом руком тлачарки) бандигазда балоґа ж. лева рука, левица бандист -та и бандиста -ти х. балоґаш х. левак, шувак, (член ґрупи музикантох) бандист(а) шуваклија бандит -та и бандита -ти х. балоґашка ж. левакиња бандит балон х. балон бандитски -а -е бандитски балочка ж. дем. (од балоґа) бандур х. 1. ист. пандур; 2. лева рука (у детета) заст. чувар канала балочкаш х. левак, шувак, бандура ж. бандура (украјински шуваклија (о детету) и пољски народни музички инструмент) балош х. гост на балу бандурист -та и бандуриста -ти балски -а -е (од бал²) балски х. бандурист(а), бандураш (свирач на балта ж. 1. цимерм., колєс. бандури) брадва, тесла; 2. оп. барт банк х. карт. банк балтицки -а -е (од Балтик) банка¹ ж. банка балтички;  балтицки язики балтички банка² ж.: прикладац (ставяц) jезици банки мед. заст. метати купице  банкар х. банкар баран-коров х. бот. котрљан, банкарски -а -е банкарски ветроваљ (Eryngium сampestre L.) банкет х. банкет баранчатко с. дем. јагањце банкина ж. банкина баранче -еца с. 1. јагње; 2. банкнота ж. банкнота баранчата мн. (дробни били хмарки) банков(и) -а -о/-е банковни, анђелићи; ¤ мирни як ~ миран као банчин јагње (као бубица) банкрот х. банкрот баранчецов -а -о jагњећи банкротовац -туєм зак. и нєзак. баранчики х. мн. (єд. баранчик) банкротирати бот. jаглац, jаглика, jагорчевина банкротство с. банкротство (Primula veris L.) бановац -нуєм нєзак. 1. кајати баранчок -чка х. (хлопске се, жалити; барз бановал же так баранче) овнић поробел јако се кајао што је тако бараньмошов х. заст. маjска урадио; чекай, чекай, будзеш ти ~ а, дуга киша (од коjе ошишане овце лако кајаћеш се ти; 2. (за даким/дачим) захладе и угину) жалити, туговати, тужити барва ж. заст. боjа (оп. фарба) бановина ж. ист. бановина барвенок и барвинок -нку/-нка бант х. и банта ж. 1. (у курнїку х. бот. зимзелен, љупчац (Vinca major за шеданє дробизґу) легало, седало, L.) пајанта, пречка; 2. (медзи рогами бард х. ист. и прен. бард закрица) пајанта, панта; ¤ озда сом нє бардар х. ремес. брдар спаднул з бантох (з пойда, з грушки) бардо с. ткац. брдо; ¤ як кед би нисам ваљда пао с Марса (на теме), були (яґда су) на истим (у єдним) ваљда нисам луд бардзе ткани (цалком су исти по банцик х. дем. од бант справованю, характеру) на исто (jедно) баня ж. беш. серб. бања (оп. брдо су ткани; нашла врећа закрпу; купель) прешол през ~ и през нїчельнїци баптист -та и баптиста -ти х. (вельо прежил, зазнал) прошао jе кроз рел. баптист(а) сито и решето баптистични -а -е баптистички барел х. барел бар¹ х. (локал) бар барелєф х. скулпт. барељеф бар² х. бот. бар барем слов. беш. серб. макар, бар³ х. метеор. бар барем (оп. голєм) бара ж. бара, локва баржей присл. комп. 1. а) пре, бараба х. и ж. беш. бараба више; то ~ нєробота як нєзнанє то је барака ж. барака пре нерад него незнање; б) више; вон ~ баран х. ован; ¤ (в)лапиц раховал на добри урожай жита як барана заблатити се, укаљати се при кукурици он jе више рачунао на добар паду; набрац (навишац, натрепац) на род пшенице него кукуруза; 2. а) jаче; ~ себе як ~ на роги 1. (набрац обовязки вдер удари jаче; б) гласниjе; ~ крич понад меру) натрпати [себи] на главу; 2. вичи гласниjе;  же [уж] ~ нє може (нє (набрац вельо длуства) бити у дуговима мож, нє могол и под.): йойчи же уж ~ до гуше (до врата) нє може jауче из свег гласа; сцекал же баранїна ж. а) (овче месо) уж ~ нє мог бежао jе што су га ноге овчетина, овчевина; б) (месо з барана) носиле; з тим ~ тим више овнетина, овновина барз присл. а) веома, јако, врло; баранков -а -о: ~ шапка шубара много; силно; нєшка ~ жимно данас је од овчиjег крзна веома хладно; ринґла ~ горуца рингла је јако врућа; б) грдно; сувише, одвише; Баскийка ж. Баскијка страшно, страховито; ~ ши ше спревед баскийски -а -е баскијски грдно си се преварио; нє бер себе то ~ баскет-бол х. спорт. (кошарка) траґично немој то узети сувише баскет-бол трагично;  ~ а ~ присл. веома, jако; ~ басна ж. басна добри успих врло добар успех баснописатель х. баснописац бариєра ж. баријера баснописательски -а -е барий х. оп. бариюм баснописачки барикада ж. барикада басовка ж. (вихабене при бариска ж. ауґм. баруштина, ораню, кошеню и под.) оплаза, оплазак, локветина оплазина; направиц басовку оплазнути баритон х. муз. баритон бастион х. бастион бариц -им нєзак. шурити, батальон х. батаљон барити, обаривати батерия ж. воєн., ел. батерија барище с. бара; бариште, батист х. текст. батист баруштина батог х. бич, канџиjа; ◊ на концу барка¹ ж. дем. барица, локва; ~ ~ пука (на концу ше увидзи правда) креви локва крви; по драги єст барки живи били па видели, изаћи ће дело на пут је баричав видело барка² ж. (чамец) барка батогаш х. ист. "батохаш" (члан барна ж.: нова ~ ! нова ~ ! дзец. или присталица Културно-просветног а, поновио (поновила итд.) се!; а, има савеза jугословенских Русина (1933– ново одело (нови бицикл и сл.)! 1941)) барнасти -а -е (хтори ма батожнїк х. бот. дивља цикориjа кафово власи и цму скору) смеђ, (Cichorium intybus L.) смеђокос, бринет баториц -им нєзак. 1. храбрити, барок х. ум. барок охрабривати; 2. будити, расањивати барокни -а -е барокни баторни -а -е 1. будан; одморан; барометер -тра/-тера х. физ. живахан, бодар; 2. смео барометар батошнїк х. оп. батожнїк барон х. барон, барун батощкар х. зоол. бичар баронеса ж. баронеса (Euglena) баронїца ж. бароница батощок -щка (и беш. -шка) х. барски¹ -а -е (од бара) барски дем. (од батог) бичић барски² -а -е (од бар¹) барски батюшка х. фам. (Рус) баћушка барт х. месар. сатара, брадва батюшки ж. мн. (єд. батюшка) барут х. беш. серб. барут (оп. 1. залисци, зулуфи; 2. (над коньовим пушков прах) копитом назадку) кичице баршонь х. 1. баршун, сомот; 2. бацила ж. биол. бацил (баршоньова пантлїка) кумаш (войв.) бац ше боїм ше нєзак. (од баршоньови -а -о/-е 1. дакого/дачого, ридше дакого/дачого, баршунаст, сомотски; 2. прен. дакому/дачому) 1. бојати се; баршунаст страховати; нє боїм ше я од нього, нє бас х. муз. 1. (хлопски глас) бас; боїм ше я його, нє боїм ше я йому не 2. оп. бруґа; 3. звич. мн. баси (на лївим бојим се ја њега; 2. зазирати боку гармоники) басови Бачван и Бачвань х. Бачванин басист -та и басиста -ти х. бачвански -а -е бачки (шпивач и музикант) басист(а) бачванско-сримски -а -е бачко- Баск и Баскиєц -йца х. Баск сремски; бачванско-сримски Руснаци бачко-сремски Русини разуме се; нє рушел ше на час на Бачвань х. оп. Бачван гайзибан и, бáяко, запожнєл није бачи -ика х. 1. (оцов брат) кренуо на време на воз и, наравно, стриц; 2. (мацеров брат) ујак; 3. закаснио је (женов брат) шурак; 4. (старши бджох и бджух х. 1. смрдљивко; чловек) чика 2. ленштина; ◊ шпи як [тот] ~ експр. бачик х. заст. оп. бачи спава као заклан (као топ, као пух) Бачинчань х. (житель бдзина ж. смрад, прдеж, Бачинцох) Бачинчанин испрдак; ¤ бега як ~ (дзецко цали час бачински -а -е (од Бачинци) нє мирує) жива жеравица; родзина як ~ бачиначки (нїяка або далєка родзина) ни род ни бачиц -им нєзак. и зак. ридк. помозбог, чорбине чорбе чорба; видети; опажати, примећивати шмердзи як ~ смрди (заудара) као твор Бачка ж.: и мирна ~ [аж бдзиц -им нєзак. пуштати гасове по Лалить] и мирна Бачка (Босна, бдиниє с. церкв. бденије крајина) бе викр. а) (глас овци) бе; б) бачки -а -е оп. бачвански (глас кози) ме баш беш. серб. 1. присл. баш, беба ж. беба управо (оп. праве); ~ ше врацел управо бебка ж. дем. бебица, бепче се вратио; 2. слов. баш, вала; е ~ нє бег х. трк; кас;  у бегу у трку, пойдзем е баш нећу да идем изатрке баюсати -а -е бркат беганє с. 1. трчање; трка; 2. баюсач х. брка, брко; бркаjлиjа, статк. нагон за парењем код краве; бркоња парење краве баюсачко х. дем. бркица беганїна ж. трка, трчање, баюси мн. (єд. баюс х. и баюса jурњава; журба, ужурбаност ж.) 1. бркови; 2. бот. рашљика, витице; бегац -ам частот. трчати ¤ вигваряц ше на баюс (виношиц як (свуда, у више праваца); ¤ ~ з очми оправданє чудну причину) вадити се на играти очима куку; дац на баюс дати на вересиjу; бегаци -а -е (лєгки, швидки у достац на баюс добити на вересиjу роботи) игра (поиграва, врти се) као баюски мн. (єд. бающок -щка х чигра и баюска ж.) дем. брчићи бегац ше -а ше зак. и нєзак. баюшиска х. мн. (єд. баюшиско) поль. (водзиц ше - о крави) гонити се, ауґм. брчетине, брчине водити се; крава би ше бегала крава баядера ж. 1. (индийска тражи бика; крава ше бегала крава jе танєчнїца) бајадера; 2. кул. баjадера примила (добила) бика бáяко слов. и модал. 1. а) како да бегач х. 1. спорт. тркач; 2. (конь) не; “нє знаце дзе ту кнїжкарня?” касач “бáяко, знам” “да ли знате где је овде бегачка ж. 1. тркачица; 2. оп. књижара?” “како да не, знам”; б) како беганїна; 3. ридк. пролив да ниси (ниjе, нисте), jа шта си (jе, сте); бегун х. 1. тркач; тркало; 2. "озда Янко нє таки нєдобри?" (конь) галопер "бáяко" "ваљда Јанко ниjе такав бегунка ж. 1. оп. бегачка (1); 2. неваљалац?" "како да ниjе"; 2. управо (жена нєшорового справованя) овај (он, такав, тако и сл.); него?; “та то сокачара, уличар(к)а, фаћкалица Петро директор вашей фирми?” бегцом присл. 1. трком, у трку; 2. “бáяко” “зар jе Петар директор ваше загоначке, изатрке фирме?” “управо он”; 3. наравно, беґ х. ист. бег  беґеляр х. чувар канала безвлад’є с. (стан без власци) беґель -ґелю/-ґеля и коц. -ґлю/- безвлађе, безвлашће ґля х. канал безвласц ж. (нєпокорйованє беґельски -а -е каналски власцом) безвлашће беґельчик х. 1. канал (мањи, безводни -а -е безводан атарски); каналић; 2. (за одвод води) безвоздушни -а -е безваздушан водојажа безвольни -а -е безвољан беґлїк х. коц. оп. беґельчик безвредни -а -е безвредан беґляр х. коц. оп. беґеляр безвредносц ж. безвредност беґония ж. бот. бегонија беззвучни -а -е беззвучан бедуин х. (мн. бедуини и безвязни -а -е безвезан бедуинє) бедуин безганєбни -а -е бесраман, бежанє с. 1. трчање; трк; 2. бестидан (коня) кас безганєбносц ж. бесрамност, бежац -жим нєзак. 1. трчати, бестидност jурити (у једном правцу); 2. (о коньови) безгвиздови -а -о/-е безвездан касати; 3. (о млєку) кипети; млєко бежи безглави -а -е безглав млеко кипи; ¤дзе бежиш?! (дзе ши ше безглаво присл. безглаво розпонаглял?) куд си нагао (навро)?! безгласни -а -е и безгласови -а бежаци¹ -а -е трчећи;  з -о/-е безгласан; мукао бежацим крочайом трчећим кораком безгранїчни -а -е безграничан бежаци² присл. оп. бегцом безгришни -а -е безгрешан бежкац -ам нєзак. дзец. трчати бездарни -а -е бездаран без прим. з ґен. без бездзечни -а -е безвољан; безалкоголни -а -е безалкохолни утучен; млак; учмао безатомски -а -е безатомски бездимни -а -е и бездимови -а безбожни -а -е безбожан -о/-е бездиман безбожнїк х. безбожник бездїйносц ж. безделица безбожнїцки -а -е безбожнички бездна ж. бездан безбожнїцтво с. безбожништво бездомни -а -е 1. бескућни, безбожно присл. безбожнички бездоман; 2. бездомни -ного х. безбожносц ж. безбожност бескућник, бездомник безбол х. оп. бе(й)збол бездомнїк х. оп. бездомни (2) безбольни -а -е безболан бездражє с. беспуће безбради -а -е безбрад бездражни -а -е беспутан безбрижни -а -е безбрижан бездревни -а -е бездрван безбрижносц ж. безбрижност бездротови -а -е бежични безвинїмкови -а -е безизузетан бездушни -а -е 1. бездушан, безвиразни -а -е безизразан, свиреп; 2. бездушни -ного х. бездушник безизражајан бездушносц ж. бездушност, безвирец -рца х. оп. безвирнїк свирепост безвирє с. безверје безжальни -а -е бежалостан безвирни -а -е безверан безжемаш х. оп. безжемни (2) безвирнїк х. безверац безжемни -а -е 1. који нема безвирство с. оп. безвирє земље; 2. безжемни -ного х. беземљаш безвиход х. оп. безвиходносц безженство с. беженство безвиходни -а -е безизлазан безживотни -а -е 1. беживотан; безвиходносц ж. безизлазност; 2. прен. беживотан, учмао ћорсокак беззакониє с. заст. оп. беззаконносц безопасни -а -е безопасан беззаконносц ж. безакоње безопасносц ж. безопасност беззвучни -а -е безвучан безосетови -а -е бешчулан беззлобни -а -е безлобан безособни -а -е и безособови -а беззмистови -а -е бесадржајан -о/-е безличан беззначни -а -е безначајан безочлївец -вца х. безобразник беззначносц ж. безначајност безочлїви -а -е 1. безобразан; 2. беззлобни -а -е безлобан дрзак беззуби -а -е 1. безуб; 2. (хтори безочлївосц ж. 1. безобразлук; ма очкодзени зуби) шкрбав(ан), крезуб 2. дрскост безидейни -а -е безидејан безочни -а -е оп. безочлїви безкаматни -а -е бескаматан безочнїк х. оп. безочлївец безквасни -а -е и безквасов(и) безочносц ж. оп. безочлївосц -а -о/-е бесквасан безпартийни -а -е беспартијски безквиткови -а -о/-е бесцветан безпенєжносц ж. беспарица безкласни -а -е и безкласови -а безперспективни -а -е -о/-е бескласан бесперспективан безкомпромисни -а -е безпечни -а -е безбедан; сигуран бескомпромисан безпечнїк х. ел., воєн. осигурач безконєчни -а -е бесконачан безпечносц ж. безбедност; безконєчносц ж. бесконачност сигурност;  подняц (превжац) мири безкрай х. бескрај безпечносци преузети мере безкрайни -а -е бескрајан безбедности; служба державней безкрайносц ж. бескрајност безпечносци служба државне безкревни -а -е бескрван безбедности безкридлови -а -о/-е бескрилан безпланови -а -о/-е и безлюдни -а -е безљудан безплански -а -е бесплански безменни -а -е и безменови -а безплатни -а -е бесплатан -о/-е безимен безплатно присл. бесплатно безмерни -а -е оп. безмирни безплодни -а -е бесплодан безмесови -а -о/-е безмесан безповратни -а -е бесповратан безмирни -а -е безмеран безпокоїц ше -їм ше нєзак. бити безмлєчни -а -е безмлечан беспокоjан, узнемиравати се безмоцносц ж. 1. безмоћност; 2. безполни -а -е и безполови -а малаксалост -о/-е бот. и др. бесполни; ~ безнадїйни -а -е безнадежан, розмножованє бесполно размножавање безнадан безпомоцни -а -е беспомоћан безнадїйносц ж. и безнадїя ж. безпомоцносц ж. беспомоћност безнадежност, безнадност безпоривни -а -е: ~ дзело безначални -а -е безначелан бестрзајни топ безнашеньови -а -о/-е бесемен безпорочни -а -е беспорочан безноги -а -е безног, безножан безпостредни -а -е непосредан безобразни -а -е беш. серб. безпохребцинар х. зоол. и прен. безобразан (оп. безочлїви (1)) бескичмењак безоглядни -а -е безобзиран; безпохребцинови -а -о/-е беспоштедан; бескрупулозан; груб; бескичмен дрзак безправє с. бесправље безодня ж. ридк. оп. бездна безправни -а -е бесправан безоки -а -е безок безправносц ж. бесправност  безпредметни -а -е безсмисленосц и беспредметан безсмисловосц ж. бесмисленост безпрекорни -а -е беспрекоран безсовисни -а -е бесавестан безпригваркови -а -о/-е безсокови -а -о/-е бесочан беспрекоран безсонни -а -е бесан безпризорни -а -е беспризоран безсонносц ж. несаница, безприкладни -а -е (винїмкови) бесаница беспримеран безстидни -а -е оп. безганєбни безпринципиєлни -а -е безстрасни -а -е бестрастан беспринципијелан безстрашни -а -е неустрашив, безпристрасни -а -е бестрашан беспристрастан безтестаментни -а -е правн. безпритульни -а -е беспризоран; безопоручан; ~ нашлїдство безпритульни дзеци беспризорна деца безопоручно наследство безпричинови -а -о/-е безтїлесни -а -е бестелесан; безразложан, безузрочан беспутан безрезервни -а -е безрезерван безтравни -а -е и безтравови -а безрибносц ж. безрибица -о/-е бестраван безроботни -а -е 1. беспослен; безтурботни -а -е безбрижан докон; 2. незапослен безумни -а -е безуман; махнит; безроботносц ж. 1. бесомучан беспосленост; беспослица; доколица; безумносц ж. и безумство с. доконост; 2. незапосленост безумље, безумност безроги -а -е безрог безусловни -а -е безуслован; безрозумни -а -е и безрозумови беспоговоран -а -о/-е безуман; беспаметан безуспишни -а -е безуспешан безрозумносц ж. безумност, безфарбови -а -о/-е и безумље; беспамет безфаребни -а -е безбојан безрубцови -а -о/-е техн. безформни -а -е и безформови бешаван -а -о/-е безобличан безруки -а -е безрук безхарактерни -а -е безсеменни -а -е оп. бескарактеран безнашеньови безхвости -а -е 1. безреп(ан), безсилни -а -е бесилан, немоћан кус; 2. безхвости -того х. кусоња; (пес) безскрупулозни -а -е кусов; (конь) кусаљ бескрупулозан безхмарни -а -е безоблачан безславни -а -е беславан безцарински -а -е бесцарински безсловни -а -е безречан безценни -а -е бесцен безсмертельни -а -е оп. безценносц ж. бесцење безсмертни (1) безцильни -а -е бесциљан безсмертни -а -е 1. бесмртан; 2. безцукров(и) -а -о/-е бешећеран безсмертни -ного х. бесмртник безчадни -а -е бешчедан, безсмертнїк х. оп. безсмертни бездетан (2) безчасови -а -о/-е безвремен безсмертельносц и безчежински -а -е бестежински безсмертносц ж. бесмртност безчесни -а -е 1. бешчастан; 2. безсмисел -слу/-сла х. бесмисао бесраман, бестидан; 3. безчесни -ного безсмислени -а -е и х. бестидник, бесрамник безсмислови -а -о/-е бесмислен безчесносц ж. 1. бешчашће; 2. бесрамност, бестидност дацо, спреведнуц дакого и под.) нисам безчесц ж. ридк. оп. безчесносц могао, нисам имао срца (учинити безчесциц -им нєзак. нешто, преварити кога и сл.); ту маш бешчастити Матяш ~ ето ти сад (о нечем безчислени -а -е безбројан неугодном, неуспешном) безчислено присл.: ~ вельо без бенефиковани и бенефицирани броја -а -е бенефициран безчисло с. безброј бенефиция ж. бенефиција безчувствительни -а -е бензин х. бензин безосећајан бензинов(и) -а -о/-е и бензински безчувствительносц ж. -а -е бензински; ~ мотор бензински безосећајност мотор; бензинска пумпа бензинска безшнїгови -а -о/-е беснежан пумпа безшумни -а -е и безшумови -а бензол х. хем. бензол -о/-е бешуман бениґни -а -е мед. бенигни бе(й)збол х. спорт. бе(ј)збол бент х. коц. насип (дуж канала, бейчски -а -е беш. оп. бечски реке) бек х. спорт. бек бенцак х. буцман, буца, буцо беков -а -о и бековски -а -е (од беоґрадски -а -е београдски бек) бековски Беоґрадян и Беоґрадянь х. белаве -вого с. масница, Београђанин мазница, модрица Бербере х. мн. (єд. Бербер) белави -а -е плав, модар; сињи; Бербери  ~ косатка ж. бот. различак берблявец -вца х. оп. бербляци (Centaurea cyanus L.) (2) белавидло с. плавило бербляви -а -е оп. бербляци белависти -а -е оп. белавкасти бербляц -ям нєзак. брбљати; белавиц¹ -веєм и -им нєзак. чаврљати; ћеретати; блебетати; (поставац белави) плавети, модрети лопарати; торокати белавиц² -им нєзак. (робиц бербляци -а -е 1. брбљив; 2. белавим) плавити, модрити бербляци -цого х. брбљивац, брбљивко белавкасти -а -е плавичаст, бербляцосц ж. брбљивост модрикав, модрикаст беретка ж. беретка Белґиєц -йца х. оп. Белґиянєц берза ж. берза белґийски -а -е белгијски берзов(и) -а -о/-е берзански Белґиянєц -нца х. Белгиjанац берибери х. мед. берибери белєґ х. заст. жиг Беркасовчань х. белєґовац -ґуєм зак. и нєзак. Беркасовчан(ин) заст. (положиц/класц белєґ) жигосати беркасовски -а -е беркасовски белетрист -та и белетриста -ти беркшир х. беркшир х. белетрист(а) берлински -а -е берлински белетристика ж. белетристика бернардинєц -нца х. церкв. и др. белюш х. кул. лепиња са сиром бернардинац (од хлебног теста) бес¹ х. (чорт): ки ци ~ !? који ти беля ж. (прашачка билей је враг!?; кого ж' беса!? ког врага!?, шерсци) бела (войв.), бељуга (войв.) ког беса!?; на кого беса ци то!? ког бенд х. муз. бенд врага ће ти то!?; до беса! до врага!, до бендов х. 1. кул. шваргла; 2. беса! пейор. желудац; ¤ нє мал сом ~ (зробиц бес² беш. (гнїв) бес  бесни -а -е 1. а) обестан, обешењачина; бећарчина необуздан; горопадан; б) несуздржан; в) бетяриц ше -им ше и бетяровац раскошан, луксузан; ~ свадзба ше -руєм ше нєзак. бећарити се, раскошна свадба; 2. беш. (барз бећарисати, бећаровати, проводити се нагнївани) бесан; махнит бетяршаґ х. 1. мангуплук, бесно присл. 1. обесно, обешењаштво; 2. бећарлук, бећарство необуздано; горопадно; 2. беш. (< серб.) бечанє с. блејање, блека; (барз нагнївано) бесно; махнито; ¤ ~ ше бекетање; блек, блека; мечање; мекет нєсц бити обестан, осион; газити по Бечан х. Бечлија другима бечац -чим нєзак. блејати; бесносц и беснота ж. обест, мекетати, бекетати необузданост; горопад Бечейчань х. (житель Бечею) бество с. оп. бесносц; ¤ робиц Бечејац дацо з (од) бества радити што из бечельовац -люєм нєзак. заст. обести процењивати, шацовати бестиялни -а -е бестијалан бечиц -им коц. оп. бечац бестселер с. бестселер бечка ж. (гордовик) бечка бета ж. бета;  ~-зарї бета-зраци бечски -а -е (од Беч) бечки бетега ж. заст. 1. тешко, масно, бешеда ж. 1. разговор; з улїци неукусно и сл. jело; незрело воће; 2. чуц бешеду са улице се чује разговор; тром, лењ човек; 3. (нїяки чловек) исц ґу дакому на бешеду ићи некоме ништариjа; ¤ як ~ оп. бетега (1) (код неког) на разговор; мам з тобу бетежни -а -е заст. болестан; бешеди имам да разговарам с тобом; 2. болешљив говор; речи; познам го по бешеди бетелїна ж. бот. детелина;  познајем га по говору; яка то (цо то за) дзива ~ бот. белодун, зечjа детелина ~ ! какве су то речи!; вон ма барз (Anthyllis vulneraria); ¤ ~ зоз штирома красну бешеду он веома лепо прича; 3. лїсцами (лїстками) детелина са четири а) jезик; цудза ~ туђ jезик; б) дијалект, листа; побегац по бетелїни (з говор; 4. (святочни виступ пред сходом) нєстриманим справованьом направиц говор, беседа; отримац бешеду чкоди) изуларити се, направити штете одржати говор; кед уж бешеда о... кад бетелїнов -а -о детелински; од већ говоримо о...; ¤ анї бешеди (так нє детелине;  ~ шуґа оп. златна власа; ~ шме буц) ни говора, не може бити [ни] шено детелинско сено говора; весц бешеду водити разговор; бетлегем х. оп. вертеп звесц бешеду о дачим почети разговор бетлегемар х. оп. вертепаш о чему; заварло му бешеду оп. одняло бетон х. бетон му бешеду (2); койяки (вшелїяки, гоч бетонарня ж. бетонара яки) [там] бешеди говоранције; одняло бетоновац -нуєм зак. и нєзак. му бешеду 1. одузет му jе говор (од бетонирати можданог удара); 2. jезик му се бетоновач х. бетонирац завезао (услед збуњености, бетонов(и) -а -о/-е и бетонски -а изненађења); прервец дакого у бешеди -е бетонски упасти коме у реч; привитна бетяр х. 1. (гунцут) мангуп, (поздравна, наздравна) ~ здравица; обешењак; 2. а) женскарош; б) лола, сама ~ он (она) говори као навиjен бекрија, бећар (навиjена), он (она) jе пун (пуна) приче; бетярец -рца х. фолкл. бећарац стануц з даким до бешеди ступити с бетяриско х. ауґм. мангупчина, киме у разговор бешедлїви -а -е причљив, разговорљив, говорљив, беседљив ли би хтело доћи да ми мало помогнеш? бешедни -а -е разговоран; ~ язик 2. у условних виреченьох: було би добре разговорни језик кед би... било би добро кад би... бешеднїк х. говорник, беседник бибиц -и нєзак. дзец. болети; бешеднїца ж. 1. (трибина; биби ме ручка боли ме ручица кабина) говорница; 2. (простория за бибич х. зоол. вивак (Vanellus бешедованє) разговорница vanellus L.) бешеднїцки -а -е говорнички, библийни -а -е библијски беседнички библиоґрафия ж. бешеднїцтво с. говорништво, библиографија беседништво библиоґрафски -а -е бешедовац -дуєм нєзак. 1. з библиографски розл. знач. говорити; хори нє шме ~ библиотека ж. библиотека болесник не сме да говори; вон добре библиотекар х. библиотекар бешедує по анґлийски он добро говори библиотекарка ж. енглески; бешеднїк длуго бешедовал библиотекарка, библиотекарица народу говорник је дуго говорио библиотеков(и) -а -о/-е оп. народу; вони двойо нє бешедую (вони библиотецки повадзени) њих двоје не говоре; 2. библиотецки -а -е библиотечки; (водзиц з даким бешеду) разговарати, ~ збирка библиотечка збирка причати; вони двоме о чимшик библиофил х. библиофил бешедую њих двојица о нечему Библия ж. Библија разговарају;  ~ нє при себе бунцати; ~ бивак х. воєн. бивак у сну (вошнє) говорити у сну; бунцати бивальнїк х. зоол. станиште бешедуюци -цого х. говорно биванє с. 1. становање; 2. лице (просториї за биванє) стан; социялна бешнїц -нєєм и -їм нєзак. служба препатрела роботнїцки беснети; махнитати; горопадити се биваня социјална служба прегледала је бештеловани -а -е наручен; ¤ як радничке станове; 3. (дочасне змесценє) бештеловани као наручен смештај; сезонским роботнїком дали бештеловац -луєм зак. наручити кост и ~ сезонским радницима су дали бештия ж. (зла жена) бестија храну и смештај; ◊ место биваня бжох х. оп. бджох пребивалиште би слов. би; 1. з модалним биватель х. заст. обитавалац; значеньом а) означує жаданє: мамо, я становник; станар би ше ишол бавиц мама, jа бих хтео бивателька ж. заст. ићи да се играм; я би нє ишол на становница; станарка вилєт мени се не иде на излет; и дзеци бивац -ам нєзак. 1. становати; би ишли з родичами до Нємецкей и вон бива на валалє, а роби у варошу деца би хтела да иду са родитељима у он станује на селу, а ради у граду; 2. Немачку; б) означує физиолоґийну заст. живети, обитавати (у одређеном потребу: я би пил води jа сам жедан; я крају, месту); на Балкану биваю би спал мени се спава; в) у злученю же розлични народи на Балкану живе би означує катеґорични розказ або разни народи; 3. заст. бивати; дешавати процивенє: же биш то нє зробел! да то се; бити; шицко бива медзи людзми ниси урадио!; же бим нє пошол! таман свашта бива (свашта се дешава) међу посла, нећу да идем!; г) у опитних људима; ¤ то у нїм бива (то му виреченьох зоз значеньом молби: нє стаємна прикмета) то му jе (то му пришол биш ми дакус помогнуц? да лежи) у крви  биваци -а -е намењен за бидло с. 1. стока, марва; становање; ◊ ~ [хижа] дневна соба марвинче; говедо; 2. животиња, скот бивача -чей ж. беш. оп. биваца бидни -а -е 1. (худобни) [хижа] сиромашан, бедан, убог; 2. а) (сеґинь, бивни -а -е 1. лабав; нацагли ~ сиротка) јадан, сироти; б) прен. (нїяки) штранґ затегли су лабав конопац; 2. а) јадан, кукаван; чемеран; злехуд; 3. (хтори нє пристава на цело – о бидни -ного х. оп. бидняк (1-2) облєчиву) широк; велик; панталони ми биднїк х. оп. бидняк бивни коло пасу панталоне су ми биднїца ж. jадница, бедница, широке око појаса; ципели му бивни невољница ципеле су му велике; б) (у хторим єст бидносц ж. бедност; убогост досц места) просторан, простран бидняга х. и ж. ридк. оп. бидняк бивнїц -їм нєзак. лабавити бидняк х. 1. (худобни чловек) бивно присл. лабаво; ремень сиромах, сиромашак, бедник; 2. (сеґинь, машини ~ стої ремен машине лабаво сиротка) јадник, невољник, сиротан, стоjи; ◊ на ~ присл. лабаво; на ~ кукавац, жалосник завязац (закапчац и под.) лабаво биднятко с. дем. јадниче, везати (закопчати и сл.) сиромашак, кукавче, кукавац бивол х. беш. оп. бияла бидняцки -а -е беднички биґамия ж. бигамија бидовац -дуєм нєзак. бедовати; бида ж. 1. сиромаштво, оскудевати; злопатити (се) сиротиња, сиромаштина, беда, убогост; биєнале -ла х. бијенале 2. невоља; jад; лєм то ~ же... само jе у бижутерия ж. бижутерија томе невоља што...; 3. прен. беда, бизам х. зоол. бизам (Moschus мизерија; ◊ ~ биду найдзе гоч и слунко moschiferus) зайдзе 1. а) (у позитивним смислу) бизамски -а -е бизамски; ~ нашли су се jеднаки (два друга, младић паткань зоол. бизамски пацов (Fiber и девоjкa и сл.); б) (у неґативним zibethicus) смислу) нашла врећа закрпу, два дедака бизарни -а -е бизаран обадва jеднака, нађе тука дудука; 2. оп. бизнис х. бизнис бриґа бриґу найдзе (под бриґа); ~ ме бизнисмен х. бизнисмен (го, ю итд.) принєсла (однєсла, бизовац ше -зуєм ше зак. и нагнала итд.) (о нєудатней роботи) нєзак. 1. бити сигуран; бизуєш ше же ђаво ми (му, jоj итд.) ниjе дао мира; ши то годзен поробиц? јеси ли сигуран най го ~ ноши нек иде с врагом, нека га да ћеш то моћи урадити?; 2. (на враг носи; нє волай биду вона и сама дакого/дацо) поуздати се, уздати се у придзе не чачкај мечку; убила це ~ [цо кога/што; я ше найбаржей на тебе би це убила] бог те убио бизуєм ја се највише у тебе поуздам бидак х. оп. бидняк (2) бизовни -а -е сигуран; ¤ ~ як нїч бидачиско х. експр. (бидняк) сигуран као врбов клин невољник, кукавац бизовно присл. 1. сигурно; 2. бидкац ше -ам ше нєзак. вајкати извесно, сигурно; 3. вероватно, зацело се, жалити се, тешкати се, бедовати, бизовносц ж. 1. сигурност; 2. кукати, jадиковати; по нєуспиху поузданост бидкал ше же цо вон тераз будзе бизон х. зоол. бизон, зубар робиц после неуспеха вајкао се шта ће Бикичань х. Бикићанин он сад да ради бикичски -а -е (од Бикич) бидлїско с. ауґм. и пейор. бикићки скотина бикса ж. поль. (часц коча) туљак  биксна ж. метал. чахура, билїц¹ -їм нєзак. 1. кречити; 2. биксна (робиц билим) белити; ~ платно белити бикулї ж. мн. (єд. бикуля) и платно бикульки ж. мн. (єд. бикулька) беш. билїц² -лєєм и -їм нєзак. коврџе (поставац били) белети била -лей ж. жипон билїц ше¹ -їм ше (фарбиц ше з биланс х. биланс билїдлом) белити се билансни -а -е и билансов(и) -а билїц ше² -лєєм ше и -їм ше -о/-е билансни (видавац билосц) белети се; беласати билатерални -а -е билатералан (се) биле -лого с. 1. бело месо; 2. а) ~ билкасти -а -е беличаст, под нохцом белина (испод нокта); б) ~ беласаст у гарлє мед. заст. дифтериjа билки -а -е дем. бео (са нежном билет х. билет, билета нијансом) билетарнїца ж. билетарница билнїчка ж. анат. беоњача билє с. 1. стабљика, стабло; 2. биловласи -а -е седокос збир. стабљике билоглави -а -е белоглав билєнки -а -е белцат билоґардиєц -йца х. ист. били -а -е 1. бео; 2. плав, белогардејац плавокос, блондин; 3. (шиви – о власох, билодено присл. у по бела дана, бради) сед, бео;  ~ жена бела жена, усред бела дана белкиња; ~ печинка плућа; ~ платка Билорус х. Белорус (на целу животинї) лиса; ~ раса бела билоруски -а -е белоруски раса; ~ месо бело месо, белина; ~ пес билосц ж. белина белов; ~ череп бибер-цреп; ~ чловек билота ж. ридк. белина бели човек, белац; ¤ анї ~ анї чарни билоушка ж. зоол. белоушка (нєодредзени) ни куван ни печен; ~ билтен х. билтен бляди як мур (як вапно) блед као крпа билючки -а -е белцат; били ~ и (као зид) ~ били бео белцат билиґевар х. кућарац, торбар, биляви -а -е беличаст, беласаст грошићар, билигаш (войв.) Билянци х. мн. (єд. Билянєц билиґевариц -им нєзак. -нца) х. житељи Беле Пусте (дела кућарити, торбарити атара у Руском Крстуру) билинґвист -та и билинґвиста билянски -а -е коjи се односи на -ти х. билингвист(а) Белу Пусту (део атара у Руском билион х. билион Крстуру); билянски салаши салаши на билияр и билиярд х. билијар; Белоj Пусти бавиц ~ играти билијар билясти -а -е оп. биляви билиярдац ше -ам ше и бильмо с. мед. беона, очна мрена билиярдовац ше -дуєм ше нєзак. бильчков(и) -а -о/-е билијарити се, играти билијар беланчевински билияр(д)ня ж. билијарница бильчок -чка х. 1. беланце; 2. билияр(д)ски -а -е билијарски биол. беланчевина билїдло с. козм. 1. белило; 2. бимбов х.: таки як ~ мало тежи, заст. сириџик; 3. оп. билосц;  мало онако цинково ~ цинквајс бим-бом викр. за подражованє билїна¹ ж. оп. билосц звука дзвона бим-бам, бим-бом, бум- билїна² ж. билина (руска бам народна епска песма) бимбора ж. бот. сибирски бор (Pinus cembra) ћерка више ниjе успевала да се лепо бина ж. бина облачи, jер jе отац био у пензиjи бинарни -а -е бинаран бирократ -та и бирократа -ти х. бинокл х. бинокл бирократ(а) бином х. мат. бином бирократизовац (ше) -зуєм (ше) бински -а -е (од бина) бински зак. и нєзак. бирократизовати (се), биоґраф х. биограф бирократизирати (се) биоґрафия ж. биографија бирократия ж. бирократија биоґрафски -а -е биографски бирократски -а -е оп. биолоґ х. биолог бирократични биолоґийни -а -е биолошки бирчак х. заст. кожух, пршњак биолоґия ж. биологија бис викр. (ознова, ище) бис биопсия ж. мед. биопсија бисер х. бисер биоскоп х. биоскоп, горв. кино бисерни -а -е бисеран;  ~ биоскопски -а -е биоскопски коритко зоол. бисерна шкољка, биохемия х. биохемија бисерница биреш х. поль. заст. бирош бисеров(и) -а -о/-е оп. бисерни (войв.) бисквит х. бисквит бирешиц -им нєзак. заст. (буц бискуп х. церкв. бискуп биреш) бирошити (войв.) бискупия ж. церкв. бискупија бирешка и бирешкиня ж. заст. бискупски -а -е бискупски бирошкиња (войв.), бирошка (войв.) биста ж. биста бирешовац -шуєм нєзак. оп. бистатовац -туєм 1. зак. и нєзак. бирешиц засигурно обећати/обећавати; бири-бир(к)и викр. за гарантовати, гарантирати; 2. нєзак. доволованє гускох бир-бир, бири-бири бодрити, храбрити бирки ж. мн. (єд. бирка) вашке; бистатовац ше -туєм ше зак. и ма ~ има вашке нєзак. 1. бити сигуран; бистатовал ше бирмаловац -луєм зак. и нєзак. же то годзен зробиц био jе сигуран да церкв. кат. помазивати децу ће то моћи урадити; 2. оп. бистатовац биро -оа х. биро (1) биров х. ист. биро, биров, кмет бистри -а -е 1. бистар; 2. бировац -руєм нєзак. 1. а) моћи живахан; здраве дзецко вше бистре радити; покля бировала, бул шор у єй здраво дете jе увек живахно загради док је могла да ради, био је ред бистросц ж. 1. бистрост, у њеној башти; док сом бировал бистрина; 2. живахност робиц, я сам окоповал свойо поля док бит х. информ. бит сам могао да радим, ја сам сам копао битанґа х. 1. битанга; своје њиве; б) (мац моци): уж и на ноги вуцибатина; бараба; фукара; 2. (крава нє барз бирує, а польо нє охабя већ је хтора часто сцека до чкоди) слаб на ногама, али њиву не оставља; потричарка (войв.) дзвигал мех, алє нє бировал дизао jе битанґовац -ґуєм нєзак. џак, али ниjе имао снаге; 2. а) успевати битанговати, битанжити (се), битанџити урадити (кад има много посла); маю (се) вельо жеми, та ю нє бирую сами битаньски -а -е који се односи обробиц имају много земље, те не на битанге, барапски, фукарски успевају да је сами обраде; б) успевати, битаньшаґ х. битанглук, моћи; дзивка ше уж нє бировала битањжлук крашнє облєкац, бо оцец бул у пензиї бити -а -е: буц ~ добити батина; бул ~ добио је батина; будзеш ~ бице с. 1. ударање; 2. батине; добићеш батина; сцеш буц ~?! хоћеш батинање; туча; з бицом нїч нє батина?!; ¤ бул вецей ~ як сити посцигнєце батинама ништа нећете добиjао jе (прогутао jе) грдних батина постићи; 3. поль.: кобула ма ~ кобила (дебеле батине) тражи коња битка ж. 1. туча; 2. битка, бој; ¤ бициґла ж. бицикл, точак; дочекац дакого на битку дочекати кога пришол на бициґли дошао jе на нож бициклом битумен х. мин. битумен бициґлист -та и бициґлиста -ти бифе -еа с. бифе х. бициклист(а) бифлац -ам беш. серб. бубати, бициґловац ше -луєм ше нєзак. бифлати (оп. тупиц (2)) возити се на бициклу бифтек х. бифтек бициґлочка ж. бицикл (дечjи) биц биєм нєзак. 1. а) тући, бити; бициклиз(е)м -зму/-зма х. нє бий дзецко немој да тучеш дете; б) бициклизам (карац з палїчку и под.) батинати; 2. (о бич х. прен. бич годзини) бити, откуцавати; 3. ударати; ~ бичак х. 1. перорез, бритва, з млатком по гвоздзе ударати чекићем брица, џепни ножић; 2. "бичак" (весеље, по ексеру; 4. (вибивац у бризґох) забава код домаћина другог дана после ударати, млазати, липтати, шикљати; 5. свадбе, бала и сл.); патарице, поjутарjе, (з пранїком при райбаню) мерати; 6. окриље; ¤ порихтани (готови) як ~ (вайца) розбивац; 7. (з даким – тримац готов као набита (набијена, запета) дакому страну) бити нечиjи, бити на пушка, готов (спреман) као бос у бару; нечиjоj страни; вон биє з нїма он jе оштри як ~ (оштри у роботи, бешеди) њихов; 8. (на дакого/дацо) нападати жива ватра, жива жеравица; брз, кога/што; бию на нас нападаю нас;  ~ окретан печац ударати жиг (печат); ~ студню бичачкац ше -ам ше нєзак. етн. бушити бунар; биє го жима има ношкати се (войв.) грозницу; ¤ било ме (го итд.) ниjе ми бичачок -чка х. дем. (му итд.) дало мира; ~ дакого як перорешчић, бритвица, брица ґоведу тући кога као вола у купусу бичкаш и бичкош х. 1. биц ше биєм ше нєзак. 1. взаєм. скитница, лопов, бичкаш; 2. оп. повр. тући се, бити се; дзеци, нє бийце збитлївец ше децо, немојте да се тучете; 2. а) бичовац -чуєм нєзак. бичевати ударати се; ~ з млатком по пальцох бичовач х. бичевалац ударати се чекићем по прстима; б) бишалма ж. аґр. дуња ударати; кабел у студнї ше биє до бишалмов -а -о дуњин; од дуње; цеглох ведро у бунару удара о цигле; 3. ~ сок сок од дуње; ~ палєнка дуњевача а) (на дацо – намагац ше дацо зробиц, бияла ж. 1. биво(л); 2. (самица) посцигнуц): людзе ше бию на жем биволица; ¤ моцни як ~ јак као бик; људи су почели да купују (да траже) роби (цага) як ~ (добре и вельо роби) земљу; даєдни землєдїлци ше бию на ради као коњ заградкарство неки земљорадници биялов -а -о бивољи, биволски нагињу повртарству; б) (о коровчу) благац -ам нєзак. 1. блажити, ширити се; репчень ше биє до умиривати, смиривати; 2. заст. молити, бетелїни горушица се шири у детелину; тражити 4. поль.: кобула би ше била кобила благи -а -е благ; благей норови тражи коња; кобула ше била кобила jе благе нарави; ¤ як ~ дзень (барз добри примила (добила) коња чловек) добар као добар дан  благо¹ присл. благо ше блазни чудую (нєзлюдни одвит на благо² с. (скарб) благо питанє "прецо, нач") да се луде чуде благовиснїк х. благовесник блазни -а -е луд, блесав благовист ж. благовест блазнїц -їм нєзак. лудети благовисциц -им нєзак. бламажа ж. бламажа благовестити бламирац ше -ам ше и Благовищенє с. церкв. (швето бламовац ше -муєм ше зак. и нєзак. 25. 03/ 07. 04) Благовест ж., Благовести бламирати се ж. мн. блана ж. 1. опна; 2. анат. благодариц -им нєзак. кнїжк. водењак (дзековац) благодарити, захваљивати бланка ж. 1. оп. бланочка; 2. (се) анат. слузокожа благодарни -а -е кнїжк. бланко прикм. нєпрем. и присл. благодаран, захвалан бланко; ~ вексла бланко меница благодарносц ж. кнїжк. бланочка ж. дем. опница благодарност, захвалност бланочков(и) -а -о/-е коjи се благодарствени -а -е: ~ служба односи на опницу божа церкв. благодарствено блатни -а -е 1. (од блата) богослужење блатан, блатњав, каљав; 2. глибав; благодат ж. и благодать -ти ж. глибовит, муљевит; ~ жем муљевито благодат, благодет земљиште благодатни -а -е благодатан блатняви -а -е оп. блатни (1) благодїйствени -а -е кнїжк. оп. блато с. 1. блато; 2. а) благотворни (мутлянка) глиб; б) (место полне благодїятель и благодїтель х. блата) каљуга; 3. (як будовательни ридк. добротвор материял) набој, маз, каљ;  пец з благозвучни -а -е благозвучан, блата земљана пећ, земљуша; ¤ єст благогласан дачого як блата  има чега као хладне благородиє с.: вашо (його итд.) воде; збиц дакого на ~ (як ~ ) избити ~ ваше (његово итд.) благородство кога на мртво име, убити бога у коме; ¤ благородни -а -е племенит, облєч швиню до злата а вона пойдзе благородан; ~ чловек племенит човек до блата (нєдобри инстинкти при благослов х. благослов даким превладую над воспитаньом) благословени -а -е благословен крсти вука а вук у гору; руцац блато до благословиц -им I зак. дакого бацати се блатом на кога; чежки благословити; II нєзак. благосиљати як ~ тежак као олово благостан х. благостање блатобран х. блатобран благосц ж. благост блациско с. ауґм. блатина благотворни -а -е благотворан блациц (ше) -им (ше) блатити благоупокоєни -а -е (се), каљати (се) блаженопочивши, благопокојни бленда ж. фот. бленда благочасни -а -е и благочасови блеф х. блеф -а -о/-е благовремен блефирац -ам и блефовац -фуєм блажени -а -е блажен нєзак. блефирати блаженство с. блаженство блех-музика ж. блех-музика блажнїц ше -їм ше нєзак. заст. (оп. тротькош (3)) лудирати се, бити луд ближнї -я -є церкв. (собрат) блазен -зна и блазень -зня х. ближњи; любов ґу ближньому љубав лудак, луд; блезга, бленто; будала; ¤ да према ближњему  блиндир(ов)ани -а -е блїскот х. и блїскотанє с. блиндиран, оклопни блесак; сјај, сев; светлуцање блинкер х. техн. и др. блинкер блїскотац -ам и блїскотац ше блитва ж. бот. блитва (Beta -ам ше нєзак. блештати (се); севати; vulgaris) севкати; светлуцати блиха ж. бува, буха; ма блихи блїскотаци -а -е блештав; има буве, бушљив (бувљив, бухав) је светлуцав блихов -а -о бувљи блїснуц блїшнєм зак. 1. блиц х. блиц частейше безос.: блїсло севнула jе блиш х. сомот, баршун, плиш муња; 2. а) блеснути, севнути, љеснути блишови -а -о/-е сомотски, се; б) (на дакого – оштро попатриц) баршунаст, плишан севнути очима; ошинути кога очима; ¤ блїзки -а -е близак; ~ родзина блїсло му (здогаднул ше, огутал ше) близак род; блиски рођак; блїзки упалила му се лампа одношеня блиски односи блїснуце с. блесак, сев блїзко¹ присл. 1. а) (у блїзкосци) блїщанє с. блесак, љесак; сев, близу, блиско; надохват; б) надомак; уж сјај були ~ при валалє већ су били надомак блїщац ше -щим ше нєзак. села; войско сцигло ~ ґу Беоґраду сијати (се), блештати се, лаштити се, војска је стигла надомак Београда; 2. љескати се; блистати; пресијавати се; (дас, коло) око, близу цаклити се блїзко² прим. 1. з ґен. ридк. блїщаци -а -е блистав, блештав, близу; ~ лєса близу шуме; 2. у злученю з љескав; сјајан; светлуцав; искричав применовнїками при, ґу, коло а) ~ при блїщацосц ж. блиставост, прим. з лок. близу; ~ при валалє близу блиставило, блештавост; сјај; гланц села; б) ~ ґу прим. з дат. близу; блїщиц ше -им ше коц. оп. станули ~ ґу нам стали су близу нас; в) блїщац ше ~ коло прим. з ґен. близу; прешли ~ блок х. з розл. знач. блок; коло нас прошли су близу нас квартельни ~ стамбени блок; ~ за блїзкосц ж. близина, блискост; рисованє блок за цртање у блїзкосци у близини блокада ж. блокада блїск х. 1. блесак; блїск блокадни -а -е блокадни блїскавки блесак муње; 2. (блїщанє) блокирац -ам зак. и нєзак. сјај, сев; блїск оружия сјај оружја блокирати блїскавични -а -е оп. блок-нотес х. блок-нотес блїскавков(и) блондин х. блондин блїскавка ж. муња; блїскавки блондин(к)а ж. блондин(к)а блїскаю муње севају блощица ж. зоол. стеница блїскавков(и) -а -о/-е муњевит; блуд х. блуд; робиц ~ чинити з блїскавкову швидкосцу муњевитом блуд, блудничити брзином;  ~ война муњевит рат блудзиц -им нєзак. 1. лутати; 2. блїсканє с. муња, муње, севање а) (трациц свидомосц о себе) губити се; муња; блїсканє го зашлєпело муња га хори блудзел, нє знал дзе є болесник се је заслепила; ~ и тресканє муње и губио, ниjе знао где jе; б) (приповедац громови як нє при себе) булазнити блїскац нєзак. безос. севати; блудни -а -е блудан;  ~ дом блїска муње севају; блїскало муње су (хижа) блудиште, блудилиште; ¤ ~ син севале библий. блудни син блїскаци -а -е блескав блуднїк х. блудник; развратник  блуднїца ж. блудница; пришол на роботу, бо бул хори ниjе развратница дошао на посао, jер jе био болестан; II блудно присл. блудно; модал. звич. видзелєне зоз запяту ¤согришиц ~ сагрешити блудно наиме; идуцого року будземе мац досц блудносц ж. блудништво електричней енерґиї, бо, у нашей блузенка ж. оп. блузночка жеми ше вибудую вецей блузна ж. блуза гидроцентрали идуће године ћемо блузночка ж. дем. блузица имати довољно електричне енергије, блуканє с. лутање, лутња, наиме, у нашој земљи ће се изградити скитање, скитња, смуцање више хидроцентрала; ◊ ~ же... jер jе блукац -ам и блукац ше -ам ше наводно... нєзак. лутати, скитати (се); тумарати; боа ж. зоол. боа х., удав (Boa луњати; потуцати се constrictor) блукацки -а -е луталачки, боб¹ х. бот. боб (Faba bona скиталачки, скитнички medik) блукач х. луталица, скитница; боб² х. спорт. боб тумарало, луњало; вандровкаш бобальки ж. мн. (єд. бобалька) блукачка ж. луталица, “бобаљки” (русинско национално скитница, скитачица; вандровкашица божићно јело: округлице од хлебног блукаюци -а -е лутајући теста с маком) блюванїна ж. бљувотина бобер -бра х. зоол. дабар блювац -ам нєзак. повраћати, бобка ж. 1. зрно, бобица, пуце; ~ бљувати; сце ше му ~ тера га на грозна зрно грожђа; 2. зоол. бобица, повраћање громуљица (cysticercus) блюзґац -ам нєзак. (сплєтац ше) бобкави -а -е бобичав, бобичаст, трaбуњaти, бaљeзгaти, лупeтaти, громуљичав тртљaти бобкасти -а -е: ~ овоц пож. блюзнуц -южнєм зак. (гоч цо бобичаво воће; ~ месо вет. бобичаво повесц) лупити, бубнути месо блющ х. бот. бршљан (Hedera бобкастосц ж. вет. бобичавост, helix L.) строка бляди -а -е блед; ◊ на блядо бобков(и) -а -о/-е зрнаст;  присл. бледо; ¤ ~ як мур оп. били як бобково лїсце с. 1. бот. ловор (Laurus мур nobilus); 2. ловоров лист; 3. бобково блядки -а -е дем. бледуњав, лїстки/лїсца мн. бот. ловори, ловорике блеђан, блеђахан бобок -бка х. оп. бобка; ¤ бляднуц -нєм нєзак. бледети заробок- ~ (слаби заробок) сто година блядо присл. бледо деведесет гроша блядосц ж. бледило бобров -а -о дабров; ~ бундичка блядотвари -рого х. (Индиянєц) дабровина бледолики бовда ж. заст. (будка) киоск, бляха ж. колєс. ташна дућан бляховац -хуєм нєзак. ґубити бовкнуц -нєм зак. 1. (моцно боjу, бледети, белети, лињати, чилети вдериц) а) (дакого/дацо) лупити, бляшка ж. 1. парче лима; 2. коц. очепити, млатнути, звизнути; техн. платна одаламити, одрапити; треснути, бльохценїна и бльочка ж. мазнути; б) (звич. з часцу цела по бућкуриш дачим або до дачого) лупити, треснути; бо I злуч. причинови јер; нє бовкнул (з) главу до греди лупио је главом о греду; 2. а) (о огню) букнути, (ожог) штрелї (о нєбизовней, планути; б) прен. планути, ускипети нєизвесней ситуациї) боже здравља; бовкнуц ше -нєм ше зак. лупити кому ~ тому и шицки святи коме бог  се, треснути се ко jе ближе ватри боље се огреjе; бовтгайташ х. свод; муровац на людзох ше нє ганьби а бога ше нє бої ~ зидати на свод дебелих jе образа; най ~ захранї да бог бовчац -чим нєзак. буктети, сачува; най ми ~ пребачи боже (ме, ми) буктати, пламтети прости; най му ~ грихи (душу) бовчаци -а -е буктав опросци (пребачи) оп. най му ~ да бовчиц -им нєзак. коц. оп. царство небесне; най ~ (Христос) бовчац заварує оп. най ~ захранї; най му ~ да Бог/бог х. бог; ¤ ~ би го (ю и царство небесне бог да му душу под.) знал бог ће (свети) знати, бог те прости; най ше о нїм ~ стара  шта му пита; бог го ма (скапал, нєт го) нема га бог да; не суди боже (престац, ни од корова; ~ го (це и под) скарал закончиц и под.) (о дачим цо барз убио га (те и сл.) бог; бог го такого длуго тирва) ни конца ни краjа чему; не зведол (створел) (таки характер ма од суди боже (же би ше врацел, же би уж народзеня) како га jе бог створио; ~ дал пришол и под.) (о даким кого ше длуго ~ вжал (треба ше помириц з утрату) чека) као да смо га по смрт послали; нє бог jе дао бог jе узео; ~ нє плаци кажду ~ зна цо није бог зна шта; нє дай боже соботу (нєдзелю) [алє плаци] правда jе не дај боже, далеко било; од бога дати спора али достижна; ~ нє понагля алє богом дан; охабиц дакого/дацо на бога посцигнє бог jе спор али достижан; ~ (пре)пустити кога/што судбини; панє це дал бог те мазо, бог га његов; боже боже [швети] господе боже; пияного и добри боже мили, драги боже; боже ~ чува неће гром у коприве; пре бога Исусе Христе (Хрисце) господе боже; милого ако бога знаш, за име бога, бога боже Саваоте оп. боже Исусе Христе ради, забога; слава богу хвала богу; ти (Хрисце); вистати яґда богу душу боже знай оп. ~ би го (ю и под.) знал; придава на смрт уморан; влапиц бога то ище помож боже то је још боже за ризи ухватити бога за браду; голи як помози, то jе jош смиље и ковиље; то кед го бог на швет дал го као од мајке лєм ~ зна то нико не зна, то само бог рођен; дай боже из твоjих уста у божиjе jедини зна; хто вчас става тому и ~ уши; дал би ~ дај боже, да бог да; дац дава ко рано рани две среће граби; хто (придац) богу душу (умрец) отићи богу ше стара тому и ~ дава  свако jе ковач на истину, испустити душу; до Христа своjе среће; цо ~ да шта бог да; чловек бога дозлабога, преко сваке мере; жиц снує а ~ одредзує човек прави планове, [себе] як мали ~ [у вельким али му се они не остваре увек како би сакайтове] живети бог богова, живети он хтео; як ~ розказує (розкаже) како као бубрег у лоју; за бога єдиного оп. бог заповеда; я о боже ти о коже (нє пре бога милого; заваруй боже оп. можеме ше розумиц: я гуторим єдно, а захрань боже; за нє дай боже злу не ти друге) jедан у клин други у плочу, требало; захрань (зохрань, сохрань) као баба и бог, jа дерем jарца а ти козу боже боже сачувај, сахрани боже; и ~ богати -а -е 1. богат; ~ чловек на ньго забул и бог га је заборавио; богат човек; 2. а) богат, изобилан; идз(це) з богом (идз(це) гет, Бачка ~ зоз житом Бачка је богата престань(це) уж раз) иди(те) с милим пшеницом; б) обилан, обилат; рика ~ з богом; кажди у бога дзень (вечар) рибу река је обилата рибом; в) богат, сваки божји дан; свако божје вече; кед ~ издашан; ~ жатва богата жетва да ако бог да; кед ~ да та и мотика  богато присл. богато богохулство с. богохулство богатосц ж. оп. богатство (2) богочловек х. богочовек богатство с. 1. богатство; 2. Богоявлениє [Господнє] и изобиље; издашност; обилатост, Богоявлєнє с. церкв. (швето 06/19. 01, обилност; ¤ купац ше у богатству Трокралї) Богојављење, Водокрст, пливати у богатству Водокршће богаценє с. богаћење богумили х. мн. (єд. богумил) богациц (ше) -им (ше) нєзак. ист. богумили богатити (се), обогаћивати (се) богунєнависни и богупроцивни богацки -а -е богаташки -а -е богомрзак, богумрзак богач х. богаташ богуугодни -а -е оп. богоугодни богачка ж. богаташица боґаль х. беш. серб. богаљ (оп. богиня ж. богиња, божица калїка) богобойни -а -е богобојажљив боґар х. (чарни конь) вранац богобойносц ж. боґара ж. (чарна кобула) богобојажљивост, богобојазан врануша, враница Богов/богов -а -о Божjи/божји;  боґля ж. експр. главурда, богова (божа) катичка ж. зоол. тинтара, тиква, чутура бубамара (Coccinella septempunctata) боґозовац -зуєм нєзак. богарати, богови -а -о и боговити -а -е: псовати кажди (цали) ~ (у бога) дзень (вечар и боґрач х. (бакарни котлїк) под.) сваки (цео) божји (боговетан), дан бакрач (вече и сл.) боґриш х.: боґриша ци ище боголюбиє с. богољубље [твойого] оп. бодяна ци ище [твойого] боголюбни -а -е богољубив, бод х. спорт. и др. бод богољубан бодай слов. да бог да, дабогда;  богонєнависнїк х. богомрзац ~ би лєм..., лєм ~ би... тек да...; ~ би це Богородица ж. рел. Богородица; розсадзело оп. под розсадзиц; ~ би ци  Богородице [Дїво] церкв. (назва добре було, ~ ци ище [твойо] молитви) Богородице Дjево, горв. (гандрованє) не било те (га итд.); Здравомарија; вимодлїц три поробиц ~ було урадити како било [да Богородице Дїво одмолити три било], урадити тек онако Богородице Дjево бодовац -дуєм нєзак. бодовати богослов х. богослов, бодови -а -о/-е спорт. бодовни богословац бодор х.: ¤ нагнївани як ~  богословиє с. (ученє о Богови и љут као рис вири) богословље бодри -а -е бодар богословия ж. богословија бодриц -им нєзак. бодрити богословски -а -е богословски бодросц ж. бодрост богослужебни -а -е бодян х.: ¤ бодяна ци ище богослужбени [твойого] (гандрованє, лаце) богара ти богослуженє с. богослужење, твога богослужје боем х. боем богоугодни -а -е богоугодан; ~ боемски -а -е боемски дїло богоугодно дело божески -а -е 1. (хтори ше богохулїтель х. богохулник одноши на божества) божански; 2. оп. богохулїц -їм нєзак. богохулити божествени богохулни -а -е богохулан божествени -а -е 1. божанствен; богохулнїк х. оп. богохулїтель 2. оп. божески (1)  божество с. божанство (улїци, беґелю и под.) он иде овом Божи/божи -а -е Божји/божjи;  страном, а она иде другом страном божа катичка оп. богова катичка; ~ (улице, канала и сл.); нападнуц на кравичка зоол. богомољка (Montis дакого з боку напасти кога с бока; religiosa); божи хлєбички х. мн. (єд. гойса ше з боками при ходу њише се божи хлєбичок) оп. христов баґрен; боковима при ходу; лєжац на боку служба ~ церкв. служба божjа; ¤ ~ кара лежати на боку (поребарке, постранце); божја казна, бич божjи; ~ цело церкв. 2. (у кнїжки) страница; 3. (часц цела од причест; кажди ~ дзень сваки божjи пазухи по клуб) слабина; 4. (щитнїк на дан; кара ~ велик неваљалац, скот; мосце и под.) браник  ~ сланїни пола людзе божи! људи божjи!, људи моjи!; (крпа) сланине; обрацац ше з бока на ~ сияса ~ (барз вельо) тушта и тма, сила (при спаню и под.) превртати се с бока божиjа; цали ~ дзень (ноц, лєто и под.) на бок; з боку присл. 1. (на боку) по цео божји (боговетан) дан (ноћ, лето и страни, са стране; 2. (з бочней страни) сл.); цо за ~ годзина?! (о вельким са стране; на боку присл. на страни; од нєсподзиваню) господе боже, шта ли jе боку присл. са стране, с бока; о пол сад то?!; чловече ~ човече бока искривљеног тела (на jедну божня ж. заст. богомоља страну); под боком на дохват(у) руке божо прикм. нєпрем. божји божок -жка х. рел. идол бок х. 1. ....................... а она иде божур х. бот. божур (Paeonia) другом страном (улице, канала и сл.); боза ж. цукр. боза нападнуц на дакого з боку напасти бозоґвань х. заст. маљ; мотка; ¤ кога с бока; гойса ше з боками при моцни як ~ jак као бик ходу њише се боковима при боїско с. и боїще с. 1. бојиште; ходу; ................... браник  ........... 2. ратиште обрацац ше з бока на ~ (при спаню и бой х. бој; мегдан под.) превртати се с бока на бок; з боку Бойки х. мн. (єд. Бойко) Бојки присл. 1. (на боку) по страни, са стране; (етничка група у западној Украјини) 2. (з бочней страни) са стране; на боку бойкот х. бојкот присл. на страни; од боку присл. са бойкотовац -туєм нєзак. стране, с бока; о пол бока ................... бојкотовати бойна ж. ист. бојна боканчи ж. мн. (єд. боканча) бойни -а -е оп. бойови (1) баканџе, цокуле бойнїк х. ист. бојник бокати -а -е бокат бойови -а -е 1. бојни; ~ опрема Бокель х. (житель Боки бојна опрема; ~ отров бојни отров; 2. Которскей) Бокељ, Бокељац бојеви; ~ кулька бојеви метак; ~ бокельски -а -е (од Бока) готовосц бојева готовост бокељски бойовиско с. оп. боїско бококоторски -а -е бойсе: у ~ викр. (при чудованю, бококоторски нєсподзиваню) у бога му (ти) боком присл. 1. (нагнївано) бойтар х. статк. 1. (чобанов љутито; попреко, искоса; прекорно; помоцнїк) бојтар; 2. краварски пас патриц ~ на дакого гледати попреко бок х. 1. а) (лїва або права часц кога; 2. (з боком обрацени дакадзи) простору, предмета, цела) страна; бок; бочно; станул ~ же би лєпше чул стао з правого боку са десне стране); вон jе бочно да боље чује; 3. косо, укосо идзе по тим боку (тим боком), а вона боком-боком присл. постранце; идзе по другим боку (другим боком) а вон ~ и вифуркнул вонка а он постранце, постранце и шмугнуо jе скитница напоље больонґовац -ґуєм нєзак. лутати бокс¹ х. спорт. бокс (бескорисно или чинећи штете) бокс² х. (преградзенє) бокс больтац -ам нєзак. мућкати бокс³ х. скор. бокс большевик х. ист. бољшевик боксер х. боксер большевицки -а -е бољшевички боксерски -а -е боксерски бом викр. оном. за подражованє боксит х. мин. боксит звуку дзвона бам бокс-меч х. спорт. бокс-меч бомба ж. бомба бокснуц -нєм зак. бокснути бомбардер х. бомбардер боксовац (ше) -суєм (ше) нєзак. бомбардовац -дуєм нєзак. боксовати (се), боксати (се) бомбардовати, бомбардирати Болгар х. Бугарин бомбасти -а -е бомбаст болгарски -а -е бугарски бомбастични -а -е (реторични) болєнє с.: ~ зуба зубобоља бомбастичан, бомбастички болїц -ї нєзак. болети бомбаш х. бомбаш болнїчар х. болничар бомбашски -а -е бомбашки болнїчарка х. болничарка бомбона ж. 1. бомбон х., боляк х. 1. мед. прораст, болна бомбона ж.; 2. бомбони мн. шећерлема, израслина; тумор; 2. прен. бољка; ¤ ~ шећерлама езерни звич. у виразох хтори знача бомбонєра ж. бомбоњера прейґмирносц, нєсподзиваносц и под.: бомбонка ж. дем. бомбоница болєло ме до боляка езерного био сам бомбочка ж.: бомбочки з изван себе од бола; дзе ми окуляри у чоколаду кул. бомбице с чоколадом боляка езерного? где су ми у врага бомбус х. коц. оп. бомбона (1) наочари?; идз до боляка езерного иди боме слов. беш. серб. богме, вала до врага; нєшка шицко драге до (оп. вера) боляка езерного данас jе све скупо да бомс х. експр. билмез, будак те бог сачува бон х. бон боляци -а -е 1. а) болан; ~ рана бонджа ж. велик, крупан плод болна рана; ~ дотик болан додир; б) (обич. кромпир или парадаjз); яка ~ ! шицок сом ~ све ме боли; в) прен.: ~ (яка велька кромпля) каква кромпирина! душа болна душа; ~ питанє болно бондя ж. гандр. непажљива, питање; 2. боляце -цого с. болно место; неразумна женска особа масница, мазница бонтон х. бонтон болячка ж. 1. бољка; 2. бор¹ х. хем. бор болячки мн. мед. а) упала жучи; б) бор2 х. бот. беш. (серб.) бор (оп. болови у желуцу и сл. сосна) боль х. бол ж.; ~ у клубох борба ж. борба; ¤~ за кукобоља; ~ у крижох крстобоља; ~ обстоянє (за живот, за насущни хлєб) борба за опстанак (за живот, зуба зубобоља; курчиц ше од больох за насушни хлеб); ~ на живот и превијати се од болова шмерц борба на живот и смрт больґов х. ленчуга, ленчура, борбени -а -е 1. борбен, ленштина ратоборан; 2. борбени, борни больґозовац -зуєм нєзак. оп. борбеносц ж. борбеност, больонґовац ратоборност больнїца ж. оп. шпиталь борґ х. вересија; ¤ достац больнїцки -а -е оп. шпитальски (купиц, пиц и под.) на ~ добити больонґа х. и ж. бараба; (купити, пити и сл.) на вересију босанскогецеґовски -а -е борґаш х. вересијаш, вережџиjа босанскохерцеговачки борґовац -ґуєм нєзак. (брац на боси -а -е бос, босоног;  ~ борґ) вересијати драга колски (земљани) пут бордел х. бордел боски¹ -а -е дзец. бос, босоног бордо¹ прикм. нєпрем. боски² -а -е (од Бог) бож(и)ји; з (цмочервени) бордо боску помоцу уз божју помоћ бордо -оа х. (вино) бордо Босна ж.: и мирна ~ [аж по борец -рца х. 1. борац; 2. ратник; Лалить] и мирна Босна; Босну му ище 3. (у двобою) мегданџија; 4. оп. богара му његовог боритель босорак х. празн. вештац, борецки -а -е 1. борачки; 2. оп. вештер, вештичар борительски босорка ж. 1. празн. вештица; борикац -ам нєзак. 1. а) (глєдац бабарога, бабаруга; 2. зоол. (ноцни шпиртаюци, преврацаюци) претурати, мотильчок) лептирица, ноћни лептир превртати, бркати; ~ по фийовкох (Noctuidae) претурати по фиокама; б) мрсити; босорчата с. мн. (єд. босорче) унучок борика дїдови баюси унучић бот. лепи глиша (Zinnia elegans Jacq) мрси деди бркове; 2. (правиц дробни бостан х. бостан габи) мрешкати; 3. а) (исц, наиходзиц у боство с. 1. (существо Бога) вельким количестве – о води, потоку и боштво, божанство; 2. божанска моћ под.): вода борикала з потокох до ботанїка ж. ботаника рики вода се брзо сливала из потока у ботанїчар х. ботаничар реку; од заходу борика хмара од запада ботанїчни -а -е ботанички се ваља облак; б) (давац, правиц у ботоши ж. мн. (єд. ботоша) вельким количестве, у вельких фалатох чарапе и под.): тота крава борика млєка ова ботошар х. чарапар крава даје пуно млека; тот плуг борика ботошарня ж. чарапарница груди оваj плуг ваља велике грудве ботошки ж. мн. (єд. ботошка) борикац ше -ам ше нєзак. 1. дем., дзец. чарапице узбуркавати се; 2. борити се, бацакати бохтер х. жель. боктер, рампар се бохтерня ж. жель. боктерница, борилїще с. борилиште чуварница боритель х. борилац, борац бочац -ам зак. и нєзак. дзец. борительни -а -е борилачки пољубити/љубити, цокити бориц ше -им ше нєзак. борити бочиц ше -им ше (на дакого и се; тући се без обєкта) нєзак. попреко гледати бор-машинка ж. техн. кога, пречати се на кога; имати злу бушилица вољу, бити киван на кога; љутити се борни -а -е: ~ коч воєн. борна бочкац -ам нєзак. љубити; ¤ кола бочкам руки љубим руке боровичка ж. оп. клековача бочкац ше -ам ше нєзак. љубити боровнїца ж. 1. бот. оп. се чарнїца; 2. (сок) боровница бочкор х..: ¤ бочкор до бочкор а борщ х. кул. (густа желєнявова чижма до чижми коц. (треба же би юшка) боршч ступали до малженства тоти цо бос х. (шеф) бос пасираю єдно ґу другому) слика за (уз) Босанєц -нца х. Босанац прилику, нека иде слика на прилику босански -а -е босански бочкори ж. мн. (єд. бочкора) опанци; ◊ ґумово бочкори гумењаци; ¤ избраздан бочкора обула папучу, таке то кед браздач х. поль. (конь хтори при бочкора обує папучу (нараз ше ораню идзе по бразди) браздаш, дешњак попанщел) попапучени опанак, изашао браздочка ж. дем. браздица;  (искочио) jе из опанака; одруциц мозґова ~ анат. мождана вијуга дакого/дацо як стару бочкору бацити Бразилєц -лца х. Бразилац кога/што као стару канту; познац бразилски -а -е бразилски дакого/дацо як стари ~ познавати бразлет(к)а ж. наруквица, кога/што као своj џеп; щесце як у бразлет(н)а, гривна [старей] бочкори слаба срећа брайов -а -о:  ~ азбука брајева бочкораш х. опанчар азбука бочкорки ж. мн. (єд. бочкорка) брак¹ х. 1. беш. (< серб.) брак дем., дзец. опанчићи (оп. малженство) бочни -а -е бочни;  ~ сушед брак2 х. заст. (тото цо хиби) први комшија недостатак; ~ фаховцох недостатак Бошняк х. 1. (житель бувшей стручњака Югославиї муслиманскей вири) браман х. браман, браманац Бошњак; 2. заст. оп. Босанєц брамушка ж. мрав бошняцки -а -е 1. (од Бошняк брамушков -а -о мрављи;  ~ (1)) бошњачки; 2. заст. оп. босански квашнїна хем. мравља киселина боягуз х. страшљивац, кукавица брамушкоєд х. зоол. мравојед бояжлївец -вца х. бојажљивац, (Myrmecophaga tridactila) бојажљивко брамушнїк х. мравињак бояжлїви -а -е бојажљив, брана¹ ж. (на гидроцентрали) страшљив брана бояр ист. бојар, бољар брана² ж. поль. брана; желєзна браво викр. браво ~ брана, влачуга (войв.); церньова бравура ж. бравура (тарчова) ~ прућана брана (войв.) брада ж. брада; ¤ робиц на бранджа ж. банда, гомила свою браду радити на своју руку (неваљалих дечака и сл.) брадавка ж. брадавица бранжа ж. бранжа брадавкасти -а -е брадавичаст, бранєни -ного х. суд. брањеник брадавичав бранїк х. браник; штитник брадати -а -е 1. брадат; 2. бранїтель х. бранилац брадати -того х. брадоња бранїтельство с. бранилаштво браделко с. дем. камара, бранїц¹ -їм нєзак. 1. (сперац, нє камарица, стог, стожић допущовац) бранити, забрањивати; 2. брадичка ж. дем. брадица (охраньовац, щициц) бранити; штитити брадло с. 1. поль. камара, стог; 2. бранїц² -їм нєзак. поль. бранати, прен. камара, хрпа, гомила;  поль.: влачити, влачугати (войв.) вершиц ~ (при звожованю) садевати бранїц ше -їм ше нєзак. бранити повлату; завершиц ~ (при звожованю) се; штитити се завршити, површити; класц ~ садевати браон прикм. нєпрем. браон (денути) камару; скласц шено до брат х. (мн. браца -атох) брат;  брадла саденути сено у камару ~ по креви (сонароднїк) брат по крви; ~ брадочка ж. дем. оп. брадичка по мацери (по оцови) брат по мајци бразда ж. 1. бразда; 2. (по оцу); власни ~ рођени брат; вододерина мацеров ~ уjак; мужов ~ девер; браздасти -а -е браздаст, нєвласни ~ полубрат; оцов ~ стриц; ¤ (рихтац ше) спремати се; мац ше бере анї ~ анї сват ни род ни помозбог до церкви мама се спрема у цркву; дзе братимиц ше -им ше нєзак. ше береш? куд се спремаш? куда ћеш?; братимити се 2. (до дачого – лапац ше) прихватати се; братинство с.: ¤ прешло ~ ~ до роботи прихватати се посла; 3. (погубело ше приятельство) пуче (чуриц до нукашньосци превозки, обуї и (пукла) тиква под. – о води) улазити; продирати, братия х. фам. буразер надирати; преливати се; наштред братняк х. 1. брат од стрица, рички вода ше им брала до коча стричевић, (прво)братучед; 2. брат од насред речице вода им jе продирала тетке, тет(к)ић; в) брат од ујака, горв. (улазила) у кола; у баркох вода ше нам братић брала до ципелох у барицама вода нам братняков -а -о коjи припада jе улазила у ципеле; 4. експр. (швидко брату од стрица, тетке или уjака; то ~ одходзиц оддакаль) купити се, губити хижа то jе кућа мог брата од стрица се, брисати, чистити се, севати; бер ше! (тетке, уjака);  ~ син другобратучед губи се!, пакуj се!; 5. взаєм. повр. братов -а -о братов, братовљев;  (ступац до малженства) узимати се ~ син синовац, братанац, братанић; ~ брацик х. 1. дем. брат; мой ~ моj дзивка синовица, синовка, братаница мали (млађи и сл.) брат; 2. гипок. браца, братозабивацки -а -е брацан, брацо, брајко, братан, брат, братоубилачки; ~ война братоубилачки бата; е, мой брацику! е, мој брајко! рат брацке -кого с. фолкл. заст. братозабойнїк х. братоубица “брацке” (вечера са игранком на поселу братозабойнїцки -а -е оп. младих) братозабивацки брацковац ше -куєм ше нєзак. братозабойство с. братоубиство фолкл. заст. правити “брацке” (оп. братолюб(и)є с. братољубље брацке) братски -а -е братски, бре слов. беш. бре братински;  по братски присл. братски бревно с. брвно, балван братство с. братство брег х. 1. брег; брдо, вис; 2. брац берем нєзак. 1. узимати; ~ (побрежє) обала; ~ рики обала реке;  за жену узимати за жену; 2. (до рукох) исц до брега, исц горе брегом ићи узимати; дохватати; 3. (однїмац) узбрдо; исц з брега, исц долу брегом узимати, одузимати, отимати; ићи низбрдо; лядови ~ ледени брег; ¤ ускраћивати; 4. (воду зоз жридла и под.) давац (обецовац) дакому бреги и захватати, хватати, грабити; 5. (примац долїни давати (обећавати) коме куле и путнїкох) укрцавати, примати; 6. (тиц, градове доставац на чежини) товити се; гојити брегасти -а -е:  ~ осовина се, дебљати; 7. поль. заст. ~ конопи техн. брегаста осовина брати конопљу; 8. (буц гандровани або брегов(и) -а -о/-е 1. брдски; ~ бити) добијати/добити своје; чекай, артилєрия брдска артиљерија; 2. оп. будзеш ти [свойо] ~ чекај, добићеш ти бреговити своје; ¤ ~ под свойо (адаптовац дзецко) бреговити -а -е брдовит усвајати; ~ дябла награјисати као жути брежина ж. висок брег мачак; нє брал шалу (франту) бреза ж. бот. бреза (озбильно похопел, злєкол ше) видео jе брезов(и) -а -о/-е брезов да jе враг однео (узео) шалу бремза ж. оп. бренза брац ше берем ше нєзак. I бренайзло с. заст. бренајзл, кудравило  бренди -ия х. бренди дакому оп. кому ~ ; водзиц бриґу бренза ж. заст. кочница водити бригу; водзиц люцки бриґи [о брензовац -зуєм нєзак. заст. своїм хлєбе] водити туђу бригу; кочити, бремзати задавац дакому бриґи задавати коме бренкарка ж. зоол. звечарка главобољу (бриге); заспац як на бриґу (Crotalus horridus) чврсто заспати кад ниjе време спавању, бренкац -ам нєзак. звонити (о заспати као за инат; кому ~ ко те пита; звонцету); годзина бренка сат звони; остатня ~ девета (седма, последња) телефон бренка телефон звони; брига; яка (цо) ми ~ 1. шта се то мене школски бренчок бренка школско тиче; 2. (нє старам ше) баш ме брига, звоно звони; бициґла бренка бицикл баш ме боли звони бриґада ж. бригада бренкаци -а -е: ~ годзинка бриґадир х. бригадир (годзина) будилник бриґадист -та и бриґадиста х. бреновац (ше) -нуєм (ше) бригадист(а) нєзак. заст. бреновати (се), кудравити бриґадни -а -е бригадни (се) бриґовац -ґуєм нєзак. бринути, бренчац -чим нєзак. 1. звонити, забрињавати; бриґує нас звекшанє бренцати, зврјати; 2. звецкати ценох забрињава нас повећање цена бренчок -чка х. звоно, звонце; бриґовац ше -ґуєм ше нєзак. школски ~ школско звоно; ~ на бринути (се), забрињавати се; бриґовал уходних дзверох звоно на улазним ше пре дзеци бринуо jе због деце вратима бриґуюци -а -е забрињаваjући брескиня ж. бресква брид х. 1. гадост, гад; 2. брескиньов -а -о бресквин прљавштина брест х. 1. бот. брест; 2. (древо бридж х. карт. бриџ як материял) брестовина бридзиц -им нєзак. 1. прљати; 2. брестов -а -о брестов (робиц бридким) грдити, нагрђивати; 2. брех х. лавеж (вируцовац фекалиї) а) балегати; бреханє с. лајање, лавеж брабоњати; избацивати измет; б) (о брехац -ешем нєзак. 1. лајати; 2. мухох) пљувати; мухи бридза по прен. а) (вельо приповедац) лајати; б) судзини муве пљуjу по посуђу (гуториц нєправду) лагати; ¤ о кого ше бридки -а -е 1. (нєчисти) прљав; бреше того витор нєше ми о вуку а вук 2. а) (нєкрасни, нєшумни) ружан, гадан; на врата ~ малюнок ружна слика; ~ хвиля брехаци -а -е лајав; лајавац ружно (гадно) време; невреме; б) брехнуце с. лавеж (поjединачан) накарадан; наказан, нагрдан; 3. прен. брехня ж. гандр. лаж ружан, безобразан; недоличан; бридки брехняви -а -е гандр. лажљив слова ружне речи; ~ справованє брехун х. гандр. лаjавац недолично понашање; 4. з неґацию: вон бреша ж. (отвор, пребой) бреша нє ~ он jе доста леп брещковити -а -е брежуљаст, бридко присл. 1. (нєчисто) брежуљкаст, хумовит прљаво; 2. (нєкрашнє, нєшумнє) ружно; брещок -щка (и беш. брежка) х. гадно; 3. прен. ружно, безобразно дем. брежуљак, брдашце, хум, хумка бридкосц ж. 1. (нєчистота) бриґа ж. брига; ¤ бриґа бриґу прљавштина; 2. (нєшумносц) ружноћа; найдзе [гоч и слунко зайдзе] (чловек грдоба, нагрда; 3. прен. гадосц, вше ма бриґи: єдна прейдзе, друга бљувотина придзе) брига бригу стиже (войв.); ~ бриднуц -нєм нєзак. бити неподношљив, смучити се; бридню ми уху зуjи ми у уву твойо совити смучили су ми се твоjи бринуц -нїм нєзак. 1. (церпнуц и савети пухнуц – о рукох, ногох) отицати; бриднявка ж. зоол. крастава трнути; ноги єй бриня ноге jоj отичу; жаба (Bufo viridis L.) бринєл му задок од палїчки трнула му бридота ж. 1. (бридка особа) jе стражњица од штапа; 2. бубрити ругоба, грдоба, гадура, накарада, бринячка ж. зујалица нагрда; 2. ружноћа, гадост брис х. мед. брис бридюх х. гадов Британєц -нца х. Британац бризґ х. млаз; бризак; штрцај британски -а -е британски бризґалька ж. бризгаљка бритва ж. бријач, бритва бризґац -ам нєзак. (вибивац у бритвар х. коц. (байбер) млазох) бризгати, ударати, млазати берберин, бријач; брица бризнуц -ижнєм зак. (вибиц у бритварня ж. берберница млазу) бризнути, ударити, млазнути бритварски -а -е берберски, брикет х. брикет бријачки брикетовац -туєм нєзак. бритвиц (ше) -им (ше) нєзак. брикетовати, брикетирати бријати (се) брила ж. заклопац, петњар бричка ж. заст. чезе (войв.), пећар (войв.); положиц вариц брод х. (плїтке место през рику) за брилу ставити да се кува иза брод, газ; плићак петњара; ◊ груди як брили (барз вельки бродзиц -им нєзак. 1. (нє спац груди при ораню и др.) грудве као санте; вноци и робиц дацо) бдети; не спавати ¤ брилу! роткве теби стругане!; достац ноћу радећи нешто; 2. (ходзиц, брилу з цеском (нїч нє достац) добити путовац) бродити; пловити; лутати; ◊ шипак слунко бродзи сунце час зађе за брилиянт х. брилијант облаке, час се помаља брилиянтов(и) -а -о/-е брокат х. текст. брокат брилијантски брокатов(и) -а -о/-е брокатни, брилїрац -ам и брилїровац брокатски; ~ сукня брокатна сукња -руєм нєзак. бриљирати броки ж. мн. (єд. брока) 1. брилянтни -а -е бриљантан ловар. сачма; вельки броки курјакуша; бриндзов(и) -а -о/-е: ◊ дробни броки сита; 2. (у лаґеру) бриндзово галушки кул. резанци са куглице сиром (умешени од теста с кромпиром, бром х. хем. бром преливени прженом сланином) бронза ж. бронза бринет х. бринет, црник бронзов(и) -а -о/-е бронзан, бринет(к)а ж. бринета, црнка медан;  ~ час бронзано доба бринєнє с. зујање, зуј, зузук, бронхиї мн. анат. бронхије, зврка душнице бринїц -їм нєзак. 1. (о мухи, бронхитис х. мед. бронхитис пчоли и под.) зујати; брујати; зврндати; бронхиялни -а -е бронхијалан, брнчати, брнчити; зузукати; 2. (о душнички дзвону, гласу и под.) гудети, бруjати; броцак х. руксак церква бринєла од писнї црква jе брош х. брош бруjала од песме; дроти на телеґрафох броширац -ам зак. и нєзак. бриня жице на бандерама бруjе; 3. (при кнїжковяз. броширати кошеню з косу) сиктати; коса бринї брошура ж. брошура коса сикће; 4. (у уху) зуjати; бринї ми у бруґа ж. муз. бас (инструмент); ¤ було и бруґи и ґайди било jе много зуба; вон о сто брухи (може вельо єсц) плача, предбацивања, свађе и сл. он има велик стомак; гурчи ми у бруху (поводом неког неспоразума) (барз сом гладни) крче ми црева; ма бруґаш х. басист(а) косци у бруху франт. с тешкоћом се бруґовац -ґуєм нєзак. муз. 1. сагиње; писац з бруха писати без свирати на басу, басирати; 2. (при размишљања (чланак и сл.); скакац шпиваню) пратити басом, басирати себе до бруха (на свою чкоду, процив бруд х. 1. прљавштина; 2. гадост, себе робиц) скакати сам себи у уста; гад скочел бим му до бруха (нє подношим брудзенїна ж. веш (за прање); ¤ його справованє, поступки) не могу да виношиц брудзенїну износити прљав га смислим веш брухати -а -е 1. трбушаст, куљав, брудзиц (ше) -им (ше) нєзак. пупав; 2. брухати -того х. трбоња прљати (се) брухов(и) -а -о/-е трбушни;  ~ брудни -а -е прљав; мусав; тифус мед. трбушни тифус мрљав бруцош х. бруцош брудняви -а -е прљав (о боjи) бруцошка ж. бруцошкиња брундзац ше -ам ше нєзак. бруцошски -а -е бруцошки (гнївац ше, дуц ше) дурити се брушаци -а -е брусаћи брунїц -їм нєзак. оп. бринїц (1- брушач х. брусач 2) брушачка ж. шлосер. и др. бруняци -а -е бруjав; зуjав; ◊ ~ брусилица муха ж. зоол. мува зујара (зунзара) брушенє с. брушење;  камень (Caliphora erythrocephala Meig) за ~ брусаћи камен брус х. брус; ¤ брус! мало сутра! брушиско х. ауґм. и пейор. брусар х. оштрач, брусар трбушина, стомачина, мешина брусарня ж. оштрачница, брушиц -им нєзак. брусити; брусионица, брусиона тоциљити, точити брусгалтер х. прслук, грудњак, брушлїк х. 1. коц. оп. лайбик; 2. брусхалтер прслук (женски); 3. оп. брусгалтер брусни -а -е и брусов(и) -а -о/-е брушлїчок -чка х. 1. дем. од брусни брушлїк (2) прслучак, прслучац, брусница ж. бот. брусница прслучић; 2. оп. брусгалтер (Vaccinium vitis idaea) брущок -щка (и беш. брушка) х. брутални -а -е бруталан 1. дем. трбушчић, трбушче, стомачић; бруталносц ж. бруталност 2. (верщок пальца) јастучак бруто прикм. нєпрем. и присл. брущкасти -а -е бокаст; ~ погар бруто; ~ -приход бруто-приход бокаста чаша брух х. 1. трбух; стомак; 2. мед. бу викр. за страшенє бу, бау (пукнутосц) брух, кила;  на бруху буба ж. зоол. беш. буба;  присл. потрбушке; ¤ аж ми у бруху гадвабна ~ свилена буба закруца (пре поцерпанє, розчарованє и бубак х. оп. бубуш под.) у мени се све премеће; аж ше за ~ бубар х. заст. (одховйовач лапац од шмиху држати се (хватати се, гадвабних бубох) бубар ухватити се) за трбух од смеха, бубац -ам нєзак. беш. серб. изврнути се од смеха; анї бруха анї бубати, бифлати (оп. тупиц (2)) духа (барз худи) прирастао му трбух уз бубен -бна х. 1. коц. оп. буґна; 2. крижа, сама кост и кожа; ~ по браду (о (за вицагованє лутриї) бубањ; ¤ пойсц позней фази самодругосци) трбух до на ~ (бубень) отићи на добош буджет х. буджет бубенков -а -о:  ~ бланочка ж. будзач х. будилац анат. бубна опна, бубњача будзачка ж. будилица бубнар х. оп. буґнар будзиц (ше) -им (ше) нєзак. осн. бубновац -нуєм нєзак. коц. оп. и прен. будити (се) буґновац будизем -зму/-зма х. будизам бубуш х. дзец. бабарога, будинок -нку/-нка х. зграда бабаруга, гвоздензуба; добри будз, бо будист -та и будиста -ти х. це однєше ~ буди добар, jер ће те будист(а) однети бабарога будистични -а -е будистички бувац -ам нєзак. заст. 1. бивати, будитель х. будитељ, будилац дешавати се; 2. постаjати будителька ж. будитељка бувши -а -е бивши будї мн. 1. (женски цепли ґачи) буґер¹ х. 1. ист. (австрийски дукс-гаће (войв.), фланелске гаће; 2. дробни пенєж) бугер; 2. звич. мн. беш. гаћице буґери (округли платки по шерсци буда ж. заст. оп. будка (1) добре карменого коня) грошеви будка ж. 1. киоск; 2. (мала, звич. буґер² х. (назарен) бугер, назарен древена хижка розличней наменки): буґерасти -а -е (од буґер¹): ~ стражарова ~ стражарница; конь грошаст коњ телефонска ~ телефонска говорница буґи-вуґи х. (танєц) буги-вуги будли -ия х. (файта бичака, буґна ж. 1. добош; 2. муз. сланїнкар) будличка (войв.), будљика бубањ; 3. буґни мн. а) риб. бубањ, (войв.); ¤ тупи як ~ веома туп врша; б) техн., тлач. бубањ, добош, будни -а -е будан виле (войв.) будно присл. будно буґнар х. 1. добошар, викач, будносц ж. будност телал; 2. муз. бубњар; 3. зоол. (файта будоар х. будоар голуба) бубњаш будова ж. 1. оп. будовня; 2. буґновац -нуєм нєзак. 1. (состав, структура) устројство, грађа (обявйовац з буґнованьом) добовати, будовалїще с. градилиште бубњати, телалити; буґнар буґнує по будованє с. изградња; градња валалє добошар добује по селу; будователь х. 1. градитељ; 2. а) буґновал же... добовано jе да...; 2. прен. грађевинар, грађевинац; б) (студент бубњати, трубити, ударати у велика будовательства) грађевинац; 3. звона (на сва звона) изграђивач буда ж. оп. будка будовательни -а -е грађевински; будак х. будак, крамп, трнокоп ~ материял грађевински материјал будала ж. беш. будала будовательство с. 1. Будапештанєц -нца х. градитељство; 2. грађевинарство Будимпештанин будовац -дуєм нєзак. градити; будапештски -а -е изграђивати будимпештански будовач х. градитељ; изграђивач будар х. (чувар винїци) пудар будовня ж. 1. грађевина; зграда; будєлар х. оп. бутєлар 2. градња; 3. градилиште буджак х. запећак, припећак; ¤ будуци -а -е будући;  ~ час скриц ше за ~ сакрити се у мишjу ґрам. будуће време рупу; шедзиц за буджаком (нє будучносц ж. будућност виходзиц з дому) чувати запећак, седети будущи -а -е: мой ~ (мой будуци у запећку муж) мој будући; моя ~ (моя будуца жена) моја будућа оном. з хторим ше имитує бульканє бужня ж. коц. оп. куньгов води клок; буль-буль клок клок бузавирок -рка х. коц. оп. бульканє с. 1. (виходзенє белава косатка мехиркох з чечносци) брбот; 2. (при буздевань х. коц. заст. 1. оп. врецу) крчање буздовань; 2. (глупи чловек) букван, булькац -ам нєзак. 1. а) (о тикван мехиркох у чечносци) брботати; буздовань х. беш. серб. оп. клобучати; б) (нагло вибивац – о креви) бузоґ(в)ань липтати; в) (при врецу и под.) крчати, бузоґ(в)ань х. заст. буздован, кркљати; 2. прен. блебетати; нє булькай топуз гоч цо! не блебећи свашта! буйдошиц -им нєзак. дивљати, булькаци -а -е клокотав, кркљав беснети булькнуц -нєм зак. 1. буйдошиц ше -им ше нєзак. 1. забрботати; закрчати, закркљати; 2. оп. буйдошиц; 2. (нєконтроловано прен. а) зуцнути; б) лупити, бубнути роснуц – о рошлїни) буjати; 3. прен. бульон х. кул. буљон раскалашно се понашати бум¹ викр. 1. (при моцним буйдошни -а -е 1. подивљао, вдереню) бум; бап; луп; дан; трес; млат; побеснео; необуздан; 2. раскалашан туп; трас; 2. (при штрелєню) цик, дан, буйни -а -е бујан гру, бу, дум, трас буйносц ж. бујност бум² х. (нагле напредованє, бук х. 1. бот. буква (Fagus квитнуце) бум silvatica L.); 2. (як материял) буковина; бумеранґ х. бумеранг  били ~ бот. граб (Carpinus) буна ж. буна буква¹ ж. слово бунда ж. 1. крзно; 2. (жимске буква² ж. беш. серб. буква (оп. облєчиво) бунда; 3. (бунда з овчей бук (1)) скори) бундаш (войв.) буквални -а -е буквалан бундава ж. 1. бот. бундева, буквар х. буквар, словарица тиква; 2. прен. (глупа глава) тиква;  букварка ж. заст. оп. буквар пита з бундаву кул. бундевара; турски буквоскладач х. друк. бундави аґр. турске (беле) бундеве; словослагач, слагач швиньски бундави аґр. сточне букет х. букет бундеве; ¤ глупи як ~ глуп као ноћ, букецик х. дем. букетић бистар као боза (као сурутка); празна буков(и) -а -о/-е буков, буквин; ~ (глупа) глава як ~ глава пуна ветра лєс букова шума, буковина; ~ лєшик бундавка ж. 1. дем. бундевица, (гай) буквик; ~ древо (як материял) тиквица; 2. звич. мн. бундавки бот., буковина кул. тиквице; бундавки зоз шметанку букса¹ ж. заст. кеса (за новац) кул. тиквице са павлаком букса² ж. оп. бикса бундавнїк х. кул. лепиња са букурештски -а -е (од бундевом Букурешт) букурешки бундавов -а -о бундевин; була ж. ист. була бундавово маґочки бундевине семенке; булава ж. жезло ~ копинє оп. бундавянка булдоґ х. булдог бундавянка ж. бундевина лоза булдожер х. булдожер бундасти -а -е 1. који има велико булевар х. булевар и густо крзно; бундаст; 2. длакав; чупав булеварски -а -е булеварски бундаш х. 1. (бундасти пес) буль викр. звич. повторени бундаш, рундов, кудро, кудроња; 2. човек са густом разбарушеном косом; ¤ направиц ~ направити циркус спац як ~ (твардо спац) спавати као бурдюк х. (скоряни мех на вино) хрчак (као дудук, као топ) мешина, тулум бундашиц -им нєзак. бурек х. кул. бурек беспослич(ар)ити бурекар х. бурегџија бунджур и бундюр х. заст. бурекарня ж. бурегџиница "бунџур" (кратак капут мушки или буржоазия ж. буржоазија женски) буржоазки -а -е буржоаски бундичка ж. 1. крзно; 2. дем. буржуй х. буржуј бундица буржуйка ж. буржујка, бундичкар х. крзнар (оп. буржујкиња кушнїр) бури¹ -а -е заст. тамносив Бунєвец -вца х. Буњевац бури² викр. звич. повторени за бунєвски -а -е буњевачки доволованє гускох бир(и); бури-бури, бунїтель х. бунилац бури-бурки бир-бир, бири-бири, гус(а) бунїц -їм нєзак. 1. (милїц) буриц -им нєзак. рогушити, бунити, збуњивати; 2. (дакого на бунт) тршити; ~ шерсц рогушити длаку бунити, узбуњивати буриц ше -им ше нєзак. 1. а) бунїц ше -їм ше нєзак. 1. (милїц рогушити се; мачка ше бури мачка се ше) бунити се, збуњивати се; 2. рогуши; б) (знємирйовац ше – о морю и (дзвигац бунт) бунити се, узбуњивати под.) узбуркавати се; 2. а) (цмиц ше – о се хвилї) тмурити се, тмушити се, туштити бункер х. бункер се, спремати се; бури ше спреме се бункеровац -руєм нєзак. невреме; б) прен. (гнївац ше) тмурити се бункерисати бурїска ж. ауґм. и пейор. бунков х. експр. букван, билмез, олујетина, олујина балван, буздован; ¤ чежки як ~ тежак бурйов(и) -а -о/-е 1. олујан; као маљ (као ћускиjа) бурйово хмари олујни облаци; 2. оп. бунт х. буна; бунт; метеж; ¤ исц бурйовити (робиц) лєм своїм бунтом (по своїм бурйовити -а -е (полни бурї) бунту) (упарто робиц лєм по своїм) буран, олујан терати своје (по своме) бурки ж. мн. (єд. бурка) бунтар х. оп. бунтовнїк (напирени рукави на оплєчку и др.) бунтарство с. оп. бунтовнїцтво набушци бунтовац ше -туєм (ше) нєзак. бурлак х. ист. бурлак бунити (се), бунтовати (се) бурлеска ж. лит., муз. бурлеска бунтовнїк х. бунтовник бурмотац -ам нєзак. мрморити, бунтовнїцки -а -е бунтовнички мрмљати бунтовнїцтво с. бунтовништво бурмут х. бурмут бунтуюци -а -е бунтован бурни -а -е буран бура ж. (витор на Ядрану) бура бурнус х. (били арабски плащ) бурави -а -е оп. буртави;  ~ бурнус ката кул. (файта питки) чупава ката буров(и) -а -о/-е: ~ вода фарм. буравиц (ше) -им (ше) оп. бурова вода буртавиц (ше) бурса ж. церкв. бурса бураґи мн. анат. животињска буртави -а -е 1. разбарушен, црева; изнутрица, дроб; ¤ такой (дораз) чупав, кушљав; буртави власи му (ци и др.) ~ виду оп. под. гурка разбарушена коса; буртави баюси бурдель х. заст. циркус; свађа; ¤ чупави бркови; 2. а) буртави -вого х. чупавац, куштравац, куштравко; б) себе): вулкан бухал лаву зоз себе буртава -вей ж. куштра, чупавица вулкан jе бљувао лаву из себе; 4. прен. буртавиц (ше) -им (ше) нєзак. 1. а) оштро одговарати коме; б) бубати, чупавити (се); разбарушивати (се); лупати, свашта причати; II нєпрех. 1. мрсити (се); кушљати (се), куштрати (моцно вибивац оддакаль – о пари, (се); 2. (поверхносц) узбуркавати (се), диму) куљати, сукљати, сукати; узнемиравати (се) избијати; 2. грувати (войв.); ~ з мотику буртац -ам нєзак. 1. оп. по твардей жеми грувати мотиком по буртавиц (1-2); 2. а) будити, тврдоj земљи узнемиравати на спавању; б) бухац ше -ам ше нєзак. взаєм. узнемиравати повр. млатити се бурхлїви -а -е буран бухнуц -нєм зак. I прех. експр. буря ж. олуја, бура; ¤ будзе ~ 1. (моцно вдериц) млатнути, треснути, (пришол нагнївани, пияни и под. дому) грунути, шинути, уждити, одадрети, биће свађе (циркуса, белаjа); войсц як мазнути, цакнути; звекнути, звизнути, ~ (як витор) (убегнуц готови на зваду) очепити; (з палїцу и под.) одрапити; улетети (банути) као бура (као бомба, ошајдарити; 2. а) оштро одговорити као вихор); дзвигнуц бурю (направиц коме; б) (гоч цо повесц) бубнути, зваду) (на)дићи дреку лупити; II нєпрех. 1. експр. (спаднуц з бурян х. 1. бот. бурјан треском) а) треснути, грохнути; (Sambucus ebulus); 2. ридк. (коровче, љоснути, љуљнути; срозати се, ґаз) коров смандрљати се, стропоштати се; бусола ж. бусола сручити се; б) прен. (на испиту) бутан х. хем. бутан љоснути, треснути; 2. (моцно вибиц бутєлар х. новчаник, буђелар; ¤ оддакаль – о пари, диму) сукнути; приповедац як за празни ~ (гоч цо избити; 3. (розгориц ше з вибухом огня приповедац) тандара мандара броћ и диму) успламтети, успламсати, бутик х. бутик планути бутнїц -нєєм нєзак. плеснивити бухнуц ше -нєм ше зак. повр. ґу од влаге; зарно у влажней жеми бухнуц (I.1) бутнєє зрно у влажној земљи плесниви; бухнуце с. 1. снажан ударац, нєдосушени порайбани шмати звизгац; 2. (моцни вибух) сукљај бутнєю недосушен веш плесниви бухов х.: ¤ ходзиц од бухова до бутькош х. (коршов) балон бухова (до штухова) (вшадзи ходзиц, бух викр. оном. хтори значи напр. за документами) ићи од Понциjа звук при моцним вдереню або паду трас; до Пилата, ићи (потуцати се) од немила трес; тап; бап; крк; звиз; луп; млат; а до недрага, обијати прагове вон го ~ по глави а он њега тап по (канцеларија и сл.) глави; ~ по носу звиз по носу бухта ж. дзец. буботка, буботак, бухантов х. заст. (косир за бубац; дац дакому бухту дати коме резанє наду) вагов (войв.); ◊ груди як буботку бухантови оп. груди як брили (под бухти ж. мн. (єд. бухта) кул. брила); ¤ моцни як ~ jак као бик; крофне; кремово бухти принцес снажан, кошчат крофне (войв.) бухац -ам нєзак. I прех. експр. 1. бухточки ж. мн. (єд. бухточка) (моцно биц по дачим) млатити; кул. принцес-крофне трескати; лупати; бубњати; 2. (моцно бухциц -им нєзак. експр. I прех. биц дакого) млатити, лемати, деветати, (моцно биц дакого) млатити, лемати, макљати, месити; 3. (вируцовац зоз деветати, макљати, месити; II нєпрех. 1. (моцно биц по дачим) млатити; штернац роки тада сам имао (тада ми трескати; лупати; 2. избиjати, букљати; је било) четрнаест година; ¤ будзе з з кратера бухци огень из кратера тебе [док ше одховаш] часто ирон. букља ватра jедног дана биће и од тебе нешто; бул бухциц ше -им ше нєзак. повр. би богатому по шмерц (пошол и длуго ґу бухциц (I-II (1)) ше нє враца) као да смо га по смрт буц нєзак., ридк. и зак. I як послали; ~ дакус вдерени бити ударен полнозначне слово 1. бити; а) (случовац мокром крпом, бити мало онако; ~ нє ше; отримовац ше): то було вжиме то як треба не бити при здравоj памети, је било зимус; схадзка будзе наютре не бити како треба; ~ нї на чим остати седница ће бити сутра; б) (буц, кратких рукава; ~ при себе бити при присуствовац даґдзе; пойсц даґдзе): ~ свести; нє будзе нїч! (нє приставам) дома бити код куће; оцец нє дома отац нема од тога ништа!, jок!; нє ~ як треба није код куће; була у церкви била је у оп. ~ нє як треба; нїґда нє було же цркви; нєшка нє бул на роботи данас нїяк нє було бо вше лєм даяк було није био на послу; були зме на чернїци (шицко ше даяк закончує)  иде конац били смо да беремо купине; в) (буц краjу; уж цо (як) будзе како (што) било змесцени, находзиц ше даґдзе): єдзенє да било; куд пукло да пукло на столє јело је на столу; апатика буцов х. зоол. буцов (Alburnus такой при амбуланти апотека је одмах mento и Aspirius rapax) уз амбуланту; г) (походзиц оддакаль): буша ж. статк. буша вон з Керестура, а вона зоз Сриму он бушел х. бушел је из Крстура, а она је из Срема; ґ) Бушман х. Бушман (значиц, представяц): тисяч евра то за буяк х. бик; ¤ як ~ на червене мнє вельки пенєж хиљаду евра су за (исц, нападац и под.) као сивоња мене велике паре; 2. (буц даґдзе у (навалити и сл.); заври дзвери най ~ нє одредзеней хвильки) задесити се, бити; у войдзе затвори врата да се соба не тей хвильки вон праве бул у хлади канцелариї у том моменту он се управо буячарня ж. бикара, задесио у канцелариjи; 3. лєм будуци приводилиште час (сцец, жадац) хтети; будзеце чаю буячи -а -е бичји, биковски;  ~ чи соку? хоћете чај или сок?; я будзем жила бикача, воловска жила; ~ школа чаю ја хоћу чај; “будзеш робиц у тей заст. оп. буячарня фирми?” “будзем” “хоћеш ли да радиш буячки х. мн. бот. татула, у овоj фирми?” “хоћу”; 4. (за дачим – кужњак (Datura stramonium L.) буц за одредзене ришенє) бити за буячок -чка х. 1. а) дем. бичић, нешто; вон бул за тим же тому биче; б) (хлопске целятко) бичић, телац; худобному треба помогнуц он jе био за в) (хлопске векше целє) jунац; 2. оп. то да се овом сиромаху помогне; 5. (на водови буяк (1) дакого – мац дачийо прикмети) бити (бацити се, извргнути се) на кога; син на оца син jе на оца; II у функциї звязки 1. бити; його оцец инженєр његов отац је инжењер; задовольни сом з успихом В задовољан сам са успехом; то нє правда то није истина; то барз в прим. ридк., звич. пре чуванє интересантне то је веома ритмики 1. з акуз. у; пошол в далєки интересантно; нєдобре ми није ми швет отишао је у далеки свет; 2. з лок. добро; 2. имати, бити; теди ми було у; в родзеним краю у родном крају  вага ж. 1. поль. (часц селянского нє важи овај закон више не важи; вон коча) јармац; 2. а) тежина; трациц на важи за доброго роботнїка он важи за ваги губити на тежини; достац на ваги доброг радника добити на тежини; б) прен. тежина, важиц ше -им ше нєзак. (бориц важност, значаj; вон нє придава вагу ше, пасовац ше) носити се тей ствари он не придаjе важност овоj важне у функц. пред. важно; ~ ствари; 3. заст. а) (намира, жаданє): же ти здрави важно jе да си ти здрав; ~ мала вагу пойсц желела је (имала је же би ше то добре закончело важно jе намеру) да оде; б) мал вагу до карчми да се ово добро заврши вукло га jе у кафану; жива ~ жива важни -а -е важан; ¤ правиц ше вага; подзвигнуц на вагу дићи са ~ правити се важан полугом важносц ж. важност, значаj ваганє с. 1. колебање; оклевање; ваза ж. оп. вазна предомишљање; 2. недоумица вазал х. ист. вазал вагац ше -ам ше нєзак. колебати вазелин х. вазелин се; оклевати; предомишљати се; ломити вазна ж. ваза се; бити у недоумици вазночка ж. дем. вазица ваготна -ней прикм. ж. трудна, ваїчко с. дем. јајашце бременита (оп. самодруга) вайнаґа х. и ж. 1. нерадник, ваготносц ж. трудноћа, ленчуга; 2. пропалица, пробисвет бременитост вайнаґовац -ґуєм нєзак. 1. ваґабунд х. и ваґабунда х. и ж. лутати беспослен; лєм ходзи, вайнаґує вагабунд(а), бараба по валалє само хода беспослен по селу; ваґаши х. мн. (єд. ваґаш) вагаш; 2. битанговати по дижджу по драги ше направели вайцасти -а -е јајаст; овалан ваґаши после кише пут се увагашио вайцо с. јаје; вдериц (розбиц) ваґина ж. анат. вагина вайцо (до цеста и под.) разбити jаjе;  ваґов х. поль. (нож за резанє на єдним вайцу кул. мађарица; ¤ пада слами) нож (войв.) шнїг як вайца оп. пада шнїг як ваґон х. ваґон тащата (под. таще) ваґонет х. вагонет вайцовани -а -е умешен са ваґончик и ваґончок -чка х. много одн. доста јаја (о тесту); дем. вагончић вайцовани резанки резанци са доста вадас х. заст. ловац јаја вадзиц -им нєзак. завађивати, вайцовац -цуєм нєзак. стављати свађати много одн. доста jаjа у тесто вадзиц ше -им ше нєзак. 1. (з вайцов(и) -а -о/-е: ~ квашна даким) грдити кога, галамити, викати на юшка кул. кисела чорба с jаjима; ~ кога; барз ше вадзел зо мну веома ме је шалата кул. салата са jаjима грдио; 2. взаєм. повр. свађати се вайчак х. пастув, ждребац, ајгир важаци -а -е важећи вайчар х. (тарґовец з вайцами) важиц -им 1. (мац одредзену jаjар чежину) тежити, вагати, бити тежак; вайчачок -чка х. 1. дем. (хлопске прикоч важел 30 метери приколица је гачатко) ждрепчић; 2. (хлопска капча) тежила 30 метара; по народзеню кука, кукац, мушка копча;  ~ и дзецко важи коло три кили после кобулка мушка и женска копча порођаjа дете jе тешко око три вак х. буд. креч са песком за килограма; 2. (буц на моци, вредзиц; 2. закречавање зидова, клак буц тримани) важити; тот закон вецей вакациї мн. заст. школски распуст прикладан; погодан; који одговара за ваковац -куєм нєзак. буд. нешто; жем ~ за обрабянє земља jе закречавати, укречавати, клачити добра за обраду; тото платно нє ~ за вакуум х. вакуум вишиванє ово платно није добро за вакцина ж. мед. вакцина, везење;  нашенє исправно (добро) цепиво семе; вон нє ~ до дружтва он ниjе за вакцинация ж. мед. друштво, он ниjе друштвен; ¤нїнач  вакцинација, цепљење безвредан вакциновац (ше) -нуєм (ше) валушни² -а -е заст. који је зак. и нєзак. вакцинисати (се), цепити родом из неког места или краја; вон з (се) мойого валалу ~ он је родом из мог валаґа ж. коц.: як ~ ленштина, села ленчуга валцер х. валцер валал х. село; ¤ будзе (було и валяц -ям нєзак. 1. рушити; ~ др.) на [цали] ~ биће (било jе и др.) стари мури рушити старе зидове; 2. прича по селу; шиц, печиц и под. до обарати; оброњавати; 4. (власц) рушити, валалу шити, пећи и сл. по наруџби свргавати, обарати; 5. (брудзиц) прљати валалски -а -е сеоски;  ~ хижа валяц ше -ям ше нєзак. 1. општина, сеоски уред рушити се; 2. оброњавати се; 3. ваљати валалци х. мн. (єд. валалєц) се; валяц ше по жеми ваљати се по представници сеоске власти земљи валалчанка ж. становница села валяч х. рушилац; обарач валалчань х. становник села, валька ж. черпић, ћерпич сељанин валькар х. ћерпичар валалчик -ка и валалчок -чка вальок -лька х. 1. (за котулянє х. сеоце, заселак, селашце терхи) ваљак; 2. оп. колєсо (3) валентни -а -е хем. валентан вальци -цох мн. техн. ваљци валерияна ж. бот. валеријана, вальчиц -им нєзак. (вельо давац, мацина трава (Valeriana officinalis) брац, ношиц и под.): шеф нам вальчи валидни -а -е валидан роботи шеф нас затрпава пословима; валїгора х. див, џин, голијат, родичи свойому синови шицко оријаш, грмаљ; ¤ вельки як ~ висок вальча до варошу родитељи своме као гора (као торањ) сину све вуку у град валов х. (за напаванє статку) вампир х. празн. вампир, валов вукодлак валовок -вка х. (за карменє ванґла ж. вангла швиньох, живини) валов, корито вандал х. вандал валовчок -чка х. дем. валовчић вандализ(е)м -зму/-зма х. валоризация ж. тарґ. вандализам валоризација ванджух и вандюх х.: ма брух валоризовац -зуєм зак. и нєзак. як ~ има трбушину; наполнїц ~ (добре валоризовати, валоризирати ше наєсц) набити трбушину валута ж. валута вандїрац -ам нєзак. оп. валутни -а -е и валутов(и) -а вандровац (1) -о/-е валутни вандри мн.: пойсц/ходзиц по валушни¹ -а -е 1. а) способан; вандрох ићи у скитњу (у лутњу) вон ище ~ за роботу он jе jош способан вандров х. скитница, луталица, за рад; б) умешан, вешт; 2. (хтори протува одвитує, хтори добри за дацо) добар; вандровац -руєм нєзак. 1. лутати, тумарати; скитати (се), смуцати варвари мн. фолкл. машкаре на се; 2. ремес. заст. френтовати; ¤ швет ~ Вариндан лутати по свету варвариз(е)м -зму/-зма х. вандровка ж. ремес. заст. варваризам френт, френтовање варварски -а -е варварски вандровкаш х. оп. вандровнїк варварство с. варварство вандровкашски -а -е оп. варґоч х. кика, плетеница; вандровнїцки заплєсц ~ заплести плетеницу вандровнїк х. луталица, варґочик х. дем. кикица, скитница, вандровкаш; бескућник кичица, плетеничица вандровнїцки и вандровски -а варени -а -е 1. куван; 2. варене -е скитнички, луталачки -ного с. кувано jело; два днї зме нє ванилийов(и) -а -о/-е ванилин;  єдли нїч варене два дана нисмо јели ~ торта цукр. торта с ванилом; ~ цукер ништа куваног;  варени яблука оп. ванилия (2) (черешнї, вишнї и под.) компот од ванилия ж. 1. бот. ванила, јабука (трешања, вишања и сл.); ¤ буц ~ ванилија (Vanilla planifolia); 2. ванилин и печени (у дакого, у дачиїм доме) шећер бити куван и печен (код кога, у чијој ванїчка ж. 1. (канта за масц) а) кући) масница, канта за маст; б) (древена) вареха ж. 1. (за черпанє – чабар, чабрица; 2. млєк. (древена за сир) велька) кутлача, горв. грабилица; 2. (за каца, качица, чабрица мишанє – велька) варјача, лопатица;  ванкуш х. ридк. јастук дзирава ~ кух. ђевђир вантулїсти -а -е гломазан варешка ж. 1. (за черпанє) вантулїц -їм нєзак. (правиц, кутлача, сипаћа (велика) кашика, горв. громадзиц дацо вельке): ~ снопи кухача; 2. (за мишанє) варјача; ¤ буц ~ у правити велике снопове (код кошења); каждей запражки оп. под запражка ~ груди ваљати велике грудве (код вариво с. вариво, ћушпајз копања, орања) вариєте -еа х. варијете вапно с. креч, вапно; (за)гашене вариєтет х. варијетет ~ гашени креч; нє(за)гашене ~ вариоли ж. мн. (єд. вариола) негашени креч; ¤ били як ~ блед као мед. вариоле зид (као крпа) варирац -ам и варировац -руєм вапняни -а -е кречан, вапнен; нєзак. варирати цукер цукр. кретош вариц (ше) -им (ше) нєзак. вапнянїк х. мин. вапненац, кувати (се) вапненица вариянта ж. варијанта вапняр х. кречар, вапнар варияция ж. варијација вапнярня ж. кречана, вапнара вармедя ж. ист. вармеђа, вар¹ х. кипућа вода; кључ; кед жупанија резанки обидзе , одцадзи ше их кад вармецки -а -е (од вармедя) баци кључ, резанци се оцеде вармећки, жупанијски вар² х. дзец. (гарешт) затвор варовац -руєм нєзак. заст. варадински -а -е заст. пазити, чувати новосадски, варадински варовац ше -руєм ше нєзак. варвар х. варварин заст. пазити се, чувати се; клонити се; Варвари 1. ж. ґен. церкв. (04/17. варуйце ше судзеньох клоните се децембра) Вариндан, Варин Дан; 2. суђења варош х. град  варошски -а -е градски;  ~ дом ухвaтити мaглу; дати ватру табанима, (хижа) градска кућа, већница ухватити тутањ; ватькер! бежи! губи варощань х. становник града, се! грађанин, варошанин ватькеровац -руєм нєзак. коц. варощанка ж. становница бежати, кидати; ватькеруй! бежи! губи града, грађанка, варошанка се! варощик х. 1. дем. градић, ваучер х. фин. ваучер варошица; 2. (провинцийни варош) вафли х. мн. кул. вафли паланка ваш -а -о зам. ваш варта ж. заст. стража; буц вашар х. 1. вашар; 2. прен. вашар, (стац) на варти/варце бити (стајати) на неред; дармар; џумбус; направиц ~ стражи навашарити, развашарити; ¤ бул (була) вартанїна ж. бушотина би на каждим вашаре лош коњ, крава вартац -ам нєзак. 1. а) бушити; и др. коjег више нико не би хтео да ~ тунел бушити тунел; б) бургијати, купи; прешол ~ , я (ти и др.) уж по сврдлати, бушити; 2. прен. а) роварити; вашаре прође (оде) воз, прошла баба с б) (болїц) сврдлати колачима вартаци -а -е бушаћи; ~ вашарище с. вашариште машина бушаћа машина вашарски -а -е вашарски вартацки -а -е бушачки вашилєц -льца х. бот. босиљак вартач ж. бушач (Ocimum basilicum) вартачка ж. бушилица ваяр х. ваjар варти -а -е ридк. (хтори ма ваяц -ям нєзак. ваjати вредносц) вредан вдеренє с. удар, ударац; ¤ з вартовац -туєм нєзак. заст. єдним вдереньом [забиц] два мухи стајати на стражи, чувати стражу jедним ударцем [убити] две муве вартосц ж. заст. вредност вдерени -а -е 1. ударен; оштећен варштак х. ремес. тезга, дељача од удара; 2. вдерене -ного с. болно Варяґи х. мн. (єд. Варяґ) ист. место од удара, убој; ¤ буц вдерени а Варjази нє потрафени бити ударен мокром василєц -льца х. коц. оп. крпом, бити мало онако вашилєц вдериц -им зак. 1. а) ударити, ват¹ х. ел. ват лупити, млатнути; вдерела го по глави ват² х. хват ударила (лупила) га је по глави; б) (з вата ж. вата млатком и под.) куцнути; в) (з песцу, з ватерполо х. спорт. ватерполо локцом до реброх, хрибта) мунути; 3. а) ватерполист -та и ударити, навалити, наврвети, наврети, ватерполиста -ти х. ватерполист(а) бризнути, наићи; крев му вдерела до Ватиканов -а -о и ватикански глави крв му је навалила (наврла) у -а -е (од Ватикан) ватикански главу; слизи му вдерели на очи сузе су ватовац -туєм зак. и нєзак. му наврвеле (наврле, бризнуле) на очи; ватирати б) (моцно вибиц з дачого) шикнути; ватово -ого с. огревно дрвo шибнути; млазнути; искуљати, сложено у хватове покуљати; з вартанїни вдерел перши ватрище с. (простор у руским шик нафти из бушотине је шикнуо пецу дзе ше топи) ложиште, огњиште први млаз нафте; 4. ударити, ватькер х. коц.: ¤ правиц ~ нагњечити; вдерел нос при паду бежати, кидати; справиц ~ побећи, нагњечио је нос при паду; 5. (на дакого киднути; дати се (ударити) у бег; – нападнуц) ударити, напасти; 6. поћи, кренути; вдерели по другей драги жеми (од копачи) (малого є росту) нема га шта пошли су другим путем; 6. безос.: видети вдерело з нїм (спаднул од инфаркту векшина ж. већина або шлоґу) ударила га кап; пао jе као векшински -а -е већински покошен векшосц ж. ридк. оп. векшина вдериц ше -им ше зак. ударити велар х. ґрам. велар се; лупити се; спаднул и вдерел ше пао веларни -а -е ґрам. веларан jе и ударио се; ¤~ по першох ударити велемайстор -тра х. шах. се (буснути се) у груди велемајстор вегементни -а -е (нагли) велепредаванє с. велепродаjа вехементан велесаям х. велесајам веґетариянєц -нца х. велеслалом х. спорт. вегетаријанац велеслалом веґетариянски -а -е велечесни -а -е церкв. кат. вегетаријански велечасни веґетативни -а -е вегетативан велї -я -є числ. нєодр. 1. ридко у веґетация ж. вегетација єд. многи, много, или се преводи другим веґетировац -руєм нєзак. конструкциjама; чловек ше од велього вегетирати, животарити койчого бої човек се од много чега ведро с. заст. ведро (оп. кабел¹) боjи; з велього дацо вироштуєш из вежба ж. вежба многог ћеш нешто просеjати; захрань вежбалїще с. вежбалиште ме, боже, од велього пенєжу боже ме вежбалїщни -а -е и сачуваj од много пара; дзе велє вежбалїщов(и) -а -о/-е вежбалишни дружтво у фамелиї, векши и заробок вежбальня ж. вежбаоница где jе веће друштво у породици, већа jе вежбанка ж. вежбанка и зарада; 2. велї мн. многи, много, вежбац (ше) -ам (ше) нєзак. мноштво; велї людзе многи људи; вежбати (се) зашвицели велї грушочки у варошу вежбацки -а -е вежбачки упалило се мноштво сиjалица у граду; вежбач х. вежбач ~ и ~ многи, много; веома много вежбачка ж. вежбачица велїкан х. великан, див везир х. ист. везир велїки -а -е јако велик, огроман; везц вежем нєзак. возити (у гломазан; грдосан; голем једном правцу); дзе вежеш тото шено? велїчац -ам нєзак. величати куд возиш ово сено? велїчац ше -ам ше нєзак. 1. јако везц ше вежем ше нєзак. возити се хвалити нечим; бити јако поносан на се (у једном правцу) нешто; 2. взаєм. повр. величати се векер х. будилник велїчезни -а -е 1. величанствен; векна ж. векна велелепан; 2. горостасан векночка ж. дем. векница велїчезносц ж. вексла ж. фин. меница величанственост; велелепност векслов(и) -а -о/-е менични велїчествени -а -е величанствен вектор х. мат., физ. вектор велїчество с. величанство; вашо векшац (ше) -ам (ше) нєзак. ~ ваше величанство повећавати (се), увећавати (се) велможа х. ист. велможа, векши -а -е комп. (од вельки) већи;  великаш векшей часци већином; з векшого углавном; велможски -а -е велмошки, укратко; цо з векшого поробиц отаљати, великашки обабрљити (войв.), офушерити; ¤ кус векши од велур х. текст. велур  вельки -а -е 1. велик; ~ будинок велькомученїк х. церкв. велика зграда; ~ плаца велика плата; 2. великомученик крупан; голем; гломазан; кршан; велькомученїца ж. церкв. замашан; 3. (одроснути) велик, великомученица одрастао; ти уж вельки ти си већ вельконоцни -а -е ускршњи, велик; док я будзем вельки кад ја васкрсни; ~ шунка ускршња шунка;  порастем;  ~ буква велико слово; ~ Вельконоцни пост церкв. Велики вода поплава; ~ зрада велеиздаjа; ~ (Часни) пост матура шк. велика матура, виши велькоруски -а -е: ~ язик заст. течајни испит; Велька ноц церкв. руски језик Ускрс, Васкрс; ~ сила велика сила, велькосц ж. 1. величина; 2. велесила; Велька собота церкв. Велика крупноћа; големост; гломазност; субота; ~ кашель мед. велики кашаљ; ~ кршност; замашност; ¤ мания палєц палац; Вельки пияток церкв. велькосци лудило величине Велики петак; Вельки пост церкв. велькосербски -а -е Велики (часни) пост); Вельки тидзень великосрпски церкв. Велика (Страсна) недеља; Велькошорци х. мн. (єд. Вельки штварток церкв. Велики Велькошорец) "Вељкошорци" (они што четвртак; ¤ брац/вжац себе за вельке стануjу на улици Вељки шор у Руском примати/примити к срцу; мнє (йому и Крстуру др.) то з велького (даґдзе пойсц, дацо велькошорски -а -е коjи се зробиц и под.) мени (њему и др.) jе односи на улицу Вељки шор у Руском тешко (негде отићи, нешто урадити и Крстуру и Куцури сл.), мени (њему и др.) то представља вельо 1. присл. много; 2. опрез проблем прикметнїкох и присловнїкох у вельковарошски -а -е змоцнююцей функциї много; кудикамо; велеградски далеко; ~ лєпши много бољи; 3. оп. вельковарощань х. велї (2); ~ и ~ веома много; ~ и ~ раз велеграђанин много пута велькогородски -а -е оп. вельобожец -жца х. многобожац вельковарошски вельобожецки -а -е велькодостоїнственїк и многобожачки велькодостойнїк х. великодостојник вельобожство с. многобоштво велькодушни -а -е вельоме -ох числ. нєодр. беш. великодушан, широкогруд многи (о особама мушког рода); ~ ше велькодушносц ж. нє врацели з фронта многи се нису великодушност, широкогрудост вратили са фронта велькокалиберни -а -е вельонационални -а -е великокалибарски многонационалан велькомаєтнїк х. велепоседник вельопочитовани -а -е велькомаєтнїцки -а -е многопоштовани, велепоштовани велепоседнички вельорочни -а -е многогодишњи велькоможни -а -е: ~ пан вельочислени -а -е многобројан, преузвишени (узвишени, велеможан, многи премилостив) господин; ~ панї вельочленни -а -е и преузвишена (узвишена, велеможна, вельочленови -а -е/-о многочлан премилостива) госпођа вена ж. анат. вена велькоможносц ж. вендиґовдали х. мн. коц. оп. преузвишеност, узвишеност мендиґовдали  венерични -а -е мед. венеричан, вепер -пра х. 1. брав, крмак, венерички вепар; 2. дивља свиња венецийски -а -е (од Венеция) веприк х. дем. бравић, крмче, 1. венецијански; 2. ист. млетачки; вепрић Венецийска република ист. Млетачка вепровацки -а -е (од Вепровач) република крушћички Венеция ж. ист. Млеци Вепровчань х. Крушћичанин Венециянєц -нца х. 1. вера¹ ж. заст. оп. вира; ¤ жиц Венецијанац; 2. ист. Млечанин на веру живети невенчано, живети у венєц -нца х. 1. а) венац; дивљем браку; дац дакому дацо на виплєсц ~ исплести венац; б) (до кругу веру дати коме што на вересиjу наздзивани або сплєцени плоди): ~ вера² слов. 1. потвердз. змоцн. цибулї (смокви и др.) венац црног лука вала, богме, богами; “гладни ши?” “ ~ (смокава и др.); 2. оп. повалка; 3. сом гладни!” “jеси ли гладан?” “богме (горски) ланац; 4. оп. венок (2); 5. прен. сам гладан!”; 2. при приповеданю о (найвисши ступень дачого) врхунац, даякей нєобчекованей подїї замислите, венац; 6. венчање; удаjа; женидба; шта мислите; одједном; пасовали ше, ~ пойсц под ~ отићи на венчање; од вон звалєл моцнєйшого Петра рвали венца ше пременєла од удаjе се су се и, замислите, он обори jачег променила; ¤ страциц ~ заст. изгубити Петра; ¤ ~ гей викр. то не, то никако, девичанство; церньов(и) ~ трнов венац; таман посла як под венцом покоран; стидљив; верабожац ше -ам ше нєзак. ћутљив богмати се, клети се богом венок -нка х. дем. венчић; ¤ верабоже викр. богами, вере ми, желєни ~ поет. девојачка невиност, живота ми, среће ми, сунца ми, бог и девичанство душа венски -а -е венски; ~ крев веранда ж. веранда венска крв верац ше -ам ше нєзак. оп. вентил х. вентил;  мех.: верабожац ше видува(ю)ци ~ издувни вентил; верба ж. 1. бот. врба (Salix L.); випущуюци ~ испусни вентил; 2. (древо як материял) врбовина; ¤ док уцицуюци ~ усисни вентил на верби зродза грушки кад на врби вентилатор х. вентилатор роди грожђе, о кукову лету (дану, дне), вентилацийни -а -е на куково лето вентилациони вербализ(е)м -зму/-зма х. вентилация ж. вентилација вербализам вентиловац -луєм зак. и нєзак. вербални -а -е вербалан вентилисати, вентилирати вербаски -а -е врбаски венцови -а -о/-е 1. ґеол. набран; Вербащань х. Врбашанин 2. ґеоґр. веначни; венцово гори веначне Вербащанка ж. Врбашанка планине вербина ж. бот. врбена, венчанїца ж. буд. венчаница љутовница (Verbena officinalis) венчик х. 1. дем. венчић; 2. вербинки ж. збир. врбак, (хтори ше кладзе на главу млодятом на врбљак, врбик винчаню) круна, венац; 3. фолкл. коц. вербов(и) -а -о/-е врбин, врбов (розберанки) девоjачко вече; 4. бот. вербовац -буєм ист. и прен. круница (Corolla); 5. оп. повалка; 6. (брац/вжац до войска) I нєзак. венчики мн. бот. суручица (Spiraea врбовати, воjачити; II зак. сврбовати alba Du Roi) вербовац ше -буєм ше I нєзак. врбовати се; II зак. сврбовати се верно присл. заст. оп. вирно Вербошорци х. мн. (єд. версайски -а -е (од Версай) Вербошорец) они што стануjу на улици версајски Вербовец у Куцури версификация ж. поез. вербунґ х. ист. врбовка версификација вербункош х. ист. купивојска верста ж. (русийска мера за верґл х. и верґла ж. вергл длужину, 1,067 км) врста верґлаш х. верглаш вертац -ам нєзак. коц. оп. верґловац -луєм нєзак. (грац на вартац верґлу) верглати вертеп х. 1. фолкл. бетле(хе)м, веренє с. веровање вертеп (минијатурно представљена верестовац -туєм (на дакого и витлејемска пећина у којој се родио без обєкта) нєзак. галамити, викати на Исус Христос, а коју на Бадње вече кога, грдити, псовати кога коледари носе са собом); 2. заст. верзир(ов)ани -а -е верзиран пећина верзия ж. верзија вертепаш х. фолкл. верификация ж. верификација бетле(хе)мар, вертепаш верификовац -куєм зак. и нєзак. вертикала ж. вертикала верификовати, верифицирати вертикални -а -е вертикалан, вериц¹ -им нєзак. веровати; ¤ окомит кед нє вериш а ти пать нєзлюд. (гвари вертки -а -е окретан; жустар ше дакому кед дацо нє вери) ако не верх х. 1. а) (найвисша часц веруjеш, иди види дачого) врх; ~ древа врх дрвета; ~ вериц² -им нєзак. з неґацию: нє брега врх брда; ~ бока (у кнїжки, теки) ~ ше напатриц, наслухац и под. не врх стране; б) (крайня, ценша часц, моћи се нагледати, наслушати и сл.; конєц) врх, вршак; шиљак; ~ игли врх такого маме сина, нє вериме ше игле; 2. (гарчка и под.) поклопац; 3. напатриц ньго таквог имамо сина, два (заглавка, перини) навлака, пресвлака; га се ока не могу нагледати; так 4. (поверхносц) површина; риба плїва крашнє шпива, нє верим ше го под самим верхом риба плови испод наслухац тако лепо пева, не могу да га саме површине; муряч виплївал на ~ се наслушам; вон люби шедзиц у гњурац је изронио на површину; 5. заградки, нє вери ше лєм набуц вонка (закрице будинку) кров; 6. (патна на он воли да седи у башти, не може да се кишенки) заклопац; 7. (шматох) лице; наседи напољу; нє верел ше нахвалїц 8. прен. врхунац; ◊ з верху присл. живот на валалє није могао да се одгоре, одозго; ¤ вжац (влапиц) ~ (о нахвали живот на селу чувствох и под.) превладати; учинити вермут х. вермут своjе; вжац ~ над даким преузети вернац ше -ам ше нєзак. имати главну реч; потчинити кога себи кога за најбољу другарицу верхнї -я -є горњи; ~ пасмо (пријатељицу), посестримити се (обич. горњи слој; верхнї зуби горњи зуби; о младима); вони два ше вернаю њих верхнї шмати горња одећа две су најбоље другарице (пријатељице) верхносц ж. заст.: мац ~ вернє присл. оп. верно водити главну реч, бити главни; бити верни -а -е 1. заст. оп. вирни; 2. бољи од осталих; вон медзи людзми верни -ного х. најбољи друг (пријатељ) вше сце мац ~ он међу људима увек (обич. у младости); 2. верна -ней ж. хоће да води главну реч најбоља другарица (пријатељица), верховни -а -е врховни посестрима (обич. у младости) верхом присл. (до верху) врхом, разом; ~ полни врхом пун наврх језика ми је, а не могу да се верхушка ж. врхушка сетим; ¤нєдобре ше му ведзе биjе га верцаци -а -е који врти нечим; баксуз (малер); слабо (лоше) му иде, који се врцка; мигољав баш му се не да; добре ше му ведзе верциц -им нєзак. вртети прати га срећа, има успеха, добро му верциц ше -им ше нєзак. вртети иде; ведзе ше му як пред нєдобрим оп. се; врпољити се, мешкољити се нєдобре² вершецки -а -е вршачки ветеран х. ветеран Верщань х. Вршчанин ветерина ж. ветерина вершина ж. врхунац ветеринар х. ветеринар вершински -а -е врхунски ветеринарски -а -е вершитель х. вршилац ветеринарски вершиц -им нєзак.: ~ брадло вето х. вето поль. (класц остатнї снопи) завршавати ветриц -реєм нєзак. (випарйовац камару ше) ветрити, испаравати вершнїк х. предз. мала преслица вец I присл. онда, затим; вершок -шка х. ридк. оп. закончели роботу, а ~ шедли вершина полудньовац завршили су посао, а верштак х. ремес. тезга онда су сели да ручају; II злуч. 1. верштет х. 1. оп. верштак; 2. заключни значи, онда; нє бул ши на заст. маjсторска радионица змаганю, ~ ти нє любиш фодбал ниси верщок -щка х. дем. вршак; био на утакмици, значи ти не волиш шиљак, шиљчић фудбал; 2. з причиново-пошлїдковим весели -а -е весео; ведар значеньом онда; кед ци пожичим весело присл. весело; ведро пенєжи, ~ я нє будзем мац досц ако ти веселосц ж. веселост; ведрина посудим паре, онда ја нећу имати доста веслац -ам нєзак. веслати вецей присл. више; ~ нє будзем веслацки -а -е веслачки так робиц више нећу тако радити; ~ веслач х. веслач раз вишепут, вишекратно; ◊ ~ як, ~ од весло с. весло; ¤ходзи (бега) як (понад одредзену суму або количество) з веслом трчи као мува без главе преко; цо ~ , чим ~ што више веспа ж. (моторка) веспа вецейбой х. физк. вишебој веста ж. (кратки капут) веста вецейбраздови -а -о/-е поль. вестерн х. вестерн вишебраздни, вишебраздачни вестибил х. (конк) вестибил вецейвикови -а -о/-е весц ведзем нєзак. водити вишевековни, горв. вишестољетни (једнократно, у једном правцу); ведзем вецейгласови -а -о/-е дзецко до амбуланти водим дете у вишегласан амбуланту; тота драга ведзе до Нового вецейгодзинови -а -о/-е Саду оваj пут води за Нови Сад вишечасовни, вишесатни весц ше ведзе ше безос. 1. вецейдньови -а -о/-е (дакому) живети, бити; як же ше вам вишедневни там ведзе? како вам је тамо? како вецейдражкови -а -о/-е физк. живите тамо?; 2. бити уобичајена вишестазан појава, дешавати се као по правилу; як вецейженство с. вишеженство ше то звичайно медзи людзми ведзе... вецейзначеньови -а -о/-е и као што се обично међу људима вецейзначни -а -е вишезначан дешава...; 3. бити наврх језика; ведзе вецейклїтинкови -а -о/-е биол. ше ми, а нє може ми присц на розум вишећелијски  вецейнационални -а -е вечаром оп. сами ~ ; Святи ~ церкв. вишенационалан Бадњи дан вецейнїсти -а -е 1. вишеструк; ~ вечар² присл. увече, навече, вибор вишеструки избор; 2. (з вецей увечер, навечер; то ше случело ~ то се становискох розпатрани) вишестран; десило увече то ма ~ значенє то има вишестрани вечарами присл. вечером, увече, значај увечер; уж нє виходзим ~ више не вецейпасмови -а -о/-е излазим увече вишеслоjан вечаром присл. предвече(р), вецейповерхови -а -о/-е свечери, свечера вишеспратан; ~ будинок вечарши -а -е 1. вечерњи; 2. вишеспратница вечерашњи; 3. синоћњи;  ~ фрайла вецейпоцагови -а -о/-е шах. бот. ноћна фраjла (Matthiola bicornis) вишепотезни вечера ж. вечера; по вечери вецейразови -а -о/-е вишекратан после вечере вецейрочни -а -е вишегодишњи вечерац -ам зак. и нєзак. вецейскладови -а -о/-е ґрам. вечерати вишесложни вечурня ж. церкв. предвечерје; вецейстранкови -а -о/-е благослов; вечерње вишестраначки веш х. беш. серб. (1. споднї вецейстранови -а -о/-е шмати; 2. райбанїна) веш вишестран; ~ призма мат. вишестрана вешелє с. весеље призма вешелїц (ше) -їм (ше) нєзак. вецейступньови -а -о/-е веселити (се) вишестепени вешеляк и вешельнїк х. вецейугелнїк х. ґеом. вишекут весељак вецейцме -цох числ. нєодр. беш. вешельнїца ж. весељакиња више њих (о особама мушког рода); ~ вешкорпа ж. вешкорпа хибя з роботи више њих одсуствуjе с вештак х. беш. серб. вештачко посла ђубриво (лит. штучни гной) вецейфайтови -а -о/-е вещи -щого х. вештац вишеврстан вєднак присл. оп. вєдно вецейчленни -а -е и вєдно присл. 1. заједно, скупа; 2. вецейчленови -а -о/-е вишечлан уједно; 3. укупно, свега вецейштокови -а -о/-е оп. вєдносц ж. ридк. заjедништво; вецейповерхови jединство вецейязикови -а -о/-е и вєшенї присл. 1. у jесен; 2. вецейязични -а -е вишејезичан (прешлей єшенї) jесенас вецка присл. оп. вец вжац вежнєм (импер. веж и вецкаль присл. беш. оп. вец вежнї) зак. 1. узети; дохватити; 2. вечар¹ х. вече с., вечер ж.;  ~ (одняц) узети, отети; лишити; пред шветом навечерје, навечје; вчера ускратити; 3. (путнїкох до автобуса и ~ синоћ; нєшка ~ вечерас; ґу вечару под.) укрцати, примити; 4. (поєднац) пред вече; уж ґу вечару већ је близу узети, унајмити, најмити; 5. (вжац за вече, ближи се вече; добри ~ добро жену) узети; 6. (завжац) освоjити, вече; звечара свечери, свечера; под ~ заузети; 7.  себе поставити себи (као ридк. оп. пред вечаром; пред вечаром задатак), решити; вжал себе кажди предвече(р), пред вече; сами ~ у дзень ходзиц пейц километри сумраку, пред саму ноћ; самим поставио jе себи сваког дана пешачити пет километара;  ~ под свойо усвојити мотиве, знала jе како се према њему дете; вжати под свойо усвојен; треба односити;  ~ дакому обичай усвојеник; ¤ ~ дакому дзеку упознати (прозрети) нечиjу нарав, обезвољити кога; убити кога у поjам; ~ напипати коме пулс; ~ дакому шора на розум (озбильно похопиц) озбиљно упознати нечиjе навике, захтеве и сл.; ~ схватити, примити к срцу; ~ себе до дачому шора научити како ради нека глави умислити, уобразити;  себе за справа и сл. вельке (чувствительно реаґовац) вибачовац -чуєм нєзак. 1. примити к срцу примећивати, уочавати; закључивати; 2. вжац ше вежнєм ше зак. наћи прозревати, докучивати; упознавати се, обрести се негде; доспети негде; дзе вибегани -а -е коjи се добро ти ше ту вжал? откуд си се ти овде истрчао; ~ хлапец такой заспал дечак, нашао? коjи се добро истрчао, одмах jе заспао вжиме присл. 1. зими; 2. вибегац -ам зак. постићи нешто (прешлей жими) зимус сталним обиjањем прагова, мољакањем, взагалї присл. уопште молбама и сл., тешком муком постићи взагальни -а -е оп. загальни нешто; якош вибегал пасоши некако jе взаємни -а -е узајаман успео да добиjе пасоше взаємно присл. узајамно вибегац ше -ам ше зак. 1. взаємносц ж. узајамност (набегац ше) истрчати се, натрчати се; взаїмни -а -е оп. взаємни 2. прен. а) извући се из болести или ви зам. ви дугова; б) отарасити се виадязовац -зуєм зак. направити вибегнуте -того с. нагло отечено неред; разрити; растурити место вибабрац -рем зак.: ~ з даким вибегнуц -нєм зак. 1. (вонка) (поспреведац дакого) изманипулисати истрчати, изјурити, излетети; 2. (горе) кога; превести кога жедног преко воде устрчати; 3. одједном отећи, натећи (од вибавиц -им зак. 1. одиграти до ударца и сл.); 4. безос. прен. краја; 2. (виратовац) избавити; 3. са (нєосторожно повесц) излетети, великим трудом нешто набавити, измакнути се, омакнути се; изблебетати добити се; вибегло му излетело му је, измакла вибавиц ше -им ше зак. му се реч избавити се вибеговац -гуєм нєзак. 1. (вонка) вибалакац -ам зак. избрбљати истрчавати, изјуривати, излетати; 2. (оно што не треба рећи) (горе) устрчавати вибахтац ше -ам ше зак., осн. и вибеженєц -нца х. 1. избеглица, прен. искобељати се, ископрцати се; горв. прогнаник; 2. вибеженци мн. извући се; измигољити се бежанија, збег вибахтовац ше -туєм ше нєзак. вибеженка ж. избеглица ґу вибахтац ше (женска особа), горв. прогнаница вибачиц -им зак. 1. приметити, вибеженски -а -е избеглички, опазити, уочити; закључити; нєодлуга горв. прогнанички вибачели же вон з роботи заходзи до вибеженство с. избеглиштво карчми ускоро су приметили да он са вибежиско и вибежище с. посла навраћа у кафану; 2. прозрети, избеглиште прокужити, докучити; прокљувити; вибералци х. мн. (єд. вибералєц) закључити; упознати; кед вибачела скупљачи милодара, помоћи и сл. його мотиви, знала як ше ґу ньому виберанє с. 1. дїєсл. мен. од треба одношиц кад jе прозрела његове виберац (ше); 2. бирање, избор; ~ руководства бирање руководства вдеренями винїмац) избијати; 2. (слику виберани -а -е биран; виберани и под. на платно, метал) друковати, слова биране речи; виберани єдла труковати; утискивати; гравирати; бирана jела урезивати; II нєпрех. 1. а) (биц у виберанка ж. 1. оп. виберанє моцним млазу) шибати, шикљати, (2); 2. виберанки мн. избори млазати; бризгати; б) (нагло наиходзиц виберанков(и) -а -о/-е 1. – о маси) куљати; в) (о искрох и под.) бирачки; ~ место бирачко место; 2. фрцати 2. (на поверхносц – о жридлу и изборан; виберанково резултати под.) извирати, избиjати; 3. (о годзини) изборни резултати одбијати, откуцавати; 4. (о зубох) виберац -ам нєзак. 1. бирати, ницати; дзецку вибиваю зуби детету избирати; пробирати; 2. (комисию, ничу зуби орґан и под.) бирати; 3. (винїмац) вибивац ше -ам ше зак. 1. вадити; ~ дробни пенєжи з кишенки (посциговац успихи) истицати се; вадити ситне паре из џепа; мац пробиjати се; 2. желети водити главну виберала хлєб з пеца мама jе вадила реч, желети бити коловођа хлеб из пећи; 4. скупљати милодаре, вибиваци -а -е коjи жели да прилоге, помоћ; вибераю на нову води главну реч, да буде коловођа церкву скупљају милодаре за нову вибивачка ж. вишив. трукерка цркву; 5. ~ млоду фолкл. опраштати вибилєни -а -е 1. звич. у злученю младу од родитеља и родбине пре крашнє ~ лепо окречен; на шоре одласка на венчање (о старом свату) крашнє вибилєни хижи у улици су виберац ше -ам ше нєзак. 1. лепо окречене куће; 2. (о витканим спремати се за одлазак; 2. (медзи собу) платну) избељен бирати се вибилїц -їм зак. 1. окречити или вибераци -а -е ридк. оп. обојити белом бојом (лепо, виберни квалитетно); 2. (з виварйованьом и виберацки -а -е 1. бирачки; ~ под.) избелити право бирачко право; 2. пробирачки, вибильовац -люєм нєзак. 1. избирачки кречити или бојити белом бојом (лепо, виберач х. з розл. знач. бирач квалитетно); 2. (з виварйованьом и виберачка ж. 1. бирачица; 2. под.) избељивати поль. вадилица вибистриц (ше) -им (ше) зак. вибербляц -ям зак. избрбљати; избистрити (се), пробистрити (се) изблебетати вибистровац (ше) -руєм (ше) виберни -а -е 1. пробирљив, нєзак. бистрити (се), избистривати (се), избирљив; зановетљив; 2. а) виберни пробистривати (се) -ного х. избирач, пробирач, бирач; б) вибити -а -е 1. друкован, горв. виберна -ней ж. избирачица, тискан; утиснут; угравиран, цизелован; пробирачица, бирачица 2. (о студнї) бушен; ~ студня бушени вибернїк х. оп. виберни (2. а) бунар вибернїца ж. оп. виберна (2. б) вибиц -иєм зак. I прех. 1. (з виберносц ж. пробирљивост, вдеренями виняц) избити; 2. (слику и избирљивост; зановетљивост под. на платно, метал) друковати, вибетоновац -нуєм зак. труковати; утиснути; угравирати; избетонирати урезати; 3. (студню) избушити; 4. (о вибивани -а -е друкован, горв. годзини) одбити, откуцати; II нєпрех. 1. отиснут; изгравиран а) (вдериц у моцним млазу) избити, вибивац -ам нєзак. I прех. 1. (зоз шибнути, шикнути, млазнути; бризнути; б) (нагло наисц – о маси) испсовати покуљати, искуљати; в) (о искрох и вибор х. избор под.) фрцнути; г) (на поверхносц – о вибориц -им зак. изборити, жридлу и под.) избити, изаврети; ◊ извојевати вибила го горучка (жима) има вибориц ше -им ше зак. грозницу; ¤ ~ дакому дацо з глави изборити се избити коме што из главе виборни -а -е изборни вибиц ше -иєм ше зак. 1. вибочкац (ше) -ам (ше) зак. истакнути се; пробити се, постићи изљубити (се) успех; вибил ше як добри педаґоґ вибранєц -нца х. оп. вибрани истакао се као добар педагог; 2. отићи (2.а) (неконтролисано, без нечије дозволе); вибрани -а -е 1. дїєприкм. од одлутати; ◊ ~ до швета (до людзох) вибрац; 2. а) вибрани -ного х. пробити се, постићи успех изабраник, одабраник; б) вибрана -ней виблїсковац ше -куєм ше нєзак. ж. изабраница, одабраница; в) вибране пресијавати се, блештати се, блистати -ного с. одбирак виблїщац -щим и коц. виблїщиц вибранїца ж. оп. вибрани (2.б) -им зак. уцаклити; усјајити, осjаjити, вибратор х. вибратор усијати; улаштити; изглачати; вибрац -берем зак. 1. изабрати, изгланцати одабрати; пробрати; 2. (комисию, орґан виблїщовац -щуєм нєзак. и под.) изабрати; наименовати; 3. цаклити; усијавати; лаштити; глачати (виняц) извадити; ~ хлєб з пеца виблюване -ного с. оп. извадити хлеб из пећи виблювок вибрац ше -берем ше 1. виблювац -ам зак. избљувати, (порихтац ше за одход) спремити се за повратити одлазак; поћи, кренути; праве зме ше виблювац ше -ам ше зак. вибрали на вилєт управо смо се избљувати се, повратити спремили (управо смо пошли) на излет; виблювнуц -нєм зак. избљувати, 2. взаєм. повр. одабрати се бљунути, повратити вибрация ж. вибрација виблювовац -вуєм нєзак. вибренкац -ам зак. одзвонити (о частот. избљувавати, повраћати звонцету, часовнику) виблювок -вку/-вка х. избљувак; вибреновани -а -е набренован, бљувотина накудрављен вибляднути -а -е избледео вибреновац (ше) -нуєм (ше) вибляднуц -нєм зак. 1. зак. набреновати (се), накудравити (се) избледети; обезбојити се; 2. прен. вибрехани -а -е 1. отресит; 2. избледети, излињати лаjав; који нема длаке на језику вибляхани -а -е оп. вибрехац (ше) -ешем (ше) зак. вибляховани прен. излајати (се) вибляхац -ам зак. оп. вибридзиц ше -им ше зак. вибляховац избалегати се вибляховани -а -е дїєприкм. од вибрирац -ам и вибровац -руєм вибляховац нєзак. вибрирати; треперити вибляховац -хуєм зак. вибритвиц (ше) -им (ше) зак. избледети, ишчилети, изгубити боју, избријати (се) побелети, излињати, ишчилети (о вибритвйовац (ше) -юєм (ше) тканини, зрну житарице и сл.) избријавати (се) вибоґозовац -зуєм зак. изгрдити, вибрушиц -им зак. избрусити  вибубновац -нуєм зак. оп. зак. изгрдити кога, извикати се на кога вибуґновац виважиц -им зак. 1. извалити, вибуґновац -нуєм зак. 1. развалити; изглавити; швиня виважела (розглашиц буґнуюци) издобовати; 2. дзверка на кармику свиња jе извалила прен. издобовати, ударити у бубањ, врата на свињцу; 2. обити; полиция изнети што на велико звоно (на велика виважела дзвери полициjа jе обила звона); разбрбљати врата вибудов ж. изградња виважовац -жуєм нєзак. 1. вибудовац -дуєм зак. изградити; изваљивати, разваљивати; саградити изглављивати; 2. (насилу отверац) вибулькац -ам зак. експр. обиjати излајати, избрбљати; излајати се вивалїц -їм зак. извалити; вибулькнуц -нєм зак. експр. оборити; буря вивалєла древо олуjа jе излајати се, ланути; излетети се; извалила дрво;  ~ язик исплазити одвалити језик; ¤ ~ язик на дакого исплазити вибульковац -куєм 1. нєзак. ґу (избекељити) језик на кога, избекељити вибулькац и вибулькнуц; 2. (о води и се на кога под.) избиjати; зоз жеми вибулькую виваляц -ям зак.: ~ цесто або жридла из земље избиjаjу извори хлєб кух. (висипац цесто з ванґли на вибух х. експлозија; провала; таблу) изручити тесто или хлеб на ерупциjа; ~ вулкана ерупциjа вулкана даску за мешење вибухнуц -нєм зак. 1. (вибиц виваляц ше -ям ше зак. 1. зоднука – о огню, диму и под.) сукнути, изваљати се; 2. искаљужати се; швиня избити, ударити; искуљати; букнути; з ше виваляла у блаце свиња се нукашньосци запалєного будинку искаљужала у блату вибухнул пламень и дим из вивальовац -люєм нєзак. 1. унутрашњости запаљене зграде сукнуо изваљивати; обарати; 2. (язик) плазити је пламен и дим; 2. прен. (нараз ше вивариц -им зак. 1. (обариц) зорвец, настац) букнути; вибухла обарити, скувати; ~ галушки до юшки война букнуо је рат обарити резанце за супу; 2. ~ косци у вибухнуце с. провала, сукљај юшки скувати супу од костиjу; 3. вибуховац -хєм нєзак. сукљати, искувати; ~ шмати искувати рубље куљати; избиjати; з комина вибухує виварйовац -юєм нєзак. 1. дим и пламень из димњака сукља дим (галушки и под. – обарйовац) обаривати; и пламен; з ґейзира вибухує горуца кувати; 2. (знац добре вариц): вона барз вода из геjзира избиjа врела вода добре виварює она јако добро кува; 3. вибуц -удзем нєзак. 1. а) бити, искувавати; парити; ~ судзину под час проборавити, пробавити негде; епидемиї искувавати посуђе за време провести негде одређено време; вибул епидемиjе; ~ у луговки лужити три роки як шеґерт провео jе три вивартац -ам зак. избушити; године као шегрт; б) завршити; вибул и извртети други мандат як шеф завршио jе и виведзени -а -е: ~ слово ґрам. други мандат као шеф; 2. бити негде до изведена реч, изведеница краjа; нє вибула там до конца, та нє вивежбац (ше) -ам (ше) чула шицко ниjе била до краjа тамо, па извежбати (се); извештити (се) ниjе све чула; нє вибул до конца у вивежбовац (ше) -буєм (ше) служби ниjе био до краjа у служби нєзак. извежбавати (се) божjоj вивезц -ежем зак. 1. извести (- вивадзиц ше -им ше (з даким) езем); ~ одпад на шмециско извести отпад на сметиште; ~ гной з аклю виводзенє с. 1. дїєсл. мен. од извести ђубре из тора; ~ робу до виводзиц; 2. (уметнїцкей програми) иножемства извести робу у извођење, изведба иностранство; 2. (одвезц горе) узвести виводзиц -им нєзак. з розл. знач. (-езем) изводити; ~ дзеци на преходзку вивезц ше -ежем ше зак. изводити децу у шетњу; ~ роботи извести се (-езем се) изводити радове; ~ нови слова ґрам. вивершенє с. извршење (закона) изводити нове речи вивершитель х. правн. виводки мн. церкв. "вивотки" извршилац (увођење жене са дететом посебним вивершиц -им зак. извршити обредом у цркву 40 дана након порођаја вивершни -а -е извршан; ~ или одмах након крштења детета) власц извршна власт; ~ рада извршно виводлїви -а -е изводљив; веће; пресуда постала ~ пресуда је спроводљив постала извршна виводни -а -е изводни; ~ канал вивершовац -шуєм нєзак. изводни канал извршавати вивоженє с. извожење, извоз вивесц -едзем зак. 1. з розл. вивожиц -им нєзак. извозити; ~ знач. извести (-едем); ~ дакого на робу до иножемства извозити робу у преходзку извести кога у шетњу; ~ иностранство заключенє извести закључак; 2. вивожовац -жуєм нєзак. (одвесц горе) узвести (-едем); ¤ ~ извозити; ~ гной на польо извозити дакого на праву драгу (на спасени ђубре на њиву пут, на пут спасения) извести кога на вивоз х. извоз прави пут вивозни -а -е извозни виветриц -реєм и -им и вивознїк х. извозник виветриц ше -реєм ше и -им ше зак. вивойовац -юєм зак. извојевати (випариц ше) изветрити виволанє с. и виволанка ж. вивидзиц -им зак. извидети изазов вивидзовац -дзуєм нєзак. виволац -ам зак. 1. а) (даяку извиђати тайну и под.) рећи, казати; признати; вивиксац -ам зак. извиксати одати; син виволал родичом же ма вивирка ж. зоол. веверица слабу оцену син је рекао (признао) вивирков -а -о веверичји родитељима да има слабу оцену; б) (на вивирче -еца с. веверичић дакого) одати; казати, рећи; признати; вивитриц -им зак. I прех. издати; проказати, потказати; (вилуфтирац) изветрити, проветрити; II пријавити; тужити; пайташ виволал нєпрех. оп. виветриц на ньго друг га је одао; 2. шк. заст. вивитровац -руєм нєзак. I прех. (поволац по списку) прозвати; 3. а) (луфтирац) изветравати, проветравати; (поволац вонка) позвати; док шедзел з II нєпрех. изветравати госцами, сушед го виволал кус вонка вивод х. 1. извод; ~ з матичней док је седео са гостима, комшија га је кнїжки народзених извод из матичне позвао мало напоље; б) измамити, књиге рођених; 2. (скрацена верзия извабити; слунко виволало инсекти текста; виривок) извадак зоз жеми сунце jе измамило инсекте из виводзацки -а -е извођачки земље; 4. а) (спричинїц) изазвати; виводзач х. извођач; ~ роботох проузроковати; произвести; вибух извођач радова вулкана виволал трешенє жеми виводзачка ж. извођачица провала вулкана изазвала је земљотрес; б) (випровоковац) изазвати; чикнути; вигаґац -ам и вигадяц -ям зак. виволал ме, та сом го вдерел изазвао заст. изнети; истоварити; избацити ме је, па сам га ударио; в) (поволац на вигамишовац -шуєм зак. лукаво обрахунок) изазвати; ~ дакого на извести, преварити двобой изазвати кога на двобој вигандровац -руєм зак. виволовац -уєм нєзак. 1. а) изгрдити; укорити, искорити, (даяку тайну и под.) говорити; прекорити; искрпити, накрпити признавати; одавати; б) (на дакого и без виганятель х. оп. виганяч обєкта – гуториц дакому дачию тайну, виганяц -ям нєзак. I прех. 1. вину и под.) одавати; говорити, (гонїц вонка) истеривати, изгонити, казивати; признавати; издавати; терати; ~ крави з кукурици терати проказивати; пријављивати; тужакати; краве из кукуруза; 2. (насилу 2. шк. заст. (волац по списку) одстраньовац) истеривати, изгонити, прозивати; 3. а) (волац вонка) звати, прогонити, протеривати; изјуривати; 3. позивати; б) измамљивати, мамити, з розл. знач. истеривати, терати; кажде вабити; 4. а) (спричиньовац) изазивати; рано виганя авто з ґаражи сваког проузроковати, проузрочивати; јутра истерује кола из гараже; пняк производити; нагонити; боль єй виганя нови младнїки пањ истерује виволовал слизи на очи бол јој је нове младице; косач виганя уж треци нагонила сузе на очи; б) (провоковац) одкос (коши треци одкос) косач изазивати; чикати, зачикавати; в) истерује већ трећи откос; 4. (длуство, (поволовац на обрахунок) изазивати порцию – наплацовац) истеривати, виволовач х. 1. (провоковач) утеривати; II нєпрех. 1. (починац изазивач; 2. (спричиньовач) изазивач; роснуц з кореня або стебла – о проузроковач; зачетник; 3. тужакало младнїкох) терати, истеривати; виволуюци -а -е изазивачки избијати; ластати; з кореня виганя виврацац -ам нєзак. 1. нови младнїк из корена тера нов превртати; искретати; претурати; 2. изданак; 2. (досяговац, виходзиц) обарати излазити; польо му виганя на драгу виврацац ше -ам ше нєзак. њива му излази на пут превртати се; искретати се; претурати виганяч х. 1. изгонитељ, се истеривач; 2. (длуства) утеривач виврациц -им зак. 1. преврнути, виганьбиц -им зак. изружити, изврнути, претурити; 2. оборити наружити; постидити виврациц ше -им ше зак. виганьчиковац -куєм зак. поль. преврнути се, изврнути се, претурити се изантати виврец -ем зак. искипети; вода вигарґани -а -е јако уморан, виварла з гарчка вода jе искипела из измучен, исцрпљен лонца вигарґац -ам зак. јако уморити, вивязац -яжем зак.: ~ хусточку измучити, исцрпити (крашнє увязац хусточку на главу) вигарнуц -нєм зак. изгрнути увезати мараму вигарнуц ше -нєм ше зак. вивязац ше -яжем ше зак. оп. искуљати; изврвети вивязац хусточку вигартац -ам нєзак. изгртати вивязовац -зуєм нєзак.: ~ вигартовани -а -е прен. хусточку (крашнє вязац хусточку на прекаљен, очеличен главу) увезивати мараму вигартовац -туєм зак. 1. вивязовац ше -язуєм ше нєзак. (желєзо) искалити, прекалити; 2. прен. оп. вивязовац хусточку искалити, прекалити, очеличити  вигартовац ше -туєм ше зак. гладким) изгладити, угладити; изглачати прен. искалити се, прекалити се, вигладзовац -дзуєм нєзак. очеличити се изглађивати, углађивати; глачати вигаснуц -ашнєм зак. угасити вигладкац -ам зак. 1. (зробиц се, претулити се (о ватри) цалком гладким) изгладити, угладити; вигвариц -им зак. изговорити, изглачати; 2. прен. извадити мрљу, изустити; изрећи загладити вигвариц ше -им ше зак. вигладнєти -а -е 1. изгладнео; 2. изговорити се; оправдати се неухрањен вигварка ж. изговор, излика, вигладнєтосц ж. 1. горв. исприка; ◊ под вигварку под изгладнелост; 2. неухрањеност изговором (излику, видом) вигладнїц -їм зак. I нєпрех. вигварянє с. 1. (способ (постац гладни) изгладнети, огладнети; вигваряня словох) изговор; зна по II прех. (зробиц дакого гладним) анґлийски, алє нє ма добре ~ зна изгладнити, огладнити енглески, али нема добар изговор; 2. вигладньовац -нюєм нєзак. I (оправдованє) изговарање, оправдавање нєпрех. (поставац гладни) гладнети; II вигваряц -ям нєзак. 1. прех. (робиц дакого гладним) (виповедац) изговарати; изрицати; изгладњавати, изгладњивати правилно ~ слова правионо изговарати вигласац -ам зак. изгласати; речи; 2. (оправдовац) изговарати; одгласати оправдавати, правдати вигласкац ше -ам ше зак. 1. вигваряц ше -ям ше нєзак. извући се из болести, мало се изговарати се; оправдавати се, правдати поправити; дакус ше вигласкал, а се; вадити се скорей таки нїяки бул мало се вигвиздац -ам зак. извиждати, поправио, а раниjе jе био тако слаб; 2. горв. исфућкати (ушориц ше, прибрац ше) угладити се вигвиздовац -дуєм нєзак. вигласовац -суєм нєзак. извиждавати изгласавати вигеверовани -а -е одморан виглашиц -им зак. (обявиц) (после дужег нерада); ~ конь одморан огласити; извикати коњ виглашовац -шуєм нєзак. вигеркани -а -е (шмели, (обявйовац) оглашавати; извикивати розвязани) одрешит; сналажљив виглєдац -ам зак. наћи, пронаћи; вигинуц -нєм зак. 1. (о иследити; ¤ ~ себе бриґу направити рошлїнох) осушити се, усахнути; себи брига (неодговорним и изгинути, изумрети; пропасти; конопа лакомисленим поступањем); ~ себе му вигинула од под'жемней води хороту навући болест, разболети се (не конопља му jе изгинула од подземне водећи рачуна о здрављу) воде; жита вигинули од витрох виглєдованє с. истраживање, пшеница jе изгинула од ветра; 2. (о испитивање; ислеђивање животиньох) изгинути; изумрети; виглєдовац -дуєм нєзак. 1. пчоли му вигинули пчеле су му истраживати, испитивати; ислеђивати; изгинуле; статок им вигинул стока им 2. трагати; извиђати; цуњати jе изгинула; 3. (погинуц – о людзох) виглєдовач х. истраживач; изгинути трагалац виглабяц -ям нєзак. оп. виглїбенє с. издубина, издубак виглобйовац виглїбиц -им зак. издубити, вигладзиц -им зак. (зробиц издупсти  виглобиц (ше) -им (ше) зак. одаламити; 2. крадом узети себи (паре изглавити (се) код бројања и сл.) виглобйовац (ше) -юєм (ше) вигнуц ше -нєм ше (дакому) нєзак. изглављивати (се) зак. уклонити се коме вигляд х. изглед; ¤ єст вигляди вигнуце с. изгиб; избојак (вигляду) има изгледа вигобльовац -люєм зак. вигнанє с. оп. вигнанство изрендисати, изблањати вигнанєц -нца х. 1. оп. вигнати вигодни -а -е 1. погодан; згодан; (1); 2. (младнїк) изданак, избојак 2. повољан вигнанка ж. оп. вигната вигодносц ж. 1. погодност; 2. вигнанство с. прогонство, повољност изгнанство, заточење вигоїц -їм зак. залечити, вигнати -а -е 1. дїєприкм. од извидати, зацелити (ране) вигнац; 2. а) вигнати -того х. вигоїц ше -їм ше зак. залечити прогнаник, изгнаник; избеглица; б) се, зацелити се (о ранама) вигната -тей ж. прогнаница, вигойовац -юєм нєзак. изгнаница залечивати, зацељивати (ране) вигнац виженєм зак. I прех. 1. з вигойсац -ам зак. (видайкац) розл. знач. истерати; ~ авто з ґаражи искамчити истерати кола из гараже; ~ єден одкос виголєни -а -е раздрљен, (покошиц до конца поля єден одкос) разголићен истерати један откос; пняк вигнал виголїц (ше) -їм (ше) зак. младнїки пањ је истерао младице; 2. раздрљити (се), разголитити (се) (одогнац вонка) истерати, из(а)гнати; ~ вигонок -нка х. изданак дробизґ зоз загради истерати живину вигориц -им зак. изгорети (о из баште; ~ статок на пашу истерати сијалици и сл.) стоку на пашу; 3. (насилу одстранїц) вигосценє с. угошћење истерати, из(а)гнати, протерати, вигосциц (ше) -им (ше) зак. прогнати; изјурити; најурити; 4. угостити (се), погостити (се) (вимучиц з гонєньом) уморити, вигосцовац (ше) -цуєм (ше) измучити; изјахати; понаглял поорац, нєзак. угошћавати (се), гостити (се) та барз вигнал конї журио је да пооре, виграбац -бем зак. 1. те је јако уморио коње; 5. (длуство, (одстранїц з граблями) изграбљати, порцию – наплациц) истерати, утерати; изграбуљати; ~ лїсце з ярку изграбљати 6. (животиню зоз склонїска) истерати; лишће из jарка; 2. (позберац з дна дигнути, дићи; II нєпрех. (почац роснуц) судзини) покупити истерати, избити; з кореня вигнал вигравац -ам нєзак. I прех. 1. a) нови младнїк из корена је истерала (на лутриї и под.) добиjати, извлачити; нова младица б) (на суду) добиjати; в) (у змаганю) вигнєсц -єцем зак. 1. (цесто) добиjати, побеђивати; надигравати; 2. (з измесити; 2. (подавиц, поприцискац) даяку акцию и под.) постизати, изгњечити, изгњести; 3. вулґ. издрпати добиjати; з таку борбу мало виграваю вигноєни -а -е: ~ жем добро таквом борбом мало постижу II нєпрех. нађубрена земља 1. (о коньови) галопирати, трчати вигнути -а -е 1. спец. галопом; 2. (бесно танцовац) ђускати искривљен; ~ дно искривљено дно; 2. виградзени -а -е (формовани) пупчаст, испупчен изграђен вигнуц -нєм зак. 1. (моцно виградзиц -им зак. (формовац) вдериц) ошинути, ошајдарити, изградити  виградзовац -дзуєм нєзак. виґараздовац -дуєм зак. (формовац) изграђивати, градити изгрдити, изружити кога, излајати се, виградзовач х. изграђивач извикати се на кога вигране -ного с. оп. виграце виґланцац -ам зак. изгланцати; виграц¹ -аєм зак. одсвирати изглачати; излаштити виграц² -аєм зак. 1. a) (достац виґрабац ше -бем ше зак. на лутриї и под.) добити, извући; б) (на попети се; успети се; испентрати се; суду, при ставеню) добити; ~ процес успентрати се; успузати (се), изверати добити процес; в) (на картаню) добити, се, узверати се искартати; г) (у змаганю) добити, виґурац -ам зак. изгурати победити; надиграти; 2. (з даяку акцию виґустирац -ам и виґустовац и под.) постићи, добити; та цо ши з -туєм зак. изгустирати таким упрекосценьом виграл? па шта вид х. 1. вид; осет виду чуло си таквим инатом постигао?; ◊ ~ вида; 2. (видлїве место): буц дакому на побиду однети победу; ~ войну добити виду бити коме пред очима; сцем же рат биш ми бул вше на виду хоћу да ми виграце с. (добиток на лутриї и будеш стално на оку; черешня пред под.) добитак; згодитак хижу на виду, та шицки з нєй обераю вигребац -бем зак. ископати; трешњу пред кућом сви виде, те сви са ишчепркати; пес вигребал косц пас је ње беру; ◊ закончени ~ ґрам. свршени ископао кост вид; нєзакончени ~ ґрам. несвршени вигрешиц -им зак. вид; мац у виду имати у виду (вигандровац) изгрдити, изрибати, видаватель х. издавач (књига), искрпити горв. накладник вигризки ж. мн. (єд. вигризка) видавательни -а -е издавачки, огризине горв. накладни; ~ хижа издавачка кућа вигужвац (ше) -ам (ше) зак. видавательство с. 1. издавачка изгужвати (се) кућа, издавач, горв. накладништво; 2. вигуториц -им зак. 1. рећи, издаваштво, горв. накладништво изговорити (све, до краја); 2. испричати видавац -ам нєзак. 1. (врацац вигуториц ше -им ше зак. дробни пенєжи) враћати кусур; ~ себе (повесц вельо, шицко) изговорити се, кусурати се; 2. (трошиц пенєжи) испричати се трошити; давати; ми вельо пенєжи виґажени -а -е утабан; ~ дражка видаваме на нєпотребни ствари ми утабана стаза много новаца трошимо на непотребне виґажиц -им зак. 1. утабати, ствари; 3. (друковац, обявйовац) утабанати; 2. прен. а) извући се; ~ з издавати; 4. (давац под закуп) издавати, кризи извући се из кризе; б) (повесц изнајмљивати; 5. (зрадзовац, удавац) думки до конца) тешком муком издавати, одавати; 6. а) (пущац зоз изговорити мисао себе материю) испуштати из себе; виґаздовац -дуєм зак. 1. добро точити; лучити; цегла видава соль зоз газдовати; так виґаздовали же нєшка себе цигла испушта из себе со; сосни маю и хижу и жеми тако су добро видаваю зоз себе смолу борови точе газдовали да данас имаjу и кућу и смолу; б) (енерґию) одавати; зрачити; земље; 2. ирон. лоше, слабо газдовати; производити; атоми видаваю енерґию так виґаздовал же нєшка нє ма нїч зоз себе атоми зраче енергиjу из себе; в) тако jе газдовао да данас ништа нема (плоди) давати; родити; имати; нова виґаладзиц ше -им ше зак. файта жита видава вецей урожаю избалегати се нова врста пшенице даjе већи род; прикармени рошлїни вецей видаваю (ситниш); 2. (потрошиц пенєжи) прихрањене биљке више роде; жем з потрошити; дати; у тим мешацу додатима минералами видава красни видали зме вельо на єдзенє овог и буйни рошлїни у земљи са додатим месеца потрошили смо много на храну; минералима биљке су лепе и бујне; 3. (видруковац, обявиц) издати; 4. (дац правилно допатрана ружа видава под закуп) дати, издати, изнајмити; ~ красши квети правилно негована ружа жем под аренду дати земљу у (под) има лепше цветове; г) (охабяц аренду; 5. (зрадзиц, удац) издати, одати; упечаток, виражовац) одавати; його 6. а) (пущиц зоз себе материю) глас видава одлучносц његов глас испустити из себе; источити; излучити; одаjе одлучност; дзвон видава смутни б) (енерґию) одати; израчити; в) (плоди) глас звон одаjе тужан звук; ◊ ~ зоз себе дати [од себе]; родити, донети; имати; давати одушка себи, иживљавати се нова файта жита вида векши урожай видавац ше -ам ше нєзак. 1. нова врста пшенице даће већи род; избијати, искакати по телу (о гноєне древо вида вецей пупча бубуљицама и сл.); 2. одавати се ђубрено дрво даће више пупољака; видавач х. 1. фолкл. стари сват жеми треба врациц шицко цо вона (по младиноj страни); 2. оп. вида земљи треба вратити све што она видаватель да од себе; г) (охабиц упечаток, видавец -вца х. коц. оп. виражиц) одати; ¤~ зоз себе дати себи видавач (1) одушка; издушити, одушити видавиц -им зак. изгњечити, видац² -ам зак.: дзе ти то (дзе исцедити, истештити, истискати; вон то и под.) видал таке робиц!? (то нажети ше так нє роби) где си ти то (где је он видавйовац -юєм нєзак. то и сл.) видео тако нешто (у)радити!? гњечити, цедити, тештити, тискати; видац ше -ам ше зак. 1. (вируциц нажимати ше, зявиц ше на целу – о вреду, жими и видавнїцтво с. оп. под.) израсти, искочити, појавити се; видавательство (1–2) осути се; изасути се; на руки ше му видавчиц -им зак. оп. видавиц видал вред на руци му је израстао чир; видавчовац -чуєм нєзак. оп. по целу ше му видали вреди добио jе видавйовац чиреве по телу, очиравио је; видала ше видайкац -ам зак. измољакати, му жима на ґамби изасула му се испросити, избогорадити, искамчити, грозница на усни; 2. (одкриц ше) издати издрљанчити, исциганити се, одати се видайковац -куєм нєзак. видвоїц -їм зак. оп. видзелїц мољакати, просити, просјачити, видвоїц ше -їм ше зак. оп. богорадити, камчити, дрљанчити, видзелїц ше (1) циганити видвойовац -юєм нєзак. оп. виданє с. издање видзельовац видатни -а -е издашан; добре видвойовац ше -юєм ше нєзак. обрабяна жем видатнєйша добро оп. видзельовац ше (1) обрађивана земља jе издашниjа видерляц -ям зак. (вицагац з видатносц ж. издашност дерлячу) издрљати; видерляц коровче видаток -тку/-тка х. издатак з поля издрљати коров са њиве видац¹ -ам зак. 1. (врациц видекламовац -муєм зак. дробни пенєжи) вратити кусур; изрецитовати, изрецитирати, предавачка му видала дробни издекламовати продавачица му jе вратила кусур виджамиц -им зак. изгњечити; ожети (виходзиц зоз заєднїцкого ґаздовства) виджамйовац -юєм нєзак. издвајати се гњечити; ожимати видзенє с. виђење; до видзеня до виджобац -бем зак. избости, виђења ископати (све, постепено) видзерац -ам нєзак. виджобнуц -нєм зак. избости, исцепљивати, горв. тргати; ~ папери з ископати теки исцепљивати листове из свеске виджубац -бем зак. искљувати видзерац ше -ам ше нєзак. (барз виджубкац ше -а ше зак. излећи кричац на дакого) издирати се, се, испилити се, извести се, прокљувати издеравати се се видзиравиц -им зак. избушити, виджубковац ше -кує ше нєзак. извртети излегати се, лећи се, прокљувавати се видзиц -им I зак. и нєзак. виджубовац -буєм нєзак. видети; II нєзак. виђати; ¤чи видзиш искљувавати [ти його (ю и др.) (при нєсподзиваню видзваняц -ям нєзак. або гандрованю) гле (види) ти њега (њу завршавати звоњење (о црквеним и др.); цо видзиш нєшка на другим звонима) чекай ютре на себе кнїжк. свако зло видзвигнуц (ше) -нєм (ше) зак. може свакога снаћи 1. издићи (се), издигнути (се); узвисити видзиц ше -им ше I зак. и нєзак. (се); 2. прен. истаћи (се), истакнути (се) 1. взаєм. повр. видети се; виђати се; видзвигнуце с. узвишица; успон остатнї раз зме ше видзели пред видзвиговац (ше) -гуєм (ше) дзешец роками последњи пут смо се зак. 1. издизати (се); узвисивати (се); 2. видели пре десет година; 2. назирати се; истицати (се) II и безос. а) нєзак. чинити се, видзвонїц -їм зак. 1. одзвонити; причињавати се; видзи ше ми (беш. ше видзвонєло поладнє одзвонило је ми видзи) же го познам чини ми се да подне; 2. (застац, нєсподзивац дакого га познајем; б) зак. учинити се, даґдзе – о дзвону) срести; поладнє нас причинити се видзвонєло на полю подне нас је срело видиференцовац (ше) -цуєм на њиви (ше) зак. издиференцирати (се) видзвоньовац -нюєм нєзак. 1. видих х. оп. видихнуце непрекидно и дуго звонити (о црквеним видихац ше -ам ше зак. (умрец) звонима); 2. нєзак. ґу видзвонїц издахнути, испустити дах видзелєно присл. одвојено видихнуц -нєм зак. издахнути видзелїц -їм зак. издвојити; (ваздух из плућа) излучити, изделити, оделити; изузети видихнуце с. 1. (видихованє видзелїц ше -їм ше зак. 1. воздуху) издах, издисај, одисај; 2. (оддзелїц ше) издвојити се; излучити се, (смертельни час) издах, издисај изделити се, оделити се; изузети се; 2. видихованє с. издисај; хропац (висц зоз заєднїцкого ґаздовства) видиховац -хуєм издисати издвојити се; син ше видзелєл од оца (ваздух из плућа) син се издвојио од оца видиховац ше -хуєм ше (умерац) видзельовац -юєм нєзак. издисати, испуштати дах издвајати; излучивати, издељивати; видихциц ше -им ше зак. експр. изузимати (оддихац ше) издахтати се, одувати се, видзельовац ше -юєм ше нєзак. издувати се 1. издвајати се; излучивати се, видїйствовац -вуєм зак. издељивати се; изузимати се; 2. издејствовати, испословати  видїло с.: ¤ вишло (пришло) видно присл. у функц. пред. 1. а) дїло на ~ кнїжк. изашло jе дело на види се; цма, та нїч нє ~ мрак је, те се видело ништа не види; б) (розвиднянє, дзень): видлабац -бем зак. 1. издупсти; ище лєм пейц годзин, а уж ~ тек је пет удељати; 2. исклесати; изрезбарити сати, а већ је дан (а већ је свануло); видлабйовац -юєм и видлабяц вонка ище ~ напољу се још бели дан; 2. -ям нєзак. и частот. (ґу видлабац) 1. (очиглядне) види се; по бешеди ~ же є издубљивати; удељавати; 2. нє оталь по говору се види да није исклесавати; резбарити одавде; ~ по нїм види се по њему; з видласти -а -е виласт того ~ на основу тога се може видлаш х. 1. радник који ради са закључити, из тога се види вилама; 2. "видлаш" (онаj што Видовдан х. церкв. (православне непозван долази на свадбу и сл. да се швето 28. 06) Видовдан наjеде и напиjе); пустосват; муктаџиjа, видовдански -а -е видовдански мукташ видовиско с. призор видлашиц -им нєзак. долазити видовити -а -е видовит непозван на свадбу и сл. наjести се и видовитосц ж. видовитост напити; мукташити видоволїц -їм зак. 1. (дакому) видли мн. 1. виле; 2. (звич. у удовољити коме; угодити коме; злученю з числ. єдни) навиљак; руцел задовољити кога; ~ дачийому жаданю коньом єдни ~ шена дао је коњима удовољити нечијој жељи; 2. ридк. навиљак сена; ◊ як з видлами (дакого) задовољити; ¤ ~ себе (виполнїц наруцани нескладно, неукусно обучен, себе даяке жаданє) задовољити се унакарађен видоволїц ше -їм ше зак. ридк. видлїви -а -е видљив, видан задовољити се видлївосц ж. видљивост видовольовац –люєм нєзак. 1. видлїца ж. анат. вилица, (дакому) удовољавати, угађати коме; чељуст; верхня (горня) ~ горња задовољавати кога; 2. ридк. (дакого) вилица; сподня (долня) ~ доња вилица задовољавати кога/што видлїцов(и) -а -о/-е вилични, видовольовац ше -люєм ше чељусни; ~ косц анат. вилична кост, нєзак. ридк. задовољавати се чељусница видогляд х. видокруг, видик, видлїчка ж. виљушка, горв. обзор, доглед вилица видоїц -їм зак. измусти видлїчкар х. виљушкар видойовац -юєм нєзак. видлобац -бем зак. 1. избости, измуза(ва)ти ископати, извадити; 2. ишчачкати; ¤ ~ видойовац ше -ює ше нєзак. дакому очи избости (ископати) коме (зменшовац млєко пред оцелєньом, очи коценьом) засушивати; крава ше видлобовац -буєм нєзак. 1. видоює крава засушуjе избадати, вадити; 2. ишчачкавати; 3. ~ видок х. ридк. видик зоз зубох чачкати зубе видокруг х. видокруг видлужиц (ше) -им (ше) зак. видолки мн. поль. 1. двороге издужити (се) виле; 2. (за цаганє цвикли) репашке видлужовац (ше) -жуєм (ше) (войв.), репарошке (войв.) зак. издуживати (се) видра ж. зоол. видра видни -а -е 1. светао; хижа им видрапац ше -пем ше зак. видна соба им је светла; 2. jасан; ноц ~ попети це; испентрати се; успентрати як дзень ноћ jе jасна као дан се, успети се; изверати се; узверати се; успузати (се) крашнє, мудро, вредно и под.): жена од видресирац -ам зак. видуму веома лепа, паметна, вредна и издресирати сл. жена; направел хижу од видуму видрец -ем зак. исцепити; ~ [швета] направио је измишљену кућу; папер з теки исцепити лист из свеске вони двойо пара од видуму швета видрец ше -ем ше зак. (моцно њих двоjе су идеалан пар; облєчена є злярмац) издерати се од видуму [швета] обучена jе [само] видрижнююци -а -е подругљив; што (како) може бити спрдљив; ◊ ~ слово подругљива реч, видумани -а -е измишљен крпица видумац -ам зак. 1. измислити; видрижняци -а -е оп. смислити; 2. (пренайсц) изумети; ¤ дзе видрижнююци ши таке видумал!? шта ти пада на видрижняц ше -ям ше нєзак. памет!? оп. видрижньовац ше видумка ж. 1. измишљотина; 2. видрижньовац ше -нюєм ше и ридк. изум ридше -ям ше (дакому) нєзак. ругати се; видумни -а -е 1. који пуно изругивати се, изругавати се; издевати изволева; ћудљив, мушичав, хировит; 2. се; спрдати се пробирљив видрижньовач х. изругивач; видумованє с. 1. дїєсл. мен. од спрдало видумовац; 2. измотавање, видрилїц -їм зак. 1. а) изгурати; измота(н)ција б) (випратац, вигнац) изгурати, видумовани -а -е биран; упекла избацити; 2. (видриляц котуляюци) а) видумовани колачи испекла је биране изваљати; б) (горе) узваљати колаче; видумовани єдла ђаконије видриляц -ям зак. 1. изгурати видумовац -муєм нєзак. 1. (све, многе); 2. изваљати (све, многе); измишљати; смишљати; 2. узваљати (све, многе) (пренаходзиц) изумевати; 3. прен. а) видрильовац -люєм нєзак. 1. изволевати; измотавати се; фолирати; изгуравати; 2. (видрильовац котуляюци) измишљати; нє видумуй! немој да а) изваљивати; б) (горе) узваљивати изволеваш!; б) оп. вирабяц (2. а) видруковац -куєм зак. видумоваци -а -е оп. видумни одштампати, отискати видумовач х. измишљач видуванє с. 1. дїєсл. мен. од видумство с. 1. измишљотина; видувац; 2. техн. издув мудролија; фол; 2. несташлук видувац -ам и видувовац -вуєм видуриц ше -им ше зак. нєзак. издувавати, горв. испухивати; излудирати се, излудовати се видувацнос ушмркивати се видуркац -ам зак. откуцати, видуваци и видувни -а -е горв. отипкати издувни, горв. испушни; ~ вентил видуц -уєм зак. 1. издувати; издувни вентил издушити; горв. испухати; 2. продувати; видудрац ше -рем ше и витор ме добре видул ветар ме jе видудрец ше -ем ше зак. изгрдити; добро продувао; нос ушмркати се изгунђати се видуц ше -уєм ше зак. (престац видулїц ше -їм ше зак. дуц – о витре) издувати се, горв. наклобучити се, потклобучити се испухати се видульовац ше -люєм ше нєзак. видущи -а -е:  пребачи наклобучивати се, потклобучивати се (прекрачи) а шлєпи нє збачи (о видум х.: ¤ од видуму [швета] даякей малей хиби, нєдостатку) (барз красни, мудри, вредни и под.; барз добронамеран ће зажмурити на jедно око; не види се из авиона вижґаловац -луєм нєзак. цуњати виекспедовац -дуєм зак. вижерац -ам: ~ очи оп. вижерац експедовати, експедирати ше виєдац -ам нєзак. 1. вижерац ше -ам ше нєзак. (знїчтожовац материю – о квашнїни и зурити, зирати; буљити, бленути; под.) нагризати, изгризати, изjедати; буљити очи; вижера ше, а нїч нє видзи квашнїна бактерийох виєда зуби буљи очи, а ништа не види киселина бактериjа нагриза зубе; мидло виживйовац ше -юєм ше нєзак. виєда очи сапун нагриза очи; 2. прен. (з иживљавати се розличнима пакосцами виганяц) вижимовац -муєм зак.: ~ статок истеривати прехранити стоку преко зиме виєдаци -а -е нагризаjући, вижимовац ше -муєм ше зак. изjедаjући; жалудкова квашнїна барз презимити (прехранити се преко зиме) виєдаца желудачна киселина jе веома вижинац -ам нєзак.: ~ кукурицу нагризаjућа 1. сећи заперке кукуруза; 2. виєдзени -а -е 1. нагризен, проређивати кукуруз (секући изједен; 2. (счухани – о зубох) изjеден; 3. непотребна стабла) виєдзене -ного с. изједина вижиц -иєм зак. прехранити виєднац -ам зак. 1. изнајмити, се/прехрањивати се, везати/везивати унајмити; ~ квартель изнајмити стан; крај с крајем, издржати/издржавати (у 2. погодити се; у старосци себе оскудици); прехранити се; живети; нє виєднали добру коменцию у старости можеме ци помогнуц, и ми лєдво су се погодили да добију добро вижиєме не можемо ти помоћи, и ми издржавање једва везујемо крај с крајем; з таким виєдначенє с. изједначење заробком уж мож ~ са таквом зарадом виєдначиц (ше) -им (ше) зак. се већ може живети (преживети) изједначити (се); уједначити (се); вижобрац -ам зак. испросити, изравнати (се) испросјачити, избогорадити, искамчити виєдначовац (ше) -чуєм (ше) вижубронїц -їм зак. измрмљати; нєзак. изjедначавати (се); уjедначавати измумлати (се); изравнавати (се) виза ж. з розл. знач. виза; виєдновац -нуєм нєзак. 1. путнїцка ~ путничка виза изнајмљивати, унајмљивати; 2. погађати визабивац -ам зак. изловити; се поубијати виєсц -єм зак. 1. (знїчтожиц визабивац ше -ам ше зак. взаєм. материю – о квашнїни и под.) нагристи, повр. поубиjати се, истребити се изгристи, изjести; 2. (з розличнима византийски -а -е византијски пакосцами вигнац) отерати, истерати; Византиєц -йца х. Византинац зоз плєтками го виєдол з колектива Византия ж. ист. Византија сплеткама га jе истерао из колектива виздихац -ам зак. поцркавати виєсц ше -єм ше зак. (счухац ше, виздихац ше -ам ше зак. експр. строшиц ше з єдзеньом – о зубох) наспавати се, испавати се (након дужег изjести се неспавања и сл.) вижаднїц -їм зак. ижеднети, виздравенє с. оздрављење ожеднети виздравиц -им зак. I нєпрех. вижаловац ше -луєм ше зак. оздравити; прездравити; II прех. изјадати се оздравити, излечити вижац -жнєм зак. пожњети виздравйовац -юєм нєзак. I вижґалов х. цуњало нєпрех. оздрављати; прездрављати II прех. оздрављати, излечивати нєзак. истицати (се) визиборня ж. зоол. даждевњак визноїц (ше) -їм (ше) зак. (Triturus vulgaris L.) изнојити (се) визионер х. визионар, визионер визовац -зуєм зак. и нєзак. визионерство с. визионарство (овериц/оверйовац визу) визирати визир х. 1. техн. визир; 2. ист. визуални -а -е визуелан, (рухома часц шлема над твару) визуалан образина визубковац -куєм зак. изупчати визировац -руєм нєзак. виименовац -нуєм зак. заст. (унапрямовац попатрунок) визирати наименовати, назначити, поставити визита ж. визита виискац -ам зак. 1. отребити (од визитация ж. визитација вашију); 2. прен. истребити визитовац -туєм зак. и нєзак. виїмок -мку/-мка х. заст. оп. визитирати винїмок визиткарта ж. визиткарта вийойчац ше -чим ше зак. визия ж. визија исплакати се; изридати се; искукати се, визнаватель х.: ~ вири изјаукати се (припаднїк вири) рел. исповедалац, вик х. 1. (столїтиє) век, столеће; исповедник 2. а) (живот) живот, век; ~ прежил у визнавац -ам нєзак. 1. велькей худоби цео живот jе проживео докучивати; прозревати, прокљувавати; у великоj сиротињи; б) године старости; примећивати; упознавати; 2. ридк. людзе розличного вику људи признавати различитих година старости; 3. визнавац ше -ам ше нєзак. (тирванє дачого) век; буц краткого распитивати се вику бити кратког века; ¤~-виком визнац -ам зак. 1. докучити; вековима; до вика вечно, вечито; жиц прозрети; прокљувити, увардати; (провадзиц) свой ~ (живот) век приметити; упознати; ~ дачийо намири вековати, живети; на вики [виков] на докучити (прозрети) чије намере; веке векова, на све веке; од [вик-]вика, людзе давно визнали же животинї од вики виков одискона, од искона предчувствую пременку хвилї људи света; од нїнї и до вика 1. (вше) вечито, су давно приметили да животиње на вечна времена; 2. ирон. jако кратко предосећају промену времена; леґиня траjати треба перше добре ~ , а вец ше одац виказац -ажем зак. 1. исказати, момка треба прво добро упознати, а изразити; 2. испољити онда се удати; визнала му обичай, та виказац ше -ажем ше зак. 1. зна як ґу ньому поступац упознала му истакнути се, истаћи се; виказал ше з је обичај, па зна како да поступа с юнацтвом истакао се jунаштвом; 2. њиме; 2. ридк. признати (указац свойо вредносци) показати се, визнац ше -ам ше (дакому) зак. исказати се; сце ше ~ з мудросцу жели упитати кога, распитати се да се искаже памећу; 3. (виражиц ше) визначиц (ше) -им (ше) зак. исказати се, изразити се; 4. испољити се истакнути (се), истаћи (се) виказовац -зуєм нєзак. 1. визначни -а -е истакнут; видан; исказивати, изражавати; биланс ~ поет(а) истакнути песник; вон забера виказовал добиток биланс је исказивао ~ место у дзецинскей литератури он добитак; 2. испољавати заузима видно место у дечјој виказовац ше -зуєм ше нєзак. 1. књижевности истицати се; 2. (указовац свойо визначовац (ше) -чуєм (ше) вредносци) разметати се, истицати се; показивати се, исказивати се; викашльовац -люєм нєзак. парадирати се; 3. испољавати се; 4. искашљавати (виражовац ше) исказивати се, викашльовац ше -люєм ше изражавати се нєзак. искашљавати се виказоваци -а -е разметљив виквачиц -им зак. поцепати, викапац -пем зак. изгинути, зацепити, истргнути (парче одеће и сл. пропасти; жито викапало од води закачивши за нешто оштро); закачити; пшеница jе изгинула од воде виквачел панталони на гвоздзе викапкац -ам зак. искапати закачио jе панталоне на ексер и поцепао викапковац -куєм нєзак. виквитац ше -ам ше зак. искапавати раскусурати се, искусурати се викапчац (ше) -ам (ше) зак. виквитнуц -нєм зак. расцветати, ископчати (се), искључити (се) процветати викапчовац (ше) -чуєм (ше) виквитовац ше -туєм ше нєзак. нєзак. ископчавати (се), искључивати раскусуравати се, искусуравати се (се) виквициц -им зак. 1. искитити, викар х. церкв. викар окитити; 2. (виприповедац украшуюци) викарикирац -ам зак. накитити искарикирати виквициц ше -им ше зак. викарият х. церкв. викаријат искитити се, окитити се викармени -а -е ухрањен, викенд х. викенд утовљен, угојен викендаш х. викендаш викармиц -им зак. ухранити, викендица ж. викендица утовити, угојити; викармел буяка за викерґетовац -туєм зак. вивоз утовио jе бика за извоз изгрдити викасац -ашем зак. засукати, викеровац -руєм зак. избегнути, завратити, сувратити, уврнути, избећи; изврдати заврнути; ~ рукави засукати рукаве викерченїско с. крчевина, викасац ше -ашем ше зак. 1. крченица, лаз (викасац рукави) засукати рукаве, викерчиц -им зак. искрчити; засукати се; 2. (закасац ше) засукати се, прокрчити; раскрчити завратити се, заврнути се; 3. латити се викерчовац -чуєм нєзак. крчити, (прихватити се) посла; треба ше лєм искрчивати; прокрчивати; раскрчивати викасац, та ше швидко пороби треба викерчовач х. крчилац се само латити посла, па ће се брзо викивац -ам зак. издрмати, урадити изљуљати, извалити викасовац -суєм нєзак. викирвавиц -им зак. засукивати, завраћати, сувраћати, искрварити увртати, завртати викириц -им зак. изјурити, викасовац ше -суєм ше нєзак. истерати 1. (викасовац рукави) засукивати рукаве, викиснуц -шнєм зак. (з засукивати се; 2. (закасовац ше) киснуцом нароснуц – о цесту) засукивати се, завраћати се, завртати се ускиснути, надоћи, нарасти; цесто викастровац -руєм зак. крашнє викисло тесто jе лепо ускисло кастрирати, ушкопити викихац -ам зак. 1. искијати; 2. викашляне -ного с. искашљај прен. а) (прешеднуц) изаћи на нос, викашляц -лєм зак. искашљати пресести, искиjати; викиха вон то викашляц ше -лєм ше зак. изаћи ће то њему на нос, пресешће му искашљати се то; б) платити, потрошити велику суму, искесити се; мушел надополнїц чкоду, истарацати;  драгу з коцками викихал 10.000 динари морао jе да поплочати пут коцкама; ¤ дакому надокнади штету, платио jе 10.000 очитати лекцију (буквицу) коме динара викласц ше -адзем ше зак. вулґ. виклад х. излагање извршити велику нужду викладанє с. 1. оп. виклад; 2. виклашени -а -е прокласао дїєсл. мен. од викладац (1–3) виклашиц ше -им ше зак. викладатель х. 1. оп. викладач; искласати, прокласати, окласати; жито 2. мат. (експонент) изложилац, ше уж виклашело пшеница је већ изложитељ искласала викладац -ам нєзак. 1. (класц виклашовац ше -шуєм ше горе на дацо) дизати, стављати горе; нєзак. искласавати, прокласавати, товарити, утоварати, утоваривати, окласавати, вретенати крцати; ~ хижни ствари на камион виклер х. виклер, горв. увиjач утоварати намештај на камион; 2. буд. виклєпац -пем зак. отковати, (прекривац з цеглами, коцками и под.) исклепати, оклепати; ~ косу отковати поплочавати, тарацати; ~ драгу з косу каменьом поплочавати пут каменом; 3. викли ж. мн. (єд. викла) буд. извешавати; ~ заставу на хижу ваљци, витловке (войв.), витленке извешавати заставу на кућу; 4. з розл. (войв.) знач. излагати; ~ пред слухачами виклїпкац -ам зак. (вихладзиц свойо становиска излагати пред просторию з частим отвераньом слушаоцима своја гледишта; ~ робу на дзверох) исхладити; нє шейтай ше сайме излагати робу на сајму; ~ дакого тельо, виклїпкаш ми хижу немоj се опасносци излагати кога опасности толико шетати, исхладићеш ми собу викладац ше -ам ше нєзак. виклїпкац ше -ам ше зак. излагати се, извргавати се; ~ опасносци (вихладзиц ше з частим отвераньом излагати се опасности дзверох – о просториї) исхладити се; нє викладач х. 1. (преподавач) отверайце часто дзвери, бо ше хижа излагач; 2. (на сайме и под.) излагач, виклїпка немоjте често отварати врата, изложилац, изложитељ; 3. утоваривач; jер ће се соба ихладити крцатељ виклюкац -ам зак. искљукати викладбени -а -е изложбен виключиц -им зак. 1. виклапкац -ам зак. 1. (вилюзґац искључити, ископчати; ~ струю дакому) истрести, наговорити; 2. искључити струју; 2. (видзелїц з (виволац) излајати цалосци) изузети; 3. (зоз членства, виклапкац ше -ам ше зак. заєднїци) изопштити, искључити; (вигвариц ше) извадити се, оправдати удаљити; ¤~ з нашлїдства се, скинути кривицу са себе разбаштинити, искључити из виклапковац ше -куєм ше наследства нєзак. (вигваряц ше) вадити се, виключиц ше -им ше зак. оправдавати се, скидати кривицу са искључити се, ископчати се; ~ ше зоз себе збуваньох искључити се из збивања викласц -адзем зак. 1. а) виключкац ше -ам ше зак. извадити, повадити (сложене, исклијати, проклијати спаковане ствари из пакета, суда и сл.); виключковац ше -куєм ше б) истоварити;  мехи зоз шлепа нєзак. клиjати, исклијавати, истоварити џакове са шлепа; 2. буд. проклијавати (прекриц з цеглами и под.) поплочати,  виключни -а -е 1. искључив, 2. (кромплї и под. зоз жеми) извадити изричит; 2. ґрам. искључни викопац ше -ам ше зак. виключно присл. искључиво, искобељати се, ископрцати се, извући изричито се; ¤ ~ з длуствох (бриґох, нужди и виключносц ж. искључивост под.) извући се из дугова (брига, нужде виключовац -чуєм нєзак. 1. и сл.) искључивати, ископчавати; ~ струю викопина ж. археол. ископина искључивати струју; 2. (видзельовац з викопирац -ам зак. ископирати цалосци) изузимати; 3. (зоз членства, викопнуц -нєм зак. 1. шутнути, заєднїци) изопштавати, искључивати; избацити (лопту напоље); 2. прен. удаљавати (грубо одстранїц дакого з одредзеней виковац -куєм зак. исковати, позициї) истерати, избацити, изгурати, сковати, саковати шутнути; дати ногу (ногом) коме; ~ викови -а -е вековни, горв. дакого з функциї шутнути кога са стољетни; ~ борба вековна борба функциjе виковични -а -е вековечан, викопованє с. ископавање, вековни; прастар ископ виковйовац -юєм нєзак. викоповац¹ -пуєм (од копац искивати -пем) нєзак. ископавати виковни -а -е оп. викови викоповац² -пуєм (од копац виковок -вку/-вка х. 1. (виковани -ам) нєзак. шутирати, избацивати предмет) откивак; 2. метал. отковак (лопту напоље) виколєшиц -им (дакого/дацо) викоренїц -їм зак. искоренити зак. 1. (лукаво ше випитац и дознац) викореньовац -нюєм нєзак. искушати кога, прокљувити што; искорењивати виколєшел го яки ма плани искушао викориґовац -ґуєм зак. га jе какве има планове; 2. шуњаjући се искориговати, искоригирати ухватити кога/што; пес виколєшел викормацац ше -ам ше зак. ярабицу шуњаjући се пас jе ухватио искобељати се, ископрцати се, jаребицу измешкољити се, измигољити се; виколчковац -куєм зак. фабрика мала пойсц под (означиц з колчками) исколчати, ликвидацию, алє ше якош исколчити викормацали фабрика је требало да викомбиновац -нуєм зак. оде под стечај, али су се некако искомбиновати, искомбинирати ископрцали викомпоновац -нуєм зак. викормацовац ше -цуєм ше компоновати, компонирати нєзак. ґу викормацац ше викомпромитовац (ше) -туєм викотуляц -ям зак. искотрљати (ше) искомпромитовати (се) викотуляц ше -ям ше зак. виконац -ам зак. (наробиц) искотрљати се учинити (урадити, извести) нешто викохац -ам зак. одгајити, неприлично; пролити (превалити) однеговати (са великом љубављу) сирће; цо ши то заш виконал?! шта си викоцмориц ше -им ше зак. то опет учинио?! експр. оп. викормацац ше виконструовац -ууєм зак. викоцморйовац ше -юєм ше исконструисати нєзак. ґу викоцмориц ше викопанїско с. археол. (место викошиц -им зак. покосити викопованя) ископине мањи кутак њиве, ливаде и сл.; викопац -пем зак. 1. ископати; викошел траву коло драги покосио jе траву поред пута се/кревељити се викошовац -шуєм нєзак. косити викривйовац (ше) -юєм (ше) и мање кутке њиве, ливаде и сл.; вон викривяц (ше) -ям (ше) нєзак. 1. поряднє викошує ярок он редовно (скривйовац (ше)) искривљавати (се), коси траву у jарку савијати (се), извијати (се); 2. (класц викравани -а -е 1. (украшени з одн. поставяц ше зукосо) укривљавати викраваньом) исецан, изрезан; (се), искретати (се), накретати (се), изрезбарен; 2. пож. исецан; викравани накривљавати (се); 3. прен. а) кекси исецани кекси; 3. (барз красней (пременьовац (ше)) изокретати (се); б) форми): вона ма мали викравани уста (загубйовац (ше), очудацовац (ше)) она има лепо изваjана уста, она има извртати (се), извитоперавати (се), уста као кутиjа [од] шећера изобличавати (се), изопачавати (се), викравац -ам нєзак. исецати, унаказивати (се) изрезивати (разне облике, викривулькац -ам зак. украсе); резбарити искривудати викратац -ам зак. ушинути, викрик х. узвик, усклик уганути, ишчашити, разглобити, викриковац -куєм нєзак. извинути грдити, добацивати, извикивати, викрати -а -е са изрезом; ~ псовати; извикивати пароле; викати, блузна блуза са изрезом галамити; свађати се; ~ процив власци викрац -аєм зак. исећи, изрезати извикивати пароле против власти, (разне облике, украсе) псовати власт; сушеди викриковали викресац -ешем зак. истесати; єдна на другу комшинице су се свађале издељати, садељати; искресати; и добацивале jедна другоj исклесати викриковацки -а -е викресовац -суєм нєзак. извикивачки; псовачки истесивати; издељавати, садељавати; викриковач х. извикивач; искресавати; исклесавати псовач викресциц -им зак. експр. викристализовац ше -зуєм ше изгрдити, изрибати, искрпити, зак. искристалисати се изружити викричац -чим зак. извикати викривени -а -е 1. дїєприкм. од. викричац ше -чим ше зак. 1. викривиц (ше); 2. накрив; 3. (досц ше накричац) извикати се, накарадан; изопачен; деформисан; од изгаламити се; 2. (на дакого) извикати нєнависци ~ твар од мржње се, изгаламити се на кога, изгрдити кога деформисано лице викрични -а -е узвични, викривиц (ше) -им (ше) зак. 1. усклични; ~ виреченє ґрам. узвична (скривиц (ше)) искривити, савити, реченица извинути; ~ карк искривити врат; 2. викричнїк х. 1. ґрам. узвик, (положиц одн. поставиц ше зукосо) усклик; 2. прав. узвичник, ускличник укривити (се), искренути (се), викричовач х. извикивач накренути (се), накривити (се); 3. прен. викрок х. искорак а) (пременїц (ше)) изокренути (се); б) викрохмалїц -їм зак. уштиркати (загубиц (ше), очудациц (ше)) изврнути викрочиц -им зак. искоракнути, (се), извитоперити (се), изобличити искорачити (се), изопачити (се), унаказити (се); викрута ж. 1. кривина; 2. прен. ¤викривиц/викривяц уста (твар) смицалица избекељити се/бекељити се, исцерити викруцанє с. дїєсл. мен. од се/церити се, накревељити викруцац (ше); ¤без викруцаня без увијања искупитељ викруцац -ам нєзак. 1. (з кочом) викупиц (ше) -им (ше) зак. окретати; 2. (окруцаюци винїмац) искупити (се), откупити (се) извијати; 3. (цадзиц вирайбане) цедити, викупйовац (ше) -юєм (ше) жмикати; 4. прен. изокретати, извртати; нєзак. искупљивати (се), откупљивати 5. прен. (керовац прави одвит) завијати, (се) врдати, околишити, шеврдати, викупнїна ж. откупнина измотавати се; изводити кривине; 6. викуриц -им зак. (вигнац з (танєчнїцу у танцу) вртети, окретати; 7. димом) искадити; истерати безос. (стрикац у косцох) вртети, викуриц ше -им ше зак. сврдлати издимити се викруцац ше -ам ше нєзак. 1. викусац -ам зак. оп. виєсц (2) (окруцац ше) окретати се, вртети се; 2. викусовац -суєм нєзак. (з (у танцу) вртети се; валсовати, розличнима пакосцами виганяц) терати, валсирати истеривати викруца(ю)ци¹ -а -е прен. викутатовац -туєм зак. наћи увијен, мигољав (претураjући, премећући) викруца(ю)ци² и викруца(ю)цо викухтариц -им зак. пронаћи присл. увијено; одвитовац ~ нешто скривено одговарати увијено вила¹ ж. (будинок) вила викруциц -им зак. 1. (з кочом) вила² ж. беш. серб. вила (лит. окренути; 2. (вицадзиц вирайбане) русалка) оцедити, исцедити, прожети; 3. вилагода ж. 1. угађање; угодба, (прекруциц) уврнути; ~ дакому руку угођаj; 2. нега уврнути коме руку; 4. прен. изокренути, вилагодзенє с. угађање изврнути вилагодзиц -им (дакому) нєзак. викруциц ше -им ше зак. угађати, лагодити коме, тетошити коме окренути се (ради одласка); викруцела или око кога ше и пошла окренула се и отишла вилагодзовач х. угађач викруцовац -цуєм нєзак. оп. вилагодни -а -е угодљив викруцац (1–5) вилагодно присл. угодно викс х. крема за ципеле, вилакирац -ам и вилаковац лаштило, викс -куєм зак. излакирати виксац -ам нєзак. виксати виламани -а -е 1. обран;~ викукнуц -нєм зак. провирити, кукурица обран кукуруз; 2. извештен, извирити, вирнути извежбан; коjи има рутину; буц ~ у викуковац -куєм нєзак. даякей роботи бити извештен у неком провиривати, извиривати, вирити, послу виркати; измаљати се виламац -мем зак. 1. обрати викумштирац -ам зак. 1. довити (кукуруз); 2. одломити (грану и сл.); 3. се, досетити се, домислити се; 2. извештити, извежбати; измуштрати измислити виламац ше -мем ше зак. викуп х. откуп, искуп извештити се, извежбати се; научити; викупац ше -ам се зак. искупати измуштрати се; стећи рутину; у школи се почал писац з лїву руку, алє ше вец викупенє с. оп. викуп виламал писац з праву у школи jе викупени -ного х. откупљеник, почео да пише левом руком, али се онда искупљеник извештио писати десном викупитель х. откупитељ, виламовац -муєм нєзак. 1. (одламовац) одламати; 2. чинити мождани удар спретним, вештим (у каквом послу), вилїванє с. 1. изливање; 2. техн. извежбавати; муштрати одлив вилапац -ам зак. изловити, вилївац -ам нєзак. 1. (висиповац похватати чечносц) изливати, изручивати; 2. вилац -аєм зак. изгрдити, (виганяц з млазом чечносци) изливати; ~ нагрдити, испсовати герчки изливати хрчкове; 3. техн. и вилепендац -ам зак. (випукац др. (правиц одлївок) одливати; сливати, дзецко по задку) испрашити детету тур салевати, лити вилєговац ше -гуєм ше нєзак. вилївацки -а -е ливачки излежавати се; лешкарати, лешкарити; вилївач х. ливац; ~ дзвонох башкарити се звоноливац вилєзнути -а -е избледео (од вилївок -вку/-вка х. техн. и др. сунца или дугог стајања); вилєзнути одливак, изливак власи избледела коса вилїзани -а -е зализан (обич. о вилєзнуц¹ -лєжнєм зак. коси) избледети, изгубити боју (од сунца или вилїзац -їжем зак. 1. (полїзац дугог стајања) знука) излизати; 2. (нагладко зачесац) вилєзнуц² -лєжем зак. извући се зализати, улизати, излизати (из глиба, блата – о колима и сл.) вилїзац ше -їжем ше зак. 1. вилєзовац¹ -зуєм нєзак. бледети, (счухац ше) излизати се, изанђати се; 2. губити боју (од сунца или дугог (на гладко ше зачесац) зализати се, стајања) улизати се, излизати се вилєзовац² -зуєм нєзак. вилїзовац -зуєм 1. (олїзовац извлачити се (из глиба, блата – о знука) излизивати; 2. (нагладко колима и сл.) зачесовац) зализивати, улизивати, вилєпиц -им зак.: ~ дзецку по излизивати задку опалити дете по туру вилїзовац ше -зуєм ше 1. вилєт х. излет;  место за (счуховац ше) излизивати се; 2. вилєти излетиште (нагладко ше чесац) зализивати се, вилєтнїк х. излетник улизивати се, излизивати се, лицкати се вилєтнїцки -а -е излетнички Вилїйов(и)/вилїйов(и) -а -о/-е вилєтнуц -нєм зак. излетети бадњедански, бадњи, бадњачки; (брзо, нагло – обич. о птици) Вилїйов(и) вечар оп. Вилїя вилєтовац -туєм нєзак. 1. вилїченє с. излечење, исцељење (вонка) излетати; 2. (до горе) узлетати вилїчиви -а -е излечив вилєциско с. оп. место за вилїчитель х. оп. вилїчовач вилєти (под вилєт) вилїчиц -им зак. 1. излечити, вилєциц -им зак. I 1. (вонка) исцелити; 2. (рану) зацелити, извидати излетети; 2. (до горе) узлетети; винути вилїчиц ше -им ше зак. се; 3. (моцно вибиц – о искрох и под.) излечити се излетети, врцнути; II звич. безос.: вилїчовач х. излечитељ вилєцело му излетело му је, измакло вилїчуюци -а -е оп. вилїчиви (омакло) му се, изблебетао се Вилїя ж. церкв. Бадње вече, вилицитовац -туєм зак. Бадњак излицитирати виловенє с. излов вилїв х. 1. излив; 2. поплава; 3. виловиц -им зак. изловити прен. излив, бујица, провала; ~ креви виложиц -им зак. 1. а) (положиц до мозґу мед. излив крви у мозак, горе) ставити, метнути, попети; виложел хлапца на коня попео је виляц -лєєм зак. 1. (висипац дечака на коња; б) (робу на превозку) чечносц) излити, изручити; сручити; 2. ставити, утоварити; 2. (потолковац (направиц одлївок) излити, салити, слухачом) изложити; ~ свойо слити становиско изложити своје гледиште виляц ше -лєєм ше зак. излити виложиц ше -им ше зак. 1. се; рики ше виляли реке су се излиле (виставиц ше) изложити се, извргнути вильоґдац -ам зак. експр. (нагло се; ~ опасносци изложити се попиц) излокати опасности; 2. вулґ. обавити велику вимаганє с. 1. захтев; 2. (дїя) нужду захтевање, изискивање вилубиц -им зак. засводити вимагац -ам I нєзак. захтевати; вилубени -а -е засвођен изискивати; II зак. затражити, вилудзиц -им зак. измамити, устражити извабити вимаґарцац -ам зак. вилудзовац -дзуєм нєзак. (вигандровац) измагарчити измамљивати, извабљивати вимайстровац -руєм зак. вилуфтирац (ше) -ам (ше) зак. измајсторисати изветрити (се), излуфтирати (се) вимакац -ам нєзак. (препадац вилученїна ж. излучевина; брис од под'жемней води и под. – о вилучиц -им зак. 1. а) (видзелїц) рошлїнох) изгинути, изгибати; од издвојити, одвојити, изделити; ~ дойки вельких дижджох жита часто з чупору издвојити музаре из чопора; б) вимакаю од великих киша пшеница (зоз заєднїци) искључити; 2. (секрет и често изгине под.) излучити вималтеровац -руєм зак. вилучиц ше -им ше зак. а) измалтерисати, горв. ожбукати (видзелїц ше) издвојити се, одвојити се, вималтретирац (ше) -ам (ше) и изделити се; б) (зоз заєднїци) вималтретировац (ше) -руєм (ше) зак. искључити се измалтретирати (се) вилучовац -чуєм нєзак. 1. а) вимальовац -люєм зак. (видзельовац) издвајати, одвајати; б) насликати (зоз заєднїци) искључивати; 2. (секрет вимарзнуц -ржнєм зак. и под.) излучивати, лучити (страдац од мразу – о рошлїнох) вилучовац ше -чуєм ше нєзак. измрзнути; тей жими жита вимарзли а) (видзельовац ше) издваjати се, ове зиме пшеница jе измрзла одваjати се; б) (зоз заєднїци) вимасакровац -руєм зак. искључивати се измасакрирати вилюзґац -ам зак. (нагуториц) вимасирац -ам зак. измасирати истрести, наговорити; алє сом му вимаскац -ам зак. (шицко поєсц) вилюзґал ала сам му истресао очистити; ~ танєр очистити тањир вилягнуц (ше) -нєм (ше) зак. вимасциц -им зак. излећи (се), извести (се) замалтерисати (на саставима цигала и виляговац (ше) -гуєм (ше) сл.) нєзак. излегати (се), лећи (се) вимахнуце с. замах, измах виляпкани -а -е: ~ як з масла ~ вимахнуц ше -нєм ше зак. 1. као извајан размахнути руком (ради наношења виляпкац -ам зак. измоделовати ударца); вимахнул ше же го вдери од меке масе размахнуо је руком да га удари; 2. (з вилярмац ше -ам ше зак. дачим) размахнути (се), замахнути, извикати се, изгаламити се измахнути; завитлати; ~ зоз шаблю замахнути сабљом искупљивати се, откупљивати се; вимаховац ше -хуєм ше нєзак. вадити се 1. размахивати руком (ради наношења вименьовач х. изнајмљивач ударца); 2. (з дачим) размахивати (се), вимерац¹ -ам зак. измерити; замахивати, измахивати; завитлавати извагати вимацац и вимацкац -ам зак. вимерац² -ам нєзак. изумирати прен. испипати, испипкати вимервиц (ше) -им (ше) зак. вимацковац -куєм нєзак. прен. испетљати (се) испипавати, испипкавати вимесц -ецем зак. 1. (замесц) вименїц¹ -їм зак. (пременїц) измести; 2. (комин од садзи) очистити изменити, променити виметац -ам нєзак. 1. (заметац) вименїц² -їм зак. 1. (вжац под изметати; 2. чистити; коминяр вимета закуп) изнајмити, унајмити, најмити, комини димњачар чисти димњаке; вон узети у (под) најам; ~ хижу за спанє кажди дзень вимета кармики он изнајмити собу за спавање; 2. (з сваког дана чисти оборе одкупом ошлєбодзиц) искупити, вимивац -ам нєзак. 1. (умивац откупити; извадити; 3. заст. (карту за нукашньосц) испирати; сплакати; 2. путованє и под.) купити, набавити (одношиц – о водовим цеку) спирати вименїц ше¹ -їм ше зак. вимивач х. испирач; ~ злата изменити се, променити се испирач злата вименїц ше² -їм ше зак. (з вимикац -ам нєзак. 1. (од одкупом ше ошлєбодзиц) искупити се, дачиєй контроли, уваги и под.) откупити се; извадити се измицати, промицати; 2. (керовац, вименка ж. измена висцековац) избегавати, изврдавати вименкови -а -е наизменичан, вимикац ше -ам ше зак. оп. изменичан вимикац (1) вименково присл. наизменично, вимириц (ше) -им (ше) зак. изменично измирити (се) вименковосц ж. вимирйовац (ше) -юєм (ше) и наизменичност, изменичност вимиряц (ше) -ям (ше) нєзак. вименовац -нуєм зак. 1. измиривати (се), мирити (се) (преволац) прозвати; 2. (на даяку вимиц -иєм зак. 1. (умиц функцию) именовати нукашньосц) испрати; сплакнути; 2. виментовац ше -туєм ше зак. (однєсц – о водовим цеку) спрати; искобељати се излокати вименяц (ше) -ям (ше) зак. вимичка ж. предз. повесмо измењати (се); разменити (се) вимишац -ам зак. измешати вименьовац¹ -нюєм нєзак. (фил и сл.) (пременьовац) измењивати вимишиц -им зак. кух. вименьовац² -нюєм нєзак. 1. измесити, промесити, изгњести; (брац под закуп) изнајмљивати, испесничити; ~ цесто на хлєб унајмљивати; 2. (з одкупом испесничити тесто за хлеб ошлєбодзовац) искупљивати, вимишковац -куєм зак. откупљивати; 3. заст. (карту за ушкопити, изјаловити, ујаловити путованє и под.) куповати, набављати вимкнуц -нєм зак. 1. а) вименьовац ше¹ -нюєм ше (сцекнуц) умакнути, умаћи; б) нєзак. измењивати се (потаємнє висц) украсти се, прокрасти вименьовац ше² -нюєм ше се, искрасти се; отићи; 2. (вицагнуц ше з нєзак. (з одкупом ше ошлєбодзовац) нєприємносци, обовязки и под.) изврдати, избегнути, избећи; се при одласку пуно запричао и измакнути; 3. (од дачиєй контроли, задржава домаћина) уваги и под.) измакнути, измаћи, вимондяц -ям зак. измандрљати промакнути; 4. оп. вимкнуц ше (2) вимордовани -а -е измучен, вимкнуц ше -нєм ше зак. 1. а) изнурен (нєсподзивано, нєобачено висц) изаћи; вимордовац -дуєм зак. отићи; ґазда нє дома, праве ше дзешка измучити, изнурити вимкнул газда није код куће, управо је вимордовац ше -дуєм ше зак. некуд изашао; меркуй на дзецко же би измучити се, изнурити се; онемоћати ше даґдзе нє вимкло пази на дете да вимотац (ше) -ам (ше) некуд не оде; б) искрасти се, изаћи испетљати (се) кришом; изаћи неприметно; в) (висц, вимочиц -им зак. 1. (слане месо склонїц ше) изаћи, склонити се; вимкла и под.) намочити усољено месо да вода ше з хижи же би нє слухала бешеду извуче со; 2. (конопу и под.) измочити изашла је из собе да не слуша разговор; вимражени -а -е измрзнут; ~ 2. а) измакнути се; сцел ме вдериц, алє жем измрзнута земља я ше вимкнул хтео jе да ме удари, али вимражиц ше -им ше зак. jа сам се измакао; б) повући се; измрзнути (се), измразати се а) (зоз вимкнул ше даскельо крочаї повукао змарзаньом през жиму достац нови се неколико корака; в) избећи; 3. звич. квалитет – о жеми): поорана жем ше безос. (нєосторожно повесц) омакнути през жиму вимражи и постава се, омаћи се, излетети; вимкло ше му трушаца узорана земља се преко зиме омакло му се измрзне и постаjе сипкава; порайбани вимкнуце с. дїєсл. мен. од попресцерани шмати ше през ноц вимкнуц (ше) вимражели опран прострт веш се вимнє с. виме;  крава (коза и преко ноћи и измрзао; б) (зоз др.) прави ~ (повекшує ше єй вимнє змарзаньом през жиму страциц пред оцелєньом, коценьом и др.) крава квалитет – о гною и под.): нє закрил (коза и др.) налива виме гной на полю, та ше през жиму вимняти -а -е звич. ж. вимат; ~ вимражел ниjе покрио ђубре на њиви, крава вимата крава па се преко зиме измрзло вимнячко с. дем. вимешце вимражовац ше -жуєм ше вимога ж. оп. вимаганє (1) нєзак. ґу вимражиц ше; измрзавати се, вимоделовац -луєм зак. измразавати се а) (зоз змарзаньом през измоделирати, измоделовати жиму доставац нови квалитет – о вимодлїц -їм зак. 1. (вигвариц жеми и под.): поорал жем най ше през молитву) измолити; 3. (видайкац, жиму вимражує поорао jе земљу нека випитац) измолити; измољакати се преко зиме измрзне; б) (зоз вимоздолїц -їм зак. изгњавити змарзаньом през жиму трациц (притискањем) квалитет – о гною и под.): гной на вимокнуц -нєм зак. изгинути, полю треба закриц зоз сламу же би усахнути; жито вимокло од велького ше нє вимражовал ђубре на њиви дижджу пшеница jе изгинула од велике треба покрити сламом да се не измрзне кише вимрец -ем зак. изумрети вимокриц (ше) -им (ше) зак. вимреце с. изумирање измокрити (се) вимсценє с. освета; одмазда вимолитвац ше -ам ше зак.: нє вимсцитель х. оп. може (нє могол и под.) ше лєм вимсцователь вимолитвац никако да оде (о неком ко вимсциц ше -им ше зак. осветити се; одмаздити установити вимсцлїви -а -е оп. винайсц ше -йдзем ше зак. 1. вимсцолюбиви наћи се, обре(с)ти се, доспети; як ше вимсцователь х. осветник, ти ту винашол? како си се ти овде осветитељ обрео?; 2. ридк. снаћи се вимсцовац ше -цуєм ше нєзак. винар х. винар светити се винарня ж. винара вимсцоваци -а -е 1. оп. винарство с. винарство вимсцолюбиви; 2. оп. вимсцовацки; 3. винаход х. заст. оп. винаходок злопамтив; злопамтило винаходзиц -им нєзак. 1. вимсцовацки -а -е осветнички (находзиц) проналазити, произналазити, вимсцовацосц ж. оп. изналазити; 2. (робиц одкрице) вимсцолюбивосц проналазити; изумевати; откривати; 3. вимсцовач х. оп. вимсцоватељ утврђивати, установљавати вимсцолюбиви -а -е винаходзиц ше -им ше нєзак. 1. осветољубив налазити се, доспевати; 2. ридк. вимсцолюбивосц ж. знаходзиц ше осветољубивост, осветљивост винаходитель х. ридк. оп. вимудровац -руєм зак. пренаходзач измудрити, измудровати винаходок -дку/-дка х. вимуляц -ям зак. измуљати проналазак (грожђе) винґля и винкла ж. буд. вимуриц ше -им ше зак. винкла; ¤ ходзиц як по винґлю (як з изронити, изгњурати винґлю) (збунєно, без роздумованя вимурйовац ше -юєм ше нєзак. ходзиц)  ићи (ходати) као мува без израњати, изгњуравати главе вимуровац -руєм зак. сазидати винд’якна ж. виндјакна, вимучени -а -е измучен; ветровка изнурен, изможден; излопаћен винервовац (ше) -руєм (ше) вимучиц -им зак. 1. а) зак. изнервирати (се) измучити; б) изгњавити, угњавити, винечко с. дем. поет. винашце загњавити; в) (зоз злоставяньом) винєсц -єшем зак. 1. з розл. искињити; 2. а) изморити, заморити, знач. изнети; ~ вонка изнети напоље; уморити; утрудити; б) (вичерпац) рахунок винєс 100 динари рачун је изнурити, измождити; измрцварити изнео 100 динара; ~ свойо думанє вимучиц ше -им ше зак. повр. ґу изнети своје мишљење; ~ пред явносц вимучиц изнети пред јавност, обелоданити; 2. вимуштровац -руєм зак. 1. (однєсц горе або висше) изнети; узнети измуштрати; 2. изгрдити, изружити винєсц ше -єше ше зак. дроб. вина ж. кривица (престац ше нєсц – о дробизґу) изнети винаграда ж. заст. 1. се, износити се на(до)кнада; 2. награда винєта ж. вињета винаградзиц -им зак. заст. 1. винїмац -ам нєзак. з. розл. знач. надокнадити; 2. наградити вадити винаградзовац -дзуєм зак. винїмкови -а -е изузетан, заст. 1. надокнађивати; 2. награђивати изниман; беспримеран винайсц -йдзем зак. 1. (найсц) винїмково присл. изузетно, пронаћи; 2. (зробиц одкрице) пронаћи; изнимно изумети; открити; 3. утврдити, винїмковосц ж. изузетност, изнимност виношиц ше -им ше нєзак. 1. винїмни -а -е оп. винїмкови разметати се; величати се; сматрати се; винїмок -мку/-мка х. изузетак, истицати се, правити се важан; нїґда изнимак ше у дружтве нє виношел никад се у винїц -їм нєзак. оп. виновациц друштву ниjе истицао; виношел ше за винїца ж. виноград наймудрейшого у валалє сматрао се винїцар х. виноградар, пудар наjпаметниjим у селу; 2. поносити се, винїцарство с. виноградарство гордити се; дичити се винїцов(и) -а -о/-е виноградски виношовац -шуєм нєзак. 1. винїчка ж. дем. виноградић, износити (напоље); 2. оп. виношиц I виноградац (2) винко с. дем. и гипок. винце виношовац ше -шуєм ше нєзак. винковски -а -е (од Винковци) оп. виношиц ше винковачки виношовач х. износач Винковчань х. Винковчанин вински -а -е вински вино с. вино винцриль х. заст. виноградар, винобран х. винобран пудар виновати -а -е 1. крив; 2. винчанє с. венчање; ¤прибрал виновати -того х. кривац, виновник ше (вирихтал ше) як до винчаню виноватосц ж. кривица; накинђурио се као нова (сеоска) млада, чувство виноватосци осећање кривице удесио се као за Врбицу виновациц -им нєзак. винчани -а -е венчани; винчани окривљавати, оптуживати шмати венчано одело винов(и) -а -о/-е 1. вински; винчанїца ж. венчаница винов; 2. (виновей фарби) тамноцрвен; винчац (ше) -ам (ше) I зак. ¤виново розположенє винско венчати (се); II нєзак. венчати (се), расположење; ~ есенц (оцет) винско венчавати (се) сирће винчованє с. 1. честитање; виновнїк х. кривац, виновник честитка; примце нашо сердечни виновнїца ж. виновница винчованя примите наше срдачне виноград х. кнїжк. оп. винїца честитке; 2. фолкл. коледање, винородни -а -е винородан коринђање (на први дан Божића); винос х. (сума) износ ходзиц по винчованю фолкл. коледати, виночко с. дем. и гипок. коринђати (на први дан Божића) винашце винчованка ж. честитка виношени -а -е изношен, винчователь х. оп. винчовач изанђао; виношени шмати изношено винчовац -чуєм (дакому) нєзак. одело 1. честитати; ~ дакому родзени дзень виношиц -им I нєзак. 1. з розл. честитати коме рођендан; винчуєм! знач. износити; ~ ствари з хижи честитам!; 2. заст. (жичиц) желети износити ствари из куће; то вкупно коме што; я ци то винчуєм jа ти то виноши 50 динари то укупно износи желим 50 динара; ~ свойо думки износити винчовач х. 1. честиталац, своје мисли; ~ пред явносц износити честитар; 2. фолкл. коледар, честитар пред јавност, обелодањивати; 2. (горе винюхац -ам зак. изњушити, або висше) износити; узносити; II зак. проњушити; проњушкати (шмату) износити, изнети; уж винюхциц -им зак. експр. оп. виношел єдни шмати већ је износио винюхац једно одело виняк х. вињак  виняток -тку/-тка х. 1. извадак випадац -ам нєзак. (указовац (за анализу и сл.); 2. оп. винїмок ше, случовац ше) испадати; вше виняц винєм зак. з розл. знач. випадало же вон виновати увек је извадити; ~ уверенє извадити уверење; испадало да је он крив ~ карту за путованє извадити карту за випадац ше -ам ше зак. путовање;  ~ корень мат. извући (престац падац – о вельким дижджу) (извадити) корен; ¤аж би му з устох испадати се, престати падати винял броји му сваки залогај випадкови -а -о/-е случајан виокременє с. 1. дїєсл. мен. од випадково присл. случајно виокремиц (ше); 2. правн. изузеће; ~ випаднуц -нєм зак. 1. з розл. судиї изузеће судије знач. испасти; ~ з кишенки испасти из виокремиц (ше) -им (ше) зак. џепа; ~ з лиґи испасти из лиге; вон издвојити (се), одвојити (се); изузети випаднул виновати за шицко он је (се) испао крив за све; на концу шицко виокремйовац (ше) -юєм (ше) випадло добре на крају је све испало нєзак. издвајати (се), одвајати (се); добро; 2. безос. випадло му указала му изузимати (се) се прилика виола ж. муз. виола випадовац -дуєм нєзак. 1. з виолетни -а -е и виолетов(и) -а розл. знач. испадати; ~ з рукох испадати -о/-е виолетан из руку; 2. (о власох) опадати; власи му виолина ж. виолина випадую коса му опада виолинист -та и виолиниста -ти випадок -дку х. случај; у тим х. виолиниста випадку... у том случају... виолинистка ж. випаковац -куєм зак. (одогнац) виолинисткиња послати, отправити, отерати виолинов -а -о и виолински -а випалїц -їм зак. 1. (спалїц часц -е виолински; ~ ключ муз. виолински зоз жирячку и под.) испалити; опалити; кључ изгорети; ~ тепих з циґаром изгорети виолончело х. муз. виолончело тепих цигаретом; 2. (укушене або вионачиц -им зак. 1. изгрдити, боляце место) спалити; 3. (дакому) искрпити; изгрдити на пасjе име; 2. опалити; ~ дакому позауха опалити променити, изменити коме шамар; ~ дзецку по задку виорац -рем зак. 1. (з ораньом нажирити детету стражњицу виняц) изорати; 2. ~ бразду извући випальовац -люєм нєзак. 1. бразду испаљивати; опаљивати; изгоревати; 2. виорйовац -юєм нєзак. 1. (з (укушене або боляце место) спаљивати; ораньом винїмац) изоравати; 2. (з 3. (дакому позауха и под.) опаљивати плугом правиц бразду през польо) випаренє с. испарење; испарина извлачити бразду випариц ше -им ше зак. виостац -анєм зак. изостати (не испарити се збити се); успих нє виостал успех ниjе випарйованє с. испаравање изостао випарйовац ше -юєм ше нєзак. виочкац ше -ам ше зак. (вигнац испаравати се пупча – о рошлїни) распупати се випаровац -руєм зак. (випущиц виоштриц (ше) зак. изоштрити воздух – о ґуми и под.) испустити, (се) издувати; ґума на бициґли виоштровац (ше) нєзак. випаровала гума на бициклу jе изоштравати (се) испустила випад х. беш. испад, изгред випасани -а -е 1. (нє запасани) испасан; ~ кошуля испасана кошуља; 2. на зиму; ¤ нє випатра на добре не лепо обучен у народну ношњу (о мирише девоjци); крашнє випасана дзивка на добро лепо обучена девоjка випатрач х. оп. розвидзовач (2) випасац¹ -ашем зак. (вицагнуц з випатриц -им зак. 1. (за пасу) испасати; ~ кошулю испасати даким/дачим) припазити; випатрел за кошуљу ню дзе одклада пенєжи припазио је где випасац² -ам нєзак. напасати она склања паре; 2. потражити стоку по мањим куцима пашњака (са (пронаћи) погледом, спазити; випатрел бољом травом); випаса крави коло найкратшу драгу и почал сцекац драги напаса краве поред пута потражио jе погледом наjкраћи пут и випасац ше -ашем ше зак. почео да бежи (вицагнуц кошулю и под. з пасу) випатрунок -нку/-нка х. 1. а) испасати се (вонкашньосц) изглед; мац озбильни ~ випасц -ашем зак. (попасц) имати озбиљан изглед; б) лик, лице; испасти мањи кутак пашњака (са площа достала нови ~ трг је добио бољом травом) ново лице; 2. и випатрунки мн. (надїя, випасц ше -ашем ше зак. вироятносц) изгледи; вон ма поправити се од добре паше (о стоци); випатрунку (ма випатрунки) на крави ше випасли на лукох краве су успих он има изгледа на успех се поправиле на ливади випахац -ам зак. изњушити випатосовац -суєм зак. випейґлац -ам зак. испеглати, попатосати, поподити изглачати випатрац -ам нєзак. I прех. 1. випекац -ам нєзак. 1. пећи, (патриц чи уж идзе тот кого ше месити (разне колаче, слаткише); вона обчекує) изгледати; ишчекивати; люби ~ покерая она воли да пече випатрам це цали дзень изгледам те (меси) похераjе; 2. (уцисковац з цео дан; 2. вребати; орел звисока розпеченим предметом) испаљивати випатра жертви орао са висине вреба випендрац ше -ам ше зак. беш. жртве; II нєпрех. 1. (мац одредзени испентрати се, попети се; успентрати випатрунок) изгледати; причинити се, се, успети се; узверати се чинити се; випатраш ми смутни випестовац -туєм зак. одгајити; изгледаш ми тужан; випатрала ми однеговати; ~ рошлїну одгајити биљку барз красна причинила ми се јако лепа; випечиц -им зак. 1. добро 2. (на дацо – буц подобни, здабац) испећи; 2. (палєнку) испећи; 3. (уциснуц личити; нє випатрал на даякого з розпеченим предметом) испалити спреводзкоша ниjе личио на неку випечиц ше -им ше зак. добро варалицу; на цо то випатра така се испећи мода? на шта личи таква мода?; III випивац -ам нєзак. испијати безос. 1. а) (у)чинити се; изгледати; випилїц -їм зак. исећи (одређен канда; випатрало ми же... учинило ми облик тестером) се (изгледало ми је) да...; по шицким випильовац -люєм нєзак. випатра по свему изгледа; б) у функц. исецати (одређен облик тестером) модал. изгледа; вони випатра уж випинац -ам нєзак.: ~ перши пошли они су изгледа већ отишли; испрсивати се випатра же будзе красна хвиля випинац ше -ам ше нєзак. изгледа да ће бити лепо време; 2. прсити се, шепурити се, умишљати се, заприличити; аж теди почало прчити се, охолити се випатрац на жиму тек тада заприличи випинаци -а -е 1. уображен, умишљен, надувен; 2. випинаци -цого випитованє с. 1. (задаванє х. уображенко, надувенко питаньох) испитивање; 2. (виучованє) випинацосц ж. уображеност, испитивање, истраживање; 3. а) умишљеност, надувеност (судске) ислеђивање; извиђање, извиђај; випирени -а -е напирен, б) саслушавање наклобучен; дзивково сукнї длугоки, випитовани -а -е 1. дїєприкм. од накрохмалєни, випирени девоjчине випитовац (ше); 2. випитовани -ного сукње су дугачке, уштиркане, напирене х. испитаник 2. (вирихтани) нагиздан випитовац -туєм нєзак. 1. випириц -им зак.: ~ хвост (о (задавац питаня) испитивати; 2. голубови) раширити реп (преверйовац знанє) пропитивати; випирйовац ше -юєм ше нєзак. преслишавати; 3. (виучовац) оп. випиряц ше испитивати, истраживати; 4. (дацо од випирсковац -куєм нєзак. дакого) тражити, молити; 5. а) (судски) прскати (о искрама и сл.) ислеђивати; извиђати; б) (обвинєного) випирснуц -ршнєм зак. прснути саслушавати; ~ млоду фолкл. (о искрама и сл.) посебним ритуалом опраштати младу випирянє с. митарење од родитеља пре одласка на венчање (о випиряци -а -е: ~ голуб лепезан старом свату) випиряц ше -ям ше нєзак. 1. випитовац ше -туєм ше нєзак. 1. (меняц пирє – о птицох) митарити се, (дакому – задавац питаня) испитивати; тибати се; 2. (о голубови) ширити реп; запиткивати; 2. взаєм. повр. голуб ше випиря голуб шири реп (преверйовац знанє) преслишавати се; виписац -ишем зак. з розл. знач. пропитивати се исписати; ~ дзецко зоз школи исписати випитовацки -а -е 1. дете из школе; ~ цалу теку исписати испитивачки; 2. истраживачки; 3. оп. целу свеску випитуюци виписац ше -ишем ше зак. випитовач х. 1. з розл. знач. исписати се испитивач; 2. истраживач виписнїца ж. исписница випитуюци -а -е 1. виписовац -суєм нєзак. (любопитлїви) испитивачки; 2. пробни исписивати;  ~ писанки фолкл. шарати випитуюцо присл. испитивачки ускршња jаjа випихац -ам нєзак. истурати, виписовац ше -суєм ше нєзак. истицати; ~ заставу истицати заставу исписивати се випиц -иєм зак. испити випит х. ридк. испит випишени -а -е уображен випитац -ам зак. 1. (вимодлїц, випишиц ше -им ше зак. видайкац) измолити, измољакати, уобразити се, умислити се; укрутити се искамчити, накамчити; 2. а) (дакого на випишовац ше -шуєм ше нєзак. испиту) испитати; б) (превериц дачийо уображавати се, умишљати се; знанє) преслишати; пропитати; 3. а) укрућивати се (повипитовац ше и вислухац) виплакани -а -е уплакан; сузан, саслушати; ~ загарештованого сузав; виплакани очи сузне очи саслушати ухапшеног; 4. (виучиц) виплакац -ачем зак. исплакати; испитати; извидети; иследити; 5. ~ пенєжи од родичох исплакати паре од (дзивку за жену) испросити родитеља; ¤ ~ очи искапати очи випитац ше -ам ше (дакому) виплакац ше -ачем ше зак. зак. испитати; випитал ше єй о исплакати се шицким испитао ју је о свему випланїц -нєєм и -їм зак. (ослабнуц – о жеми) измршавети, испљувавати измршавити виплювок -вку/-вка х. оп. виплановац -нуєм зак. виплювнуте испланирати виплюскац (ше) -ам (ше) зак. виплатлїви -а -е исплатив испљускати (се), просути (се) виплах х. страшљивац; кукавица виплюсковац (ше) -куєм (ше) виплахство с. кукавичлук, нєзак. испљускивати (се), просипати кукавиштво, кукавштина (се) виплацанка ж. оп. виплюснуц (ше) -шнєм (ше) виплацованє зак. испљуснути (се), просути (се) виплацац -ам нєзак. оп. виплянтац ше -ам ше зак. 1. виплацовац истетурати (се); 2. прен. (вицагнуц ше, виплациц -им зак. исплатити подняц ше) а) (з хороти) извући се, виплациц ше -и ше зак. и нєзак. отети се; б) (з материялней кризи) исплатити се испливати; ~ з длуствох испливати из виплацованє с. исплата; дугова исплаћивање випляскац -ам зак. ишамарати; виплацовац -цуєм нєзак. ишћушкати исплаћивати випнуц -нєм зак.: ~ перши оп. виплацовач х. исплатилац випнуц ше виплашиц -им зак. истерати, випнуц ше -нєм ше зак. отерати; изјурити; ~ дробизґ зоз испрсити се, избочити се, накочоперити загради истерати живину из баште се; укрутити се, уштапити се; ◊ ~ на виплашовац -шуєм нєзак. заднї ноги (о коньови) пропети се истеривати, изjуривати виповедац -ам нєзак. виплєсц -єцем зак. исплести; изговарати, изрицати, изушћивати оплести; свити; ~ галов исплести виповедзенє с. изрека, узречица мрежу; ~ венєц исплести (оплести, виповесц -ем зак. 1. (вигвариц) свити) венац изговорити, изрећи, изустити; 2. виплєтац -ам нєзак. плести, изразити, исказати; ~ свою радосц уплитати исказати своjу радост; 3. (озвец ше) виплєтац ше -ам ше нєзак. проговорити трабуњати, тртљати; баљезгати; випокутовац -туєм зак. булазнити; будалити окајати, откајати; ~ грих окаjати грех виплєц -єєм зак. исплевити, випокутовац ше -туєм ше зак. оплевити окајати, откајати; ~ за свойо грихи виплївац -ам зак. 1. испливати; окајати своје грехе 2. испловити; изједрити випокутуюци -а -е искупљив; ~ виплокац -ам зак. испрати; грих искупљив грех оплакати, сплавити виполнєнє с. дїєсл. мен. од виплоковац -куєм нєзак. виполнїц (ше) испирати; пропирати, оплакивати, виполнєни -а -е 1. дїєприкм. од сплакати виполнїц (ше); 2. (пренїкнути) виплоковач х. испирач надојен; буц ~ з даяким чувством бити виплювац -ам зак. испљувати надојен неким осећањем виплювнуц -нєм зак. виполнїц -їм зак. 1. (наполнїц) испљунути испунити; запремити; 2. (сполнїц) виплювнуте -того с. испљувак испунити; ~ дакому жаданє испунити виплювовац -вуєм нєзак. коме жељу; 3. прен. (пренїкнуц) задојити, надојити земљу, испостићеш jе; II нєпрех. виполнїц ше -їм ше зак. 1. (постац посни, нєплодни – о жеми) (сполнїц ше) испунити се; виполнєло измршавети, измршавити; жем длуго ше му жаданє испунила му се жеља; 3. нє гноєна, та випошнєла земља дуго (пренїкнуц ше) задоjити се, надојити се није ђубрена, те је измршавела виполньователь х. испунилац випошнїц ше -їм ше зак. виполньовац -юєм нєзак. 1. (ослабиц з посценьом) испостити се (наполньовац) испуњавати; запремати; виправиц (ше) -им (ше) зак. 2. (жаданя) испуњавати; 3. прен. исправити (се), поправити (се) задојавати виправка ж. исправка виполньовач х. оп. виправлїви -а -е исправљив виполньователь виправок -вку/-вка х. шк. випоминац -ам нєзак. 1. исправак говорити; изговарати; 2. (споминац по виправяц -ям нєзак. 1. мену) именовати, изговарати нечиjе име исправљати, поправљати; 2. непрекидно випомнути -а -е ридк. именован, и упорно нешто захтевати, тражити; споменут изволевати; син виправя од оца випомнуц -нєм зак. рећи, пенєжи на авто син непрекидно тражи казати; изговорити од оца паре за кола випоносовац ше -суєм ше зак. виправяч х. исправљач;  ~ пожалити се; изјадати се струjе ел. виправяч струї випораїц -їм зак. (випратац, випрагац -ам и випрагнуц -нєм вигнац) отерати, отправити, отпремити зак. испрегнути, распрегнути випораїц ше -їм ше зак. випраговац -гуєм нєзак. (окончиц вельку нужду) олакшати се испрезати, распрезати випорука ж. и випорученє с. випражиц -им зак. 1. испржити испорука (добро, јаче); 2. ~ масц (з праженьом випоручиц -им зак. 1. сланїни у котлє достац масц) истопити испоручити; 2. изручити маст випоручованє с. 1. дїєсл. мен. випражиц ше -им ше зак. од випоручовац; 2. достава испарити; долєй води на месо, бо ше випоручовац -чуєм нєзак. 1. випражела долиj воде на месо, jер jе испоручивати; 2. изручивати испарила випосцени -а -е (хтори вельо випражнїц (ше) -їм (ше) зак. посцел) испоштен испразнити (се) випосциц ше -им ше зак. (длуго випражньовац (ше) -нюєм (ше) посциц) испостити се нєзак. испражњавати (се), празнити (се) випочинути -а -е одморан випражовац -жуєм нєзак. 1. випочинуц -нєм и випочинуц пржити (добро, jаче); 2. ~ масц (з ше -нєм ше зак. одморити се праженьом сланїни у котлє доставац випочитовац -туєм зак. масц) топити маст испоштовати випраксовац ше -суєм ше зак. випошвац ше -ам ше зак. поль. испраксирати се извлатати, увлатати; жито ше випраменьовац -нюєм нєзак. випошвало пшеница је извлатала ридк. зрачити випошнїц -їм зак. I прех.: ~ жем випратац -ам зак. 1. а) послати, (зробиц жем нєплодну) испостити отправити, отпремити; мац випратала земљу; кед нє будзеш гноїц жем, дзеци вонка же би могла робиц маjка випошнїш ю ако не будеш ђубрио jе послала децу напоље да би могла да ради; б) отерати, истерати; качмарка (зограц ше з пару) напарити се; 2. випратала пияного з карчми (почувствовац моцну цеплоту) упарити крчмарица jе истерала пиjанца из се, скувати се; ~ на слунку скувати се крчме; 2. однети, наредити да се што на сунцу однесе; стари хижни ствари випророковац -куєм зак. випратала до шопи стари намештаj jе предсказати однела у шупу випросцац -ам нєзак. оп. випревац -ам нєзак. оједати се випросцовац випрете -того с. ојед, изједина випросцац ше -ам ше нєзак. оп. випресовац -суєм зак. випросцовац ше упресовати випросцени -а -е 1. дїєприкм. од випресц -едзем зак. испрести, випросциц (ше); 2. усправан; стац ~ опрести стаjати усправан випрец -еєм зак. ојести се випросциц -им зак. 1. виприповедац -ам зак. (напросциц скривене) исправити; 2. испричати усправити; ~ цело усправити се; 3. виприповедац ше -ам ше зак. испружити испричати се, напричати се випросциц ше -им ше зак. випричасцац (ше) -ам (ше) зак. усправити се коц. оп. випричащац (ше) випросцовац -цуєм нєзак. 1. випричащац (ше) -ам (ше) зак. (напросцовац скривене) исправљати; 2. причестити (се) (главу, цело) усправљати; 3. испружати випробовани -а -е 1. дїєприкм. випросцовац ше -цуєм ше од випробовац; 2. опробан; ~ средство усправљати се опробано средство; 3. искусан; ~ випружац ше -ам ше нєзак. тарґовец искусан трґовац; 4. прекаљен излежавати се, лешкарити; протезати се випробованосц ж. 1. випружиц ше -им ше зак. опробаност; 2. искуство протегнути се випробовац -буєм зак. 1. (з випукани -а -е 1. иклиjао, пробу випитац) испробати; 2. проклиjао; випукани зарна исклиjала (попробовац) опробати, окушати; 3. зрна; 2. (о пуканкох) раскокан искусити випукац -ам зак. 1. (дакому): випробовац ше -буєм ше зак. випукала нєдоброму дзецку опробати се, окушати се испрашила тур неваљалом детету; 2. випровадзанє с. и (розпукац ше до пуканкох – о зарнох випровадзанка ж. испраћај кукурици) раскокати се; 3. (пущиц випровадзац -ам нєзак. ключки – о зарнох) исклијати, испраћати проклијати випровадзенє с. оп. випукнуц -нєм зак. 1. а) (пущиц випровадзанє ключку – о зарну) исклијати, випровадзиц -им зак. испратити проклијати, никнути, нићи; б) (вируциц випровоковац -куєм зак. ше з кореня) избити; зоз жили испровоцирати, изазвати випукнул младнїк из жиле jе избио випродуковац -куєм зак. изданак; 2. прен. (нараз ше зявиц) произвести изникнути випроїц -їм зак. (напариц з випуковац -куєм нєзак. 1. а) горуцу воду) напарити; ~ ноги напарити (пущац ключки – о зарнох) клијати, ноге исклиjавати, проклиjавати ницати; б) випроїц ше -їм ше зак. 1. (вируцовац ше з кореня – о младнїкох) избиjати; 2. (о зубох) ницати; дзецку випущиц -им зак. 1. испустити; випукую зубки детету ничу зуби ~ з руки испустити из руке; 2. (дакого випулїц -їм зак. 1. (вистирчиц у вонка) пустити; випущели го з форми полулабди) наклобучити; гарешту пустили су га из затвора; избочити; нагрбити; истурити; 2. випущел статок на пашу пустио је (дакого) преварити кога код стоку на пашу; 3. (вихабиц) изоставити исплаћивања (исплативши му мању вира ж. вера суму од зарађене);  ~ ґамби напућити вирабйовац -юєм нєзак. (напрћити) усне; ~ очи избуљити израбљивати, експлоатисати (исколачити) очи вирабйовацки -а -е випулїц ше -їм ше зак. (вистирчиц израбљивачки, експлоататорски ше у форми полулабди) наклобучити вирабйовач х. израбљивач, се; избочити се; нагрбити се; експлоататор истурити се; мур хижи ше випулєл вирабровац -руєм зак. израбити вонка зид куће се избочио напоље вирабяц -ям нєзак. 1. випульовац -люєм нєзак. (продуковац) израђивати; 2. (жем) (вистирчовац у форми полулабди) култивисати; 3. а) (танєц и под.) наклобучивати; избочавати; истурати, изводити; б) (робиц нєозбильни ствари) истуривати;  ~ ґамби пућити усне изводити; обешењачити; глупирати се; випульовац ше -люєм ше нєзак. лудирати се; мангупирати се; изводити (вистирчовац ше у форми полулабди) бесне глисте; в) пренемагати се; г) (з наклобучити се; избочавати се, даким) прдачити се, терати шегу с истурати се, истуривати се; сподня киме; свашта радити с киме (на његову ґума авта ше випулює през розрезану штету); 3. (скору) штавити, стројити, верхню ґуму унутрашња гума кола се устројавати наклобучила кроз расечену спољашњу вирабяч х. израђивач гуму вираженє с. 1. (вонкашнї знак) випумповац -пуєм зак. израз; тота влада ~ народней дзеки испумпати ова влада је израз народне воље; 2. випупченє с. испупчење (манифестованє) исказ; поет дочекани випупчени -а -е испупчен; ~ з вираженями цеплей сердечносци угел мат. испупчен угао песник је дочекан исказима топле випурґац -ам зак. коц. (вигнац) срдачности; ¤присц до вираженя доћи избацити, истерати до изражаја випутац (ше) -ам (ше) зак. виражиц -им зак. 1. (висловиц) испетљати (се); искобељати (се) изразити; исказати; изрећи; 2. (видац випутовани -а -е уморан од пута зоз себе) иживети; дати одушка; випутовац (ше) -туєм (ше) искалити, излити; ~ церпенє през нєзак. испетљавати (се); искобељавати слизи иживети патње у сузама; ~ свой (се) гнїв на дакого излити свой гнев на випучени -а -е 1. дїєприкм. од кога; 3. безос.: виражело на даким випучиц; 2. испупчен, избочен, показали су се знаци болести истурен; избуљен; ~ брух избочен виражиц ше -им ше зак. 1. трбух; випучени очи избуљене очи (висловиц ше) изразити се; 2. (на випучиц -им зак. 1. провалити; дакого/дацо и на даким/дачим) иживети ~ дно судзини провалити дно посуде; 2. (се); дати одушка; искалити (се), испупчити, избочити, истурити; излити; изљутити се; 3. а) испољити се; избуљити; 3. исцедити; ~ пирщок б) понашањем дати коме што до знања; исцедити бубуљицу нє гварела єй же ю нє сце до дружтва, алє ше так виражела ниjе jоj рекла да вирачковац -куєм зак. jе неће у друштво, али jоj jе то избауљати понашањем дала до знања вирвац -вем зак. оп. вирвец виражованє с. 1. (висловйованє) вирвац ше -вем ше зак. оп. изражавање; исказивање; 2. вирвец ше испољавање; 3. вирвец -ем зак. 1. (витаргнуц) дїєсл. мен. од виражовац (ше) истргнути; ишчупати; 2. (зуб) извадити; виражовац -жуєм нєзак. 1. 3. (руку и под. – витхнуц) извити, (висловйовац) изражавати; исказивати; извинути, уганути, ушинути; ¤ ~ свойо изрицати; ~ свойо чувства изражавати (буц покарани, бити) добити своjе своја осећања; 2. (видавац зоз себе) вирвец ше -ем ше зак. иживљавати, давати одушка; истргнути се; отети се; измакнути се искаљивати, изливати вирґас х. батина, каиш, прут; виражовац ше -жуєм ше нєзак. покарац з вирґасом казнити батинама; 1. (висловйовац ше) изражавати се; 2. достац вирґаси добити батина (видавац зоз себе) иживљавати (се); вирґац -ам нєзак. 1. (биц з давати одушка; искаљивати (се), ногами – о коньови, крави) ритати се, изливати; 3. а) испољавати се; тота метати се, прњицати се, тући; 2. (руцац хорота ше виражує у слабосци дзеки ше) бацакати се, батргати се, џилитати ова болест се испољава у слабости се, гицати се; ландарати, махати ногама воље; б) понашањем давати коме што вирґаци -а -е који се рита; тота до знања крава вирґаца ова крава се рита виражуюци -а -е (хтори мож вирґнуц -нєм зак. ритнути; виражиц) изразив, изражљив ритнути се, џилитнути се, бацити се; вираз х. израз крава до ньго вирґла крава га је виразни -а -е 1. (упадлїви, ритнула ногом; конь вирґнул коњ се визначени) изразит; виразни риси ритнуо твари изразите црте лица; 2. (полни вирез х. изрез виразу, яскрави) изражајан, изразит; ~ вирезани -а -е 1. исечен, стил изражајан стил изрезан; 2. изрезбарен; 3. ушкопљен, виразно присл. 1. (упадлїво, уштроjен, изjаловљен визначено) изразито; 2. (зоз полно вирезац -ежем зак. 1. а) исећи, виразу, яскраво) изражајно, изразито изрезати; б) изрезбарити; 2. ушкопити, виразносц ж. 1. изразитост; 2. уштројити, изјаловити изражајност, изразитост вирезни -а -е изрезни вирайбац -бем зак. опрати (веш) вирезовани -а -е изрезбарен вирайдац -ам (дакого) зак. коц. вирезовац -зуєм нєзак. 1. а) 1. искористити кога; преварити кога; исецати; изрезивати; б) резбарити; 2. нечасно с ким поступити; 2. jако ушкопљавати, штројити, јаловити изморити кога вирезок -зку/-зка х. исечак, вирастац -ам нєзак. 1. (роснуц) изрезак израстати; 2. (о дзецох) стасавати, виреканє с. 1. дїєсл. мен. од стизати вирекац (ше); 2. правн. изрицање; ~ виратовац (ше) -туєм (ше) зак. пресуди изрицање пресуде спас(и)ти (се), избавити (се) вирекац -ам нєзак. 1. нєзак. ґу вираховац -хуєм зак. израчунати вирекнуц (1–2); 2. правн. изрицати вираховйовац -юєм нєзак. вирекнуц -нєм зак. 1. (повесц израчунавати звич. накратко) рећи, казати; вираховлїви -а -е израчунљив изговорити; вирек тоти слова и пошол рекао jе ове речи и отишао; вирекнул верник; 4. вирна -ней ж. церкв. таки слова же ше ганьбим повесц верница изговорио jе такве речи да ме jе срамота вирнїк х. оп. вирни (3) да кажем; 2. (нєосторожно повесц) вирнїца ж. оп. вирни (4) изрећи се, изговорити се, излајати (се); вирнїцки -а -е вернички измакнути се; нє сцел му то повесц, вирно присл. верно; одано; алє раз вирекнул ниjе му то хтео рећи, предано али jедно се изрекао; 3. (отримац) вирносц ж. верност; оданост; одржати; паноцец вирек красну преданост казань на хованю свештеник jе одржао вироб х. заст. оп. виробок (2) лепу проповед на сахрани; 4. правн. виробени -а -е 1. дїєприкм. од изрећи; ~ дакому кару изрећи коме виробиц (ше); 2. (розробени – о жеми) казну култивисан; добре виробена жем вирекнуц ше -нєм ше зак. оп. култивисана земља; 3. а) (дослужени з вирекнуц (2) длугу роботу) израђен; виробени руки вирекнуце с. 1. изрека; 2. (кари) израђене руке; б) уморан, исцрпен; изрицање конї були виробени з цалодньову вирецитовац -туєм зак. роботу коњи су били уморни од изрецитовати, одрецитовати целодневног рада; ¤ ~ як конь виреченє с. ґрам. реченица; (дослужени з чежку роботу) ислужен мудре ~ пословица, изрека као рага вирешетовац -туєм зак. виробиц -им зак. 1. (продукт) изрешетати израдити; 2. кух. измесити, израдити; ~ виривац -ам нєзак. чупати; цесто измесити тесто; 3. формирати, изваљивати; буря з кореньом створити; ~ з младих хасновитих виривала древа олуја је с кореном членох дружтва формирати од младих чупала дрвеће корисне чланове друштва; 4. (жем – виривац ше -ам ше нєзак. розробиц) култивисати; трапел ше же отрзати се; отимати се; измицати се би виробел запущену жем мучио се да виривок -вку/-вка х. одломак; култивише запуштену земљу; 5. извадак; исечак издејствовати, постићи; 5. (скору) вирисовац -суєм зак. (од рис¹) уштавити; ¤ ~ зоз собу (поробиц дацо (одредзиц заробок у натури) одредити на свою чкоду) наудити себи; рис упропастити се вирихтац ше -ам ше зак. виробиц ше -им ше 1. (крашнє (ше) облєчиц або ушориц) (дослужиц з длугу роботу) израдити се; дотерати (се), удесити (се), уштиркати 2. формирати се, настати (се), улицкати (се) виробнїцтво с. радиност; вирихтовац ше -туєм ше нєзак. домашнє ~ домаћа радиност дотеривати (се), удешавати (се); виробок -бку/-бка х. 1. лицкати (се), цифрати (се) (вирабянє) израда; 2. (продукт) вириц -иєм зак. 1. ископати, производ, израђевина изрити; 2. (о водовим цеку) излокати вировиснїк х. проповедник виркола[п] х. фолкл. заст. (коjи шири веру) вукодлак; ¤ ходзи як ~ хода као да jе вировнац (ше) -ам (ше) зак. 1. мало онако осн. и прен. изравнати (се); 2. вирман х. банк. вирман изједначити (се) вирни -а -е 1. веран; одан; 2. вировновац (ше) -нуєм (ше) привржен; 3. вирни -ного х. церкв. нєзак. 1. осн. и прен. изравнавати (се); 2. изједначавати (се) виросток -тку/-тка х. 1. оп. вирод х. оп. виродок вироснуце (1–2); 2. бот. изданак виродзиц -им зак. изродити вироучитель х. вероучитељ виродзиц ше -им ше зак. 1. вироштовац -туєм зак. (настац) настати, изродити се; з тей изрешетати, прорешетати, просеjати идеї ше виродзела идеолоґия из ове вироятни -а -е 1. вероватан; 2. с. идеjе настала jе идеологиjа; 2. а) у функц. пред. вероватно; то цалком (зменшац род, престац родзиц – о вироятне то је сасвим вероватно рошлїни) изродити се; єдни кромплї вироятно присл. 1. вероватно, вецей раз садзел єдно за другим, та зацело; 2. по своj прилици, сва jе ше му виродзели исти кромпир jе више прилика пута узастопце садио, па му се изродио; вироятносц ж. вероватност, б) дегенерисати се, дегенерирати се вероватноћа; теория вироятносци виродзовац ше -дзуєм ше нєзак. мат. теорија вероватноће 1. (наставац) настаjати, израђати се, вирски -а -е верски изрођавати се; 2. а) (преставац родзиц виртуоз х. виртуоз – о рошлїни) израђати се, изрођавати се; виртуозни -а -е виртуозан б) дегенерисати се, дегенерирати се вирубац -бем зак. 1. одсећи виродок -дку/-дка х. 1. (зраднїк; (секиром); ~ древо у лєше одсећи дрво одпаднїк) изрод; 2. наказа у шуми; 2. посећи, исећи; ~ виродостойни -а -е веродостојан кукуричанку посећи кукурузовину; 3. вироза ж. бот. вироза посећи, искрчити; ~ лєс искрчити вирозумиц -им зак. разумети, шуму; 4. (викресац у каменю) схватити; примити (узети) к знању (на исклесати; 5. (з рубаньом направиц знање) отвор, дзиру и под.) исећи, изрезати, вироисповиданє с. просећи, прорезати; на набиваних вероисповест мурох вирубали облаки и дзвери на вироисповидни -а -е зидовима куће од набоjа исекли су вероисповедни прозоре и врата вирубовац -буєм вироїц ше -їм ше зак. пчол. и нєзак. 1. одсецати (секиром); 2. крчити; прен. изројити се 3. (викресовац у каменю) клесати; 4. виройовац ше -юєм ше нєзак. (отвор у каменю, муре) исецати, пчол. ројити се, паројчити се изрезивати, просецати, прорезивати вироламни -а -е вероломан вирус х. мед. вирус вироламство с. вероломство вирусни -а -е вирусни виронаука ж. веронаука вируток -тку/-тка х. измет виронаукови -а -о/-е и вируцане -ного с. бљувотина виронаучни -а -е веронаучни;  ~ сала вируцац -ам зак. 1. избацити церкв. сала за веронауку (много, све); 2. (терху на коч) вироснуц -ошнєм зак. 1. утоварити; укрцати; 3. (виблювац) израсти, узрасти; порасти; стасати; 2. повратити, избљувати (се), олакшати се; (настац) изникнути, изнићи; ¤~ до 4. (гной зоз хлїва) искидати; 5. (вируциц своїх рокох одрасти, стасати; ~ зоз плоди) побацити, изjаловити се; швиня своїх рокох надрасти (прерасти) своjе вируцала свиња jе побацила вршњаке вируценє с. спорт. избачај вироснуце с. 1. израслина, вируциц -им зак. 1. (вонка) израслица; 2. мед. прораст; сворак избацити; 2. (руциц горе) бацити горе; виросповеданє и 3. (потрошиц) бацити, потрошити; на виросповиданє с. оп. вироисповиданє свадзбу треба  вельки пенєж за свадбу треба бацити велике паре; 4. искрцати (вируциц плод) побацити, изjаловити се; висадзиц ше -им ше зак. (зисц з крава вируцела крава jе побацила превозки) сићи, искрцати се вируциц ше -им ше зак. 1. висадзованє с. искрцавање (випукнуц, пущиц ключку) избити; з висадзовац ше -дзуєм ше нєзак. кореня габзи ше вируцел младнїк из (зиходзиц з превозки) силазити, корена зове је избила младица; 2. искрцавати се (зявиц ше на целу) искочити; по целу виселєнєц -нца х. исељеник ше му вируцели пирщки по телу су му виселєни -а -е 1. дїєприкм. од искочиле бубуљице; 3.  на коня виселїц (ше); 2. виселєни -ного х. оп. бацити се, скочити на коња виселєнєц вируцованє с. предбацивање виселєнїцки и виселєнски -а -е вируцовац -цуєм зак. 1. (вонка) исељенички избацивати; 2. (руцац горе) бацати горе; виселїц -їм зак. I прех. иселити; 3. (дакому) предбацивати, замерати II нєпрех. 1. (виселїц ше) иселити се; 2. коме што; ¤дакому дацо на очи оп. (охабиц заєднїцке обисце) отићи, вируцовац (3) иселити се, изделити се вируцовац ше -цуєм ше нєзак. виселїц ше -їм ше зак. иселити 1. (випуковац з кореня, нашеня) се избијати; 2. (зявйовац ше на целу – о висельованє с. исељавање пирщкох и под.) искакати; 3. (на коня) висельовац -люєм нєзак. I прех. бацати се виручиц -им зак. исељавати; II нєпрех. (висельовац ше) (екстрадовац) изручити исељавати се виручовац -чуєм нєзак. висельовац ше -люєм ше нєзак. (екстрадовац) изручивати исељавати се Вирую/вирую нєпрем. и висилац -ам нєзак. (ґу вислац) Вируя/вируя -уї ж. церкв. слати Верују/веруjу; модля ше Вирую моле висина ж. висина се Веруjу; ¤гутор Ферку вирую гукни висиномер х. висиномер голубе; кажи (говори) већ једном; висински -а -е висински; ~ длугоке як вируя  дуг као гладна розлика висинска разлика (царска) година; знац як вирую знати висипац -пем зак. 1. (зарно и као оченаш (као своjих десет прстиjу), под.) просути, изручити; ~ мех жита на знати у прсте; не будет конца як вируї громаду изручити врећу пшенице на ни конца ни краjа чему, никад краjа гомилу; 2. (чечносц) просути, излити, вирчац -чим нєзак., осн. и прен. пролити; ~ воду з лавора просути воду режати из лавора; ~ воду зоз фляши излити виршла ж. звич. мн. виршла, воду из боце; 3. а) истоварити (из хреновка кипера и сл.); б) утоварити; ~ писок на висадзац ше -ам ше нєзак. оп. камион утоварити песак на камион висадзовац ше висипац ше -пем ше зак. 1. (о висадзени -а -е (на хторим дацо зарну и под.) просути се, изручити се; 2. вельо посадзене): їх двор ~ з квецом (о чечносци) просути се, излити се, њихово двориште jе пуно цвећа; шори пролити се; 3. (виклашиц ше) искласати; у валалє висадзени з овоцами на 3. (випадац з класкох – о узретим зарну) улицама села свуда расте воће окрунити се, испасти висадзиц -им зак. 1. посадити висиповац -пуєм нєзак. 1. (на више места, свуда); 2. (путнїкох) (зарно и под.) просипати, изручивати; 2. (чечносц) просипати, изливати, проливати; 2. а) истоваривати (из почупати; голуби ми вискубали кипера и сл.); б) утоваривати (песак и зидзене квеце голубови су ми почупали сл. на возило) изникло цвеће висиповац ше -пуєм ше нєзак. вискубнуц -нєм зак. ишчупати 1. (о зарну и под.) просипати се, (једну влас, длаку) изручивати се; 2. (о чечносци) вискусовац -суєм зак. (з просипати се, изливати се, проливати лукавим випитованьом дознац) се; 3. (виклашовац ше) класати; 4. а) искушати кога, прокљувити нешто (ошлєбодзовац ше з маунох – о пасулї и вислабени -а -е оп. вислабнути под.) љускати се; б) крунити се, вислабеносц ж. оп. млатити се (войв.), испадати; узрете вислабнутосц зарно ше висипує з класкох зрело вислабиц -им зак. I нєпрех. оп. зрно се круни из класја вислабнуц; II прех. (зробиц слабим) висихац -ам нєзак. сахнути ослабити, ислабити вискакац -ам зак.: ~ себе вислабйовац -юєм нєзак. неразумним поступањем навући на себе нєпрех. и прех. ослабљивати, зло ислабљивати вискакац ше -ам ше зак. 1. вислабнути -а -е ослабљен, (досц ше наскакац) искакати се; 2. (у ислабљен; исцрпљен; изнемогао; танцу) ижђускати се, искакати се онемоћао; изболован вискаковац -куєм нєзак. вислабнутосц ж. ослабљеност, искакивати, искакати; исклизавати ислабљеност; исцрпљеност; виски -ия х. виски изнемоглост; онемоћалост; малаксалост вискладац -ам зак. 1. а) вислабнуц -нєм зак. 1. (постац (поскладац) сложити, послагати; слаби) ослабити, ослабети, ислабити, наслагати; б) (фиґуру з елементох) ислабети; онемоћати; малаксати; 2. сложити, склопити; 2. (стихи) (схуднуц) ослабити, смршати написати, сложити; яку шумну виславени -а -е експр. писньочку вискладал како лепу прослављен, славан песмицу је сложио виславиц -им зак. експр. вискладац ше -ам ше зак. прославити комотно сести или лећи; комотно се виславйовац -юєм нєзак. експр. сместити, разбашкарити се; палє як ше прослављивати, славити вискладал на моїм кавчу! види га како висланєц -нца х. изасланик се комотно сместио (како се висланїк х. оп. висланєц разбашкарио) на мом каучу висланїца ж. изасланица вискоза ж. хем., технол. вискоза висланство с. изасланство вискозни -а -е вискозан вислац вишлєм зак. 1. (дакого вискок х. 1. (ґейзира и под.) даґдзе) послати; 2. (послац зоз избачаj; 2. спорт. искок задатком) изаслати, послати вискоченє с. 1. дїєсл. мен. од висликовац (ше) -куєм (ше) вискочиц; 2. исклизнуће снимити (се), усликати (се) вискочиц -им зак. 1. искочити; вислов х. исказ; израз 2. исклизнути; гайзибан вискочел зоз висловиц -им зак. исказати, шинох воз је исклизнуо из шина; ¤~ изрећи; изразити зоз скори искочити (излетети) из коже висловйованє с. 1. исказивање; вискубац -бем зак. 1. (власи и 2. изражавање; култура под.) ишчупати, почупати; 2. (пирє) висловйованя култура изражавања исперушати, ишчерупати; 3. (витаргац) висловйовац -юєм нєзак. исказивати; изрицати; изражавати висновок -вку/-вка х. ридк. вислуга ж. 1. (вислугованє закључак дакому) служење, услуга; 2. ридк. висобачиц -им зак. изружити, (хасновите дїло, помоц) услуга изгрдити, испсовати, извикати, вислуговац -гуєм нєзак. 1. нагрдити; изгрдити (испсовати) на пасjа (послужовац госцох за столом) кола (на пасjе име) послуживати, опслуживати, високи -а -е 1. а) з розл. знач. услуживати, служити; 2. (дакому и висок; б) витак, стасит; 2. (о ципелох) дакого – допатрац) дворити, служити дубок; високи ципели дубоке ципеле; вислуговач х. (послужовач за ¤~ як драбина [до пойда] (як дзвери) столом) служилац; трпезар(ац) висок као торањ; ~ як соха (як вислуженє с. 1. дїєсл. мен. од поскона) (худи и високи) дуг и мршав вислужиц; 2. одслужење; ~ войска као стожина одслужење војске високо присл. високо вислужени -а -е 1. дїєприкм. од високобудовня ж. вислужиц; 2. (хтори закончел войскову, високоградња державну и под. службу) ислужен; ~ високодостоїнственїк х. вояк ислужени војник високодостојанственик вислужиц -им зак. 1. (закончиц висококалорични -а -е служенє) ислужити; одслужити; ~ висококалоричан войско ислужити војску; вислужел висококвалитетни -а -е штири роки у ґазди ислужио висококвалитетан (одслужио) је четири године код газде; висококвалификовани -а -е 2. а) (купца у дутяну и под.) услужити; висококвалификован б) (дакому и дакого) додворити високоморални -а -е вислужни -а -е услужан високоморалан вислужнїк х. оп. вислуговач високонапружни -а -е вислужносц ж. услужност високонапонски вислужовац -жуєм (дакому) високообразовани -а -е нєзак. служити; услуживати; дворити високообразован вислухац -ам 1. (дачийо слова и високопарни -а -е високопаран; под.) саслушати; я го уважно вислухал ~ стил високопаран стил ја сам га пажљиво саслушао; 2. високопреосвященство с. (преподаванє и под.) одслушати; 3. церкв. високопреосвештенство (тайно послухац) прислушнути; високоровнїна ж. висораван; вислухал їх бешеду прислушнуо је зараван; висија њихов разговор; 4. услишати, високородни -а -е оп. услишити; вислухай мою молбу високоурожайни услиши моју молбу високорозвити -а -е вислуховац -хуєм нєзак. 1 високоразвијен саслушавати; 2. прислушкивати високосц ж. 1. висина; 2. ист. вислуховач х. прислушкивач (титула) висост висмаркац ше -ам ше зак. високоурожайни -а -е усекнути се, ушмркнути се високородан висмарковац ше -куєм ше зак. високоучени -а -е високоучен усекњивати се, ушмркивати се високошколєц -лца х. висмияднїц -їм зак. ижеднети, високошколац ожеднети високошколски -а -е виснїк х. весник, гласник високошколски  висолїц -їм зак. 1. насолити, осоран усолити, усаламурити; 2. прен. (виволац виставацосц ж. 1. заморљивост; 2. дакому тайну) избрбљати, изблебетати, набуситост, набрецитост, осорност излајати, истртљати; одати, оцинкарити виставиц -им зак. 1. изложити; ~ висолькац -ам зак. дем. од продукти на сайме изложити висолїц (2) производе на сајму; 2. истакнути, висольовац -люєм нєзак. истаћи; ~ заставу истакнути заставу; избрбљавати, одавати, цинкарити 3. (вибудовац) саградити, изградити, висота ж. висина направити; жителє валалу висотни -а -е оп. висински виставели вельку церкву висохнуц -нєм усахнути; осушити се становници села су саградили велику височава ж. експр. (дацо барз цркву; 4. (виважиц, насилу отвориц) високе): коровче у загради така ~ ! обити, провалити; виставиц дзвери коров у башти jе тако висок!; людзе провалити врата; задок гандр. нєшка правя хижи, таки височави натрћити се, нагузити се; ¤ на људи данас граде веома велике куће; дакого задок пейор. окренути кукурица наросла права ~ кукуруз jе (показати) коме стражњицу нарастао веома висок виставов(и) -а -о/-е изложбен височество с. височанство, висост виставяц -ям нєзак. 1. излагати;  височина ж. ридк. оп. живот опасносци излагати живот високоровнїна опасносци; 2. (заставу и сл.) виспац ше вишпим ше зак. истицати; 3. (будовац) градити, наспавати се, испавати се; ¤~ на правити; задок (риц) гандр. обидва боки испавати се као човек, трћити се, гузити се здраво се испавати вистановети -а -е јако уморан, висповедани -а -е церкв. 1. онај који преморен, изнемогао (обич. од дугог се исповедио; 2. висповедани -ного ходања, трчања) х. опроштеник вистановиц -им зак. јако уморити висповедац (ше) -ам (ше) зак. церкв. (заморити, изморити), преморити, и прен. исповедити (се) измучити (обич. дугим ходањем, виспокусовац -суєм зак. (виложиц трчањем) спокуси) искушати вистановйовац -юєм и вистановяц вист¹ ж. вест -ям нєзак. jако умарати (замарати), вист² х карт. вист премарати (обич. дугим ходањем, вистава ж. изложба трчањем) виставац¹ -ам нєзак. умарати се, вистарти -а -е коjи лежи на одру (о замарати се; сустајати покоjнику); лєжал вистарти лежао jе виставац² -ам нєзак. I 1. (на дакого на одру – гнївацо одвитовац, кричац) вистарчиц -им зак. 1. успевати обрецивати се, избрецивати се, (некога послуживати, некоме брецати се; II безос. (буц досц одговарати и сл.); 2. (буц досц за дачого) дотицати, достајати, дацо) бити довољан (довољно), досезати; залегати; жита му достаjати/достати, дотицати/дотећи, виставало до нового пшенице му jе залегати/залегнути; плаца му нє достаjало до нове; його плаца им нє вистарчи на живот плата му не вистава на живот његова плата им залеже за живот не залеже за живот вистарчовац -чуєм нєзак. ґу виставаци -а -е 1. заморљив, вистарчиц уморљив; 2. набусит, набрецит,  вистати -а -е уморан єй облаком често стоjи под њеним вистато присл. уморно, уморено прозором вистатосц ж. умор, замор; вистопорчиц -им зак. експр. уморност, замореност истурити, избочити, истаћи; вистац¹ -анєм зак. уморити се, вистопорчел главу през облачок заморити се; сустати; ¤ вистал як истурио jе главу кроз прозорчић поштарски конь (як югаски пес) вистопорчиц ше -им ше зак. експр. уморан као пас, мртав уморан, на истурити се, избочити се смрт уморан вистрел х. пуцањ вистац² -анєм зак. 1. (на дакого – вистрец -ем зак. (дакого) гнївацо одвитовац, скричац) ставити покоjника на одар обрецнути се, избрецнути се, вистрец ше -ем ше зак. (умрец) окосити се; вона му крашнє извалити се гварела, а вон так вистал на ню вистригнуц -гнєм нєзак. коц. оп. она му је лепо рекла, а он се тако виштригнуц обрецнуо на њу; 3. безос. (буц досц вистриговац -гуєм нєзак. коц. оп. дачого) дотећи, достати, доспети, виштриговац досегнути/досећи, дотрајати; вистрикани -а -е натечен, отечен, залегнути/залећи; имати или немати подбуо (од пробадања, севања); твар довољно; изаћи; платна му нє єй вистрикана од боляцого зуба вистанє и на реклу и на панталони лице jоj jе натечено од болног зуба платна му неће достати и за сако и за вистрикац -а безос. натећи, отећи панталоне; при шатви му вистало (од пробадања, севања); ижигати, зарна до єдного гольта код сетве му искљуцати, истерати (пробадањем, jе дотекло зрна за jедно jутро; 4. севањем) (дацо од дакого) лєм 3. ос., звич. у вистриковац -кує нєзак. безос. форми потенцияла бити у стању натицати, отицати (од пробадања, урадити (обич. нешто лоше), бити севања); жигати, кљуцати; склон (обич. нечем лошем); тото би вистрикує ми руку рука ми отиче од вистало од нього то би био у стању пробадања да уради вистроїц -їм зак. (наробиц, вистирченє с. 1. избојак, избочина, напаратовац) урадити, учинити, грбина; 2. набреклина извести (неку неваљалштину); пролити вистирчени -а -е 1. избочен; (превалити) сирће; тоти дзеци уж истурен; испупчен; вистирчени цошка вистроєли кед посцекали ова яблучка на твари избочене јагодице деца су већ нешто учинила кад су на лицу; 2. (о очох) буљав; побегла вистирчени очи буљаве очи вистругац -ам зак. 1. издељати вистирченосц ж.: ~ очох мед. (ножем); 2. (пречисциц черева) буљавост истругати; попий серватку най це вистирчиц (ше) -им (ше) зак. виструга попиј сурутку да те иструга истурити (се), избочити (се); испупчити виструговац -гуєм нєзак. (се); наклобучити (се); нагрбити (се) издељавати (ножем) вистирчовац (ше) -чуєм (ше) нєзак. виступ х. иступ истурати (се), истуривати (се), виступац -ам нєзак. иступати избочавати (се) виступац ше -ам ше (дакому) вистка ж. вест, новост нєзак. 1. склањати се коме с пута; вистойковац -куєм нєзак. често препуштати кога да прође (стаjући на стаjати негде, висити; вистойкує под страну); повлачити се (даjући предност коме); 2. а) (пред гроженями висц видзем зак. 1. з розл. знач. и под.) склањати се, уклањати се; б) изаћи; ~ з хижи изаћи из собе; вишло (керовац контактованє з даким) слунко изашло је сунце; ~ на брег угибати се коме/чему; избегавати изаћи на брдо; вишла нова кнїжка кога/што; склањати се, уклањати се изашла је нова књига; ~ з моди изаћи из виступиц -им зак. иступити моде; вишли єй петнацецеро качата виступиц ше -им ше (дакому) (вилягли ше) изашло јој је петнаесторо зак. 1. склонити се коме с пута; пачића; 2. а) (пойсц, виселїц ше) отићи, препустити кога да прође (стаjући на одселити се; прећи; уж дзешец роки як страну); повући се (даjући предност вишла з Керестура већ је десет година коме); 2. а) (пред гроженями и под.) откако је отишла из Крстура; вишол зоз склонити се, уклонити се; пре зраженє салашу до валалу прешао jе са салаша з власцу виступел ше до иножемства у село; б) (висц зоз заєднїцкого због сукоба са влашћу склонио се у ґаздовства) изделити се; отићи, иностранство; виступела ше злим иселити се; вишол од родичох изделио язиком склонила се од злих jезика; б) се од родитеља; 3. (з превозки) изаћи; (обкеровац контактованє з даким) искрцати се; путнїки вишли з ладї избећи кога/што; уклонити се коме/чему путници су се искрцали са брода; 4. (на виступйовац ше -юєм ше нєзак. коньови) а) изјахати, изаћи; б) (наисц, оп. виступац ше налєциц) најахати; шедлаюци на висудзиц -им зак. добити на коньови, вишол на гущаву јашући суду; висудзел од брата хижу добио је најахао jе на жбун; 5. избити, изаћи; на на суду кућу од брата концу вишли на драгу најзад су висукац -ам зак. усукати; ~ избили на пут; 6. (у хаснованю) порващок усукати канап појавити се; людзе перше кошели на висуркаловац -луєм и висуркац косачкох и вязачкох, а вец вишли -ам зак. (дац, висипац, штуриц дакому комбайни људи су прво косили на дацо) турити; сасути; висуркай косачицама и везачицама, а онда су се пенєжи! даваj паре! појавили комбајни; 7. (потрошиц) висушени -а -е 1. дїєприкм. од потрошити нешто; немати више нечега; висушиц (ше); 2. ислабљен (од вишла з тих лїкох потрошила је ове болести и сл.) лекове, нема више ових лекова; 8. (о висушиц -им зак. 1. осушити; 2. часу, термину) изаћи, истећи, навршити исушити; ~ мочари исушити мочваре се; шефови вишол мандат шефу jе висушиц ше -им ше зак. 1. истекао мандат; лїком вишол рок осушити се; 2. (страциц воду – о рики и тирваня лековима jе изашао (истекао) под.) усахнути; 3. ислабити (од рок траjања; 9. (зявиц ше на целу) болести и сл.) искочити; од вдереня му вишла гиря висушовац -шуєм нєзак. на глави од ударца му jе искочила исушивати чворуга на глави; 10. безос. (случиц ше) висушовац ше -шуєм ше нєзак. десити се, догодити се, испасти; алє 1. исушивати се; 2. (трациц воду – о вишло иншак али десило се другачиjе рики и под.) усахњивати ¤ ~ на добре добро се завршити;~ на висхлосц ж. мед. закржљалост нєдобре не завршити се добро; ~ на висхнуц -нєм и висхнуц ше явносц обелоданити се -нєм ше зак. 1. осушити се; змокнуте висцелєни -а -е: ~ посцель лепо шено (ше) висхло покисло сено се намештен кревет осушило; 2. усахнути; рошлїна (ше) висцелїц -їм зак.: ~ посцель висхла биљка jе усахнула лепо наместити кревет  висцерац -ам зак. избрисати витарговац -гуєм нєзак. чупати; висцерац ше¹ -ам ше зак. изваљивати избрисати се витарговац ше -гуєм ше нєзак. висцерац ше² -ам ше нєзак. истрзати се (умерац) издисати, умирати витарти -а -е 1. поль. (о конопи) висцискац -ам зак. 1. (мокру истрљен; ~ конопа истрљена кудеља; 2. шмату и под.) исцедити, оцедити; 2. олињао, искрзан; излизан; ~ фартух (видавиц) исцедити; изгњечити, олињала кецеља; ~ стари пенєж изажети; ~ юшку з помаранчеца излизан стари новац; 3. (отрушени – о исцедити сок из поморанџе; ~ вред сухим лїсцу кукуричанки и под.) отрцан; изгњечити чир кукуричанка нам ище нє витарта висцисковац -куєм нєзак. 1. куккурузовина нам jош ниjе отрцана (мокру шмату и под.) исцеђивати, витац -ам нєзак. 1. дочекивати, цедити, оцеђивати; 2. (видавйовац) сретати кога; желети коме исцеђивати, цедити; гњечити, добродошлицу, поздрављати кога; изажимати Руски календар кажди сердечно вита висши -а -е (комп. од високи) и прима Руски календар сваки срдачно виши; ~ школа виша школа; сила дочекуjе и прима; през цалу драгу виша сила предсидателя витал народ целим висшошколєц -лца х. путем председника jе поздрављао вишешколац народ; 2. (наздравяц дакому на знак витални -а -е виталан привиту) наздрављати кога; витай! виталносц ж. виталност добро [ми, нам] дошао!; витайце! витальня ж. ридк. гостинска добро [ми, нам] дошли! соба витворенє с. 1. остварење; 2. витаманїц -їм зак. истребити, творевина истаманити витвориц -им зак. 1. остварити, витамин х. витамин постићи; спровести; ~ свойо жаданє витаминов(и) -а -о/-е и остварити своју жељу; ~ план витамински -а -е витамински остварити план; 2. урадити; завршити; витанцовац -цуєм зак. одиграти; кед обеца, вон и витвори ако обећа, он отплесати и уради; 3. узроковати, изазвати; витапшац -ам зак. угазити, ґеоґрафски условия витворели утабати, утабанати; ~ дражку угазити розлики медзи народами географски стазу услови узроковали су разлике међу витапшовац -шуєм нєзак. народима утабавати витвориц ше -им ше зак. витаргац -ам зак. 1. ишчупати, остварити се почупати, истргати; извалити; 2. витворйовац -юєм нєзак. 1. (чежко достац од дакого) извући; ~ од остваривати, постизати; спроводити; 2. дакого пенєжи извући од кога паре узроковати, изазивати витаргац ше -ам ше зак. отети витворйовац ше -юєм ше се, истргнути се; искобељати се нєзак. остваривати се витаргнуц -нєм зак. ишчупати; витворлїви и витворююци -а -е извалити; истргнути; ~ газ ишчупати оствар(љ)ив; достижан; спроводљив коров; витор витаргнул древо ветар је вителепкац -ам зак. (швидко извалио (ишчупао) дрво вигуториц) изговорити, изверглати; витаргнуц ше -нєм ше зак. вителепкала єй шицко и пошла истргнути се изверглала jоj jе све и отишла  витернїк х. коц. оп. витерняк северац; ¤ бешедовац (як) до витру витернїца ж. вејалица, брбљати (говорити, бацати речи) у ветрница; ¤ приповедац як ~ причати ветар; висц як ~ излетети као ветар као навиjен, не склапати вилица (као вихор); войсц (убегнуц, улєциц) витерняк х. ветрењача; ¤ борба як ~ упасти (улетети) као бомба, банути з витерняками борба с ветрењачама као ветар (као вихор); дац ногом витру витернякош х. власник бежати главом без обзира; додавац ветрењаче витру до бурї доливати уља на ватру; витетовирац -ам зак. дуй витре по полю лакомислен човек; истетовирати мало онако; знац одкаль витор дує витиз х. заст. витез, јунак знати колико jе сати, знати одакле ветар витирвали -а -е истрајан дува; исц кадзи ~ дує (кадзи вода витирвалосц ж. истрајност нєше) ићи низ воду, ићи линиjом мањег витирвац -ам зак. издржати, отпора; нє дац анї же би ~ задул на истрајати дакого (же би витор обишол дакого) витис х. оп. витиз држати кога као мало воде на длану витити -а -е ухрањен, дебео, витохмац ше -ам ше зак. експр. угоjен извући се, искобељати се; лєдво ше виткац -ам саткати, изаткати, витохмал спод авта једва се извукао откати испод кола витлачиц -им зак. овршити, виточиц -им зак. 1. (на токарки) оврћи издељати; 2. (вино з гордова) источити витлєц -єєм зак. изгорети; виточовац -чуєм нєзак. дељати витлєл тепих од жирячки изгорео је витрапени -а -е измучен; тепих од жеравице изморен; сустао; изнурен; исцрпљен; витлукац -ам нєзак. млатити, изможден измлаћивати, туцати (в.) витрапиц (ше) -им (ше) зак. витлучиц -чем зак. измлатити, измучити (се); заморити (се), изморити омлатити, истуцати (в.); ~ пасулю (се); сустати; изнурити (се), исцрпити измлатити пасуљ (се), измождити (се); измрцварити (се) витнуц -нєм зак. 1. (моцно витрапйовац (ше) -юєм (ше) вдериц) распалити, звизнути, ошинути; нєзак. замарати (се); изнуравати (се), шибнути; замахнути; 2. а)~ зоз сукню исцрпљивати (се), измождавати (се) нагло се окренути при одласку; витла витрапююци -а -е заморан; зоз сукню и пошла експр. окренула се изнураваjући, исцрпљуjући и отишла; б) витнул зоз собу опружио витрасовац -суєм зак. трасирати се (пао jе) колико jе дуг и широк витрациц -им зак. изгубити (спотакавши се, у трку) (нешто из џепа и сл.) витнуц ше -нєм ше зак. (схопиц витребиц -им зак. истребити, ше, пойсц) одjедном устати (ради истаманити, затрти одласка); одjедном се покупити; дакус витребйовац -юєм нєзак. пошедзели, а вец ше витли и пошли истребљивати, таманити, затирати мало су поседели, а онда су одjедном витрежбиц (ше) -им (ше) зак. устали и отишли коц. оп. витрезбиц (ше) ВИРУЦЕНИ СЛОВА витрежбйовац (ше) -юєм (ше) ВИВЕДЗЕНИ ОД ТОВАР нєзак. коц. оп. витрезбйовац (ше) витор -тру/-тра х. ветар; ~ палї витрезбиц (ше) -им (ше) зак. ветар брише; до витру уз ветар, против отрезнити (се), истрезнити (се), ветра; з витру низ ветар; сиверни ~ растрезнити (се)  витрезбйовац (ше) -юєм (ше) витримовац -муєм нєзак. нєзак. отрежњавати (се), трезнити (се), издржавати; ~ старих родичох истрежњивати (се), растрежњивати (се) издржавати старе родитеље витрепац -пем зак. 1. (прах) витримовац ше -муєм ше нєзак. испрашити, истрести; излупати; ~ 1. (обезпечовац себе средства за керпари испрашити (истрести) крпаре; живот) издржавати се; 2. а) правити се; ~ тепих испрашити (излупати) тепих; 2. витримує ше пред людзми же шицко (розпириц) протрести; ~ заглавок або зна прави се пред људима да све зна; ~ перину протрести jастук или дуњу; 3. мудрим правити се паметан; б) правити (цесто и под. – вимишац) умутити, се важан, узносити се; вон ше барз размутити, избити; ~ вайца умутити витримує он се jако прави важан, он се јаја; 4. (дакому – нагнївано нагуториц) jако узноси истрести коме што, очитати коме, витримовач х. хранитељ, свашта наговорити коме; алє му хранилац; ~ фамелиї кућехранитељ, витрепала шицко цо ше у нєй хранилац породице назберало ала му jе истресла све што витримовни -а -е издржљив се у њоj накупило; ¤~ задок (надраґи, витримовносц ж. издржљивост клїн) дакому дати коме по туру, витрина ж. 1. витрина; 2. излог испрашити коме леђа (кожух) витриол х. хем. витриол витреповац -пуєм нєзак. 1. витрион х. (петролей) гас, (прах) испрашивати, истресати, трести; петролеj 2. (заглавок и под. – розпирйовац) витрионов(и) -а -о/-е који се протресати; 3. (цесто и под. – мишац) односи на гас; ~ лампа петролејка, мутити, избијати; 4. (дакому – гасарица нагнївано гуториц) истресати, читати витриско с. ауґм. и пейор. коме што ветрина, ветруш(т)ина витреповач х. тресач витрищиц -им зак.: ~ очи оп. витресац (ше) -ам (ше) нєзак. вищириц очи оп. витресовац (ше) витробран х. ветробран витрески х. мн. (єд. витресок) витров(и) -а -о/-е 1. ветровит; ~ отресине хвиля ветровито време; 2. ветрени; ~ витресовац (ше) -суєм (ше) моц ветрена сила;  витрово бомбони нєзак. истресати (се), трести (се) цукр. ментол-бомбоне;витрово лати витресц -ешем зак. истрести буд. ветрењаци, жиоке витресц ше -ешем ше зак. 1. витрови -а -о/-е (лєгкодумни) истрести се; 2. прен. истрести се, ветрењаст, ветроглав, ветрогоњаст, искалити се лептираст; ветрогоња, ветропир витрец -ем зак. 1. поль. отрлити; витровити -а -е оп. витров(и) 2. а) (очухац) искрзати, излизати; б) (1) (отрушиц) отрцати; 3. избрисати витровка ж. зоол. ветровка витрец ше -ем ше зак. 1. а) (Falco) (очухац ше) искрзати се, излизати се, витровнїк х. оп. баран-коров олињати; б) (отрушиц ше – о сухим витроказ х. ветроказ лїсцу кукуричанки и под.) отрцати се витромер х. ветромер витрещац ше -щим ше (на витрошиц ше -им ше зак. дакого) зак. извикати се, истрести се истрошити се витрик х. дем. ветрић, лахор витупиц (ше) -им (ше) зак. витримац -ам зак. издржати иступити (се) витримованє с. издржавање витупйовац (ше) -юєм (ше) зак. иступљавати (се) способ облєканя и давни обичаї уж витуширац ше -ам ше зак. вифуняли старински начин облачења и истуширати се давни обичаjи су ишчезли; 2. (буц витха ж. поль. заст. (штранґ за потрошени – о єдзеню и под.) путанє и под.) сапон понестати, нестати; бити потрошен; витхнуц -нєм зак. уганути, вифунял цукер (мука и под.) ишчашити, ушинути понестало jе шећера (брашна и сл.); витхнуце с. угануће, ишчашење, пенєж вифунял паре су потрошене, ушинутост понестало jе пара витяжиц ше -им ше нєзак. вифуньовац -нюєм нєзак. 1. јуначити се; правити се важан (трациц активни состойки, слабиц) витяз х. витез издушивати, исхлапљивати, витязки -а -е витешки излапљивати, чилети, изветравати; б) витязтво с. витештво (виходзиц з хаснованя або з моди): виучиц -им зак. изучити; ~ одкеди у валалє ожил спорт, карчми ремесло изучити занат почали вифуньовац одкад jе у селу виучиц ше -им ше зак. изучити оживео спорт, кафане су се почеле (се); ~ за тишлїра изучити столарски празнити; 2. (приходзиц ґу концу – о занат количестве єдзеня и под.) понестаjати; виучованє с. изучавање цукер нам уж вифунює шећера нам виучователь х. оп. виучовач већ понестаjе виучовац -чуєм нєзак. изучавати вифуркац -ам зак.: ~ мед пчол. виучовач х. изучавалац, изврцати мед испитивач вифуркнуц -нєм зак. испрхати, виучуюци -а -е наставни, испрхнути, излетети обуковни; ~ язик наставни језик вифурмовац -муєм зак. вифасовац -суєм зак. 1. добити обликовати следовање; 2. (буц бити, покарани) вихабиц -им зак. изоставити добити (извући) батина; добити своjе вихабяц -ям нєзак. изостављати вифодьовац -дюєм и вихадзац -ам нєзак. заст. оп. вифойдовац -дуєм зак. оп. вифунїц виходзиц вифотоґрафовац (ше) -фуєм вихаркац -ам зак. исхракати, (се) зак. фотографисати (се), снимити испљувати; искашљати (се) вихаркнуц -нєм зак. вифулькнуц -нєм зак. (чвиркнуц исхракнути, испљунути; искашљати з нукашньосци – о густей маси) вихарковац -куєм нєзак. штрцнути исхракивати, испљувавати; вифунєни -а -е 1. дїєприкм. од искашљавати вифунїц; 2. прен. сенилан вихаснованє с. искориштење, вифунїц -їм и вифуняц -ям зак. искоришћење 1. а) (страциц активни состойки, вихасновац -нуєм зак. 1. а) ослабиц) издушити, исхлапети, (послужиц ше) искористити; ~ роботну излапети, ишчилети, изветрити; моц шицких занятих искористи радну палєнка вифунєла, та є уж слаба снагу свих запослених; б) (вицагнуц ракиjа jе издушила, па jе већ слаба; хасен) израбити; окористити се; 2. лїки вифунєли, та уж нє дїйствую (дочекац вигодну хвильку) искористити, лекови су исхлапели, те више не улучити ~ нагоду искористити прилику деjствуjу; б) (висц з хаснованя або з вихасновйованє с. моди – о шматох и под.): старински искориштавање, искоришћавање  вихасновйовац -юєм нєзак. 1. вихладзиц ше -им ше нєзак. (служиц ше) искориштавати, исхладити се искоришћавати; 2. (вицаговац хасен) вихладзовац (ше) -дзуєм (ше) израбљивати нєзак. исхлађивати (се) вихасновйовацки -а -е вихладнуц -нєм и вихладнуц израбљивачки ше -нєм ше зак. охладити се вихасновйовач х. израбљивач вихлєптац -ам зак. (нагло попиц вихасновлїви и вихаснуюци -а – звич. о животиньох) излокати -е искористив вихлїпкац ше -ам ше зак. оп. вихвалєни -а -е славан, виклїпкац ше прослављен; прехваљен; признат вихованє с. васпитање, одгој вихвалююци -а -е хвалисав, вихованєц -нца х. 1. (хторого разметљив дахто одховал) отхрањеник; 2. вихвальовац -люєм нєзак. (хторого дахто воспитал) васпитаник, експр. преко мере хвалити одгајеник вихвальовац ше -люєм ше вихованка ж. 1. отхрањеница; 2. нєзак. експр. хвалисати се; разметати се васпитаница, одгајеница вихвальовач х. разметљивац вихованосц ж. васпитаност, вихвальовачка ж. горв. одгоjеност разметљивица вихованче -еца с. одгојче вихватнуц -нєм зак. истргнути, вихователь х. 1. (одхователь) тргнути, зграбити; ~ дакому дацо з отхранитељ; узгајатељ, одгајивач; 2. рукох истргнути коме што из руку (воспитач) васпитач, горв. одгојитељ вихвацовац -цуєм нєзак. вихователька ж. 1. истрзати, трзати (одхователька) отхранитељица, вихвилїц ше -ї ше зак. узгајатељица; 2. (воспитачка) пролепшати се (о времену); разведрити васпитачица, горв. одгоjитељица; ~ у се, проведрити се, разоблачити се; по дзецинскей заградки васпитачица у трох дньох паданя ше вихвилєло дечјем вртићу после три кишна дана време се виховательни -а -е васпитачки, пролепшало горв. одгоjитељски вихвильовац ше -ює ше нєзак. виховац (ше) -ам (ше) зак. 1. пролепшавати се (о времену); (одховац (ше)) отхранити (се); одгајити разведравати се, проведравати се (се); 2. васпитати (се) вихилїц -їм зак. (попиц до дна) виховйованє с. дїєсл. мен. од испити [на екс], искапити, истрести на виховйовац душак, изврнути, нагнути, накренути; ~ виховйовац (ше) -юєм (ше) погар изврнути чашу, испити чаши нєзак. 1. (одховйовац (ше)) отхрањивати данац, попити наискап (се), одгајати (се); 2. васпитавати (се) вихильовац -люєм нєзак. виховни -а -е васпитни, одгојан (випивац до дна) испијати [на екс], виход х. 1. излаз; 2. излазак; 3. искапљивати, истресати на душак, (на висше место) узлаз, узлазак; 4. извртати, нагињати, накретати (страна швета) исток;  ~ слунка 1. вихитриц ше -им ше зак. излазак сунца; 2. оп. виход (4); ¤ знац (нєроздумано попонагляц повесц або даґдзе шицки виходи знати негде све зробиц) истрчати се стазе и богазе вихладзиц -им зак. исхладити; виходзаци -а -е 1. излазећи; 2. ~ хижу исхладити собу (честим усходни отварањем и сл.) виходзенє с. 1. излажење, излазак; 2. искрцавање; 3. (на висше виходзиц² -им зак. прех. 1. место) узлажење, узлаз, узлазак (школу, класу) завршити, свршити; виходзиско с. исходиште, дзецко виходзело першу класу дете је полазиште завршило први разред; кед виходзел виходзиц¹ -им нєзак. I 1. з розл. школу, почал робиц кад је завршио знач. излазити; вон ше облєка и школу, почео је да ради; 2. (з ходзеньом виходзи вонка он се облачи и излази направиц дражку) утрти; ~ дражку напоље; вона ридко виходзи (до през оранїну утрти стазу преко орања; дружтва и под.) она ретко излази (у 3. оп. вибегац друштво и сл.); слунко уж виходзи виходка ж. ридк. клозет, нужник сунце већ излази; кнїжка виходзи з виходни -а -е 1. излазни; друку у юнию књига излази из штампе виходни дзвери излазна врата; 2. у јуну; почали єй курчата ~ почели су узлазан; 3. оп. восточни (1) да jоj излазе пилићи; 2. (приходзиц ґу вихор х. вихор, вртлог концу з резервами дачого) понестаjати вихоровани -а -е исцрпљен нечега, имати све мање нечега, бити дугом болешћу, ислабљен при крају са резервама нечега, трошити вихпац -ам зак. 1. истурити, нешто; немати више нечега; концом протурити, промолити, провући; 2.  мешаца часто виходза з муки, цукру лампу (вихпац горе ґнот витрионовей и др. краjем месеца им често понестаjе лампи же би баржей швицела) извити брашна, шећера и др.; 3. (шедлаюци на (одврнути) лампу; вихпал лампу же би коньох) изјахивати; 4. (зоз гайзибана, могол читац извио jе лампу да би ладї) излазити, искрцавати се; 5. (мац могао да чита даґдзе жридло – о чечуцей води) вихпац ше -ам ше зак. 1. извирати; 6. (наиходзиц на дацо – о истурити се, протурити се, промолити драги и под.) избијати; драга виходзи се, провући се; 2. извући се; искобељати на чисцину пут избија на чистину; 7. се; измилети (о часу, термину) истицати; виходзи вихракнуц -нєм зак. оп. час истиче време; 8. (на висше место) вихаркнуц уз(и)лазити, излазити; 9. проистицати; виц¹ виєм нєзак. (завивац – о духовне єдинство народу виходзи з псови и под.) завијати; урлати, истей вири духовно jединство народа арлаукати проистиче из исте вере; II безос. 1. (мац виц² виєм нєзак. (плєсц) вити досц дачого на дацо, виставац) виц³ х. виц дотицати, достајати, досезати; того виц ше виєм ше нєзак. вити се; року нам нє виходзи на лєтованє ове застава ше виє застава се вије године нам не дотиче за летовање; 2. вицагац -ам зак. 1. а) извући (буц зґоднє, одвитовац) бити згодно, (много, све); б) извући, исцрпсти;  одговарати; гибайце кеди вам будзе воду зоз студнї исцрпсти воду из виходзиц дођите када вам буде бунара; 2. извадити (много, све); ~ одговарало; 3. а) (наставац як цвиклу извадити репу пошлїдок дачого) произилазити, вицагнуц -нєм зак. 1. (вонка або следити; з виложеного виходзи же... из горе) извући; ~ шеячку зоз шопи изложеног следи да...; б) (случовац ше, извући сејачицу из шупе; 2. извадити; ~ випадац) испадати, дешавати се; вше води зоз студнї извадити воде из виходзело же є нєпотребни увек је бунара; ~ зуб извадити зуб; 3. (нагло испадало да је непотребан; [з того] хвациц) потегнути; ~ нож потегнути виходзи же... из тога произилази да...; нож; 4. (виратовац) извући, извадити; из тога можемо закључити да... 5. (дацо од дакого – чежко достац) извући, измамити; 6. (буц бити або собу;  дакого з очми (з попатрунком) гандровани) добити своје; извући ошинути кога погледом (очима, оком) батине; ¤~ заключенє извући закључак вицверкац -ам зак. 1. измусти вицагнуц ше -нєм ше зак. 1. а) (малу количину млека); 2. прен. (дакого) (вонка або горе) извући се; ~ з искористити, израбити чежкосцох извући се из тешкоћа; б) (од вице с. завијање; урлик, арлаук обовязкох) извући се, изврдати; вицеадмирал х. вицеадмирал забушити; ~ од роботи извући се од вицек х. истек;  термина посла; в) (виратовац ше) извући се, истек рока извадити се; ~ з нєприємносци извући вицекац -ам нєзак. истицати; се из непријатности; 2. измигољити рика вицека з озера река истиче из (се); изгамизати; избауљати; измилети; језера 3. (нараз вироснуц) нагло (приметно, вицерац -ам нєзак. брисати, упадљиво) порасти, ижђикати; хлапец отирати ше вицагнул за рок дечак jе нагло вицерпиц -им зак. 1. (витримац) порастао за годину дана; 4. изденути се; издржати; 2. (цихо поднєсц) отрпети, вицагла ше цверенка з игли изденуо истрпети; изгутати; вицерпел и се конац из игле прецихнул квилєня отрпео је и вицагованє с. 1. дїєсл. мен. од прећутао увреде вицаговац (ше); 2. извлачење; ~ лутриї вицибриц ше -им ше зак. експр. извлачење лутрије (барз ше вирихтац) дотерати се, вицаговац -гуєм нєзак. 1. (цагац улаштити се, налицкати се, зализати се, вонка або горе) извлачити; 2. (ратовац) накинђурити се, нагиздати се извлачити, вадити; 3. (дацо од дакого – вицибровац ше -руєм ше нєзак. чежко доставац) извлачити, дотеривати се, лицкати се, зализивати измамљивати; 4. (вичерповац) се, кинђурити се, гиздати се исцрпљивати; чежка робота вицагує вицибровач х. лицкало моц тежак рад исцрпљује снагу вициґанїц -їм зак. измамити, вицаговац ше -гуєм ше нєзак. 1. излагати, измунтати а) (цагац ше вонка або горе) извлачити вициґаньовац -нюєм нєзак. се; б) (сцекац, керовац) извлачити се, измамљивати, излагивати изврдавати, врдати; забушавати; в) вициґурени -а -е дотеран, (ратовац ше) извлачити се, вадити се; удешен 2. извлачити се; измигољавати (се); вициґуриц (ше) -им (ше) зак. гамизати; бауљати; милети дотерати (се), удесити (се) вицадзене -ного с. оцедина вициментовац -туєм зак. вицадзени -а -е дїєприкм. од омалтерисати, измалтерисати, горв. вицадзиц; ¤як ренда исцеђен као ожбукати лимун вицинац -ам нєзак. 1. вицадзиц -им зак. исцедити; (викошовац поєдинєчни стебелка) оцедити; нажети подсецати, поткашати; 2. а) (моцно биц) вицадзовац -дзуєм нєзак. шибати, оплетати; ~ дакого з прутом исцеђивати; оцеђивати шибати кога прутом; б) (дуц з наглима вицац витнєм (дакому) зак. вдеренями – о витре) шибати; витор распалити, звизнути, ошинути кога; вицина по твари ветар шиба у лице; таку му вицал з батогом (з палїцу и ¤дакого з очми (з попатрунком) под.) тако га је ошинуо бичем (мотком и шибати кога погледом (очима, оком) сл.); ¤вицал зоз собу оп. витнул зоз вицискац -ам зак. 1. оп. вихпац; 2. коц. (видрилїц) изгурати; изваљати; ~ вичвиркнуц -нєм зак. штрцнути фурик зоз шопи изгурати трагаче из вичековац -куєм нєзак. шупе ишчекивати вицифровани -а -е ишаран, вичерац -ам зак. изменити, исцифран; украшен измењати, разменити, размењати; ~ вицифровац -руєм зак. ишарати, думаня з даким измењати мисли с ким исцифрати; украсити вичерпани -а -е 1. дїєприкм. од вицифровац ше -руєм ше зак. вичерпац (ше); 2. (витрошених моцох) (вирихтац ше) дотерати се, уштиркати исцрпљен; изнурен; ломан се вичерпаносц ж. исцрпљеност; вицицац -ам зак. исисати; изнуреност; ¤до вичерпаносци (до испити подполней вистатосци) до мртвила вицицкац -ам зак. исисати, вичерпац -ам зак. 1. (випражнїц посисати (о одојчету) черпаюци) исцрпсти, исути, извадити; ~ вицицовац -цуєм нєзак. воду зоз чамца исцрпсти воду из исисавати; испијати чамца; 2. (физично витрошиц) вицицковац -куєм нєзак. исцрпити; изнурити исисавати (о одојчету) вичерпац ше -ам ше зак. вицкасти -а -е вицкаст исцрпити се; изнурити се; сатрти се вицополїц -їм зак. експр. вичерпни -а -е исцрпан; ~ истурити дискусия исцрпна дискусија вицополїц ше -їм ше зак. вичерповац¹ -пуєм нєзак. испентрати се и удобно се сместити црпсти, исцрпљивати; исипати, вадити; вицудни -а -е 1. веома леп, ~ воду з чамца црпсти воду из чамца дотеран, фин и сл.; 2. веома тачан вичерповац² (ше) -пуєм (ше) и вичаровац -руєм зак. измађијати вичерпйовац (ше) -юєм (ше) нєзак. вичасовани -а -е излапео, исцрпљивати (се), изнуравати (се) изветрен, одлежан, одстаjао вичерпуюци -а -е исцрпљуjући вичасовац -суєм зак. 1. а) вичесани -а -е лепо очешљан (страциц активни состойки, ослабиц) вичесац -ешем зак. 1. издушити, исхлапети, излапети, ишчешљати; прочешљати; 2. ишчилети, изветрити; изгубити на истимарити квалитету; пращок за печенє вичесовац -суєм нєзак. вичасовал прашак за печење jе ишчешљавати; прочешљавати издушио; б) (страциц пах) вичечиц -чем зак. истећи премирисати; 2. застарети, изаћи из вичиризовац -зуєм зак. моде; тота шмата уж нє модерна, (виключкац ше) исклиjати вичасовала ова одећа више није вичисцени -а -е 1. ишчишћен, модерна, застарела је очишћен; 2. поль., вет. (викастровани) вичасовац ше -суєм ше зак. (з ушкопљен, уштроjен, уjаловљен часом страциц моцни пах, смак и под. и вичисциц -им зак. 1. ишчистити, з тим достац на квалитету) изветрити очистити; 2. поль., вет. (викастровац) (се); одлежати; нови хижни ствари ушкопити, уштројити, уjаловити чуц за лаком, алє лак ше вичасує из вичисцовац -цуєм нєзак. 1. новог намештаjа осећа се мирис лака, ишчишћавати, чистити; 2. поль., вет. али ће он с временом изветрити; (кастровац) ушкопљавати, штројити, палєнка ше вичасовала и тераз ма jаловити лєпши смак ракиjа jе одлежала и сад вичитани -а -е начитан има бољи укус вичитац -ам зак. 1. избројати, одбројати; наброjати; ~ дакому пенєжи вишалка ж. вешалица, афингер на руки избројати коме паре на руке; вишальовац ше -люєм ше 2. прочитати (у новинама и сл.); 3. ~ нєзак. куповати нешто скупо желећи се дакому (вигандровац дакого) очитати показати пред светом, прекомерно коме круницу (буквицу, литанију), трошити, претеривати, дубоко посезати одржати коме лекцију у кесу вичитовац -туєм нєзак. 1. вишатель х. вешач, џелат изброjавати, одброjавати; набраjати; 2. вишац (ше) -ам (ше) нєзак. ишчитавати, читати (у новинама и сл.); вешати (се); обешовац (ше) 3. ~ дакому (гандровац дакого) читати вишаци -а -е висећи; ~ кухня коме лекциjу (буквицу) висећа кухиња вичлєнкац ше -ам ше оп. вишач х. оп. вишатель випошвац ше вишвечиц -им зак. убедити вични -а -е вечан, вечит вишвициц -им зак. 1. вично присл. вечно, вечито, (батерийску лампу) потрошити; 2. ~ навек карти карт. отворити карте вичножелєни -а -е зимзелен, вишвициц ше -им ше зак. црногорични; вичножелєни древа истрошити се (о батериjскоj лампи) црногорица вишедац -ам нєзак. оп. вичносц ж. вечност; ¤ преселїц вишедовац (2) ше до вичносци преселити се у вишедзиц -им зак. излећи, вечност извести, испилити; качка вишедзела вичулкац ше -ам ше зак. поль. качата патка је излегла пачиће раскласати, формирати метлице (о вишедзовац -дзуєм нєзак. кукурузу) излегати, лећи, изводити вичуриц -им зак. исцурити; вишедовац -дуєм нєзак. 1. оп. истећи вишедзовац; 2. често и дуго негде вичухани -а -е излизан, искрзан седети; на лавочки з милим (о одећи и сл.) вишедовала на клупи је са драгим вичухац -ам зак. 1. излизати, често дуго седела искрзати (одећу и сл.); 2. изглачати; вишенка ж. 1. млада вишња; 2. истрљати, изрибати; ижицати дем. вишњица вичухац ше -ам ше зак. 1. вишиванє с. 1. везење; 2. излизати се, искрзати се (о одећи и сл.); (вишивани предмет) вез;  полнєте ~ 2. оп. очухац ше (2) пуни вез; пражнєте ~ празни вез вичуховац -хуєм нєзак. 1. вишивани -а -е 1. везен; 2. (на излизивати, искрзавати (одећу и сл.); 2. машини) штикован изглачавати, трљати, рибати; жицати; ¤ вишиванка ж. оп. вишиванє ~ лавки (часто шедзиц даґдзе и (2) трациц час) дерати клупу (клупе) вишивац -ам нєзак. вести (през. вишадла мн. вешала; везем); ~ на крижики вести покрстице вешалиште (на крстаке) (войв.); ~ на ушко вести на вишалїц ше -їм ше зак. увце; ~ на ланцущок вести на ланчић искесити се (войв.), истрошити се, вишивач х. везилац дубоко посегнути у кесу (желећи се вишивачка ж. везиља показати пред светом); кума ше вишивка ж. вез; народна ~ вишалєла: купела крешнятку драги народни вез бависка да би се показала пред светом, вишиковац -куєм зак. отерати кума jе купила кумчету скупе играчке вишилїц ше -їм ше зак. 1. вет. (при целєню, коценю и под. вируциц зоз вишлїдзовац -дзуєм нєзак. 1. себе посцелку и черева) извалити правн. ислеђивати; 2. трагати родницу; крава ше вишилєла при вишлїдни -а -е правн. 1. целєню крава jе извалила родницу код иследни; ~ поступок иследни поступак; тељења; 2. (барз ше витрапиц): аж да ~ увидка извиђај; 2. истражни; судия ше вишилєл у роботи истегнуо jе истражни судиjа душу радећи; 3. прен. (витрошиц ше вишлїднїк х. иследник купуюци дацо драге) искесити се вишлїднїцки -а -е иследнички (войв.), дубоко посегнути у кесу, вишлїзкани -а -е углачан; истрошити се; вишилєл ше, купел излизан; лавка вишлїзкана од барз драги авто искесио се, купио jе шедзеня клупа jе излизана од седења скупа кола вишлїзкац -ам зак. изглачати, вишиц¹ -им нєзак. 1. з розл. углачати; дражку за шлїзканє углачати знач. висити; шмати на нїм виша тоциљаjку одећа на њему виси; 2. лебдети; ¤ ~ на вишлїзкац ше -ам ше зак. цверенки висити о концу; хмари виша углачати се, уклизити се; излизати се над варошом (диждж лємцо нє пада) вишлїзковац -куєм нєзак. облаци висе над градом; диждж виши углачавати (лємцо нє пада) киша само што не пада вишлїзковац ше -куєм ше вишиц² -иєм зак. (повишивац) нєзак. (випадовац з рукох – о шлїзким извести, навести (през. -везем) предмету) исклизавати; измицати се вишколїц (ше) -їм (ше) зак. вишлїснуц ше -їшнєм ше зак. 1. заст. оп. вишколовац (ше) (випаднуц з рукох) исклизнути; вишколовац (ше) -луєм (ше) измакнути се; риба ше му вишлїсла з зак. ишколовати (се) рукох риба му је исклизнула из руку; 2. вишкопиц -им зак. ушкопити, измакнути се, омакнути се, оклизнути уштројити се; исклизнути; ноги ше вишлїсли вишкрабац -бем зак. изгрепсти, спод нього, та спаднул ноге су му се изгребати, истругати; ~ пригорки зоз измакле (ноге су му се оклизнуле), те је шерпенки изгрепсти загоретину из пао; спод ноги ше му вишлїснул шерпице камень испод ноге му jе исклизнуо (му вишкрабовац -буєм нєзак. се омаче) камен; 3. безос. прен.: грепсти, гребати, истругавати вишлїсло ше му (нєнароком гварел) вишлєбодзенє с. ослобођење; измакло му се, излетело му jе избављење вишлїснуце с. исклизнуће вишлєбодзиц (ше) -им (ше) вишмайзкац -ам зак. експр. зак. 1. ослободити (се); избавити (се); 2. избацити (све) ремес. закалфити (се) вишмайзнуц и вишмайснуц вишлєбодитель х. ослободилац -нєм зак. єднораз. експр. избацити вишлєпиц -им нєзак.: ~ очи вишмарбац и вишмарґац -ам дакому бацити коме прашину у очи зак. ишарати вишлифовац -фуєм зак. вишмариц -им зак. избацити углачати вишмейованє с. исме(ја)вање вишлифовац ше -фуєм ше зак. вишмейовац -юєм нєзак. стећи рутину исме(ја)вати вишлїдзиц -им зак. 1. правн. вишмейовац ше -юєм ше нєзак. иследити; 2. истрагати, истражити 1. взаєм. повр. исме(ја)вати се; 2. (з вишлїдзованє с. 1. правн. дакого) исме(ја)вати, извргавати смеху ислеђивање; 2. трагање кога, смејати се коме; изругивати се коме; вишмеюю ше з нього пребирати; (о соловейови) биглисати исме(ја)вају га; изругиваjу му се вишпиртац -ам зак. ишчепркати вишмейовацки -а -е исмевачки вишпиртовац -туєм нєзак. вишмейовач х. исмевач ишчепркавати вишмердзиц ше -им ше зак. вишпортац -ам и вишпортнуц изветрити (се) излуфтирати се; -нєм зак. оп. вишторпац изгубити неприjатан мирис; шмати ше вишпурґац -ам зак. експр. вишмердзели од нафталину одећа се избацити, шутнути (све) изветрила од нафталина вишпурґнуц -нєм зак. єднораз. вишмеююци -а -е спрдљив експр. избацити, шутнути вишмеяц -еєм зак. исмејати, вишпурґовац -ґуєм нєзак. експр. извргнути смеху кога; изругати се коме избацивати вишмеяц ше -еєм ше зак. вишпуркац -ам зак. оп. (нашмеяц ше) исмејати се вишпурґац вишмикнуц ше -нєм ше зак. 1. вишторпац -ам и вишторпнуц исклизнути; измакнути се; 2. безос. -нєм зак. ишчачкати, ишчепркати, (нєнароком, нєконтроловано повесц) ископати излетети, омакнути се, измакнути се; ¤ виштрелєнє с. пуцањ вишмикло ше му излетело му је, виштрелїц -їм зак. 1. испалити; омакла (отела) му се реч [са усана] 2. опалити; окинути вишмиковац ше -куєм ше виштреляц -ям зак. испуцати нєзак. исклизавати; измицати се (много, све) вишмихованє с. оп. виштреляц ше -ям ше зак. прен. вишмейованє испуцати се вишмиховац -хуєм (дакого) и виштрельовац -юєм нєзак. вишмиховац ше -хуєм ше (з дакого) испаљивати; опаљивати; окидати нєзак. оп. вишмейовац ше (2) виштригнуц -нєм зак. исећи, Вишнї/вишнї -нього х. рел. изрезати (маказама) (Всевишнї) Вишњи/вишњи виштриговани -а -е рецкаст, вишня ж. (древо и плод) вишња зупчаст, крецав вишньов -а -о вишњев; од виштриговац -гуєм нєзак. вишње; са вишњама; ~ стебло вишњево исецати, изрезивати (маказама) стабло, стабло вишње;  ~ мачанка сос виштрикац -ам исплести, (умак) од вишања; ~ палєнка иштрикати вишњевача; ~ питка пита са вишњама; виштудирац -ам зак. 1. ~ колач колач са вишњама; ~ ликер измислити; шицко чловек виштудира шерибренди; ~ сок сок од вишње (од же би дошол до динара свашта човек вишања), вишњевац; ~ овоцнїк вишњик измисли да дође до пара; 2. наћи вишньови -а -о/-е (вишньовей решење фарби) вишњаст, вишњев виштупликац -ам зак. смислити вишоровац -руєм зак. изређати, лукавство, наћи лукаво решење наброjати виштухац -ам зак. 1. вишоровац ше -руєм ше зак. (вишторпац) ишчачкати; 2. кух. (цесто) изређати се повадити модлицом; избушити; ~ з вишпивац -ам зак. 1. (зложиц фурмочку гвиздочки, шерца и под. шпиванку) испевати; 2. (одшпивац) повадити модлицом звездице, срца и сл. отпевати, испевати вишукац -ам зак. наћи, пронаћи, вишпивовац -вуєм нєзак. ископати, набавити (нешто што се (виводзиц мелодию) извијати, ретко може наћи); дзе ти вишукал тоту ридку кнїжку? где си ти нашао буљити (бечити, избуљивати, ову ретку књигу? разрогачивати) очи, бечити се, буљити; вишулькац -ам зак. уваљати зурити; 2. ~ зуби кезити (кесити, вишулькац ше -ам ше зак. церити) зубе одгаjити се, одрасти, сазрети (о деци) вищователь х. оп. вищовач вищавиц -им зак.: ~ скору вищовац -щуєм нєзак. извући из коже масноћу и влагу, предсказивати, прорицати; навешћивати смрешкати, намрешкати кожу (о вищовач х. предсказивач, лековитим облогама, сапуну и сл.); пророк; видовњак домашнє мидло му вищавело скору виява ж. изјава; исказ домаћи сапун му jе извукао масноћу из виявиц -им зак. 1. изјавити; 2. коже заст. изразити; испољити вищанє с. вриштање, цика, виявиц ше -им ше зак. 1. цилик; цвиљење; врисак сазнати се, показати се, избити на јаву вищац -щим нєзак. вриштати; (на видело, на површину), испоставити цик(т)ати; циликати; цвилети се, обелоданити се, открити се; раз ше вищербени -а -е 1. шкрбав, вияви хто то зробел једном ће се шкрбаван; искрзан; 2. вищербене -ного сазнати ко је то урадио; 2. заст. а) с. шкрба изjаснити се; б) изразити се; испољити вищербиц -им зак. ишкрбати, се ишкрбити, ошкрбити; искрзати; ~ нож виявйовац -юєм нєзак. 1. ишкрбати нож изјављивати; 2. заст. изражавати; вищеткац -ам зак. ишчеткати, испољавати прочеткати; ~ шмати ишчеткати одело виявйовац ше -юєм ше нєзак. 1. вищипац¹ -ам зак. 1. (фалатки з сазнавати се, показивати се, избијати дескох и под.) исцепати; 2. ~ зуби на јаву (на видело, на површину), прашатом одсећи зубе прасићима обелодањивати се, откривати се; 2. вищипац² -пем зак. (виєсц скору заст. а) изjашњавати се; б) изражавати и под. – о щипацей материї) изjести, се; испољавати се нагристи, изгристи; вапно му виявни -а -е изјавни вищипало скору креч му је изгризао виядровац -руєм зак. изнедрити кожу виядукт х. вијадукт вищиповац -пуєм нєзак.: ~ зуби вияшнєти -а -е ведар, разведрен; прашатом сећи зубе прасићима яке нєбо вияшнєте по дижджу како је вищирени -а -е 1. (о очох) небо ведро после кише избуљен, избечен, исколачен, вияшнїц ше -їм ше зак. 1. и разрогачен; буљав; патриц з безос. разведрити се, проведрити се; вищиренима очми гледати избуљено нєбо ше вияшнєло небо се разведрило; (разрогачено) 2. (повесц свойо думанє) изјаснити се; вищириц -им зак. 1. ~ очи шицки ше вияшнєли за тото избуљити (избечити, исколачити, предкладанє сви су се изјаснили за тај разрогачити, избекељити) очи, предлог избуљити се, избечити се; ~ зуби вияшньованє с. изјашњавање искезити (искесити, накесити, вияшньовац ше -нюєм ше исцерити) зубе; 2. ~ чутку кукурици нєзак. 1. и безос. разведравати се, ољуштити врх кукурузног клипа проведравати се, ведрити се; 2. (гледаjући зрелост зрна); 3. ~ жену вулґ. (виношиц свойо думанє) изјашњавати се открити жени интимне делове тела вкупни -а -е 1. укупан; ~ приход вищиряц -ям нєзак. 1. ~ очи укупан приход; 2. целокупан; ~ писательова творчосц целокупно влапиц -им зак. 1. з розл. знач. пишчево стваралаштво ухватити; ~ сцекача ухватити бегунца; вкупно присл. укупно ~ крочай ухватити корак; на полю нас вкупносц ж. 1. укупност; 2. влапела ноц на њиви нас је ухватио целокупност мрак; 2. (наисц на дакого у одредзеней влага ж. влага хвильки) затећи, ухватити; ~ дакого на влагомер х. влагомер дїлу затећи кога на делу; 3. (рибу на влада ж. 1. влада; 2. заст. а) циґонь) упецати; 4. схватити, научити; власт; б) моћ, снага швидко влапел рукованє з машину владанє с. оп. панованє брзо jе схватио руковање машином владар х. владар влапиц ше -им ше зак. 1. з розл. владарски -а -е владарски знач. ухватити се; 2. (з руку за дацо) владац -ам нєзак. 1. (звладовац – ухватити се, машити се; дохватити се, о сну): влада го сон (спанє) хвата га прихватити се; влапел ше з руку за сан, спава му се; 2. а) бити у стању; вдерене ухватио се руком за ударено имати снаге; стари родичи уж нє место; ~ за клянку ухватити се владали помогнуц своїм дзецом стари (прихватити се) за кваку; 3. а) (почац родитељи више нису имали снаге да дацо робиц) прихватити се, латити се помогну своjоj деци; б) имати чега; бацити се, навалити на што; финансиjске могућности; парасти нє нагнути; влапел ше до роботи владаю купиц драги машини прихватио се посла; бацио се на посао; земљорадници немаjу финансиjске влапел ше озбильно учиц нагао је могућности да купе скупе машине; 3. учењу; б) (до дакого – почац дакого биц беш. серб. (пановац) владати и под.) ухватити се, напасти; нє шмели владаюци -а -е оп. пануюци ше до ньго влапиц, бо бул моцнєйши владика ж. церкв. владика, нису смели да се ухвате с њим, jер jе епископ био jачи; 4. (запалїц ше) запалити се, владически -а -е владичански упалити се; од жирячкох ше влапела владичество с. 1. церкв. слама од жеравица се упалила слама; 5. епископија, епархија; 2. (владиково (на циґонь) упецати се; 6. а) (начац з званє) владичанство хороту) начети, нагристи; влапела ше владни -а -е заст. 1. имућан; 2. до ньго туберкулоза начела га jе моћан; утицајан; 3. у функц. пред. туберкулоза; б) (губиц ше од мушки – о способан, кадар, коjи jе у стању зарну) ужижљивити се, ужишкати се владносц ж. заст. моћ, сила (войв.); до жита ше влапела (у жице владов -а -о владин ше зведла) мушка пшеница се влажиц (ше) -им (ше) нєзак. ужишкала; ¤~ на циґонь (влапиц ше до влажити (се) замки) загристи удицу (мамац); горуцо влажни -а -е 1. влажан; 2. аж да ше чловек влапи пасја (псећа) мемлав, мемљив врућина, врућина jе да мозак проври влажно присл. влажно влаплїви -а -е ухватљив влажносц ж. влажност влас х. заст. оп. власа влажняви -а -е сувлажан власа ж. влас ж. и х.; ¤анї з влакнасти -а -е (од влакно (1)) власу нє руши оп. анї власком нє гнє влакнаст, влакнат (под власка) влакно с. 1. технол., биол. влакно; власарка ж. зоол. власуља предз. повесмо, влакно (Anemonia sulcata) влакночко с. дем. (од влакно власати -а -е косат, дугокос, (1)) влаканце власат, дуговлас; яки ши власати како си косат, што имаш дугачку косу властивосц ж. ридк. власи ж. мн. (єд. власа) коса; ¤ својственост, својство аж ~ горе ставаю (у вельким страху, власц ж. власт; верховна ~ чуду, бриґи) диже му се (јежи му се, иде врховна власт; школски власци му увис) коса; боля го власи франт. школске власти; ¤буц у дачиєй власци мамуран jе од пића бити у чијој власти; одбиц ше од власка ж. 1. дем. власац, влас; власци одметнути се од власти; под 2. (нїжна шерсц) маља; 3. власки мн. а) власцу под влашћу (на чутки кукурици) свила, влас; б) власцолюбец -бца х. (шерсц, мохотка на рошлїнох) длака, властољубац машак; в) (на покриви) жеравка; г) (на власцолюбиє с. оп. чловековей скори) длака; ¤анї власком власцолюбивосц нє гнє (нїч нє сце робиц; цалком є власцолюбиви -а -е нєактивни) ни (малим) прстом неће властољубив макнути (мрднути), ни репом не мрдне; власцолюбивосц ж. вишиц на власки висити о концу; нє властољубивост, властољубље хибела му анї ~ з глави није му пао власцотримач х. властодржач (није му слетео, полетео) ни влас с Влах х. Влах главе; за власку за длаку; на власку Влахиня ж. Влахиња точно на длаку тачно влачиц -им нєзак. 1. прљати; 2. власка(с)ти -а -е 1. маљав; 2. заст. оп. влєчиц (хтори у форми власкох) власнат влачиц ше -им ше нєзак. 1. власни -а -е 1. рођени; ~ брат прљати се; 2. прен. вући се рођени брат; 2. сопствен, горв. властит; влашски -а -е влашки стац на власних ногох стајати на влєце присл. 1. лети; 2. сопственим ногама; 3. личан, властит, (прешлого лєта) летос; ~ зме були на горв. особни; ~ мено лично име; од морю летос смо били на мору двох власних: вони двоме (два, двойо) влєчиц -чем нєзак. вући; теглити од двох власних њих двојица (две, влєчиц ше -чем ше нєзак. вући двоје) су браћа (сестре, брат и сестра) се од стрица (од тетке, од ујака); ¤ од трох влонї присл. лане;  од ~ одлане, власних франт. (нїяка родзина) одлани чорбине чорбе чорба вноци присл. ноћу; преконоћ власнїк х. власник, сопственик; Воведениє с. церкв. (швето 21. ~ хижи кућевласник 11/4. 12) Ваведење власнїца ж. власница, вовк х. вук, курјак сопственица вовков -а -о вучји; вуков; ~ власнїцки -а -е 1. власнички, дзира вучја јама сопственички; 2. својински; власнїцки вовт х. заст. (глас при гласаню) одношеня својински односи; ~ право глас својинско право вовтирац -ам зак. и нєзак. заст. власнїцтво с. оп. власносц (гласац) гласати, вотирати власноручни -а -е својеручан, вовторков(и) -а -о/-е који се власторучан односи на уторак; на вовторковей власносц ж. 1. власништво, схадзки на седници одржаној у уторак сопственост; 2. својина; приватна ~ вовторок -рку х. уторак; то було приватна својина ~ то је било у уторак; приду на ~ доћи властиви -а -е ридк. својствен ће у уторак вовуторок -рку х. беш. оп. вовторок техн. вођица; ~ вентила вођица вовче -еца х. вучић, вуче вентила вовчи -а -е вучји;  ~ пес вучjак водзенє с. 1. дїєсл. мен. од вовчица ж. вучица водзиц (ше); 2. (парованє вовчок -чка х. дем. вучић; животиньох) парење, мрк коляци ~ бот. зечји трн (Ononis водзиц -им нєзак. 1. з розл. знач. spinosa) водити; 2. водати; ¤~ за нос дакого вод х. вод вући кога за нос; ~ на порвазку (на вода ж. 1. вода; пил бим води ланцу, за руку) дакого (нє дац дакому жедан сам; 2. буjица;  велька ~ же би бул самостойни) водити кога на поплава; излив подземних вода; жива ~ узици (на ланцу); ~ предок предводити, животна водица, еликсир; ¤ гола ~ бити на челу (беззначна, безвредна ствар) броћ; до водзиц ше -им ше нєзак. 1. Дунаю (беґелю, моря) води сипац (париц ше – о животиньох) парити се, (вельо даремно трошиц) бацати новац у терати се, мркати се; 2. (о любовней воду (кроз прозор), бацити у мутну пари) а) забављати се, састаjати се; б) Марицу; исц кадзи ~ нєше (исц по пейор. водати се, швалер(ис)ати се линиї меншого одупераня) пливати низ водитель х. 1. водитељ; ~ емисиї воду; най идзе мутном водом нека га водитељ емисије; 2. а) путовођа; вођа; мутна вода носи, нек иде с милим б) (приручнїк) водич; туристични ~ богом, нек иде к врагу; нє зароби анї туристички водич тоту воду цо попиє (нїч нє зароби пре водителька ж. водиља; ¤ гвизда нєспособносц) не заради (не заслужи) ~ звезда водиља; думка ~ мисао водиља ни за хладну воду; нє заробиц анї на водица ж. церкв. водица воду (барз мало заробиц) не зарадити Водицов -а -о коjи се односи на (не заслужити) ни за хладну воду; Водицу код Руског Крстура; ~ Мария пошло мутном водом (долуводом) (статуа Богородици) Водицина однела мутна Марица; пиши кући Богородица; ~ драга пут до Водице пропало [jе]; приповедац голу воду водичка ж. 1. дем. водица; 2. (приповедац гоч цо) причати тандара дзец. гипок. водица, воша; 3. (у мехиру мандара; роснуц (вироснуц, або лїшаю на целу) течност; 4. звич. у напредовац) як з води расти као из злученю пахняца ~ колоњска вода воде (као врба из воде); у шитку воду водичковац ше -куєм ше нєзак. ношиц (робиц даремну роботу) сипати мирисати се колоњском водом, песак у море парфимисати се водарина ж. водарина водище с.: ¤ вирайбала зоз водвиль х. театр. водвиљ водище на плотище беш. (нашвидко водвойнє присл. оп. одвойнє вирайбала, сплокла) видела вода водени -а -е оп. водов(и) слугину (свекрвину) кошуљу; зоз воденїца ж. воденица водище на плотище а з плотище на воденїцов -а -о воденички, себище беш. на брзину опран и осушен воденични веш одмах jе обукла воденїчар х. воденичар водка ж. 1. (палєнка) вотка; 2. водзаци -а -е водећи (остатня палєнка при печеню) патока; водзач х. 1. водич; 2. вођа; 3. лековита или чудотворна течност путовођа воднє присл. дању; ¤ видно водзачка ж. 1. жена водич (видзи ше) як ~ види се као по дану; (путовођа, вођа); 2. ґеом. водиља 3. месечина као дан;~ -вноци и дању и ноћу, даноноћно  водни -а -е:  ~ мера либела, горизонтални васер-вага водоскок х. водоскок воднїк х. 1. анат. водењак; 2. водостой х. 1. водостај; 2. воєн. водник водостање воднїсти -а -е водњикав водотурня ж. водоторањ водов(и) -а -о/-е 1. водени; ~ водоцек х. водоток печац водена бојица; ~ пара водена водство с. водство пара; ~ ґаз водени гас; ~ драга водени водя х. беш. серб. вођа (лит. пут; водови спорт водени спорт; вожд) водови транспорт водени саобраћај; ~ воєдно присл. jедноструко; купальня водено купатило; 2. водни; зошиц рубец ~ сашити поруб водово задруґи водне задруге;  били ~ jедноструко квиток бот. локвањ (Nymphea alba); ~ воємски -а -е оп. воєни ластовка зоол. водена ласта (Riparia воєни -а -е 1. војни; ~ вежба riparia L.); ~ лелия водена перуника војна вежба; ~ рок воjни рок; 2. ратни; (Iris pseudacorus L.); ~ хорота мед. ~ ладя ратни брод водница; ~ буяк 1. бот. дугороги вожач х. возач орашак (Trapa L.); 2. зоол. букавац, вожацки -а -е вожачки; ~ испит водени бик (Botaurus stellaris L.); ~ как возачки испит бот. вежљика (Scirpus radicans); ~ вожд х. вођа квиток ент. водени цвет (Ephemera вождство с. вођство vulgata); водови конь зоол. водени коњ воженє с. 1. дїєсл. мен. од вожиц (Hippopotamus amphibius); водово (ше); 2. вожња; 3. поль. (кукурици, квитки бот. локвањи, лопочи цвикли з поля) вуча (Nympheaeaceae); ~ коровче бот. вожиц -им нєзак. 1. з розл. знач. кроцањ, дрезга (Myriophyllum) возити; ~ туристох на автобусу возити водовод х. водовод туристе аутобусом; 2. (вожиц дацо водоводни -а -е водоводни, чежке) вући, теглити, возити; вожа водоводски шлюнок вуку шљунак; вожа на кочу вододзельни -а -е ґеол., ґеоґр. древо з лєса тегле на колима дрво из разводни, вододелни; ~ гора разводна шуме; ~ кукурицу з поля вући кукуруз планина са њиве; ~ гной возити ђубре; 3. водожемци х. мн. (єд. (геваль-тамаль, пре забаву) возати, водожемец) зоол. водоземци возикати, возакати; 4. беш. серб. водоинсталатер х. (моторну превозку) возити, терати (оп. водоинсталатер гонїц) водокотлїк х. водокотлић вожиц ше -им ше нєзак. 1. водокрут х. ридк. вртлог возити се; 2. (геваль-тамаль, пре Водолєй х. астрон. Водолија, забаву) возати се, возикати се, возакати горв. Водењак се водомер(ач) х. водомер возар х. воєн. возар водонїк х. хем. водоник, горв. возбудзенє с. 1. узбуђење; ~ пред водик путованьом путна грозница; 2. трема водонїков -а -о и водонїчни -а -е возбудзени -а -е 1. узбуђен; 2. водонички, водонични узрујан; усплахирен; уздрхтао, водоношач х. водоноша устрептао; 3. усхићен водопад х. 1. водопад; 2. слап возбудзиц -им зак. 1. а) водопривреда ж. водопривреда узбудити; б) узрујати; усплахирити; 2. водоровни -а -е оп. ганути; 3. усхитити; 4. (виволац чувства) пробудити; ~ у даким воздзвигованє с. уздизање свидомосц о дачим пробудити у некоме воздзвиговац -гуєм нєзак. прен. свест о нечему уздизати; узносити возбудзиц ше -им ше зак. 1. воздзвиговац ше -гуєм ше узбудити се; 2. узрујати се; уздрхтати; нєзак. 1. а) уздизати се, дизати се; б) устрептати; усплахирити се; 3. ганути надвисивати се; ~ над околїском се; 4. усхитити се надвисивати се над околином; 2. прен. возбудзовац -дзуєм нєзак. 1. а) уздизати се; узносити се; културно ше узбуђивати; б) узрујавати; 2. ~ културно се уздизати усхићивати; 4. (виволовац чувства) воздлуж I присл. уздуж, будити дужимице; II прим. з ґен. дуж, уздуж возбудзовац ше -дзуєм ше нєзак. воздлужни -а -е уздужан 1. а) узбуђивати се; б) узрујавати се; 2. воздоба ж.: буц дакому на усхићивати се воздобу поет. бити ничиjи понос, бити возбудзуюци и возбудлїви -а -е нечиjа част и дика узбудљив воздух х. ваздух, зрак возбудзуюцо и возбудлїво присл. воздухасти -а -е ваздушаст узбудљиво воздухов(и) -а -о/-е оп. возбудзуюцосц и возбудлївосц воздушни ж. узбудљивост воздухоплїв х. ваздухоплов, возвелїчац -ам зак. прен. зракоплов увеличати; ~ торжество зоз своїм воздухоплївец -вца х. присуством увеличати свечаност ваздухопловац, зракопловац своjим присуством воздухоплївни -а -е возвелїчац ше -ам ше зак. прен. ваздухопловни, зракопловни (воздзвигнуц ше) узвеличати се, воздухоплївство преузнети се ваздухопловство, зракопловство возвелїчовац -чуєм нєзак. прен. воздушни -а -е ваздушан, увеличавати зрачан; ~ (воздухова) габа ваздушни возвелїчовац ше -чуєм ше талас; ~ гамовачка ваздушна кочница; нєзак. прен. (воздзвиговац ше) величати ~ купель (баня) ваздушна бања; ~ се, узвеличавати се, преузносити се линия ваздушна линија; ~ торбичка возвишенє с. узвишица, анат. ваздушна кеса; ~ (воздухово) уздигнуће струянє ваздушно струјање; ~ возвишени -а -е узвишен транспорт ваздушни саобраћај возвишеносц ж. узвишеност возлюбиц -им зак. кнїжк. возвишиц -им зак. узвисити, заволети уздигнути, уздићи возмах физк. узмах возвишиц ше -им ше зак. Вознесениє с. и Вознесениє узвисити се, уздигнути се, уздићи се Господнє/господнє церкв. (швето возвишовац -шуєм нєзак. штерацец днї по Велькей ноци) узвисивати, уздизати Спасовдан возвишовац ше -шуєм ше вознєсц -єшем зак. прен. нєзак. узвисивати се, уздизати се (воздзвигнуц) узнети, уздигнути, уздићи Воздвижениє с. и Воздвижениє вознєсц ше -єшем ше зак. 1. честного (честнаго) креста (хреста) узнети се, уздигнути се, уздићи се; 2. церкв. (швето 14/27. 09) Крстовдан рел. вознести се; ~ на нєбо вознести се воздзвигнуц (ше) -нєм (ше) зак. у небо уздигнути (се), уздићи (се); узнети (се) возни -а -е беш. (превозкови) возни; ~ парк возни парк хладни рат; ошлєбодительна ~ возношиц -им нєзак. ослободилачки рат; шветова ~ светски (возвелїчовац) узносити, уздизати, рат величати войнови -а -о/-е ратни; ~ возношиц ше -им ше нєзак. залапени ратни заробљеник; ~ (пишиц ше) узносити се, умишљати се, инвалид ратни инвалид гордити се, охолити се войованє с. дїєсл. мен. од. возношлїви -а -е узносит, войовац умишљен, охол, коjи се прави важан войовац -юєм нєзак. 1. (водзиц возношлївосц ж. узноситост, войну) војевати, бојевати, ратовати; 2. а) уображеност, умишљеност, охолост (з даким/дачим – барз ше анґажовац, возпоставиц -им зак. (врациц до буц активни): родичи робя, а баба предходного стану) васпоставити, воює з унуками родитељи раде, а бака успоставити чува и гледа унуке (а бака се бори с возпоставяц -ям нєзак. (врацац унуцима); син му воює з до предходного стану) васпостављати, компютерами син му jе преокупиран успостављати компjутерима; вон ище вше воює зоз возросни -а -е узрастан; ~ ґрупа спортом он се jош увек бави спортом; пед. узрасна група он jе jош увек активан у спорту; б) (з возрост х. узраст дачим, за дачим и без обєкта) возхищени -а -е усхићен; непрекидно и упорно захтевати задивљен (тражити) нешто, интачити, кукати, возхищеносц ж. усхићеност, кукумавчити за нечим; унук барз усхићење; задивљеност войовал за бициґлу, та му дїдо купел возхищиц (ше) -им (ше) зак. унук jе упорно хтео бицикл, па му jе усхитити (се); задивити (се) деда купио возхищовац (ше) -щуєм (ше) войска ж. беш. серб. оп. войско зак. усхићивати (се); дивити (се), войско с. војска ж.; народне ~ задивљавати (се) народна војска; пошол до войска воистину присл. кнїжк. отишао је у војску (насправди) заиста, доиста, ваистину; у войскови -а -о/-е војни ствари; ◊ ~ воскрес! ваистину войсководитель х. војсковођа васкр(е)се (воскресе)! войсц -йдзем зак. 1. з розл. знач. воїн х. поет. војник ући; 2. (до гайзибана, ладї) укрцати се, войвода х. војвода ући вокабулар х. вокабулар войводина ж. ист. војводина вокал х. фон. вокал, самогласник войводкиня ж. војвоткиња вокализация ж. вокализација Войводян х. Војвођанин вокални -а -е вокалан;  ~ Войводянка ж. Војвођанка музика вокална музика; вокалне р войводянски -а -е војвођански ґрам. вокално р войводство с. војводство вокалов(и) -а -о/-е и вокалски война ж. рат; рихтац ше до -а -е вокалски, самогласнички войни (на войну) спремати се за рат; вокатив х. ґрам. вокатив обявиц войну објавити рат; вибухла ~ вократци присл. кнїжк. укратко избио (букнуо) је рат; з того ше зведла вол х. (инстр. мн. волами и ~ из тога се изродио рат; по войни заст. волми) во; ¤ дац дакому як после рата; започац войну заратити;  волом (як волови, як за воли) (дац братозабивацка ~ братоубилачки рат; дакому вельо єсц) дати коме као за гражданска ~ грађански рат; жимна ~ воjску; єсц як вол (гвари ше за єсного) jести као мећава; прейсц як вол (нє сцем кафу, волєл бим сок нећу кафу, поздравкац) проћи као поред турског радиjе бих сок (чивутског) гробља; чежко (яй) тому волна ж. 1. вуна; 2. руно дому (домови) дзе розказує крава волнар х. вунар волу (волови) тешко оноj кући где волнарня ж. вунара жена носи панталоне волночка ж. дем. вуница волан х. волан волняни -а -е вунен; ~ платно воланє с. 1. дїєсл. мен. од волац вунена тканина (ше); 2. дозивање; 3. (способ воланя волов -а -о волов; воловски; ~ животиньох) ваб; швиня приходзи на хвост х. бот. дивизма (Verbascum L.); ~ ґаздово ~ свиња долази на ваб газде очко 1. зоол. царић (Troglodytes волар х. волар troglodytes L.); 2. дюрдь. оп. арвачка волац -ам зак. и нєзак. 1. а) воловски -а -е воловски, звати; дозивати; волай оца най придзе волујски зови тату нека дође; б) (мац назвиско): волонтер х. волонтер Миколу волаю “Коле” Никола има волонтирац -ам нєзак. надимак “Коле”, Николу зову “Коле”; волонтирати 2. (поволовац домашнї животинї) волт х. ел. волт вабити, звати; ¤~ на помоц звати у волтажа ж. физ. волтажа помоћ, запомагати волтметер -тра х. ел. волтметар волац ше -ам ше нєзак. 1. звати волтов -а -о физ. волтин; ~ се; як ше волаш? како се зовеш?; 2. (на елемент волтин елеменат; ~ лук волтин дакого) а) звати, дозивати кога у лук невољи, звати кога у помоћ; на сушеда волумен х. запремина, волумен ше вше перше воламе комшиjу увек волуменски -а -е запремински, првог зовемо у помоћ; б) позивати, волуменски обраћати се (тражећи размевање, волфрам х. хем. волфрам солидарност); дружтво ше вола на волшебни -а -е волшебан шицких своїх членох же би... друштво воля ж. воља; ¤ нє буц у волї позива све своjе чланове да... бити нерасположен волиско х. ауґм. и пейор. волько с. дем. од вольо волоња, волина вольни -а -е (дзекови) вољни волїц -їм зак. и нєзак. 1. више вольно викр. воєн. вольно волети; вона люби поезию, алє волї вольо с. анат. вољ(к)а, гуша ¤ музику она воли поезиjу, али више руциц дацо до воля (до волька) фам. воли музику; волїм читац кнїжки як бацити што у уста (у кљун, у патриц филми више волим да читам жвакалицу), презалогаjити књиге него да гледам филмове; 2. а) вон -а -о зам. он боље; волїш ти пойсц боље иди ти; вонка I присл. 1. напољу, вани; волєл биш ше сам влапиц до роботи оцец роби ~ тата ради напољу; 2. як чекац помоц боље ти је да се сам напоље, вани; нє идз ~ , бо жимно прихватиш посла него да чекаш помоћ; немој да идеш напоље, јер је хладно; волєл сом нє присц боље да нисам II у злученю ~ з(оз) прим. з ґен. изван, дошао; б) радиjе; волєл би пойсц до ван; фирми ~ з Покраїни фирме изван швета як церпиц понїженя радиjе би Покрајине; фабрика ~ з варошу отишао у свет него да трпи понижења; фабрика је ван града; ¤ исц (пойсц) ~ волїм шедзиц дома як пойсц по тей (пре физиолоґийну потребу) ићи (отићи) бридкей хвилї радиjе ћу седети код напоље куће него отићи по овом невремену; нє вонкашнї -я -є спољашњи, спољни, вањски вопиюци и вопиющи -а -е вонкашньополитични -а -е кнїжк. вапијући; ~ кривда (нєправда) спољнополитички, вањскополитички вапиjућа неправда; ¤глас вопиющого у вонкашньосц ж. спољашњост, пустинї глас вапијућег у пустињи вањштина ворог х. заст. непријатељ вонкашньотарґовински -а -е ворш х. коц. заст. 1. (робота, спољнотрговински занятосц): вон у вельким воршу он је вонконцом I присл. 1. скроз; у великом послу; оцец вше у воршу з скроз наскроз; ~ премок скроз је трактором отац увек нешто ради са покисао; 2. уздуж и попреко; II прим. з трактором; 2. (нєшор, розложена ґен. дуж; уздуж; ~ поля викопани ярок робота): яки там ~ ! какав jе тамо дуж њиве је ископан jарак вашар! воно слов. оно; а) (ша гат): ~ , воск -ку х. восак можебуц маш право оно, можда си у воскар х. воскар, воштар праву; б) (правда): ~ нє же нє так, алє... воскарня ж. воскара, оно није да није тако, али...; в) (означує воскарница, воштарница нєсподзиванє): ми обчековали єдну, а ~ восклик х. поет. усклик сцигла иншака новосц ми смо воскликнуц -нєм зак. поет. очекивали једну, а оно стигла је ускликнути друкчија новост воскликнуце с. оп. восклик вонь х. 1. мирис; 2. смрад воскликовац -куєм нєзак. поет. вообще I присл. уопште; II 1. у ускликивати злученьох з присловнїками за место, восковани -а -е воштан; ~ час и способ а)~ даґдзе присл. било где платно воштано платно (уопште негде); кед ~ видзе, пойдзе до восковац -куєм нєзак. воштити карчми ако било где изађе, отићи ће у восков(и) -а -о/-е воштан; ~ кафану; б) ~ дакадзи присл. било куда фиґура воштана фигура; ~ швичка (уопште некуда); в) ~ дакеди присл. воштаница било када (уопште некада); кед же ши воскресенє с. рел. и прен. ~ у живоце спреведал, спреведал ши ускрснуће, васкрснуће, ускрс, васкрс себе ако си било када у животу лагао, Воскресенє и Воскресениє с. лагао си себе; г) ~ даяк присл. било церкв. (Велька ноц) Васкрсеније, како (уопште некако); 2. у злученьох з Васкрсење нєодредзенима заменовнїками а) ~ воскресни -а -е ускршњи, дахто зам. нєодр. било ко (уопште ускрсни неко); кед же вообще дакому верим, воскреснуц -ешнєм зак. рел. и верим тебе ако било коме верујем, прен. ускрснути, васкрснути верујем теби; б) ~ даєден зам. нєодр. воскреснуце с. оп. воскресенє било који (макар један); кед ~ з нас воскресовац -суєм нєзак. заслужел таке високе припознанє, ускрсавати, васкрсавати вец то вон ако је било који од нас воспиталїще с. васпиталиште заслужио тако високо признање, онда је воспитанє с. васпитање, одгоj то он; в) ~ даяки зам. нєодр. било какав воспитани -а -е васпитан; (уопште некакав); г) ~ дачий зам. крашнє ~ лепо васпитан нєодр. било чији (уопште нечији); ґ) ~ воспитанєц -нца х. и дацо зам. нєодр. било шта (уопште воспитанїк х. васпитаник нешто); знаш ти ~ мудре повесц? воспитанїца и воспитанка ж. умеш ли ти било шта паметно рећи?; васпитаница вопиц -иєм нєзак. кнїжк. вапити воспитатель х. оп. воспитач  воспитателька ж. оп. вошнє присл. у сну; приповедац воспитачка ~ причати у сну; бунцати воспитац -ам зак. васпитати вошпон х. заст. општинска воспитацки -а -е васпитачки службена кола воспитач х. васпитач, горв. вощини ж. мн. (єд. вощина) 1. одгојитељ пчол. саће; 2. пож., кул. обланде, воспитачка ж. васпитачица, облатне горв. одгојитељица воююци -а -е зараћен; воююци воспитанче -еца с. одгојче боки зараћене стране воспитни -а -е васпитни, горв. вояк х. војник; наємни ~ одгоjан најамник; звичайни ~ редов воспитно-образовни -а -е вояциц ше -им ше нєзак. васпитно-образовни јуначити се воспитовац -туєм нєзак. вояцки -а -е војнички; ~ васпитавати, горв. одгаjати кнїжочка војничка књижица, буквица; восток х. исток по вояцки присл. војнички восточни -а -е 1. источни; 2. воячиско ауґм. воjничина источњачки вплїв х. оп. уплїв восточнославянски -а -е вплївни -а -е оп. уплївни источнословенски вплївовац -вуєм нєзак. оп. вотирац -ам зак. и нєзак. оп. уплївовац вовтирац врабец -бца заст. врабац вотройнє присл. оп. отройнє враг х. заст. непријатељ; вохпац -ам зак. 1. увући; злотвор угурати; ~ ключ до замчка увући кључ враженє с. заст. оп. упечаток у браву; 2. турити, утакнути, утаћи; ~ вражибаба ж. заст. вештица пенєжи до кишенки турити новац у вражинє с. заст. оп. упечаток џеп; 3. завући, забости; ~ руки до врана ж. врана; ¤ била ~ бела кишенкох завући руке у џепове; 4. врана; вельо врани и коня сцагню  промолити; ~ главу през дзвери два лоша убише Милоша; патриц промолити главу кроз врата; 5. стрпати; кадзи врани лєтаю (нє мерковац на ~ цали фалат хлєба до устох стрпати роботу, буц одсутни з думками) гледати цео комад хлеба у уста у облаке, броjати звезде; бити одсутан вохпац ше -ам ше зак. увући се духом воцариц ше -им ше зак. кнїжк. врани -а -е: ~ конь вранац (запановац, настац) завладати вранов -а -о врањи вочи I присл. у сусрет; II прим. з вранче -еца с. вранић дат. 1. у сусрет; исц ~ опасносци ићи вратило с. спорт. вратило, усусрет опасности; 2. уз; веслац ~ преча води веслати уз воду; ¤висц дакому ~ врацанє с. 1. повратак; 2. изаћи коме у сусрет; исц ~ динару (исц враћање; 3. узвраћање, узврат за заробком) ићи за зарадом; повесц врацац -ам нєзак. 1. з розл. знач. дакому ~ рећи (казати, скресати) коме у враћати; 2. (врацац за указану увагу) брк (у очи); стануц/ставац дакому ~ враћати, узвраћати; 3. заст. а) (спроцивиц ше дакому) (одвитовац на питанє) одговарати; б) показати/показивати зубе (рогове) коме, (од'здравковац) одговарати на поздрав, успротивити се/успротивљавати се коме отпоздрављати вошки ж. мн. (єд. вошка) мед. врацац ше -ам ше нєзак. враћати промрзлине (на прстима руку или ногу) се вредност; ~ пенєжу спадла вредност врацаюци -а -е узвратан; ~ новца је пала; уметнїцка ~ уметничка нащива узвратна посета вредност; тарґовищна ~ тржишна враци -а -е врео; кипећи; ~ вода вредност; 2. (роботносц) вредноћа; врела вода марљивост врациц -им зак. 1. з розл. знач. врекац -ам нєзак. оп. урекац вратити; 2. (врациц за указану увагу) врекнуц -нєм зак. оп. урекнуц; вратити, узвратити; 3. заст. а) ¤нє ~ да не урекнем, да не чуjе зло (одвитовац на питанє) одговорити; б) время ж.: во ~ оно кнїжк. (барз (од'здравкац) одговорити на поздрав, давно) во времја оно отпоздравити; ¤~ дакому як себе вренє с. 1. оп. вреце; 2. (рухи у пожичел вратити коме мило за драго масох) врење; точка вреня физ. (шило за огњило) врелиште врациц ше -им ше зак. вратити вреск х. 1. (врещаци крик) се врисак; 2. оп. врещанє (1) врач х. 1. (маґ) врач; 2. врачи врец -ем нєзак. 1. кључати; вода мн. враџбине вре вода кључа; 2. прен. а) врвети; б) врачанє с. 1. дїєсл. мен. од превирати врачац; 2. оп. врачанїна (1) вреце с. кључање врачанїна ж. 1. враџбина; вреценкасти -а -е вретенаст; ~ баjање; 2. чаролија мускула анат. вретенасти мишић врачар х. врачар, гаталац, гатар; вреценко с. 1. вретено; 2. чаробник (дзецинске бависко) зврк, чиґра врачарка ж. врачара, вреценков(и) -а -о/-е оп. врачарица; гатара, гатарица вреценкасти; ~ корень бот. врачац -ам нєзак. врачати, вретенаст корен чинити, бајати; гатати врецено с. оп. вреценко (1); ¤ врачки ж. мн. (єд. врачка) оп. бега як ~ (о нємирним дзецку) jури врач (2) (трчи) као мува без главе; врти се као вред х. чир; на целу ше му чигра видал (вируцел) ~ на телу му је врещанє с. 1. врисак; цика, цик, израстао чир; ~ пукнул чир се цилик; дрека; лелек; 2. оп. вреск (1) провалио; ~ на жалудку чир на желуцу врещац -щим нєзак. вриштати; (у стомаку) цик(т)ати, цичати; дречати; лелекати, вредзик х. дем. чирић, приштић запомагати; урлати; ¤да чловек врещи вредзиц -им нєзак. вредети, (нє знац цо робиц од муки, нєщесца и ваљати под.) човеку стаjе памет, да човеку вредни -а -е 1. вредан; марљив; памет стане ~ роботнїк вредан радник; 2. (хтори ма врещаци -а -е вриштав цену) вредан, цењен; ¤~ як огень врещиц -им нєзак. коц. оп. вредан као чигра; жива ватра врещац вредно с. присл. вредно; все: ¤ буц ~ и вся бити све и сва марљиво всебожство филоз. (пантеизем) вредновац -нуєм нєзак. свебоштво вредновати всевидущи -а -е кнїжк. вредносни -а -е вредностан; свевидан, свевидећ, свевидљив вредносни папери банк. вредносни всевишнї -я -є свевишњи папири Всевишнї -нього х. рел. вредносц ж. 1. з розл. знач. Свевишњи всестрани -а -е свестран всевласц ж. свевлашће, всестрано присл. свестрано свевласт всестраносц ж. свестраност вседержитель х. рел. всешветови -а -е свесветски сведржитељ всечасови -а -е свевремен всезнанє с. 1. свезнање; 2. всечесни -а -е оп. пречесни Всезнанє (файта енциклопедиї) всечловечески -а -е Свезнање свечовечански всезнаюци и всезнающи -а -е вступни -а -е: ~ слово с. свезнаjући предговор вселена ж. васиона, свемир вуковец -вца х. вуковац вселенєц -нца х. ванземаљац, вул х. вуница, фул свемирац вулґаризовац -зуєм зак. и нєзак. вселенски -а -е васионски, вулгаризовати свемирски; ~ ладя свемирски брод; ~ вулґарни -а -е вулгаран зарйованє свемирско зрачење вулкан х. осн. и прен. вулкан вселюдски -а -е свељудски вулканизация ж. хем. и др. всемилостиви -а -е свемилостив вулканизација всемогущи -а -е свемогућ вулканизер х. вулканизер Всемогущи -щого х. (Бог) вулканизовац -зуєм зак. и нєзак. Свемогући вулканизирати всемогущносц ж. свемогућност вулкански -а -е вулкански всеможлїви -а -е оп. всемогущи вчас присл. (комп. вчасше и (1) вчаснєйше) 1. (скорей часу) рано; ~ всеможлївосц ж. оп. пришли на гайзибан, та длуго чекали всемогущносц рано су дошли на воз, па су дуго всемоц ж. свемоћ чекали; 2. (вчас рано) ујутру рано, у всемоцни -а -е оп. всесилни зору, раном зором, изјутра всемудри -а -е свемудар вчасни -а -е рани; вчасни всемудросц ж. 1. свемудрост; 2. кромплї рани кромпир; ~ младосц рана Всемудросц (Бог) Свемудрост младост всенародни -а -е свенародни вчера присл. јуче(р); ~ вечар всенародносц ж. свенародност синоћ всеночне -ного с. церкв. бдениjе, вчеравечарши -а -е синоћњи свеноћница (оп. саночне) вчерайши -а -е 1. јучерашњи; 2. всеоблапни и всеоблапяюци -а (нєвитрезбени) мамуран; вон ище ~ он -е свеобухватан; ~ система је још мамуран; ¤анї я нє ~ нисам ни свеобухватан систем ја од jуче, нисам се ни jа jуче родио, всеобнїмаюци -а -е (хтори нисам ја мачји кашаљ шицко пренїка) свеобухватан; ~ страх вчерайшосц ж. 1. (нєдавна свеобухватан страх прешлосц) јучерашњица; 2. всеобщи -а -е свеопшти (нєвитрезбеносц) мамурлук, мамурност всеприсутни -а -е свеприсутан вчерашнї -я -є оп. вчерайши всесилни -а -е 1. свемоћан; 2. вчерашньосц ж. оп. всесилни -ного х. свемоћник вчерайшосц всеславян х. (панславян) вша ж. ваш, уш; достац вши свесловен, свеславен заушљивити се; ¤буц цихо як ~ /уша у всеславянски -а -е храсти ћутати као (оловом) заливен свесловенски, свеславенски (као риба); завући се у мишjу рупу; везани стих верциц ше як ~ у храсти (буц нємирни, вязац вяжем нєзак. везивати нєпреривно ше верциц) непрекидно се вязац ше вяжем ше нєзак. 1. врпољити везивати се; 2. (о плоду рошлїни) вшадзи присл. свуд(а), свугде заметати се; огурки ше уж вяжу вшадзик присл. беш. оп. вшадзи краставци се већ замећу; на кукурици вше присл. 1. увек; 2. а) стално, ше вяжу чутки на кукурузу се замећу непрекидно; б) у злученьох ~ ровно и ~- клипови фурт стално, непрекидно, увек вязаци -а -е везивни; испочетка; ~ ровно дума о тим материя везиво; ~ ткань анат. непрекидно мисли о томе; ¤ то нє ~ (та везивно ткиво себе мож допущиц и вецей потрошиц и вязач х. 1. (особа и справа) под.) кад је бал нек је бал; ~ лєм єдно везач; 2. поль. (вязач снопох) везилац, (свойо) кончиц терати своjе као Шваба везач (войв.), везарош (войв.) тралала вязачка ж. 1. (особа) везачица; вшелїяк присл. 1. (на розлични 2. поль. (машина) везачица, способи) свакако, свакојако; 2. (бизовно) самовезачица; 3. заст. плетена марама свак(ој)ако, дакако, извесно коjа се везуjе на леђима вшелїяки -а -е зам. свакакав; ~ вязень -зня х. ридк. роб квеце свакакво цвеће вязист -та и вязиста -ти х. воєн. вшелїячина ж. а) разне везиста (разноразне) ствари, свашта; вязни -а -е везни; ~ бавяч вшелїячину ми наприповедал свашта спорт. везни играч ми је напричао; о свачему ми је вязнїца ж. анат. везница наглабао; б) (вшелїяки дробни вязочка ж. дем. везица предмети) сваштарије вякац -ам нєзак. терати на вшов -а -о (од вша) ушни повраћање, бити мука; барз вякал jако вшолавец -вца х. оп. вшолави га jе терало на повраћање (2) вякац ше -а ше нєзак. безос. вшолави -а -е 1. вашљив; 2. терати на повраћање, бити мука; вшолави -вого х. а) вашљивац; б) вякало ше му повраћало му се пейор. шугавац вяц веєм нєзак. вејати; ~ просо вшолавосц ж. вашљивост вејати просо; шнїг веє снег веје вяза ж. 1. з розл. знач. веза; вяч х. веjач телефонска ~ телефонска веза; запровадзиц вязу з даким успоставити везу с киме; през лєто добри вязи на морйо преко лета су добре везе до мора; ти нє маш вязи о тим (ти о тим Г нїч нє знаш) ти немаш везе о томе; 2. га І слов. 1. па; га я думал же... спој; директна ~ директан спој; па ја сам мислио да...; 2. а; то ти погришна ~ (при воланю на телефон) зробиш, га хто же други? то ћеш ти да криви спој; у вязи зоз... у вези са..., урадиш, а да ко ће?; ІІ викр. 1. ајхај; га- горв. гледе...; ¤ без вязи без везе га, будзе красни дзень ајхај, биће леп вязанка ж. поль. евенка, евењка, дан; 2. за страшенє ба, бу; вон з вешалица гущави на мнє: га! он из жбуна на ме: вязанє с. 1. дїєсл. мен. од. вязац ба!; 3. за виражованє гроженя, пакосци (ше); 2. (виновей лози) везидба и под. ха (често удвојено); аха; га, хто вязани -а -е лит. везан; ~ стих то нє сце слухац!? ха, ха, ко то неће да гаґац -ам нєзак. оп. гадяц слуша!?; га, ту ши тераз! аха, сад си гаґиоґрафия ж. лит. ту!; ¤га-га туц-муц;га як же!? дакако, хагиографиjа дабо(г)ме, него како!? гад х. змиjа, гуjа; отровни ~ габа ж. 1. талас, вал; на морю змиjа отровница ше направели (зявели) габи море се гадар х. змиjар заталасало; на морю дробни габи море гадац -ам заст. 1. а) се мрешка; 2. прен. буjица помишљати; б) претпостављати; 2. габасти -а -е таласаст, валовит одгонетати, погађати габасциц (ше) -им (ше) нєзак. гадац ше -ам ше нєзак. мрешкати (се) препирати се; свађати се габжина ж. (габзова гущава) гадваб х. свила зовина, зова гадвабарня ж. 1. (фабрика габза ж. бот. зова гадвабу) свилара; 2. (предавальня габзов -а -о 1. зовин, од зове; ~ гадвабу) свиларница пищалка свирала од зове; ~ пукалка гадвабарство с. свиларство пуцаљка од зове; 2. габзова -вей ж. и ~ гадвабасти -а -е свиласт, палєнка ракиjа од зове свиленаст габзовача ж. оп. габзов (2) гадвабни -а -е свилен; ~ габзовка ж. op. габзова хусточка свилена марама; ~ буба пукалка (под габзов) зоол. свилена буба (Bombyx mori) габов(и) -а -о/-е таласни, вални; гадвабов(и) -а -о/-е 1. оп. ~ длужина таласна дужина гадвабни; 2. оп. гадвабасти габовити -а -е валовит гаджи -а -е змиjски; ~ грозно габотерапия ж. мед. с. оп. гадово яблучка (под. гадов) таласотерапија гаджица с. змиjа (женка) габсбурґски -а -е ист. гадзик х. дем. змиjица; змиjче хабсбуршки гадзиско х. ауґм. змиjурина, гав викр. звич. повторени змиjетина означує бреханє пса ав, вау гадка ж. заст. 1. загонетка; 2. гавайски -а -е хавајски мисао, идеjа; ¤~ за горами а шмерц за гавана ж. (файта циґаретлох) петами оп. под. шмерц хавана гадов -а -о змиjин, змиjски; ~ гавария ж. 1. хавариjа; 2. гнїздо змиjињак; гадово яблучка мн. бродолом бот. помоћница, кокошиње грожђе, гаваровани -а -е 1. дїєприкм. од црногроздак (Solanum nigrum L.) гаваровац (ше); 2. гаваровани -ного х. гадяц -ям нєзак. коц. заст. бродоломац, бродоломник (класц, руцац, валяц и под. дацо по гаваровац (ше) -руєм (ше) зак. вельо нараз): ~ з косу захватати широк и нєзак. хаварисати (се) откос при кошењу; цо тельо гадяш на гавкац -ам нєзак. звич. дзец. тоту громаду?! зашто толико трпаш на лаjати; кевкати, кевтати ову гомилу?! гавкнуц -нєм зак. 1. а) звич. газард х. хазард дзец. залаjати; б) прен. ланути; 2. а) газардер х. хазардер, хазардаш вулґ. (умрец) одапети, скикнути; б) газардни -а -е хазардан угинути, цркнути газардовац -дуєм зак. и нєзак. гавран х. гавран хазардирати га-га-га викр. за виражованє газуґа ж. 1. крагна (на женскоj шмиху ха-ха-ха блузи, хаљини); 2. капуљача на бунди, гайкач х. оп. гайчар jака гаймана ж. гандр. ветрењаста, газучка ж. крагница (на лакомислена жена женскоj блузи, хаљини) гайнїк х. заст. шумар, лугар гаї-буї викр. при укладаню гайов х. заст. брод, лађа дзецох буји-паји гайов(и) -а -о/-е гаjски, лушки; гаїк и гаїчок -чка/чку х. дем. ~ жем аґр. гајњача гајић, гаjак гайовш х. заст. бродар, лађар гай¹ х. гаj, луг гaйс¹ х.: орац до гайсу (на ~ ) гай² викр. звич. з розцагнутим а поль. (орац так же би бразда була у дзец.: га-а-ай спаваj, паjки штредку поораного поля) орати разор гайворон х. ридк. оп. гавран (на аjс (в.)) гайд слов. оп. гайде (1) гайс² викр. при гонєню волох (на гайдамак х. ист. хаjдамак лїво) аjс (учесник народно-ослободилачког рата гайскац (ше) -ам (ше) нєзак. против Пољске у западноj Украjини у хабати (се) XVIII в.) гайтов х. дршка (на веjачи, гайде слов. и викр. 1. за круњачу и сл.) спонуканє хаjде, де, дед, дедер, дела, гайча ж. оп. гайка¹ даj; чик; ану, а-ну; ~ єдзме уж хајде да гайчар х. хаjкач, терач већ једемо; ~ уж раз хајде већ једном; гайчац (ше) -ам (ше) нєзак. дзец ~ , гварим, зайдзем до нїх дај, кажем, љуљати (се) (у колевци) да свратим к њима; 2. за спонуканє гайчиц -им нєзак. хаjкати, запрагнутих коньох же би рушели аjде гонити (в.), ђи; та ~ ище, та ~ но, та гайде- гайчиц ше -им ше нєзак. гайде хајде де прогањати се, гонити се гайдекац -ам нєзак. пожуривати, гайштук х. а) машна, кравата хаjдакати; цо ме тельо гайдекаш!? што или марама око врата; б) шал ме толико хаjдакаш!? галá викр. беш. ено, гле гайдук х. ист. хаjдук; пойсц до гала ж. хала гайдукох (ґу гайдуком) отићи у галабурда х. и ж. ¤; приповеда хајдуке; -танєц х. фолкл. "хајдук- (плєце) як ~ (плєце, нє зна себе шора у тањец" (шаљива народна игра за бешеди) прича тандара-мандара старије) галабурда-мутькадло с. и х. 1. гайдуцки -а -е хаjдучки безвредна, ништавна ствар, броћ; 2. гайзибан х. воз, влак; путовац (хтори плєце, нє зна себе шора у на гайзибану путовати возом; шеднуц бешеди) коjи прича тандара-мандара на ~ сести у воз; ¤ нє охаби це (нє галави -а -е беш. серб. алав, идзеш на) гайзибан (чом так прождрљив (оп. ґаладни (1)) понагляш?) не гори ти [кућа] над галайк х. 1. галама, вика; врева, главом, ниjе ти крава стала на ногу жагор; граја; гунгула; 2. бука, хука; ¤ гайзибански -а -е 1. возни; ~ дзвигнуц вельки ~ подићи велику карта возна карта; 2. железнички; ~ прашину транспорт железнички саобраћај; ~ галас х. рибар, (х)алас драга железничка пруга галаски -а -е рибарски, гайзли -ия х. беш. клозет, (х)аласки; ~ юха/юшка (х)аласка чорба нужник (пољски) галба и галва ж. заст. (стара гайка¹ и гайча ж. дзец. колевка мера за чечносц, коло 7 дл) холба гайка² ж. хаjка галилейски -а -е (од Галилея) галилеjски трпати, бацати (обич. на гомилу); б) галицки -а -е (од Галичина) (нагло хватац) грабити галициjски гаматляц ше -ям ше нєзак. (биц Галичан х. (житель Галичини) ше) млатити се, макљати се Галициjан гамбар х. амбар, житница Галичанка ж. Галициjанка гамбурґер х. кул. хамбургер Галичань х. оп. Галичан гамбурґски -а -е хамбуршки галка ж. зоол. чавка гамжиц -им нєзак. 1. гало викр. хало притискати, гњавити, гужвати; 2. (нагло галов х. з розл. знач. мрежа єсц) макљати, мазати галовац (ше) -луєм (ше) нєзак. гамжиц ше -им ше нєзак. 1. (счуховац (ше) – о каменю, металу) ваљати се једно преко другог (у игри, трти (се) тучи – обич. о деци); рвати се; 2. (биц галоґен х. хем. халоген ше) млатити се, месити се галтовац -туєм зак. и нєзак. гамишнє присл. оп. гамишно заст. зауставити/заустављати; гамишни -а -е 1. лаком; грамзив, задржати/задржавати; ухватити/хватати похлепан; 2. лукав; препреден; 3. галужа ж. заст. оп. галуз гамишни -ного х. а)лакомац; галуже с. збир. заст. младо грамзивац; б) лукавац; препредењак грање; пруће гамишносц ж. присл. 1. галуз х. и ж. и галуза ж. заст. лакомост; грамзивост; себичност; 2. млада грана; прут лукавост; препреденост; 3. лукавство галуцинация ж. халуцинациjа гамишовац -шуєм нєзак. 1. бити галуциновац -нуєм нєзак. лаком, себичан, грамзив; лакомо халуцинирати (себично, грамзиво) грабити себи; 2. галушки ж. мн. (єд. галушка) шкртарити кул. 1. резанци; ~ з маком резанци са гамишство с. оп. гамишносц маком; 2. макарони; 3. тестенина; 4. оп. гамкац -ам нєзак. (нагло єсц, галушочки; ~ з кромплями кул. лїґац вельки фалати) мазати, макљати насуво с кромпиром (в.); ~ насухо кул. гамкнуц -нєм зак. (нагло поєсц, посно тесто, тесто насуво; таргани ~ лїґнуц вельки фалат) кркнути кул. трганци (в.) гамлетовски -а -е хамлетовски галушочки ж. мн. (єд. гамовац -муєм нєзак. 1. а) галушочка) кул. флекице кочити; б) (колєсо селянского коча) галф х. спорт. халф паочити; 2. прен. кочити; спутавати галштук х. оп. гайштук гамовач х. кочничар га(л)яй-беляй викр. дзец. (шпи, гамовачка ж. а) кочница; б) (на чучай) буjи-паjи, паjки селянским кочу) паочаница, влачуга гам викр. при наглим кладзеню гамови ж. мн. (єд. гамова) до устох ап прекораменице, трегери гамайда ж. гандр. опаjдара, гамрац -рем нєзак. (ґрабац по профукљача вельо дачого) грабити гамам х. (явне купатило) гамулька ж. оп. гамовачка (а) (х)амам ганґар х. хангар гаматлянє с. 1. дїєсл. мен. од гандзли -ия х. цверглан гаматляц; 2. тучњава, гужва, гужвањац гандзлийка ж. цвергланка гаматляц -ям нєзак. 1. гандзлик х. ветрогоња заковитлавати, завитлавати, гандри ж. мн. (єд. гандра) прње, заошиjавати; витлати; 2. експр. а) дроњци, рите, крпе  гандрованє с. грдња, гарамбаша х. харамбаша прекоревање гаранґвиран(н)ґ х. коц. оп. гандровац -руєм нєзак. грдити, дзвончки (1) прекоревати гарапаш х. звич. у функц. присл. гандруюци -а -е 1. прекоран, 1. а) мало; малкице, малчице, малко; укоран; 2. погрдан дай ми ~ води даj ми мало воде; ганєбни -а -е сраман, срамотан помкнї тото древо ~ тадзи помакни ганїтель х. кудилац ово дрво малчице овамо; б) нимало, ганїц -їм кудити; пањкати; ништа; тот гарапаша нє сце зробиц таj приговарати; критиковати; ~ леґиньови ништа неће да ради; 2. а) део пута; дзивку кудити момку девоjку; ~ дачию парче земље; в) парче jела, залогаj; г) роботу кудити нечиjи рад шачица људи; ґ) прегршт (мало); ¤анї ганїц ше -їм ше нєзак. жалити се гарапаш(а) 1. ни труна, нимало; 2. ни (на свој живот, ситуацију и сл.); ганї за длачицу, ни педаљ ше же слабо зарабя жали се да слабо гарапащик х. и гарапащок зарађуjе -щка х. дем. од гарапаш ганта ж. џомба гарач х. ист. харач ганцли -ия х. коц. оп. гандзли гарди -а -е заст. леп ганьба ж. 1. срамота; 2. стид гарем х. харем ганьбиц -им нєзак. 1. гарешт х.1. затвор; казнионица; срамотити; 2. брукати; 3. 2. тамница обешчашћивати гарештанка ж. затвореница; ганьбиц ше -им ше нєзак. 1. кажњеница стидети се, срамити се; 2. снебивати се; гарештанєц -нца х. затвореник; устезати се; либити се; 3. брукати се; ¤ кажњеник ганьби ше яґда є з Коцура држи се као гарештански -а -е нова (влашка, сељачка, сеоска) млада; затворенички; кажњенички нє ганьбиш ше!? срам те било!; нє зна гарештов -а -о и гарештски -а ше ганьбиц нема образа, нема ни стида -е затворски ни образа, дебео му образ као ђон гарештованє с. хапшење; ганьблїви -а -е 1. стидљив, ухапшење срамежљив; 2. ганьблїви -вого х. гарештовани -а -е 1. ухапшен; 2. стидљивац, срамежљивац; 3. ганьблїва гарештовани -ного х. ухапшеник; -вей ж. стидљивка, срамежљивица затвореник ганьблївосц ж. стидљивост, гарештовац -туєм зак. и нєзак. срамежљивост ухапсити/хапсити, лишити/лишавати ганьчик х. поль. (долїнка и при слободе нєй грунчок як знак меджи) (х)анта (в.), гаринґа ж. зоол. харинга ант (в.) гарлати -а -е грлат, гласат ганьчиковац -куєм нєзак. поль. гарленько с. оп. гарлочко (одредзовац меджу з ганьчиками) гарло с. 1. грло; 2. гркљан; 3. антати (в.) ждрело; 4. (на фляши) грлић; 5. гаос х. хаос, збрка (вулкана) ждрело, гротло; 6. ридк. (рики) гаотични -а -е хаотичан ушће;  стануло му у гарлє запео му гап-ци викр. за подражованє залогаj у грлу; ¤ кричац на цале ~ киханя цих(а) викати на сав глас; оплокац ~ гаракири -ия х. харакири оплакнути (оквасити) грло; станул му гарамбияш х. 1. харамиjа, чутак до гарла застала му кнедла у разбоjник; 2. пустахиjа грлу  гарлов(и) -а -о/-е 1. грлени; 2. трешања; 3. (наодбераного жита) гркљански; 3. ждрелни руковет, руковед; ¤гарсци як лопати гарлочко с. дем. грлашце, гроце (вельки гарсци) шаке као лопате; гармонизация ж. поплювац до гарсцох (до рукох) хармонизациjа пљунути у шаке (у дланове) гармонизовац (ше) -зуєм (ше) гарсцати -а -е шакат зак. и нєзак. хармонизовати (се), гарсцачка ж. поль. заст. оп. хармонизирати се аплеґер(ка) гармоний х. хармониj(ум) гарсциска ж. ауґм. и пейор. гармоника ж. хармоника; ~ на шакетина ґомбички, ґомбичкова ~ дугметара гарсцочка дем. шачица гармоникаш х. хармоникаш гартовальня ж. калионица гармонични -а -е хармоничан гартовац -туєм нєзак. технол. 1. гармониюм х. оп. гармоний калити; 2. прен. калити, челичити гармония ж. 1. хармониjа; 2. гартовац ше -туєм ше нєзак. заст. хор прен. калити се, челичити се гармуникаш х. беш. оп. гартовач х. калилац, калионичар гармоникаш гартушаци -а -е загушљив гармуники мн. оп. гармоника; гартушач х. пригушивач грає на гармуникох свира на гартушиц (ше) -им (ше) нєзак. хармоници давити (се), гушити (се) гарни -а -е заст. леп гарфа ж. муз. харфа гарнуц -нєм нєзак. гртати; ~ гарфист -та и гарфиста -ти х. глїну гртати земљу харфист(а) гарнуц ше -нєм ше 1. а) (нагло гарцмолїц ше -їм ше нєзак. наиходзиц у громади) навирати, врвети; врпољити се, вртети се, мешкољити се нагрнути; людзе ше гарню на уход гарчиско х. ауґм. и пейор. људи навиру на улаз; б) (понагляц лончина дакадзи у громади) хрлити, срљати; гарчичок -чка х. 1. дем. лончић, шицки ше гарню опрез визначного лонче; 2. ноћна посуда, нокшир госца сви хрле у сусрет истакнутом гарчкар х. лончар, грнчар госту; в) (наиходзиц у векшим гарчкарня ж. грнчарница, количестве) ваљати се; куљати, лончарница сукљати; хмари ше гарню облаци се гарчок -чка х. лонац; ◊ босански ваљаjу; з комина ше гарнє дим из ~ кул. босански лонац; вельки ~ велики димњака куља дим; г); 2. (збеговац ше (свечарски) лонац; ¤ одварло з гарчка до громади) згртати се, сjаћивати се разишло се (смањило се) друштво гаром присл. заст.: грац ~ гаршаньски -а -е: ¤ драга як на свирати “харом” (свирати три пут Гаршаньскей гори (барз подла, узастопце брзи чардаш – о дирґаца драга) заст. jако џомбав пут музикантима) гасло с. ридк. гесло (оп. гесло) гарпун х. риб. харпун гаснуц гашнєм нєзак. гасити се, гарсточка ж. дем. (мала ґрупа) утрњивати (се); гвизди уж гашню шачица, прегршт; ~ людзох шачица звезде се већ гасе (прегршт) људи гаснуце с. гашење, утрнуће гарсц ж. 1. шака; у гарсци гасура ж. (х)асура; простирка сцискал пенєжи у шаци jе стискао гат слов., часто зоз словками ша паре; 2. (як мера) прегршт, шака; ~ и но у препозициї (е) па; та; но ~ , муки шака брашна; ~ черешнї прегршт добре, най будзе так (е) па добро, нека буде тако; шицки ше боя од нього, ~ , креч; 2. (дакого – моцно биц) млатити, можеце себе задумац кед є таки лемати, чибукати, макљати строги сви га се боjе, та можете себи гашиц ше -им ше нєзак. 1. замислити кад jе тако строг; алє ~ али гасити се; 2. взаєм. повр. (моцно ше гатлаз и гатлас х. текст. биц) млатити се, макљати се (файта гадвабного платна) атлас гашиш х. хашиш гатлазки/гатласки -а -е и гаяй-беляй викр. оп. га(л)яй- гатлазов(и)/гатласов(и) -а -о/-е (од беляй гатлаз/гатлас) атласки, атласни; гаяц (ше) -ям (ше) нєзак. дзец. гатлазова/гатласова сукня атласка (колїсац (ше) у колїски) нинати (се) хаљина гвариц -им зак. рећи, гауба ж. хауба казати; як ше гвари што но кажу гаубица ж. воєн. хаубица (веле) гаубичар х. воєн. хаубичар гвижджанє с. звиждук; фиjук, гац ж. 1. (коло беґелю, рики) фићук; циjук, цилик, цика насип, бент; 2. (препреченє водовому гвижджац -джим нєзак. цеку) а) гат, загат, заjажа; б) (на звиждати; фиjукати; хуjати; зуjати, гидроцентрали) брана; 3. бедем, насип цичати; витор гвижджи ветар звижди гациц -им нєзак. 1. (правиц гац) (фиjуче, хуjи); кульки гвижджа меци гатити; 2. прен. гасити, утољавати; ~ звижде смияд гасити жеђ гвижджиц -им нєзак. коц. оп. гациц ше -им ше нєзак. 1. гвижджац гасити, утољавати жеђ; 2. (затикац ше, гвизда ж. 1. звезда; 2. забивац ше - о рошти, циви) (била пега на чолє даєдних запушавати се, зачепљивати се, животиньох) баља, лиса, цвет, затискивати се, заптивати се звезда; 3. фолкл. (гвизда хтору гачатко с. дем. ждребенце ноша крачунски шпиваче) звезда;  гаче -еца с. ждребе; ◊ дварочне ~ блукачка, хвосцата ~ астрон. ~ двогоче, двогодац; двоготка; ¤ бежац (комета) звезда луталица як ~ опрез друка истрчавати се као (репатица); ~ падачка астрон. ждребе пред руду звезда падалица; морска ~ зоол. гачецов -а -о ждребећи морска звезда, звездача (Asterias); гачнїк х. 1. (на ґачох) учкур, филмска ~ филмска звезда; ¤ аж гаћник; 2. (за вязанє мещка за пенєжи и ше му гвизди указали (швички под.) стрмке ж. мн.; ¤ будзеш ти зашвицели) (од моцного вдереня) паметац кеди ши ~ завязал видећеш видео jе (преброjио jе) све звезде; ~ (знаћеш) ти свога бога; завязани як ~ водителька звезда водиља; од (нєзнаходлїви, нєрозвязани) (за)везана гвизди до гвизди од зоре до мрака; врећа, смотан као саjла як на нєбе гвизди (вельо людзох, гачур х. 1. (рочне гаче) оме, статку и под.) ни броjа им се не о(х)мак; 2. (млади конь) ждребац зна, као на гори листа гачурик х. дем. од гачур гвизданє с. 1. дїєсл. мен. од гашачка ж. гасилица гвиздац; 2. звиждук гаше -еа х. кул. хаше гвиздаре х. мн. (єд. гвиздар) гашидло с. гасило фолкл. (крачунски шпиваче зоз гвизду) гашитель х. гасилац звездари гашиц -им нєзак. 1. з розл. знач. гвиздарня ж. заст. гасити; ~ шветло гасити светло; ~ (обсерватория) звездара, звездарна, огень гасити ватру; ~ вапно гасити звездарница  гвиздац -ам нєзак. звиждати; валалє нєт геверней жеми у селу нема ¤тераз можем (можеш и под.) ~ (удало земље на продаjу; 3. геверни -ного х. ми (ци и под.) ше шицко покончиц) сад бадаваџиjа, забушант; залудник; могу (можеш и сл.) да накривиш капу беспосличар; доколичар; 4. геверна гвиздзиско с. ел. звездиште -ней ж. бадаваџика, залудница; гвиздов(и) -а -о/-е звездан; ~ беспосличарка система звездани систем; ~ прах гевернїк х. оп. геверни (3) звездана прашина гевернїца ж. оп. геверни (4) гвиздознавец -вца х. (астроном; гевернїцки -а -е бадаваџиjски, астролоґ) звездозналац, звездознанац забушантски гвиздочка ж. 1. дем. звездица; гевернїцтво с. бадаваџилук 2. гвиздочки мн. бот. а) коц. оп. геверносц ж. доколица, кичкиридж; б) зеленкада (Narcissus беспослица, беспосленост pseudonarcissus); в) мишjакиња геверовац -руєм нєзак. (Stellaria media) беспосличити, залудничити, гвозд х. ексер, чавао; ¤робиц за доколичити, дангубити; бадаваџисати, [ардзави] гвозди радити за ексере (за забушавати пребиjен грош, за ситне паре) гевка присл. заст. овамо, амо; гвоздзик х. 1. дем. ексерчић, дай ~ тото пиво з фрижидера даj чавлић; 2. бот. каранфил (Dianthus овамо оно пиво из фрижидера caryophyllus);  дзиви ~ оп. белава гевтак присл. (на други способ, косатка (под. белави); пахняци ~ иншак) онако; роздумує чи зробиц так (гвоздзичок) кух. каранфил чи ~ размишља да ли да уради овако (Caryophyllus aromaticus) или онако ге викр. звич. удвоєни або вецей гевтаки -а -е онакав раз повторени за виражованє гев-там присл. ридк. оп. геваль- розличних розположеньох хе тамаль Гебреє х. мн. (єд. Гебрей) (Євреє, гевтот гевта гевто 1. зам. указ. Жидзи) Хебреjи онаj; нє тот, алє ~ не оваj (таj), него гебрейски -а -е хебреjски онаj; з гевтого боку, з гевтей страни с гев присл.: анї ~ анї там ни оне стране; 2. а) (прешли) прошли; макац гевтого року прошле године; гевтого геваль-тамаль присл. тамо-амо, тижня прошле недеље; б) претпрошли, горе-доле онаj; гевтей ноци претпрошле ноћи, геверни -а -е 1. а) беспослен, оне ноћи залудан; докон; я нє сцигуєм шицко геґемония ж. хегемониjа поробиц, а ти шедзиш ~ jа не стижем гей І слов. потвердз. да, jесте; ІІ све да урадим, а ти седиш беспослен; б) викр. за доволованє хеj, ехеj, еj; ~ , дзе коjи не ради; нєшка швето, та людзе пойдзеш? хеj, куда ћеш?; ~ , сушед! геверни данас jе празник, па људи не ехеj, комшиjа!; ~ , єст там дакого? еj, раде; 2. (хтори нє у хаснованю, нє има ли тамо кога?;  ~ же..., алє.... jесте завжати) а) слободан; маце єден ~ да...., али....; ¤ нє повесц анї ~ анї нє карсцель? имате ли jедну слободну (нєодредзени одвит) не рећи ни беле ни столицу?; ~ капитал треба трошиц на црне ; но ша ~ ! таман посла!; то уж ~ школованє дзецох слободан капитал алал вера, алал ћуфте, капа доле; цо ~ – треба трошити на школовање деце; б) ~ што jест jест готов; нє мам геверни пенєжи немам гейґловац -луєм нєзак. коц. оп. готових пара; в) коjи jе на продаjу; у геклац гейна и гейно викр. на краву же би ше рушела з места арто (в.), варток гереза ж. хереза, jерес (в.) геркац -ам задиркивати, чикати, геклац -ам нєзак. кукичати, зачикавати; дражити, изазивати хекл(ов)ати; ~ попросто хеклати геркач х. изазивач стубиће (в.) герка(ю)ци -а -е изазивачки геклїчка ж. кукица, кукача геркул(ес) х. херкул(ес) гектар х. хектар геркулов -а -о и геркуловски -а гектолитра ж. хектолитар -е херкуловски геланки мн. (женски герлїче -еца с. грлић панталони) хеланке герлїчи -а -е оп. герлїчков; ¤як Гелени х. мн. ист. Хелени кед би поєдли герлїче шерцо геленистични и геленски -а -е (нєрозлучни су – звич. о хлопови и хеленистички, хеленски жени) живе као голуб с голубицом (као гелє-ге слов. и викр. за голубови) доволованє беш. овамо, амо; дедер герлїчка ж. зоол. грлица; дзива овамо, дођи(те)-де(р) овамо (звичайна) ~ дивља грлица (S. Turtur) гелий х. оп. гелиюм герлїчков -а -о грличиjи геликоптер х. хеликоптер гермафродит х. хермафродит гелиоцентрични -а -е гермелин х. зоол. хермелин хелиоцентричан; ~ система (Putorius erminus) хелиоцентрични систем герметични -а -е херметичан гелиюм х. хем. хелиjум геровци х. мн. (єд. геровец) коц. гемисфера ж. ґеоґр. хемисфера оп. череґи гемоґлобин х. хемоглобин героїз(е)м -зму/-зма х. хероизам гемороиди х. мн. мед. героїка ж. хероика хемороиди героїн х. хероин гемофиличар х. хемофиличар героїня ж. хероина гемофилия ж. мед. хемофилиjа герой х. хероj гендикеп х. хендикеп геройски¹ -а -е хероjски гендикепирани и геройски² присл. хероjски гендикеповани -а -е хендикепиран геройство с. хероjство генксиц х. коц. оп. дещичка (2. герпес х. мед. херпес а) герц х. физ. херц Георгий х.: влмч. Георгий герцеґ х. (найвисша дворянска церкв. (швето 23. 04/03. 05) Ђурђевдан титула) херцег, херцог (оп. Дзуря) Герцеґовец -вца х. Херцеговац гепатитис х. мед. хепатитис герцеґовски -а -е херцеговачки, гепиенд х. хепиенд херцеговски гепо слов. и викр. дзец. аjде дођи, герцоґ х. оп. герцеґ оди герчкац ше -ам ше нєзак. гералдика ж. хералдика споречкавати се, качити се герб х. грб герчков -а -о хрчков; ¤ идзе до гербар(ий) х. оп. гербариюм ньго як до герчковей дзири (може гербариюм х. хербариjум вельо поєсц) има велик стомак гербицид х. хербицид герчок -чка х. зоол. и прен. гербни -а -е охол, надмен хрчак; ¤ скочиц (руциц ше) як ~ гербно присл. охоло, надмено скочити као опарен гербносц ж. охолост, надменост гесло с. гесло гербоношач х. грбоноша гет присл. 1. (барз далєко): його польо дзешка ~ за беґельом његова аутомобил, трактор и сл.) њива jе чак негде иза канала; дзеци, гиґиєна ж. хигиjена будзце добри, бо мац пойдзе од вас ~ гиґиєничар х. хигиjеничар децо, будите добри, jер ће мама отићи гиґиєнски -а -е хигиjенски од вас накраj света; сцекай ше ~ одо гидра ж. митол., зоол. хидра мнє бежи (губи се) што даље од мене; гидрант х. хидрант 2. помоцнює ступень прикмети гидраулични -а -е хидрауличан прикметнїка або присловнїка: ~ яки ши гидроавион х. хидроавион нєдобри дозлабога си неваљао; ~ яка гидробус х. хидробус подла драга дозлабога jе лош пут; ~ гидроґен х. хем. водоник, далєко jако далеко; ~ як сце накурели хидроген у хижи ох, што сте (ала сте) задимили гидроґенов -а -о и гидроґенски собу; то ~ чежша робота то jе много -а -е хидрогенски тежи посао; 3. у служби викр.: нє питай гидроґлисер х. хидроглисер ше ми о тим, гет не питаj ме о томе, гидроґрафия ж. хидрографиjа побогу; ¤идз ~ иди к врагу, иди с гидроелектрарня ж. милим богом, бестрага ти глава; ~ до хидроелектрана беса! до врага! гидроенерґетични -а -е гетера ж. ист. хетера хидроенергетски гетероґени -а -е хетероген гидроенерґия ж. хидроенергиjа гетка присл. оп. гет (1); ¤~ гидротехнїка ж. хидротехника оталь! губи се одавде!, даље! гидроцентрала ж. гетман х. ист. хетман (козачки хидроцентрала врховни поглавар) гиєна ж. зоол. и прен. хиjена гея¹ викр. за одганянє орла або гиєрархия ж. хиjерархиjа ґовлї иш(а) (в.) гиєроґлифи х. мн. (єд. гея² ж. зоол. (х)еjа (Circus гиєроґлиф) хиjероглифи Cyaneus L.) гик х. jецаj; грцаj гея-га оп. гея¹ гиканє с. jецање; jецаj; грцање; ги викр. звич. удвоєни за грцаj; знука було чуц ~ изнутра су се виражованє стриманого шмиху хи чули jецаjи гибай импер. єд. дођи; ~ ми гикац -ам нєзак. jецати; грцати; помогнуц дођи да ми помогнеш; ~ -лє гикала плачуци грцала jе у сузама кус дођи-де мало гикаци -а -е грцав; ~ плач грцав гибайце импер. мн. дођите; плач гибайце до нас дођите код нас гикнуц -нєм зак. грцнути гибаль слов. 1. jедино (осим, гимбац (ше) -ам (ше) нєзак. сем) ако; jедино (осим, сем) можда; вон љуљати (се) ше швидко враци, ~ же ше даґдзе гимбаци -а -е љуљав затримал он ће се брзо вратити, jедино гимен х. анат. химен ако се негде задржао; 2. у опитних гимна ж. химна виреченьох или можда; нє маш ше цо гимнов(и) -а -о/-е химнички бац, ~ ши дацо завинєл? не треба да се гинто присл. беш. ономад(не); боjиш, или си можда нешто скривио? [пре] неки дан; jедног дана, jедном (у гибель ж. оп. загибель прошлости); пришол ~ до мнє дође пре гибки -а -е гибак, савитљив неки дан код мене; стретли зме ше ~ на гибрид х. хибрид вашаре срели смо се jедном на вашару гибридни -а -е хибридан гинтов х. заст. дилижанса, гивар х. дизалица (ручна, за хинтов  гинуц -нєм нєзак. 1. гинути; у тутњати више пута узастопце войни найвецей гиню нєвиновати у гирченє с. тиска рату наjвише гину невини; 2. а) гирчиц -им нєзак. гомилати, умирати; вояци на фронту гинули од тискати; ваљати у гомили; витор гирчи гладу и смияду воjници су на фронту хмари ветар ваља облаке умирали од глади и жеђи; б) пропадати; гирчиц ше -им ше нєзак. народ без своєй култури гинє народ (гарнуц ше до громади – звич. о людзох) без своjе културе пропада; 3. угибати, сjаћивати се, гомилати се; закрчивати липсавати, цркавати; бул сухи рок, (улаз, пролаз и сл.); людзе ше гирча статок гинул била jе сушна година, пред уходом људи се гомилаjу пред стока jе угибала; ¤шерцо у мнє улазом (шерцо ми) гинє срце ми вене гиря ж. чворуга, кврга (на глави гинуце с. гинуће, гињење од ударца); вишла му ~ искочила му jе гипербола ж. хипербола чворуга гиперболични -а -е гистерични -а -е хистеричан хиперболичан гистерия ж. хистериjа гиперболовац -луєм нєзак. гистолоґия ж. биол. хистологиjа хиперболисати гит х. хит гиперпродукция ж. гитлеровец -вца х. хитлеровац хиперпродукциjа гитлеровски -а -е хитлеровски гипи -ия и гипик х. хипи(к) гиц х. жар гипноза ж. хипноза гичай ж. и х. 1. заст. (нога гипнотизер х. хипнотизер нїжей колєн) голен, гњат; цеваница; 2. гипнотизовац -зуєм зак. и зглоб у коња изнад копита нєзак. хипнотисати гиш викр. за одганянє курох иш гиподром х. хиподром гиша-га викр. експр. за одганянє гипокористик х. ґрам. курох иш хипокористик гият х. ґрам. хиjат гипотеза ж. хипотеза глава ж. 1. глава; 2. (старшина гипотека ж. хипотека фамелиї) кућегазда, кућегосподар; 3. гипотенуза ж. мат. хипотенуза техн. глав(ч)ина; 4. бот. чокот лозе; гипотетични -а -е хипотетичан ¤аж ше за главу лапац оп. лапац ше гипофиза ж. анат. хипофиза за главу; аж ше з нїм ~ круци оп. нє гипохондрик х. хипохондрик зна [анї] дзе му ~ ; аж ше ми (зо мну) гипохондрия ж. хипохондриjа ~ круци (нє знам цо почац од роботи) гиреш х. ђилкош; ирон. jунак врти (мути) му се у глави; буц дакому гирешиц ше -им ше нєзак. на глави (о обовязки и под.) бити коме jуначити се на глави; вдерело му до глави 1. (дакус гирменє с. грмљавина; ¤по ше напил) ударило му у главу; 2. (гоч цо вельким гирменю мали диждж пада му пришло на розум) дошло му [из тресла се гора родио се миш дупета] у главу; вжал себе до глави гирмиц -им нєзак. 1. безос. (о (уображел, видзи ше му) утувио jе у грому) грмети; гирми и блїска грми и главу, увртео jе (утукао jе) себи у главу; сева; 2. грмети; тутњати; грувати; гора вибиц дакому дацо з глави избити гирми од експлозиї планина тутњи од коме што из главе; вируциц себе дацо експлозиjе; дзела гирмя топови груваjу зоз глави (одрекнуц ше даякей идеї, гирмот х. и гирмотанє с. 1. намири) избити себи што из главе; висц грмљавина; 2. тутањ, тутњава (видрапац ше) дакому наверх глави гирмотац -ам нєзак. грмети или доћи (изаћи) коме наврх (доврх) главе; висц (видрапац ше) шицким наверх доћи (пасти) на мисао (на памет); глави досадити и богу и људима; роздумай дакус з тоту [твою] главу вицагнуц главу извући (изнети читаву) (боґлю) мућни [своjом] главом; главу; вохпац главу до писку [як ной] розпечена (горуца) ~ усиjана (угреjана) гурнути главу у песак [као ноj]; вошол глава; спущиц главу оборити (обесити) му хробак до глави дошле му лутке главу; (с)трациц главу (из)губити (бубе) у главу; ~ чи писмо глава или главу; сушиц главу (мозоґ) дакому писмо; гоч вдериш з главу до каменя пити коме крв; тварда ~ тврда глава; то гоч з каменьом до глави єднак будзе ~ нє за два ноги [алє за штири] 1. (то болїц  исто ти се пише; закрице над мудри чловек) то jе паметна глава; 2. главу кров над главом; закруциц ирон. (дакус є глупи) има главу за (заврациц) дакому главу завртети четири ноге; шкрабац ше за главу коме главу; заструговац дакому колки (глєдац виход з чежкей ситуациї) на глави пробити коме главу (уши); з трљати (трти) главу; як без глави (исц, глави (повесц, написац и под.) из главе робиц) као без главе, као мува без главе (рећи, написати и сл.); исц (ходзиц) (ићи, радити), као була у jагоде дакому о главу радити коме о глави; главати -а -е 1. глават; 2. клєпац дакому до глави (вельо раз главати -того х. главоња; ~ апаца гуториц же би запаметал) утувљивати зоол. губарLymantria dispar) (забиjати) коме што у главу; круциц з глависка ж. ауґм. и пейор. главу (пре подозривосц и под.) вртети главетина, главурда главом; ламац главу над дачим главичка ж. дем. главица разбиjати (лупати) главу око (због) чега; главка ж. 1. дем. главица; 2. а) лапац ше за главу (од велького (обмоток нашеня) ча(х)ура; б) (маку) нєсподзиваня и под.) хватати се за главу; ча(х)ура, маковица; 3. (капусти, гвозда) лупац з главу до мура (нє мочи главица, глава; 4. (на калапе) дно; 5. (на розришиц даяки проблем) лупати верху руского пеца) хица (в.); 6. (на (ломити, разбиjати, трљати) главу; мац ґомбошки) главица отруби (плєви) у глави имати сламу главкасти -а -е главичаст (цицвару) у глави; махац (примаховац) главков -а -о:  ~ ґомбошка з главу (одобровац) климати главом; чиода (с главицом); ~ шалата бот. мац хробака у глави видр. (мац даяку главатица (Lactuca capitata); ~ капуста манию) имати бубу (мушицу, црва) у бот. главичар (B. oleracea var. capitata) глави; на главу (скочиц и под.) на главни -а -е 1. главни; ~ варош главу, главачке (скочити и сл.); нє зна главни град; вон вше сце буц ~ он увек [анї] дзе му глава [а дзе му задок] не жели да буде главни; 2. заст. важан; ма зна [ни] где му jе глава; нє ма штварту главней роботи има важног посла; чом деску (хиби му штварта деска) у ци то главне знац? зашто ти jе то глави нема четврте даске у глави, фали важно знати?; главне же... главно jе му даска у глави; нїч нє ма у тей глави (важно jе) да... нема ни jедне виjуге у мозгу; од глави главнїна ж. главнина по пети од главе до пете; од глави риба главнїца ж. фин., правн. шмердзи од главе риба смрди; поверх главница (прейґ) глави (барз вельо) преко главе; главнокомандуюци -а -е (по)дзвигнуц главу (по)дићи главу; главнокомандуjући пойдзе ~ (страци живот) оде глава; главоболя ж. и главоболь х. положиц главу на коцку ставити главобоља (метнути) главу на коцку; празна ~ главобольни -а -е главоболни празна (шупља) глава; присц до глави  главов(и) -а -о/-е главени; ¤вопиющого [у пустинї] глас главово-першова часц анат. главено- вапиjућег [у пустињи] грудни део гласанє с. гласање; положиц главокруцаци -а -е вртоглав (дац) на ~ ставити на гласање; явне ~ главоножкаре х. мн. (єд. jавно гласање; тайне ~ таjно гласање главоножкар) зоол. главоношци гласанки ж. мн. (єд. гласанка) (Cephalopoda) ж. 1. оп. виберанки; 2. оп. гласанє главорез х. главосеча гласац -ам зак. и нєзак. гласати главочка ж. 1. дем. главица; 2. гласацки -а -е гласачки; ~ право бот. главица, цват гласачко право; ~ лїсток гласачки главочок -чка х. анат. главић листић; ~ ладичка (шкатула) гласачка глаголїца ж. линґв. глагољица; кутиjа округласта ~ обла глагољица; угласта гласач х. гласач; бирач ~ угласта глагољица гласкац -ам нєзак. а) миловати; глаголяш х. ист. глагољаш б) (з окремну любову) милкити; мазити глад х. глад ж. и х.; замлєл од гласни -а -е 1. гласан; ~ бешеда гладу онесвестио се од глади; штрайк гласан разговор; 2. бучан, шуман; з гладом штраjк глађу; ~ за знаньом буран; публика барз гласна публика jе глад за знањем; ¤ загнац ~ преварити веома бучна; гласне дружтво бучно (заварати) глад;~ научи подлого друштво (подляка) робиц глад и ленштину гласнїк х. оп. глашнїк натера на рад; робиц о гладзе радити гласно присл. 1. (наглас) гласно; гладан 2. бучно, шумно гладзиц -им нєзак. гладити гласовац -суєм нєзак. заст. гладкарня ж. глачаоница jављати, гласити гладкац -ам нєзак. 1. (дорабяц гласов(и) -а -о/-е 1. гласовни; ~ на фино) гладити; 2. (полировац) система фон. гласовни систем; 2. глачати гласни; гласово струни анат. гласне гладкач х. 1. техн. гладач; 2. жице (полировач) глачар; 3. гладилац гласовки ж. мн. (єд. гласовка) гладкачка ж. техн. 1. оп. гласово струни (под гласов(и)) глачалица, глачало; 2. гладилица гласок -ска х. оп. глащок гладки -а -е 1. гладак; 2. прен. гласом присл. заст. оп. гласно (ґу дакому – уважни) пажљив глашиско х. ауґм. и пейор. гладни -а -е гладан; ¤очи ци гласина гладни (сити ши, лєм ше пажериш) глашисти -а -е грлат, гласат имаш веће очи него желудац глашиц -им I нєзак. 1. а) (явяц, гладнїц -їм нєзак. гладнети давац информацию) jављати; писати; гладнїца ж. коноп. трлица (за новини глаша же у горох падал шнїг трљење конопље по други пут, на новине пишу да jе у планинама пао финиjе) снег; б) наjављивати; розшпивани гладовац -дуєм нєзак. гладовати птички глаша цеплу яр распеване гладоморец -рца х. (хтори вше птичице наjављуjу топло пролеће; 2. гладни и вельо є) гладница, изелица проповедати; ширити; пропагирати; гладоморни -а -е (хтори вше позивати; ~ нову виру проповедати гладни и вельо є) гладница, изелица (ширити) нову веру; їх кампаня глас х. 1. глас; 2. звук; 3. глашела бойкот иножемней роби мелодиjа; тота шпиванка ма красни ~ њихова кампања jе пропагирала ова песма има лепу мелодиjу; (позивала на) боjкот иностране робе; 3. (буц формуловани, мац одредзену глїбущина ж. експр. 1. jако дубоко форму) гласити; одвит глашел... место (у реци, jезеру и сл.); 2. понор одговор jе гласио... II зак. и нєзак. глїна ж. 1. земља; 2. (за (винєсц/виношиц информациї на явним керамику) глина; нєрозпущоваца ~ месце) обjавити/обjављивати, нетопљива глина; жовта ~ иловача огласити/оглашавати; при општини глїнєц -нца ґеол. глинац глашел же ше предава жем код глїнка ж. хем. (алуминийов општине jе обjављено да се продаjе оксид) глиница земља глїнков(и) -а -о/-е (фарби глашнїк х. (виснїк) гласник жовтей глїни) земљани глащок -щка х. дем. гласић, глїнов(и) -а -о/-е 1. земљан; 2. гласак глинен глєданє с. 1. дїєсл. мен. од глїняни -а -е 1. земљан; глинен; глєдац; 2. захтев ~ гарчок земљани лонац; ~ судзина глєдац -ам І. нєзак. (намагац ше глинено посуђе; ~ коршов крчаг; ~ найсц дацо страцене и под.) а) танєр земљани тањир; ~ пипка оп. тражити; б) трагати; ІІ нєзак. и зак. глїнянка; 2. (глїняней фарби) земљан; (вимагац) захтевати, глїняни черепки ист. глинене тражити/затражити, устражити; плочице изискивати; царинїк глєдал од нас глїнянка ж. лула земљуша документи цариник jе тражио/затражио глобиц -им нєзак. 1. од нас документа; тота робота глєда заглављивати; 2. прен. поклапати вельо часу оваj посао захтева (вештим питањима и одговорима); ¤~ (изискуjе) много времена дакому колєса (завадзац дакому у глєдач х. 1. трагач; трагалац; роботи) стављати некоме клипове у тражилац; 2. техн. (визир) тражило точкове глїбина ж. дубина глобиц ше -им ше нєзак. глїбиномер х. дубиномер заглављивати се глїбински -а -е дубински глог х. оп. ґалаґоня глїбка ж. шупљина, дупља; глогов(и) -а -о/-е (ґалаґоньов) анат.: брухова ~ трбушна дупља глогов, од глога; ~ куцкуруша бот. (шупљина); лоповова ~ лобањска брекиња, оскоруша (Sorbus terminalis) дупља глодаре х. мн. (єд. глодар) зоол. глїбкар х. зоол. 1. (лєсов голуб) глодари, глодавци, глодачи дупљар, дупљаш (Colomba oenas); 2. глодац -а (дакому) нєзак. глїбкаре мн. дупљари (Coelenterata) жуљати; глода ми (ци, му итд.) глїбоки -а -е 1. осн. и прен. ципела жуља ме (те, га итд.) ципела дубок; глїбоки беґель дубок канал; гложина ж. оп. ґалаґоня глїбоки думки дубоке мисли; 2. глубє с. оп. грублє глїбоке -кого с. дубоко место (у реци, глупак х. оп. глуптак jезеру); вир; ¤войсц до глїбокого глупи -а -е глуп; глупав; затуцан, (прейсц меру, гранїцу) далеко отићи залупан; ¤~ як бундава (як шекера, глїбоко присл. дубоко; ¤ ~ як деска, як пняк, як пориско, як заорац оп. войсц до глїбокого (под жем) глуп као дудук (као ћускиjа, као глїбоки) ноћ) глїбокосц ж. оп. глїбина глупиц -им и глупнуц -нєм глїбокочловечески -а -е нєзак. глупети, глупавити дубокољудски глупо присл. глупо; глупаво глїбочава, глїбочина и  глупосц ж. 1. глупост; гнєтачка ж. 1. фолкл. мешење глупавост; 2. будалаштина теста за свадбу; 2. пож. месилица глупота ж. и глупство с. оп. гнєтка присл. доста често; глупосц сушеда ~ прибегнє до нас комшиница глуптак х. глупак, глупан; доста често тркне код нас глупавко гнєценє с. мешење, мешња глуптацки -а -е глупачки, гнєцени -а -е: ~ колачи кул. глупански гурабиjе глуптацтво с. глупаштво гнїв х. гнев, љутња; срџба, бес; ¤ глуптачка ж. глупача, пукнуц од гнїву пући од беса глупакиња гнїванє с. гневљење глуптачиско х. ауґм. и пейор. гнївац -ам нєзак. љутити, глупачина гневити; срдити, жестити глухи -а -е 1. глув; 2. потмуо; ~ гнївац ше -ам ше нєзак. 1. а) гирмотанє потмула грмљавина; ~ љутити се, гневити се; б) срдити се, покрива бот. мртва коприва (Lamium жестити се; 2. бити завађен, бити у maculatum); ~ гарчок (шерпеня и под.) лошим односима; вони ше гнїваю они (хтори нє преноши цеплоту, у хторим су завађени, они нису добри; на чежко вариц) глув лонац (шерпа и сл.); дробней ствари ше гнїваю због ¤ ~ як ноц глув као топ; догварели ше ситнице су завађени як ~ и нєми (нїяк ше нє догварели) због гнїваци -а -е 1. гневљив; пргав; међусобног неразумевања нису се лакосрд; жучан; 2. гнїваци -цого х. успели договорити; шедзиц як ~ љутица, љутац (шедзиц цихо, нїч нє гуториц) ћутати гнївацо присл. љут(ит)о, гневно; као заливен (као мула, као пањ, као гневљиво риба) гнївацосц ж. гневљивост; глухнуц -нєм нєзак. глувети пргавост глухо присл. мукло гнївни -а -е гневан, љут, љутит; глухонєми -а -е глувонем срдит глухонємосц ж. глувонемост гнївнїк х. (хтори ше гнїва на глухосц ж. 1. глувоћа, глувота, дакого): вон мой ~ он се љути на мене; глувило; наглувост; 2. мед. глувоћа мам гнївнїка jедна особа се љути на глухош и глухтош х. експр. мене; нє любел бим мац гнївнїка не глувак, глуваћ, глувац, глушац, глувоња бих волео да се неко љути на мене глушка ж. мед. заст. тифус; гнївно присл. гневно, љуто, ¤сплєтац як на глушку оп. сплєтац љутито; срдито, бесно як у горучки (под горучка) гнїда ж. гњида гм викр. хм гнїдави -а -е гњидав гмкац -ам нєзак. говорити одн. гнїздзенє с. гнежђење понављати “хм”; а вон цихо и лєм гнїздзиско с. гнездиште, гмка а он ћути и само понавља "хм" гнездилиште гнац женєм нєзак. гонити, гнїздзиц ше -им ше нєзак. терати гнездити се гнєсц -єцем нєзак. месити; ~ гнїздо с. 1. (птицово) гнездо; цесто месити тесто направиц (справиц) ~ с(а)вити гнездо; гнєсц ше -єцем ше нєзак. квока шедзи на гнїздзе квочка седи на врзмати се, мести се, мутљати се гнезду; 2. (за садзенє кромпльох, гнєт присл. заст. одмах (оп. бундавох и под.) кућица; ◊ птицово ~ такой) кул. птичjе гнездо; пужићи; ¤осово (оше) ~ осињак ха; го, одкеди сом це нє видзел! о, гнїздочкар х. оп. коляк откад те нисам видео!; 3. виражує гнїздочко с. дем. гнездашце нєприємну нєсподзиваносц, гнїц гнїєм нєзак. трулити, нєзадовольство, банованє о; ох; хо; го, гњилети боже, цо то може буц? о, боже, шта ли гнїце с. 1. труљење, труњење; 2. то може бити?; го, людзе, та охбаце го трулеж, гњилеж уж раз о (хо), људи, та пустите га већ гнїцов(и) -а -о/-е трулежни jедном; 4. виражує гнїв ху, фуj; го, нє гнїюци -а -е труо, коjи труне ганьбиш ше! ху, срам те било; 5. гнобитель х. угњета(ва)ч, повторене го-го указує на дацо вельке, тлачитељ значне о-хо, хоj; го-го, тераз я заробим гнобительски -а -е пенєжи! о-хо, сад ћу jа да зарадим угњета(ва)чки, тлачитељски пара! гнобиц -им нєзак. угњетавати, гобель -бля х. 1. древ. блања, тлачити ренде; 2. кух. (на капусту и под.) ренде, гноєнє с. 1. ђубрење, гноjидба; рибеж 2. мед. гноjење гоблїк х. дем. од гобель гноїво с. оп. гной (2) гобльовац -люєм нєзак. 1. гноїско с. ђубриште, гноjиште рендисати, блањати; ~ деску рендисати гноїц -їм нєзак. ђубрити, гноjити (блањати) даску; 2. (капусту) рибати, гноїц ше -ї ше нєзак. гноjити се, рендисати загноjавати се; гної ше му рана гноjи гобльовина ж. збир. оп. триска му се рана (2) гной х. 1. ђубре; хлївски ~ говга викр. оп. гога (1) стаjско ђубре; руцац ~ зоз хлїва кидати говедзина ж. говедина ђубре из штале; вожиц ~ (з дому на говедзинов(и) -а -о/-е говеђи; ~ польо) возити ђубре; 2. (фабрични) юшка говеђа супа ђубриво, гноjиво; штучни ~ вештачко говношульканєц -нца х. пейор. ђубриво; 3. оп. гноїско; ¤ подли як ~ 1. (смаркош) балавац; 2. нерадник лењ као буба; скруциц як за гнойом говняр х. гандр. сероња, усранац (як за брадлом) вулґ. (гоч цо повесц) гога 1. викр. за застановянє лупити, бубнути, извалити запрагнутих коньох о-шо (в.); 2. гога х. гнойни -а -е гноjав, гноjан "хоха" (коњ русинског газде, коjи се гнойовка ж. гноjница, осока зауставља на узвик гога, за разлику од гнойовкарня ж. осочњак мањих руских (совjетских) коња из гнуц (ше) гнєм (ше) нєзак. ридк. Другог светског рата, коjи су се оп. зогинац (ше) заустављали на узвик пр); ¤ ~ и пр: 1. гнучки -а -е гибак; савитљив; коч цагаю ~ и пр кола вуку "хоха" и еластичан "пр", тj. коњ русинског газде и руски гнучко присл. гипко; савитљиво; коњ; 2. иду ~ и пр франт. иду заjедно еластично човек високог и човек ниског раста гнучкосц ж. гипкост; гого викр. охо савитљивост; еластичност годзен -дна -дно у функ. пред. 1. го викр. 1. виражує приємну за виражованє будуцого часу дїєслова нєсподзиваносц охо; бре; го, як вам ту мочи: годзен (годна) ши то зробиц? добре! охо, како jе вама овде лепо!; го, хоћеш ли моћи то да урадиш?; вон то ти уж маш такого велького сина!? сам нє годзен, а вона му нє годна бре, ти већ имаш тако великог сина!?; 2. помогнуц он то сам неће моћи, а она виражує радосц при стретнуцу о, охо, неће моћи да му помогне; годзен ши? хоћеш ли моћи?; годни сце? хоћете ли черка сат куца; ~ биє сат удара; наша ~ моћи?; вчера сом нє могол, а нєшка идзе напредок, а ваша заостава наш сом годзен присц jуче нисам могао, а сат жури, а ваш заостаjе; загнац данас ћу моћи да дођем; 2. заст. а) годзину померити сат унапред; може, у стању jе; б) з неґацию не може, накруциц годзину навити сат; ~ ниjе у стању; пробую, а нїхто нє годзен бренка сат звони; мурова ~ , ~ на муре подзвигнуц покушаваjу, а нико не може зидни сат; 3. шк. (єдинка настави) час; да подигне; 3. у функциї словка, форма нєшка мали пейц годзини данас су с. роду и безос., одноши ше на дїї у имали пет часова; 4. (час) час, доба; будучносци можда, або ше преклада з ноцна ~ глуво доба ноћи; пришол формами презента дїєслова моћи; ноцну годзину дошао jе касно ноћу (у причекайме ище дакус, годзен (годна, глуво доба ноћи); 5. ел. броjило; годни) ище наисц сачекаjмо jош мало, електрична ~ електрично броjило; можда ће jош (може jош, могу jош) ¤зла ~ невоља, брига; нєщесна ~ наићи; нє идз на польо, годно падац велика несрећа; ноцну годзину у глуво немоj ићи на њиву, може падати киша; доба ноћи; остатня ~ смртни (умрли, нє охабяйце дзеци сами дома, годни суђени) час; цо за божа ~ !? (о дацо наробиц немоjте остављати децу нєобчекованей, страшней и под. подїї) саму код куће, могу нешто да направе; шта (ко) ли jе сад то!?; чека остатню годно буц и так можда ће бити и тако; годзину дани су му изброjани вон ~ нє присц он можда неће доћи годзинка ж. сат, часовник годзина ж. 1. (єдинка мери часу) (ручни или џепни); ~ на руку, ручна ~ час, сат; кельо годзин? колико jе сати?; ручни сат; ~ до кишенки, кишенкова ~ тераз годзина сада jе jедан час; на џепни сат кельо годзин придзе? у колико сати ће годзинкар х. часовничар, саjџиjа доћи?; вона придзе на годзину, а вон годзинов(и) -а -о/-е сатни, на два (три, штири) годзин она ће часовнички доћи у jедан час, а он у два (три, годни -а -е доста велик; доста четири) часа; врацели ше на пейсц крупан; буря вивалєла ~ древо олуjа jе (шейсц, ... дванац) годзин вратили су извалила доста велико дрво; вон ма се у пет (шест, ... дванаест) часова; годну гарсц он има доста крупну шаку пейц [минути] до осем [годзин], о годно слов. оп. годзен (3) пейц минути будзе осем [годзин] пет годовац -дуєм нєзак. заст. [минута] до осам [часова]; петнац госциц минути до пейц (шейсц, седем, ... гоїц -їм нєзак. залечивати, дванац) [годзин], три ферталї на зацељивати; видати пияту (шесту, седму, ... дванасту) гоїц ше -їм ше нєзак. залечивати петнаест минута до пет (шест, седам, ... се, зацељивати се; зарастати; дванаест) [часова]; три (штири, замлађивати се пейц, ... єденац) [годзин] и петнац гой викр. на краву, коня (стой [минути], ферталь на штварту (пияту, мирно) стоj, мир, мируj ... дванасту) три (четири, пет, ... гойда ж. гандр. опаjдара, дроља, jеданаест) [часова] и петнаест [минута]; профукљача прешло осем (дзевец, дзешец) годзин гойдац (ше) -ам (ше) нєзак. прошло jе осам (девет, десет) часова; љуљати (се); њихати (се) ми робели два (три, штири) годзини, гойдовац ше -дуєм ше нєзак. а вони пейц (шейсц... ) годзини ми смо гандр. водати се, вуцарати се; курвати радили два (три, четири) часа, а они пет се (шест...) часова; 2. сат, часовник; ~ гойни -а -е обилан, обилат  гойно присл. заст. 1. обилно, голиґаще -еца с. голишавац, обилато; 2. раскошно; трошно голуждравац гойносц ж. обиље, изобиље голобради -а -е голобрад гойой викр. за виражованє голобрухи -а -е голотрб чудованя охо гологлави -а -е гологлав гойс викр. на воли заст. (налїво) голодранєц -нца х. гоља, голаћ, аjс прњавац, адраповац гойсац -ам нєзак. љуљати; голопупи -а -е голишав, гибати; њихати; лелуjати; таласати голуждрав, голотрб; ¤ ~ таще голотрбо гойсац ше -ам ше нєзак. 1. врапче љуљати се; гибати се; њихати се; голоруки -а -е голорук лелуjати се; таласати се; 2. (при ходу) голоруч присл. голоруко, гегати се голоручице гойсаци -а -е 1. љуљав; гибав; голосц ж. голота, нагост, нагота, лелуjав; 2. (о ходу) гегав нагоћа гойси-колойси викр. при голота ж. 1. оп. голосц; 2. гойсаню дзецка нина-нана, горе-доле голотиња гокедла ж. оп. гокна голошиї -ия -иє головрат гокей х. спорт. хокеj голошийка ж. (кура) гокеяш х. хокеjаш голошиjанка гокна ж. табуре, хоклица голт х. коц. оп. гольт гокус-покус нєпрем. хокус-покус голуб х. голуб; зоол.: гол х. хол випиряци ~ лепезан; ~ глїбкар голуб Голандиєц -йца х. оп. Голандян дупљаш (C. oenas);~ ґалєрош голуб голандски -а -е холандски гривњаш (C. palambus); надуваци ~ Голандян х. Холанђанин гушан; ~-поштар голуб писмоноша; ¤ голгофта ж. (мученїцтво) лєпше тащок у руки як ~ на древе голгота беш. боље врабац у руци него голуб на голе-пупе викр. з хторим ше грани; як кед би голуб виберал допива дзецку же є голе голишавко потпуно jеднака зрна какве биљке и сл. голєм слов. бар(ем), макар; у голубар х. голубар наjмању руку; ~ (гоч лєм) дакус (кус, голубарня ж. (дзира у хторей кельо-тельо) иоле ше гнїздза дзиви голуби) голубарица, голи -а -е 1. го, наг; голишав; голубњара, голубњача голуждрав; 2. прен. го; страх за ~ голубарство с. голубарство живот страх за голи живот; 3. сам, голубисти -а -е оп. голубкови чисти; само; ~ оброк дава статку само голубица ж. голубица зрнасту храну даjе стоци; ¤~ як кед го голубка и голубочка ж. гипок. бог на швет дал (як кед ше дзецко голубица, голубичица народзи) го као од маjке рођен; ~ як голубков(и) -а -о/-е (голубовей палєц (худобни є, нїч нє ма) го као прст фарби, белавошиви) голубиjи, (као пиштољ), нема ни куће ни модрикастосив; голубково квеце кућишта, пуки сиромах; прешол як ~ у бот. jедић, горв. вучjи корен, клобучић покриви (нєдобре прешол, настрадал) (Aconitum L.) провео се као бос по трњу голубнїк х. голубарник, голиґаш х. голишавац, голубињак голуждравац голубов -а -о голубиjи; ~ вајцо голиґашка ж. голишавица, голубиjе jаjе голуждравица  голубок -бка х. гипок. голуб, (две, три итд.) дужи; копу кукурицу голубић, голубак до пол гонох копаjу кукуруз до пола голубочка ж. гипок. голубица, дужи голубичица гонїтель х. прогонитељ, голубче -еца с. голубић, голупче гонитељ, гонилац голубчецина ж. голубиjе месо гонїц -їм нєзак. I прех. 1. терати, голубчок -чка х. дем. голубић, гонити; ~ статок на пашу терати стоку голубак на пашу; ~ дакого на чежку роботу голючки -а -е звич. у злученю гонити (терати) кога на тежак рад; 2. а) голи ~ го голцат (голцит) (запрагнути конї) терати, гонити, гольт х. jутро земље дизгинати; б) (трактор, бициґлу и под.) гомбалкаре х. мн. (єд. возити, терати; вон зна ~ авто он уме гомбалкар) коц. рингишпилаши (в.) да вози кола; 3. (давац погонску моц) (они што на сеоске славе долазе са покретати; мотори гоня пумпи мотори разним љуљашкама ради дечjе забаве) покрећу пумпе; II нєпрех. 1. (швидко гомбалка ж. 1. љуљашка; 2. сцекац) кидати, брисати, шибати; (дзецинска вишаца посцелка) вешаљка; гоньме цо скорей бришимо што пре; 3. (у клїтки за птици) вртаљка; 4. техн. ¤~ хибу на дакого бедити, набеђивати, клацкалица (у мотору на вентилима) оптуживати, окривљавати кога; 2. звич. гомбалкац ше -ам ше нєзак. нєпрех. (роснуц; починац роснуц) љуљати се на клацкалици терати; з кореня гонї нови младнїк из гомбац -ам нєзак. љуљати корена тера нов изданак; лоза гонї гомбац ше -ам ше нєзак. љуљати ластари лоза (се) ластари, лоза тера се; ~ на гомбалки љуљати се на ластаре љуљашци гонїц ше -ї ше нєзак. 1. (париц гомерски -а -е хомерски ше – о животиньох) терати се, гонити гомоґени -а -е хомоген се, буцати се, парити се; (о овцох, козох) гомолясти -а -е кртоласт, мркати се, тећи се; (о псох) куцати се; 2. гомољаст; ~ рошлїна бот. гомољача гандр. водати се, вуцарати се гомоль х. кртола, гомољ гонорар х. хонорар гомоним х. ґрам. хомоним гонорарец -рца х. хонорарац гомосексуалєц -лца х. гонорарни -а -е хонораран хомосексуалац гоноровац -руєм зак. и нєзак. гомосексуални -а -е хонорисати хомосексуални гонюха ж. гандр. дроља, гонвед х. ист. хонвед куцаљка, фукса гонем 1. викр. а) (сцекай(ме)) гоняч х. 1. гонич; ~ статку бежи(мо); б) пожури(мо), хаjде(мо); ~ гонич стоке; 2. хаjкач дому, бо будзе падац бежимо кући, jер гоп викр. 1. хоп(а); фук; праве ће падати киша; 2. у функц. пред. са ме сцел хвациц, а я ~ прейґ плота значењем "побећи, киднути"; а ми по таман jе хтео да ме ухвати, а jа хоп(а) другим шоре ~ дому а ми другом преко плота; 2. подражує тупе вдеренє улицом трком побегосмо кући або пад тап, туп; 3. виражує нагле гонєнє є. 1. дїєсл. мен. од гонїц; лапанє до рукох шћап 2. (паренє овцох и козох) мрк гопа викр. оп. гоп гони мн. (длужинска мера за гопак х. гопак (украjинска жем, 300-400 м) дуж ж., лениjа; народна игра) одишли од валалу єдни (двої, трої гопа-са викр. дзец. (х)оп(а), итд.) ~ удаљили су се од села jедну хопса  гоп(к)ац -ам зак. и нєзак. дзец. (випинац ше, буц пишни) бити пун себе, сести узносити се, охолити се, гледати с гопса викр. оп. гопа-са висине (свисока, преко рамена); скочиц гопсац -ам дзец. подбацивати ~ скочити на ноге дете на колену (као да jаше) горе2 прим. з инстр.: ~ брегом гопштур х. коц.: вельки як ~ узбрдице, узбрдо; ~ водом уз воду, велик, висок (човек, коњ); скакац узводно; ~ потоком уз поток; ~ ногами (нарабяц, бегац и под.) як ~ гандр. оп. горебздом; ~ брухом полеђушке, звич. о дзецку скакати (изводити, трчати полеђице; ~ валалом селом, кроз село; и сл.) као будалица; таки як ~ (нїнач по целом селу; ~ задком са истуреном чловек) коjи ниjе ни за шта стражњицом (устаjати, лећи); ~ концом гора ж. планина, гора; вис; ¤ за са оштрицом (шиљком) нагоре; ¤ ~ седем горами преко (иза) девет брда, муром (по муре) ше драпац (ґрабац) преко брда и долина бити у агониjи (у тешкоj болести) горб х. и горба ж. грба; грбина; горебздом присл. 1. (на)главачке, грбача на главу; тумбе; обрациц ~ преврнути; горбати -а -е 1. грбав; 2. горбати 2. прен. наопачке; низбрдо -того х. грбоња, грбавац горе-долу присл. горе-доле горбиц (ше) -им (ше) нєзак. горездном присл. оп. горебздом грбити (се), грбавити (се); горезначки присл. полеђушке, гурити (се) Горват х. Хрват полеђице; на леђа; на леђима; наузнак; Горватка и Горваткиня ж. лєжи ~ лежи полеђушке (на леђима); Хрватица спаднул ~ пао jе наузнак горватски -а -е хрватски горесц ж. кнїжк. мука; невоља горда ж. хорда горец -рца х. горштак горди -а -е горд, поносан горецки -а -е горштачки гордо присл. гордо, поносно горе-чардаш х. заст. оп. гаром гордов х. буре, бачва; каца; ¤ горечни -а -е прен. прегорак, бешедовац як з гордова (мац глїбоки веома горак глас) говорити као из бурета (бачве, гориво с. гориво; погонске ~ бадња); ~ пушкового праху буре погонско гориво; тварде (черстве) ~ барута чврсто гориво; чечне ~ течно (текуће) гордовасти -а -е бачваст гориво гордовик х. дем. буренце, горизонт х. хоризонт бачвица;  револвер на ~ колт горизонтала ж. хоризонтала гордовче -еца с. буренце; ¤ як ~ горизонтални -а -е округао, дебељушкаст, пуначак хоризонталан, водораван гордосц ж. 1. гордост, горилнїк х. горионик поноситост; 2. охолост; пркос гориц -им нєзак. 1. горети; 2. (о горе¹ присл. 1. горе; 2. нагоре, кукурици и под.) подгоревати навише; 3. а) пойсц/исц ~ горйовити -а -е горовит; поскупети/поскупљивати; кукурица брдовит пошла ~ кукуруз jе поскупео; б) (о горкави -а -е горкаст, нагорак; ценох) порасти/расти; цени пошли ~ опор цене су порасле; в) стануц/ставац ~ горки -а -е 1. осн. и прен. горак; устати/устаjати (после спавања или из ~ лїк горак лек; 2. љут; ~ паприґа љута седећег одн. лежећег положаjа); паприка; ~ палєнка љута ракиjа; ¤ ~ як ставайце ~ , бо уж дзень устаjте, jер jе полїнче горак као пелин (чемер); ~ већ дан; ¤ ~ себе нєсц, тримац себе ~ пилула горка пилула  горкнуц -нєм нєзак. горчати, jако неприjатно; кед дознал вистку, горакнути було му ~ кад jе сазнао вест, било му jе горко присл. осн. и прен. горко jако неприjатно; ¤ ~ аж да ше чловек горкосц ж. горчина (мозоґ) влапи (барз горуцо) врућина jе гормони х. мн. (єд. гормон) мозак да проври; аж му ~ вруће му jе хормони под ногама; ~ (горучава) як у пецу горн х. и горна ж. (файта врућина jе као у паклу труби) хорн, хорна горуцосц ж. 1. врућина; горнист -та и горниста -ти х. врелина; жар, жаркост; 2. висока хорнист(а) температура; на 100 ґради горуцосци горнї -я -є горњи; ~ цек рики на температури од 100 степени горњи ток реке; ~ гранїчна вредносц горучава ж. врућина; врелина; мат. горња гранична вредност; горнї жега, жара пасма дружтва горњи слоjеви друштва; горучка ж. мед. врућица, ~ (верхня) видлїца анат. горња вилица температура; грозница;  златна ~ Горняк х. "Горњак" (назив коjим златна грозница; ¤ аж ~ на мнє ишла су сремски Русини досељени из северне (вишла) пробио ме хладан зноj; Мађарске звали касниjе досељенике, сплєтац як у горучки булазнити коjи су дошли са Карпата, из тзв. горучков(и) -а -о/-е 1. Горње земље) грознички, грознични; ~ бешеда горньовидлїцов(и) -а -о/-е и бунцање; 2. грозничав горньовидлїчни -а -е анат. горцмолїц ше -їм ше нєзак. горњовилични врпољити се горовити -а -е оп. горйовити горчина ж. горчина город х. град; студентски ~ горчиц -им нєзак. горчити; студентски град паприти городоначалнїк х. горчица ж. бот. 1. горчица градоначелник (Microcala filiformis); 2. слачица городски -а -е градски (Brassica nigra, Sinapis alba) городчик х. дем. градић, горшац ше -ам ше нєзак. 1. варошица љутити се; протестовати; говорити гороскоп х. хороскоп љутито; 2. безос. погоршавати се, бити горочка ж. дем. горица (постаjати) горе; од тих лїкох ше му горски -а -е планински, горски; горшало од ових лекова му jе било горе брдски горше присл. комп. горе гортикултура ж. хортикултура горши -а -е комп. гори; ¤ єден ~ горуци -а -е 1. врућ; врео; ~ вода од другого (шицки єднаки нєдобри) не врућа вода; 2. прен. врео, ватрен, зна се коjи jе гори страствен; горуци чувства врела горяк х. (полєшовач) горан(ин) осећања; ~ поцилунок ватрени горяци -а -е горући; жарки; ~ пољубац;  ~ пасмо, ~ пояс ґеоґр. любов жарка љубав жарки поjас; ~ проблем горући горяцо присл. са жаром, са пуно проблем; ¤ нє лапац за горуце (нє жара таргац ше за найчежшу роботу) не горяцки -а -е (од горяк) грабити се за послом, не прекинути се горански од посла; измицати леђа госпитант х. хоспитант горуцо присл. 1. вруће; врело; госпитовац -туєм зак. и нєзак. жарко; ватрено; нєшка барз ~ данас jе пед. хоспитовати jако вруће, данас jе велика врућина; 2. господарски -а -е заст. привредни, економски готел х. хотел господарство с. заст. привреда, готелиєр х. хотелиjер економиjа готелски -а -е хотелски; ~ Господнї/господнї -я -є змесценє хотелски смештаj Господњи/господњи;  лїта (року) Готентоти х. мн. (єд. Готентот) господнього (того и того) заст. лета Хотентоти господњег (тог и тог) готове 1. слов. наравно; ~ же Господь/господь -да х. рел. придзем наравно да ћу доћи; 2. викр.: и Господ/господ; ¤ господи! господе ~ ! и готово!; так будзе як я гварим и ~ боже!, буди бог с нама! ! тако ће бити како jа кажем и готово! госц х. 1. гост; 2. (поволани госц) готовенє с. припремање; званица припрема; ~ єдзеня припремање хране госценє с. 1. гошћење; гозба; 2. готови -а -е 1. (закончени) готов; чашћење полудзенок ~ ручак jе готов; я ~ (я госцец х. мед. реома; ¤ таки як закончел) jа сам готов; 2. (порихтани) кед би го ~ покруцел погнут, савиjен, спреман, готов; 3. сигуран; кед дзеци деформисан у телу забуду язик родичох, то за народ ~ госцина ж. 1. гозба; 2. свечани конєц ако деца забораве jезик ручак или вечера; 3. заст. (полудзенок у родитеља, то jе за народ сигуран краj; 4. млодей другей нєдзелї по свадзби) готови [пенєжи] мн. готовина; ¤ вжац велики гости; ¤ як на госцини (було [себе] за готове примити здраво за шицкого вельо) као у кума на части готово, узети што за готову ствар; ~ госцинни -а -е ридк. оп. чловек (узрети, одроснути чловек) госцолюбиви свршен човек; и готове и мирна Босна госцинов(и) -а -о/-е оп. (Бачка); положиц дакого пред готове госцински (1) (пред готову ствар, пред готови факт) госцинска -кей ж. гошћа ставити кога пред свршен чин; присц госцински -а -е 1. гозбен; 2. на готове (кед уж поробене) сести на гостински; ~ хижа гостинска оседлана коња соба готовина ж. оп. готови (4) госциц -им нєзак. гостити, готовински -а -е готовински угошћавати; частити готовиц -им и -туєм нєзак. госциц ше -им ше нєзак. гостити спремати, припремати; ~ вечеру се; частити се спремати вечеру; ~ ствари на драгу госцованє с. гостовање спремати ствари за пут госцовац -цуєм нєзак. гостовати готовиц ше -им ше и -туєм ше госцолюбиви -а -е гостољубив, нєзак. спремати се, припремати се гостопримљив готовосц ж. спремност, готовост госцолюбивосц ж. и готовс: на ~ ! воєн. на готовс! госцолюбиє с. гостољубивост, гохштаплер х. хохштаплер гостољубље гохштаплерство с. госцоприємни -а -е оп. хохштаплераj госцолюбиви гоч І злуч. допусни 1. макар, госцоприємносц ж. и мада, иако; красна хвиля, ~ анї нєт госцопримство с. гостопримство, слунка лепо jе време макар и нема гостопримљивост сунца; 2. удвойнїсцени гоч... гоч а) гот викр. на коня при ораню и био... био, био... или; кажди пред под. (направо) десно законом єднаки, ~ є богати, ~ худобни готар х. оп. хотар сваки jе пред законом jеднак, био он богат или сиромашан; б) било... било; на ~ узимати/узети кога на тапет (на гибай ~ сам ~ з пайташом дођи било сито и решето); присц на ~ доћи на сам било са другом; ІІ слов. за творенє тапет заменовнїцких и присловнїцких виразох граблї мн. грабље макар, ма, било;  ~ дзе присл. 1. било грабов -а -о грабов; ~ древо где, макар где, ма где; 2. било куд(а), грабовина; ~ лєшик грабик макар куд(а), ма куд(а); ~ кадзи присл. градза ж. грађа било куд(а), макар куд(а), ма куд(а); градзель х. поль. (часц плуга) икамо, икуда; ~ кеди присл. било гредељ кад(а), макар кад(а), ма кад(а); икада; ~ градка ж. 1. леjа; цветњак; 2. кельо присл. било колико, макар буд. кровна греда, гредина (в.) колико, ма колико; ~ лєм бар; било; ~ граждан х. грађанин хто зам. било ко, макар ко, ма ко; ико; ~ гражданка ж. грађанка хтори/котри -а -е зам. било коjи, макар граждански -а -е грађански коjи, ма коjи; било какав, макар какав, гражданство с. грађанство ма какав; ~ цо зам. било шта, макар грамота ж. повеља;  дац на шта, ма шта; свашта; ~ чий -я -йо зам. грамоти церкв. дати за задушнице, дати било чиjи, макар чиjи, ма чиjи; ичиjи; ~ за црну мису як присл. било како, макар како, ма грамотални -а -е: ~ служба како, какогод; икако; ~ яки -а -е зам. [Божа] задушнице, црна миса било какав, макар какав, ма какав; гранє¹ с. (од грац¹) свирање; икакав; нє ~ як присл. не макар како, не свирка било како; лепо, добро; нє ~ яки не гранє² с. (од грац²) греjање макар какав, не било какав; леп, добар; гранїца ж. 1. граница; ¤ ~ би цо було (гоч цо ше случи) по державна ~ државна граница; 2. сваку цену, било што било, ма се (иножемство): пойсц за гранїцу ломила небеса; ~ дораз пукнєш нє отићи у иностранство; врациц ше будзе так як ти сцеш макар се споза гранїци вратити се из поставио на главу; ~ цо! свашта!, без иностранства;  Воєна ~ (країна) ист. везе!, причам ти причу!; таки ~ яки Воjна граница (краjина); горня и долня (чловек меншей вредносци и статуса) ~ (температури, рокох и под.) горња и свакакав човек доња граница (температуре, година и граб х. бот. граб (Carpinus сл.) betulus); 2. (як материял) грабовина гранїчар х. граничар грабац -бем нєзак. поль. 1. гранїчиц ше -им ше нєзак. (зберац з граблями або грабелками) граничити се грабити, купити, скупљати; грабљати, гранїчни -а -е гранични; ~ грабуљати; ~ сцернянку грабити преход гранични пролаз стрњиште; 2. (ровнац жем з гранїчнїк х. 1. тран., метал. грабелками) грабљати, грабуљати граничник; 2. (гранїчни камень) грабач х. поль. купилац граничњак грабачка ж. поль. 1. (запрагна грац¹ граєм нєзак. 1. свирати; 2. справа за грабанє) коњске грабље; 2. (видавац характеристични звук – о (жена) купилица мачки) прести; ¤ ~ з даким (буц блїзши грабеж х. грабеж х. и ж. з даким як з другима) дувати с ким у грабелки мн. грабуље, грабљица jедну тикву (у jедан рог) (в.) грац² (ше) греєм (ше) греjати грабельки мн. коц. оп. грабелки (се) грабки мн.: брац/вжац дакого гращков -а -о грашков; од грашка;  ~ юшка (юха) кул. чорба од бикич. сос од гљива (коjи се припрема грашка за Бадњи дан) гращок -щку/-щка х. бот. грибки ж. мн. (єд. грибка) оп. грашак;  дзиви ~ бот. зечак (Pisum печарочки arvense); сладки ~ шећерац; ¤ ма таку грива ж. грива твар як кед би на нєй дябли ~ гривати -а -е гривнат тлачели подшм. (ма од покох рапаву гривна и гривня ж. (українска твар) има рохаво (рошаво, богињаво) монета) гривна лице григориянски -а -е гребац -бем нєзак. 1. (риц з грегориjански; ~ календар руками, лабами и под.) копати; 2. (о грегориjански календар дробизґу) чепркати; кури гребу у квецу гриженє с. 1. дїєсл. мен. од кокошке чепркаjу по цвећу; 3. (биц з гризц (ше); 2. (знємирена совисц) предню ногу до жеми – о коньови) грижа; ~ совисци грижа савести копати ногом; знємирени конь гребе грижня ж. мед. 1. (боль у бруху) узнемирен коњ копа ногом; ¤ аж гребац грижа; 2. дизентериjа (барз дацо жадац, барз ше намагац за гризц -ижем нєзак. 1. (огризац) дачим) копати (радити) рукама и ногама гристи, глодати; пес гриже косц пас гребенїк х. чешљара (в.); четкара гризе кост; 2. грицкати, гристи; миша (в.) гриже деску миш грицка даску; 3. беш. гребеняр х. чешљар серб. (цвенкац – о рибох) гристи; ¤ гребенясти -а -е чешљаст гриже го совисц гризе га савест гребень х. 1. чешаљ; 2. (у гризц ше -ижем ше нєзак. взаєм. когута, кури) креста; 3. ґеоґр. гребен повр. 1. гристи се; 2. (вадзиц ше, гребеньчок -чка х. дем. чешљић нємириц ше) гложити се греда ж. 1. греда; 2. буд. (главна гримац -ам и гримоциц -им воздлужна греда хижи) слеме, греда, нєзак. бучно вући, гурати, гребати и сл.; тетива; ¤ буц (лєжац) под греду заст. цо гримаш з тим карсцельом?! што (лєжац у труни наштред хижи – о вучеш тако ту столицу?! умартому) бити (лежати) на одру грих х. 1. грех; 2. грехота; ¤ ~ нє гредка ж. коц. оп. градка (1-2) идзе до устох алє з устох ниjе грех оно Грек х. Грк што се поjеде (кад jе пост), већ оно што грекиз(е)м -зму/-зма х. грецизам се каже; най му бог грихи пребачи Грекиня ж. Гркиња бог да му душу прости грекокатолїк х. церкв. гришиц -им нєзак. грешити гркокатолик гришка ж. грешка грекокатолїкиня ж. гришни -а -е 1. грешан; 2. гркокатоликиња гришни -ного х. грешник; 3. гришна грекокатолїцки -а -е х. -ней ж. грешница гркокатолички гришнїк х. оп. гришни (2) грецки -а -е ридк. оп. гречески гришнїца ж. оп. гришни (3) гречески -а -е грчки;  ~ гришно присл. грешно любичица оп. мидлянка гришносц ж. грешност гречка ж. бот. хељда гришочка ж. дем. грешчица (Fagopyrum esculentum Moench) гроб х. гроб; ¤ буц з єдну ногу у греячка ж. греjалица гробе бити (стаjати) с jедном ногом у гриби х. мн. бикич. гљиве (оп. гробу; нагнац дакого до гроба отерати печарки); мачанка з грибох кул. кога (пре времена) у гроб; обрациц ше у гробе преврнути се (окренути се) у гробу гори ґеоґр. громадне планине гробар х. гробар; ¤ як кед би громки -а -е громак сцекол гробарови спод лопати (барз громко присл. громко слаби, бляди) као да jе из гроба устао, громобран х. громобран, живи мртвац муњовод гробик х. дем. гробић, гробак громовнїк х. митол., рел. гробни -а -е и гробов(и) -а -о/-е громовник гробни грот х. 1. (отвор) гротло; 2. а) грожаци -а -е претећи (на тлачарки) доб (в.); б) (у млїну, на грожба ж. заст. оп. гроженє витернїци, велькей лупачки) кош; в) (на гроженє с. претња сеператору за млєко) левак гроженко с. дем. 1. грожђенце; груби¹ -а -е 1. дебео; ~ мур 2. (бобка грозна) бобица; 3. (сухого дебео зид; ~ древо дебело дрво; груби грозна) грожђица ноги дебеле ноге; 2. крупан; велик; ~ грожиц -им и грожиц ше -им ше чловек крупан човек; падал каменєц ~ нєзак. претити; грожел ше им же их як голубово вайцо падао jе лед крупан будзе тужиц претио им jе да ће их као голубиjе jаjе; груби капки дижджу тужити; грожел ше ми з кияком крупне капи кише; ~ зарно крупно претио ми jе мотком зрно; ~ мука крупно брашно; почал грожнє присл. заст. (барз, падац ~ шнїг почеле су падати крупне моцно) страшно; ~ го вилал страшно га пахуљице снега; 3. (глас) дебео, дубок; jе изгрдио (испсовао) 4. груби -бого х. кул. штрудла; ~ з гроз х.: з [вельким] грозом маком (з орехами, зоз сиром) штрудла присл. оп. грозом са маком (са орасима, са сиром); 5. грознар х. грожђар груба -бей ж. трудна;  ~ пасуля бот. грозно с. грожђе; виново ~ , ~ пасуљ пребранац; ~ черево анат. на вино винско грожђе; столне ~ стоно дебело црево; груби дзвери зимска грожђе; сухе ~ суво грожђе, грожђице; врата; груби лїстки оп. камена ружа;  дзиве ~ бот. вињага (Vitis silvestris); ¤ груби на квасу оп. под рейтеши квашне ~ (о чежко досцигуюцим) груби² -а -е груб; ~ справованє кисело грожђе грубо понашанє; ~ виробок груба грознов(и) -а -о/-е грожђани; ~ израда цукер хем. грожђани шећер грубина ж. 1. а) дебљина; б) грозом присл. заст. веома крупноћа; 2. заст. (платно своєй љут(ит)о; претећи роботи) домаће платно гром х. гром; вдерел ~ ударио jе грублє с. кочањ, срце; ¤ замарз гром; ¤ як ~ (як перун) з ясного нєба як ~ озебао (прозебао) jе до кости (до као гром из ведра неба костиjу) громада ж. 1. гомила; ~ дзеци грубнуц -нєм нєзак. 1. дебљати; (дзецох) гомила деце; 2. (зруцани стебло грубнє стабло дебља; 2. предмети) гомила; хрпа; крш крупњати; бобки грозна грубню громадасти -а -е гомиласт;  бобице грожђа крупњаjу; глас му громадасти хмари ґеоґр. гомиласти грубнє глас му гкупња облаци грубo присл. (брутално) грубо громадзиц (ше) -им (ше) нєзак. груболупи -а -е дебелокор гомилати (се) грубоноги -а -е дебелоног громадка ж. 1. дем. гомилица; грубоскори -а -е дебелокожан; 2. (виламаней кукурици на полю) гомила дебелокор громадови -а -о/е: громадово грубoсц¹ ж. оп. грубина (1-2)  грубoсц² ж. грубост грушковача ж. оп. грушков (2) грубши -а -е: з грубшого оп. з грушочка ж. 1. дем. крушкица; векшого (под векши) 2. сиjалица, жаруља груда ж. 1. (на нєровней жеми) грушочков(и) -а -о/-е сиjалични грудва, џомба; груди на драги џомбе на гу викр. 1. а) за виражованє путу; 2. грудва; грумен; ~ сира грудва гнїву, осудзованя, нєприємного сира физичного чувства и под. ху; фуj; гу, нє грудка ж. 1. дем. грудвица, ганьбиш ше! ху, срам те било!; гу, алє груменчић; 2. а) крупица, громуљица; ~ горуцо ху, ала jе врућина; б) за муки у цесту крупица брашна у тесту; виражованє чувства жими уу, бр; гу, б) згрушак, угрушак; ~ стиднутей як жимно! уу, што jе зима; в) за креви угрушак усирене крви виражованє нєсцерпеня ух; гу, та дзе грудкавиц (ше) -им (ше) нєзак. є?! ух, па где jе?!; 2. удвойнїсцене гу-гу оп. грудковац (ше) за виражованє винїмкового грудкасти -а -е громуљичав, интензитета даякей дїї, прикмети и крупичав под. уха; гу-гу, алє нам будзе крашнє грудкац (ше) -ам (ше) и на морю уха, ала ће нам бити лепо на грудковац (ше) -куєм (ше) нєзак. мору згрушавати (се); згушњавати (се) губа ж. коц. сунђер грудковити -а -е грудвичав губаби ж. мн. (єд. губаба) груднїца ж. млєк. грудњача, (дзецинске бависко) топови; ¤ мегки як сирница губаба  мекан као свила; шедзи як грун х. заст. узвишење, губаба оп. шедзи як балєґа (под брежуљак балєґа) грункац -ам нєзак. гроктати (о губабац ше -ам ше нєзак. топати прасићима) се грунковити -а -е брежуљкаст, губибанда и губиновта ж. и х. хумовит квариша, квариигра грунок -нка х. хумка, хумчица; губиц -им нєзак. 1. кварити; ~ брежуљак мотор кварити мотор; ~ розположенє грунт х. 1. (жемови пошед) кварити расположење; ~ заруки грунт; 2. тле кварити веридбу; ~ дзецко кварити грунтови -а -о/-е и грунтовни -а дете; 2. крњити; ~ дачий угляд крњити -е 1. земљишни; ~ (жемова) кнїжка нечиjи углед; 3. заст. убиjати, земљишна књига; 2. фундаменталан, уништавати; ¤ ~ шор дакому оп. под темељан шор грунтовнїца ж. адм. губиц ше -им ше нєзак. з розл. грунтовница знач. кварити се грунтовнїчар х. грунтовничар губка ж. 1. а) (єдна зоз грунчок -чка х. дем. хумак, сплєцених часцох штранґа, варґоча и хумчица под.) струка; шпарґа о два губки грушка ж. (древо и плод) двострук канап; б) канап; 2. дем. коц. крушка сунђерић грушков -а -о 1. крушкин, гугнави -а -е (х)уњкав, коjи крушков; од крушке; 2. грушкова -вей говори кроз нос ж. и ~ палєнка крушковача, крушка; ◊ гугнаво и на ~ присл. (на нос) ~ ликер крушковац; ~ овоцнїк крушик; (х)уњкаво, кроз нос; бешедовац на ~ ~ древо (як материял) крушковина; ~ говорити кроз нос сок сок од крушке гуґеноти х. мн. (єд. гуґенот) ист. хугеноти гук¹ х. 1. шум, хук; жубор; хук, гудаци х. мн. (єд. гудак) хука; ~ морских габох шум морских музиканти, свирци, музика; ¤ гудаци валова; ~ потока жубор потока; ~ бурї ми у бруху граю (барз сом гладни) хука буре; 2. бука; ~ на улїцох бука на завиjа ми у желуцу, крчи ми у трбуху, улицама; 3. одjек крче ми црева; достанєш (да ци, враци гук² х. нагон за парењем код ци пенєжи, длуство и под.) док будзе свиња; швиня ма ~ оп. швиня би ше бог гудацох плациц (нїґда нє гукала (под гукац ше) достанєш) добићеш (даће ти, вратиће гукац -а нєзак. (оплодзовац – о ти новац, дуг и сл.) на Јурjево корназови) букарити гудацки -а -е музикантски, гукац ше -а ше нєзак. и зак. свирачки;  ~ смола калафониj (париц ше – о швиньох) букарити се, гудляц -ям нєзак. (сцискац, гонити се, цвелати се; швиня би ше гужвац) мељати, мељавити, гужвати, гукала свиња тражи брава гњецати гулагопки ж. мн. (єд. гулагопка) гудляц ше -ям ше нєзак. хулахопке (гужвац ше под прициском) мељати се, гуляц -ям нєзак. (закруцац) гужвати се, гњецати се; реже шунку з увиjати тупим ножом, та ше шунка гудля сече гульдац -ам нєзак. оп. гультац шунку тупим ножем, па се шунка гњеца гультац -ам нєзак. 1. (гужвац, (муља) сцискац) гужвати, стискати, мељати, гужва ж. 1. (дрилянє, сцисканє) мељавити; 2. прен. (круциц, циґанїц) гужва, стиска, тиска; кркљанац; метеж; причати измишљотине, свашта гунгула; (за робу) навала; 2. поль. причати; лагати (капча на драбинки коча хтора трима гумани -а -е хуман льовч) гужва гуманиз(е)м -зму/-зма х. гужвац -ам нєзак. з розл. знач. хуманизам гужвати; ~ шмати гужвати одећу; гуманизовац (ше) -зуєм (ше) комбайн гужва кукуричанку (нє реже зак. и нєзак. хуманизовати (се) добре) комбаjн гужва кукурузовину гуманист -та и гуманиста -ти х. гужвац ше -ам ше нєзак. хуманист(а) гужвати се гуманистични -а -е гужваци -а -е коjи се лако гужва; хуманистички ломљив гуманитарец -рца х. гужере с. (долня часц снопа) хуманитарац глава (в.), стрњика (в.) гуманитарни -а -е хуманитаран гуздолїц ше -їм ше нєзак. гуманосц ж. хуманост стискати се; гуздоля ше пецеро на гумно с. гумно, стражње лавочки стискаjу се петоро на клупи двориште гуй викр. за виражованє гумор х. хумор; ¤ чарни ~ црни чувства нєприємносци, обридлосци, хумор одбойносци фуj; брр; ~ , як горуцо! фуj, гумореска ж. хумореска како jе вруће!; ~ , як жимно брр, што jе гуморист -та и гумориста -ти х. хладно хуморист(а) гуй-буй 1. присл.: ~ поробиц гумористични -а -е (нашвидко, нїяк) збрзати, отаљати, хумористички склeпaти, згрувaти, збубaти, збркљaти, гумус х. хумус збрљaти; 2. у функц. атр.: вон таки ~ гумусни -а -е и гумусов(и) -а он jе свакакав -о/-е хумусни  гундер х.: єст их там єден ~ има (бруху) му ґравчи крче му црева их тамо цела гомила; полни ~ пуно, гуркац -ам нєзак. оп. гуркотац много гуркашнїца ж. црево (дебело Гуни х. мн. (єд. Гун) ист. Хуни свињско за пуњење крвавица) гункли мн. коц.: бер ~ на гуркнуц -нєм зак. осн. и прен. пункли и трац ше пакуj се, покупи се гугутнути, гукнути и одлази гурков -а -о: ~ масц (масц на гунски -а -е (од Гуни) хунски верху у котлє у хторим обарени гурки) гунцут х. мангуп; обешењак дрождина (в.) гунцутка ж. женска особа гуркотанє с. гугут мангуп одн. обешењак гуркотац -ам нєзак. осн. и прен. гунцутски¹ -а -е мангупски; гугутати, гукати обешењачки гуркотаци -а -е гугутав гунцутски² присл. мангупски; гурчанє с. бука; бруjање обешењачки гурчац -чим нєзак. 1. (о мотору гунцутство с. мангуплук, и под.) бруjати; бректати; бучати; мангупариjа; обешењаштво радити; 2. (о вреценку и под.) врндати; гунцутшаґ х. заст. оп. 3. (у жалудку) крчати, бурлати; ¤ аж гунцутство му у бруху гурчи крче (круле) му гупуй оп. упуй црева, бурла му у трбуху гур и повторене гур-гур викр. гурчиц -им нєзак. коц. оп. за виражованє швидкей дїї, руху (х)опа; гурчац дум; витор задул, а кридло капури ~ и гусар х. ист. воєн. хусар, уланер; заварло ше ветар дуну, а крило капиjе коњаник дум и затвори се гусарски -а -е хусарски гура¹ ж. 1. галама, метеж; 2. гусити х. мн. (єд. гусит) ист. ужурбаност, трка, фрка; 3. (за робу) хусити jагма, навала, гурњава гуситски -а -е (од гусити) гура² викр. ура хуситски гурабура ж. парада, циркус; гуска ж. гуска; ¤ нє за гуски општа гужва шено [бо го розцагаю] (то нє за тебе, гурка ж. 1. кул. џигерњача; ти тому нє дорос) ниjе за гуску сено; jетрењача, jетреница; 2. (цива на пецу як на гуску вода, як кед на гуску води за дим) чунак, лула; 3. (черево за плюшнєш (нє вредзи му гуториц, нє полїванє) црево, шлаух; 4. (шлїд на целу реаґує) као да камену говориш, као од вдереня корбача и под.) прутак; 5. глувоме добро jутро; мртав хладан гурки мн. црева; ¤ буц шицким гусков -а -о гушч(и)jи гурком конєц  знати шта jе цар гуснуц гушнєм нєзак. 1. гуснути вечерао; водити туђу бригу; випущиц (се); 2. (при вареню) укувавати се дакому гурки (бураґи) (розпарац брух густави -а -е подоста густ, дакому) исукати (просути) коме црева; о погуст єдну гурку (барз худи – о чловекови або густи -а -е густ; ¤ ~ як щец животинї) го(р)џав (в.), скоџав (в.), (барз густи – о мархви и под.) густ као jедноцрев (в.), као глиста; сто му четка гурки! (благше лаце) сто му громова; густо присл. густо, нагусто такой (дораз) му (ци и др.) гурки густосц ж. и густота ж. (бураґи) виду подшм. (о даким, звич. о густоћа, густина; ~ населєносци дзецку, цо ше лєм дакус повредзел, а густина насељености йойчи) поиспадаће му цревца; у гуркох гуториц -им І зак. рећи, казати; гуторел же придзе рекао jе да ће доћи; кожа; ¤ од жими ~ цело по мнє (на ІІ нєзак. 1. говорити; казивати; гутори мнє) од хладноће сам се наjежио му як ма поробиц говори му како треба гушля ж. виолина да уради; його поступок гутори сам за гушляр х. ридк. виолиниста себе његов поступак говори сам за себе; гушльов -а -о виолински; ~ 2. причати; 3. (на дакого – циґанїц) куфрик виолинска футрола;  ~ ключ набеђивати, клеветати, лагати; ¤ ~ муз. виолински кључ дакому дацо на розум (же би гушльочка ж. оп. гушелька мерковал, же би добре запаметал) гущава ж. 1. жбун, грм; 2. говорити коме да прими к срцу, да жбуње, шикара, густиш, честар добро запамти; най гутори хто цо сце гуя¹ присл. у функц. пред. (я у своїм становиску цалком (конєц): а) гуя! (готове з дачим, прешвечени) нека каже ко шта хоће препадло) свршено jе!, готово jе!; ~ , гутя ж. дзец. вунена марама мушиме ше помириц з утрату готово Гуцули х. мн. (єд. Гуцул) Хуцули jе, морамо се помирити са губитком; (етничка група у западноj Украjини) тераз уж ~ , з тей скори нє можеме гуч и у злученю гуч-гучага викр. сада jе готово, из ове коже никуд; ~ за одганянє гускох гус, гуса шицкому оде маст у пропаст, пиши гучанє с. шум, шумор; хук, кући пропало [jе]; б) (при гроженю, хука, бука; жубор; бруjање; зуjање; виражованю страху) тераз ци ~ сад ти одjек, одзвањање jе амен, сад си готов; мушиме оталь гучац -чим нєзак. 1. а) (о рики, сцекнуц, иншак нам будзе ~ морамо габох и под.) шумети, хучати; б) (о одавде побећи, иначе смо готови потоку) жуборити; 2. а) (о дзвонох и гуя² ж. коц. неодређено краће под.) бруjати; зуjати; б) прен. време (нпр. пола часа, jедан час); неко (приповедац) бруjати; 3. (о витру) време; одспал два-три гуї одспавао jе хуjати; 4. (одгуковац) орити се, jечати, неко време одjекивати; одзвањати гучаци -а -е хучан, хуктав, шуман, бучан; ~ ричка хучна речица гучни -а -е оп. гучаци гушатко с. дем. гушче Ґ гушатков -а -о: ~ фарба гушчиjа ґа викр., звич. повторени, боjа; ~ квице, ~ трава оп. лампащик означує глас гуски га гушачка ж. (гуши вируток) ґабарит х. габарит; ~ драги гушчевина, гушчиjак габарит пута гуше -еца с. гушче; ¤ жовти як ~ ґавиял х. зоол. гавиjал (хорого випатрунку) жут као восак ґаґац -ам 1. (о гускох) гакати, гушелька ж. дем. и гипок. граjати; 2. прен. граjати, галамити виолиница ґаґор -ґру/-ґра х. 1. гркљан; гушенїца ж. 1. зоол. гусеница; гуша; 2. (часц живинского меса) врат; ¤ 2. техн. гусеница, трака; 3. гушенїци лапац ше (хватац ше) за ~ хватати се мн. кул. пржени десерт од брашна, за гушу; наєсц ше по ~ наjести се до млека и jаjа грла; уж му по ~ дошло му jе до врата гушенїцар х. зоол., техн. (грла), догорело му jе до ноката, гусеничар дозлогрдило му jе гушецина ж. гушчетина ґаґорки ж. мн. (єд. ґаґорка) кул. гуши -а -е гушч(и)jи; ◊ ~ хлївок гркљанчићи, пужићи гушчарник; ~ цело (пупенци) гушчиjа  ґаґрац -ам нєзак. експр. ґаздованє с. 1. дїєсл. мен. од галамити; цо ґаґраш тельо!? што си се ґаздовац; 2. газдинство, имање тако разгаламио!? ґаздовац -дуєм нєзак. газдовати ґаґров(и) -а -о/-е гркљански ґаздовски -а -е 1. газдински; ~ ґад х. прен. гад; ґаду єден! гаде син газдински син, газдић; 2. jедан! домаћински; 3. ридк. економски ґадзиц ше -им ше нєзак. гадити ґаздовство с. 1. газдинство; 2. се; гнушати се домаћинство, кућанство; 3. (школски ґадлїви -а -е гадљив предмет) домаћинство; 4. заст. ґадни -а -е беш. 1. прљав; ґадни привреда ми руки прљаве су ми руке; 2. гадан ґазела ж. зоол., лит. газела ґадосц ж. гадост ґазификация ж. гасификациjа ґаду-ґаду нєпрем. у функц. пред. ґазловац -луєм нєзак. 1. газити, бла-бла, врндаj и дрндаj; ¤ ми ґаду-ґаду изгазити (уништавjући, правећи а пси у крупох (ми навелько бербляме, штете); люцки статок му ґазлує жем а на роботу нє меркуєме) одоше коњи у туђа стока му гази њиву; 2. (о самцох зоб живини) газити; 3. табати, утабавати ґажаци -а -е: ~ поверхносц ґаз-маска ж. гас-маска тран. газећа површина ґазни -а -е оп. ґазов(и) ґажиско с. тран. газиште ґазов -а -о коровски;  ґазово ґажиц -им нєзак. 1. газити; рошлїни оп. коровчово рошлїни табати, тапкати; 2. (оплодзовац – о ґазов(и) -а -о/-е гасни; ~ годзина дробизґу) газити, растити гасни сат;  ~ ґанґрена вет. шуштавац ґажиц ше -и ше нєзак. ґазовити -а -е гасовит; ~ стан (оплодзовац ше – о дробизґу) газити се, гасовито стање растити се ґазовод х. гасовод ґаз х. 1. коров; 2. гас, плин; 3. ґаз-сайла ж. тран. гас-саjла (шмеце по роштованю зарна) очинци, ґайба ж. гаjба оредине;  дац ~ дати гас ґайґеров -а -о: ~ апарат физ. ґаза ж. мед. газа гаjгеров броjач ґазда ж. 1. з розл. знач. газда; 2. ґайдаш х. гаjдаш господар; ¤ нє знац хто ~ не зна се ни ґайде с. нєпрем.: ~ ци ище ко пиjе ни ко плаћа; таке як без ґазди [твойо] (благше лаце) славу ли ти твоjу, Алайбегова слама ћаћа те закартао ґаздашаґ х. заст. газдинство, ґайди мн. муз. гаjде; ¤ було ~ оп. имање (оп. ґаздовство) було и бруґи и ґайди (под бруґа) ґаздзиц ше -им ше нєзак. ґалаґоня ж. 1. бот. глог (поставац ґазда) газдити се, кућити (Crategus L.); 2. (плод) глогиња; 3. кућу (древо як материял) глоговина ґаздинїн -а -о оп. ґаздиньов ґалаґоньов -а -о глогов; ~ ґаздиня ж. 1. газдарица; 2. палїчка (палїца) глоговац, глоговача домаћица; школа за ґаздинї домаћичка ґаладзиц -им нєзак. 1. балегати, школа избацивати измет; унеређивати; 2. jести ґаздинька ж. дем. и гипок. разбацуjући jело; брљати, свињити; 3. газдарица прен. пљувати; ~ свойо родзене гнїздо ґаздиньов -а -о 1. газдаричин; 2. пљувати у своjе рођено гнездо; ¤ ~ домаћичин руки прљати руке ґаздиньски -а -е домаћички ґаладни -а -е 1. алав, ґаздов -а -о газдин прождрљив, ждерав, халапљив; 2. ґаладни -ного х. оп. ґаладнїк галопираjући; ~ туберкулоза мед. ґаладнїк х. алавац, галопираjућа туберкулоза прождрљивац, ждера, ждероња, ґалоповац -пуєм нєзак. халапљивац галопирати ґаладнїца ж. алавица, ґалопни -а -е и ґалопов(и) -а прождрљивица, халапљивица -о/-е галопни ґаладносц ж. алавост, ґалски -а -е галски;  ~ когут прождрљивост, халапљивост (символ Французкей) галски петао ґалаксия и ґалактика ж. ґама ж. муз., прен. гама;  ~ зарї галаксиjа, галактика физ. гама зраци ґалактични -а -е галактички, ґамба ж. усна; ¤ випульовац галактични ґамби (на знак увредзеносци и под.) ґалама¹ ж. беш. серб. галама прћити усне; прекривяц/прекривиц (оп. лярма) ґамби (виражиц нєзадовольство) ґалама²: бавиц ше на ~ коц. (на)правити кисело лице играти се жмурке ґамбати -а -е уснат ґалант х. галант ґамбовац -буєм нєзак. 1. ґалантерия ж. галантериjа блебетати; 2. (безочно одвитовац) ґалантни -а -е галантан брецати се; дрско одговарати ґалантносц ж. галантност ґамбов(и) -а -о/-е уснени; ґалванизация ж. галванизациjа ґамбово консонанти фон. уснени ґалванизовац -зуєм зак. и нєзак. сугласници галванизирати ґамбовозубни -а -е фон. ґалвански -а -е ел. галвански усненозубни ґалеб х. зоол. галеб ґамбочка ж. дем. усница, ґалерийни -а -е галериjски усничица ґалерия ж. галериjа ґамила ж. зоол. камила, дева ґалета ж. зоол. 1. (обмоток ґамилар х. (поганяч ґамилох) мотильових гушенїцох) чахура, лутка; 2. камилар (обмоток гадвабней буби) галета, ґамилов -а -о камиљи запредак ґанґрена ж. мед. гангрена ґалетка ж. оп. ґалета (1) ґанґстер х. гангстер ґалєр х. крагна, оковратник;  ґанґстерски -а -е гангстерски резанки як ґалєри оп. под сабол- ґаньч х. недостатак, мана; ґалєри минус; то му ~ то му jе недостатак ґалєрош х. (файта голуба) ґаньчитель х. кудилац гривњаш, глушац ґаньчиц -им нєзак. кудити, ґалєрчок -чка и беш. -рка х. 1. замерати, приговарати дем. од ґалєр; 2. кинеска крагна; 3. ґаньчлїви -а -е кудљив ґалєрки мн. (манжетни на рукаве) ґар х. пепео манжет(н)е, зарукавци ґарадича єд. ж. 1. степеник, Ґали х. мн. (єд. Ґал) ист. Гали степеница, басамак; 2. прен. а) ґалия ж. галиjа степеница; б) (ряд вецей ступньох ґалияш х. галиjаш дачого) лествица, степенице; 3. ґалоп х. галоп ґарадичи мн. а) степенице; б) ґалопер х. галопер степениште ґалопировац -руєм нєзак. оп. ґарадичасти -а -е степеничав, ґалоповац степеничаст ґалопируюци -а -е ґаража ж. гаража  ґаражовац -жуєм зак. и нєзак. скрал (подло, слабо поробел) урадио jе гаражирати као од беде, као да има две леве ґараздовац дуєм нєзак. (барз ше ґачиска и ґачиски ж. мн. ауґм. вадзиц, лац) jако грдити, псовати, и пейор. гаћетине, гаћурде, гаћурине галамити ґачици ж. мн. гаћице ґарант х. гарант ґачки мн. гаћице (дечjе) ґарантни -а -е гарантни; ~ ґачошисти -а -е оп. ґачашисти лїст(ок) гарантни лист; ~ термин ґачури мн. пейор. гаћетине, гарантни рок гаћурде, гаћурине ґарантовац -туєм зак. и нєзак. ґваздац -ам нєзак. 1. (бридко гарантовати робиц, бабрец) брљати; 2. (бридко писац ґаранцийни -а -е гаранциjски або мальовац) жврљати; 3. бацати без ґаранция ж. гаранциjа реда на гомилу; 4. (гоч цо приповедац) ґарда ж. гарда; ¤ стара ~ баљезгати (стара ґенерация) стара гарда ґвардиян х. церкв. кат. ґардероба ж. гардероба гвардиjан ґардеробер х. гардеробер ґвинт х. техн. 1. завоjница, ґардийски -а -е гардиjски гвинт; 2. навоj; цивов(и) ~ цевни навоj ґардист -та и ґардиста -ти х. ґвинтови -а -о/-е метал., буд. гардист(а) завоjан ґаридло с. (чарнїдло за оберва) ґдова ж. заст. оп. ґдовица гарило, сурма ґдовец -вца х. удовац ґарнизон х. гарнизон ґдовецки -а -е удовачки ґарнировац -руєм зак. и нєзак. ґдовица ж. удовица кух. гарнирати ґдовицки -а -е удовички ґарнирунґ х. кул. гарнирунг ґе нєпрем. муз. ге ґарнитура ж. осн. и прен. ґебель оп. ґейбель гарнитура; ~ за чай гарнитура за чаj; ~ ґебуздац -ам нєзак. 1. много и за вартанє бушаћа гарнитура неквалитетно кувати, пећи и сл.; 2. ґарнишна ж. гарнишна скупљати, гомилати непотребне ствари ґарови -а -е грао, пепељаст; ґеґнуц -нє зак. безос.: так сом грахораст; ґарово очи грахорасте очи спаднул (так ме вдерел по хрибце и ґарсонєра ж. гарсоњера под.) аж у мнє ґеґло тако сам пао (тако ґастритис х. мед. гастритис ме jе ударио по леђима и сл.) да сам ґастроном х. гастроном остао без даха ґастрономия ж. гастрономиjа ґейбель: кармиц на ~ (кармиц ґатер х. техн. гатер на тлусто) товити ґача ж. ногавица гаћа; ¤ достац ґелер х. гелер по ґачи добити по туру ґейзер х. геjзер, геjзир ґачасти -а -е оп. ґачашисти ґейша ж. геjша ґачашисти -а -е (о голубови) ґембеш х. (заокруглєни, затити гаћаст; ~ голуб гаћан; ~ голубица чловек) дебељко гаћанка ґен х. звич. мн. биол. ген ґачи ж. мн. гаће; ◊ купаци ~ ґенґлїви -а -е 1. млитав, млохав; купаће гаћице; ¤ аж ше на нїм ґачи немоћан; 2. трапав; тром тресли (од страху) дрхтао jе као прут ґенґлївиц -им нєзак. млитавити, (као шиба) [на води]; нєт го у ґачох млохавити (малого є росту) нема га шта видети, ґенеалоґия ж. генеалогиjа шака jада; поробел як гевтот цо ґачи ґенеза ж. генеза  ґенерал х. генерал геоцентричан; ~ теория геоцентрична ґенерализовац -зуєм зак. и теориjа нєзак. генерализовати, генерализирати ґепард х. зоол. гепард ґенералиї ж. мн. генералиjе ґепек х. гепек ґенерал-майор х. генерал-маjор ґерба ж. грба ґенерални -а -е генерални; ~ ґербави -а -е (1. горбати; 2. проба генерална проба; ~ директор нєровно, подло зробени) грбав ґенерални директор ґербача ж. беш. грбача, кркача ґенерал-полковнїк х. генерал- ґербиц ше -им ше нєзак. грбити пуковник се (од тешког посла) ґенералштаб х. генералштаб ґергац -ам нєзак. (барз кашляц) ґенералштабец -бца х. крхати генералштабац ґергель и ґерґель х. инаџиjа, ґенеративни -а -е генеративан свађалица; коjи хоће да све буде по ґенератор х. генератор његовом; ¤ таки як ~ само тера инат, ґенерация ж. генерациjа немогуће jе договорити се, споразумети ґенетика х. генетика се с њиме ґенетичар х. генетичар, генетик ґеребечиц ше -им ше нєзак. ґенетични -а -е генетски, шепурити се, керебечити се генетичан ґереґа ж. лубеница; старгнуц ґений х. гениj(е) ґереґу убрати лубеницу ґениталиї ж. мн. анат. ґереґар х. бостанџиjа; лубеничар гениталиjе ґереґовки ж. мн. (єд. ґереґовка) ґенитални -а -е генитални бот., аґр. (файта грушкох и др.) ґенитив х. ґрам. генитив лубеничарке ґенитивни -а -е и ґенитивов -а Ґерембеляш х. Герембељаш -о генитивски, генитивни (назив коjим су сремски Русини ґениялни -а -е гениjалан досељени са Карпата звали претходне ґениялносц ж. гениjалност досељенике из околине Герембеља у ґеноцид х. геноцид Мађарскоj) ґеноцидни -а -е геноцидан ґерембельски: бешедовац по ~ ґенция ж. заст. железничка говорити герембељски (говорити као станица Герембељаш, в. Ґерембеляш) ґеоґраф х. географ Ґерембу(л)яш х. бикич. оп. ґеоґрафия ж. географиjа Ґерембеляш ґеоґрафски -а -е географски ґеречка ж. 1. дем. лубеничица; ґеодезия ж. геодезиjа 2. беш. француска капа ґеодет -та х. и ґеодета -ти х. ґерила ж. герила геодет(а) ґерилєц -лца х. герилац ґеодетски -а -е геодетски ґерилски -а -е герилски ґеолоґ х. геолог ґерла ж. герла ґеолоґийни -а -е геолошки Ґерманє х. мн. (єд. Ґерман) ґеолоґия ж. геологиjа Германи ґеометер х. геометар, земљомер ґерманиз(е)м -зму/-зма х. ґеометрийни -а -е геометриjски германизам ґеометрия ж. геометриjа ґерманизовац (ше) -зуєм (ше) ґеофизика ж. геофизика зак. и нєзак. германизовати (се) ґеофизичар х. геофизичар ґерманистика ж. германистика ґеоцентрични -а -е ґермански -а -е германски  ґест х. гест ґинеколоґ ж. гинеколог Ґестапо -поа и -па х. ист. ґинеколоґия ж. гинекологиjа Гестапо ґинеколоґийни -а -е ґестаповец -вца х. гестаповац гинеколошки ґестикулация ж. гестикулациjа ґинко х. бот. гинко (Ginkgo) ґестикуловац -луєм нєзак. ґипс х. 1. гипс; 2. беш. вештачко гестикулисати ђубриво ґестиня ж. бот. кестен; дзива ~ ґипсовац -суєм нєзак. 1. дивљи кестен; сладка ~ питоми кестен гипсовати, гипсати; 2. беш. ђубрити са ґестиняр х. кестенџиjа вештачким ђубривом ґестинясти -а -е кестенаст, ґиризда ж. 1. грозд; 2. смеђаст (громадка дачого) гомилица ґестиньов -а -о кестенов; од ґириздочка ж. дем. гроздић, кестена; ◊ ~ торта цукр. торта од гроздак кестена; ґестиньово кульки цукр. ґирланда ж. (звич. мн.) гирланд, куглице од кестена гирланда ґестиньови -а -о/-е смеђ, ґирч х. 1. звич. мн. кврга, кестењаст; ґестиньово власи смеђа чворић; 2. ридк. беш. грч коса ґирча ж. оп. ґирч (1) ґето -та х. гето ґирчави -а -е 1. (хтори ма ґирчи ґетов(и) -а -о и ґетски -а -е (од по целу) квргав; 2. (о муре, паперу) ґето) гетски рапав; 3. (ґужлїкасти – о платну) са ґешефт х. заст. (робота) посао, чворићима гешефт ґит х. гит, кит ґибак х. коц. опушак, пикавац, ґитара ж. гитара чик ґитарист -та и ґитариста -ти х. ґибачок -чка х. дем. од ґибак гитарист(а) ґибон х. зоол. гибон ґитовац -туєм нєзак. гитовати ґиґант х. гигант ґихт х. мед. гихт ґиґантски -а -е гигантски ґлагол х. заст. глагол (назив за ґили-ґили викр. за виволованє, слово “г” у старословенскоj ћирилици) провокованє оганяча чик ухвати ме ґладиола ж. бот. гладиола, ґильотина ж. гиљотина сабљичица ґильотиновац -нуєм зак. и ґладиятор х. ист. гладиjатор нєзак. гиљотинирати ґлазирац -ам и ґлазировац ґимназийни и ґимназийски -а -руєм зак. и нєзак. глазирати -е гимназиjски глазура ж. глазура ґимназист -та и ґимназиста -ти ґланц х. гланц х. гимназист(а) ґланцац -ам нєзак. гланцати ґимназистка ж. гимазисткиња ґлауком х. мед. глауком ґимназия ж. гимназиjа ґлациялни -а -е глациjалан ґимназиялєц -лца х. ґлейта ж. глеђ, емаjл гимназиjалац ґлейтовани -а -е емаjлиран ґимназиялка ж. гимназиjалка ґлейтов(и) -а -о/-е глеђни ґимнастика ж. гимнастика ґлечер х. глечер, ледник ґимнастиковац -куєм нєзак. ґликоза ж. хем. гликоза, глукоза гимнастицирати ґлисер х. глисер ґимнастичар х. гимнастичар ґлицерин х. глицерин ґимнастични -а -е гимнастички ґлицеринов(и) -а -о глицерински ґол х. спорт. гол ґлобал х. глобал ґолґетер х. спорт. голгетер ґлобални -а -е глобалан ґолдиференция ж. спорт. ґлобус х. глобус голдиференциjа ґлорификовац -куєм нєзак. ґолият х. голиjат глорификовати ґолман х. спорт. голман ґлория ж. глориjа ґолф х. спорт. голф ґлоса ж. (толкованє; мото) ґолфски -а -е: Ґолфска струя глоса ж. ґеоґр. Голфска струjа ґлосар, глосарий и ґлосариюм ґоль викр., звич. вецей раз х. (толковач виразох) глосар, повторени, означує глас хтори настава глосариj(ум) при наглим пицу чечносци клок, кљука; ґлума ж. глума вон почал нагло пиц: ґоль-ґоль-ґоль ґлумец -мца х. глумац он jе почао нагло пити: клок, клок, клок глумецки -а -е глумачки ґольтац -ам нєзак. 1. мућкати ґлумиц -им нєзак. глумити (се), бућкати; вода му ґольта у бруху ґлумица ж. глумица вода му се мућка у трбуху; 2. (плокац ґнирац и ґнїрац -ам нєзак. гарло продукуюци глас “ґоль-ґоль”) (длуго дацо робиц, длобац) чачкати, грготати шушкати, мајати се, прчкати, чепркати ґольчиц -им нєзак. оп. ґольтац ґном х. митол. гном (1) ґнома ж. лит. гнома ґомба ж. (полулабдасти або ґномски -а -е (од ґнома) лабдасти украс) гомба гномски; ~ виреченє гномска реченица ґомбичка ж. 1. з розл. знач. ґнот х. фитиљ дугме; 2. (пилула) таблета, пилула; 3. ґнотар х. (мали хлапец) клинац; типка, дугме (на хармоници деран дугметари); ¤ (дзецко дробне, ґноцик х. 1. (ґнот на малей малючке) як ~ мало, ситно детенце; я лампи и под.) фитиљ; 2. дем. фитиљић, нє остатня ~ (ми нє остатнї ґомбички фитиљче; 3. ситан човек и под.) на кошулї (и я дацо вредзим) ґну ґнуа зоол. гну (Gnu) нисам jа (нисмо ми и сл.) последња ґняважа ж. беш. гњаважа рупа на свирали ґняватор х. беш. гњаватор ґомбичкар х. дугметар, ґнявиц -им нєзак. беш. гњавити дугмеџиjа ґоблен х. гоблен ґомбичков(и) -а -о: ~ ґоведа ж. беш.: (на)биц дакого гармоника ж. и беш. ґомбичково як ґоведу (ис)тући кога као вола у гармуники мн. хармоника дугметара купусу ґомбовци мн. (єд. ґомбовца ж. и ґовлї -я -є: ґовлї писки мн. бот. ґомбовец -вца х.) 1. кул. кнедле, жива трава, родин кљун, чапљан округлице, гомбоци; ~ зоз сиром кнедле (Erodium ciconium) са сиром; ~ зоз шлївками кнедле са ґовля ж. зоол. рода; била ~ бела шљивама; ~ з печинки кнедле са рода; чарна ~ црна рода џигерицом; ґрисово ~ оп. под ґовляк х. (самец ґовлї) родац ґрисов(и); 2. (налїпене блато и гной на ґовляче -еца с. родић; ¤ кармиц волни овци) брбољци (в.), пурци (в.), ґовлячата пейор. (блювац) повраћати гомбоци (в.); ¤ прелїґнуц ґомбовец ґовльов -а -о родин;  ґовльово прогутати кнедлу писки х. оп. ґовлї писки ґомбовчики х. мн. (єд. ґойзерица ж. гоjзерица ґомбовчик) кул. кнедлице  ґомбошка ж. 1. (главкова) ґотика ж. архит. готика чиода, прибадача; 2. (капчаца) ґотица ж. готица осигурача, осигурачица, зихерица; 3. ґотски -а -е готски; ~ стил брош готски стил ґомбошков -а -о: ~ главка ґрабац -бем нєзак. брзо хватати; главица чиоде грабити ґомбуля ж. 1. кугла (обич. ґрабац ше -бем ше нєзак. празна изнутра); крачунска ~ божићна пењати се; верати се; успињати кугла; 2. (мидлїнова) мехур, балон; 3. се; уз(и)лазити (округласти фалат мегкей маси) ґрабаци -а -е грамзив грудва; ~ сира грудва сира; 4. (на ґрабацосц ж. грамзивост церковней турнї) jабука; 5. ґомбулї мн. ґрабач х. пењач; верач кух. бебуци, бебукови (в.); кед ше цесто ґрабачка ж. зоол. пузавица уда, дую ше на нїм ґомбулї ако jе тесто ґрабеж х. грабеж х. и ж. добро, праве се на њему бебукови ґрабежлїви -а -е грабљив, ґомбулясти -а -е кугласт грабежљив ґомбулька ж. 1. (на води под ґрабежнїк х. грабљивац, час дижджу) мехурић, бобук; у барки грабежљивац ше правя ґомбульки вода у барици се ґрабудлїви -а -е оп. ґрабежлїви мехура, барица клобуча; 3. (мидлїнова) ґравер х. гравер мехур, мехурић, балончић, бобук;  ґравидна прикм. ж. трудна, печаца ~ биол. жарна чаура бременита ґомуля ж. заст. грудва (сира и ґравидносц ж. трудноћа, сл.) бременитост ґонґ х. гонг ґравира ж. гравира ґондола ж. гондола ґравирац -ам и ґравировац ґондолиєр х. гондолиjер -руєм нєзак. гравирати ґонорея ж. мед. гонореjа ґравитацийни -а -е Ґордийов -а -о: ~ ґузел Гордиjев гравитациjски чвор; розрубац (розвязац и под.) ~ ґравитация ж. гравитациjа ґузел пресећи (одрешити и сл.) Гордиjев ґравитовац -туєм нєзак. чвор гравитирати ґоргелї х. мн. (єд. ґоргель) кул. ґравчанє с. 1. граjа; дрека; 2. бабалеже (в.) дїєсл. мен. од ґравчац (І-ІІ) ґордон и коц. ґордонь х. бот. 1. ґравчац -чим нєзак. І 1. (о стричак, паламида, бодаљ (Carduus дробизґу, птицох) граjати; 2. (о пульки) crispus L.); 2. осjак, бода, бодеж туjкати; 3. (о качки) пакати; 4. (о врани) (Cirsium vulgare (Savi) Tem) грактати, гакати; 5. (о сови) хукати, ґорила х. зоол. горила ћукати; 6. (о ярабици) ћиврикати; 7. (о ґорово с. коц. оп. корово бибичу) вивкати; 8. (о мачки) маукати, ґоровче с. коц. оп. коровче миjаукати; 9. (о жаби) крекетати, ґосподински -а -е оп. квакати; ІІ безос. (у жалудку) крчати, ґосподїнски кукљати; ¤ аж у мнє (по мнє) ґравчи ґосподїнски -а -е (од крчи ми у трбуху, крче ми црева Господїнци) госпођински ґравчиц -им нєзак. коц. оп. Ґосподинчань х. оп. ґравчац Ґосподїнчань ґрад х. 1. (мера моци алкоголу) Ґосподїнчань х. Госпођинчан град; 2. заст. степен (оп. ступень); 3. Ґоти х. мн. (єд. Ґот) ист. Готи ґради мн. заст. термометар, топломер; ¤ сто ґради (барз, у велькей мири) сто ґрафика ж. з розл. знач. графика гради ґрафикон х. графикон ґрадация ж. градациjа ґрафит х. мин. графит ґрадищански -а -е ґрафитни -а -е и ґрафитов(и) -а градишћански; Ґрадищански Горвати -о/-е графитни Градишћански Хрвати ґрафичар х. графичар ґрайцар х.1. (австроугорски ґрафични -а -е графички; ~ пенєж) краjцар х., краjцара ж.; 2. звич. представянє (приказованє) мат. мн. паре, новац; ¤ анї за ~ ши нє графичко представљање; ~ ришенє лєпши од нього ни за педаљ (ни за графичко решење длаку) ниси бољи од њега; нє мац анї ґрафия ж. графиjа ґрайцара (анї ґроша) немати ни ґрафолоґ х. графолог пребиjене паре (краjцаре); потрошиц ґрафолоґия ж. графологиjа (видац) [шицко] до ґрайцара (до ґрациозни -а -е грациозан ґроша) потрошити [све] до последње ґрациозносц ж. грациозност паре; складац ~ ґу ґрайцару ґрация ж. грациjа (шпоровац пенєжи) стављати пару на ґревац -ам пейор. цмиздрити пару ґреваци -а -е пейор. цмиздрав ґрайцарики х. мн. (єд. ґревчац -чим и коц. ґревчиц -им ґрайцарик) бот. красуљак, бела рада нєзак. оп. ґревац (Bellis perennis L.) ґреґ х. заст. (чловек хтори ґрам х. грам; ~-молекула ґрам- трима дутян): идзе до ґреґа иде у молекул дућан; купел у ґреґа купио jе у дућану ґраматика ж. граматика ґренадир х. гренадир ґраматичар х. граматичар ґреш х. беш. (желєне грозно) ґраматични -а -е граматички греш ґрамафон х. беш. оп. ґрамофон ґриґ-мадарица ж. фолкл. ґрамофон х. грамофон џиновска птица из народних баjки ґрамофонски -а -е грамофонски; ґризли -ия х. зоол. гризли ~ плоча грамофонска плоча ґримаса ж. гримаса ґрамушка ж. оп. брамушка ґринґи мн. кркача; грбача; ґраната ж. граната ношиц дакого на ґринґох носити кога ґрандиозни -а -е грандиозан на кркачи (накркач(к)е); вжац дакого ґрандоман х. грандоман на ~ накркачити, кркнути кога ґрандомания ж. грандоманиjа ґрипа ж. грип х., грипа ж. ґранє с. збир. беш. серб. грање ґрипозни -а -е грипозан ґранїт х. мин. гранит ґрис х. гриз ґранїтни -а -е и ґранїтов(и) -а ґрисини ж. мн. (єд. грисина) -о/-е гранитни грисини ґранула ж. гранула ґрисов(и) -а -о/-е са гризом, са ґранулация ж. гранулациjа грисом; ◊ ~ юшка кул. чорба са грисом, ґрануловац -луєм нєзак. грис-чорба; ґрисово галушки кул. гранулирати тесто са грисом (насуво); ґрисово ґраньче -ча с. беш. 1. сува ґомбовци кул. кнедле са грисом, грис- гранчица; 2. збир. суве гранчице кнедле ґрао прикм. нєпрем. грао ґриф¹ х. спорт., муз. гриф ґратис присл. гратис ґриф² х. митол. ґриф(он) ґратуловац -луєм зак. и нєзак. ґришталь х. коц. шећер кристал заст. (винчовац) честитати ґриштальовац -люєм нєзак. коц. заст. шећерити одредзеному предмету зисцени и ґроґи прикм. нєпрем. гроги физични контакт з тим предметом уз, ґроплан х. филм. гроплан за, або ше преклада з дативом без ґротеска ж. лит. гротеска применовнїка; дзецко ше притулєло ґу ґротескни -а -е гротескан мацери дете се припило уз маjку; ґроф х. гроф прироснул ми ґу шерцу прирастао ми ґрофица ж. грофица jе за срце; випрагал конї и привязал ґрофович х. (ґрофов син) грофић их ґу кочу испрегао jе коње и привезао ґрофовия ж. грофовиjа их jе за кола; приложел ложку ґу устом ґрофовна ж. (ґрофова дзивка) принео jе кашику устима; г) значи грофињица, грофичица положенє просто, наспрам ґрофовски -а -е грофовски дакого/дачого према, наспрам; на ґрофчок -чка х. дем. грофић гранїци ґу Мадярскей єст даскельо ґрош х. заст. (пенєж) грош; ¤ нє мац анї гранїчни преходи на граници према ґроша оп. под ґрайцар; потрошиц (видац) Мађарскоj има неколико граничних [шицко] до ґроша оп. под ґрайцар; тримац дацо пролаза; 2. значи час дїї у за готови ~ (за готове) сматрати нешто за свршену поступньовим рушаню, розвою ґу ствар; ¤ рубац дакому ~ празн. "сећи коме грош" одредзеному термину: ґу єшенї ше (посебном враџбином одваjати душе покоjног и задижджело пред jесен jе закишило; уж живог супружника да би живи супружник було ґу вечару већ jе било близу вече; престао туговати за покоjним) цо далєй ґу вечару мухи вше баржей ґруглїц -їм нєзак. (видавац допивали што се вече приближавало, характеристични звук – о швинї) муве су све више досађивале; уж ґу яри гроктати већ jе близу пролеће; 3. у Ґрузиєц -йца х. Грузиjанац конструкцийох з цильовим значеньом Ґрузийка ж. Грузиjанка значи же дахто одн. дацо наменєни, ґрузийски -а -е грузиjски потребни або унапрямени ґу предмету ґрундирац -ам и ґрундировац анґажованя а) код, або ше преклада з -руєм зак. и нєзак. грундирати дативом без применовнїка; ґаздови ґрунт х. оп. грунт треба роботнїка ґу овцом газди jе ґрунтов(н)и -а -е оп. потребан радник код оваца; внєдзелю грунтов(н)и (1) одходзи ґу пайташом недељом одлази ґрупа ж. група код другова (одлази друговима); на ґрупация ж. групациjа виходзе з места приключели зме ше ґрупаш х. групаш ґу векшей ґрупи на излазу из места ґрупашенє с. групашење прикључили смо се већоj групи; б) за; ґрупни -а -е групни шедли ґу вечери сели су за вечеру; ґруповац (ше) -пуєм (ше) зак. и женя сина, рихтаю ше ґу свадзби нєзак. груписати (се) жене сина, спремаjу се за свадбу; в) вон ґу прим. з дат. 1. виражує нє ґу нєй (вон єй нє пасира за пару) он просторни одношеня а) значи рушанє ниjе за њу; 4. у функциї обєкта а) значи або напрям ґу дакому/дачому према, ка; одношенє ґу дакому/дачому према; рушели ше ґу югу кренули се према учитель ше єднак одноши ґу шицким jугу; вони маю салаш тадзи ґу школяром, добри є ґу каждому цукровнї они имаjу салаш овамо према учитељ се jеднако односи према свим шећерани; б) значи законченє рушаня у ученицима, добар jе према свакоме; б) з блїзкосци дакого/дачого поред, код; уз; дїєсловами бешедованя преклада ше з до; шеднул ґу пайташови сео jе поред дативом без применовнїка, ридше з друга; в) значи же на концу рушаня ґу другима конструкциями: крашнє ше ґу мнє озвал лепо ми jе рекао, лепо jе са замрсивати (се), замршавати (се) мном проговорио; “придзеш зо мну?” ґузбанок -нку/-нка х. бот. – обрацел ше ґу Митрови “хоћеш ли шимшир (Buxus sempervirens L.) доћи са мном?” – обрати се Митру; в) ґузел -зла х. 1. чвор; завязац на уз; тота сукня єй нє швечи ґу власом ~ везати на чвор, заузлати; ова сукња jоj не иде уз косу; 5. значи транспортни ~ саобраћаjни чвор 2. припаданє до числа дакого/дачого у (са чвор, кврга; ~ у древе чвор у дрвету; 3. акуз.), међу (са акуз.); нє спадал анї ґу (на кукуричанки и под.) зглоб, чланак;  богатим анї ґу худобним ниjе спадао Ґордийов ~ Гордиjев чвор; завязац ~ ни у богате ни у сиромашне; 6. значи на хусточки (же би ше дацо нє забуло) поровнанє або числово одношенє према; везати чвор на марамицу цо ти ґу ньому!? шта си ти према ґузловати -а -е 1. чворноват, њему!?; процентуално ґу числу чворновит, чворнат, квргав; ~ древо жительох процентуално према броjу чворновато дрво; 2. чворугав; ~ рука становника; ґу тому модал. поред чворугава рука тога, уз то ґулаш х. кул. гулаш ґуба¹ ж. 1. (у шерсци животинї) ґуля ж. заст. (чупор яловкох и кудра, прамен; чвор; 2. текст. векших целятох) гуља (в.) (загрубнуце на нїтки) чвор; 3. оп. ґубов ґуляш х. заст. (чувар ґулї) ґуба² ж. заст. губитак; мал говедар; телетар ґубу имао jе губитак (оп. утрата) ґума ж. 1. з розл. знач. гума; ґуба3 ж. мед. лепра, губа верхня (вонкашня) ~ (на бициґли, ґубавец -вца х. оп. ґубави² (2) авту) спољашња гума; сподня ґубави¹ -а -е чупав, кушљав (нукашня) ~ унутрашња гума; 2. (за ґубави² -а -е 1. губав, прокажен, сцеранє текста) гумица; 3. (у пасу лепрозан; 2. ґубави -вого х. губавац шматох) ластик(а), ластиш, гума ґубати -а -е оп. ґубави¹ ґумача ж. 1. (ґумова палїца) ґубациц (ше) -им (ше) нєзак. гумача; 2. звич. мн. ґумачи каљаче кушљати (се) ґумени -а -е оп. ґумови ґубернатор х. ист. губернатор ґумирац -ам и ґумовац -муєм ґуберния ж. ист. губерниjа зак. и нєзак. гумирати ґубич х. и ґубиче с.: мали як ~ ґумка ж. з розл. знач. гумица ситан, мали ґумови -а -о/-е гумен;  ґумово ґубов х. цигара (увиjена у ципели каљаче дувански лист) ґунар х. гусан, гусак ґувернант(к)а ж. (домашня ґурац -ам нєзак. беш. серб. 1. воспитачка) гувернанта гурати, тискати (оп. дриляц); 2. (до ґувернер х. гувернер дакого) мувати, џагати (оп. штухац) ґуґа ж. мед. заст. дифтериjа, ґурац ше -ам ше нєзак. беш. гушобоља серб. гурати се, тискати се (оп. дриляц ґуґла ж. спорт. кугла (у ше) куглању) ґурбитац -ам и ґурбичац -ам ґуґланє с. куглање нєзак. котрљати, ваљати; дзеци ґуґлац ше -ам ше нєзак. куглати ґурбитаю вельки груди по шнїгу деца се котрљаjу велике грудве по снегу ґуґлоф х. кул. куглов, куглоф ґурбитац ше -ам ше и ґурбичац ґужлїк х. 1. дем. чворић, узлић; ше -ам ше нєзак. котрљати се, ваљати 2. квржица; 3. (у предзи, тканю) упоћак се ґужлїц (ше) -їм (ше) нєзак. ґуриґац -ам и ґуричац -ам нєзак. гурати; котрљати бирташити; ~ дутян држати дућан ґуриґац ше -ам ше и ґуричац (бакалницу); 4. (єдло и напой) давати; ше -ам ше нєзак. (наиходзиц у велькей (статку єдзенє) метати; 5. (задавац) маси) ваљати се; чарни хмари ше задавати, давати; ~ задаток задавати ґуричаю црни облаци се ваљаjу (давати) задатак; ¤ ~ до знаня (на ґурман х. гурман знанє), ~ знац (сообщовац) давати на ґурманство с. гурманлук знање, јављати; ~ як з меха (як нє зоз ґурнуц -нєм зак. беш. серб. свойого) давати и шаком и капом; ~ гурнути (оп. дрилїц) (плациц) олдомаш частити ґуртна ж. гуртна давац ше -ам ше нєзак. (лапац ґурчиц ше -им ше нєзак. (курчиц ше до дачого) прихватати се, лаћати се; ше) грчити се ~ до роботи лаћати се посла ґусар х. (пират) гусар давач х. 1. оп. даватель; 2. ґуслар х. гуслар техн. давач, одашиљач, предајник ґусли мн. муз. гусле давен-давни -а -е исконски; ◊ з ґуцкац -ам нєзак. голицати давен-давна присл. од давнина, од ґуцкац ше -ам ше нєзак. бити памтивека голицљив; вон ше барз ґуцка он jе jако давен-давно присл. jако давно голицљив давенє с. дављење ґуцкаци -а -е осн. и прен. давенїк х. дављеник голицав, голицљив, шкакљив давенїца ж. дављеница ґуша ж. беш. гуша давиц -им нєзак. 1. (у води) ґушавосц ж. мед. гушавост утапати, давити; 2. а) (фойтовац ґушиц (ше) -им (ше) нєзак. беш. однїмаюци воздух) гушити, загушавати, серб. гушити (се) (оп. давиц (ше), загушивати; б) загрцавати; слизи го гартушиц (ше)) давели сузе су га загрцавале, грцао jе у ґуштред прим. з ґен. према сузама; 3. a) (розмегчовац прицискаюци) средини; близу средине; дошли ~ озера гњечити; мецати; б) (грозно) муљати; 4. дошли су близу средине jезера жуљати; ципела ме дави ципела ме жуља давиц ше -им ше нєзак. 1. (у води) утапати се, давити се; 2. а) Д гушити се, загушавати се, загушивати се; б) загрцавати се давнєйше присл. 1. (скорей, дабар -бра х. зоол. беш. серб. дакеди) пре, некада; нєшка уж нєт дабар (лит. бобер) таки обераци хороти як ~ данас више дабоме и дабомек присл. беш. нема таквих заразних болести као серб. дабо[г]ме некада; 2. доста давно (раниjе); то було даванє с. и даванїна х. ~ то jе било доста давно (порция) данак; дажбина давнєйши -а -е (хтори бул даватель х. 1. (тот хтори скорей) пређашњи; некадашњи дава дацо) давалац; 2. (тот хтори дава давни -а -е давни; древан; пожичку) зајмодавац ~ прешлосц давна прошлост; од давац -ам нєзак. 1. з розл. знач. давних часох од давних времена, давати; ~ под аренду давати под закуп; од давнина; ¤ я нє стари лєм ~ 2. (видавац) издавати, давати; ~ лїки на (лєм вельо паметам) франт. jа рецепт давати лекове на рецепт; 3. нисам стар већ времешан (тримац): ~ карчму држати биртију, давнїна ж. давнина; давна времена; древност; давна ~ давна прошлост давно присл. давно давнопрешли -а -е: ~ час (плусквамперфект) ґрам. давнопрошло време Давор х. (бог войни Старих Славянох) Давор давчиц -им нєзак. гњечити; истискивати давяци -а -е 1. загушљив, душљив; ~ пах загушљив мирис; 2. грцав; ~ плач грцав плач; давяци кашель грцав кашаљ даґдзе присл. 1. зоз просторним значеньом негде; а) бул ши ~? јеси ли био негде?; б) (вообще даґдзе) било где, негде; кед го ~ стретнєш, поведз му же го чекам ако га било где сретнеш, кажи му да га чекам; в) (ту и там) гдегде, понегде; г) (дакадзи) куд(а), некуд(а); пойдземе ~ ? хоћемо ли ићи куд?; ґ) (вообще дакадзи) било куд(а), кудгод; 2. зоз часовим значеньом (якош, дзешка) негде; ~ коло поладня негде око подне; ◊ слабо (ридко) ~ ретко где, малогде даєден -дна -дно зам. 1. а) неки; идзе рано ~ автобус до Нового Саду? иде ли ујутро неки аутобус за Нови Сад?; б) гдекоjи; у даєдних хижох ше швици у гдекоjим кућама гори светло; 2. (вообще даєден, гоч хтори) икоји, било који; чежко ше вообще ~ уметнїк може поровнац зоз нїм тешко да се икоји други уметник може упоредити с њиме; 3. (голєм єден) иједан; кед ~ чловек у валалє добри вец то вон ако иједан човек у селу ваља онда је то он; 4. (пар, даскельо) неколико, коjи, кусур; вон ма пейдзешат и ~ рок он има педесет и коjу годину  дайбоже слов. помоз(и) Бог; ¤ далєкосц ж. даљина; ~ добре здраве здраво да си удаљеност дайкац -ам нєзак. далєкосяжни -а -е (видайковац) наметљиво молити, далекосежан мољакати, камчити далїна ж. даљина дай-лє имп. дајдер далїнски -а -е техн. дакадзи присл. 1. некуд(а); 2. даљински; ~ управяч даљински (вообще даґдзе) било куд(а), куд(а)год управљач дакеди присл. 1. (скорей) Далматинєц -нца х. некада, пре; 2. понекад, гдешто; ~ Далматинац треба и прецихнуц понекад треба и далматински -а -е прећутати; 3. (вообще дакеди) било далматински када, икад(а); нє паметам же бим го ~ далтониз(е)м -зму/-зма х. видзел нагнїваного не сећам се да далтонизам сам га било када видео љутог далтонист -та и далтониста дакедик и дакедишик присл. -ти х. далтонист(а) беш. оп. дакеди дальши -а -е комп. (од дакедишнї -я -є (хтори бул далєки) даљи; вони ~ родзина они су скорей) некадашњи, негдашњи; даљи род; ◊ до дальшого до даљњег пређашњи дама ж. з розл. знач. дама; дакотри -а -е оп. дзехтори дворска ~ дворска дама дактилоґраф х. дактилограф дамаск и дамаст х. текст. дактилоґрафия ж. дамаск, дамаст дактилографија дамочка ж. дем. дамица дактилоґрафка ж. дампинґ х. екон. дампинг дактилографкиња дамски -а -е дамски; ◊ дакус присл. 1. мало; ~ ше дамски колачи кул. дамен-каприц (в.) нагнївал мало се наљутио; то ~ драге дамферка ж. заст. реморкер, то је мало скупо; 2. донекле; лєм тегљач дакус ше складам з тобу само дамша ж. заст. пароброд донекле се слажем са тобом дан х.: дана му ище сто дакусскорейши -а -е (хтори (триста) му мука бул первей) малопређашњи, Данєц -нца х. Данац малопрешњи Данкиня ж. Данкиња дакущик и дакущичко дански -а -е дански присл. (кущик) малчице, малчицко дань ж. заст. оп. даванє далай-лама х. далај-лама дапоєден -дна -дно зам. ридк. далєй комп., викр. даље оп. дзепоєден далєки -а -е далек; удаљен; ~ дар х. дар; ¤ божи ~ божији родзина далек род; ~ драга далек пут; дар далєки краї далеки (удаљени) дараз присл. некад(а); крајеви; ◊ Далєки Восток Далеки понекад(а) Исток даралов х. прекрупа, крупа, далєко присл. далеко; ¤ ~ крупица пойсц далеко отићи, забраздити дараловац -луєм нєзак. 1. далєкобийни -а -е прекрупљивати, крупити; 2. франт. далекометни; ~ дзело далекометни топ (бербляц) лапарати, млети далєковидни -а -е осн. и дараловня ж. крупара, прен. далековид, далековидан прекрупач, крупач(а) (в.) далєковидносц ж. осн. и дарашнї -я -є некадашњи прен. далековидост, далековидност дарвиниз(е)м -зму/-зма х. далєковод х. ел. далековод дарвинизам  даремни -а -е 1. узалудан, даскельо 1. присл. и числ. залудан; ~ робота залудан посао; 2. нєодр. неколико; 2. даскелї мн. (нєпотребни) излишан, залишан неколицина; њих неколико даремнїк х. дангуба, даскельме и даскельоме забушант; нерадник; беспосличар числ. нєодр. беш. неколико; даремнїца ж. дангубица; неколицина; ~ ше догварели лењивица неколико њих су се договорили даремнїцки -а -е датив х. ґрам. датив забушантски датовац -туєм зак. и нєзак. даремно присл. 1. узалуд, датирати залуд, залудно, залуду; забадава; 2. датотека ж. информ. (нєпотребно) излишно, залишно; џаба датотека даремносц ж. узалудност; датум х. датум ◊ ~ излишност (на)родзеня датум рођења даремщина ж 1. оп. датунґ х. беш. заст. оп. даремносц; 2. (тото цо ше достава датум задармо) џабалук дахия х. ист. дахија дармо присл. 1. оп. даремно; дахто зам. 1. неко; глєдал ме 2. за виражованє миреня зоз ~? jе л' ме неко тражио?; 2. неко, ситуацию тја, шта ћеш, џаба; ~ , так понеко, гдеко; чека чи ~ нє наидзе муши буц шта ћеш, тако мора бити чека неће ли неко наићи; 3. (вообще дармовац -муєм нєзак. дахто) неко, било ко, ико; нє памета беспосличити, беспосличарити; же би го ~ любел не сећа се да га је дангубити; забушавати; красти богу ико волео дане дахтори -а -е зам. ридк. оп. дармоєд х. готован, лезилеб, дзехтори муктаџија; паразит дац дам зак. 1. з розл. знач. дарователь х. даривач, дати; ~ капару дати капару; дали му даривалац роботу дали су му посао; 2. (задаток дарователька ж. даривачица, и под.) дати, задати; учитель дал дароватељица дзецом домашнї учитељ је дао деци даровац -руєм (дац/давац домаћи; 3. (статку єсц) дати, метнути дарунки) I нєзак. поклањати, дал ши статку єсц? јеси ли метнуо даривати; II зак. поклонити, подарити говедима?; ¤ ~ знац (обвисциц) дати даровач х. оп. дарователь на знање, јавити; ~ на палєнку (на даровнїца ж. правн. пиво и под.) дакому дати некоме даровница бакшиш; ~ пляску (позауха) дакому дародавец -вца х. правн. дати коме шамар; ~ приклад дати дародавац пример; ~ себе (пойсц до крайнєй дарунок -нка/-нку х. поклон, гранїци у роботи, пицу и под.) дар прекардашити (у раду, пићу и сл.); дас присл. (коло, приблїжно) косити и ноћу; дати себи на вољу (у око, около, приближно, отприлике; пићу, забави); ~ слово (завит) дати пришли ~ двасто дошло је њих око аманет, заветовати се; ~ шицко од две стотине; синови му ~ дванац себе дати све од себе; нє дай боже не роки сину му је око дванаест година; дај боже; нє да му чорт (дябол) мира ~ кельо може буц годзин? колико не да му враг (ђаво) мира; нє ~ на себе отприлике може бити сати? (бранїц свойо) не дати на се (на себе); даса х. беш. серб. (нялкош) нє ~ на то не допуштати (не даса дозвољавати, не веровати, не даскелько присл. дем. признавати) тачност нечиjих тврдњи; неколико бранити се, не слагати се; не слагати се с нечиjом тврдњом: мац нє да на поведзце тераз ако имате било то же ше єй син слабо учи маjка не какву примедбу, кажите сада; 2. признаjе (не веруjе) да њен син слабо (дас, коло) неки; прешли ~ учи; гварим оцови: "вистали сце, дзешец километри прошли су одпочиньце", а вон нє да на то неких десет километара; ◊ о ~ час кажем тати: "уморни се, одморите се", кроз извесно време; ¤ даяким а он не признаjе; ша я тебе дам! ама концом неким случајем даћу jа теби! два числ. 1. з меновнїками дац ше дам ше зак. 1. а) (лапиц хтори означую нєживе, животинї и ше до дачого) латити се нечега, особи женского роду два х. и с., две бацити се (лећи) на нешто, дати се; ~ ж.; ~ столи два стола; ~ древа два ше до роботи латити се посла; б) дрвета; ~ жени две жене; ¤ анї ~ анї одати се; ~ на лєгки живот одати се три ни пет ни шест; ~ за три причам лаком животу; 2. дати се; дал ше ти причу, тандара мандара броћ; спревесц дао се преварити; ¤ ~ до приповедац ~ за три причати тандара ног (до сцеканя) дати се (ударити и мандара; ~ раз би єдно поєдол не да сл.) у бекство (бег), дати ватру (не би дао) ни богу тамјана (соли); нє табанима, бежати преко стога и слога; знац анї кельо то ~ раз ~ (єдна и ~ досприч (усприч) оп. под досприч; єдна) не знати ни две унакрст; нє ~ на то (упарто робиц дацо) упети се; треба му ~ раз повесц не чека док му заинатити се: мац ше дала на то же се каже двапут; як ~ раз ~ (бизовно) би ше єй син школовал мати се као два пут два [четири] упела да се њен син школује двагодзинови -а -е дация ж. заст. оп. даванє двочасовни, двосатни дацо зам. нєодр. 1. нешто; двагушни -а -е заст.: ~ шта, што; дай ми ~ єсц дај ми нешто гарчок лонац са две дршке да једем; 2. понешто, гдешто; у дачим двалитрови -а -о/-е ше нє складаме у гдечему се не дволитрен; ~ фляша дволитрена боца слажемо; 3. било шта, нешто; маш ~ двалитровка ж. повесц? имаш ли било шта да кажеш? дволитрењак дач (ак. од дацо): буц на дач двамешачни -а -е двомесечан бити чему двамешачє с. двомесечје дачий -я -йо зам. 1. дванасти -а -е числ. нечији; то муши буц ~ франта то дванаести; ¤ як по дванастих мукох мора да је нечија шала; 2. (вообще (барз змучени) као да jе из гроба дачий) било чији, нечији; кед ~ устао, живи мртвац думанє иншаке, най пове ако је дванастина ж. дванаестина било чије мишљење друкчије, дванац числ. дванаест нека каже дванацецеро -рих числ. збир. Даша х.: пию док нє увидза с. дванаесторо трох Дашох пиjу до бесвести дванацка ж. дванаестица даяк присл. 1. некако; ~ дванацме числ. збир. х. придзем некако ћу доћи; 2. дванаесторица; дванаест (вообще даяк) било како, икако, дванацметерови -вого х. некако; гибай кед ши ~ годзен физк. дванаестерац дођи ако икако узмогнеш дванацпальцови -а -е анат. даяки -а -е зам. 1. а) дванаестопалачни некакав, неки; маш ~ приручнїк дванацрочни -а -е за вожачох? имаш ли неки дванаестогодишњи приручник за возаче?; б) (вообще дванацскладови -а -е даяки) било какав, некакав, неки; дванаеастосложан кед маце даяку пригварку, двапроцентни -а -е двопроцентан двогласник, дифтонг дварочни -а -е двогодишњи, двогласни -а -е двогласан дволетни двогласно присл. двогласно дварочнїца ж. двогляд х. двоглед, доглед, двогодишњица далекозор двасто числ. двеста двогорби -а -е и двогорбови двасторочни -а -е -а -о/-е двогрб; ~ ґамила двогрба двестагодишњи камила двастоти и двастоцети -а -е двоґамбов(и) -а -о/-е фон. числ. поряд. двестоти, двестотинити двоуснени; ~ консонант двоуснени дватижньови -а -о/-е сугласник двонедељни двоґач х. двобраздни плуг, двацети -а -е числ. поряд. двогер (в.), двобразд (в.) двадесети дводимензионални -а -е двацетина ж. двадесетина дводимензионалан двацетка ж. (пенєж, число) дводинарош х. дводинарац, двадесетица дводинарка двацец числ. двадесет; ¤ дводїйка ж. театр. двочинка понагля яґда му дахто ~ пейц на риц дводньов(и) -а -о/-е дал франт. (барз понагля) иде журно, дводневни иде на сва jедра дводомни -а -е бот., полит. двацецеро -рих числ. збир. с. дводом, дводоман двадесеторо двоєнє с. двојство, двоумица, двацецме числ. збир. х. двоумљење двадесеторица; двадесет двоженство с. двоженство двацецрочни -а -е двозвук х. двозвук двадесетогодишњи; ~ чловек двозначни -а -е двозначан (леґинь) двадесетогодишњи човек двозначносц ж. двозначносц (младић), двадесетогодишњак двої -їх числ. збир. двоjи, двацецрочнїца ж. двоjа, двоје; ~ бочкори двоји опанци; двадесетогодишњица ~ дзвери двоjа врата; ~ окуляри двоjе двоатомни -а -е хем. наочара двоатоман двоїна ж. ґрам. двојина двобазни -а -е хем. двобазан двоїц -їм нєзак. (гуториц двобой х. двобој, дуел; мегдан “ви” дакому) персирати двобочни -а -е двостран, двоїц ше -їм ше и двоїц себе двобочан; ~ контракт двострани -їм себе нєзак. двоумити се, бити у уговор недоумици; колебати се двобраздни -а -е и двойка ж. з розл. знач. двојка двобраздов(и) -а -о/-е двобраздни; ~ двойкаш х. двојкаш плуг двобраздни плуг двойко числ. нєпрем. гипок. двовалентни -а -е двоjе; вони ~ њих двоjе (о малоj деци, двовалентан стариjим људима); ~ прашатка двоjе двовидов(и) -а -о/-е ґрам. прасића двовидан, двовидски двойни -а -е двојан; ◊ ~ двовикови -а -о/-е монархия ист. (Австро-Угорска) двовековни двојна монархија двовласц ж. двовласт, двойнїк х. двојник двовлашће двойнїсти -а -е 1. двострук; ~ двоглави -а -е двоглав; ~ забойство двоструко убиство; 2. орел двоглави орао дупли; ~ облак дупли прозор; ~ двоглас х. ґрам. двоглас, радосц дупла радост  двойнїсциц (ше) -им (ше) двопосцельов(и) -а -о/-е нєзак. удвајати (се), двостручити (се) двокреветан; ~ хижа двокреветна соба двойнята с. мн. оп. двопроцентни -а -е оп. двойнятка двапроцентни двойнятка с. мн. (єд. двор х. 1. двориште, авлија; двойнятко) близанци; близнакиње квартель у дворе дворишни стан; двойо -їх числ. двоје; ~ дзеци преднї ~ предње двориште; гевтот двоје деце; мац двоїх дзецох маjка (заднї) ~ гумно, задње двориште; 2. двоjе деце (палата; свита) двор двойочка ж. дем. двојчица дворан х. (чловек у служби на двойство с. двојство двору) дворанин двоколяйов(и) -а -о/-е дворец -рца х. дворац двоколосечан дворик х. дем. мало двокраки -а -е двокрак двориште двократан -а -е двократни; ~ дворов(и) -а -о/-е оп. дворски роботни час двократно радно време двороги -а -е дворог двокридлов(и) -а -о/-е двородни -а -е и двородов(и) двокрилан; ~ облак двокрилни прозор -а -о/-е ґрам. двородан; двородово дволинийов(и) -а -о/-е меновнїки двородне именице дволинијски дворочняк х. (животиня дволични -а -е дволичан самец од два роки) двогодац, дволичносц ж. дволичност двогодишњак двомалженскосц ж. дворски -а -е дворски; двобрачност придворан; ~ совитнїк дворски двоме двох числ. збир. х. саветник; ~ дурнїло дворска будала двојица; два; ви ~ вас двојица; вони ~ (луда); ~ дама дворска (придворна) њих двојица; ~ пайташе два друга дама двоменов(и) -а -о/-е двоимен дворуки -а -е дворук двометераш х. двометраш дворучни -а -е спорт., муз. двомеч х. спорт. двомеч дворучни; ~ гранє дворучно свирање двомоторец -рца х. дворян х. властелин, племић двомоторац дворянство с. властела, двомоторни -а -е двомоторан племство двонапрямни и двоскладни -а -е и двонапрямов(и) -а -о/-е двосмеран двоскладов(и) -а -о/-е двосложан; ~ двоноги -а -е двоног, слово двосложна реч двоножан двослупчков(и) -а -о/-е (о двоножец -жца х. двоножац тексту) двостубачан двооки -а -е двоок двосмислени -а -е и двопальцов(и) -а -о/-е двосмислови -а -о/-е двосмислен двопрсти двосмисленосц и двопасмов(и) -а -о/-е двосмисловосц ж. 1. (двояки смисел) двослојан двосмисленост; 2. (двосмислово двопартийни -а -е поведзене) двосмислица двопартијски; ~ система двопартијски двостих х. лит. двостих систем двостопни -а -е и двостопови двопек х. двопек -а -о/-е поет. двостопан двоповерхов(и) -а -о/-е двострани -а -е двостран; ~ двоспратан, двокатан контракт двострани уговор двоподобов(и) -а -о/-е дволик двостранков(и) -а -о/-е двополни -а -е и двополов(и) двостраначки -а -о/-е физ., биол. двополан двострунов(и) -а -о/-е двожичан; ~ тамбурка двострунова дебели -а -е беш. серб. 1. оп. тамбурица тлусти; 2. оп. груби (1) двоступньов(и) -а -о/-е деби -ия х. деби двостепен дебитовац -туєм зак. и нєзак. двотижньов(и) -а -о/-е оп. дебитовати дватижньови деблокирац -ам и двотрецински -а -е деблоковац -куєм зак. и нєзак. двотрећински деблокирати двоугел -гла х. ґеом. двоугао девалвация ж. двофазни -а -е и двофазови девалвација -а -о/-е двофазни; ~ мотор двофазни девалвовац -вуєм зак. и мотор нєзак. девалвирати двофайтов(и) -а -о/-е деверика ж. зоол. двоврстан деверика (Abramis brama L.) двофарбови -а -о/-е двобоjан девиза ж. з розл. знач. двоформни -а -е и девиза двоформов(и) -а -о/-е двообличан девизни -а -е девизни двохижни -а -е и девияция ж. девијација двохижов(и) -а -о/-е двособан дегодь и дегодьнє слов. двоцивка ж. двоцевка заст. како да не двоцивов(и) -а -о/-е деґа ж. оп. деґов (2) двоцеван; ~ пушка двоцевна пушка, деґенерация ж. дегенерација двоцевка деґенерик х. дегенерик двоцифров(и) -а -о/-е деґенеровац (ше) -руєм (ше) двоцифрен зак. и нєзак. дегенерисати (се), двочасцов(и) -а -о/-е дегенерирати (се) дводелан деґеньчиц -им нєзак. (ґнявиц двочисло х. двоброј дацо з песцами, пресовац) притискати двочлени -а -е и двочленови деґов х. 1. крупан човек или -а -о/-е двочлан животиња; 2. ударац песницом двошед х. двосед деґрадация ж. двошоров(и) -а -о/-е деградација дворедан деґрадовац -дуєм зак. и двошпив х. двопев нєзак. деградирати двоштварцински -а -е муз. деґустатор х. дегустатор двочетвртински деґустирац -ам и двоштоков(и) -а -о/-е деґустовац -туєм зак. и нєзак. двоспратан дегустирати двоязични -а -е двојезичан; ~ дедвиц -им нєзак. словнїк двојезични речник (ґаладно єсц) мазати, млавити, двоязичносц ж. двојезичност љуштити, ђу(л)мати двояк присл. двојако дедо х.: ¤ деду му його мука двояки -а -е 1. (з двох га изела (поjела), муку ли му файтох) двојак; ~ характер дачого дежурац -ам нєзак. дежурати двоjак карактер нечега; 2. дупли, дежурни -а -е дежуран двострук, двоjак; ~ хасен дупла дежурство с. дежурство корист дезавуовац -ууєм зак. и двоякосц ж. двојакост нєзак. дезавуисати, дезавуирати дебакл х. дебакл дезен х. дезен дебата ж. дебата дезертер х. дезертер дебатовац -туєм нєзак. дезертерство х. дезертерство дебатовати дезертирац -ам и дезертовац -туєм зак. и нєзак. дезертирати деколтовац (ше) -туєм (ше) дезинсекция ж. дезинсекција зак. и нєзак. деколтовати (се), дезинтеґрация ж. деколтирати (се) дезинтеграција декор х. з розл. знач. декор дезинфекция ж. декоратер х. декоратер дезинфекција декоративни -а -е дезинфиковац -куєм зак. и декоративан нєзак. дезинфиковати, дезинфицирати декорация ж. декорација дезинформация ж. декоровац -руєм зак. и нєзак. дезинформација декорисати дезорґанизация ж. декрет х. декрет дезорганизација декретни -а -е и декретски -а дезорґанизовац (ше) -зуєм -е декретски (ше) зак. и нєзак. дезорганизовати декунґ и декунк х. ров; (се), дезорганизирати (се) шанац дезориєнтация ж. делеґат х. делегат дезоријентација делеґатка ж. делегаткиња дезориєнтовац (ше) -туєм делеґатни -а -е и делеґатски (ше) зак. и нєзак. дезоријентисати -а -е делегатски (се), дезоријентирати (се) делеґация ж. делегација дейта заст. скуп, збор; ¤ делеґовац -ґуєм зак. и нєзак. водзиц (тримац) дейту прен. делегирати претресати сеоске новости (обич. о деликатес х. деликатес групи жена) деликатесни -а -е дека ж. (декаґрам) дека деликатесни декаґрам х. декаграм деликатни -а -е з розл. знач. декада ж. декада деликатан; шкакљив декадент х. декадент деликатносц ж. деликатност декадни -а -е декадни, деликвент х. деликвент декадски деликвентка ж. декан х. декан деликвенткиња деканат х. деканат деликт х. деликт декламация ж. рецитациjа, делирий и делириюм х. декламација делириј(ум) декламованка ж. ридк. оп. делта х. делта декламация делфин х. делфин декламовац -муєм нєзак демаґоґ х. демагог рецитовати, декламовати, рецитирати демаґоґия ж. демагогија декларативни -а -е демаґоґийни -а -е демагошки декларативан деманти -ия х. деманти декларация ж. декларација; демантовац -туєм зак. и царинска ~ царинска декларација; ~ о нєзак. демантовати; оповргавати, правох чловека декларација о оповргнути правима човека демаркация ж. демаркација декларовац (ше) -руєм (ше) демаркацийни -а -е зак. и нєзак. декларисати (се), демаркациони, демаркацијски декларирати (се) демарш х. демарш деклинация ж. з розл. знач. демасковац (ше) -куєм (ше) деклинација зак. и нєзак. демаскирати (се) деклиновац -нуєм ґрам., физ. демилитаризация ж. деклинирати демилитаризација деколте -еа х. деколте демилитаризовац (ше) -зуєм (ше) зак. и нєзак. демилитаризовати деморалисати (се), деморализирати (се), демилитаризирати (се) (се) деминутив х. деминутив демос х. демос демисия ж. демисија денационализация ж. Демко(в) х.: (спораєл, денационализација ушорел и под. го) як ~ писи [нину] денационализовац (ше) рапаву средио га jе ко Панта питу -зуєм (ше) зак. и нєзак. демобилизация ж. денационализовати (се) демобилизација денко с. 1. (верх гордова) демобилизовац (ше) -зуєм поклопац бурета; 2. денка мн. (ше) зак. и нєзак. демобилизовати (се), (дещички наверх квашеней капусти у демобилисати (се), демобилизирати гордове) данце, даска, дани (се) дентал х. ґрам. дентал демоґрафия ж. демографија дентални -а -е денталан демоґрафски -а -е дентист -та и дентиста -ти х. демографски дентист(а) демократ -та и демократа -ти денунцирац -ам зак. и нєзак. х. демократ(а) денунцирати демократиз(е)м -зму/-зма х. денунциянт х. денунцијант демократизам депалатализация ж. ґрам. демократизация ж. депалатализација демократизација департман х. департман демократизовац (ше) -зуєм депеша ж. депеша зак. и нєзак. демократизовати (се), депласовац (ше) -суєм (ше) демократизирати (се) зак. и нєзак. депласирати (се) демократка ж. депо -оа х. депо демократкиња депозит х. депозит демократични -а -е депонент х. депонент демократски, демократичан депоновац -нуєм зак. и нєзак. демократия ж. демократија депоновати демократски -а -е оп. депортация ж. депортација демократични депортовац -туєм зак. и демолирац -ам и демоловац нєзак. депортовати, депортирати -луєм зак. и нєзак. демолирати депресивни -а -е депресиван демон х. демон депресия ж. з розл. знач. демонстрант х. демонстрант депресија демонстрантка ж. депримовац (ше) -муєм (ше) демонстранткиња зак. и нєзак. депримирати (се) демонстративни -а -е депутат х. депутат демонстративан депутация ж. депутација демонстратор х. дератизация ж. дератизација демонстратор дербац -ам нєзак. 1. (кивац, демонстрация ж. викивйовац) климати; 2. (бабрец) демонстрација чачкати демонстровац -руєм нєзак. дерби -ия х. дерби демонстрирати дерґельовац -люєм нєзак. демонтажа ж. демонтажа експр. (барз дирґац) друцкати, демонтирац -ам и труцкати; коч дерґельовал з нами по демонтовац -туєм зак. и нєзак. нєровней драги кола су труцкала с демонтирати нама по неравном путу деморализовац (ше) -зуєм дереґля ж. 1. сплав, (ше) зак. и нєзак. деморализовати (се), дереглија; превожиц на дереґлї (о стаємним занїманю) сплаварити; 2. глави]; розум як ~ (слаби розум) он прен. (стара бициґла и под.) крнтиjа има кокошју памет (врапчији мозак), дереґляр х. сплавар врана (сврака) му jе мозак (памет) дерекаль х. заст. (ценка попила; сухи як (барз худи) ~ сув као перина на хторей ше шпи) перина, колац (као палица, као кост) перjанка дескриптивни -а -е дереш ж. ист. дереш, дереж, дескриптиван мацке; ¤ достац (буц бити) на ~ дескрипция ж. дескрипција добити батине (мацке) (на клупи за деспот -та и деспота -ти х. з батинање) розл. знач. деспот(а) держава ж. држава деспотиз(е)м -зму/-зма х. державка ж. дем. државица деспотизам державни -а -е државни деспотски -а -е деспотски державнїк х. државник дестилация ж. дестилација державнїцки -а -е дестиловац -луєм нєзак. државнички дестиловати, дестилисати державноправни -а -е деструктивни -а -е државноправни деструктиван державносц х. државност деструкция ж. деструкција державотворни -а -е деталїзовац -зуєм зак. и државотворан нєзак. детаљисати, детаљизирати державочка ж. оп. державка деталь х. детаљ державян х. држављанин детальни -а -е детаљан державянство с. детектив х. детектив држављанство; ◊ уверенє о детективски -а -е державянстве уверење о детективски држављанству детектор х. детектор дериват х. дериват детелїнка ж.: дзива ~ оп. деривация ж. деривација златна власа (под златни) дериц (ше) -им (ше) беш. оп. детерджент х. детерџент вдериц (ше) детерминанта ж. дерляц -ям нєзак. дрљати, детерминанта зубити детерминовац -нуєм зак. и дерляча ж. дрљача, зубача нєзак детерминисати, детерминирати дерматолоґ х. дерматолог детонатор х. детонатор дерматолоґия ж. детонация ж. детонација дерматологија детонирац -ам и десант х. десант; ◊ ~ у детонировац -нуєм зак. и нєзак. Нормандиї ист.искрцавање у детонирати Нормандији детронизовац -зуєм зак. и десантни -а -е десантни нєзак. детронизовати, детронизирати десерт х. десерт де факто присл. де факто десертни -а -е десертан; дефанзива ж. дефанзива ~ вино десертно вино дефанзивни -а -е дефанзиван десиц ше -им ше зак. беш. дефект х. дефект серб. десити се (лит. случиц ше) дефективни -а -е дефективан деска ж. 1. даска; 2. дески дефектни -а -е дефектан мн. а) патос, даске; б) (на селянским дефиле -еа х. дефиле кочу) под; ¤ буц одскочна ~ бити дефиловац -луєм нєзак. одскочна даска; глупи як ~ глуп као дефиловати ноћ; нє ма штварту (седму) деску [у дефиновац -нуєм зак. и глави] нема четврте (треће) даске [у нєзак. дефинисати, дефинирати  дефинитивни -а -е свијим рукама дефинитиван дєпловки ж. мн. (єд. дефиниция ж. дефиниција дєпловка) (на парацим и под. плущку) дефицит х. фин. дефицит, дизгине, каjаси мањак дєпов(и) -а -о/-е ливадски; дефицитарни -а -е дєпово шено ливадско сено дефицитаран дєрма ж. ђерам, ђерма дефлорация ж. дефлорација джавкац -ам нєзак. 1. лајати деформация ж. деформација (испрекидано); кевтати; шкамутати, деформитет х. деформитет џангати; 2. прен. звоцати, џангати деформовац (ше) -муєм (ше) джавкнуц -нєм зак. зак. и нєзак. деформисати (ше) (збрехнуц) закевтати, шкамутнути деца ж. (децилитра) деци х. джавулїц -їм нєзак. оп. нєпрем. джавкац децембер -бра х. децембар, джаґац -ам нєзак. 1. (коня зоз горв. просинац стременом) подбадати 2. (до дакого з децемберски -а -е локцом) гурати, гуркати, мувати децембарски, горв. просиначки джаґац ше -ам ше нєзак. децения ж. деценија взаєм. повр. гурати се, мувати се децентрализация ж. джаґнуц -нєм зак. 1. (коня зоз децентрализација стременом) подбости; 2. (до дакого з децентрализовац (ше) -зуєм локцом) мунути, гурнути (ше) зак. и нєзак. децентрализовати джама ж. густа маса од (се), децентралисати (се), изгњеченог воћа, грожђа, парадаjза и децентрализирати (се) сл. дециґрам х. дециграм джамиц -им нєзак. 1. децилитра ж. децилитар гњечити; 2. (цадзиц) цедити, тискати, децимала ж. децимала истискивати; 3. (муляц) муљати, децимални -а -е децималан; ~ мечити; ~ грозно муљати грожђе; 4. число мат. децималан број оп. джамчиц (1); 5. (ламац на дециметер -тра х. дециметар фалатки) мрскати, тарупирати джамия ж. џамиjа дешифровац -руєм зак. и джамчиц -им нєзак. 1. нєзак. дешифровати, дешифрирати (розмегчовац прицискаюци) мецати, дещани -а -е дашчан; ~ месити; 2. оп. джамиц ( закрице дашчан кров джамячка ж. гњечилица дещар х. заст. (тарґовец з джачки мн. оп. дятки древом) дрвар джвакац -ам нєзак. дещара и дещарня ж. заст. (нєкрашнє єсц, чамкац) мљацкати дрвара джванґац и джванґотац -ам дещичка ж. 1. а) (шедзиско нєзак. 1. звоцати, закерати; 2. (вельо на кочу) сиц (в.); б) (шедзиско на ролї) приповедац) брбљати даска (в.); 2. дем. дашчица джез х. џез дєп х. ливада; ледина джезва ж. џезва дєпик х.1. дем. ливадак, джезвочка ж. дем. џезвица ливадица; травњак; 2. (пред салашом) джелат х. џелат врт, вртић (в.) джем х. џем дєплови х. мн. (єд. дєплов) джентлмен х. џентлмен дизгине, узде, вођице; ¤ джив-джив викр. за зацагнуц/зацаговац ~ подражованє чвиринканя тащкох ђив- притегнути/притезати дизгине (узде); ђив, жив-жив тримац ~ у своїх рукох држати узде у джиґац -ам нєзак. чачкати, петљати се, бактати се (око нечега, на (биц з джубком) а) кљуцати; лєсов нечему) дохтор джубе до древа детлић кљуца джин х. див, џин, горостас у дрво; б) чапати (в.), пипати (в.); джиновски -а -е дивовски, квока джубе цудзи курчата квочка џиновски чапа туђе пилиће джип х. џип джубкац -ам нєзак. дем. джиюджица ж. спорт. џиjу- кљуцкати, зопкати џицу х. нєпрем. джубнуц -нєм зак. кљуцнути джмариц -им нєзак. (куриц з джубок -бка х. кљун, кљунић вельким димом) жмарити, сукати джубокс х. спорт. џубокс джмура ж. 1. оп. джмурач; 2. джуґа ж. бот. орашак, грахор джмури мн. оп. джмурки (Lathyrus tuberosus L.) джмурац -ам 1. оп. джмуриц; джуджа ж. (долїнка при 2. (у бависку на джмурки) жмурити; ◊ бависку джочканю и др.) роша (в.) на джмураци и на джмурацо присл. джудо х. спорт. џудо жмурећке, жмурећки, жмирећке, джуз х. оп. дюс жмирећки джунґла ж. џунгла джмурач х. жмура, жмуро (у джунїц -їм нєзак. 1. не игри жмурке) спавати ноћу радећи нешто, бдети; 2. джмуриц -иц (тримац (длуго чекац): мачка джунї, чека заджмурени очи) жмурити, мишу мачка дуго седи, чека миша жмирити джучка ж. оп. джуджа джмуркац -ам нєзак. дзбан х. крчаг, ћуп намигивати дзбали -а -е брижан, маран джмурки мн. жмурке, жмуре; дзбац -ам нєзак. I бринути, бавиц ше на ~ играти се жмурке водити рачуна; ~ за добро своїх джмуркнуц -нєм зак. дзецох бринути се за добро своjе намигнути деце; II з неґацию 1. не марити, не джмуркнуце с. намиг хајати; не обраћати пажњу; нє дзбам джмуркошка ж. (кокета) цо будзе не марим шта ће бити; намигуша богати нє дзбаю же худобним чежко джобац -бем 1. бости; богати не маре што jе сиромашнима боцкати; 2. (стрикац) жигати, тешко; 2. за даким/дачим не марити; стрецати нє дзба за своїм домом не мари за джобаци -а -е бодљикав, своjу кућу; 3. звич. у директней бадљав, боцкав; ~ черяк бодљикав бешеди: я нє дзбам jа се слажем, jа грм немам ништа против; зробме так як джобка ж. тачка гвариш, я нє дзбам урадимо како ти джобкасти -а -е тачкаст кажеш, jа се слажем; ¤ ~ за джобкац -ам дем. боцкати, даким/дачим як пес за пияту ногу бости, жацати, жацкати оп. под пес; нє дзбам нїч ништа ме се джобнуц -нєм зак. убости не тиче, ништа не марим; цо я дзбам! джобнуце с. бод, убод врло важно! джобочка с. дем. тачкица дзбаци -а -е оп. дзбали джокей х. џокеj дзвери мн. врата; нащежар джокер х. џокер отвориц ~ широм отворити врата; ~ джубац -бем нєзак. 1. (єсц лупли врата су лупила, врата су се зарно и под.) зобати, кљуцати, бобати; залупила; ◊ ~ до конку врата од ганка кури джубу жито кокоши зобљу (в.); кухньово дзвери кухињска врата; пшеницу; 2. (таргац з джубком) приклєтни ~ врата од трема; жимски кљуцати, кљувати; орел джубе месо ~ зимска (дебела) врата; склєняни ~ жертви орао кљуца месо жртве; 3. застакљена врата; шлєпи ~ (дзвери без склох) пуна врата; ¤ вельки як ~ дигнути барјак (заставу); ~ руки горе (чловек високого росту) висок као дигнути руке увис гора; заврец дакому ~ пред носом дзвигнуц ше -нєм ше 1. з залупити (затворити) коме врата пред розл. знач. дигнути се, дићи се; за носом; (за)дуркац на дзвери кочом ше дзвигнул прах за колима (по)куцати на врата; за завартима се дигла прашина; ~ на пальци дзверми (тайно) иза затворених дигнути се на прсте; ~ на оружиє врата; згарнуц ше на дзверох дићи се на оружје; 2. (о уровню) заглавити врата; указац дакому ~ порасти; дзвигнул ше уровень води показати коме врата; ходзиц як порастао jе ниво воде; 3. (материялно шалєни (шалєне) з дзверми (нє мац напредовац) подигнути се, мира, ходзиц, круциц ше) мотати се узнапредовати (радити, ићи) као шијак (в.) дзвин х. (дзвинєнє) зврјање, дзверка мн. 1. (на шпоргету, зврка; бруjање; звека, звецкање клїтки и под.) врата, вратанца; 2. (на дзвинїц -їм нєзак. 1. (при авту, фрижидеру и под.) врата трепеценю) зујати, зучати; дзвиня Дзвига нєпрем. оп. струни ґитари зује струне гитаре; 2. Воздвижениє (черчац, черкац) звечати, звецкати; дзвигац -ам нєзак. з розл. зврјати, зврндати; 3. (оддзвиньовац) знач. дизати; ~ терху дизати терет; ~ одзвањати, звонити; бруjати; jечати; прах дизати прашину; ~ глас дизати гудети; 4. безос. зуjати; дзвинї ми у глас; ~ народ на повстанє дизати уху зуји ми у уву народ на устанак; ~ пенєжи з банки дзвиняци -а -е (дзвонки) дизати паре из банке; ~ лярму дизати звонак, звучан; ~ одгук звонак одјек; галаму ◊ ~ (белава) муха оп. бруняца муха дзвигац ше -ам ше 1. з. розл. (под бруняци) знач. дизати се; з коминох ше дзвига дзвиняцо присл. звонко, дим из димњака се диже дим; за звучно валалом ше дзвига висока гора иза дзвиняцосц с. звонкост, села се диже висока планина; 2. (о звучност уровню) расти; вода у рики ше дзвон х. 1. звоно; 2. дзвига вода у реци расте; 3. прен. а) (дзвонєнє) звоњава, звоњење, звон (у ґаздовству) напредовати; б) (над дзвонар х. звонар другима) узносити се дзвонїц -їм нєзак. (о дзвону) дзвигач х. дизач; ~ терхи звонити; дзвонї поладнє звони подне; дизач терета; ~ кульох дизач тегова ¤ ~ на ґвалт (на аларм, до бока) дзвигачка ж. 1. дизалица; 2. звонити на узбуну кран; 3. (дротова) успињача дзвонїца ж.1. (турня зоз дзвигачкар х. дизаличар дзвонами) звоник, звонара; 2. дзвигнуц -нєм зак. 1. з розл. (простор дзе дзвони) звониште знач. дигнути, дићи; ~ сто кили дзвонки -а -е звонак, звучан; дигнути сто килограма; ~ цени ~ глас звонак глас; ◊ дзвонки дигнути цене; ~ глас дигнути глас; ~ консонанти ґрам. звучни сугласници повстанє дигнути устанак; ~ лярму дзвонко присл. звонко, звучно дигнути галаму; 2. (розруциц) дзвонкова -вей ж. карт. дигнути, дићи, разорити; ~ мост тиква, бундева дигнути мост; 3. (подвисшиц дзвонкосц ж. звонкост, вредносц) дигнути, повисити; ~ плаци звучност дигнути плате; ~ цени продуктом дзвончки мн. (єд. дзвончок) дигнути цене производима; ◊ ~ на бот. 1. царска круна, коцкавица, куб (на треци ступень) мат. дигнути звоник (Fritilaria imperialis L.); 2. на куб (на трећи степен); ¤ ~ заставу звончићи (Companula L.); 3. кандилка, пакуjац (Aquilegia L.) дзевецери дзвери деветора врата дзвончок -чка х. 1. дем. дзевецеро -рих числ. збир. с. звонце, звончић; 2. а) (бренчок у деветоро школи, квартелю) звоно; б) (на шиї дзевецме числ. збир. х. статку) меденица; 3. дзвончки мн. деветорица; девет прапорци; 4. церкв. тас; зберац до дзевяти -а -е девети дзвончка (зберац добродзечни дробни дзевятина ж. деветина прилоги од вирних под час дзевятка ж. деветка богослуженя) скупљати на тас; ¤ дзевятнїца ж. церкв. швечи му як псу ~ пристаjе му као деветница магарцу седло дзевяток -тка х. ист. деветак дзе I присл. 1. где; камо, дзека ж. 1. (воля) воља; куд(а); ~ ми окуляри? где су ми моцна ~ јака воља; нє було му по наочари?; ~ пойдзеш? куда ћеш?; 2. у дзеки није му било по вољи; без викричних виреченьох, при чудованю дзеки без воље; злей дзеки зловољан; кед у питаню дацо нєзвичайне куд, нє з дзеку нерадо; преко воље; 2. откуд, где; ~ ти можеш з нїм расположење; ¤ буц добрей дзеки 1. дискутовац?! куд ти можеш с њим да оп. буц у дзеки; 2. бити мало пиjан; дискутујеш?!; II злуч. 1. у местових буц дакому по дзеки бити коме по виреченьох где; указал ми хижу ~ вољи (по души); буц нє у дзеки бити бивал показао ми је кућу где је нерасположен; бити накратко становао; 2. у злученьох а ~ же и а ~ (накриво) насађен; бити на три ћошка; ище за визначованє окремней буц у дзеки бити расположен; нєєднакосци у поровнаню (а) камоли, вжац/брац дакому дзеку где, откуд, куд; нє сце мнє послухац, убити/убиjати кога у поjам; дац/давац а ~ же би тебе послухал!? неће мене дакому дзеку дати/давати коме воље да послуша, а где ли ће тебе; ◊ ~ же? (за рад, живот); дац дакому на дзеку куда ћеш? куда ћете?; ~ там присл. ту дати коме на вољу, пустити коме по и тамо; ¤ ~ [же] би нє! 1. таман вољи; за дзеку дакому 1. за нечиjу посла!; 2. него како?!; ~ -там присл. ту љубав; 2. по нечиjоj вољи; з дзеки, з и тамо; ~ там?! оп. та ~ !; ~ же! 1. дзеку радо; з добрей дзеки своjом откуд?!; 2. него?!; наравно!; ~ вон од вољом, без присиле; зробиц дакому тебе ниjе ти ни за мали прст; та ~ ! ма по дзеки угодити коме; исц (пойсц, откуд! врага! робиц) дакому за (на) дзеку чинити дзеведзешат числ. деведесет коме по вољи; играти како други дзеведзешати -а -е свира; ићи коме низ длаку; мац дзеку деведесети хтети, желети, бити вољан; нє мац дзеведзешатме числ. збир. х. дзеку не бити вољан; од дзеки своjом деведесеторица; деведесет вољом; одпадла му (єй и под.) дзека дзеведзешацецеро -рих числ. за дацо изгубио (изгубила) jе вољу за збир. с. деведесеторо нешто; одпаднуц од дзеки: 1. безос. дзеветнасти -а -е деветнаести одпадло му дацо од дзеки прошла га дзеветнастина ж. jе воља за нечим, изгубио jе вољу за деветнаестина чиме; 2. одпаднул му дахто од дзеки дзеветнац числ. деветнаест изашао му jе неко из воље; подлей дзеветнацецеро -рих числ. дзеки мрзовољан; процив (нє по) збир. с. деветнаесторо своєй дзеки преко (против) своjе дзеветнацме числ. збир. х. воље деветнаесторица; деветнаест дзекадзи присл. понегде дзевец числ. девет дзекеди присл. понекад, дзевецери -их числ. збир. мн. покаткад, каткад(а), гдекад(а), кадшто деветори, деветоре, деветора; дзековац -куєм нєзак. 1. захваљивати (се), благодарити; барз божи (богови, у бога) ~ сваки божjи нам дзековала jако нам се дан, светком и петком; на кажди ~ захваљивала; 2. а) дзекуєм ци (вам (шмата) за сваки дан; хториш ~ неки итд.) хвала ти (вам итд.); б) у функц. дан; цо ~ 1. за коjи дан; сваки дан, тек викр. хвала; "най ше пачи!" што ниjе; 2. оп. з дня на ~ ; ¤ буц "дзекуєм!" "изволите!" "хвала!" добри як благи ~ (як фалат хлєба) дзекови -а -о/-е (вольни) бити добар као хлеб (као добар дан); вољан; ~ рух вољни покрет глєдац вчерайши ~ жалити за дзекотри -а -е оп. дзехтори изгубљеним (пропуштеним) даном; на дзекуюци присл. захваљујући стари днї под старе дане; пред тим ~ дзелар х. 1. воєн. тобџија; 2. дан пре тога; розцаговац ~ уjутру (вилївач дзелох) тополивац касно почињати с радом, а увече дуго дзелєнє с. 1. дїєсл. мен. од радити дзелїц (ше); 2. мат. дељење дзень-а-ноц присл. даноноћно дзелєнїк х. мат. дељеник дзеняноцни -а -е даноноћан дзелїви -а -е дељив дзепоєден -дна -дно зам. дзелївосц ж. дељивост понеки дзелїдба ж. деоба дзепокотри и дзепохтори -а дзелїдбени -а -е и -е ридк. оп. дзехтори дзелїдбов(и) -а -о/-е деобни, дзе-там присл. ту и тамо раздеобни дзехтори -а -е зам. неки, дзелїтель х. делилац понеки, гдекоји дзелїц -їм нєзак. делити; ¤ ~ з дзецински -а -е 1. деч(и)ји, даким и добре и зле делити с неким и детињи, детињски; ~ плач детињи добро и зло, ломити погачу с ким; ~ плач; 2. (як дзецко, як у дзецка) правду делити правду; ~ з даким детињаст; патрел на мнє з судьбу делити с неким судбину дзецинскима очми гледао ме је дзелїц ше -їм ше нєзак. 1. детињастим очима; ~ справованє делити се; 2. растаjати се; детињасто понашање; ◊ ~ заградка одваjати се; 3. раздваjати се дечји вртић; забавиште; ~ парализа дзело с. 1. топ; 2. шах. топ, мед. дечја парализа; ~ кашель мед. кула; ¤ як ~ (целати, тучни, моцни) дечји кашаљ; дзецински яшелька као туч (в.); (о жени) као лађа (в.) дечје јаслице дзелов -а -о топовски; ~ куля дзецинство с. детињство граната дзециско с. гандр. 1. (нєдобри дзельба ж. оп. дзелїдба хлапец або дзивче) дериште, дерле; 2. дзеняноцни -а -е даноноћни дзециска мн. дечурлиjа; мангупариjа дзень дня х. дан; кажди ~ дзецко с. 1. дете; 2. дзеци мн. сваког дана; роботни ~ радни дан; по у функц. пред. дете; справуй ше Крачунє (Новим року и под.) тот ~ крашнє, ти уж нє ~ понашаj се лепо, првог дана после Божића (Нове ти више ниси дете; ◊ ~ у перинки године и сл.); през ~ дању; ~ пред тим дете у повоју; вжате под свойо и пред тим ~ дан пре тога; ◊ вжал (усвоєне) ~ усвојено дете; ~ при себе ~ за ноц дању спава, а ноћу ради цицки, ~ хторе цица одојче, дојенче, или се забавља; ~ за дньом, ~ на ~ , ~ сисанче; од дзецка од малих ногу; ¤ при дню сваког дана, из дана у дан; ~ то зна и мале ~ то зна и моја баба и ноц 1. и дању и ноћу, даноноћно; 2. (стрина), то зна и мало дете; нє плачу кул. мраморни колач; ~ на ~ оп. з дня ци дзеци немаш обавеза код куће, те на ~ ; добри ~ ! добар дан!; дня (при не мораш журити кући писаню датумох) дана; за билого дня дзецков -а -о 1. дететов; 2. (воднє, през дзень) за дана; з дня на ~ деч(и)ји; детињи; ~ душа детиња из дана у дан, сваког дана; кажди душа  дзецкозабойнїк х. децоубица, десетоугаоник чедоубица дзешка присл. негде; ◊ ~ так дзецкозабойнїца ж. тако некако чедоморка дзешкаль присл. беш. оп. дзецкозабойство с. дзешка децоубиство, чедоубиство, дзеяки -а -е зам. некакав, чедоморство коjекакав дзецочко с. дем. детенце, дзиви -а -е з розл. знач. детешце диваљ; ~ край дивљи крај; ~ грушка дзечнє присл. радо; ~ ме дивља крушка; ~ вибудов дивља послухал радо ме је послушао; барз ~ градња; ◊ ~ вода бујица; ~ дзивка врло радо фолкл.  вила љутица; ~ коза дзечни -а -е 1. вољан; 2. ридк. дивокоза; ~ мархва бот. дивља (подзековни) захвалан мрква, жута мрква, стидак (Daucus дзечносц ж. 1. (дзека): з carota); ~ кура оп. ярабица; ~ дзечносцу радо; 2. ридк. захвалност мушкатла срчак, горв. жуква, дзеш присл. заст. оп. дзешка водољуб (Butomus umbellatus L.); ~ дзешати -а -е десети петрушка бот. кукута (Cаnium дзешатина ж. 1. з розл. знач. maculatum); ~ ретхва бот. ранчуга десетина; 2. оп. дзешаток (Raphanus raphanistrum); ~ ружа бот. дзешатинка ж. мат. шипак, дивља ружа (Rosa canina); ~ десетица цибуля бот. преслица, горв. модар дзешатка ж. 1. десетина; цвиjет (Muscari neglectum Guss); ~ дзешатки тисячи людзох десетине шалвия бот. ливадњак (Salvia хиљада људи; 2. десетица; десетка pratensis); ~ швиня дивља свиња; ~ дзешатковац -куєм зак. и грозно/гроженко оп. гадово яблучка; нєзак. десетковати ~ месо мед. дивље месо; ~ просо бот. дзешаткови -а -е десетни дивље просо (Panicum capillare L.); ~ дзешатнїк х. воєн. десетар гвоздзик бот. различак (Centaurea дзешаток -тку/-тка х. ист. cyanus); ~ гращок бот. 1. граоринa десетак (Lathyrus pratensis L.); 2. кукавичица дзешец числ. десет (Latnyrus vernus); ~ мак бот. дивљи дзешецбой х. спорт. десетбој мак, вучjи мак, пољски мак (Papaver дзешецдньови -а -о/-е rhoeas); ~ мугар бот. крпигуз (Carex десетодневни pseudocyperus L.); ~ овес бот. дивљи дзешецери -их числ. збир. мн. овас (Avena fatula L.); ~ руменєц бот. десетори, десетора, десеторе бела рада, прстенак (Anthemis arvensis дзешецеро -рих збир. с. L.); ~ хрин бот. коњски штавељ десеторо; ~ целята десеторо телади (Rumex crispus L.); ~ цирок бот. дзешецме числ. х. дивљи сирак (Sorghum halepense); ~ десеторица; десет; вони ~ њих ярец бот. мачица, попино прасе десеторица; ~ вояци десет воjника; ~ (Phleum pratense L.); ¤ як ~ вепер браца десеторо браће (барз розєдзени) љут као рис (као дзешецрочє с. деценија, змиjа) десетлеће дзивина ж. 1. з розл. знач. дзешецрочни -а -е дивљач; 2. дивљина; 3. прен. дивљак; десетогодишњи дивљаци дзешецрочнїца ж. дзивиц -веєм и -им нєзак. десетогодишњица дивљати; постајати диваљ дзешецскладови -а -е дзивка ж. 1. девојка; цура; 2. десетосложан; ~ стих лит. десетерац кћи, ћерка; 3. (фраєрка; заручнїца) дзешецугелнїк х. десетоугао, девоjка; драгана, драга; заручница; ¤ будзе з баби ~ подшм. биће од бабе ◊ ~ вареха кух. ђевђир; ¤ купиц за ~ девоjка (в.) пенєж купити за багателу; ма дзивков -а -о 1. девојчин; 2. дзирави руки шепртља jе, све му ћеркин испада из руку; заший ше до дзиво присл. дивље; махнито дзиравого меха оп. под мех дзивосц ж. дивљаштво; дзиравиц -им нєзак. бушити махнитост дзириска ж. ауґм. рупетина; дзивоцки -а -е девојачки; ◊ ~ рупчага трава бот. тарчужак, русомача дзирка ж. 1. рупица; (Capsella bursa pastoris L.) шупљика; 2. носова ~ ноздрва, дзивоцтво с. 1. девојаштво; 2. носница; пущац дим през носово (нєвиносц) девичанство дзирки пуштати дим кроз ноздрве; ¤ дзивочи -а -е поет. 1. оп. яка ~ така платка нашла врећа дзивоцки; 2. девичански закрпу дзивочка ж. гипoк. 1. дзиркави и дзиркасти -а -е девојчица; цурица; 2. оп. дзивуча 1. рупичав, рупичаст; шупљикав; 2. (о дзивочнїк х. анат. девичњак жеми) порозан дзивуча и дзивуша ж. дзирковач х. техн. пробојац девојчурак, девојчуљак, цуретак; дзирковачка ж. спец. шипарица пробијалица, зумба дзивчатко с. девојчица дзирковац -куєм нєзак. 1. дзивчатски -а -е 1. девојачки; вишив. рупичати; шупљикати; 2. оп. дзивчецов штиковати; 2. (папер, скору) зупчати, дзивче -еца ж.1. девојчица; зумбати девоjче; сека, секица; 2. кћи, ћерка дзирочка ж. дем. рупица; дзивчецов -а -о 1. девојчин; шупљика 2. ћеркин дзияк х. церкв. појац, певац дзивчин -а -о/-е оп. дзивков дзияковня ж. церкв. зграда у (2) којој живи појац или свештеник дзивчина ж. поет. девојка, дзияцки -а -е поjачки драгана дзиячка ж. 1. (жена дзияк) дзивчиска ж. ауґм. поjац; 2. поjчева жена девојчетина, цуретина дзурйов(и) -а -о/-е ђурђевски, дзивчиц ше -им ше нєзак. ђурђевдански девојчити се Дзуря х. ґен. и х. мн. церкв. Ђурђевдан, дзивяк х. з розл. знач. дивљак Ђурђево; по Дзурю после Ђурђевдана дзивяцки -а -е дивљачки див х. беш. серб. див (оп. дзивяцтво с. дивљаштво валїгора) дзивячка ж. дивљакуша, дива ж. филм. дива дивљакиња диверзант х. диверзант дзин-дзин и дзилин-дзилин диверзантски -а -е викр. з хторим ше подражує глас диверзантски бренчка цин-цин диверзия ж. диверзија дзира ж. 1. з розл. знач. рупа; дивиденда ж. банк. ~ на ботоши рупа на чарапи; ~ у дивиденда одбрани рупа у одбрани; 2. (на дивизия ж. воєн., мат. пойдзе) таванска врата, отвор; 3. (у дивизија древе, каменю) дупља; 4. (до пеца) дивизийни -а -е дивизијски врата (в.), уста (в.), зjало (в.); ¤ цма як дивизион х. воєн. дивизион у дзири оп. под цма¹ диґестия ж. дигестија дзирави -а -е шупаљ; ~ древо диґитални -а -е ел. и др. шупље дрво; ~ гарчок шупаљ лонац; дигиталан  диґитрон х. дигитрон дикица ж. бот. боца, дикица диґитронски -а -е (Xanthium) дигитронски диктат х. диктат диґресия ж. дигресија диктатор х. диктатор дидактика ж. дидактика диктаторски -а -е дидактични -а -е дидактичан диктаторски ди-дит викр. оном. означує диктатура ж. диктатура сирену авта и под. ту-ту (в.) диктафон х. диктафон диєреза ж. мед. и др. дијереза диктовац -туєм нєзак. диєта ж. дијета диктирати диєтални -а -е дијаталан; ~ дикция ж. дикција кост дијетална исхрана дилема ж. дилема диєтетика ж. мед. дијететика дилетант х. 1. дилетант; 2. диєтетни -а -е дијететски заст. аматер (глумац и сл.) диждж х. киша; ~ зоз шнїгом дилетантка ж. суснежица; дробни ~ ситна киша; ~ дилетанткиња, дилетантка лєє киша лиjе (сипи); ~ попадує киша дилетантски -а -е ромиња; ~ лєм прах позберал (лєм дилетантски кус попадал) киша jе само покупила дилея ж. гандр. 1. (дурґов) прашину; на ~ време jе на кишу; ¤ дилеjа (в.), будала; 2. скот, скотина ардзави ~ (слунко швици, а диждж дилижанса ж. дилижанса пада) жени се меца; плаче (иду му дилїни ж. мн. (єд. дилїна) слизи) як ~ плаче као киша; плаче као заст. (дески як патос у хлїве або љута (црна, зла) година; по вельким кармику) подмост; ¤ брудне як ~ jако гирменю мали ~ пада тресла се гора прљаво родио се миш дильов х. 1. а) (драга у дижджик х. дем. кишица хотаре) лениjа; б) путељак; 2. (ґу дижджов[и] -а -о/-е кишан; салашу) улаз, пут кишовит; дижджово хмари кишни дильовчик х. дем. путељак облаци; дижджово капки кишне дим х. дим; з коминох ше капљице; ~ хвиля кишно време; ◊ ~ кури ~ из димњака иде дим; чуц ~ ящурка зоол. даждевњак (Salamandra) осећа се мирис дима дижджовка ж. кишница димни -а -е и димов(и) -а -о/- дижджовкара и е диман; ◊ димна/димова зависа дижджовкарня ж. кишничара (в.) воєн. димна завеса дижджовни -а -е кишан; димензия ж. димензија кишовит; ~ хвиля кишно време димовод х. димовод дижджовно присл. кишовито; дин х. физ. дин кишно време дина ж. звич. мн. ґеоґр. дина дижджовнїк х. оп. дижджова динамиз(е)м -зму/-зма х. ящурка динамизам дизайн х. дизаjн динамизовац -зуєм зак. и дизайнер х. дизаjнер нєзак. динамизирати дизелка ж. дизелка динамика ж. динамика дизел-мотор х. дизел-мотор динамит х. динамит дизелов(и) -а -о/-е и динамиташ х. динамиташ дизелски -а -е дизелски динамитов(и) -а -о/-е и дизентерия ж. мед. динамитски -а -е динамитски дизентерија динамични -а -е динамичан, дикинь х. рогоз (Typha динамички latifolia) динамично присл. дикиньов(и) -а -о/-е рогозан динамично, динамички  динамо х. ел. динамо дипломатични динамо-машина ж. динамо- дипломец -мца х. дипломац машина дипломни -а -е оп. динамометер -тра х. физ. дипломски динамометар дипломовани -а -е динар х. 1. динар; 2. звич. дипломиран мн. паре, новац, динари; нє мам дипломовац -муєм зак. и динари при себе немам пара код нєзак. дипломирати себе; ¤ [кед би могол] та би ше сам дипломски -а -е дипломски; ~ на ~ (до динара) претворел (барз є испит дипломски испит за пенєжом)  дрхти над сваким дирвец -еєм нєзак. трулити, динаром; складац ~ ґу динару (барз трунути (о дрвету и сл.) шпоровац) стављати пару на пару; дирґац -ам нєзак. 1. дрмусати три за ~ рекла-казала (се), труцкати; коч дирґа кола динаров -а -о и динарски -а труцкаjу, кола се дрмусају; коч -е динарски дирґал з нами по нєровней драги динарчок -чка и беш. -рка х. дрмусали смо се у колима по 1. дем. динарчић; 2. звич. мн. неравном путу; 2. трести се, дрхтати, динар(ч)ки пара, цркавица; вон чува клецати; дирґали под нїм ноги кажди ~ он чува сваку пару; заробел дрхтале су под њим ноге кус динарчки зарадио је неку пару дирґаци -а -е: ~ драга грбав (цркавицу) (џомбав, труцкав) пут династия ж. династија дирґаюци -а -е прен. (хтори динґо х. зоол. динго чежко виражує думки) муцав диносаур(ус) х. зоол. дирґнуц -нєм зак. 1. труцнути диносаур(ус) (се); дирґнул коч кола су труцнула; 2. динстовац -туєм зак. и нєзак. задрхтати; рука му дирґла, а погар динстати, динстовати му випаднул рука му jе задрхтала, диня ж. диња чаша му jе испала; 3. задрхтати, динянкар х. заст. бостанџија клонути; дирґли му ноги задрхтале динянки ж. мн. дињиште, су му ноге; 4. (о ценох) нагло пасти; бостан; ¤ розпущени є як ~ (як цени дирґли цене су нагло пале динянка) веома jе размажен, дирґонєнє с. дрхтање; распуштен, необуздан дрхтавица динька и диньочка ж. дем. дирґонїц -їм нєзак. експр. дињица дрхтати, трести се, цептати, цептети; диода ж. ел. диода клецати; ¤ ноги му дирґоня ноге му диоксид х. хем. диоксид клецаjу (од страха и сл.) диоптрия ж. физ., мед. дирґочиц -им нєзак. ридк. оп. диоптрија дирґонїц диплома ж. диплома директ1 х. спорт. директ дипломат -та и дипломата директ2 присл. директ -ти х. дипломат(а) директива ж. директива дипломатизовац -зуєм зак. и директни -а -е директан; ~ нєзак. дипломатисати, потрафенє директан погодак дипломатизовати директно присл. директно дипломатични -а -е директор х. директор дипломатски директорий и директориюм дипломатия ж. дипломатија х. директориј(ум) дипломатка ж. директоровац -руєм нєзак. дипломаткиња директорисати дипломатски -а -е оп. директорка ж. директорица, директорка дисновтор х. свињска даћа, дирекция ж. дирекција свињокоља дирекцийни -а -е дисновторски -а -е коjи се дирекциjски односи на свињокољу; ~ паприґаш дириґент х. диригент дисноторски паприкаш (в.) дириґентски -а -е диспанзер х. диспанзер диригентски; ~ палїчка диригентска диспаритет х. диспаритет палица диспечер х. диспечер дириґовац -ґуєм нєзак. диспечерски -а -е дириговати диспечерски; ~ служба диспечерска диринджиц и диринчиц -им служба нєзак. беш. диринџити, диринчити, диспозиция ж. диспозиција издирати, кулучити диспропорция ж. дисгармония ж. диспропорција дисхармониjа диспут х. и диспута ж. дисгармонїчни -а -е (розправа) диспут, диспута дисхармоничан дистанца и дистанция ж. дисертация ж. дисертација дистанца, дистанција дисидент х. дисидент дистанцовац (ше) -цуєм (ше) дисидентни -а -е и зак. и нєзак. дистанцирати (се) дисидентски -а -е дисидентски дистинктивни -а -е дисимилация ж. ґрам., биол. дистинктиван дисимилација дистинкция ж. дистинкција диск х. спорт. и др. диск; дистих х. лит. дистих руцанє диску бацање диска дистония и дистонция ж. дисквалификация ж. муз. дистонија, дистонција дисквалификација дистрибуовац -бууєм зак. и дисквалификовац (ше) нєзак. дистрибуирати -куєм (ше) зак. и нєзак. дистрибутер х. дистрибутер дисквалификовати (се), дистрибутивни -а -е дисквалифицирати се дистрибутиван дискета ж. дискета дистрибуция ж. дисконтинуитет х. дистрибуција дисконтинуитет дистрикт х. админ. дистрикт дискос х. церкв. дискос дисциплина ж. дисциплина дискотека ж. дискотека дисциплиновани -а -е дискредитовац (ше) -туєм дисциплинован (ше) зак. и нєзак. дискредитовати (се), дисциплиновац (ше) -нуєм дискредитирати (се) (ше) зак. и нєзак. дисциплиновати дискретни -а -е дискретан (се), дисциплинирати (се) дискреция ж. дискреција дисциплински -а -е дискриминация ж. дисциплински дискриминација дитирамб х. лит. дитирамб дискриминовац -нуєм зак. и диференция ж. диференција нєзак. дискриминисати, диференциял х. маш., мат. дискриминирати диференцијал дискусия ж. дискусия диференциялни -а -е дискутабилни -а -е диференцијалан дискутабилан диференцияция ж. дискутант х. дискутант диференцијација дискутовац -туєм нєзак. диференцовац (ше) -цуєм дискутовати (ше) зак. и нєзак. диференцирати (се)  дифтерични -а -е дифтеричан ґрам. дијакритички знак дифтерия ж. мед. дифтерија диялект х. дијалек(а)т дифтонґ х. ґрам. дифтонг диялектиз(е)м -зму/-зма х. дифузни -а -е дифузан дијалектизам дифузия ж. дифузија диялектика ж. дијалектика дих х. дах, дисај диялектичар х. дијалектичар диханє с. дисање; ◊ штучне ~ диялектични -а -е вештачко дисање; ¤ аж му ~ дијалектичан, дијалектички пререзало (прервало, прецало, диялектни -а -е и става, стануло) (од нєсподзиваня, диялектов(и) -а -о/-е дијалекатски, страху) изгубио jе дах, остао jе без дијалектан даха; заварло му диханє (од бежаня диялектолоґ х. дијалектолог и под.) изгубио jе дах диялектолоґия ж. дихац -ам нєзак. 1. дисати; 2. дијалектологија хукати; ~ на жвератко хукати у диялоґ х. дијалог огледало диялоґов(и) -а -о/-е и дихаци -а -е дисајни, дияложски -а -е дијалоган, дијалошки дисаони; ~ орґани дисајни органи диямант х. дијамант дихнуц -нєм зак. 1. дахнути; диямантни -а -е и од жими нє мож ~ од хладноће се диямантов(и) -а -о/-е дијамантан, не може дахнути; 2. (на скло и дијамантски под. же би ше замолжело) дияметер -тра х. дијаметар хукнути, дахнути; ~ на скло дияметрални -а -е хукнути на стакло; 3. прен. дијаметралан (повесц, булькнуц) зуцнути, дияпазон х. дијапазон кркнути; нїкому же биш нє дияпозитив х. фот. дихнул о тим никоме да ниси дијапозитив зуцнуо о томе; ¤ анї нє ~ ни не диярея ж. мед. дијареја писнути дияскоп х. дијаскоп дихнуце с. оп. дах дияспора ж. дијаспора дихциц -им нєзак. 1. дахтати; дияфилм х. дијафилм 2. (о парней ладї и под.) бректати, дияфраґма ж. анат. дахтати, хуктати дијафрагма диябетес х. мед. дијабетес дияхрони -а -е дијахрон диябетичар х. мед. дияхрония ж. дијахронија дијабетичар дї викр. за гонєнє коня ђи диявол х. рел. ђаво дїва ж. поет. дева; ◊ Дїва дияґноза ж. дијагноза Мария Дева Марија дияґнозовац -зуєм зак. и дївица ж. 1. девица; 2. поет. нєзак. дијагностицирати девоjка; 3. оп. дїва дияґностичар х. дївицов -а -о 1. девичин, дијагностичар девин; 2. (дзивочи) девичански дияґонала ж. ґеом. дїдиско х. ауґм. и пейор. дијагонала дедина дияґонални -а -е дијагоналан дїдко х. дем. и гипок. 1. дияґрам х. дијаграм дедица; дека; 2. старчић; чичица; 3. диядема ж. (коруна) дијадема древ. траjфус диякон х. церкв. ђакон дїдо х. 1. деда, дед; 2. дияконикон х. церкв. ђаконик (старик) старац; 3. (бачи) чича; 4. дияконски -а -е ђаконски; ◊ ткац. оп. кожелєц (1); ◊ Дїдо зоз ~ дзвери церкв. ђаконске двери шнїгу, Дїдо Шнїжнїк Снешко Белић; диякритични -а -е: ~ знак стари ~ фам. прадеда  дїдов -а -о дедин, дедов; ◊ ~ радње; 2. театр. чин, акт; драма дїдо чукундеда у пейцох дїйох драма у пет дїдовски -а -е 1. дедински, чинова дедовски; 2. старачки дїялносц ж. делатност дїдовщина ж. 1. (нашлїдзени дїятель и дїяч х. делатник, маєток) дедовина; 2. постоjбина активист(а) дїдочко х. и дїдочок -чка х. 1. длабанє с. 1. дїєсл. мен. од оп. дїдко (1); 2. старичак длабац; 2. дуборез дїєприсловнїк х. ґрам. длабац -ем нєзак. дупсти, глаголски прилог резбарити дїєсловни -а -е глаголски длабач х. дуборезац, резбар дїєслово с. ґрам. глагол длабачка ж. техн. дубилица дїйсни -а -е стваран, збиљски дланясти -а -е дланаст дїйсно присл. стварно, длань ж. 1. длан; 2. шака; ¤ збиљски ровни як ~ раван као длан; дїйсносц ж. стварност, швербя го дланї (наздава ше збиља добитку) сврбе га дланови дїйство с. 1. дејство; 2. дланьов(и) -а -о/-е длански (уплїв) учинак, утицај; 3. оп. длато с. длето; ухате ~ древ. дїйствованє правоугаоно длето дїйствованє с. 1. дејствовање; длобац -бем нєзак. 1. 2. деловање (шпиртац) чачкати, чепркати, дїйствовац -вуєм нєзак. 1. прчкати; 2. (шпиртаюци виберац) дејствовати; 2. деловати чачкати; ~ до носа чачкати нос; 3. дїлиш х. заст. збор прен. (шипляц) чачкати, шушкати, дїло с.1. дело; добре ~ добро мајати се дело, доброчинство; указац ше длобач х. коц.: Штухари то на дїлу показати се на делу; 2. штухачки за ґордон. Випатрал як чин, дело; таке ~ ше каре такав нож цо ше сламу реже, бул на чин се кажњава; 3. дело, древеней ручки, знука бул наоштрени творевина; уметнїцке ~ на брусу. У жице було вельо ґордону, уметничко дело; ◊ виновне ~ зоз штухаром подрезовали ґордону кривично дело; ремек-~ ремек- корень, док ше вон обахтал, а жито дело; животне ~ животно дело; ¤ подросло (М. Рм.). – В. Сабод.: Ми то преточиц/преточовац волали длобач. (запровадзиц/запровадзовац) до длуги -а -е дуг, дугачак; ¤ буц дїла спровести/спроводити у длугого вику бити дуга века; длуги дело; видзе ~ на видїло кнїжк. роки дуго година; мац ~ язик бити изаћи ће дело на видело дуга језика; мац ~ пальци имати дуге дїлованє с. деловање; прсте пословање длуго присл. дуго; ¤ нє будзе дїловац -луєм (робиц) нєзак. ~ неће дуго, мирише по кољиву деловати; пословати длуговасти -а -е дугуљаст дїловни -а -е пословни; ~ длуговиходни -а -е ґрам. вязи пословне везе дугоузлазни; ~ акцент дугоузлазни дїловодни -а -е деловодни акценат дїловоднїк х. деловодник длуговични -а -е дуговечан, дїловодитель х. деловођа дуговек дїлокруг х. делокруг длуговласи -а -е дугокос дїлотворни -а -е делотворан длугодньовица ж. дїя ж. 1. радња, чин; дугодневица нєдопущуюци дїї недозвољене длугозиходни -а -е ґрам. дугосилазни; ~ акцент дугосилазни заглибио је у дугове; мац ~ (длуства) акценат дуговати; мац длуства по ґаґор длугоки -а -е оп. длуги; ¤ (поверх глави) бити до грла (до длугоке як Вируя оп. под Вирую; ушију) у дугу; одписац (пребачиц, розцагнул ше яки є ~ тресне (падне, енґедовац, одпущиц) ~ отписати дуг опружи се) колико jе дуг и широк днєш и днєшка присл. заст. длугоноги -а -е дугоног данас длугопальцов(и) -а -о/-е днєшнї -я -є кнїжк. заст. дугопрст данашњи длугописки -а -е дугокљун дно с. з розл. знач. дно; длугороги -а -е дугорог морске ~ морско дно; ~ судзини дно длугорочни -а -е 1. посуде; ¤ до дна (попиц) набело дугогодишњи; 2. дугорочан; ~ кара дночко с. дем. дноце дугорочна казна дньови -а -е дневни; ~ длугоруки -а -е дугорук шветлосц дневна светлост; ~ шор длугосц ж. оп. длужина (1) дневни ред; дньово новини дневне длуготирваци -а -е новине дуготрајан дньовнїк х. дневник длуготвари -а -е дуголик дньовнїков(и) -а -о/-е длугоухи -а -е дугоух дневнички длугохвости -а -е дугореп дньовнїца ж. дневница длугочави -вого х. дугајлија, дньовнїцки -а -е оп. дугоња дньовнїков(и) длугочасни -а -е и дньово присл. дневно длугочасов(и) -а -о/-е дуговремен до прим. з ґен. 1. виражує длугошиї -я -є дуговрат просторне значенє а) означує длугши -а -е комп. дужи рушанє до нукашньосци дачого у; длуж ж. мат. дуж положиц ~ кишенки ставити у длуж прим. з ґен. ридк. дуж џеп; насипац води ~ фляши длужен -жна -жне и длужни насути воде у боцу; б) указує на -а -е дужан; буц ~ бити дужан, место унапряменя дїї у, на; дуговати; ¤ длужен по ґаґор дужан и пошол ~ дутяну отишао jе у богу и људима, дужан до грла (гуше), продавницу; иду ~ Нового Саду дужан и косом на глави; нє остац иду у Нови Сад; преселєли ше ~ дакому длужен не остати коме дужан валалу преселили су се на село; длужина ж. 1. з розл. знач. мац пошла ~ служби мајка је длужина; мера за длужину мера за отишла на мису; в) указує на дужину; 2. мат. дуж; ~ залапйованя сферу унапряменя дїї код; идзе ~ захватна дуж; ◊ габова ~ таласна брата иде код брата; пошла ~ дужина; ґеоґрафска ~ географска фризерки отишла jе код дужина фризерке; г) означує просторну длужински -а -е дужински гранїцу до; ~ варошу єст дзешец длужка ж. анат. дужица километри до града има десет (iris) километара; вода му ~ паса вода длужнїк х. дужник му jе до поjаса; ґ) указує на длужнїцки -а -е дужнички предмет з хторим ше дацо збива длужносц ж. з розл. знач. або на хтори ше дацо опера о, дужност; исц на ~ ићи на дужност; або ше преклада з обєктом; окончователь длужносци вршилац вдериц з главу ~ мура лупити дужности главом о зид; шпотали ше ~ длуство с. дуг; ¤ загружел каменьох спотицали су се о ше (залєзнул, упаднул) до длуствох камење; упрец ше ~ каменя одупрети се о камен; увадзел з пробран; 2. прен. префињен, танак кочом ~ слупа закачио jе колима добераносц ж. 1. дїєсл. мен. стуб; д) означує припаданє або од доберац; 2. прен. префињеност, уключованє до даякей ґрупи у; танчина заяц спада ~ глодарох зец спада доберац -ам нєзак. одабирати, у глодаре; пойсц ~ партизанох пробирати; селектовати отићи у партизане; 2. виражує доберач х. селектор, часово значенє до; а) означує селекционар часову гранїцу: робели зме ~ доберман х. доберман ноци радили смо до мрака; ~ добивац ше -ам ше нєзак. конца до краја; б) означує покушавати ући или доћи; длужину тирваня дїї: робели ~ крадоше ше добивали до нїх тижня радили су недељу дана; ~ лопови су покушавали да им уђу рока нїч нє знали о нїм годину у кућу дана ништа нису знали о њему; в) добитнїк х. добитник: ~ означує число повторйованьох дїї награди добитник награде за одредзени час: два раз ~ рока добиток -тку/-тка х. 1. (хасен) ходзи на контролу два пут добитак, добит; 2. (виграце на годишње одлази на контролу; три лутриї) згодитак, добитак раз ~ тижня маю тренинґ три добиц1 -иєм зак. (достац) пута недељно имаjу тренинг; 3. добити означує средство у, або ше добиц2 -иєм зак. дотући, преклада з инструменталом: докрајчити закруциц ~ новинох увити у добока присл. у страну; новине; утар чоло ~ рукава укосо; ¤ дзвонїц ~ (на аларм) обрисао jе чело рукавом; 4. за; а) клецати означує наменку: то нам треба ~ добош: ~ -торта кул. добош обисца ово нам треба за торта; ~ -питка кул. добош пита домаћинство; купела паприґи до добошка ж. оп. добош-торта дунца купила jе паприке за добрац -берем зак. одабрати, зимницу; б) означує способносц пробрати; селектовати, за дацо: способни ~ роботи селектирати способан за посао; хорйовити є, добре1 -рого с. з розл. знач. нєбарз є до поля болешљив jе, добро; то за твойо ~ то је за твоје ниjе баш за рад на њиви; 5. добро; ¤ висц на добре изаћи означує обєкт у; потрафиц ~ (испасти) на добро; дзелїц з облака погодити у прозор; даким ~ и зле делити с киме залюбени є ~ науки заљубљен је добро и зло; то нє идзе (нє видзе, у науку; ◊ цо до (дакого/дачого)... нє випатра) на ~ то ниjе (то не што се тиче (кога/чега)...; ¤ цо мирише) на добро, то неће изаћи тебе ~ того?! шта се то тебе на добро, то слути на зло; як нє тиче?!, шта имаш ти с тиме?! пред добрим оп. то нє идзе.... на доаєн х. доајен добре добавиц -им зак. доиграти добре2 присл. (комп. лєпше) 1. добавйовац -вюєм нєзак. з розл. знач. добро; вон ~ он jе доигравати добро; ~ ши то зробел добро си добавяч х. добављач то учинио; ~ єй добро јој је; 2. ми добегнуц -нєм зак. дотрчати; ~ з нїма (ми у добрих одношеньох) стићи ми смо добри с њима добеговац -гуєм нєзак. добре3 слов. 1. а) при дотрчавати; стизати виражованю согласносци добро доберани -а -е 1. одабран, (jе); ~ , зробим як ши гварел  добро, урадићу како си рекао; б) добронамирни -а -е звич. удвоєне, за умирйованє де- добронамеран; благонаклон; де, добро; ~, погришел сом, та цо предусретљив вец? де-де, погрешио сам, па добронамирносц ж. шта?; 2. звич. удвоєне, при добронамерност; благонаклоност; гроженю: ~ ~ добро добро, нека предусретљивост нека, хајде хајде доброноровни -а -е добри -а -е (комп. лєпши) доброћудан добар; ваљан; ~ роботнїк добар добросердечни -а -е радник; ◊ ~ дїло добро дело, простосрдачан доброчинство; ~ рано добро добросушедни -а -е и јутро; ~ вечар добро вече; ~ дзень добросушедски -а -е добар дан; добру ноц лаку ноћ; ¤ добросуседски ~ як благи дзень (як фалат добросц ж. заст. оп. доброта хлєба, як ангел), таки добри на (1) рану го приложиц добар као доброта ж. 1. доброта; 2. добар дан; то нє будзе ~ то неће квалитет; ~ жеми квалитет земље; бити (то се неће завршити) добро 3. и ирон. (дацо добре) добро добро с. з розл. знач. добро; (наjбоље, наjукусниjе и сл.) jело обще ~ опште добро; (пиће и сл.); печене месо то ~ материялни добра материјална печење то jе наjбоље jело; єдли добра; державне ~ државно добро квашни грушки, та им аж зуби добробут ж. добробит церпли од тей доброти jели су доброволєц -льца х. киселе крушке, па су им чак зуби добровољац; войнови ~ ратни трнули од "тако укусног" воћа добровољац добротвор х. и добротворец доброволєцки -а -е -рца х. добротвор, доброчинитељ добровољачки добротворни -а -е добровольни -а -е оп. добротворан добродзечни добудов ж. доградња добродзечни -а -е 1. добудоване -ного с. доградак добровољан, драговољан; ~ даватель добудовац -дуєм зак. креви добровољни давалац крви; 2. доградити; дозидати доброћудан; ~ тумор мед. доброћудни добудовйовац -вюєм нєзак. тумор дограђивати; дозиђивати добродзечнє и добродзечно довариц -им зак. докувати присл. оп. добровольно доварйовац -рюєм нєзак. добродїй х. оп. добротвор докувавати добродїйство с. оп. довезц -ежем зак. довести (- добротворство езем) добродїтель х. заст. оп. доверйовац -рюєм (дакому) добродїй нєзак. з неґацию а) (нє мац добродушни -а -е 1. довирия) не веровати, немати добродушан, доброћудан; 2. поверења; у старосци нє безазлен доверйовал людзом у старости добродушносц ж. 1. ниjе имао поверења у људе; б) не добродушност, доброћудност; 2. веровати, сумњати; нє безазленост доверйовал же ми то доброжичлїви -а -е оп. посцигнєме ниjе веровао да ћемо добронамирни ми то постићи доброжичлївосц ж. оп. довершиц -им зак. довршити, добронамирносц завршити  довєдна присл.: зберац ше ~ доганянє с. приговор, окупљати се; збийме ше ~ сабиjмо замерка; закерање, зановет; куђење редове доганяц -ям нєзак. (ганїц, довидзовац -дзуєм нєзак. ґанчиц) приговарати; замерати, звич. з неґацию а) вон нє зановетати; кудити довидзує он не види добро, он доганяци -а -е замерљив, има слаб вид; б) у змерку нє зановетљив, кудљив довидзовал числа хижох у доганяч х. приговарач; сумраку ниjе добро видео броjеве зановеталац, зановетало, кућа закерало; кудилац довика присл. довек(а) доганьош х. (куряч) пушач, довириє с. 1. поверење; мац дуванџија довирия до дакого имати доганьошски -а -е пушачки поверења у некога; 2. поуздање догвариц -им зак. договорити довирйовац -юєм нєзак. оп. догвариц ше -им ше зак. доверйовац договорити се довисока присл. увис догварка ж. 1. договор; 2. довлєчиц (ше) -чем (ше) зак. уговор довући (се) догварков(и) -а -о/-е 1. довод х. довод; ~ горива договоран; 2. уговоран техн. довод горива догварково присл. договорно доводни -а -е доводан; ~ цива догваряц (ше) -ям (ше) доводна цев нєзак. договарати (се) доводзиц -им нєзак. доводити догваряч х. 1. договарач; 2. довожиц -им и довожовац уговарач -жуєм нєзак. довозити доглєдовац -дуєм нєзак. 1. доволац -ам зак. 1. дозвати; 2. распитивати се; 2. испитивати, привабити пропитивати; истраживати доволац ше -ам ше (дакого и доглупац -ам зак. експр.: ~ на дакого) зак. дозвати кога (вичући, дакого, ~ дакому до глави убедити позиваjући да чуjе) кога, утувити коме; лєдво сом го доволовац -луєм нєзак. 1. доглупал jедва сам га убедио дозивати; 2. вабити доглупац ше -ам ше зак. доволовац ше -луєм ше фам.: доглупал ше (огутал ше) нєзак. дозивати се упалила му се лампа довойнов(и) -а -о/-е доратни догляд х. доглед, двоглед довчерайши -а -е и доглядни -а -е догледан; у довчерашнї -я -є дојучерашњи доглядним чаше у догледно догадовац ше -дуєм ше време нєзак. заст. претпостављати; догнац доженєм зак. 1. наслућивати приговорити, замерити, доган х. дуван зановетнути; 2. а) осн. и прен. доганїц -їм зак. много дотерати; до чого ши догнал до пушити чега си дотерао; б) (до даякого доганов(и)1 -а -о/-е и званя и под.) догурати; далєко ~ догански -а -е дувански; ◊ далеко догурати доганово квице бот. белушан догола присл. до гола крилати (Nicotiana alata Link et догоре присл. горе, на горе; Otto) према горе доганов(и)2 -а -о/-е смеђ, догориц -им зак. догорети браон, кафен догорйовац -рюєм нєзак. догановисти -а -е смеђаст догоревати  догутац ше -ам ше зак. нєзак. 1. (похопйовац) досећати се; 2. сетити се, освестити се, доћи себи (глєдац ришенє) домишљати се, догуториц -им зак. довиjати се, досећати се договорити додумац ше -ам ше зак. 1. доґаздовац -дуєм зак. (похопиц) досетити се; 2. (найсц упропастити имање неодговорним ришенє) домислити се, довити се, радом досетити се доґма ж. догма додьош х. беш. дођош, доґматиз(е)м -зму/-зма х. дошљак догматизам доєдац -ам нєзак. доједати доґматични -а -е догматичан доєден -дна -дно присл. доґматик и доґматичар х. (шицки) сви одреда, сви до jеднога, догматичар сви; сваки, свака, свако доґматски -а -е догматски доєнє с. мужа доґод злуч. беш. догод доєсц -єм зак. дојести доґрабац ше -бем ше и дожац -жнєм зак. (закончиц дограбиц ше -бем ше зак. дочепати жатву) дожети, дожњети се, домоћи се доживйовац -вюєм нєзак. доґурац -ам зак. беш. оп. доживљавати догнац (2) доживотни -а -е доживотни додавац -ам нєзак. додавати дожиц -иєм зак. доживети; ~ додавач х. додавач глїбоку старосц доживети дубоку додалєка присл. удаљ; скок ~ старост; дожил нєщесце доживео физк. скок удаљ је несрећу додаток -тку/-тка х. 1. дожице с. доживљај; згода додатак; дзецински ~ дечји додатак; доза ж. доза 2. (у новинох) подлистак, додатак дозвола ж. дозвола, вожацка додатков(и) -а -о/-е и ~ возачка дозвола; майсторска ~ додатни -а -е 1. додатан; ~ камата мајсторска дозвола, обртница додатна камата; 2. допунски дозволєнє с. заст. (допущенє) додац -ам зак. додати дозвола, допуштење додзелїц -їм зак. доделити дозволїц -їм зак. заст. додзельованє с. додела, дозволити, допустити додељивање; ~ наградох додела дозвольовац -люєм нєзак. награда заст. дозвољававати, допуштати додзельовац -люєм нєзак. дозирац -ам и дозовац -зуєм додељивати зак. и нєзак. дозирати додня и ~ рано присл. у дознавац -ам нєзак. освит, у рану зору, у цик зоре, дознавати, сазнавати зором; од ~ до ноци од ране зоре дознавац ше -ам ше нєзак. 1. до мрака; цо же ти пришол так ~ оп. дознавац; 2. распитивати се ? што си ти дошао тако рано? дознака ж. оп. дозначенє додньови -а -о/-е коjи се дознац -ам зак. сазнати, односи на рану зору; вон люби дознати додньово шейтаня он воли шетње у дознац ше -ам ше зак. 1. оп. рану зору дознац; 2. распитати се додолу присл. према доле дозначенє с. дознака додруковац -куєм зак. дозначнїца ж. (упутнїца) доштампати дозначница додруковйовац -юєм нєзак. дозревац -ам нєзак. дозревати доштампавати дозрети -а -е дозрео, зрео додумовац ше -муєм ше дозретосц ж. зрелост  дозрец -еєм зак. (узрец) уразумити; 3. (буц ровни дакому) дозрети мерити се; бити раван коме; дозреце с. оп. дозретосц мудра є, адвокат би єй нє доисторийни -а -е доказал паметна је, адвокат jоj доисторијски ниjе раван доисциц ше -им ше зак. 1. доказац ше -ажем ше зак. уверити се, осведочити се; 2. доказати се; ~ з роботу доказати безос. потврдити се; доисцело ше се радом же... потврдило се да... доказни -а -е доказни; ~ доїц -їм нєзак. мусти материял доказни материјал; ~ доїц ше -їм ше нєзак. мусти поступок доказни поступак се; крава ше лєгко дої крава jе доказнїца ж. (писмени доказ) мекана на млеку (на мужи) (в.); крава доказница ше чежко дої крава jе тврда на млеку доказовац -зуєм нєзак. 1. (на мужи) (в.) доказивати; ~ вину доказивати дойка ж. 1. крава музара; кривицу; 2. (твердзиц) тврдити; добра ~ добра музара; 2. заст. науковци доказую же... научници дојиља тврде да...; 3. (вирабяц – звич. о дойни -а -е музни дзецох) измотавати се; бити дойносц ж. музност несташан; ~ комендиї изводити дойсц -йдзем зак. 1. доћи, несташлуке, изводити бесне стићи; доспети; допрети; 2. (до глисте дакого – найсц) доћи; нє можеме доказовац ше -зуєм ше ~ до ньго не можемо доћи до нєзак. доказивати се њега; 3. (до дачого – набавиц) докармиц -им зак. дохранити доспети, доћи; як ши до того докармйовац -мюєм нєзак. дошла? како си до тога доспела?; дохрањивати 4. (узрец) доспети, приспети, доквалификовац ше -куєм стићи, сазрети; нїзки шаца ше зак. и нєзак. доквалификовати скорей дошли ниски усеви су се раније доспели докладац -ам нєзак. 1. дойченє с. доjење (додавац ґу дачому) додавати, дойчиц -им нєзак. дојити; долагати; ~ древа до пеца мац дойчи дзецко мајка доји дете; долагати дрва у пећ; 2. (у бешеди) жена цо дойчи доjиља додавати, придодавати док1 злуч. 1. часови док, докладни -а -е темељан докле; ~ ти пишеш, я будзем докладно присл. темељно читац док ти пишеш, ја ћу да докладносц ж. темељност читам; будзем це чекац ~ нє докласц -адзем зак. (ище придзеш чекаћу те док не дођеш; накласц) дотоварити 2. процивни док; бива у єдней доклац -колєм зак. доклати хижки, ~ три стоя празни доклєпац -пем зак. (дакому) станује у једној собици, док три убедити кога стоје празне докля присл. 1. докад(а), док2 х. док; плїваюци ~ докле; ~ то будзе тирвац? докле ће то пливајући док да траје?; ~ лєм докле год; 2. у функц. доказ х. доказ злуч. док; ~ ... дотля... док ... дотле... доказац -ажем зак. 1. докмало присл. (пошвидко) доказати; ~ свою нєвиносц мало касниjе, домала, домало, доказати своју невиност; 2. закратко; ~ ше враци мало (дакому) уразумити; убедити; нє касниjе ће се вратити можем му ~ не могу га доколєнки ж. мн. (єд.  доколєнка) доколенице доламац -мем зак. завршити доконац -ам зак. заст. брање кукуруза докрајчити доламовац -муєм нєзак. доконченє с. довршетак завршавати брање кукуруза докончени -а -е 1. дїєприкм. долапенє с. дохват, досег од докончиц (ше); 2. оп. закончени долапиц -им зак. 1. (2) дохватити; ~ кнїжку дохватити докончиц (ше) -им (ше) зак. књигу; бил кого дзе долапел довршити (се) ударао jе кога jе где дохватио; 2. докончовац (ше) -чуєм (ше) (досягнуц) досегнути, допрети нєзак. довршавати (се) долапиц ше -им ше зак. докотуляц (ше) -ям (ше) зак. (дачого – сцигнуц даґдзе) докотрљати (се), докотурати (се) дохватити се чега; долапел ше докотурбичац (ше) -ам (ше) дзверох и сцекол дохватио се зак. докотрљати (се), докотурати врата и побегао (се) (обич. брзо – о мањем долапйовац -пюєм нєзак. 1. предмету) дохватати; 2. досезати, допирати докошиц -им зак. докосити долаплїви -а -е дохватљив; докрачац -ам зак. докорачати достижан докрива присл. укриво, косо, долапяц -ям нєзак. оп. у страну долапйовац докричац ше -чим ше (на долар х. долар дакого) зак. дозвати (виком) долєзнуц -єжем и -єжнєм зак. докричовац ше -чуєм ше довући се (тешко ходаjући) нєзак. довикивати се; дозивати се долєт х. домет доктор х. доктор долїва присл. ридк. лево, докторат х. докторат улево докторка ж. (жена доктор долївац -ам нєзак. доливати, наукох) докторица досипати докторовац -руєм зак. и долїк х. трап; класц цвиклу нєзак. докторирати до долїка трапити репу; ¤ хто докторски -а -е докторски; ~ другому ~ копе сам до ньго дисертация докторска дисертација спаднє ко другоме jаму копа сам доктрина ж. доктрина пада у њу документ х. документ долїна ж. 1. ґеоґр., физ. документарец -рца х. з розл долина; 2. (медзи горами) долина, знач. документарац до; 3. (велька бара при валалє) документарист -та и jамурача: 4. (за моченє конопи) документариста -ти х. мочило документарист(а) долїнка ж. дем. 1. (за документарни -а -е садзенє древкох и под.) јама; документаран кућица; 2. звич. мн. (на лїцу при документация ж. ошмиху) jамица; 3. (звич. документација бетонска за качата и др.) каљуга документовац -туєм зак. и (в.) нєзак. документовати, долїнов(и) -а -о/-е и долїнски документирати -а -е долински; ~ витор долински докупиц -им зак. докупити ветар докупйовац -пюєм нєзак. долнї -я -є доњи; ~ видлїца докупљивати доња вилица; ~ дом доњи дом; докуриц -им зак. допушити долнї пасма дружтва доњи дол х. (долїна) долина, до слојеви друштва  долньолужицки -а -е домарка ж. домарка, доњолужички кућепазитељка доложиц -им зак. 1. додати; 2. домашнї -я -є 1. домаћи; (у бешеди) додати, придодати, домашнї животинї домаће доустити; 3. ставити; принети; животиње; ~ виробнїцтво домаћа дотакнути; доложиц палєц ґу радиност; ~ робота домаћи рад; ~ чолу дотакнути прстом чело воспитанє домаће васпитање; ~ доложиц ше -им ше зак. 1. филм домаћи филм; 2. договорити се; 2. беш. имати сношаj домаћински; здрави будз за долу присл. и викр. доле; ◊ домашню госцолюбивосц хвала горе-долу горе-доле на домаћинској пажњи, 3. кућни; долубрегом присл. низбрдо домашнї потреби кућне потребе; долуводом присл. низводно; ¤ ~ порядок кућни ред; ~ шмата пошло ~ пиши кући пропало, однела кућна хаљина; ~ муха зоол. кућна мутна Марица (вода) мува; 4. (обисцови) кућански, долуглавов и долуглаву кућински; ◊ ~ сова зоол. кукувија присл. заст. 1. главачке, наглавачке; 2. (Acthene noctua) прен. наопачке; скроз, потпуно; домашнї -нього х. 1. шицко ше ~ обрацело све се домаћин, кућедомаћин; 2. наопачке окренуло; з вельким домашнї мн. укућани, кућани; 3. трошеньом ше ~ упрепасцел домашня -нєй ж. домаћица, великим трошењем се потпуно кућедомаћица упропастио домен х. домен долукавствовац -вуєм зак. домениє с. заст. (маєток) долијати имање, добро долунїц присл. (з твару ґу домерковани -а -е обазрив, жеми) ничице опрезан, пажљив доля ж. (судьба) судбина домеркованосц доляц -лєєм зак. долити, ж.обазривост, опрезност, досути пажљивост дом х. 1. з розл. знач. дом; домерковац -куєм зак. 1. дзецински ~ дечји дом; ~ (покрадзме примерковац) култури дом културе; ~ за старих припазити, привребати; 2. старачки дом; ~ младежи дом (обрациц увагу) припазити омладине; широтни ~ сиротиште; доминанта ж. доминанта 2. (фамелийни дом) кућа; присц доминантни -а -е доминантан до дачийого дому доћи у чију доминация ж. доминација кућу; праве сом з дому управо доминац ше -ам ше нєзак. сам од куће; ◊ ґу домови присл. (бавиц домини) доминати се фам. кући; долнї ~ (у домини ж. мн. домине парламенту) доњи (нижи) дом; доминий х. правн. доминиј горнї ~ (у парламенту) горњи доминиканєц -нца х. церкв. (виши) дом; ¤ вични ~ вечни дом, доминиканац вечна кућа; провадзиц з домом доминион х. доминион водити кућу; родзени (родни, доминовац -нуєм нєзак. родими) ~ родни (рођени) дом доминовати, доминирати дома присл. код куће; ◊ нє домик х. дем. (од дом) домак шицки му ~ нису му све козе на домобран и домобранєц -нца броjу (код куће) х. ист. домобран, домобранац домагац ше -ам ше нєзак. домов(и) -а -о/-е 1. домски; 2. захтевати, тражити, домагати се кућни домар х. домар, кућепазитељ домогнуц ше -нєм ше зак.  дочепати се дооколни -а -е околни; ~ домолюб и домолюбец -бца драги околни путеви х. домољуб(ац) доокругла присл. (на округло) домолюбиви -а -е и кружно, округло домолюбни -а -е домољубив, допатранє с. нега домољубан допатрац -ам нєзак. 1. домолюбє и домолюбивосц неговати; гледати; дворити; пазити; ~ с. домољубље квеце неговати цвеће; ~ статок домочувар х. чуваркућа гледати стоку; ~ хорого дворити домски -а -е оп. домов(и) (1) болесника; 2. (коня) тимарити дому присл. кући; идзме ~ допатрени -а -е негован хајдемо кући допатрачка ж. двориља; домуровац -руєм зак. неговатељица дозидати допатриц -им зак. догледати; домуровйовац -вюєм нєзак. неговати (до краjа) дозиђивати допатрунок -нку/-нка х. нега дон х. церкв. дон доперац -ам нєзак. 1. дона ж. (панї) дона (досяговац) допирати; 2. (дакого) донация ж. донација вршити притисак на кога, терати кога донґов х. 1. зоол. бумбар; 2. да нешто учини; доперали го най донґови мн. тетовац (пасуљ); ¤ пове правду терали су га да каже биє ше до шицкого як донґов (о истину вистатим чловекови) од умора допервей(ка) присл. или болести иде гегаво, клатећи домалопре се; шеда (як) ~ сваки час седа допечиц (ше) -чем (ше) зак. због умора допећи (се) донєдавна присл. донедавно, допивац -ам нєзак. 1. доскора досађивати; гњавити; 2. (з дудраньом, донєдавни -а -е донедавни, дошпинтованьом) чангризати доскорашњи допивач х. гњаватор донєсц -єшем зак. (на час допинґ х. допинг народзиц) донети; нє ~ (нє народзиц допинґовац (ше) -ґуєм (ше) на час) не донети зак. и нєзак. допинговати (се) донєшене -ного с. (на час допис х. допис родзене) доношче дописац -ишем зак. дописати донжуан х. донжуан дописовац -суєм нєзак. донкихотски -а -е дописивати донкихотски дописовац ше -суєм ше доношиц -им и доношовац нєзак. дописивати се -шуєм нєзак. (приношиц) дописни -а -е дописни; ~ доносити школа дописна школа доокола I присл. 1. (по дописнїца ж. (поштова околним простору) около, уоколо, карта) дописница унаоколо; ~ нїкого нє було дописователь х. дописник унаоколо никога ниjе било; 2. (по дописователька ж. кругу) уоколо, унаоколо дописница одстригнуц зоз кошулї ~ одсећи дописовательство с. са кошуље унаоколо; 3. дописништво (заобиходно) обилазно; II прим. з допитац ше -ам ше зак. ґен. око, около, наоколо; дзеци упитати; распитати се; сазнати бегаю ~ брадла деца трче око допити -а -е досадан камаре допитлїви -а -е ридк. (любопитлїви) радознао дополньовац (ше) -нюєм допито присл. досадно; ~ му (ше) нєзак. допуњавати (се); досадно му jе, досађуjе се употпуњавати (се) допитовац ше -туєм ше допомагац -ам нєзак. 1. нєзак. питати; распитивати се допомагати, потпомагати; 2. допитосц ж. досада доприносити допиц1 -иєм зак. допомога ж. 1. помоћ; 2. досадити; дојадити; додиjати; допринос дозлогрдити; допила му з допомогнуц -нєм и допомочи питанями досадила му jе -ожем зак. 1. помоћи; 2. допринети питањима; допило ми так жиц доправа присл. ридк. десно, дојадило ми је тако живети удесно допиц2 -иєм зак. (попиц) доправене -ного с. оп. допити добудоване доплата ж. доплата доправиц -им зак. доградити, доплаток -тка ж. (додаток ґу дозидати, доправити; ~ ище єден плаци) доплатак поверх доградити још један спрат доплацанка ж. оп. доплата доправяц -ям нєзак. доплацац -ам нєзак. оп. дограђивати, дозиђивати, доплацовац доправљати доплаценє с. оп. доплата допражиц -им зак. допржити доплациц -им зак. доплатити допресц -едзем зак. допрести доплацовац -цуєм нєзак. допринєсц -єшем зак. доплаћивати допринети доплївац -ам зак. 1. (о допринос х. и доприношенє плївачови) допливати; 2. (о ладї) с. допринос допловити доприношиц -им нєзак. доплївовац -вуєм нєзак. 1. (о доприносити плївачови) допливавати; 2. (о ладї) доприповедац -ам зак. допловљавати допричати доплянтац ше -ам ше зак. допровадзиц -им зак. дотетурати се допратити доповесц -ем зак. 1. (повесц допровадзовац -дзуєм нєзак. до конца) договорити, дорећи; 2. допраћати, допраћивати (прешвечиц) убедити, доказати; допроста присл. право; ◊ уразумити; нє мож му (нє да послац дакого ~ вулґ. ружно себе) ~ немогуће га jе убедити, не опсовати кога да се опепелити (осолити); дай допусни -а -е и допустов(и) -а себе ~ слушаj кад ти кажем, -о/-е ґрам. допустан; ~ виреченє дозволи да ти кажем; 3. а) (тайно допусна реченица повесц) шапнути, пренети; б) допутовац -туєм зак. (повесц у довирию) рећи у допутовати поверењу, поверити допущенє с. допуштење, дополадня присл. нєпрем. пре дозвола; ~ за виход дозвола за подне, до подне излазак дополадньови -а -е допущиц -щим зак. 1. преподневни, доподневни допустити, дозволити; 2. (дакого ґу дополнєнє с. з розл. знач. дакому) дозволити прићи коме, допуна пустити код кога; нє допущели нас ґу дополнїц -їм зак. допунити; ньому нису нас пустили код њега употпунити допущовац -щуєм нєзак. 1. дополнююци -а -е допунски допуштати, дозвољавати; 2. (дакого ґу дакому) дозвољавати прићи коме, некако успети стићи негде; ~ до пуштати код кога престола дочепати се престола; у допущуюци -а -е допустив, карчми ше дорвал дружтва яке допустљив му одвитовало у кафани jе нашао дорабянє с. дорађивање; друштво какво му jе одговарало; дорада дорвал ше до пенєжох, та тераз дорабяц -ям нєзак. 1. лєм троши некако jе дошао до дорађивати; 2. (дотирвовац, пара, па сада само троши; препадац) дослуживати дорвали зме ше на сам верх дорадзиц ше -им ше зак. брега некако смо се успели договорити се попети на сам врх брега дораз присл. 1. (о кратки час) дореволуцийни -а -е сад, одмах; ~ придзем сад ћу доћи; 2. дореволуциони (у тей хвильки) одмах, истог часа; ~ доредзиц -им зак. одлучити, же биш бул ту! одмах да си овде!; ¤ решити нє ~ то будзе неће то бити скоро доредзиц ше -им ше зак. доразенки, доразичка и договорити се; утаначити доразучка присл. експр. одмах, овог доредзовац ше -дзуєм ше часа нєзак. договарати се; утаначивати дорайдац ше -ам ше зак. оп. дорезац ше -ежем ше зак. 1. дорезац ше (2) (опиц ше) напити се; 2. (завлачиц дорастац -ам нєзак. ше) унередити се, напунити гаће; дорастати, стасавати 3. (барз вистац): дорезал ше дорачковац -куєм зак. (о душа му jе у носу дзецку) допузати доривок -вку/-вка х.: на дорвац -вем и дорвец -ем доривки оп. на преривки (под зак. 1. (чежко набавиц) некако преривка) набавити (наћи, добити и сл. дорисовац -суєм зак. нешто); некако доћи до нечег; доцртати дочепати се, домоћи се, уграбити; дорисовйовац -вюєм нєзак. нїґдзе нє було тоти лїки, а я доцртавати дорвала єдни нигде ниjе било доробиц -им зак. 1. дорадити; овог лека, а jа сам некако 2. (дотирвац, препаднуц) набавила jедан; дорвал дакус дослужити; ¤ ~ свойо отпевати часу уграбио jе мало времена; 2. своjе зграбити, дохватити; дорвала доробйовац -бюєм нєзак. оп. палїчку и почала го биц дорабяц зграбила jе штап и почела га тући; доробок -бку/-бка х. дорада 3. (вдериц) дохватити, ударити; дороги -а -е при обрацаню бил шицких, його дорвал по уху драги; поштовани; љубазни; ~ тукао jе све, њега jе дохватио по товаришу! драги друже!; ~ увету; 4. (дакого – найсц у читачу! драги (љубазни) вигодней хвильки, здибац) читаоче!; дороги слухаче! увребати; дорвал го насамо и поштовани слушаоци! шицко му гварел увребао га jе доронґа х. 1. заст. (друк на насамо и све му jе рекао; ◊ ~ до даєдних справох хтори обрацали рук оп. дорвац (2) конї) доронга; 2. експр. (висока дорвац ше -вем ше и дорвец нєзґрабна особа) дугајлија; ше -ем ше (дакого/дачого, до доронга, гига; ◊ вельки (високи) дакого/дачого або без обєкта) як ~ висок као торањ дочепати се, домоћи се, уграбити; дороснути -а -е дорастао; наћи; некако доћи до нечег; стасао; зрео  дороснуц -ошнєм зак. дотичеш свеже офарбане ограде; дорасти; стасати; ~ за женїдбу 2. взаєм. повр. додиривати се, стасати за женидбу дотицати се дорски -а -е дорски; ~ стил дорушуюци -а -е додиран; ~ дорски стил точка додирна тачка доруциц -им зак., осн. и прен. досадзени -а -е досадан добацити; доруц ми клайбас (разним питањима и сл.) добаци ми оловку досадзиц -им зак. беш. серб. доруцовац -цуєм нєзак., осн. досадити (оп. допиц¹) и прен. добацивати; нє доруцуй досадзовац -дзуєм нєзак. нїкому на улїци не добацуј никоме на беш. серб. досађивати (оп. допивац) улици досадни -а -е беш. серб. доручиц -им зак. (доставиц) досадан (оп. допити) доручити, уручити, доставити; досадно присл. беш. серб. дотурити досадно (оп. допито) доручни -а -е доставни; ~ доселїц (ше) -їм (ше) зак. лїсток доставни лист, доставница доселити (се) доручованє с. уручивање, досельовац (ше) -люєм (ше) достављање; достава; служба за ~ нєзак. досељавати (се) доставна служба досипац -ем зак. 1. (чечносц) доручователь х. уручилац, долити, досути; 2. (зарно и под.) достављач досути доручовац -чуєм нєзак. досиповац -пуєм нєзак. 1. (доставяц) доручивати, (чечносц) доливати, досипати; 2. уручивати, достављати; дотурати (зарно и под.) досипати доручовач х. оп. досита присл. (до ситосци) доручователь досита, сито; наєсц ше ~ наjести се дорушенє с. додир, дотицај досита; ¤ напатриц ше ~  напарити дорушиц -им зак. очи (до)дирнути, (до)такнути; ◊ ~ доскок х. з розл. знач. доскок боляк такнути у живац доскочиско с. спорт. дорушиц ше -им ше зак. 1. доскочиште (ґу дакому/дачому) додирнути се, доскочиц -им зак. осн. и дотакнути се кога/чега и до прен. доскочити кога/чега; (до)дирнути, досладзиц -им зак. досладити (до)такнути кога/што; дорушел досладзовац -дзуєм нєзак. ше ґу горуцому пецу дотакао jе дослађивати врућу пећ; 2. взаєм. повр. дословни -а -е дослован додирнути се, дотакнути се дослугованє с. дослуживање, дорушнїца ж. мат. дотрајавање; рабаћење додирница, тангента дослуговац -гуєм нєзак. дорушовац -шуєм нєзак. дослуживати, дотрајавати; рабатити се додиривати, дирати, (до)тицати; дослужени -а -е дотраjао, тото питанє нє дорушовали у дослужен; трошан; ~ авто дотрајала ово питање нису дирали кола дорушовац ше -шуєм ше дослужиц -им зак. 1. нєзак. 1. (ґу дакому/дачому) (докончиц службу) дослужити; 2. додиривати се, дотицати се (старому, хорому) додворити, кога/чега и до кога/чега; дохранити; нєт му хто ~ у старосци додиривати, дотицати кога/што; нема ко да га додвори у старости; 3. нє дорушуй ше ґу швижо (препаднуц од хаснованя) дотрајати, офарбеней огради немоj да се дослужити; трактор дослужел трактор jе дотрајао награду; ~ суд добити суд; ~ на дослужовац -жуєм нєзак. 1. картох добити на картама; ~ на (докончовац службу) дослуживати; 2. лутриї добити на лутрији; ~ вши (старому, хорому) додворавати, добити ваши; 2. (долапиц) дохватити, дохрањивати; 3. (препадац од досегнути; нє можем достац з руку хаснованя) дотрајавати, дослуживати; не могу дохватити руком; 3. потраjати, рабатити се досегнути; шал жита кельо думал дослух х. дослух же му достанє до нового хлєба сеjао дослухац -ам зак. чути jе пшенице колико jе мислио да ће му (саслушати) до краjа потраjати до новог хлеба; ◊ ~ вирґаси досприч присл.: дац ше ~ (о дзецох) добити батине (шамаре); ~ (усприч) терати инат, заинатити се; кошар (буц одбити) добити корпу; ~ почети се препирати купак (брус, брилу, шипсле) добити доставатель х. оп. доставач шипак (брус); ~ на дереш добити доставац -ам нєзак. 1. з розл. мацке; ~ по носу (пальцох, пазурох) знач. добијати; новини добити по њушци (по прстима); свойо доставаме по пошти новине добити своје добијамо преко поште; челїк достац ше -анєм ше зак. 1. а) доставаме зоз желєза челик (найсц ше даґдзе) доспети, стићи, добијамо из гвожђа; нє достава доћи негде; як ти ше ту достал? како вше лєпши тим не добија увек си ти овде доспео?; б) домоћи се бољи тим; 2. (долапйовац) негде; 2. (дакому) припасти, допасти дохватати, досезати, сезати; 3. коме, постати нечиjи; мац ше стара следовати, добијати; вон на дзень кому ше єй дзивка достанє маjка се достава литру млєка он дневно брине коме ће допасти њена ћерка следује литар млека; 4. з неґацию достоїнствени -а -е потраjати, досегнути; нє достојанствен доставало им хлєба до нового достоїнственїк х. ниjе им потраjало хлеба до новог достојанственик доставац ше -ам ше нєзак. 1. достоїнство с. достојанство доспевати, допадати, долазити; два достойни -а -е 1. достојан; 2. раз ше доставал до рабства два пута доличан; наишли на ~ приєм наишли је допадао ропства; 2. (дакому) су на доличан пријем припадати некоме достойнїк х. заст. оп. доставач х. добивалац достоїнственїк доставиц -им зак. доставити, достред прим. оп. доштред уручити доступни -а -е 1. доступан; доставяц -ям нєзак. приступачан; 2. оп. досяжни достављати, уручивати досудзиц -им зак. досудити доставяч х. достављач досудзовац -дзуєм нєзак. достаток -тку х. (обилносц) досуђивати изобиље, обиље досушиц (ше) -им (ше) зак. достаточни -а -е 1. довољан; досушити (се) 2. приличан; бранєл ше з достаточну досушовац (ше) -шуєм (ше) прешвечлївосцу бранио се нєзак. досушивати (се) приличном убедљивошћу досц присл. 1. доста; достаточно присл. 1. довољно; нє мам ~ пенєжи немам довољно; 2. прилично доста пара; ~ позно доста касно; ~ достац -анєм зак. 1. з розл красни доста леп; 2. у функциї знач. добити; ~ писмо добити писмо; викричнїка доста, баста; ¤ ~ кед бию ~ задаток добити задатак; ~ роботу доста је кад биjу (туку); нє зна кеди ~ добити посао; ~ награду добио је не зна шта је доста; мам ~ ! каква брука! (дорушовац ше) додиривати се, досцигнути -а -е правн., дотицати се, тицати се; 2. (одношиц банк. доспео; приспео; ~ обовязка ше на дацо) тицати се; цо ше того правн. доспела обавеза; досцигнути дотика што се тога тиче вексли банк. приспеле менице дотирац -ам нєзак. оп. досцигнуц -нєм зак. 1. дотировац достићи, достигнути; досећи, дотирвани -а -е дотрајао, досегнути, домашити; ~ чежину од дослужен; трошан 300 кили достићи тежину од 300 дотирвац -ам зак. дотрајати, кила; 2. банк. доспети, приспети дослужити досцигнуце с. достигнуће дотировац -руєм нєзак. досциговац -гуєм нєзак. 1. дотирати достизати; досезати, домашати; 2. дотични -а -е беш. дотичан банк. (сциговац за виплацованє) доткац -ам зак. доткати доспевати, приспевати доткнуц (ше) -нєм (ше) зак. досцигуюци -а -е достижан оп. дотхнуц (ше) досяг х. 1. досег; захват; дотлачиц -им зак. (закончиц присц под ~ закона доћи под захват тлачидбу) доврћи закона; 2. домет; ~ пушки домет дотлї присл. коц. оп. дотля пушке дотлумиц -им зак. оп. досягнуц -нєм зак. досегнути, дотлучиц домашити, достићи; допрети; дотлучиц -чем зак. дотући, дохватити; ~ верх дачого досегнути докусурити, докрајчити врх нечега дотля присл. дотле досягнуце с. 1. досегнуће, дотрапени -а -е исцрпен, дохват; 2. оп. досяг измучен радом досяговац -гуєм нєзак. дотрапиц -им зак. завршити досезати, домашати, достизати; (обич. тешком муком) допирати; дохватати дотрепац -пем зак. уништити, досяжни -а -е досежан, упропастити домашан, достижан; дохватљив дотрепац ше -пем ше зак. 1. дотадз и доталь присл. довде дослужити; упропастити здравље; доталїґац ше -ам ше зак. мой трактор ше дотрепал моj (чежко дойсц) довући се трактор jе дослужио; дотрепала ше з доталябац -ам зак. чежку роботу упропастила jе здравље дошљапати тешким радом; 2. оп. дохапац ше дотамадз и дотамаль присл. дотрескац -ам зак. оп. дотле дотрискац дотация ж. дотација дотримац -ам зак. 1. (дакого дотеди присл. дотад(а), до конца живота) додворити, доонда дохранити; вон дотрима своїх дотедишнї -я -є дотадашњи, родичох он ће дохранити своје доондашњи родитеље; 2. (сполнїц) одржати; ~ дате дотераз присл. досад(а); ¤ дзе слово одржати дату реч ши бул ~ !?  где ти живиш!? дотримовац -муєм нєзак. 1. дотерашнї -я -є досадашњи (дакого до конца живота) дотик х. додир, дотицај, додворавати, дохрањивати; 2. такнуће (обецунку – сполньовац) одржавати дотикац -ам нєзак. дотрискани -а -е експр. (о додиривати, дотицати, тицати; ~ мебльох и под.) дотрајао боляцу рану тицати болну рану дотрискац -ам зак. експр. дотикац ше -ам ше нєзак. 1. докрајчити, уништити  дотрискац ше -ам ше зак. су стизала писма и помоћ; 10. експр. дотрајати, дослужити приближавати се; доходзи дотхнуц -нєм зак. додирнути, поладнє приближава се подне дирнути, дотакнути, такнути; ¤ доходок -дку/-дка х. доходак дотхнуте-помкнуте шах. дохрамац -мем зак. такнуто-макнут дохрамати, дошантати дотхнуц ше -нєм ше зак. 1. дохрапац ше -пем ше зак. оп. додирнути се, дотакнути се; 2. дохапац ше прен. дотакнути, споменути дохтор х. (лїкар) лекар, дотхнуце с. додир доктор; ◊ лєсов ~ зоол. детлић; ходзиц доучиц (ше) -им (ше) зак. по дохторох обилазити лекаре доучити (се) дохторка ж. 1. (лїкарка) дохапац ше -пем ше зак. докторка, докторица, лекарка; 2. дочепати се, докопати се, домоћи (лїкарова жена) докторка, докторица се; накадзи ше дохапе пенєжу, дохторски -а -е докторски, такой идзе до карчми чим се лекарски докопа пара, одмах иде у кафану доцагнуц -нєм зак. 1. довући; дохматац ше -ам ше зак. оп. 2. (буц досц дачого по одредзени дохапац ше час) потраjати; досегнути; доховац -ам зак. одгаjити; стараю ше чи стари хлєб дохранити доцагнє до нового брину да ли ће доход х. прилаз им стари хлеб потраjати до новог доходарина ж. (порция на доцагнуц ше -нєм ше зак. 1. доходок) доходарина довући се; 2. (присц покрадзме) доходзиц -им нєзак. 1. дошуњати се (приходзиц) навраћати; долазити; доцаговац ше -гуєм ше вона доходзи до шестри она нєзак. довлачити се навраћа код сестре; 2. (припадац) доцекац -ам зак. дотицати припадати, следовати, долазити; доцент х. доцент тебе доходзи ище тисяч динари доцильни -а -е сврсисходан, теби припада још хиљаду динара; целисходан 3. (до дачого – набавяц) доцильносц ж. доспевати, долазити, домагати се; сврсисходност, целисходност набављати; до потребних лїкох доцирац -ам и доцировац чежко доходзиме до потребних -руєм зак. и нєзак. доцирати лекова тешко долазимо; 4. дочапариц -им зак. експр. (дозревац за жатву, оберачку) (дакого – здибац) некако успети наћи, доспевати, сазревати, стасавати; сустићи, ухватити кога 5. (о термину) доспевати; дочапариц ше -им ше зак. хлапцови доходзел штварти рок експр. дочепати се, докопати се, дечаку је доспевала четврта домоћи се година; 6. а) доликовати, дочаровац -руєм зак. приличити; нє доходзи младим дочарати опивац ше не приличи младима дочаровйовац -вюєм нєзак. опијати се; б) ваљати, требати; дочаравати доходзело би и вам пойсц на дочасни -а -е и дочасов(и) -а одпочивок ваљало би и вама -о/-е привремен отићи на одмор; 7. допирати; 8. дочасно и дочасово присл. прилазити; праве доходзели ґу привремено мосту управо су прилазили дочек х. дочек; ~ Нового мосту; 9. стизати; до лаґру року дочек Нове године доходзели писма и помоц у логор дочекац -ам зак. 1. дочекати;  сердечно ~ дакого срдачно посведочити; потврдити; доказати дочекати кога; 2. (подстрежиц) дошвечиц ше -им ше зак. сачекати, дочекати, навребати; 3. заст. уверити се, убедити се (вихасновац) улучити, дошвечовац -чуєм нєзак. искористити; ~ вигодну хвильку сведочити; потврђивати; доказивати улучити згодан тренутак; 4. дошвечовац ше -чуєм ше доживети, дочекати; цо сом од нєзак. уверавати се, убеђивати се тебе дочекал! шта сам од тебе дошевац -ам нєзак. доживео! досеjавати дочекац ше -ам ше дошепнуц -нєм зак. (дакого/дачого) зак. дочекати се; дошапнути, дошапутати нє можу ше дочекац синовей дошептовац (ше) -туєм (ше) дипломи не могу да се дочекаjу нєзак. дошаптавати (се) синовљеве дипломе; ¤ ~ на ноги дошептовач х. доушник дочекати се на ноге дошивац -ам нєзак. дошивати дочекованє с. дочекивање, дошиц -иєм зак. дошити дочек дошкинтац -ам зак. 1. дочековац -куєм нєзак. 1. (дохрамац) дошантати; 2. дочекивати; ~ госцох дочекивати (доскакац на єдней ноги) госте; 2. (стрежиц) сачекивати, доскакутати дочекивати, вребати дошколовац (ше) -луєм (ше) дочековац ше -куєм ше зак. дошколовати (се) нєзак. взаєм. повр. дочекивати се дошлєбодзенє с. дозвола, дочерпац -ам зак. (учерпнуц допуштење ище) досути дошлєбодзиц -им зак. дочерповац -пуєм нєзак. дозволити, допустити досипати дошлєбодзовац -дзуєм нєзак. дочиста присл. потпуно; каменєц ~ збил дозвољавати, допуштати зарна лед jе потпуно уништио житарице; ◊ ~ дошлєбодзуюци -а -е оп. шицко све ама све допущуюци дочитац -ам зак. 1. дочитати; дошлїдни -а -е доследан 2. оп. дочишлїц дошлїдно присл. доследно дочитовац -туєм нєзак. 1. дошпивац -ам зак. допевати дочитавати; 2. оп. дочишльовац дошпинтнуц -нєм зак. дочишлїц -їм зак. добројити приговорити; добацити дочишльовац -люєм нєдок дошпинтовац -туєм нєзак. 1. доброjавати (допивац) зановетати, закерати, дочувац -ам нєзак. 1. чангризати, приговарати, гунђати; сазнавати, чути; 2. звич. з 2. (гуториц заєдлїви слова) неґацию: нє дочувал анї кус (бул добацивати глухи) нимало није чуо, био jе дошпинтоваци -а -е сасвим глув зановетљив, чангризав, дочуц -уєм зак. 1. дочути; 2. чангрижљив; гунђало звич. з неґацию не чути добро; нє дошпинтовач х. закерало, дочул цо му гуторела ниjе добро зановетало, чангризало чуго шта му jе рекла доштред прим. з ґен. досред, дочуц ше -уєм ше зак. посред; сцигли ~ лєса стигли су (дознац) сазнати, дознати, дочути, досред шуме; потрафел ~ мети чути; начути погодио jе посред мете дошац -шеєм зак. досејати доштрикац -ам зак. доплести дошвеченє с. ридк. искуство доштриковац -куєм нєзак. дошвечиц -им зак. заст. доплетати  дошута присл.: оштригац ~ на єдну драгу наћи с киме заjеднички (до глави, на нулу) ошишати до главе jезик; зисц з драги изгубити пут; (на нулу) зисц на праву драгу наћи прави пут; доярка ж. оп. доячка (1) исц свойов драгов (свойом драгом, доярня ж. поль. измузиште по своєй драги) ићи својим путем; по дояч х. музар заобиходней драги заобилазним доячка ж. 1. музиља; 2. путем; прерубац (апарат за доєнє) музилица (преправиц/преправяц) драгу драбина ж. 1. лестве, дакому/дачому прокрчити пут мердевине; ~ до пойда мердевине коме/чему; ставац дакому на драгу на таван; 2. (у хлїве над коньскима испречавати се коме; стац дакому на яшлями) мердевине, лотре; ◊ драги стаjати коме на путу; таки як (накласц, везц и под.) до драбин стара ~ (знаходлїви, здогадлїви) ђаво (до висини драбинкох на кочу) од човека; чежка (церньова) ~ тежак натоварити у лотре, довести у (трновит) пут; щешлїву драгу срећан лотрама; ¤ вельки як ~ [до пут пойда] висок као гора драгарина ж. путарина, драбинка ж. 1. дем. друмарина лествице; 2. драбинки мн. а) драги¹ -а -е 1. скуп; ~ шмата (боки коча) лотре, лестве, скупа хаљина; 2. оп. драгоцени; ¤ страмице; б) (за шеданє курох) драге як шафран оп. под седало, лествице (в.), мердевине шафран; драгша юшка як месо (в.) скупља дара него масло драбинкасти -а -е и драги² -а -е: Хрисце ~ ! драбинков(и) -а -о/-е лествичаст, Господе боже! лестваст драго присл. скупо драга ж. 1. з розл. знач. пут; драгов и драгом присл. 1. ~ наоколо заобилазан пут; през цалу путем; 2. успут драгу целим путем; при драги драгов(и) -а -о/-е 1. путни; (драже) краj пута; коло драги уз пут; драгово трошки путни през драгу, у драже успут; рушиц ше трошкови; ~ документ путна до драги (на драгу) кренути на пут; исправа; 2. друмски; ~ транспорт на пол драги на пола пута; исц друмски саобраћај драгом (заст. драгов) ићи путем; 2. драгоказ х. путоказ улица; стої на драже и припатра ше драгом присл. успут, узгред на преходзацих стоjи на улици и драгопис х. путопис гледа пролазнике; 3. (главна драга; драгописатель х. путописац калдерма) друм; ◊ боса ~ колски драготня ж. скупоћа (земљани) пут; гайзибанска ~ драгоцени и драгоцини -а -е железничка пруга; заобиходна драгоцен, драги; скупоцен; ~ (заобихадзаца) ~ заообилазан пут; камень драги камен, драгуљ; ~ побочна ~ споредан пут; прейґ драги податок драгоцени податак преко пута (шора, сокака); ¤ буц на драгоценосц и драгоциносц добрей (правей) драги бити на ж. драгоценост добром (правом) путу; буц (стац) на драґон и драґонер х. воєн. драги дакому бити (стајати) коме на драгон, драгонер путу; буц у драже бити на путу; дражея ж. з розл. знач. вивесц дакого на драгу извести кога дражеја на пут; ~ як на Гаршаньскей гори дражка ж. 1. стаза; 2. (на оп. под гаршаньски; животна ~ власох) раздељак, раздвојак; 3. животни пут; збиц з драги дакого (тротоар у валалскей улїци) одвратити кога од чега; зисц з даким тротоар, фластер (в.), стаза (в.); ¤  животна ~ животни пут; исц по драхма ж. (греческа монета) виходзеней (преправеней, драхма уґаженей) дражки ићи угаженом драц ше дрем ше нєзак. оп. (утабаном, утапканом, утрвеном) дрец ше стазом драшочка ж. дем. стазица, дражнїц -їм нєзак. 1. стазичица дражити, надраживати; голицати; дребанк х. коц. заст. струг 2. (роздражньовац, виволовац) древар х. дрвар зачикавати, раздраживати, древарина ж. адм. дрварина изазивати; мамити древарня ж. дрвара дражнїца ж. анат. дражица древарски -а -е дрварски драконски -а -е драконски; древасти -а -е дрвенаст; драконски мири драконске мере дрволик драма ж. з розл. знач. драма древени -а -е 1. дрвен; ~ мост драматизовац -зуєм зак. и дрвени мост; ~ плуг дрвени плуг, нєзак. драматизовати, дрвењак, ралица; 2. (справени зоз драматизирати салфох): ~ хижка брвнара; 3. прен. драматични -а -е 1. (нєрухоми, лєнїви) непокретан, тром, драматичан; 2. драматски лењ; ¤ стац як ~ Мария стаjати као драматурґ х. драматург кип драматурґия ж. древеняк х. оп. древени (3) драматургија древко с. 1. садница; 2. млада драмски -а -е драмски; ~ воћка; 3. штипаљка, закачаљка (за веш писатель драмски писац и сл.); 4. вешалица (за одећу); 5. (за дранґов х. (векши хлапец) капчанє штранґа коло рогох) спона; 6. момак; буцов парче дрвета; 7. дем. дрвце драндац -ам нєзак. брбљати, древков -а -о: древково лапарати, чаврљати печаци дрвене боjице драндаци и ридк. дранджаци древни -а -е древан; ~ обичай -а -е брбљив, чаврљав древни обичај; ~ Греки древни Грци дранє с. (надзеранє) дрека, древнїц -нєєм и -їм нєзак. дерњава дрвенити се; древнєли им ноги од драпац -пем нєзак. грепсти, жими дрвениле су им се ноге од зиме гребати; пес драпе з нохцами по древносц ж. древност дзверох пас гребе ноктима по древо с. 1. а) з розл. знач. вратима дрво; б) (як материял) дрва; дрво; драпац ше -пем ше нєзак. 1. ~ на огень дрва за ложење; 2. а) гребати се; 2. верати се, (одрезане стебло, салфа) балван; успузавати се, пентрати се б) (окресане стебло) брвно; 3. драпаци -а -е храпав; груб; (змесцене за огриву) дрвљаник; 4. оштар; драпаци дланї храпави (медзи статком у хлїве) дурунга дланови; ~ покровец грубо (оштро) (в.); ◊ як ~ (о овоци, желєняви) ћебе; ~ волна оштра вуна; ◊ ~ щетка дрвенаст, крпав; ¤ кед би ше груба четка; ¤ ~ як щетка коjи тера влапел за ~ и ~ би ше осушело инат, пркосан (упрепасцує шицко за цо ше драперия ж. драперија прилапи)  од невешта и гора драпкови -а -е бледе драп плаче; спац як ~ спавати као боjе клада (као топ, као заклан); як драпови -а -о/-е драп тото ~ не мрдне с места драстични -а -е драстичан древов(и) -а -о/-е дрвни, дратва ж. ципел. дретва, дрвен; ~ маса дрвна маса; ~ прошивач смола дрвна смола  древодлабач х. дрворезац, колица у шупу; ¤ дзе го дриля там резбар останє (о нєзнаходлївим, древоношач х. дрвоноша нєрозвязаним чловекови) где га древообробни и ћушнеш тамо ће остати (в.) древопрерабяцки -а -е дрилянє с. 1. дїєсл. мен. од дрвопрерађивачки дриляц (ше); 2. гурање, гурњава, древорез х. дрворез, дуборез тискање, тиска, гужва; навала древорезни -а -е дрворезни дрилянїна ж. оп. дрилянє древоруб и древорубач х. (2) дрвосеча дриляц -ям нєзак. 1. гурати; ~ древотня ж. (громада коч до шопи гурати кола у шупу; 2. будовательного и под. древа) гурати, терати; носити; возити; ~ дрвљаник; дрвенариjа фурик гурати (терати) колица; дриля древянки ж. мн. (єд. цегли на фурику вози цигле на древянка) кломпе колицима; 3. (котуляц) ваљати дрезин(к)а ж. жель. дрезина дриляц ше -ям ше нєзак. 1. дрелїх х. ткац. кепер гурати се, тискати се; 2. (гарнуц ше) дремузґац -ам нєзак. ломити, куљати; дим ше дриля з комина дим дробити, мрвити куља из димњака дренажа ж. дренажа дримац -мем нєзак. дремати дренажни -а -е дренажни дримаци -а -е дремљив дрес х. дрес дримкац -ам нєзак. дем. дресер х. дресер дремуц(к)ати дресирац -ам и дресировац дримотац -ам нєзак. бити -руєм зак. и нєзак. дресирати обузет дремежом дресура ж. дресура дримоти ж. мн. (єд. дримота) дрец -ем нєзак. 1. дерати; дремеж, дремљивост, дремавица згуљивати; ~ овцу дерати овцу; 2. дримотни -а -е оп. дримаци цепати; ~ папер цепати папир; 3. дринґ х. лаган трк, кас (нагло пиц) локати; алє дре води дринґац -ам нєзак. 1. (помали ала лока воде; ¤ ~ контракт бежац) полако трчати, каскати; 2. прекидати односе; кричи (йойчи, (о коньови) каскати дре ше) як кед би з нього скору дринґаюци и дринґом присл. дарли дере се до седмог зноја 1. полако трчећи, лаґаним трком; дрец ше -ем ше нєзак. 1. 2. (о коньови) касом, у касу (надзерац ше) дерати се, дерњати дринка ж. бот. дрен, се, дречати, урлати; 2. (о шмати и дрењина (Cornus mas) под.) цепати се, дерати се; 3. (з дринкача и дринковача ж. даким – задзерац ше) натезати се, (дринкова палїца) дреновак, зачикавати; дре ше з дзецми дреновача; овчарски штап натеже се с децом дринков(и) -а -о/-е дренов; ¤ дриблац -ам нєзак. дринкова (дринчина) челядз дрибловати дечурлиjа; мангупи, неваљалци дриблер х. спорт. дриблер дрискац -ам нєзак. вулґ. дрибловац -уєм нєзак. оп. дрићкати дриблац дрискачка ж. вулґ. дрик х. 1. (пас) струк; 2. стас; (преганячка) дрискавица струнки ~ витак стас; 3. (древа) дриснуц -ишнєм зак. вулґ. стабло; опилєли конари, а остал ~ дрићнути, дриснути одсекли су гране, а остало jе стабло дрищац -щим нєзак. оп. дрилїц -їм зак. 1. гурнути; 2. дрискац угурати; ~ фурик до шопи угурати дроб х. дроб, изнутрице  дробенки -а -е сићушан, трускати, ситно плесати сићан дробчиц -им нєзак. 1. дробенява ж. 1. осн. и прен. ситнити, ићи ситним корацима, (дробни предмети) ситнарија, трупкати, пребирати; 2. (о ситнеж; ситна роба; 2. ситна деца; коньови) прускати, чапкунити 3. ~ з курчеца кух. ситнеж дроґа ж. дрога дробизґ х. збир. живина дроґерия ж. дрогерија дробилка ж. дробилица, дроґирац (ше) -ам (ше) и ломилица дроґовац (ше) -ґуєм (ше) зак. и дробиц -им нєзак. 1. нєзак. дрогирати (се) (роздробньовац) дробити; дрозд х. оп. риґов ситнити, уситњавати; туцати; ~ дромбов х. звич. мн. поль. хлєб до млєка дробити хлеб у (лада збита зоз штирох дескох млеко; 2. (трушиц) мрвити, хтора ше кладла поверх мрскати, крушити драбинкох коча) закошари (спреда дробкац -ам оп. дробчиц и позади) и даске (са стране) (в.) дробненьки -а -е мали, ситан; дрот х. 1. жица; 2. (ограда з сићушан дроту) жица, жичана ограда дробни -а -е 1. з розл. знач. дротар х. дротар ситан; ~ шлюнок ситан шљунак; дротачи ж. мн. (єд. дротача) дробни дзеци ситна деца; ~ шнїг коц. заст. дрвене клизаљке ...... ситан снег; ~ тарґовец ситан родле? трговац; ~ буржоазия ситна дротованєц -нца х. сајла буржоазиjа; 2. дробни мн. ситан дротовац -туєм нєзак. новац, ситне паре; нє мам ~ везивати или шити жицом немам ситног (ситних); ◊ ~ дротов(и) -а -о/-е жичани; ◊ ~ цибулька бот. арпаџик гайзибанчок, ~ дзвигачка дробнїца ж. ситница, жичара маленкост; дрангулија; ¤ то ~ (то дрофа ж. зоол. дропља (Otis нєважна ствар) то је ситница tarda) дробнїцар х. ситничар, дроцик х. 1. дем. жичица; 2. цепидлака танка жица дробнїцарство с. друбошиц -им и друбочиц ситничарство, ситничавост, -им нєзак. оп. дробошиц цепидлачење друг х. поет. друг дробнїчка ж. дем. ситница другераз присл. оп. другираз дробно присл. (на дробно) други -а -е 1. други; ~ по ситно шоре други по реду; 2. (инши) дробнобуржоазки -а -е остали, други; ◊ з другима ситнобуржоаски словами другим речима; ~ швет дробновласнїцки -а -е онај свет; єдно на друге ситносопственички (штреднє) у средњу руку, у дробнозарнасти -а -е и просеку дробнозарнов(и) -а -о/-е другираз присл. 1. другом ситнозрн, ситнозрнаст приликом, други пут; придземе ~ дробномаєтнїцки -а -е доћићемо други пут; 2. иначе; ситносопственички улїца нєшка цихша як ~ улица jе дробносц ж. 1. ситност, данас тиша него иначе ситноћа; сићушност; 2. прен. другокласни -а -е (нїчомносц) ништавност другоразредан; ~ твори дробнючки -а -е сићушан другоразредна дела дробошиц -им нєзак. друголиґаш х. друголигаш  другонародзени -а -е бежац [як гаче] опрез друка другорођени трчати [као ждребе] пред руду, другопласовани -а -е истрчавати се; обрацел ше ~ 1. другопласирани (обрацело ше на горше) пошла другоповолани -ного х. воєн. кола низбрдо, срећа му окренула другопозивац леђа, кренуло (пошло) jе по злу; 2. другорядни -а -е и (обрацело ше на лєпше) окренула другорядов(и) -а -о/-е другог се срећа; кренуло jе набоље; реда, споредан обрациц ~ (з друком) променити другоступньови -а -е тактику, однос према коме другостепени; ~ суд другостепени друк2 х. 1. штампа; 2. оп. суд друкованє дружба х. фолкл. фифер (в.), друкар х. штампар позивар друкарня ж. штампарија дружбовство с. кнїжк. речи друкарски -а -е штампарски коjе изговара фифер кад позива на друкарство с. штампарство свадбу или за време свадбене вечере друковани -а -е штампан дружелюбни -а -е и друковац -куєм нєзак. дружелюбиви -а -е дружељубив, штампати дружеван, дружица друковач х. 1. оп. друкар (2); друженє с. дружење 2. техн. принтер дружина ж. дружина друмар х. друмар дружиц ше -им ше нєзак. дручок -чка х. 1. дем. рудица; дружити се, друговати 2. (рампа) браник; 3. (за котулянє дружка ж. фолкл. деверуша, терхи) балван; 4. колац за ограду, сватица потпору и сл.; 5. дручки мн. а) дружтвени -а -е 1. друштвен; носила, трагаче; б) (зоз мрежу, за дружтвени науки друштвене ношенє слами, плєви) мрежаге, науке; ~ костиранє друштвена траље (в.), коље (в.) исхрана; 2. друштвен, дружеван, ду викр. за подражованє дружбен звуку штреляня ду; 2. вецей раз дружтво с. 1. друштво; повторене ду-ду-ду за акционерске ~ акционарско виражованє гурчаня трактора друштво; огньогасне ~ тук-тук-тук ватрогасно друштво; класне ~ дуал х. ґрам. дуал класно друштво; правиц дакому дуализ(е)м -зму/-зма х. ~ правити коме друштво; 2. поль. дуализам заст. (роботнїкми при тлачарки) дуб х. 1. бот. храст (Quercus друштво robur); 2. (дубово древо) храстовина; ¤ дружтвованє с. дружење тварди як ~ (моцни, здрави) тврд дружтвовац -вуєм нєзак. (чврст) као камен (као кремен, као дружити се гвожђе); моцни як ~ jак као храст дружтвочко с. дем. дубина ж. оп. дуб (2) друштванце дубиозни -а -е дубиозан друзґанє с. ломљење, лом, дубиско х. ауґм. (од дуб) кршљава, крш храстина друзґац -ам нєзак. 1. бацати дублет х. (двояка форма) (нагло, немарно); 2. ломити, дублет кршити дубов(и) -а -о/-е храстов; друзнуц -ужнєм зак. бацити дубов лєс храстова шума; дубово (нагло, немарно) дзвери храстова врата друк1 х. (часц коча) руда; ¤ дубонїц -їм нєзак. 1. тутњати;  топотати; думбарати; 2. (валяц ше непрекидно гунђати з треском) орити се; 3. (биц же дудрош х. гунђало; би одгуковало) бубати чангризало, мрмљивац, брундало дубонь х. 1. тутањ, тутњава; дуел х. дуел думбарање; орљава; лупа; 2. дует х. дует бубњава; 3. (крочайох) бат; одjек; дужд х. ист. дужд ◊ з дубоньом потмуло дужи -а -е заст. повелик, дубрава ж. заст. (лєс, гай) замашан, голем дубрава дужо заст. доста много дувач х. муз. дувач дуйни -а -е муз. дувачки; ~ дуга1 ж. (деска на гордове) инструмент дувачки инструмент дуга дук х.: дука ци ище  славу дуга2 ж. (природне зявенє) ли ти твоју дуга; ¤ пиц як ~ 1. (алкогол) пити дукат х. дукат; ¤ дуката ци (локати) као дуга (као смук); 2. твойого, ~ ци твой оп. дука ци (воду) нагло пити, локати ище (под дук) дуґов х. 1. (затичка) чеп, дуксер х. топла поткошуља, запушач, затварач; 2. (древени дуксер дуґов на гордове) вран, врањ; 3. дуловац -луєм нєзак. 1. (на циґоню) пловак; ¤ [мали, (правиц нєшор) правити неред; збити] як ~ мален и набиjен скакати; лупати; 2. радити нешто ноћу (човек, дечак) по кући (док други спаваjу) дуґовчок -чка х. 1. дем. чепић; дум викр. 1. за подражованє 2. (закрутка на фляши) чеп на навоj штреляня, звич. удвоєни дум, бум, дуда ж. цуцла, дуда бу, трас; 2. за означованє тупого дудац -ам нєзак. дзец. (цицац) звуку при паду бап, луп сисати дума ж. 1. (думка) мисао; 2. дудва ж. бот. штир (думанє) мишљење; 3. заст. идея; (Amarantus L.) присц на думу доћи на идеjу; дудка ж. oп. дуда пришло му на думу дошло му jе дудкац -ам нєзак. оп. дудац на памет; ¤ анї думи оп. анї дудла ж. оп. дуда думац (под думац); мац на думи дудлави -а -е 1. (о цвикли, имати у виду; по моєй думи по кромплї) крпав, шупљикав; 2. мом мишљењу прен. шупаљ думанє с. мишљење; явне ~ дудлавиц -веєм и -им нєзак. jавно мишљење постаjати крпав, шупљикав думатель х. мислилац дудласти -а -е оп. дудлави думательство с. дудлац -ам нєзак. оп. дудац мислилаштво дуднєнє с. оп. дуднянє думац -ам нєзак. 1. мислити; дуднїц -їм нєзак. 1. тутњати, о чим думаш? о чему мислиш?; громињати, издалека грмети; 2. 2. (раховац, тримац) мислити, хукати, бучати; брујати сматрати, ценити; думал же дуднянє с. 1. тутањ, добре поробел сматрао је да је тутњава; 2. хука, бука; брујање добро урадио; 3. (роздумовац дудрац -рем нєзак. оп. дудрец глєдаюци ришенє) мислити се, дудраци -а -е гунђав, размишљати; думал сом и ришел чангризав же ... ја сам се мислио и решио дудрач х. оп. дудрош да ...; ¤ анї ~ ни случајно, дудрец -ем нєзак. 1. гунђати; нипошто, немоj ни да помишљаш; чангризати; мрмљати; 2. думам себе! у праву си! управо негодовати; ¤ ~ як Банячко кер. тако!; так бим думал (нє сиґурни  сом чи так) бар тако мислим; цо дуриц -им нєзак. I прех. думаш (думаце)! замисли(те)! (дакого) залуђивати; нє дур дзецко не думаци и думаюци -а -е залуђуj дете; II нєпрех. (шалїц) лудети мисаони; мал ~ вираз имао је дуриц ше -им ше нєзак. мисаони израз (вирабяц) лудирати се, изводити, думка ж. мисао будалити; измотавати се, лакрдијати думков(и) -а -о/-е мисаон, се мислен; ~ процес мисаони процес дурк викр. оном. звич. думковосц ж. мисаоност повторене куц, тук дунайски -а -е дунавски дурканє с. 1. (лупканє) лупа, дунда ж. оп. дудка лопот; 2. (шерца) а) куцање; откуцај, дундац -ам оп. дудац куцај; б) (моцне дурканє) лупање, дунєц -нца х. 1. тегла; 2. а) лепет; 3. (черканє) тандрк, дунци мн. компот (у теглама); б) єсц тандркање, тандарање; 4. бат; чуц ~ дунца jести компота; я би єдол дунца коньских копитох чује се бат ја бих јео компота коњских копита дунцов -а -о: ~ папер дуркац -ам нєзак. 1. лупати, целофан лупкати; ударати; ~ з млатком лупати дунчик х. 1. дем. теглица; 2. чекићем; 2. куцати; ~ на писацей зоол. сунчаница (Carassius auratus машинки куцати на писаћоj машини; auratus) ~ до дзверох куцати на врата; шерцо дуо х. муз. дуо дурка срце куца; 3. (черкац) дуп оном. викр. (з хторим ше тандркати, тандарати, звекетати; 4. (о подражує тупе вдеренє) тап, туп витернїци и под.) клепетати; 5. (до дупканє с. топот, бат ґереґи чи є узрета) кврцати; ¤ ~ дупкац -ам нєзак. 1. (ґажиц з дакому на дзвери (обрацац ше ґу талпами) табати; топтати, дакому з молбу) куцати коме на врата топотати; табанати; тапкати, дуркнути -а -е (дакус нє як цупкати; 2. (чежко ходзиц) табати, треба) ударен, уврнут, ћакнут, трапарати откачен дупла присл. беш. оп. дупло дуркнуц -нєм зак. 1. лупити, дупли -а -е дупли лупнути; ударити; 2. куцнути; 3. дупликат х. дупликат тандркнути, звекнути дупло присл. дупло, дуркнуце с. 1. удар; 2. двоструко (шерца) откуцај дупловац (ше) -луєм (ше) дурни -а -е 1. будаласт, зак. и нєзак. дуплирати (се) блесав; луд; ~ глава луда глава; 2. дупнуц -нєм зак. дупнути, дурни -ного х. будала, блесавац; топнути, тупнути, цупнути; ~ з 3. дурна -ней ж. лудача, будала ногу до жеми дупнути ногом о дурнїло х. луда, будала, пајац; под ¤ дворски ~ дворска будала дур х. муз. дур дурнїсти -а -е луцкаст, дурак х. гандр. лудак; будала будаласт, лудаст, ћакнут дурачиско х. ауґм. будалина дурнїца ж. бесмислица; дурачок -чка х. дем. глупост будалица, лудица дурно присл. лудо, будаласто, дурбак х. оп. дурак блесаво дурбин х. беш. серб. дурбин дурновати -а -е луцкаст, (оп. д(в)огляд, меселатов) ћакнут дурґов х. оп. дурак дурносц ж. лудост дуренє с. лудирање, дурнота ж. глупост; лудост; лакрдијање, измота(н)ција будалаштина; робиц (правиц,  вирабяц) дурноти чинити испусти, душа ће му на нос изаћи; анї будалаштине, будалити живей души нєт нема ни живе (ни дурски -а -е (од дур) муз. крштене) душе; нема ни бесног пса; дурски; ~ скала дурска скала вжац дацо на свою душу узети што дурчиц -им нєзак. (лопотац) на своју душу; випущиц душу лупати испустити душу; витресц з дакого дутян х. продавница, радња; душу (барз гонїц до роботи, биц и давац (тримац) ~ држати радњу; под.) истерати (истрести) душу из ¤ (застарани, задумани) як Жид кога; дал бог душу як до пняка (о у празним дутяну  (забринут, особи звич. младей хтора нє ма замишљен) као да су му све лађе интересованя, нє дзба за роботу, нє потонуле зна ше остарац о себе)  дрвендека х. дутяндїйош х. продавац, и ж., дрвендекаст; дац богу душу трговац, дућанџија дати (предати) богу душу; докля ци дутянски -а -е 1. дућански; 2. (му итд.) ~ жада до миле воље, по куповни; дутянски галушки милој вољи; душа у мнє змарзла куповно тесто (замарзла) озебао сам до кости дутянчик и дутянчок -чка х. (костиjу); душо моя душо моја, луче дем. дућанче, дућанчић моје; душу на длань виложиц дуфадло с. ковац. мех (видац) дакому дати све од себе, дух х. з розл. знач. дух; ◊ Дух урадити и немогуће да се некоме святи ~ Свети дух; зли ~ зао дух; учини по вољи; з радей души драге ¤ анї бруха анї духа (барз є худи) воље, оберучке; мац дакого на души прирастао му трбух уз крижа; анї имати кога на души; мирней души живого духа нєт оп. анї живей мирне душе; повесц по души рећи души нєт (под душа); худобни з искрено; покля (кельо) ци душа духом сиромашан духом жада колико ти душа хоће; (при)дац духовенство с. свештенство, богу (богови) душу дати богу душу, духовништво растати се с душом; придац душу духовити -а -е духовит дяблови 1. (рушиц по злей драги) духовни -а -е з розл. знач. продати душу врагу (ђаволу); 2. духован; ◊ ~ оцец духовни отац, извршити самоубиство; тераз му ~ на душебрижник; ~ стол церкв. месце (на мире) (посцигнул свойо, та владичанство; ~ меч церкв. є задовольни) сад му jе душа на месту, набедреник сад му душа дође на место; як без дуц дуєм нєзак. 1. з розл. знач. души (бежац, прибегнуц) као без дувати; витор дує ветар дува; 2. душе (трчати, дотрчати) дувати, хукати; ~ до замарзнутих душевни -а -е душеван; ~ пальцох дувати у озебле прсте; 3. хорота душевна болест свирати; завиjати; дує труба свира душичка ж. дем. душица; ◊ труба; дує сирена завиjа сирена; 4. ~ мацерина (мацерова) ~ бот. мајчина нос ишмркивати се, ушмркавати се; ¤ душица (Thymus serpyllum) дуц до гарсцох (пальцох) (нє мац душнє присл. (такой) одмах, пенєжи, бидовац) танко свирати; дуц истог тренутка, из ових стопа и до жимней юшки (буц барз душнїк х. анат. душник осторожни) дувати и на хладно душнїцки -а -е душнички дуц ше дуєм ше нєзак. дурити душостаратель х. оп. се, љутити се; прћити усне; ¤ ~ як духовни оцец пуляк jако се дурити душочка ж. дем. оп. дуце с. дување душичка душа ж. душа; ¤ аж да душу душпастир х. церкв. духовни полага (од вистатосци) душу да отац, душебрижник  дюбре с. гандр. беш. серб. бестрага ти глава; исти ~ (шицкоєдно) ђубре jедан (исти) враг; ки ци ~ ? који ти је дювеч х. кул. ђувеч ђаво (враг)?; кого дябла? ког врага?; дюґ х. 1. зоол. мртвачка глава на дябла езерного ког врага; най го ~ (Acherontia atropos); 2. оп. джуґа; ¤ до бере нека га ђаво носи; най го ~ дюґа до ђавола, до врага; дюґа! (та трапи џаба га било; нє дал ми (му и дзе) врага!; дюґа му ище славу ли му под.) ~ мира ниjе ми (му и сл.) ђаво његову; ки то ~ !? коjи jе ово враг!?; дао мира; нє споминай дябла бо ци на дюґа ци то? ког врага ће ти то? ше укаже не чачкај мечку; нє таки ~ дюґа ж. оп. джуґа чарни (страшни) як го малюю није дюґов х.: ки то ~ оп. ки то ђаво онако црн како га сликају; нєт му дюґ (под дюґ); ~ го зна, дюґов би го анї дябла ниjе му ни врага; пойсц на знал враг ће га знати дябли (препаднуц) отићи до ђавола, дюґовина ж. плод орашка отићи до врага (к врагу); полтреца (оп. джуґа) дябла (зла, пакосна особа) ђаво од дюмбир х. бот. ђумбир тетке; попил би и з дябла скору (и з дюр х. оп. дюрик бога ризи) (барз пиє) пиjе као смук дюрдїц х. дюрдь., верб. оп. (као дуга, као спужва); придзе ~ по дюрдїца свойо [та однєше и твойо] доћи ће дюрдїца ж. бот. ђурђевак ђаво по своjе; пришол ~ по свойо дюрдьовски -а -е ђурђевски дошао је ђаво по своје; робиц дяблу Дюрдьовчань х. Ђурђевчан на буздовань (шмерци на кабат) дюрик х., дюрик-трава и (барз вельо робиц без потреби) радити дюр-трава ж. бот. водњача, воловод, као луд (као сивоња, као коњ) (без вучица (Orobanche L.) присиле и без потребе); сцекац (бац дюс х. ђус ше) як ~ од крижа бежати (бојати се) дютором присл. беш. (шицко као ђаво од крста (као враг од нараз) ђутуре тамjана); яки ~ таки чорт један те дючка ж. оп. джуджа исти ђаво дяблик х. дем. ђаволче, дявол х. заст. оп. дябол ђаволчић, ђаволак дяковски -а -е (од Дяково) дяблица ж. ђаволица ђаковачки дяблов -а -о ђаволов; ◊ дялок 1. присл. заст. пешке; дяблова катичка ж. зоол. ватрена 2. викр. заст. пакуj се, губи се стеница (Pyrrhocoris apterus L.); дянта ж. (гудацка смола) дяблово очи коц. оп. арвачка калафониj, колофониjум дябловски -а -е ђавољи дянташ х. 1. обешењак; дябол х. ђаво, враг; ¤ брац бећар; неваљалац; 2. ирон. jунак дябла оп. зобрац дябла; дябла! (анї дянташство х. 1. бешеди) ђавола!; дябли му на твари обешењаштво; неваљалштина; 2. гращок тлачели подшм. (ма од покох ирон. jунаштво рапаву твар) има рошаво, богињаво дянтовац -туєм нєзак. мазати лице; дяблови (богови) за хрибтом (гладити) калафониjем гудало, каиш и богу иза леђа, где је и бог (ђаво) рекао сл. лаку ноћ; ~ би го знал ђаво (враг) би дятка ж. (жабка) баба; га знао (ће га знати); ~ до ньго вошол руциц дятки (руциц кляпчисти ђаво jе ушао у њега; ~ езерни го зна каменьчок поверх води) превести бабу оп. ~ би го знал; ~ ме бил по карку, ~ дьомрош х. горка ракиjа ме опискал ђаво ми ниjе дао мира; дьорац -ам нєзак. нагло пити, зобрац дябла настрадати, локати набелајисати; награисати као жути мачак; идз до дябла иди до ђавола,  Е еґзактни -а -е егзактан; ~ науки егзактне науке еґзалтация ж. егзалтација е викр. за виражованє еґзалтовац -туєм зак. и нєзак. чувствох е, ех; е, мой брацику, нє егзалтовати, егзалтирати роби ше то так е, мој брате, не еґзамент х. заст. 1. испит; 2. ради се то тако еґзаменти мн. оп. аґзаменти ебонит х. ебонит еґзарх х. церкв. егзарх ебонитни -а -е и ебонитов(и) еґзархат х. церкв. егзархат -а -о/-е ебонитни еґзеквент х. заст. судски евакуация ж. евакуација извршилац, егзекутор евакуовац (ше) -ууєм (ше) зак. еґзекутивни -а -е (вивершни) и нєзак. евакуисати (се), евакуирати егзекутиван (се) еґзекутор х. егзекутор евангелист -та и евангелиста еґзекуция ж. егзекуција -ти х. (припаднїк вири) евангелист(а) еґземплар х. егземплар евангелистични -а -е еґзе(р)цир х. воєн. заст. евангелистички; ~ церква егзерцир евангелистичка црква еґзе(р)цирац -ам зак. и нєзак. евентуални -а -е евентуалан егзерцирати евентуалносц ж. евентуалност еґзибиция ж. егзибициjа евидентичар х. евидентичар еґзил х. егзил евидентни -а -е евидентан еґзистенция ж. егзистенциjа евидентовац -туєм зак. и еґзистенциялиз(е)м -зму/-зма нєзак. евидентирати х. егзистенциjализам евиденция ж. евиденција еґзистовац -туєм нєзак. евнух х. ист. евнух егзистовати, егзистирати ево слов. беш. серб. ево (оп. ни- еґзоґени -а -е (вонкашнї) а, палє) егзоген евокация ж. евокација еґзодус х. егзодус евоковац -куєм зак и нєзак. еґзотика ж. егзотика евоцирати еґзотични -а -е егзотичан еволуирац -ам и еволуовац еґоиз(е)м -зму/-зма х. егоизам -ууєм зак. и нєзак. еволуирати еґоист -та и еґоиста -ти х. еволуцийни -а -е еволуциони, еґоист(а) еволуцијски еґоистични -а -е егоистичан еволуция ж. еволуција еґоцентрични -а -е евроазийски -а -е евроазијски егоцентричан Европеєц -ейца х. оп. Европян едем х. мед. едем европеизация ж. еден х. (рай) еден европеизација едикт х. правн. едикт европеизовац (ше) -зуєм (ше) едиция ж. едиција зак. и нєзак. европеисати (се), езер х. єд. нєпрем. (мн. езри) еуропеизирати (се) числ. беш. хиљада, горв. тисућа (лит. европски -а -е европски тисяч); ¤ мам бриґи нє ~ алє сто Европян х. Европљанин, имам брига преко главе Европејац езерка ж. беш. хиљадарка, евстахийов -а -о: ~ трубка горв. тисућица (лит. тисячка) анат. еустахијева труба езермайстор и езермештер х. евфемиз(е)м -зму/-зма х. лит. стомајстор, сваштар еуфемизам езерни -ного х. ђаво; ¤ боляк евхаристия ж. церкв. езерни оп. под. боляк; дябол езерни еухаристија у виразох: дябла езерного врага; економичносц ж. дябол (пшамац) езерни би го знал економичност ђаво би га знао; дябол езерни ме економия ж. економија наведол ђаво ме jе навео; най идзе до економски -а -е економски дябла езерного нека иде до ђавола екосистема ж. екосистем езоповски -а -е езоповски екран х. екран езровка ж. оп. езерка екранизация ж. екранизација ей викр. 1. за виражованє ексгумация ж. ексхумација жалю, жаданя и под. еј, ех, ехеј; ексгумовац -муєм зак. и нєзак. ей, старосци! еј, старости!; 2. за ексхумирати виражованє одушевия, радосци и екселенция ж. екселенција под. еј, хеј, хај; ей, як крашнє у ексклузивни -а -е ексклузиван наших горох еј, како је лепо у екскомуникация ж. нашим планинама; 3. оп. ейнє (1, екскомуникација 3) екскраль х. (бувши краль) ейнє викр. 1. за опомнуце, екскраљ, раскраљ гроженє бре; ~ , кед я придзем! бре екскурзист -та и екскурзиста ако ја дођем!; 2. за виражованє гнїву -ти х. екскурзист(а) ао, ајме, их; ~ , нє ганьбице ше?! екскурзия ж. екскурзија ајме, није вас срамота?!; ~ , яки ши експанзивни -а -е експанзиван нєдобри! их, што си неваљао! експанзия ж. експанзија ейнє-ейнє викр. 1. за експедитивни -а -е виражованє нєзадовольства еј; ох; експедитиван хаj; ух; ейнє-ейнє, та то ше так експедитор х. експедитор гутори старшому? ох, зар се то тако експедиция ж. експедиција говори старијем?; келї млади людзе експедовац -дуєм зак. и нєзак. гиню у войни! ейнє-ейнє!; колико у експедирати, експедовати рату гине младих људи! ох, ох!; могол експеримент х. експеримен(а)т ши ше порезац, ейнє-ейнє! могао си експериментални -а -е се посећи, ух, ух! експерименталан екавец -вца х. екавац експериментовац -туєм зак. и екавски -а -е екавски нєзак. експериментисати, екавщина ж. екавштина експериментирати екватор х. ґеоґр. екватор експерт х. 1. експерт; 2. вештак екваторски -а -е екваторски експертиза ж. експертиза, еквивалент х. еквивален(а)т вештачење еквивалентни -а -е експлицитни -а -е еквивалентан експлицитан екипа ж. екипа експлоататор х. експлоататор екипни -а -е екипни експлоататорски -а -е еколоґ х. еколог експлоататорски еколоґийни -а -е еколошки експлоатация ж. еколоґия ж. екологија експлоатација економ х. економ експлоатовац -туєм зак. и економат х. економат нєзак. експлоатисати, експлоатирати економизовац -зуєм зак. и експлоатовач х. оп. нєзак. економисати експлоататор економика ж. економика експлодирац -ам зак. и нєзак. економист -та и економиста експлодирати -ти х. економист(а) експлозив х. експлозив економични -а -е економичан, експлозивни -а -е експлозиван економички експлозия ж. експлозија  експозе -еа ж. експозе ексцентрик х. ексцентрик експозитура ж. експозитура ексцентрични -а -е експонат х. експонат ексцентричан експонент х. з розл. знач. ексцерпция ж. ексцерпциjа експонент ексцерповац -пуєм зак. и експоновац (ше) -нуєм (ше) нєзак. ексцерпирати зак. и нєзак. експонирати (се), ексцес х. ексцес експоновати (се) ектения ж. церкв. jектениjа експорт х. експорт екуменски -а -е церкв. експортовац -туєм зак. и екуменски; ~ собор екуменски сабор нєзак. експортирати, експортовати екцем х. мед. екцем експрес 1. х. (1. гайзибан; 2. елаборат х. елаборат ресторан) експрес; 2. прикм. нєпрем.: елан х. елан ~-писмо експрес-писмо; ~-ресторан еластични -а -е еластичан експрес-ресторан еластичносц ж. еластичност експресивни -а -е експресиван Елдорадо х. осн. и прен. експресиониз(е)м -зму/-зма х. Елдорадо експресионизам елеватор х. елеватор експресионист -та и елевация ж. елевација експресиониста -ти х. елеґантни -а -е елегантан експресионист(а) елеґанция ж. елеганција експресия ж. експресија елеґичар х. елегичар експресни -а -е експресни; ~ елеґични -а -е елегичан посилка експресна пошиљка елеґия ж. елегија експроприовац -иуєм и електрарня ж. електрана експроприровац -руєм зак. и нєзак. електризация ж. експроприсати, експроприрати електризација експроприяция ж. електризовац (ше) -зуєм (ше) експропријација зак. и нєзак. електрисати (се), екстаза ж. екстаза електризовати (се) екстатични -а -е екстатичан, електрика ж. џепна лампа, екстатички батерија екстензивни -а -е екстензиван електрификация ж. екстензия ж. екстензија електрификација екстериєр х. екстеријер електрификовац (ше) -куєм екстра прикм. нєпрем. и присл. (ше) зак. и нєзак. електрификовати екстра; мац ~ жаданя имати екстра (се), електрифицирати (се) прохтеве електрицитет х. електрицитет екстраваґантни -а -е електричар х. електричар екстравагантан електрични -а -е електрични; екстрадовац -дуєм зак. и ~ струя ел. електрична струја; ~ нєзак. екстрадирати напруженє ел. електрични напон екстрадиция ж. екстрадиција електрода ж. електрода екстракт х. екстракт електрозаварйовач х. екстраховац -хуєм зак. и електрозаваривач нєзак. екстраховати, екстрахирати електроиндустрия ж. екстрем х. екстрем електроиндустрија екстремист -та и екстремиста електроинсталатер х. -ти х. екстремист(а) електроинсталатер екстремитет х. екстремитет електрокардиоґрам х. мед. екстремни -а -е екстреман елетрокардиограм екстремносц ж. екстремност електролиза ж. хем. електролиза емайл х. емајл електромаґнет х. емайловани -а -е емајлиран електримагнет емайловац -луєм зак. и нєзак. електромеханїчар х. емајлирати електромеханичар еманципация ж. електромонтер х. еманципација електромонтер еманциповац (ше) -пуєм (ше) електромотор х. електромотор зак. и нєзак. еманциповати (се), електрон х. електрон емаципирати (се) електронїка ж. електроника ембарґо х. правн. ембарго електронїчар х. електроничар емболия ж. мед. емболија електронски -а -е електронски ембриолоґия ж. ембриологија електропорушовач х. ембрион х. ембрио(н) електропокретач ембрионов -а -е ембрионов; ~ електропостроєнє и торбичка бот. ембрионова кеса електропошоренє с. електроуређај емиґрант х. емигрант електропривреда ж. емиґрация ж. емиграција електропривреда емиґровац -руєм зак. и нєзак. електротерапия ж. емигрирати електротерапија еминентни -а -е еминентан електротехнїка ж. еминенция ж. еминенција; ◊ електротехника шива ~ сива еминенција електротехнїчар х. емир х. емир електротехничар емисар х. емисар електротехнїчни -а -е емисия ж. з розл. знач. електротехнички емисија; радио-~ радио-емисија електрохемия ж. емитовац -туєм зак. и нєзак. електрохемија емитовати, емитирати елемент х. елемен(а)т емотивни -а -е емотиван елементарни -а -е емоционални -а -е елементаран; ~ нєпогода елементарна емоционалан непогода емоция ж. емоција елетрика ж. беш. оп. емпириз(е)м -зму/-зма х. електрика филоз. емпиризам елетричар х. беш. оп. емулзия ж. хем. емулзија електричар емфатични -а -е емфатичан елетричка ж. беш. оп. енґедовац -дуєм зак. и нєзак. 1. електрика одобрити/одобравати; елефант х. оп. єлефант оправдати/оправдавати; бегенисати; еликсир х. еликсир; ◊ ~ нє пачи ше ми твой поступок, то нє живота еликсир живота енґедуєм не свиђа ми се твоj елиминация ж. елиминација поступак, то не одобравам; 2. елиминовац -нує зак. и нєзак. допустити/допуштати, елиминисати, елиминирати дозволити/дозвољавати; енґедуєм ци елиминуюци -а -е пробовац ище раз дозвољавам ти да елиминишући, елиминирајући пробаш још једном; 3. елипса ж. елипса попустити/попуштати, елиптични -а -е елиптичан уступити/уступати; мац го модлєла елиса ж. елиса най то нє роби, алє вон нє енґедовал елита ж. елита маjка га jе молила да то не ради, али елитни -а -е елитан он ниjе хтео да попусти; 4. а) елоквенция ж. елоквенција опростити/опраштати; вона ше му питала най ю нє покаре, най єй епиґраф х. лит. епиграф енґедує она га је молила да је не епидемия ж. мед. епидемија казни, да јој опрости; б) прогледати епидемийни -а -е епидемијски кроз прсте епидемиолоґия ж. Енґле(й)з х. беш. Енглез (лит. епидемиологија Анґлиєц); ¤ правиц ше ~ правити се епизода ж. епизода Енглез (Кинез) епизодни -а -е епизодан енґлейски -а -е беш. енглески епик х. оп. епичар (лит. анґлийски) епика ж. епика ендем х. зоол., бот. ендем епикуреєц -ейца х. ист. ендемия ж. мед. ендемија епикурејац енджелїр х. беш. оп. инженєр епилепсия ж. мед. епилепсија ендоґени -а -е ендоген епилептик и епилептичар х. енекция х. беш. оп. инекция епилептик, епилептичар енерґетика ж. енергетика епилептични -а -е енерґетични -а -е енергетичан, епилептичан енергетски епилоґ х. епилог енерґични -а -е енергичан епископ х. церкв., физ. епископ енерґия ж. енергија епископат х. церкв. епископат ензим и енцим х. хем. ензим, епископия ж. церкв. енцим епископија ениґма ж. енигма епитаф х. епитаф ениґматични -а -е епитет х. лит. епитет енигматичан, енигматски епитрах х. оп. епитрахиль енки и енки-енучки присл. епитрахиль х. церкв. експр. одмах, овог часа, скокомице епитрахиљ енклава ж. енклава епицентер -тра х. ґеол., прен. енклитика ж. ґрам. енклитика епицентер енормно присл. енормно епичар х. лит. епичар, епик ентериєр х. ентеријер еполета ж. еполета ентомолоґия ж. ентомологија епопея ж. епопеја ентузияз(е)м -зму/-зма х. епос х. епос ентузијазам епоха ж. епоха ентузияст -та и ентузаяста -ти епохални -а -е епохалан х. ентузијаст(а) епрувета ж. епрувета енучки присл. оп. енки епски -а -е епски енциклопедийни -а -е Ера х. (Герцеґовец) Ера, Еро енциклопедијски ера ж. (период) ера енциклопедист -та и ерар х. ист. (державни енциклопедиста -ти х. маєток) ерар енциклопедист(а) ерґела ж. ергела енциклопедия ж. ердек и ердек-бочкор у функц. енциклопедија; ◊ жива ~ жива пред. заст. коjи се прави превише енциклопедија важан енцим х. оп. ензим ерекция ж. ерекција еолски -а -е ґеоґр., ґеол. еолски; еритроцити х. мн. (єд. ~ ерозия еолска ерозија еритроцит) анат. еритроцити еп х. лит. еп Еро х. оп. Ера епарх х. церкв. епарх еродирац -ам и еродировац епархия ж. церкв. епархија -руєм зак. и нєзак. еродирати епиґон х. епигон ерозивни -а -е ерозиван епиґрам х. лит. епиграм ерозия ж. ерозија; ~ жеми ерозија тла етикеция ж. етикеција ерос х. ерос етил х. хем. етил еротика ж. еротика етилен х. хем. етилен еротични и еротски -а -е етимолоґийни -а -е еротичан, еротски етимолошки ерудит -та и ерудита -ти х. етимолоґия ж. линґв. ерудит(а) етимологија ерудиция ж. ерудиција Етиопян х. Етиопљанин еруптивни -а -е еруптиван етиопийски -а -е етиопски ерупция ж. ерупција етичар х. етичар есей х. есеј етични -а -е етичан, етички есеїст -та и есеїста -ти х. етнїк х. етник есејист(а) етнїчни -а -е етнички есенц х. сирће, оцат етноґенеза ж. етногенеза есенция ж. есенција етноґраф х. етнограф есенциялни -а -е есенцијалан етноґрафични -а -е оп. есенцов(и) -а -о/-е сирћетни, етноґрафски оцтен етноґрафия ж. етнографија есенцовац -цуєм нєзак. етноґрафски -а -е етнографски сирћетити, оцтити, закисељавати етнолоґ х. етнолог есесовец -вца х. ист. есесовац етнолоґия ж. етнологија ескадра ж. воєн. ескадра етнолоґийни -а -е етнолошки ескадрила ж. воєн. ескадрила ето слов. беш. ето (оп. ни-а) ескадрон х. ескадрон еукалиптус х. бот. еукалиптус ескалация ж. ескалација еурека викр. еурека Еским х. Еским еуфория ж. еуфорија еспап х. заст. (роба) еспап ефект х. ефек(а)т есперантист -та и ефективни -а -е ефективан есперантиста -ти х. есперантист(а) ефектни -а -е ефектан есперанто х. есперанто ефикасни -а -е ефикасан естет -та и естета -ти х. ефикасносц ж. ефикасност естет(а) ех викр. ех естетика ж. естетика ехо х. ехо естетичар х. естетичар ешалон х. воєн. ешалон естетични и естетски -а -е ешкут х. ист. (поротнїк; естетичан, естетички, естетски валалски судия) ешкут Естонєц -нца х. Естонац ештанция ж. заст. естонски -а -е естонски "ештанциjа" (молба вишем органу естрада ж. естрада власти за дозволу венчања малолетне естрадни -а -е естрадан кћери) есцайґ х. есцајг ештике с. оп. вечарша етажни -а -е етажни; ~ фрайла зогриванє етажно грејање еще и ещек присл. коц. заст. етапа ж. з розл. знач. етапа оп. ещи етер х. з розл. знач. етер, етар ещи и ещик присл. коц. jош етерични -а -е етеричан, етерички етида ж. муз. и др. етида етика ж. етика Є етикета ж. етикета євангелиє с. оп. євангелия етикетовац -туєм зак. и нєзак. євангелийски -а -е еванђелски етикетирати євангелист -та и євангелиста -ти х. еванђелист(а) єденасти -а -е једанаести євангелия ж. церкв. еванђеље єденастина ж. једанаестина євка ж. анат. (часц швиньскей єденац числ. једанаест гурки) (j)евка (в.), буџак (в.), ката (в.) єденацецеро -рих числ. збир. с. Єврей х. Јеврејин једанаесторо; ~ дзеци једанаесторо Єврейка ж. Јеврејка деце єврейски -а -е јеврејски єденацка ж. једанаестица єгипетски -а -е египатски єденацме числ. збир. х. Єгиптян х. Египћанин једанаесторица; jеданаест єґейски -а -е егејски; ~ єденацметeрови -вого х. култура егејска култура спорт. једанаестерац єґуля ж. зоол. јегуља єденацскладов(и) -а -о/-е: ~ єд х. јед; љутња, бес; од єду од стих једанаестерац гнева; од муке єдзенє с. 1. а) храна; на драгу єдальня ж. трпезарија, зме вжали досц єдзеня на пут смо ручаоница узели доста хране; б) jело; любитель єдальньов(и) -а -о/-е єдзеня љубитељ јела; готовенє єдзеня трпезаријски припремање јела; умерени у єдзеню єдач х. jешан човек, јелац умерен у jелу; 2. а) трпеза, јело; при єдачка ж. jешна женска особа, єдзеню ше нє бешедує не прича се jелац док се једе; б) оброк; 3. обедовање; 4. єден єдна єдно 1. числ. з розл. за ~ јестив, за јело; oлєй за ~ јестиво знач. један; бул ~ цар био један цар; уље; ◊ буц слабого єдзеня слабо jести прилїп му єдну прилепи му једну; ~ з єдиначка ж. ридк. оп. єдинїца (од) нїх (нас и под.) један од њих (нас єдинєц -нца х. јединац и сл.); 2. (хтори присутни у велькей єдини -а -е 1. једини; ~ єден мири) сам, jедан; на драги ~ блато на један једини; 2. (єдино можлїви) путу само блато; 3. (голєм єден) јединствен иједан, ма који; кед ~ чловек у єдинїца ж. јединица (ћерка) валалє добри, вец то вон ако иједан єдинка ж. з розл. знач. човек у селу ваља, онда је то он; 4. јединица; виборна ~ изборна виражує неґативну прикмету поняца јединица хторе значи меновнїк jедан; битанґо єдинков(и) -а -о/-е јединачан єдна! битанго jедна!; ◊ ~ єдини један єдино присл. једино; ◊ ~ же... једини; єдно за другим узастопно; једино што... єдно з другим (вєдно патраци) једно єдинородни -а -е јединорођен, на друго, једно с другим; єдно на јединородан; ~ син рел. јединорођен друге просечно, jедно на друго; з син єдним словом једном речи; лєм тото єдинствени -а -е јединствен єдно же... само што...; ¤ ~ як ~ єдинство с. јединство обоjица су исти (jеднако неваљали и єдинучки -а -е: єден ~ jедан сл.); єдно з другого и повторене єдно jедини з другого-єдно з другого jедан се єдинче -еца с. јединче угледа на другог (па сви jеднако раде); єдло с. јело; готове ~ готово нє зна анї кельо то єдна и єдна не јело уме ни бу ни му, не зна ни две єдловнїк х. јеловник унакрст; цо за ~ (єдна) ко jе оваj (ова); єднак присл. једнако як ~ а ~ (єдна а єдна, єдно а єдно) єднаке присл. мат. једнако (цалком исти) на влас исти (једнаки), єднаки -а -е 1. једнак, исти; као две капи воде, личити као jаjе шицки зме ~ сви смо једнаки; 2. jаjету; яки ~ таки други нашла врећа једнолик, једноличан закрпу, на исто (jедно) брдо су ткани єднаконапрямни -а -е и єднаконапрямови -а -о/-е єднобожецки -а -е једнакосмеран једнобожачки єднакоправни -а -е єднобочни -а -е једностран; ~ једнакоправан однятосц мед. једнострана одузетост; єднакосмислов(и) -а -о/-е оп. ~ одказ једностран отказ єднаконапрямни єднобочно присл. једнострано єднакострани -а -е єднобраздни -а -е и једнакостран єднобраздов(и) -а -о/-е једнобраздни; єднакосц ж. једнакост; ~ пред ~ плуг једнобраздни плуг законом једнакост пред законом; ◊ єдноваєчнїков(и) -а -о/-е знак єднакосци знак једнакости једнојајчан; єдноваєчнїково єднанє с. и єднанка ж. 1. двойнята једнојајчани близанци ценкање, погађање; преговор; 2. прен. єдновалентни -а -е лицитација једновалентни єднац -ам нєзак. унајмљивати єдновидни -а -е и єднац ше -ам ше нєзак.1. єдновидов(и) -а -о/-е ґрам. ценкати се, погађати се; 2. (за роботу) једновидан, једновидски унајмљивати се; кажде лєто єдна ше єдновирни -а -е (єдней вири) робиц у варошу сваког лета једноверан унајмљује се у граду; 3. прен. єдновлада ж. једновлашће (спричкац ше, нє приставац) єдноглави -а -е једноглав споречкавати се; не слагати се, не єдногласни -а -е једногласан пристаjати; обjашњавати се; цо ше єдногласно присл. једногласно, тельо єднаш?! шта се толико једногласице обjашњаваш?!; ¤ єдна ше як Бульчик єдногорби -а -е и з новтарушом коц. не могу да се єдногорбов(и) -а -о/-е једногрб; ~ договоре, jер jедан тврди jедно, други ґамила једногрба камила друго єднодимензионални -а -е єдначина ж. једначина; ~ зоз једнодимензионалан двома нєпознатима једначина са две єднодїйка ж. једночинка непознате єднодньови -а -е једнодневни єдначиц (ше) -им (ше) нєзак. єднодомни -а -е правн., бот. изjедначавати (се) једнодом(ан); ~ парламент једнодом єдни -их числ. збир. мн. jедни, парламент jедна, jедне; ~ бочкори jедни опанци; єднодротов(и) -а -о/-е ~ дзвери jедна врата; ~ ножнїчки једножичан jедне маказе єднодумец -мца х. и єднина ж. ґрам. једнина єднодумнїк х. једномишљеник, єднински -а -е једнински; ~ истомишљеник припадок једнински падеж єдноженни -а -е једножен єднїсти -а -е 1. једнострук; ~ єдноженство с. једноженство, дзвери једнострука врата; 2. моногамија jеднокрилан; ~ облак jеднокрилан єдножилни -а -е и єдножилови прозор; 3. једнобраздни; ~ плуг -а -о/-е једножилан; ~ преводнїк ел. једнобраздни плуг једножилан проводник єдно 1. присл. беш. (приблїжно) jедно; єднозапрагни -а -е и модал. (звич. у злученю єдно... друге) прво, прво и єднозапрагов(и) -а -о/-е прво; зробели то, ~ , же би себе помогли, а једнозапрежан, једнозапрег друге, же би и другим помогли учинили су то, єднозвучни -а -е једнозвучан прво, да би себи помогли, а друго, да би и єднозначни -а -е једнозначан другима помогли єднокласни -а -е и єднобожец -жца х. једнобожац єднокласов(и) -а -о/-е једноразредан; ~ школа једноразредна школа єднорочни -а -е једногодишњи, єдноклїтинков(и) -а -о/-е једногод(ан), једнолетан једноћелијски; ~ орґанизем єдноруки -а -е једнорук једноћелијски организам єдноручни -а -е (хтори ше єдноколяйов(и) -а -о/-е окончує з єдну руку) једноручан једноколосечни, једнотрачни єдноскладни -а -е и єднокраки -а -е једнокрак єдноскладов(и)-а -о/-е једносложан; ~ єднокревни -а -е једнокрван слово једносложна реч єднокридлов(и) -а -о/-е єдносмислени -а -е оп. једнокрилан; ~ облак једнокрилан єдносмислови (1) прозор; ~ авион једнокрилац єдносмислов(и) -а -о/-е 1. єднокульков(и) -а -о/-е једносмислен; 2. једносмеран; ~ струя једнометан; ~ пушка једнометна једносмерна струја; ~ улїца пушка једносмерна улица єднолинийни -а -е єдноставни -а -е једноставан једнолинијски єднострани -а -е једностран єднолїсцов(и) -а -о/-е бот. єдностранкови -а -о/-е једнолист(ан) једностраначки єдноменни -а -е и єднострано присл. једнострано єдноменов(и) -а -о/-е једноимен єднострунов(и) -а -о/-е (о єдну єдноповерхов(и) -а -о/-е струну) једножичан једноспратан; ~ будинок једноспратна єдносц ж. заст. јединство зграда, једноспратница єднотижньов(и) -а -о/-е єдномешачни -а -е једнонедељни; ~ одпочивок једномесечан, једномесечни; ~ звит једнонедељни одмор једномесечни извештај єднотонов(и) -а -о/-е и єдномоторни -а -е єднотонски -а -е једнотон, једномоторни једнотонски єднонапрямни -а -е и єдночасни -а -е и єдночасов(и) єднонапрямов(и) -а -о/-е једносмеран -а -о/-е једновремен єднонашеньков(и) -а -о/-е єдночасцов(и) -а -о/-е бот. једносемен једноделан єднонїтков(и) -а -о/-е ткац. єдночленни -а -е и једножичан, jеднонитан єдночленови -а -о/-е једночлан єдноноги -а -е једноног, єднофазни -а -е и једноножан єднофазов(и) -а -о/-е једнофазни єднообразни -а -е (монотон) єднофайтов(и) -а -о/-е једнообразан, једноличан једноврстан єднооки -а -е једноок єднофарбов(и) -а -о/-е и єднопартийни -а -е єднофаребни -а -е осн. и прен. једнопартијски једнобојан єднопасмов(и) -а -о/-е єднохижни -а -е и једнослојан єднохижов(и) -а -о/-е једнособан; ~ єднополни -а -е и єднополови квартель једнособан стан -а -о/-е једнополан єдноход х. техн. једноход єднопроцентни -а -е и єдноцивов(и) -а -о/-е єднопроцентов(и) -а -о/-е једноцеван; ~ пушка једноцевна једнопроцентан пушка, једноцевка єднорaзов(и) -а -о/-е єдноцифров(и) -а -о/-е једнократан; ~ помоц једнократна једноцифрен помоћ єдношед х. једносед єднороги -а -е једнорог єдношедни -а -е једносед, једноседан; ~ авион једносед авион јеретичан, јеретички єдношоров(и) -а -о/-е єри с. фон. јери једноредан; ~ шеячка једноредна єрихонски -а -е јерихонски; ~ сеjалица труба библий. јерихонска труба єдноштоков(и) -а -е Єрмен х. Јермен(ин) једноспратан єрменски -а -е јерменски єдноязиков(и) -а -о/-е и єромонах х. церкв. јеромонах єдноязични -а -е једнојезичан, єсетра ж. зоол. јесетра једнојезички єсни -a -e (хтори може добре єдованє с. јед, срџба, єсц) jешан секирација єст безос. има; ту ~ єдовац (ше) єдуєм (ше) нєзак. вшелїякого швета овде има једити (се); срдити (се), љутити (се); свакаквог света; ~ тому дас дзешец секирати (се) роки има томе десетак година; єст єдовити -а -е срдит, гневан; цукру? jе л' има шећера? раздражљив єство с. (существо) биће, єдрилица ж. спорт. створење; живе ~ живо биће (безмоторни авион) једрилица єстествени -а -е заст. єдриличар х. (пилот природни безмоторного авиона) једриличар єсц єм нєзак. 1. јести; 2. єзуит х. језуит хранити се, јести; ~ сами хлєб єжибаба ж. заст. (босорка) хранити се сувим хлебом, јести суви вештица хлеб; 3. прен. (о ардзи и под.) єкавец -вца х. јекавац нагризати, изједати, јести; ¤ ~ з даким єкавски -а -е јекавски хлєб и соль јести с киме хлеб и со; ~ єкавщина ж. јекавштина хлєб у зною лїца свойого јести хлеб у єктениє с. и єктения ж. церкв. зноју лица свог; ношиц ~ фолкл. ићи јектеније, јектенија на бабине; як кед би нїґда нє єдол єлей х. церкв. (миро) јелеј (барз нагло є) као да три дана ниjе jео, єлень х. јелен као да је из глади утекао єленьов -а -о јелењи, јеленски єфтика ж. мед. заст. єленьчок -чка х. дем. и гипок. туберкулоза, jектика јеленак єфтикави -а -е заст. єленок -нка х. зоол. јеленак туберкулозан, jектичав (Lucanusceryus) Єхова х. рел. Јехова єленьче -еца с. лане єшень ж. јесен; тей єшенї 1. єлефант х. слон прошле јесени, јесенас; 2. у току ове єлефантица ж. слоница јесени, јесенас; на ~ (першей єлефантов -а -о слонов; шлїдуюцей єшенї) на jесен, јесенас слоновски; ◊ ~ косц слоновача; єшеньски -а -е 1. јесењи, єлефантово зуби кљове јесенски; ~ витор јесењи ветар; ~ єлефантче -еца с. слонче цибуля јесењи лук; 2. jесењи, озими, єн х. (японска монета) јен озиман; ~ шаце јесењи (озими) усев; Єнки -ия х. Јенки ◊ ~ ружа бот. хризантема єр х. ґрам. јер; тварде ~ тврдо (Chrysanthemum L.) (дебело) јер; мегке ~ меко (танко) јер єшеньче с. пиле коjе дораста єрарх х. церкв. јерарх уjесен єрархия ж. јерархија єрей х. церкв. јереј єрес ж. јерес єретик х. јеретик єретични -а -е осн. и прен. Ж  би му син закончел школу његова жаба ж. жаба; ◊ желєна ~ оп. жеља jе да му син заврши школу; 2. каня; людзе жаби људи жабе; а) тежња; б) жудња; 4. заст. храстава ~ зоол. крастава жаба (Bufo (вимаганє) захтев; 5. прен. (жажда) viridis L.); ¤ води жабом по уха вода жеђ; ¤ виражиц (виявиц) ~ jе jако плитка; жабу нє треба гонїц изразити жељу; остатнє ~ последња до води лако jе натерати жабу у воду, жеља (воља); мац вельке ~ горети од неће гомила дажда; жимни як ~ жеље; страсне ~ жудња хладан (леден) као жаба; клїпка як ~ жадани -а -е жељен, жељан у мутлянки (у студзенїни, у кислим жадац -ам 1. (мац жаданє) млєку) (тупо патри) гледа као телац; желети; цо жадаце? шта желите?; ~ надути як ~ надувен као жаба; нє дакому добре желети коме добро; 2. модлєл ше дїдо баби нє будзем ше я (вимагац) захтевати, тражити, искати; єдней жаби нећу jа тебе толико вельо жадаце од нас много тражите молити, jер ниси достоjан тога; упера од нас; 3. безос. (дакому дацо): барз ше як жаба у праху (твардоглави є, ми жада овоци jако ми иште воћа, нє сце попущиц) тера своjе jеде ми се воће; 4. заст. (волац) жабар х. жабар звати, позивати, тражити; захтевати жабец -бца х. оп. жабак да неко дође; нач сце ме жадали? жабиска х. ауґм. жабетина, зашто сте ме звали?; ¤ докля ци (му жабурина и под.) душа жада до миле воље жабка ж. 1. з розл.знач. жадаюци -а -е: ~ способ ґрам. жабица; 2. жабки мн. бот. пузава жељни начин тустика (Sedum spurium Bieb); ◊ на жаделко с. дем. жаоце жабки (дацо ушите) скравец. на жаделков(и) -а -о/-е: ~ язик жабице; руцац жабки (руцац дятки) жалац правити жабице жадло с. 1. жаока, жалац; 2. (у жабов(и) -а -о/-е жабљи; ~ бара гада) jезик; гад вивалює ~ змиjа жабља бара, жабљак; ◊ ~ палаца jезиком; ¤ оштри як ~ (барз перспектива жабља перспектива; ~ оштри – о коси, ножу и под.) оштар коритко зоол. сладководна школька као змиjа Anodonda vulgaris Mill. жадненьки -а -е дем. поет. жабочка ж. дем. жабица жеђан жабри ж. мн. (єд. жабра) анат. жадни¹ -а -е 1. (смиядни) шкрге жедан; 2. жудан; жељан; ~ є цеплого жабров(и) -а -о/-е шкржни слова жудан је топле речи; 3. жабурина ж. 1. жабокречина, (нєзаситни) незаситан; похлепан, дрезга; 2. бот. сочивица (Lemna халапљив; ¤ ~ креви жедан крви minor L.); 3. прен. жабокречина, жадни² -а -е зам. одрек. (анї жабњак єден) ниjедан; иједан; икакав; ~ жабуринов(и) -а -о/-е чловек нє зна за його бриґи ниjедан жабокречан човек не зна за његове бриге; врацел жабуркови и жабурови -а -о/-е ше дому без жадного динара вратио светлозелен, грашак зелен (в.), трава се кући без иједног динара; ¤ нєт анї зелен (в.) жадней души (жадного духа) нема жабчатко с. дем. жапче; ни живе (крштене) душе жабица жаднїц -їм нєзак. жеднети, жабче -еца с.1. дем. оп. жеђати жабчатко; 2. пейор. жгебе, жгебац, жадно присл. 1. жељно; жудно; жгепче 2. незаситно; похлепно, халапљиво жаворонок -нка х. поет. шева жадосц ж. оп. жажда (2) жаданє с. 1. жеља; його ~ же жажда ж. 1. жеђ; 2. а) велика (jака) жеља, страст, жудња; ~ за жалудз х. 1. бот. жир; 2. карт. ученьом велика жеља за учењем; ~ за жир, мак богаценьом страст за богаћењем; в) жалудзни -а -е и жалудзов(и) чежња -а -о/-е карт. жировски, маковски; ~ жакет х. жакет туз жировски ас (кец) жалба ж. правн. жалба; жалудков(и) -а -о/-е поднєсц жалбу поднети жалбу; желудачни, стомачни кнїжка жалбох жалбена књига; жалудок -дка х. желудац, подношитель жалби подносилац стомак; ¤ дзвига ше му жалудок (од жалбе, жалилац жалудка) (чувствує ґадзенє) диже жалбов(и) -а -о/-е жалбени (преврће) му се утроба (стомак); жалїтель х. жалитељ, жалилац чежке му на жалудку тешко му jе жалїтелька ж. жалитељица, пало неко jело жалитељка, жалиља жалуюци-а -е сажаљив жалїц -їм ше нєзак. жалити жалуюцосц ж. сажаљивост жалїц ше -їм ше нєзак. 1. жаль1 х. жалост; плакала од (подношиц жалбу) жалити се; 2. оп. жалю плакала jе од жалости жаловац ше жаль2 присл. у функц. пред. жалоба ж.: ¤ ношиц жалобу жао; ~ ми жао ми jе; ~ му же пришло за даким (ношиц чарне за даким) до того жао му је што је дошло до носити црнину, бити у црнини тога; пришло ми ~ дошло ми је жао жалов х. поль. заст. (косир за жандар х. жандар(м) жаце конопи и наду) вагов (в.); косир жандармерия х. жандармерија (в.), косирица (в.) жандар(к)ови -а -о/-е беш. жаловац -луєм нєзак. 1. тамнозелен (о боjи платна) (сановац) жалити, сажаљевати; 2. жандарски -а -е жандар(м)ски жалити, тужити, туговати; 3. (сановац жанр х. жанр дац) жалити жарґон х. жаргон жаловац ше -луєм ше нєзак. жардинєра и жардиниєра ж. жалити се, јадати се; вајкати се жардинијера жалованє с. 1. (поносованє) жар-птица ж. митол. жар- жалба; жалопојка; 2. (смуткованє) птица жаљење, туговање; тужба; 3. жарта ж. 1. шала; шега; 2. (санованє) жаљење, сажаљевање досетка, доскочица жалосни -а -е 1. жалостан, жартованє с. шала; шегачење, тужан; 2. (бидни) жалостан, јадан; ◊ ~ шега верба оп. смутна верба (под смутни) жартовац -туєм нєзак. шалити жалосно присл. жалосно; се; шегачити се тужно жартовлїви -а -е шаљив жалосц ж. жалост; туга; ◊ жартовлїво и жартуюци народна ~ народна жалосц присл. шаљиво жалосциц -им нєзак. жатва ж. з розл. знач. жетва (зармуцовац) жалостити, жатвов(и) -а -о/-е 1. жетвени; ожалошћивати, ојађивати жатвово роботи жетвени радови; 2. жалосциц ше -им ше нєзак. жетелачки; жатвово писнї жетелачке бити тужан, туговати песме жалошлїви -а -е 1. оп. жац жнєм нєзак. 1. жети, жалосни; 2. (сочувствительни) жњети; 2. (мишлинґ и под.) сећи сажаљив, жалостив(ан) жаце с. (од жац) жетва жалошлїво присл. 1. оп. жацки -а -е жетелачки жалосно; 2. сажаљиво, жалостив(н)о жач х. жетелац жалошнє присл. оп. жалосно жачка ж. (жена цо жнє) жетелица 2. те, да; а) у атрибутових жачко х. срим. зет виреченьох: тельо сом писмени ~ жачков х. дуванкеса, дувањара можем и сам написац єдну молбу жвератко с. огледало; ◊ криве толико сам писмен те могу и сам ~ криво огледало; опатрац ше у написати једну молбу; б) у опитних жвератку (до жвератка) гледати се у причинових виреченьох: цо ци ~ ши огледалу; ¤ фини як ~ (крашнє цихо? шта ти је те ћутиш?; 3. вирихтани) дотеран као из кутиjе причинови што; гнїва ше ~ му жвератковац -куєм нєзак. робота нє идзе љути се што му посао (одражовац) одражавати не иде; 4. условни ако; ~ надумаш жвератков(и) -а -о/-е присц, яв ми ако решиш да дођеш, огледалски, огледални jави ми; II у злученю же бим (же жвераточко с. дем. огледалце биш, же би итд.) да 1. намирни: жвир ж. и х. 1. звер; як ~ као дали му кус пенєжи ~ мал на звер, зверски; 2. животиња трошок дали су му мало пара да има жвирина ж. ридк. оп. жвир на трошак; 2. у атрибутових жвирка ж. зверка; ¤ велька ~ виреченьох: порциї нє шму буц таки велика зверка ~ их народ нє могол витримац жвиров(и) -а -о/-е 1. зверин; 2. порези не смеjу бити такви да народ зверињи; зверски; ~ шлїд зверињи не може да их издржи; директор траг; ~ моц зверска снага принєсол одлуку же би шицки були жвирочка ж. зверчица врацени на роботу директор jе донео жвирски1 -а -е оп. жвиров(и) одлуку да сви буду враћени на посао; (2) 3. у обєктових виреченьох: замодлєл жвирски2 присл. зверски сом го ~ то зробел замолио сам га да жвирство ж. зверство то уради; 4. з одрекаюцим значеньом жвирята мн. заст. звери; ирoн.: меркуй же биш нє прескочел животиње тот ярок! (нє прескочиш) пази да не жґиртанє с. шкргут, шкрипут прескочиш оваj jендек; 5. у побудних жґиртац -ам нєзак. шкргутати, виреченьох за виражованє строгого шкрипати; ~ зоз зубами шкргутати розказу: ~ биш нє запожнєл! да ниси зубима закаснио! III у злученю нє же 1. слов. жґиртаци -а -е шкргутав, за помоцньованє нe да; отворел ше шкрипутав му апетит, ~ є! отворио му се апетит, жґиртнуц -ам нєзак. не да једе!; 2. злуч. не да; ~ пада, алє зашкргутати, шкрипнути лєє не да пада, него лије; ¤ ~ би нє! жґрид х. 1. талог; 2. (вински није него!, не лези враже!, таман камень) среш посла!, мало сутра!; ~ но у функц. жґридов(и) -а -о/-е таложни; атр. за помоцньованє прикмети: жґридово стини таложне купел авто ~ но купио jе само таква (седиментне) стене кола же1 злуч. у зависних виреченьох же2 присл. (нїби) тобоже, I 1. да; а) намирни: рихта ше ~ наводно; нє може присц бо ~ є пойдзе до валалу спрема се да оде у завжати не може доћи јер је тобоже село; б) дополнююци: прешвечени заузет сом ~ придзе уверен сам да ће доћи; же³ слов. ли, або ше преклада з в) способови: так ше од шерца другима конструкциями: кеди ~ уж шмеял ~ му слизи вдерели на очи раз придзе? кад ли ће jедном доћи? тако се искрено смејао да су му сузе па када ће већ jедном доћи? удариле на очи; блїскало и гирмело жегнац -ам нєзак. 1. так ~ ше хижа тресла муње су благословити; 2. крстити севале и грмело је да се кућа тресла; жегнац ше -ам ше нєзак. крстити се; ¤ аж ше жегнац (од жутокљун; ещи є ~ још је зелен; 3. чуда, нєсподзиваня) крстити се и зеленишни; ~ гной поль. зеленишно левом и десном (од чуда, изненађења) ђубриво; 4. желєне -ного зелена крма жедзени -а -е 1. поjеден; 2. за стоку; ◊ ~ пасуля боранија; ~ (счухани – о зубох) изjеден; зуби му ящурка зоол. зелембаћ (Lacerta жедзени зуби су му изjедени viridis); ~ шено младокосно сено; ~ жедляр х. станар или венок оп. под венок;; Желєни подстанар (под кириjом) штварток церкв. Велики четвртак жедляриц -им нєзак. становати желєнїдло с. зеленило, зелен (под кириjом) желєнїц1 -їм нєзак. (фарбиц на жедлярка ж. станарка или желєно) зеленити подстанарка (под кириjом) желєнїц2 -нєєм и -їм нєзак. жедлярски -а -е станарски; (поставац желєни) зеленети; подстанарски желєнєє од зависци зелени од жезло с. жезло, скиптар зависти желатин х. желатин желєнїц ше -нєєм ше и -їм ше желе -леа х. желе нєзак. 1. зеленети се; желєнєю ше желє с. 1. биљка; 2. (лїковита винїци зелене се виногради; 2. рошлїна) лековита биљка одн. трава листати; лєс ше почина желєнїц желєживо с. 1. гвожђарија; 2. шума почиње листати пейор. гвожђурија; ¤ руциц до желєнкави -а -е и желєнкасти старого желєжива бацити у старо -а -е зеленкаст гвожђе желєнява ж. поврће, зелен, желєзар х. гвожђар зелениш желєзарня ж. 1. гвожђара, желєнь ж. 1. ридк. оп. гвожђарница; 2. железара желєнїдло; 2. карт. карта са зеленим желєзарски -а -е гвожђарски листом (у тзв. мађарским картама) желєзко с. 1. (часц плуга) жем ж. 1. земља; тле, тло; раоник, рало; 2. (за заверанє капури, обрабяц ~ обрађивати земљу; дзверох и под.) засун, засунак; 3. (за писковита ~ песковита земља; очухованє ципелох од блата) чистач, каменїста ~ каменита земља; родна брисач; 4. парче гвожђа ~ родна земља; 2. (польо) њива; то желєзни -а -е осн. и прен. моя ~, а то його ово jе моjа њива, а гвозден, гвожђан, железан; ◊ ~ баба ово jе његова; 3. (держава) земља; празн. гвоздензуба, бабарога; ~ драга странска ~ страна земља; 4. железничка пруга; желєзни шмати земљиште; будовательна ~ беш. оклоп, панцир грађевинско земљиште; 5. (жемова желєзнїчар х. железничар подлога у просториї) земљани патос; желєзнїца ж. железница ◊ нєвязана ~ несврстана земља; желєзнїцки -а -е железнички; Свята ~ рел. Света земља; трешенє ~ транспорт железнички саобраћај жеми земљотрес; ¤ аж ше ~ треше желєзо с. 1. гвожђе, железо; (зоз шицку силу кричац, лопотац) да ляте ~ ливено гвожђе; 2. оп. желєзко се земља тресе; брудни (замасцени) (1); 3. (у ступки) тучак, туцало; 4. як ~ прљав као прасац; кус векши од желєза мн. окови, вериге; ¤ жеми нема га шта видети, шака jада; посцискац дакого до желєзох най му будзе лєгка чарна ~ лака му бацити кога у окове црна земља; нє видно го од жеми оп. желєзов(и) -а -о/-е гвожђевит; кус векши од жеми; обецана ~ ~ вода гвожђевита вода обећана земља; пияни (напил ше) желєни -а -е 1. зелен; ~ трава як ~ пиjан (опио се) као земља; зелена трава; ~ овоц зелено воће; ~ од препаднуц до жеми од ганьби гнїву зелен од једа; 2. прен. зелен, пропасти у земљу од стида (од срама); роснуц до жеми смањивати женирац (ше) -ам (ше) зак. и се у телу од старости; стари як ~ нєзак. женирати се стар као библиjа; цихи як ~ женїдба ж. женидба (нєбешедлїви) тих као гроб; як кед би женїдбов(и) -а -о/-е женидбени до жеми препад (скапал) као да га је женїн -а -о 1. женин; 2. женїно земља прогутала, као да је у земљу мн. женин род, тазбина пропао; як нєбо и ~ (нєбо од жеми) женїска ж. женетина, као небо и земља; як спод жеми жентурина, жентура(ча) (зявели ше и под.) као из земље женїц -їм нєзак. женити; ~ (појавише се и сл.) сина женити сина; ◊ ~ як Янка у жемичка ж. дем. и гипок. Коцуре правити рачун без крчмара земљица, њивица женїц ше -їм ше нєзак. женити жемлїк х. земичка се; сце ше з ню женїц хоће да је жемлїчок -чка х. дем. од жени жемлїк женка ж. зоол. беш. (самица) жемни -а -е оп. жемов(и) (1. и женка 4); ◊ ~ ягода бот. јагода (Fragaria женов -а -о 1. женин; 2. vulgaris) женово мн. оп. женїн (2) жемов(и) -а -о/-е 1. (хтори ше женозабойнїк х. женоубица одноши на роботу зоз жему) земљан; женолюбец -бца х. женољубац жемово роботи земљани радови; 2. женонєнависнїк х. женомрзац, земљишни; ~ рента земљишна рента; мрзижена ~ кнїжка земљишна књига; 3. (хтори женочка ж. дем. и гипок. припада жеми або ше одноши на женица жем ) земљин; земаљски; ~ скора женскарош х. беш. земљина кора; ~ куля земаљска женскар(ош) кугла; 4. (хтори походзи од жеми) женски -а -е женски; ◊ ~ род земни; ~ плод земни плод; ~ ґаз ґрам. женски род; ~ дзецко женско земни гас; ◊ ~ маєток земљопосед дете; ~ лоза женска лоза; женски жемовласнїк и жемомаєтнїк часи менструација х. земљопоседник, земљовласник женскосц ж. оп. женственосц жемомаєтнїцки -а -е женствени -а -е женствен земљопоседнички, земљовласнички женственосц ж. женственост жемоуз х. ґеоґр. земљоуз, жентица ж. заст. (напиток з превлака овчого млєка) жетица жемочка ж. оп. жемичка женяч х. младожења, женик жемски -а -е оп. жемов(и) (3) женячка ж. ридк. оп. женїдба жемунїца и жемянка ж. жерави -а -е (шивкасти – о земуница коньови) жерав жена ж. 1. з розл. знач. жена; жеравка ж. (жерава кобула) вжац за жену (оженїц ше) узети за жеравка жену; ти права ~ прен. ти си права жерсей х. жерсеј жена; ~ оцового брата стрина; 2. жертва ж. жертва; ¤ принєсц женско; женска; млада ~ млада жертву принети жртву; чекац як женска; ¤ бегац за женми трчати за жертва (покорно чекац дакого/дацо) женама, женскарити; жена трима у стаjати (чекати) као очаjник; чекаj хижи три слупи а чловек лєм єден коњу док трава нарасте жена држи три ћошка куће, не стоjи жертвени -а -е жртвени кућа на земљи него на жени; лєгка ~ жертвенїк х. 1. жртвеник; 2. лака жена; хлоп ~ човек жена, ломача женски Петко; явна ~ јавна жена жертвеносц ж. заст. женєти -а -е оп. оженєти пожртвовност (оп. пожертвовносц)  жертвовац (ше) -твуєм (ше) борба на живот и смрт; малженски ~ зак. и нєзак. жртвовати (се) брачни живот; вични ~ вечни живот; жесц жем зак. појести голи ~ голи живот; давац знаки жетон х. жетон живота давати знаке живота; жец х. зет загорчиц дакому ~ загорчати живот жецов -а -о зетов, зетовљев коме; позбуц дакого живота лишити жив х. ткац. зев кога живота; нє ма вецей живота живань-банда ж. неваљала нема му више живота; запровадзиц дечурлиjа до живота (закон и под.) спровести живац -ам нєзак. ткац. у живот (закон и сл.); опасне за ~ (розширйовац ше при тканю – о опасно по живот; ~ на веру дивљи нїткох основи) зевати брак; за його живота за његовог живец -вца х. беш. живац; ¤ живота страциц живци изгубити живце животворни -а -е животворан живи -а -е 1. з розл. знач. жив; животиня ж. животиња остац ~ остати жив; вон барз ~ животинька ж. дем. дзецко он је јако живо дете; ~ животињица розгварка жив разговор; 2. ведар; животиньски -а -е живахан; ◊ ~ вага жива вага; ~ вода животињски; ~ швет животињски празн. жива вода; ~ ограда (плот) свет жива ограда, живица; ~ рана жива животни -а -е животан; ◊ ~ рана; ~ существо (єство) живо биће; драга животни пут; ~ моц животна ~ стрибло хем. жива, живо сребро; снага; ~ потреба животна потреба; ~ слуп живого стрибла хем. живин сопутнїк животни сапутник; ~ дїло стуб; ¤ анї ~ анї мертви ни жив ни (твор) животно дело мртав животнорадосни -а -е ведар живина ж. збир. живина животопис х. животопис живинар х. живинар животописатель х. (биоґраф) живинарнїк х. живинарник животописац живински -а -е живински живучки -а -е живцат, живинарство с. живинарство живцијат; ~ живи жив живцијат живиц -им нєзак. издржавати, жигалка ж. бот. (файта хранити; ◊ най це бог живи нека те покриви) жигавица, жара (Urtica бог поживи (чува) urens L.); ¤ вредни як ~  вредан живиц ше живим ше нєзак. као мрав (као кртица) издржавати се, хранити се Жид х. (мн. Жидзи, ґен. живканє с. зевање, зев Жидох) (Єврей) Јеврејин, Жидов живкац -ам нєзак. зевати жидель -для х. (судзинка за живкац ше -ам ше нєзак. алкогол и др.)  деци(ка) (в.), саjтљик безос. зевати; нє виспал ше, та ше (в.) му живка ниjе се наспавао, па зева жидзик х. 1. (скупенда) живкнуц -нєм зак. зевнути шкртац, шкртица; 2. карт. шкрт улог живкнуц ше -нєм ше зак. (обично три мале монете) безос. зевнути; живкло ше му жидки -а -е (о чечносци) зевнуо је жидак, житак живо присл. живо жидкосц ж. житкост, житкоћа живомученїк х. живомученик жидлїк х. и жидлїчок -чка х. живописни -а -е живописан дем. оп. жидель живосц ж. живост; живахност Жидовка ж. Јеврејка, живот х. 1. а) живот; живот Жидовка длуги живот jе дуг; 2. анат. утроба, жидовня ж. беш. синаґоґа изнутрица; ¤ борба на ~ и шмерц жидовски -а -е јеврејски, жидовски; ~ церква беш. оп. го ламе има грозницу; набрац до жидовня; ¤ розвязал ше як ~ мех себе жими jако озепсти (и дуго оп. под мех затим имати осећаj хладноће у Жидовче -еца с. јеврејско дете телу); пукла ~ (настала яр) дошло жидрак х. оп. жидзик (1) (настало) jе пролеће; седем жими жижа1 ж. физ. жижа (сто жими) ме вибили (збили) оп. жижа2 ж. дзец. (огень, аж ме ~ биє; така ~ аж пращи, шветло) ватра, светло; жижа трескаца ~ оп. жима аж косци жижачиц (ше) -им (ше) 1. маржню (слабо швициц) тињати, жмирити; 2. жимненьки -а -е поет. гипок. (о пламеню) треперити, дрхтати хлађан жижок жижка х. зоол. жижак жимни -а -е хладан; ~ витор (Sitophilus); кукурицов ~ кукурузни хладан ветар; єдзенє уж жимне jело жижак jе већ хладно; ~ попатрунок прен. жила ж. з розл. знач. жила; ◊ ~ хладан поглед; ◊ ~ як ляд леден; ~ дуркачка жила куцавица; буяча ~ война хладан рат (файта полицайского пендрека) жимнїц -нєєм и -їм нєзак. воловска (говеђа) жила; рубац жилу (хладзиц ше) хладнети; леденити; дакому пуштати крв коме ноги єй жимнєю ноге jоj хладне жилави -а -е беш. жилав жимнїца ж. зимница жиласти -а -е (полни зоз жимно присл. хладно; ~ ми жилами) жилав, жиласт хладно ми је, зима ми jе; ~ ми руком жилет х. жилет хладно ми је рукама, зебу ми руке; ¤ жилїще с. заст. (пребувалїще) ~ аж косци маржню оп. жима аж жилиште косци маржню (под жима); ~ як у жилка ж. дем. жилица лядовнї (барз жимна простория) жилкасти -а -е 1. жиличав, хладно jе као у ледари жиличаст; 2. оп. жиласти жимновойнов(и) -а -о/-е жилнїчка ж. анат. жилница, хладноратни, хладноратовски судовњача жимносц ж. 1. хладноћа; 2. жима ж. 1. (рочна часц) зима; језа тварда ~ јака зима; мегка ~ блага жимнючки -а -е звич. у зима; прави ше жима захладило је, злученю ~ жимни сасвим хладан биће зиме; тей жими (1. идуцей жимняви -а -е хладњикав, жими; 2. прешлей жими) зимус, прохладан зимуске; през жиму зими, преко жимовалїще с. 1. зиме; под жиму пред зиму; 2. студен, зимовалиште; 2. (жимске склонїще) зима, хладноћа; запановала велька зимовник ~ завладала jе силна студен; 3. мед. жимованє с. зимовање грозница, дрхтавица, трес; биє го ~ жимовац -муєм нєзак. I тресе га грозница, има грозницу нєпрех. (спац през жиму - о (дрхтавицу); почина го биц ~ хвата животиньох) зимовати; II прех. га грозница (трес); 4. (на ґамбох) држати, хранити стоку преко зиме грозница; видала ше (вишла, жимовац ше -муєм ше нєзак. вибила) му жима на ґамби изасула (препровадзовац жиму) му се грозница на усни; 5. прен. језа, проводити/провести зиму, зимовати; зебња, жмарци; ¤ аж ме ~ биє жимовали зме ше у тей малей (преходзи) пробио ме хладан зној, хижочки провели смо зиму у овој подилазе ме жмарци (мравци); ~ аж малој собици косци маржню, ~ аж скрежец зубов жимов(и) -а -о/-е грознички, од зиме (зима је да) пуца дрво и грознични камен, пасја зима, цича зима; жима жимовнїк х. оп. жимовалїще (2) пшенични хлеб; ~ мука пшинично жимочка ж. дем. и гипок. брашно; ◊ ~ пита оп. под пита зимица житнїско с. поль. житиште, жимски -а -е зимски; ~ капут пшеничиште зимски капут; ~ оранє зимско оранє; житнїца ж. житница жимски дзвери зимска (дебела) житнянка ж. пшенична слама врата; ◊ ~ фиялка бот. жути шебоj жито с. пшеница, жито; ◊ (Cheiranthus cheiri L.); ~ сон зимски варене ~ кул. кувано жито; кољиво; сан ярнє ~ jара пшеница, jарица жимушнї -я -є зимски; ~ час житов(и) -а -о/-е оп. житни; ◊ зимско време ~ ардза бот. житна рђа жинори х. мн. (єд. жинор) житородни -а -е житородан; ~ заст. украсни гаjтани (врпце, узице) ровнїна житородна равница жипон х. жипон жиц жиєм нєзак. живети; вони жирант х. жирант барз крашнє жию они врло лепо жирафа ж. жирафа живе; ~ зоз польопривреди живети жири -ия х. жири од пољопривреде; вони жию на жиро -оа х. банк. жиро; ~ валалє они живе на селу; ¤ дзе ти рахунок жиро рачун жиєш? где ти живиш?; док жиєм жирячаци -а -е жарећи; ◊ ~ (жиєш и под.) до последњег даха; ~ з пец трајножарећа пећ дня на дзень живети од данас до жиряченє с. технол., метал. сутра; ~ на веру живети ванбрачно; ~ жарење себе як мали бог живети бог богова; жирячиско с. осн. и прен. ронтовно ~ живети на великој нози; жариште; ~ войни жариште рата; ~ увидзиме кед будземе жиц живи зарази жариште заразе били па видели; ~ у надїї живети у жирячиц -им и жирячиц ше нади; ~ як у раю (як у кральовским -им ше нєзак. жарити се дворе) живети као бубрег у лоју; най жирячка ж. жеравица; ¤ буц жиє! живео! да (нека) живи! (шедзиц) як на жирячки (буц жице с. поет. (живот) живот, нємирни, нервозни) бити (седети, житак стајати, вртети се) као на жеравици; жичац -ам нєзак. 1. (од дакого) як ~ 1. (о вредней особи, швидкей у узајмљивати, зајмити; 2. (дакому) роботи) вредан као чигра; 2. (о позајмљивати, зајмити живей, рухомей особи) као [жива] жичиц -им нєзак. а) (дакому жеравица, жива ватра дацо) желети; жичим ци шицко жирячков(и) -а -о/-е найлєпше желим ти све најбоље; б) жеравични ~ дакому желети коме добро; нє ~ житар х. 1. (тарговец зоз дакому не желети коме добро; зарном) житар; 2. зоол. житар (Zabrus завидза му, та му нє жича завиде tenebrioides) му, па му не желе добро; ¤ хто житарка ж. 1. житарица; 2. другому жичи сам ше покалїчи  (ладя за превоз зарна) житара, ко другоме jаму копа сам у њу пада житарица; 3. зоол. житна кесега жичлїви -а -е добронамеран, (Abramis sapa (Pallas)) благонаклон, предусретљив житарски -а -е житарски жичлївосц ж. житель х. становник, житељ добронамерност, предусретљивост жительство с. становништво, жобрак х. просјак; ¤ вжал би и житељство; живаљ од жобрака палїчку веома jе житиє с. заст. житије грамзив; вжац палїчку од жобрака житко с. дем. пшеничица отети коме последњи комад хлеба житни -а -е пшенични; ~ хлєб жобранє с. прошња; ¤ ходзиц по жобраню ићи у прошњу жольч х. коц. оп. жовч жобрац -ам нєзак. просити, жольчок -чка х. коц. оп. просјачити жовчок жобрацки -а -е просјачки; ◊ ~ жонґлер х. жонглер палїчка просjачки штап жонґлирац -ам и жонґловац жобрацтво с. просјаштво -луєм нєзак. жонглирати жобраче с. просјаче жорно с. верб. оп. млїнски жобрачиц -им нєзак. камень (под млїнов(и)) просјачити, просити жоха ж. (зла жена) злоћа, жобрачка ж. просјакиња палигорка; жохо єдна! злоћо jедна жовкави и жовкасти -а -е жохтар х. музлица, ведро, жућкаст ведрица жовкастошиви -а -е: ~ конь жрадло с. гандр. ждериво кулашаст коњ жранє с. ждеранє жовкнуц -нєм нєзак. жутети жрач х. ждерач, прождирач жовкнуце с. аґр. (хорота жреб х. жреб; ришиц зоз овоцох) жутица жребом одлучити жребом жовтачка ж. мед. жутица жребац -ам нєзак. жребати жовти -а -е жут; ◊ ~ глїн(к)а жребиц -им нєзак. ждребити (жем) иловача; ~ преса жута жребиц ше -им ше нєзак. штампа; ~ цело анат. жуто тело; ждребити се жовти гвиздочки бот. пасjи лук, жребна прикм. ж. ждребна, горв. баљушка жута (Gagea lutea L.); суждребна жовти ружички бот. дека цвет, жребносц ж. ждребност, воловско око, горв. грануља суждребност (Gaillardia pulchella Foug) жренко с. анат. зеница; ◊ жовтокуцикави -а -е прен. чувац як ~ ока (у оку) чувати жутокљун (пазити) као зеницу ока свога жовтопищки -а -е жутокљун жренков(и) -а -о/-е зенични жовтосц ж. жутина, жутило жрец1 -ем нєзак. 1. (ґаладно жовциц1 -цеєм и -им нєзак. єсц) ждерати, ждрати; 2. прен. (пиц (поставац жовти) жутети, жутнути прейґмирно) ждерати, локати, жовциц2 -им нєзак. (фарбиц на шљокати жовто) жутити жрец2 х. (погански священїк) жовциц ше -цеєм ше и -им ше жрец нєзак. жутети се жрец ше -ем ше нєзак. жовч х. анат. жуч ж.; ◊ (нервирац ше, мучиц ше) ждерати се, запалєнє жовчу мед. упала жучи гристи се, жив се поjести жовчков(и) -а -о/-е жуманчан жриделко с. оп. жридлочко жовчов(и) -а -о/-е жучан; ~ жридло с. извор, врело; ~ мехир анат. жучна кеса (мехур), под’жемней води извор подземне жучница; ~ канал жучни канал, воде; ~ енерґиї извор енергије жучовод жридлов(и) -а -о/-е изворски, жовчок -чка х. жуманце, изворишни, изворан жуманац жридловосц с. изворност жолкави и жолкасти -а -е коц. жридлочко с. изворчић оп. жовкави жубранє с. оп. жуброт жолтачка ж. коц. оп. жубрац -ем нєзак. оп. жовтачка жубротац жолти -а -е коц. оп. жовти жубраци -а -е оп. жубротаци жолциц (ше) -им (ше) нєзак. жубронєнє с. оп. жуброт коц. оп. жовциц (ше) жубронїц -їм нєзак. оп. жубротац жуброняци -а -е оп. з, зоз (и зо у злученю зо мнє, зо жубротаци мну) прим. I з ґен. 1. означує напрям жуброт х. и жубротанє с. дїї з нукашньосци из; вигнал авто з жагор, жамор, жумор, мрмор; жубор двора истерао jе кола из дворишта; жубротац -ам нєзак. 1. (нєясно 2. с, са а) означує напрям дїї з бешедовац) а) мрмљати; мумлати; б) одредзеного места: иду з поля иду (о вецей гласох) жагорити; 2. прен. са њиве; пришол з роботи дошао је гунђати; 3. (о рики, потоку и под.) с посла; б) означує место дїї: з жуборити; ¤ ~ себе под нос гевтого боку гори с оне стране говорити себи у браду планине; з лївого боку са леве жубротаци -а -е мрмљав стране; 3. означує початну хвильку жубротач х. гунђало окончованя дїї с; з яри с пролећа; 4. жуванє с. жвакање означує видзельованє з цалосци од, жувац -ам нєзак. 1. жвакати; 2. између; єден з нїх један од њих; 5. муљати; машинка за месо жува означує причину од, из; з любови из месо (тупи ножики нє режу добре) љубави; 6. означує способ дїї: копац млин за месо муља месо; ◊ ~ дзецку (кошиц, робиц и под. з поли, з заст. (кармиц мале дзецко зоз у своїх трецого, зоз штвартого ...... ...... ...... устох пожуваним єдзеньом) жвакати ...... ...... ...... ......; 7. означує детету походзенє а) з материї од; зоз жуваче с. жвака желєза од гвожђа; направиц з жувкнуц -нєм зак. жвакнути древа направити од дрвећа; б) з жужлїц -їм нєзак. експр. дружтвеней ґрупи и под. из; (помали и длуго жувац, єсц) жвакати, походзи з аристократскей фамелиї мељати, мељавити потиче из аристократске породице; жуляви -а -е беш. жуљав, 8. означує обєкт: шмеяли ше з жуљевит нього смеjали су му се; 9. у жуляц -ям нєзак. беш. жуљати злученьох з... на: ~ рока на рок из жуль х. беш. жуљ године у годину; з валала на валал жупа ж. церкв. и др. жупа из jедног села у друго; з вашара на жупан х. ист. жупан вашар са вашара на вашар; вноци жупания ж. ист. жупанија зоз штвартку на пияток ноћу жупанийски -а -е ист. између четвртка и петка; 10. а) у жупанијски присловнїцких злученьох з форму зоз: жупни -а -е жупни зоз блїзка оп. зблїзка; зоз висока жупнїк х. церкв. жупник оп. звисока; зоз вонка оп. звонка; жупски -а -е жупски, зоз далєка оп. здалєка; зоз задку жупљански оп. од'задку; зоз лїва оп. злїва; зоз жупян х. жупљан нїзка оп. знїзка; зоз предку оп. жур х. (приєм, шедзенє) жур спредку; б) у применовнїцких журавель -вля х. ждрал виразох зоз штред оп. зоштред; зоз журка ж. (забава) журка верх оп. зверх журнал х. журнал II з инстр. 1. з розл. знач. с, са; журналистика ж. бешедує з приятельом разговара са журналистика пријатељем; шедзи з кнїжку у руки журналистични -а - е седи са књигом у руци; нож з журналистички древенима черенками нож са дрвеном дршком; бешедовац з почитованьом говорити сa поштовањем; 2. за помоцньованє З значеня гандруюцого слова: сука єдна зоз суку! кучка jедна! кувањем за¹ прим. I з ґен. означує забавиц -им зак. 1. задржати, источасносц (под час) за, за време; забавити; вон ме длуго забавел он зробел вельо за живота урадио је ме је дуго задржао; 2. забавити, много за живота; за роси док jе jош разонодити роса; за жимушнїх вечарох за забавиц ше -им ше зак. 1. време зимских вечери; за панованя задржати се, забавити се; там ше краля... за време владавине длуго забавела тамо се дуго краља...; II з акуз. 1. означує напрям задржала; 2. забавити се, разонодити за дацо иза, за; скрил ше за древо се; 3. заиграти се, занети се игром сакрио се иза дрвета; слунко зашло забавка ж. задржавање, за гору сунце је зашло за планину; забављање, замајавање 2. з розл. знач. за; жертвовац ше за забавни -а -е забаван; ~ дакого жртвовати се за кога; ти нє музика забавна музика за тоту роботу ниси ти за тај посао; забавно присл. забавно камень за мурованє хижи камен за забавянє с. 1. (затримованє) зидање куће; офировал пенєжи за задржавање, забављање; 2. школу завештао је новац за школу; забављање, забава; 3. (ходзенє з рихта ше за испит спрема се за даким – о леґиньови и дзивки) испит; мац ше бої за дзеци маjка се забављање боjи за децу; за три днї шицко забавяц -ям нєзак. 1. зробел за три дана jе све урадио; (затримовац) задржавати, чули зме за ньго же є вредни чули забављати, замајавати; 2. забављати, смо за њега да је вредан; заплациш разонођивати ти за тото платићеш ти за ово; 3. зоз забавяц ше -ям ше нєзак. 1. значеньом обєкта заст. о; дїдо (затримовац ше) задржавати се, приповедал унуком за кральох и забављати се, замајавати се; 2. юнакох деда jе причао унуцима о забављати се, разонођивати се; 3. краљевима и jунацима; III з инстр. (ходзиц з даким – о леґиньови и 1. з просторним значеньом иза, за; дзивки) забављати се за хижу заграда иза куће је башта; забавяч х. забављач 2. зоз значеньом обєкта за; бановац забавячка ж. забављачица за школскима днями жалити за забагнуц -нє (дакому) зак. школским данима; ◊ вжац або дац з безос. jако зажелети; забагло ми дзешатого (зоз шестого, з трецого, попиц кафу jако сам зажелео да споли) (вжац або дац робиц жем за попиjем кафу дзешату (шесту итд.) часц) узети забаламуциц -им зак. оп. или дати на десето (на шесто, на збаламуциц треће, на поле); пойсц (буц) за себе забанац ше -ам ше зак. обавити нужду затетурати се, заошијати се заардзавени -а -е зарђао забановани -а -е 1. а) заардзавиц -веєм и -им зак. потиштен, утучен (због губитка зарђати неког/нечег); б) коjи осећа забабрац -рем и забабрец -ем носталгиjу за киме/чиме; 3. зак. забрљати (окляпнути – о пресадзеней забава ж. 1. забава; мнє тота рошлїни) у шоку робота ~ мени је овај посао забава; забановано присл. а) 2. беш. позоришна представа; потиштено, утучено; патрел ~ приредба; 3. дюрдь. беш. (дзецинска гледао jе потиштено; б) са осећањем заградка) забавиште носталгиjе забавени -а -е заузет, запослен; забановац ше -нуєм ше зак. 1. була ~ з вареньом била jе заузета а) ражалостити се, потиштити се, утући се (због губитка неког/нечег); забетонирати б) осетити/осећати носталгиjу за забешедовац ше -дуєм ше зак. киме/чиме, забановал ше за запричати се, заговорити се родзеним крайом ухватила га је забзнуц -нєм зак. (кус носталгија за родним крајем; 2. натопиц) мало наложити; кус (окляпнуц – о пресадзеней рошлїни и забзнул до пеца, та жимно у хижи под.) бити у шоку, претрпети шок, мало jе наложио пећ, па jе хладно у зачамити (в.); пресадзени парадичи соби ше забановали пресађен парадаjз jе забзнуц ше -нєм ше зак. у шоку упувати се забарикадирац (ше) -ам (ше) забивац -ам нєзак. 1. и забарикадовац (ше) -дуєм (ше) закуцавати, забијати; ~ гвозд зак. и нєзак. забарикадирати (се) закуцавати ексер; 2. убијати; 3. забегнуц -нєм зак. 1. (зайсц) (швиню) клати навратити, свратити (на брзину); 2. забивац ше -ам ше зак. 1. омашити; док фарбел, щеточка му запушавати се, зачепљивати се; 2. забегла док jе фарбао, омашио jе; 3. взаєм. повр. убиjати се безос. загрцнути се; забегло му забивач х. убица; људомора загрцнуо се; ¤ ~ до чкоди оп. под забивачка ж. свињокољ(а), чкода забиjачка забегнуц ше -нєм ше зак. 1. забизовнєти -а -е заст. уверен залетети се, затрчати се; забегнул забизовно присл. веома ше и прескочел залетео се и сигурно прескочио; 2. прен. залетети се; забилїц -їм зак. 1. (зробиц забегнул ше и уложел цали билим) забелити; 2. (обилїц єдну капитал залетео се и уложио цео часц) закречити; 3. заст. (жем у капитал хижи) замазати, помазати забеговац -гуєм нєзак. 1. забилїц ше зак. -лєєм ше и -їм навраћати, свраћати (на брзину); 2. ше нєпрех. (видац билосц) забелети омашати; вон фарби, а щеточка му се часто забегує он фарба и често забильовац -люєм нєзак. заст. омаша; 3. безос. загрцавати се (жем у хижи) мазати, помазивати забеговац ше -гуєм ше нєзак. забити -а -е 1. закуцан; 2. 1. залетати се, затрчавати се; 2. убијен; 3. (о швинї) заклан прен. залетати се забиткац ше -ам ше зак. бити забелавиц ше зак. -вєєм ше и потиштен, утучен; пасти у очаjање; -им ше нєпрех. (видац белавосц) забринути се заплавети се; нєбо ше забелавело забиц -иєм зак. 1. закуцати; ~ небо се заплавило гвозд до дески закуцати ексер у заберанє с. заузимање; заузеће даску; 2. а) убити; смакнути; заберац -ам нєзак. з розл. знач. усмртити; б) (зоз огньовим 1. (однїмац) отимати, узимати; 2. оружийом) устрелити, упуцати; в) заузимати; ~ варош заузимати град; (швиню) заклати; ¤ гоч ме (го и под.) 3. (место у простору) заузимати, забиєш (нїяким концом) да ме (га и запремати сл.) убиjеш; забиц дакого як пса заберацки -а -е завојевачки, убити кога као пса, заклати кога као освајачки врапца (као пиле); забий ме оп. гоч заберач х. завојевач, освајач ме забиєш забечац -чим зак. а) (о овци) забиц ше -иєм ше зак. 1. заблејати, бекнути; б) (звич. о кози) запушити се, зачепити се; 2. убити заблечати, мекнути се забетоновац -нуєм зак. забице с.: ¤ до забица 1.  упорно, тврдоглаво; да га убиjеш, да огранїчени) затуцан му главу одсечеш; до забица нє забовчац -чим зак. забуктати, послуха да га убиjеш неће да забуктети, почети буктати послуша; 2. до смрти; били го до забога викр. забога; аман забица тукли су га до смрти; 3. до забожац -ам (дакого) зак. (з бесвести; пило ше до забица пило клятву наказац, забранїц и под. се до бесвести; було пица до забица дакому дацо) заклети кога; забожал било jе пића колико ти душа жели го же би нїкому нє повед заклео га забияк х. бат, млат; ¤ буц таки jе да никоме не каже (як) ~ 1. бити недотупаван; 2. бити забойнїк х. убица тежак, лењ; пец як ~ (пец слабо заболїц -їм зак. заболети греє) глува пећ; тварди як ~ тврд забочкани мн. фолкл. паре коjе као камен; тупи як ~ (барз тупи – о млада добиjе љубљењем сватова на ножу, шекери, коси и под.) веома свадби туп; чежки як ~ тежак као олово забочкац -ам зак. фолкл. заблацени -а -е блатњав, каљав добити паре љубљењем сватова на заблациц -им зак. заблатити, свадби (о младоj) искаљати; ¤ ~ дачийо мено забраздац -ам и забраздзиц заблатити нечије име -им зак. беш. прен. забраздити заблациц ше -им ше зак. забраздовац -дуєм нєзак. беш. заблатити се, искаљати се прен. забражђивати заблацовац -цуєм нєзак. забрана ж. забрана; ~ ношеня блатити, каљати оружия забрана ношења оружја заблацовац ше -цуєм ше зак. забранєни -а -е 1. забрањен; ~ блатити се, каљати се преход забрањен пролаз; 2. заблїснуц -їшнєм зак. блеснути забранєне у функ. пред. забрањено заблїщац -щим зак. 1. jе; ту ~ застановянє овде jе заблештати; блеснути; 2. (зашвициц) забрањено заустављање; ¤ ~ овоц заблистати, засијати забрањено воће заблїщац ше -щим ше зак. 1. забранїц¹ -їм зак. забранити (зашвициц ше) заблистати се, забранїц² -їм зак. поль. засијати се; 2. севнути, синути забранати, побранати забломбирац -ам и забраньовац -нюєм нєзак. забломбовац -буєм зак. забрањивати, бранити запломбирати забрац -берем зак. узети; заблуда ж. оп. заблудзенє одузети, отети; запленити заблудзенє с. заблуда; буц у забрежє с. забрежје, забрђе, заблудзеню бити у заблуди; забрдица приводзиц дакого до заблудзеня забремзовац и забрензовац доводити кога у заблуду -зуєм зак. заст. закочити, забремзати заблудзени -а -е ридк. оп. забренкац -ам зак. (о бренчку, заблукани телефону) зазвонити; зврцнути заблудзиц -им зак. заст. забренчац -чим зак. залутати, заблудети забренцати, забренчати заблукани -а -е а) залутао; ~ забрехац -ешем зак. залајати кулька залутали метак; б) заблудео; забрешкац -ам зак. заст. ~ овца прен. заблудела овца (посквачовац подране) на брзину заблукац -ам зак. залутати; заштопати поцепану одећу и др. забасати забриґовани -а -е забринут забльохтац -ам зак. оп. забриґованосц ж. забринутост збльохтац забриґовац (ше) -ґуєм (ше) забобани -а -е (духовно зак. забринути (се)  забриґуюци -а -е стане забрињавајући, забрињујући забуце с. заборав; ¤ придац забридац -ам нєзак. 1. кварити; забуцу предати забораву; одняц од ружити; тот деталь забрида цалу забуца отети од заборава слику оваj детаљ квари целу слику; забуячиц -им зак. беш. 2. (дакому) сметати; досађивати, (вироснуц, постац хлоп) оjачати, додиjавати, закерати развити се, омужати, постати забридзиц -им зак. испрљати; мужеван наружити завада ж.: буц дакому на забринїц -їм зак. (о пчолох, завадзе сметати коме дзвону и под.) забрујати, забрујити завадзанє с. 1. сметња; 2. забрудзени -а -е 1. прљав, ометање упрљан; 2. загађен завадзац -ам нєзак. 1. сметати; забрудзеносц с. 1. прљавост; 2. 2. ометати загађеност завадзени х. завађен забрудзиц (ше) -им (ше) зак. 1. завадзеносц ж. завађеност запрљати (се), упрљати (се); 2. завадзиц (ше) -им (ше) зак. загадити (се) завадити (се); посвађати (се); ¤ ~ ше забрудзовац (ше) -дзуєм (ше) на нож(и) закрвити се, крвно се нєзак. 1. прљати (се); 2. загађивати завадити (се); забрудзовац воздух загађивати завадзка ж. препрека, сметња ваздух завадзовац (ше) -дзуєм (ше) забрудзовач х. загађивач; ~ взаєм. повр. завађивати (се); свађати стредку загађивач средине (се) забрунїц -їм зак. 1. (о мухох, завадзовач ж. завађач донґовох и под.) зазујати; 2. оп. завадзовачка ж. завадница забринїц заважиц -им зак. претегнути; забубац (ше) -ам (ше) зак. вежнї и тот мех на коч, нє заважи (барз нацепло (ше) облєчиц) ци вельо узми и оваj џак на кола, натронтати (се) неће ти пуно претегнути забуванє с. 1. заборављање; 2. завалїц -їм зак. 1. урушити; 2. заборав положити, зажилити; ~ лозу забувац -ам нєзак. заборављати зажилити лозу забувац ше -ам ше нєзак. завалїц ше -їм ше зак. 1. заборављати се урушити се; 2. (до фотелї и под.) забуваци -а -е оп. забудлїви завалити се, забацити се забувацосц ж. оп. забудлївосц заваляни -а -е 1. запрљан, забудлїви -а -е забораван, прљав; 2. унеређен заборављив заваляц -ям зак. 1. запрљати, забудлївосц ж. заборавност, испрљати; 2. унередити заборављивост завальовац -люєм нєзак. забунїц (ше) -їм (ше) зак. урушивати забунити (се) завальовац ше -люєм ше забункеровац ше -руєм ше зак. нєзак. 1. урушивати се, одроњавати забункерисати се се; 2. (до фотелї и под.) заваљивати забути -а -е заборављен се, забацивати се; 3. кукурица ше забуц -удзем зак. заборавити; ¤ завалює поль. (напучнєти зарна ше ~ як умарти потпуно заборавити угинаю на штредку) кукуруз jе у забуц ше -удзем ше зак. воштаноj зрелости; 4. крава пред заборавити се; ¤ аж сом ше забул, да оцелєньом (коза пред коценьом ше чловек забудзе (од велькей бриґи итд.) ше завалює статк. крава пре и под.) стала ми памет, да ти памет отељења, коза пре jарења итд. усањава сапи (в.) тайней догварки (под тайни) завантулїц -їм зак. (започац завериц ше -им ше зак. оп. вельку роботу поверх своїх моцох) заверац ше² натрпати себи на главу завершиц -им зак. завршити, завариц -им зак. 1. кух. свршити; ◊ ~ брадло поль. (при закувати, укувати; ~ резанки до звожованю жита) завршити, юшки закувати резанце у супу; 2. површити, саденути врх камаре техн. (зашвайзовац) заварити завершиц ше -им ше зак. заварйованє с. техн. завршити се, свршити се заваривање завершовац (ше) -шуєм (ше) заварйовац -рюєм нєзак. 1. нєзак. завршавати (се), свршавати кух. закувавати; 2. техн. (швайзовац) (се) заваривати завесланє с. завеслај заварйовацки -а -е завеслац -ам зак. завеслати заваривачки завесц -едзем зак. 1. заварйовач х. заваривач, (запровадзиц) одвести (повести) на варилац делу пута; 2. (на нєдобру драгу) заваровац -руєм зак. заст. завести; 3. завести, увести; ~ режим сачувати; ¤ най бог заварує да бог у жеми завести режим у земљи; 4. сачува завести, уписати; ~ до кнїжки заварти -а -е 1. з розл. знач. завести у књигу; ¤ ~ бешеду почети затворен; ~ дружтво затворено разговор друштво; бул ~ био jе у затвору; 2. завесц ше -едзем ше зак. 1. (з заварти -того х. затвореник; ¤ буц даким) спетљати се, сјаранити се; 2. заварти бити с оне стране браве почети се озбиљно забављати, (катанца); за завартима дзверми иза обећати се jедно другоме (o девоjци затворених врата и младићу) завартосц ж. затвореност завжати -а -е 1. дїєприкм. од заведзени -а -е заведен завжац; 2. заузет; барз сом ~ много завезц -ежем зак. 1. (на сам заузет; 3. заст. упоран; страстан, превозки) повести на делу пута; 2. (з страствен; ватрен довоженьом глїни) затрпати, засути; завжатосц ж. 1. заузетост; 2. ~ студню затрпати бунар заст. упорност; страсност, завера ж. оп. тайна догварка страственост; ватреност (под тайни) завжац -вежнєм 1. зак. з розл. заверабожац ше -ам ше зак. знач. заузети; ~ город заузети град; ~ заклети се (богом) стол у ресторану заузети сто у заверац -ам нєзак. з розл. знач. ресторану; ~ позу заузети позу; ~ затварати становиско ґу дакому/дачому заверац ше¹ -ам ше нєзак. з заузети став према коме/чему; 2. розл. знач. затварати се заузети, запремити; їх ствари заверац ше² -ам ше зак. завжали вельо места у хижи заклети се; дати реч, задати (тврду, њихове ствари су заузеле много божjу) веру места у соби завераци -а -е оп. завераюци завжац ше -вежнєм ше зак. 1. заверач х. 1. затварач; ~ пушки (на дакого) окомити се на кога, узети затварач пушке; 2. техн. затворница кога на зуб (на нишан), имати зуб на завераюци -а -е (хтори дацо кога; бити киван на кога; завжал ше завера) затворни, затварачки на ньго узео га jе на зуб, има зуб на завербовац -буєм зак. њега; 2. (за дакого/дацо) заузети се; заврбовати завжали ше за ньго же би нє заверенїк х. оп. учашнїк страцел роботу заузели су се за њега да не изгуби посао завитала до нас яр стигло нам jе завивац1 -ам нєзак. (рани и пролеће; б) доћи; посетити; закуцати под.) завијати, увијати на чиjа врата; завитало и до нас завивац2 -ам нєзак. (виц) щесце и на наша врата jе закуцала завијати; урлати срећа завивка ж. завој, завијач завитни -а -е заветан; ~ церква завивни -а -е завојан; ~ заветна церква; ~ дзень заветни дан материял завојни материјал завитованє с. завештање, завидзиц -им нєзак. завидети заклада завидлївец -вца х. оп. завитовац -туєм зак. и нєзак. завидлїви (2) заветовати, завештати/завештавати, завидлїви -а -е 1. завидљив, оставити/остављати у аманет завидан; 2. завидлїви -вого х. завитовац ше -туєм ше зак. и завидљивац нєзак. заветовати се завидлїво присл. завидљиво, завитовач х. завешталац, завидно закладатељ завидлївосц ж. завидљивост, завитовнїца ж. правн. акт о завидност завештању (заклади), закладница завидна присл. за дана, за вида завиц1 -иєм зак. завити, увити; завидни -а -е завидан; ~ ~ рану завити рану уровень завидан ниво завиц2 -иєм зак. (почац виц) завидователь х. заст. завити; заурликати; урликнути управљач, управник, руководилац завичай х. беш. серб. оп. завидовац -дуєм нєзак. заст. родзени (2) и край (2) управљати, руководити завичайни -а -е (крайови): ~ завидовач х. оп. завидователь музей завичајни музеј завинїц -їм зак. скривити, завишиц1 -им нєзак. зависити; згрешити; цо сом завинєл? шта сам то завиши од тебе то зависи од тебе скривио? завишиц2 -им зак. (обесити) завинчовац -чуєм зак. 1. обесити, завесити (глєдац високу цену) заценити, завишиц ше -им ше зак. тражити; алє завинчовал! ала је обесити се, завесити се заценио!; 2. а) заст. зажелети, завищац -щим зак. пожелети; б) зажелети што домаћину завриштати; зацик(т)ати; зациликати; приликом божићног коринђања зацвилети завирґац -ам зак. почети се завладац -ам зак. завладати ритати завлачиц (ше) -им (ше) зак. 1. завирчац -чим и коц. завирчиц испрљати (се), упрљати (се); -им зак. зарежати замрљати (се); 2. унередити (се) зависа ж. завеса; димна завлачовац (ше) -чуєм (ше) (димова) ~ воєн. димна завеса нєзак. 1. прљати (се); мрљати (се); 2. зависки ж. мн. (єд. зависка) унеређивати (се) шарке, чепови завод1 х. завод; каребни ~ зависни -а -е зависан казнени завод зависно присл. зависно; ~ од завод2 х.: на перши ~ у први того зависно од тога мах; на три (на даскельо, на вецей) зависносц ж. зависност заводи у три (у неколико, у више) зависц ж. завист наврата; на тот ~ овом приликом завит х. завет; ◊ Стари ~ Стари заводзиц -им нєзак. 1. (на завет; Нови ~ Нови завет нєдобру драгу) заводити, наводити; завитац -ам зак. (до дакого, 2. уводити, установљавати; 3. админ. даґдзе – присц) а) доћи; стићи; (до кнїжкох) заводити  заводзиц ше -им ше нєзак. 1. (з изгубити се, обезумити се, бити ван даким – звич. у нєвигодней роботи) себе петљати се, уплитати се; 2. почети се заврачани -а -е зачаран, озбиљно забављати, обећати се jедно забајан, опчињен другоме (о девоjци и младићу); вона заврачац -ам зак. зачарати, ше нє сце з нїм заводзиц, бо сце забајати, опчинити перше закончиц факултет она неће завредзиц -им зак. завредети; ништа да му обећа, jер прво жели да заслужити заврши факултет завредзовац -дзуєм нєзак. заводлїви -а -е заводљив завређивати; заслуживати заводнїк х. заводник заврец -ем зак. 1. з розл. знач. заводнїца ж. заводница затворити; ~ дзвери затворити заводнїцки1 -а -е заводнички, врата; ~ амрел затворити кишобран; заводљив ~ знаки навода затворити заводнїцки2 присл. наводнике; 2. (отвор) затворити, заводнички, заводљиво зачепити; 3. (чоп) затворити, заводов(и) -а -о/-е и заводски заврнути; 4. (виключиц) искључити; -а -е заводски; ~ воспитанє заводско ~ радио искључити радио; 5. васпитање (капуру, дзвери и под. зоз древом и завожиц -им и завожовац под.) замандалити, засунути; 6. -жуєм нєзак. засипати, затрпавати (дакого до гарешту) затворити, (довожењем земље) заточити; ¤ анї очи нє ~ (нє заспац) завой х. завој не склопити ока (очи); ~ клапачки завойовац -юєм зак. 1. метнути језик за зубе (резу на уста); завојевати; 2. ридк. (цудзу жем) ~ дакому клапачки запушити уста заузети коме завойовнїк х. завојевач заврец ше -ем ше нєзак. завойовнїцки -а -е завојевачки затворити се; ¤ ~ до себе затворити заволац -ам зак. 1. позвати; се у своју љуштуру зовнути; ~ до помоци позвати у завчерайши и завчерашнї -я помоћ; 2. (статок, живину и под.) -є прекjучерашњи завабити завчером присл. прекjуче заволац ше -ам ше (на завше присл. оп. навше дакого/дацо) зак. 1. позвати се; 2. завязани -а -е осн. и прен. 1. обратити се коме за помоћ, позвати везан, завезан; 2. завязани -ного х. кога у помоћ; чловек ше часто сметењак, завезанко; ¤ ~ як гачнїк муши на других заволац човек се оп. под гачнїк често мора другима обратити за завязаносц ж. осн. и прен. помоћ завезаност заволовац -луєм нєзак. 1. завязац -яжем зак. 1. завезати; позивати; зивкати; 2. вабити свезати; ~ мех завезати џак; ~ ґузел заврацени -а -е 1. изгубљен, свезати чвор; 2. завезати, привезати; обезумљен, ван себе; 2. омамљен; ~ пса завезати пса; 3. (хусточку на залуђен; омађиjан главу) завезати, увезати; 4. (рану) заврациц -им зак. 1. завити; ¤ ~ мех (престац давац обезумити; заврацело ю у хороти пенєж и под.) ударити (заврнути) обезумила се (изгубила се, била jе славину; ~ швет дакому завртети ван себе) у болести; 2. омамити; коме памет; ~ садло (затиц) набити омађиjати; залудити; ¤ ~ дакому трбух розум завртети памет (главу, мозак) завязац ше -яжем ше зак. 1. коме завезати се; 2. (о плоду) заметнути заврациц ше -им ше зак. се; ¤ язик ше му завязал језик му се завезао нужди ше часто заганял у брата у завязовац -зуєм нєзак. нужди jе често позаjмљивао пара од завезивати, везивати брата завязовац ше -зуєм ше нєзак. заганьбиц (ше) -им (ше) зак. 1. завезивати се, везивати се; 2. (о застидети (се), засрамити (се) плоду) заметати се заганьбйовац (ше) -бюєм (ше) завязовачка ж. оп. вязачка нєзак. застиђивати (се), (3) засрамљивати (се) завяц -веєм зак. завејати, загарнуц -нєм зак. загрнути, замести затрпати; ~ дзиру загрнути јаму зага ж. горушица; пече го ~ загартац -ам нєзак. загртати, има горушицу затрпавати загадка ж. загонетка; задац загартовац -туєм зак. осн. и загадку поставити загонетку, прен. закалити загоне(т)нути; саднуц (одгаднуц) загартушиц (ше) -им (ше) зак. загадку одгонетнути загонетку угушити (се), загушити (се) загадков(и) -о/-е и загадочни загаснути -а -е угашен; ~ -а -е загонетан (загашени) вулкан угашени вулкан загадково и загадочно присл. загаснуц -гашнєм зак. оп. загонетно загашиц ше загаклїви -а -е муцав загациц -им зак. 1. загатити, загаклївосц ж. муцавост запрудити, зајазити; заградити; загакнуц ше -нєм ше зак. закрчити; 2. загасити; ~ смияд замуцнути, муцнути загасити жеђ; 3. техн. (заткац) загаковац ше -куєм ше нєзак. загушити, запушити, зачепити; 4. замуцкивати, муцати прен. заситити; задовољити; ~ загаковаци -а -е и загакуюци любопитлївосц задовољити -а -е оп. загаклїви радозналост загаковацо и загакуюцо загациц ше -им ше зак. 1. присл. замуцкуjући загатити се, зајазити се; 2. техн. загальни -а -е општи (заткац ше, забиц ше) загушити се, загаматляц -ям зак. завитлати, запушити се, зачепити се; 3. утолити хитнути, зафрљачити жеђ загамовац -муєм зак. 1. загацованє с. (правенє гаци) закочити, прикочити; 2. прен. загат обуздати; зауставити загацовац -цуєм нєзак. 1. заганяц -ям нєзак. 1. (за дацо) загаћивати, запруђивати, зајазивати; загонити, затеривати; 2. (з часу на заграђивати; 2. (смияд) загашивати; час гонїц напредок) потеривати; 3. техн. загушивати, запушивати, хлапец заганя трактор, а оцец зачепљивати; 4. прен. засићивати; руца шено на коч дечак потеруjе задовољавати трактор, а отац товари сено на кола; загацовац ше -цуєм ше нєзак. 3. ~ годзину померати казаљку сата 1. загаћивати се, зајазивати се; 2. напред; 4. ~ глад заваравати глад техн. загушивати се, запушивати се, заганяц ше -ям ше нєзак. 1. зачепљивати се (преходзиц меру) претеривати, загашиц -им зак. 1. угасити; 2. забражђивати; залетати се; 2. (огень, вапно) загасити (витримац у нужди з малим загашиц ше -им ше зак. количеством дачого, з дачию угасити се пенєжну помоцу и под.): длуго зме загашовац -шуєм нєзак. ше заганяли з тим дакус древом гасити дуго смо ложили ово мало дрва; у загвариц -им зак. 1. заговорити; заварати; 2. заташкати, заглєдац -ам зак.: ~ себе забашурити преварити мужа; наћи љубавника; ~ загваряц -ям нєзак. 1. дзецко родити ванбрачно дете заговарати; заваравати; 2. заглїбени -а -е задубљен заташкавати, забашуривати заглїбиц -им зак. прен. (прейсц загвижджац -джим зак. (о меру) заглибити (се); заглїбел, витре и под.) зафијукати, набрал длуства заглибио се у фијукнути; захујати; засвирати дугове загвиздац -ам зак. звижнути; заглїбиц ше -им ше зак. 1. (до почети звиждати дачого) задубити се, удубити се; 2. загибац -ам зак. заст. (гинуц, заглибити (се), заглавити се препадац) пропадати, гинути; ~ за заглїбйовац ше -бюєм ше даким/дачим пропадати за нєзак. 1. (до дачого) задубљивати се, киме/чиме удубљивати се; 2. заглибљивати (се), загибель ж. заст. пропаст, заглављивати се погибиjа, смрт; ¤ исц дакому о заглобиц -им зак. 1. заглавити; загибелї радити коме о глави 2. прен.: ~ дакого поклопити кога загиблїви -а -е коjи пропада, одговором гине, жуди за нечим; коjи трчи за заглобиц ше -им ше зак. нечим (желећи то постићи); заглавити се похлепан за нечим; ~ є за заробком заглобйовац (ше) -бюєм (ше) трчи за зарадом; ~ за капиталом нєзак. заглављивати (се), заглабати похлепан за капиталом (се) загибнуц -нєм зак. заст. заглупани -а -е ограничен, пропасти, погинути; ~ за глуп даким/дачим пропасти за заглупени -а -е заглупљен киме/чиме заглупиц -им зак. заглупити загимбац (ше) -ам (ше) зак. заглупйовац -пюєм нєзак. оп. загойсац (ше) заглупљивати загимбовац (ше) -буєм ше заглупююци -а -е нєзак. оп. загойсовац (ше) заглупљујући загинуц -нєм зак. заст. 1. заглухнуц -нєм зак. пропасти; пресвиснути; 2. погинути; заглушити 3. липсати, угинути; конї им заглушиц -им зак. осн. и прен. загинули коњи су им угинули заглушити; заглушела го експлозия загинуце с. оп. загибель заглушила га jе експлозиjа; лїки загирмиц -им зак. загрмети заглушели боль лек jе заглушио бол загирмотац -ам зак. јаче заглушовац -шуєм нєзак. осн. загрмети; jаче затутњати и прен. заглушивати, заглушавати заглабяц (ше) -ям (ше) нєзак. заглушуюци -а -е заглушујући, оп. заглобйовац (ше) заглушан заглавє с. заглавље загнац заженєм зак. 1. заглавок -вка х. 1. јастук; 2. потерати мало напред; ~ трактор (заглавчина) јастучница, навлака потерати трактор мало напред; 2. ~ заглавчина ж. оп. заглавок годзину (годзинку) померити (2) казаљку сата напред; ¤ ~ глад заглавчок -чка х. дем. заварати глад; ~ смияд угасити жеђ јастучић, јастуче загнац ше заженєм ше зак. 1. загласкац (ше) -ам (ше) зак. (з дачим – витримац у нужди з загладити (се) малим количеством дачого, з дачию загласковац (ше) -куєм (ше) пенєжну помоцу и под.): заженєме нєзак. заглађивати (се) ше з тоту аренду до яри некако ћемо живети од ове аренде до заградзенє с. оп. заградка (3) пролећа; 2. (прейсц меру) претерати, заградзиц (ше) -им (ше) зак. отићи далеко; забраздити заградити (се) загнєсц -єцем зак. замесити заградзовац (ше) -дзуєм (ше) загноєни -а-е гнојав, гноjни нєзак. заграђивати (се) загноїц -їц зак. нађубрити заградка ж. 1. (на полю) загноїц ше -їм ше зак. башта; 2. (пред хижу, у дворе) врт, загнојити се; рана ше загноєла баштица, цветна башта; 2. дем. рана ше загнојила вртић, баштица; 3. мат., ґрам. загнуц -нєм зак. 1. савити; 2. заграда; округла ~ обла заграда; ◊ кух. (цесто) савити, пребацити дзецинска ~ забавиште загоїц ше -їм ше зак. зацелити заградкар х. баштован се; зарасти; загоєли ше му рани заградкарство с. ране су му се зацелиле баштованство загойовац ше -юєм ше нєзак. загранїчє ж. оп. иножемство зацељивати се; зарастати загранїчни -а -е загранични; загойсац -ам зак. 1. заљуљати, инострани зањихати; заклатити; 2. (жито, воду заграц -аєм зак. 1. засвирати; и под.) заталасати 2. зарадити свирањем загойсац ше -ам ше зак. 1. а) загребац -бем зак. загрнути, заљуљати се, зањихати се; заклатити затрпати, зарити се; б) (при ходу) загегати се; 2. (о загребовац -буєм нєзак. жице, води и под.) заталасати се загртати, затрпавати загойсовац (ше) -суєм (ше) загрижени -а -е беш. загрижен нєзак. ґу загойсац (ше) загризц -ижем зак. загристи загомбац (ше) -ам (ше) зак. оп. загробни -а -е загробни загойсац (ше) загрожиц -им (дакому) зак. 1. загомбовац (ше) -буєм (ше) запретити; 2. угрозити нєзак. ґу загомбац (ше) загрожиц ше -им ше (дакому) загорє с. загорје, забрђе зак. оп. загрожиц (1) загорец -рца х. загорац загрожовац -жуєм нєзак. 1. загориц -им зак. (од слунка, претити; 2. угрожавати суши) загорети загромкац -ам (дакого) зак. загорски -а -е загорски, мигом, погледом и сл. дати коме знак запланински или му запретити да ћути, ућуткати загоруца присл. на време, док кога jе време; ◊ ~ робиц дацо ковати загрубйовац -юєм нєзак. гвожђе док jе вруће задебљавати загорчиц -им зак. 1. загорчати, загрубнутосц ж. задебљалост ољутити; 2. прен. загорчати; ¤ ~ загрубнуц -нєм зак. 1. дакому живот загорчати коме живот задебљати; 2. удебљати се загорчиц ше -им ше зак. загрубнуце с. задебљање опаприти се загружиц ше -им ше зак. 1. загорчовац -чуєм нєзак. упасти у дубок снег, блато и сл., загорчавати заглибити (се); 2. прен.: ~ до загорян х. оп. загорец длуствох загазити (заглибити) у заграбац -бем зак. заграбуљати дугове, бити дужан до грла (до заграбац ше -бем ше зак. на гуше) брзину се очешљати загружовац ше -жуєм ше заграда ж. башта (иза куће); ◊ нєзак. 1. упадати у дубок снег, блато на загради преко (чело) баште и сл., заглибљивати (се); 2. прен. заградар х. вртлар, повртар заглибљивати (се)  загубени -а -е покварен; ~ загарантирати єдзенє покварено jело заґипсовац -суєм зак. загубиц -им зак. 1. покварити; загипсати, загипсовати ~ дакому бависко покварити коме заґлейтовац -туєм зак. игру; 2. заст. убити; упропастити; глеђосати, емаjлирати уништити заґонетац -ам нєзак. загубиц ше -им ше зак. зановетати покварити се; єдзенє ше загубело зaґравчац -чим зак. (почац jело се покварило ґравчац) 1. заграктати; загакати; 2. загуляц (ше) -ям (ше) зак. (до (о жабох) закрекетати; 3. (о мачки) шматох) умотати (се), зашушкати замаукати; 4. (о сови) захујати, (се) захукати загульовац (ше) -люєм (ше) заґребски -а -е загребачки нєзак. умотавати (се), зашушкавати Заґребчан х. Загрепчанин (се) заґруглїц -їм зак. загроктати; загульовачка ж. оп. огулячка грокнути загультац -ам зак. умотати, заґужлєни -а -е 1. замршен завити (на брзину, немарно) (чвор); 2. прен. загуљен, загрижен, загуркац -ам и загуркотац -ам задрт; ¤ ~ на два ґузли веома зак. загукати загуљен загурчац -чим зак. (о мотору) заґужлїц -їм зак. замрсити забрујати, забрујити; забректати чвор загуснуц -ушнєм зак. згуснути заґужлїц ше -їм ше зак. се замрсити се загучац -чим зак. 1. забрујати, заґуцкац -ам зак. заголицати забрујити; одjекнути, почети задавац -ам нєзак. 1. наносити, одјекивати; заорити се; загучала задавати; ~ боль наносити бол; 2. писня забрујала је песма; 2. задавати; ~ бриґи задавати брига; 3. забучати задавати, давати; ~ роботи задавати загушнїци мн. беш. оп. послова; 3. постављати; ~ загадки заушнїци постављати загонетке; 4. (придавац, заґаґрац ше -ам ше зак. подношиц) подносити; ~ молбу (заприповедац ше) забрбљати се подносити молбу заґадзенє с. загађење задавенє с. дављење заґадзеносц с. загађеност задавени -ного х. 1. заґадзиц -им зак. загадити задављеник; 2. дављеник заґадзиц ше -им ше зак. задавиц -им зак. 1. удавити; 2. загадити се угушити, загушити; коровче заґадзовац (ше) -дзуєм (ше) задавело квице коров је загушио нєзак. загађивати (се) цвеће; ◊ крев го задавела убила га заґадзовач х. загађивач; ~ jе jака крв стредку загађивач средине задавиц ше -им ше зак. 1. заґаладзиц -им зак. 1. удавити се; 2. угушити се, загушити засвињити; 2. унередити се; 3. безос. загрцнути се; задавел заґалециц ше -им ше зак. ше з фалатком загрцнуо се биол. зачаурити се, закоконити се, залогајем претворити се у лутку задалєки -а -е jако далек; заґалецовац ше -цуєм ше сувише далек нєзак. биол. зачауривати се, задалєко присл. jако далеко; претварати се у лутку сувише далеко заґарантовац -туєм зак. задаремни -а -е узалудан загарантовати, зајамчити, задаремно присл. оп. задармо (1) забрујити; 2. (у уху) зазујати задармо присл. 1. узалуд, задзвонїц -їм зак. зазвонити забадава; 2. бесплатно; ¤ сипе задзекованє с. оставка [диждж] як ~ лиjе киша задзековац -куєм зак. 1. (непрестано, дуже време) захвалити (се); 2. дати оставку; ~ на задаток -тку/-тка х. задатак; функциї дати оставку на функцију домашнї ~ домаћи задатак; задзеранє с. 1. дїєсл. мен. од виполнїц (сполнїц) ~ испунити задзерац (ше); 2. задевица, задатак задевалица задац -ам зак. 1. нанети, задзерац -ам нєзак. задати; ~ рану задати рану; 2. зацепљивати задати; ~ дакому страх задати коме задзерац ше -ам ше (до дакого) страха; 3. задати, дати; ~ задаток нєзак. 1. а) задевати, задиркивати, задати задатак; 3. поставити; ~ качити се, зачикавати; б) изазивати, загадку поставити загонетку; 4. провоцирати; 2. (до дзивки або (придац, поднєсц) поднети; упутити; жени) удварати се ~ молбу поднети молбу; ~ тужбу задзернїк х. оп. задзернїсти (2) поднети тужбу; ~ протест упутити задзернїсти -а -е 1. а) коjи радо протест задиркуjе, задева, зачикава кога; б) задац ше -ам ше зак. а) отићи загрижљив, заjедљив; в) негде под измишљеним изговором; задзернїсти -того х. задевало, начинити се; задал ше же сце задиркивало; загрижљивац; 2. (о купиц хижу, а поправдзе сцел паху) оштар, резак повижґаловац по нашим обисцу задзернїсто присл. дошао jе под изговором да жели задиркуjући, задеваjући, купити кућу, а у ствари jе хтео да зачикаваjући кога; загрижљиво, процуња нашом кућом; б) ~ до заjедљиво бешеди о дачим почети разговор са задзивац -ам нєзак. забадати, одређеном намером забиjати, заривати задача ж. оп. задаток задзивац ше -ам ше нєзак. задєпиц -им зак. заливадити забадати се, забијати се, заривати се заджмуриц -им зак. осн. и задзивени -а -е подивљао; прен. зажмирити, зажмурити неваспитан заджубац -бем зак. ишчапати задзивчиц -им зак. задевоjчити (в.), опипати (в.), окљуцати (в.); задзивчиц ше -им ше зак. кури заджубали хору куру задевојчити се кококшке су ишчапале болесну задижджени -а -е: ~ хвиля кокошку кишно време заджобнуц -нєм зак. забости; ¤ задижджиц ше -им ше зак. ~ дакому нож до хрибта забити безос. закишати, закишити, окишати коме нож у леђа (се), окишити (се); задижджело ше заджобнуц ше -нєм ше зак. закишало jе, почеле су кише забости се задимени -а -е (закурени) заджобовац -буєм нєзак. задимљен забадати задирґонїц -їм зак. јако заджобовац ше -буєм ше задрхтати нєзак. забадати се задих х. оп. задихлївосц задзац -дзеєм зак. забости, задихани -а -е задихан, задуван забити, зарити задихац ше -ам ше зак. задзац ше -дзеєм ше зак. задихати се, задисати се, задувати се забости се, забити се, зарити се задихлїви -а -е 1. астматичан, задзвинїц -їц зак. 1. забрујати, задушљив; 2. задихлїви -вого х. астматичар, задушљивац задовольство с. задовољство задихлївосц ж. астма задоїц -їм зак. прен. задиховац ше -хуєм ше нєзак. (инспировац, надихнуц) задојити задувавати се задоїц ше -їм ше зак. прен. задихцени -а -е задахтао, задојити се задихан задойовац ше -юєм (ше) нєзак. задихциц -им зак. (почац прен. задојавати (се) дихциц) задахтати задок -дку/-дка х. 1. (задня задихциц ше -им ше зак. часц): на кочу старши пошедали задахтати се; конї ше задихцели до предку, а младши до задку у коњи су се задахтали колима стариjи су сели напред, а задков(и) -а -о/-е задњичан млађи позади; 2. (колони) зачеље; 3. задком присл. натрашке (цела) а) заплеће; залеђе; б) задњица, задлуги -а -е дуг; jако дуг; стражњица; 4. нужник, заход; пойсц превише дуг на ~ отићи у нужник; ¤ буц там дзе задлуго присл. дуго; jако дуго; псом задки бруша 1. бити већ стар, превише дуго; ~ лєжал у посцелї при краjу живота; 2. сасвим хори дуго jе лежао у кревету пропасти, ништа немати; витла ше болестан по задку и пошла одjедном се задлуженє с. задужење; достац окренула (одjедном jе устала) и ~ добити задужење отишла; дац (скуриц и под.) дакому задлуженосц ж. задуженост по задку (на задок) дати коме по задлужиц -им зак. задужити туру; достац по задку (на задок) задлужиц ше -им ше зак. добити по туру; жимни як задужити се; ¤ ~ по ґаґор задужити мертвому ~ хладан (леден) као жаба се до врата (до грла, преко главе) задрапац -пем и задрапнуц задлужовац (ше) -жуєм (ше) -нєм зак. загрепсти нєзак. задуживати (се) задрец -ем зак. задерати, заднєподнєбни -а -е зацепити задњонепчани задрец ше -ем ше прен. 1. заднї -я -є задњи; ~ шедзиско задерати се, зацепити се; 2. (до задње седиште; ~ дзвери задња дакого) заденути, задирнути, врата; ◊ ~ хижа задња (стражња, закачити се, зачикнути; изазвати, лебрња (в.)) соба испровоцирати заднутосц ж. мед. затвор, задрилїц -їм зак. гурнути, тврда столица погурнути (помакнути напред) заднуц -нєм зак. безос.: задло задрильовац -люєм нєзак. го има затвор, запекао се гурати, погуркивати (повремено заднуце с. оп. заднутосц помицати напред) задобиц -иєм зак. заст. стећи, задримац -мем и задримнуц задобити; освоjити -нєм зак. задремати задоволєнє с. задовољење задримац -мем и задримнуц задоволєносц с. задовољеност -нєм зак. задремати задоволїц (ше) -їм (ше) зак. задримац ше -ме ше и задовољити (се) задримнуц ше -нє ше зак. безос. задоволююци -а -е 1. придремати се; задримло ше му задовољавајући; 2. задовољив придремало му се задовольни -а -е задовољан задротовац -туєм зак. задовольно присл. задовољно учврстити, везати жицом; закрпити; задовольносц ж. задовољност ~ гарчок закрпити лонац задовольовац (ше) -люєм (ше) задруґа ж. задруга; ~ занатска нєзак. задовољавати (се) ремеселнїцка задруґа  задруґар х. задругар сирена на узбуну задруґарка ж. задругарка задуце с. налет (ветра) задруґарски -а -е задругарски задушни -а -е задушан; ◊ задруґов -а -о 1. задругин; 2. Задушна собота церкв. Задушнице оп. задружни заєданє с. 1. ужина, закуска; 2. задружни -а -е задружан; ~ прен. заједљивост, забадање маєток задружно имање заєдац -ам нєзак. 1. (даяке задубени -а -е а) (забити з єдзенє) с времена на време брудом, масносцу - о шматох) jако презалогаjити; 2. прен. (дакого) бити прљав, мастан (о одећи); задубени заједљив, забадати шмати jако прљав или лоше опран заєдац ше -ам ше нєзак. веш; б) задубени власи (масни, (урезовац ше) заједати се, усецати се нєдобре змити власи) устенчена заєдлїви -а -е заједљив; ~ коса (в.) франта заједљива шала, забадаљка задубиц -им зак. заст. укочити заєднїца ж. заједница се, удрвенити се; задубел сом у барз заєднїцки -а -е заједнички; ~ жимней води укочио сам се у менователь ґрам. заједнички леденоj води именилац (именитељ) задубиц ше -им ше зак. (забиц заєднїцтво с. заједништво ше з брудом, масносцу) а) (о заєсц -єм зак. 1. презалогајити, шматох) постати jако мастан, зајести, заложити; 2. (дакого) ; прљав; б) (о власох) устенчити се (в.) нагнївал ше, аж да го заєдол; задубонїц -їм зак. 1. залупати; заєсц ше -єм ше зак. (урезац 2. оп. задуднїц ше) зајести се, урезати се задувац -ам нєзак. гасити свећу зажадац -ам зак. 1. пожелети, и сл. дувањем зажелети; ~ дакому щешлїву драгу задуднїц -їм зак. затутњати, зажелети коме срећан пут; 2. заст. задудњати; загрмети затражити; 3. безос. (дакому) задудрац -рем зак. загунђати, зажелети се; зажадало му прогунђати прашецини зажелео се прасетине; ¤ задужбина ж. ист. задужбина цо ци лєм душа зажада што ти задумани -а -е замишљен душа зажели задуманосц х. замишљеност зажаднєти -а -е жељан задумац -ам зак. замислити зажадац ше -ам ше и зажаднїц задумац ше -ам ше зак. ше -їм ше зажелети се, пожелети; замислити се зажадали зме ше вас зажелели смо задумка ж. замисао вас се задумовац (ше) -муєм (ше) зажалїц ше -їм ше зак. нєзак. замишљати (се) ражалостити се, потиштити се, задумуюци -а -е замишљив утући се задуркац -ам зак. 1. (на дзвери, зажерац -ам нєзак. заст. облак) закуцати, покуцати; 2. погледа(ва)ти закуцати, залупати; шерцо му зажґиртац -ам зак. задуркало срце му је залупало; 3. зашкргутати почети лупати зажегнац -ам зак. баталити; задуц -уєм зак. 1. (о витре) ставити крст на нешто дунути; задувати, запухати; 2. (з зажелєнїц ше зак. -нєєм и -їм устами) захукати, захујати; задул до ше 1. зазеленети се; 2. олистати; рукох захукао је у шаке; 3. угасити зажелєнєл ше лєс олистала је шума свећу и сл. дувањем; 4. (о сирени) заживотни -а -е заживотни; ~ засвирати; почети завиjати; задула приходи заживотни приходи сирена на узбуну почела је да завиjа зажижачиц -им и зажижачиц ше -им ше зак. зажагрити (се); зазначка ж. белешка, засијати (се) забелешка зажимнєнє с. захлађење зазначовац -чуєм нєзак. зажимнїц -нєє и -ї и зажимнїц забележавати, бележити, означавати ше -нєє ше и -ї ше зак. безос. зазрак х. будала; клипан; захладити, захладнети; зажимнєло заврзало, заврзан захладило је зазубадлац -ам зак. 1. ~ коня зажимньовац -нюєм нєзак. зауздати, заоглавити коња, ставити захлађивати, захладњивати коњу узде (зубало); 2. прен. обуздати, зажичиц -им (дакому) зак. смирити; дакус би го ~ ваљало би га пожелети, зажелети мало обуздати зажиц -иєм зак. заживети зазубадлац ше -ам ше зак. зажобрац -ам зак. прен. обуздати се, смирити се напросјачити, испросjачити зазубя с. мн. (єд. зазубє) месо зажовциц ше зак. I -им ше са свињских вилица; образина прех. зажутити се; II -цєєм ше и -им заинтересовац (ше) -суєм (ше) ше нєпрех. (видац жовтосц) зак. заинтересовати (се) зажутети се заискриц -им зак. заискрити зажубрац -ам, зажубронїц -їм (се) и зажубротац -ам зак. 1. замрмљати, зайда ж. завежљај; ¤ звлєкол почети мрмљати; 2. загунђати, ше (звлєчени є) як ~ (о чловекови почети гунђати хорого випатрунку) вуче се као зазберовац -руєм нєзак. пребиjена мачка скупљати; прикупљати; купити; зайдичка ж. дем. завежљајић, окупљати; зазберую чутки завежљајчић, замотуљак кукурици за комбайном купе зайсц -йдзем зак. I нєпрех. 1. а) клипове кукуруза за берачем; (за дацо) заћи, замакнути; ~ за хижу зазберує людзох до роботи окупља заћи за кућу; б) слунко зашло сунце људе за посао је зашло; 2. свратити, навратити, зазвисковац -куєм зак. заћи; зайдз дакеди до мнє сврати (и)јујукнути, подвриснути који пут код мене; II прех. задржати, зазвучац -чим зак. зазвучати спречити; придзем кед ме дацо нє заздихани -а -е експр. зайдзе доћи ћу ако ме нешто не поспанац, поспанко спречи; ¤ далєко ~ далеко отићи, заздравкац -ам (на дакого) забраздити; зашло ми за нохци (кед зак. наздравити коме премарзнути пальци боля у цеплим) зазнавац -ам нєзак. зашло ми за нокте доживљавати; искусивати; зайсц ше -йдзем ше зак. 1. спознавати; упознавати заценити се; зашол ше од плачу зазнац -ам зак. 1. (спознац) заценио се од плача; 2. моћи бити, доживети; искусити; зазнати, моћи живети и сл. без кога/чега или спознати; упознати; претурити преко са киме/чиме; у викендици ше главе; зазнал вельо нєправди у зайдземе и без авта у викендици живоце доживео је много неправди у ћемо моћи и без кола; зайду ше з животу; 2. запамтити (обич. кога у єдним мещком цукру биће им дечjем, млађем узрасту); зазнал сом довољна jедна врећа шећера; треба го ище як малого запамтио сам га ше зайсц з найнужнєйшим треба се jош као малог задовољити (знати живети и сл.) са зазнац ше -aм ше зак.: одкеди наjпотребниjим сом ше зазнал откад знам за себе заказ х. заст. забрана зазначиц -им зак. забележити, заказац -кажем зак. 1. означити заказати; ~ нащиву заказати посету; 2. заст. забранити се заказовац -зуєм нєзак. 1. заквачиц -им зак. 1. закачити; заказивати; 2. заст. забрањивати запети; 2. окрзнути закаламиц -им зак. закалемити заквачиц ше -им ше зак. 1. закалїсти -а -е (нєдосц закачити се; 2. прен. (зражиц ше) викиснути, натвардо упечени) закачити се, закавжити се набиjен (хлеб, колач и сл.) заквачовац -чуєм нєзак. 1. закаменєти -а -е 1. скамењен; закачињати, закачивати; запињати; 2. 2. прен. задрт, загрижен; окорео окрзивати закаменїц (ше) -їм (ше) зак. заквачовац ше -чуєм ше скаменити (се) нєзак. 1. закачињати се, закачивати закамуфлирац (ше) -ам (ше) и се; 2. прен. закачињати се, кавжити закамуфловац (ше) -луєм (ше) зак. се закамуфлирати (се) заквитнуц -нєм зак. зацветати закапариц -им зак. заквициц (ше) -им (ше) зак. закапарисати, закапарити закитити (се), окитити (се) закапкац -ам зак.: ~ дакому заквочиц -им зак. (о квоки) око канути коме капи у око заквоцати закапковац -куєм нєзак. ґу заквочиц ше -им ше зак. закапкац почети седети на jаjима (о квочки) закаправиц -им зак. закерчиц -им зак. закрчити; ~ закрмељавити, закрмељити драгу закрчити пут закапчац (ше) -ам (ше) зак. закивац -ам зак. заљуљати, закопчати (се) зањихати закапчовац (ше) -чуєм (ше) закивац ше -ам зак. 1. нєзак. закопчавати (се) заљуљати се, зањихати се; 2. (при закарбиковац -куєм нєзак. ходзеню) загегати се зарезати, обележити зарезом закивовац (ше) -вуєм (ше) закариказовац -зуєм зак. 1. нєзак. ґу закивац (ше) (питац вельку цену) заценити; 2. закинчлїви -а -е оп. направити коме штету; оштетити затинчлїви кога закирвавени -а -е закрвављен закарпатски -а -е закарпатски закирвавиц (ше) -им (ше) зак. закартац -ам зак. добити на закрвавити (се) картама закихотац ше -ам ше зак. оп. закасани -а -е (о рукавох и захихотац се под.) заврнут, завијен закладальнїк х. залагаоничар закасац -кашем зак. (рукави и закладальня ж. залагаона, под.) заврнути, засукати, завити залагаоница закасовац -суєм нєзак. закладанє с. заузимање, завртати, засукивати, завијати залагање закашляц ше -лїм ше зак. закладац -ам нєзак. 1. (давац закашљати се до залогу) залагати; 2. (заградзовац закашльовац ше -люєм ше доступ ґу дачому) заграђивати; 3. ~ нєзак. закашљавати се, закашљивати розогнате цесто кух. савиjати се (пребацивати) развиjено тесто; 4. заквашнїц -їм зак. закиселити заст. оснивати; ¤ ~ франти оп. под заквацкац -ам зак. запацкати, франта замрљати, забрљати; ~ папер з закладац ше¹ -ам ше нєзак. тинту запацкати папир мастилом имати почетак коjи наговештава заквацкац ше -ам ше зак. одређен резултат; а) добре ше запацкати се, замрљати се, забрљати закладац (нависцовац добри резултат) заприличити; винїци ше кнїжку) замотати, увити добре закладаю виногради заклатковац -куєм нєзак. заприличили; того року ше шицко замотавати, увиjати зарно добре заклада ове године све заклац -колєм зак. заклати; ~ житарице су заприличиле; б) швиню заклати свињу нєдобре (слабо, подло) ше закладац заклїнанє с. заклетва; (нависцовац нєдобри резултат) заклињање имати лоше изгледе на успех, не заклїнац -ам нєзак. заклињати обећавати добар резултат; наша заклїнац ше -ам ше нєзак. робота ше подло заклада почетак заклињати се нашег рада не обећава добар заклїнач х. заклињач резултат; ґ) безос. нєдобре (слабо, заклїнковац -куєм зак. подло) ше дакому заклада слабо заклинчити, набити клинове; (лоше) jе коме почело; црно (слабо, загвоздити лоше) се коме пише; набрал вельо заклон х. заклон кредиту, а камати поросли, заклонїц (ше) -їм (ше) зак. нєдобре ше му заклада узео jе заклонити (се) много кредита, а камате су порасле, заключенє с. 1. закључак; лоше му се пише; ґ) нєт хмари на присц до заключеня доћи до нєбе, заклада ше красна хвиля закључка; 2. (контракта, мира и нема облака на небу, показуjе се лепо под.) закључење време; як ше закладало, уж ме нє заключиц -им зак. з розл. знач. так болї како jе било почело, више закључити; ~ по вонкашньосци ме не боли тако; наишли чарни закључити по спољашњости; ~ хмари, закладала ше велька буря, схадзку закључити састанак; ~ мир алє спаднул лєм мали диждж закључити мир наишли су црни облаци коjи су заключни -а -е закључни наговештавали велику олуjу, али заключно присл. закључно пала jе само мала киша; попадую заключовац -чуєм нєзак. ридки пахульки, заклада ше шнїг закључивати провеjаваjу ретке пахуљице, канда ће заключок -чка х. оп. бити снега заключенє (1) закля присл. и злуч. коц. закладац ше² -ам ше (за (покля, док) док; шицки слухаю ~ дакого/дацо) заузимати се, залагати вон бешедує сви слушају док он се говори закладаци -а -е: ~ капура оп. закляґац -ам зак. (млєко) под капура засирити закланяц (ше) -яц (ше) нєзак. закляти -а -е заклет; ~ заклањати (се) нєприятель заклети непријатељ заклаптавиц -им зак. закляц -лєєм зак. заклети оклемпавити закляц ше -лєєм зак. заклети закласц -адзем зак. затрпати; се ставити нешто преко нечег; заковац -куєм зак. заковати закладол стару сламу зоз нову на заковйовац -вюєм нєзак. староj слами саденуо jе нову камару; закивати закладол облак з кнїжками заколїмбац (ше) -ам (ше) зак. заклонио jе прозор полицом са 1. оп. заколїсац (ше); 2. заколебати књигама (се) заклатка ж. 1. (на кнїжки, заколїсац (ше) -їшем (ше) зак. теки) завој, омот; 2. оп. латка (2. б) заљуљати (се) заклаткац -ам зак. (теку, заколїсовац (ше) -суєм (ше) нєзак. ґу заљуљавати (се) закопати се закон х. 1. закон; ¤ зражиц ше закоповац (ше) -пуєм (ше) зоз законом доћи у сукоб са зак. закопавати (се) законом; нужда ~ меня нужда закон закоравени -а -е закорављен, мења; положиц звонка закона закорео ставити ван закона; 2. заст. правила закоравиц -веєм и -им и вере, вера закоравиц ше -веєм ше и -им ше законїк х. законик зак. закорети се; жем од дижджу законїти -а -е 1. законит; ~ закоравеє земља од кише се закори, жена законита жена; 2. оп. законски од кише се направи покорица законїтосц ж. законитост закорачени -а -е оп. законни -а -е 1. законски; 2. закоравени оп. законїти закоренєни и закоренєти -а -е законодавец -вца х. закорењен; укорењен законодавац закоренїц ше -їм ше зак. законодавни -а -е законодаван закоренити се; укоренити се законодавство с. закореньовац ше -нюєм ше законодавство нєзак. закорењивати се; укорењивати закономирни -а -е се закономеран закормацац ше -ам ше зак. закономирносц ж. (на спаню, при шедзеню) закономерност заврпољити се, завртети се законописец -сца х. закоровчиц ше -им ше зак. законописац закоровити (се) законски -а -е законски закорциц -им зак. звич. безос. законтрачиц -им зак. закопкати; заголицати уговорити (продаjу, извоз) закоткодац -ам зак. законченє с. 1. завршетак; закокодакати исход; 2. ґрам. наставак, завршетак закотуляц (ше) -ям (ше) зак. закончени -а -е 1. дїєприкм. закотрљати (се) од закончиц (ше); 2. ґрам. закотурбичац (ше) -ам (ше) (перфективни) свршени; ~ вид зак. закотрљати (се) (великом свршени вид брзином) закончисцени -а -е зашиљен, закошиц -им зак. 1. (почац заоштрен кошиц) закосити; 2. зарадити закончисциц (ше) -им (ше) кошењем зак. зашиљити (се), заоштрити (се) закракац -ам зак. заграктати закончисцовац (ше) -цуєм закрамбльовац -люєм зак. (ше) нєзак. зашиљавати (се), споjити (стегнути, учврстити) заоштравати (се) обручем закончиц -им зак. завршити закрамендац -ам зак. експр. закончиц (ше) -им (ше) зак. (моцно вдериц) одаламити, завршити (се) одрапити, мазнути; кед це закончовац (ше) -чуєм (ше) закрамендам! кад те мазнем! нєзак. завршавати (се) закресац -ешем зак. закресати закончуюци -а -е завршни; ~ закривац (ше) -ам (ше) нєзак. рахунок завршни рачун; ~ часц покривати (се) спорт. завршница закриц (ше) -иєм (ше) зак. закопац -пем зак. 1. (почац покрити (се) копац) закопати; почети копати; 2. закрице с. кров; ◊ ~ на два (загребац) закопати, затрпати води кров на две воде закопац ше -пем ше зак. закривач х. поклопац  закрипачиц (ше) -им (ше) зак. закуковац -укуєм нєзак. закметити (се) завиривати; завиркивати закричац зак. завикати, закукурикац и коц. повикати закукуриґац -ам зак. закукурикати закрохмалїц -їм зак. закулисни -а -е закулисни заскробити, уштиркати закуп х. закуп; дац фирму под закрочиц -им зак. закорачити; ~ дати фирму под закуп ¤ далєко ~ далеко забраздити закупец -пца х. закупац, закрочовац -чуєм нєзак. закупник закорачивати закупецки -а -е х. закупачки закрутка ж. 1. завртањ; 2. закупиц -им зак. закупити раjбер; 3. коврџа; 4. (на фляши) закупйовац -пюєм нєзак. затварач закупљивати закруток -тка/-тку х. 1. хем., закупнїна ж. закупнина техн. завој, завојак; 2. завртуљак закуподавец -вца х. закруцац -ам нєзак. 1. (пакет) закуподавац умотавати, завијати; 2. а) закурени -а -е 1. завеjан (циґаретлу) завијати; б) (шруб) снегом; 2. запрашен, прашњав; 3. завијати, завртати; 3. (чоп) завртати, задимљен затварати закуриц -им зак. (о шнїгу) закруцац ше -ам ше нєзак. завејати; шнїг закурел драги снег jе умотавати се, завијати се завеjао путеве закруцач х. завијач закуриц ше -им ше зак. 1. закруценє с. 1. завијутак; 2. задимити се, испунити се димом; 2. (диму, праху) завитлај а) запрашити се; закурела ше улїца закруцени -а -е 1. дїєсл. мен. запрашила се улица; б) звич. безос. од закруциц (ше); 2. прен. (о задимити се, запрашити се; бешеди) завијен, увијен наиходзела буря, на горизонту ше закруциц -им зак. 1. завити, закурело приближавала се олуjа, умотати; ~ пак до папера завити хоризонт се задимио пакет у папир; 2. а) завити, закусок -ска/-ску х. ридк. заврнути; ~ шрубик завити шраф; б) залогај завити; ~ циґаретлу завити цигару; закутни -а -е (оддалєни од 3. заврнути, затворити; ~ чоп населєня) забачен; ¤ ~ баба (особа заврнути славину; 4. (баюси) завити, хтора нєдзечнє виходзи з дому) увртети, завилашити; 5. (справиц чуваркућа; шедзиц як ~ баба не форґов) заковитлати, завитлати; ¤ ~ помаљати носа, чувати запећак главу дакому (зашалїц) заврнути закутнїк х.: шедзиц як ~ оп. мозак коме; ~ шию дакому заврнути шедзиц як закутна баба под врат коме закутни закруциц ше -им ше зак. 1. закуцийни -а -е зановетљив завити се, умотати се; 2. заврнути закуция х. зановетало се; ◊ закруцело ше му у глави закушенє с. загриз завртело му се у глави, завртела му закушиц -им зак. загристи; ¤ се глава нєт до чого ~ (барз мало єдзеня) закруцовац (ше) -цуєм (ше) ниjе (нема) ни на jедан зуб нєзак. оп. закруцац (ше) залам х. (место преламованя) закруцовач х. оп. закруцач залом закукнуц -нєм зак. завирити; заламац -мем зак. 1. (нє завирнути; ¤ ~ до души (до шерца, цалком зламац) заломити; 2. (оловко до тайнох) завирити у душу (у срце, у клайбасу) сломити; заламал сом у тајне) клайбас сломио сам (сломило ми се) срце оловке; 3. зарадити на берби земљу кукуруза; заламали себе дзешец залєзц -єжем и залєзнуц метери кукурици на берби -єжнєм зак. заглибити се, заглавити кукуруза зарадили су десет метара се кукуруза; ¤ ~ руки (з руками) залєзовац -зуєм нєзак. заломити рукама заглибљавати се заламац ше -мем ше зак. 1. залєт х. з розл. знач. залет (нє цалком ше зламац) заломити се; залєтни -а -е залетни 2. (о оловку клайбаса) сломити се; залєтнїк х.: ¤ буц як ~ (буц заламал ше ми клайбас сломио сам одруцени, занєдзбани) бити у срце оловке, сломило ми се срце запећку, бити пети точак у колима оловке; 3. прен. беш. (знайсц дакого) залєтовац -туєм нєзак. 1. (о заломити се, пасти у део шнїгу) провеjавати; шнїг залєтує залапенє с. захват; снег провеjава; 2. (скруцовац лїво- хирурґийне ~ хируршки захват право у швидкосци – о санкох и под.) залапени -ного х. заробљеник заносити се час лево час десно, залапенїцки -а -е заошиjавати се; санки за коньми заробљенички залєтовали санке су се за коњима залапиц -им зак. 1. (часц маси заносиле час лево час десно з руку, судзину и др.) захватити; залєтовац ше -туєм ше нєзак. заграбити; 2. закачити, окрзнути; 3. оп. залєцовац ше а) заузети, освојити; запленити; б) залєциц ше -им ше зак. прен. (зарабровац) заробити; 5. (о залетети се чувствох) обузети залєцовац ше -цуєм ше нєзак. залапйовац -пюєм и залапяц залетати се -ям нєзак. 1. захватати; залиґотац ше -ам ше зак. заграбљивати; 2. а) заузимати, заст. залаштити (се) освајати; заплењивати; б) залїв х. залив, затон заробљавати; 3. (о чувствох) залївац -ам зак. заливати, обузимати залевати заласкотац -ам зак. залїваци -а -е и залївни -а -е заголицати (благим додиром) заливни; ~ система заливни систем залац ше -аєм ше зак. зарећи залївчок -чку/-чка х. дем. се, заклети се мањи залив, затонић, затока залеґиньчиц (ше) -им (ше) залїзац ше -їжем ше зак. зак. замомчити (се) (гладко ше зачесац) зализати се залеґиньчовац (ше) -чуєм залїпиц (ше) -им (ше) зак. (ше) зак. нєзак. замомчавати (се) залепити (се) залєгнуц -нєм зак. 1. (закриц залїпйовац (ше) -пюєм (ше) зоз собу) прекрити, преплавити; нєзак. залепљивати (се) маса народу залєгла поля маса залїсцавени -а -е лиснат; народа је преплавила поља; 2. прен. олистао притиснути; велька криза нас залїчиц (ше) -им (ше) зак. залєгла велика криза нас je залечити (се), зацелити (се) притиснула; 3. беш. (буц залїчовац (ше) -чуєм (ше) достаточни, вистац) залегнути, нєзак. залечивати (се), зацељивати залећи, бити довољан; мала плаца (се) ци нє залєгнє мала плата ти неће залог х. и залога ж. залог, залећи залога; нєрухоми ~ непокретни залєговац -гуєм нєзак.: ~ жем залог; вжац/брац до залогу поль., статк. (ноцовац з овцами на узети/узимати у залог полю же би ше гноєла жем) торити залоговац -гуєм нєзак. заст. узимати у залог заблатити (се); б) (од роси) смочити залогов(и) -а -о/-е оп. заложни (се) залоєни -а -е: залоєни шмати залядзени -а -е залеђен масна, лоше опрана одећа; залоєни залядзиц (ше) -им (ше) зак. власи масна, лоше опрана коса заледити (се), замрзнути (се) заложени -а -е (груби, целати) залядзовац (ше) -дзуєм (ше) крупан нєзак. залеђивати (се), замрзавати заложиц -им зак. 1. (дац до (се) залогу) заложити; ~ маєток залярмац -ам зак. повикати, заложити имање; 2. а) (заградзиц залармати доступ ґу дачому) заградити; ~ з заляц -лєєм зак. 1. залити; 2. древом уход заградити брвном улаз; поплавити; рика заляла велї 3. заст. основати; ¤ валали река jе поплавила многа заложиц/закладац зваду села заподенути/заподевати свађу; ~ зальомпани -а -е експр. jако фундаменти поставити темеље каљав, укаљан, заблаћен, запрљан; заложиц ше -им ше зак. 1. а) jако мокар, смочен добре ше заложиц (нависциц добри зальомпац (ше) -ам (ше) резултат) заприличити; кукурица експр. jако (се) укаљати, заблатити, ше добре заложела кукуруз jе запрљати; jако (се) смочити заприличио; б) (мац добри або замакац -ам нєзак. (о брадлу нєдобри початок) почети, изгледати, слами, шена и под.) закисивати, наговештавати, заприличити; тераз закишњавати, прокишњавати; го уж нє так болї як ше заложело кукуричанку треба поскладац до сад га више не боли тако како jе копох же би нє замакала почело; 2. (за дацо – зробиц кукурузовину треба сложити у купе напруженє) заложити ше да не закисуjе; нєровно одпилєне залоїц ше -їм ше зак. постати древо на дижджу замака и гнїє jако мастан (о одећи, коси и сл.) неравно одсечено дрво на киши заложни -а -е заложни закисуjе и труне залоньски -а -е преклањски замали -а -е jако мали; сувише залоньским присл. преклане мали залопотац -ам и залопоциц замало присл. jако мало; -им зак. залупати сувише мало залотяц (ше) -ям (ше) зак. оп. замалтеровац -руєм зак. залюштац (ше) замалтерисати, горв. зажбукати залупац и залупкац -ам зак. замалючка присл. замалена, залупати jош као дете; ~ страцел родичох залюбени -ного х. 1. заљубљен; jош као дете изгубио jе родитеље 2. (до дачого) заљубљеник замамунєни -а -е омамљен; залюбенїк х. оп. залюбени (2) обезумљен, помућене памети; залюбиц ше -им ше зак. (до залуђен дакого/дачого) заљубити се замамунїц -їм зак. омамити; залюбйовац ше -бюєм ше обезумити кога, помутити коме нєзак. заљубљивати се памет; залудити кога залюбююци -а -е заљубљив замантулїц -їм зак. завитлати, залюштани -а -е 1. каљав, зафрљачити, бацити далеко укаљан, запрљан, заблаћен; 2. (од замарзац -ам нєзак. 1. зепсти, роси) мокар, смочен; ¤ ~ як швиня мрзнути, промрзавати; 2. смрзавати jако укаљан, заблаћен се залюштац (ше) -ам (ше) зак. замарзнути -а -е 1. озебао, а) закаљати (се), запрљати (се); промрзао; 2. смрзнут  замарзнуц -ржнєм зак. I замерац -ам нєзак. замирати; ~ од нєпрех. 1. смрзнути се, озепсти; страху замирати од страха промрзнути; барз сом замарз на замервенє с.: ~ черевох мед. тей жими смрзох се на овој замршеност црева хладноћи; 2. (залядзиц ше) смрзнути замервени -а -е запетљан, замршен се; замрзнути (се); Дунай тей жими замервенїско с. збрка замарзнул Дунав се те зиме замервеносц ж. замршеност, замрзнуо; II прех. замрзнути, запетљаност смрзнути; ¤ ~ кредит банк. замервиц (ше) -им (ше) зак. замрзнути кредит замрсити (се), запетљати (се) замарзовац -зуєм нєзак. замрзавати замервйовац (ше) -юєм (ше) зак. замарзовач х. замрзивач замрсивати (се), запетљавати (се) замарти -а -е замрли; закржљао замержачиц ше -им ше зак. замаскирац (ше) -ам (ше) и замрзети се (на дуго време, траjно) замасковац (ше) -куєм (ше) зак. замержиц -им зак. замрзети замаскирати (се) замасцени -а -е замержиц ше -им ше взаєм. повр. умазан, упрљан замрзети се замасциц -им зак. 1. умазати, замерковани -а -е 1. дїєприкм. од упрљати; замазати; 2. замалтерисати, замерковац; 2. (хтори прицагує увагу) горв. зажбукати; ¤ ~ дакому очи оп. запажен зашлєпиц дакому очи (под око) замерковац -куєм зак. запазити, замасциц ше -им ше зак. уочити умазати се, упрљати се; замазати се замерковйовац -вюєм нєзак. замах х. замах запажати, уочавати замахайле и замахайло с.: ¤ замертвиц -им зак. I прех. седме ~ 1. последња рупа на свирали, (дочасно зробиц мертвим) умртвити; нико и ништа, тринаесто прасе; 2. II нєпрех. обамрети, утрнути; од (нїяка родзина) ни род ни помозбог, вдереня му замертвела рука од чорбине чорбе чорба ударца му jе обамрла рука замахац -ам зак. замахати замесц -ецем зак. помести, замахнїк х. техн. замајац; ~ мотора почистити замајац мотора заметац -ам нєзак. мести, замахнуц -нєм зак. замахнути чистити (метлом); ¤ ~ з даким, замахнуце с. 1. замах; 2. (з веслом) махац з даким як зоз стару метлу завеслај (робиц, вирабяц з даким як ше сце) замаховац -хуєм нєзак. замахивати; поигравати се с киме, окретати кога завитлавати око малог прста замачац (ше) -ам (ше) зак. замочити заметач х. чистач; ~ улїцох (се) чистач улица замена ж. замена; ~ квартеля заметачка ж. чистачица замена стана; ~ бавячох замена играча замешка ж. кул. качамак, заменїк х. заменик палента, горв. жганци; ◊ заменїц (ше) -їм (ше) зак. заменити кромпльова ~ кул. кромпир са (се) подметом (сладак или слан) (в.); заменка ж. оп. замена печена ~ кул. запечен качамак; ¤ ту заменлїви -а -е заменљив, замењив ци Юло (Марйо, Петре итд.) ~ оп. заменовнїк х. ґрам. заменица под циберей заменовнїцки -а -е ґрам. замикац (ше) -ам (ше) нєзак. заменички, заменични закључавати (се) заменююци -а -е оп. заменлїви замик-мик дзец. закључано jе заменьовац (ше) -нюєм (ше) зак. замилїц -їм зак. збунити (кога замењивати (се) у рачунању и сл.)  замилїц ше -їм ше зак. замолжени погрешити (у рачунању и сл.) замолгавиц (ше) -им (ше) зак. замило присл. (барз мило): ~ оп. замолжиц (се) ми робиц у заградки уживам да замолговач х. замагљивач радим у башти замолговйовац (ше) -вюєм замишац -ам зак. умешати (ше) нєзак. оп. замолжовац (ше) замишац ше -ам ше зак. замонашиц ше -им ше зак. умешати се замонашити се, закалуђерити се замишиц -им зак. замесити; ~ замондяц -ям зак. почети цесто замесити тесто неразумљиво говорити, замишовац -шуєм нєзак. забркљачити, замрмљати месити, замешивати заморски -а -е заморски замка ж. замка замотац (ше) -ам (ше) зак. замкнуц (ше) -нєм (ше) зак. замотати (се) закључати (се) замотовац (ше) -туєм (ше) зак. замлада и замладу присл. у замотавати (се) младим годинама, док jе човек млад замоцнєти -а -е 1. (хтори замлєти -а -е онесвешћен замоцнєл) оjачао, оjачан; 2. прен. замлєтосц ж. оп. замлєце имућан замлєц -єєм зак. онесвестити замоцнїц -нєєм и -їм зак. 1. се, пасти у несвест ојачати, оснажити; 2. прен. ојачати, замлєце с. несвестица, несвест обогатити се замлодзени -а -е верен, замравчац -чим зак. замаукати, заручен замијаукати; маукнути, мијаукнути замлодзиц ше -им ше зак. замрачени -а -е ошамућен, верити се, заручити се онесвешћен замлоєни -а -е 1. онесвешћен, замрачиц -им зак. ошамутити; обесвешћен; 2. омамљен онесвестити замлоїц -їм зак. 1. замрачиц ше -им ше зак. (од онесвестити, обесвестити; 2. пчол. и вдереня) ошамутити се; онесвестити др. омамити; ~ пчоли омамити пчеле се замлоїц ше -їм ше зак. 1. замрачовац (ше) -чуєм (ше) онесвестити се, обесвестити се, нєзак. ошамућивати (се); пасти у несвест; ~ у тим автобусу! онесвешћивати (се) да се човек онесвести у том замрец -ем зак. замрети аутобусу!; 2. омамити се замулїц -їм и замуляц -ям зак. замодлєнє с. молба; на їх ~ на замуљати, замуљити; диждж нам њихову молбу замулял ягоди киша нам jе замодлїц -їм зак. a) замолити; замуљила jагоде б) затражити замульовац -люєм нєзак. замок -мку/-мка х. замак; ¤ замуљавати, замуљивати тримац под замком (чувац скрите, замуриц -им зак. загњурити замкнуте) држати под кључем замуриц ше -им ше зак. замокнуц -нєм зак. (о слами, загњурити се; заронити шену) закиснути, прокиснути; копки замурйовац -рюєм нєзак. замокли пластови су закиснули загњуривати замолжени -а -е замагљен замурйовац ше -рюєм ше замолжиц (ше) -им (ше) зак. нєзак. загњуривати се; зарањати замаглити (се) замуровац (ше) -руєм (ше) замолжовац (ше) -жуєм (ше) зак. зазидати (ше) нєзак. замагљивати (се) замуровйовац (ше) -вюєм (ше) замолгавени -а -е оп. нєзак. зазиђивати (се)  замуркац -ам зак. замрмљати, занос прогунђати занїманє с. 1. (професия) замурцавиц -им зак. замусати; занимање; 2. занимање, бављење замазати занїмац ше -ам ше 1. замурц(к)ани -а -е мусав (професийно) занимати се, бавити се; замурц(к)ац (ше) -ам (ше) зак. 2. (з дачим) забављати се, занимати замусати (се) се замурчац -чим зак. 1. (о занїтовац -туєм зак. спец. статку) замукати; 2. (о медведзови) занитовати забрундати; 3. (о псови) зарежати занос х. занос замуцени -а -е замућен заносни -а -е заносан замуциц (ше) -им (ше) зак. занохцици ж. мн. (єд. замутити (се) занохцица) (задарта скорочка коло замуцовац (ше) -цуєм (ше) нохца) заноктице нєзак. замућивати (се) заноциц ше -им ше и заноцнїц замчок -чка х. брава ше -їм ше зак. омркнути негде; замявкац -ам и замявчац -чим понагляйме, заноциме ше на полю зак. замаукати, замијаукати пожуримо, омркнућемо на њиви занавше присл. заувек, занавек; заношиц -иц нєзак. 1. раз ~ једном заувек односити, преносити повремено занат х. беш. серб. оп. ремесло мало напред; кед копали кукурицу, (1)) та заношели и коршов з воду кад су занатхавиц -им зак. добити копали кукуруз, преносили су киjавицу, постати киjавичав повремено и балон са водом напред; занєдзбани -а -е 1. занемарен; 2. а) покривати (засипати) запостављен; 2. немаран прашином; б) (о шнїгу) завеjавати; 3. занєдзбаносц ж. 1. прен. заносити занемареност; запостављеност; 2. заношиц ше -им ше нєзак. 1. немарност заносити се, тетурати се, клатити се; занєдзбац (ше) -ам (ше) зак. 2. (з дачим) заносити се занемарити (се); забаталити (се); заношовац -шуєм нєзак. оп. запоставити (се) заношиц занєдзбовац (ше) -буєм (ше) занягац -ам зак. занемарити; зак. занемаривати (се); забатаљивати забаталити, баталити; ~ роботу (се); запостављати (се) занемарити посао занємиц -им зак. I нєпрех. занягац ше -ам ше зак. (постац нєми) занемети; II прех. занемарити се, забаталити се (зробиц нємим) занемити кога заняговац (ше) -гуєм (ше) занєсц -єшем зак. 1. однети нєзак. занемаривати (се); мало напред; занєш єй куфер ґу забатаљивати (се) авту однеси јој кофер ближе колима; заняти -а -е 1. запослен; коjи 2. а) покрити (засути) прашином, нешто ради; заузет; вон вше з дачим запрашити; б) (о шнїгу) завеjати; 3. ~ он jе увек нечим запослен, он увек (набок) занети; витор го занєс ветар нешто ради; барз є ~ , нє ма часу га jе занео; 4. прен. занети; занєсла веома jе заузет, нема времена; 2. го писня занела га песма заняти -того х. запослен(ик) занєсц ше -єшем ше зак. 1. занятосц ж. 1. запосленост; занети се, затетурати се; 2. занети се; полна ~ пуна запосленост; 2. ~ до розгварки занети се у разговор; заузетост ~ у бависку занети се у игри заняц ше -нєєм ше зак. осн. и занєшени -ного х. занесењак прен. запослити се; дзецко ше занєшеносц ж. занесеност, заняло з читаньом дете се запослило читањем заостатак заняце с. запослење заостац -анєм зак. заостати; ~ заобисц -идзем зак. заобићи у розвою заостати у развоју; ¤ ~ за заобиходзаци -а -е оп. часом заостати за временом заобиходни заотякац и заочакац -ам зак. заобиходзенє с. заобилажење, 1. (почац даяку вельку роботу): заобилазак заотякал вельку хижу почео jе да заобиходзиц -им нєзак. 1. гради велику кућу; 2. одсећи крупан заобилазити; 2. околишити комад заобиходни -а -е заобилазан; заочкац -ам зак. зацепити, по заобиходней драги заобилазним закаламити на окце путем заоштрени -а -е прен. заобиходно присл. заобилазно заоштрен заобрат х. заокрет; ~ у заоштриц (ше) -им (ше) зак. политики заокрет у политики заоштрити (се); погоршати (се) заобрацац -ам зак. завртети, заоштровац (ше) -руєм (ше) почети окретати нєзак. заоштравати (се); заобраценє с. заокрет, погоршавати (се) прекретница западац -ам зак. 1. (падац заокруглєни -а -е 1. заобљен, длугши час - о дижджу) закишити, заокругљен; 2. (о носу) затупаст окишити; западал диждж, та зме заокруглїц (ше) -їм (ше) зак. нє могли пойсц на польо закишило заоблити (се), заокруглити (се) jе, те нисмо могли отићи на њиву; 2. заокругльовац (ше) -люєм безос.: западало го сустигла га је (ше) нєзак. заобљавати (се), киша; 2. (нападац - о векшим шнїгу): заокругљивати (се) западал шнїг пао је велик снег заокружиц (ше) -им (ше) зак. западовац -дуєм нєзак. заокружити (се) упадати (у блато, снег) заокружовац (ше) -жуєм (ше) запаковац -куєм зак. нєзак. заокруживати (се) запаковати заоначиц -им зак. 1. завитлати, запалєнє с. мед. запаљење, зафрљачити; шутнути у даљину; 2. упала; ~ плюцох запаљење плућа затражити високу цену, заценити; 3. запалїви -а -е запаљив оп. заоначиц ше (1) запалїц -їм зак. 1. запалити, заоначиц ше -им ше зак. 1. упалити; ~ огень упалити ватру; ~ залетети се, почети навелико (посао кукуричанку на полю запалити преко своjих моћи и сл.); 2. а) кукурузовину на њиви; ~ пипку почети терати инат; почети се запалити лулу; 2. прен. запалити; ~ препирати, натезати; б) (з даким) масу запалити масу посвађати се запалїц ше -їм ше зак. з розл. заорац -рем зак. заорати; ~ знач. запалити се, упалити се гной заорати ђубре; ~ до цудзого запалююци -а -е оп. запалїви поля заорати у туђу њиву запалька ж. оп. запальовач заорйовац -рюєм нєзак. запальовац (ше) -люєм (ше) заоравати нєзак. запаљивати (се), упаљивати заоставац -ам нєзак. 1. (се) заостајати; 2. (о годзини) заостаjати, запальовач х. упаљач каснити; годзинка ми заостава сат запаметац -ам зак. запамтити; ми заостаје запаметаце ви мнє! запамтићете ви заостати -а -е 1. заостао; 2. мене! ометен; ~ у розвою ометен у развоjу запановац -нуєм зак. заостаток -тку/-тка х. завладати, загосподарити  запановйовац -вюєм нєзак. запечени -а -е запечен; ~ жем завладавати запечена земља запара ж. запара, спарина запечетовац -туєм зак. заст. запарац -рем зак. запарати оп. запечатовац запариц -им зак. запарити запечиц (ше) -чем (ше) зак. запариц ше -им ше зак. запећи (се) упарити се, ужегнути се; шено нє запивац -ам нєзак. пити (уз треба грабац влажне же би ше нє jело); заливати (ракиjом, вином); запарело сено не треба купити пиjуцкати влажно да се не би упарило; кед запилїц -їм зак. запилити цесто блїзко при пецу, та ше запилькац -ам зак. зарадити запари ако jе тесто близу пећи, оно кликерањем се упари запильовац -люєм нєзак. запарйовац -рюєм нєзак. засецати (тестером) запаравати, запаривати запинац -ам нєзак. запињати запарладжиц и запарлажиц запирскац (ше) -ам (ше) зак. -им зак. запарложити запрскати (се), попрскати (се) запас х. залиха запирсковац (ше) -куєм (ше) запасани -а -е упасан зак. запрскивати (се) запасац -пашем зак. упасати; ~ запис х. запис кошулю упасати кошуљу записани -а -е: записане запасац ше -ашем ше зак. дакому суђено jе некоме упасати се; запаш ше упаши се записац -ишем зак. 1. запасовац (ше) -суєм (ше) записати, забележити; ~ датум нєзак. упасивати (се) записати датум; 2. (унєсц до списку) запатрац ше -ам ше нєзак. уписати; ~ дзецко до школи уписати загледавати се дете у школу запатриц -им зак. 1. сагледати; записац ше -ишем ше зак. таки є високи, нє мож го запатриц уписати се; ~ до школи уписати се у тако jе висок, не можеш га сагледати; школу 2. угледати, препознати; медзи велїм записка ж. записка, забелешка шветом запатрел приятеля међу запискац -ам зак. засвирати (о мноштвом света угледао jе приjатеља сирени, пиштаљки) запатриц ше -им ше зак. 1. записнїк х. записник; водзиц ~ загледати се; 2. забленути се, водити записник заблејати се, забуљити се записнїцки -а -е записнички запах х. 1. мирис; 2. задах записнїчар х. записничар запахнуц -нєм нєзак. записовац -суєм нєзак. 1. замирисати записивати, бележити; 2. (уношиц до запенїц ше -їм ше зак. осн. и списку) уписивати прен. запенити се, запенушати се записовац ше -суєм ше нєзак. заперац (ше) -ам (ше) зак. уписивати се затварати (се) записовач х. записивач запестриц ше -им ше зак. запитац -ам зак. заст. 1. зашаренити се затражити, заискати, замолити; 2. запесцов(и) -а -о/-е: ~ часц тражити одређену цену за робу руки запешће запитац ше -ам ше (дакого) запетка ж. потпетица, штикла зак. заст. упитати; запитал ше запечатовац -туєм зак. єдного чловека дзе ту пошта запечатити упитао jе jедног човека где jе овде запечатовйовац -вюєм нєзак. пошта запечаћавати, запечаћивати запитовац -туєм нєзак. тражити, искати, молити заплющац -им зак. запихац -ам нєзак. 1. (до запљуштати дачого) завлачити, увлачити; заплянтац ше -ам ше зак. забадати; забијати; 2. (за дацо) затетурати се затицати, задевати запнуц -нєм зак. запети запихац ше -ам ше нєзак. заповедани -а -е церкв. завлачити се, увлачити се; забадати заповедан; ~ швето заповедан се; забијати се празник запиц -иєм зак. 1. залити; заповедац -ам нєзак. беш. печене месо запили з вином печење заповедати, наређивати (оп. су залили вином; 2. пропити розказовац (1)) запищац -им зак. запиштати; заповид х. 1. рел. заповед, запискутати заповест; дзешец заповиди десет запията ж. оп. запята заповеди; 2. (завит) завештање заплакани -а -е уплакан заповидани -а -е оп. заплакац -лачем зак. заплакати заповедани заплатац -ам зак. закрпити заповиднїк х. заповедник заплациц -им зак. платити, заповиднїцтво с. заплатити; ~ рахунок платити рачун заповедништво заплашиц -им зак. заплашити заподзец -дзеєм зак. заплєнїц -їм зак. запленити (затрациц) денути; дзе сом заподзел заплєньовац -нюєм зак. ключи? куд сам денуо кључеве? заплењивати заподзец ше -дзеєм ше зак. (1. заплєсц -єцем зак. 1. заплести; затрациц ше; 2. склонїц ше) денути ~ варґочи заплести плетенице; 2. се; дзе ше ми заподзел мобилни? заплести, запетљати куд ми се део мобилни?; лєє диждж, заплєсц ше -єцем ше зак. 1. а я нє знам дзе ше заподзец лиjе заплести се, 2. заплести се, киша, а jа не знам куд да се денем запетљати се запожнєнє с. закашњење, заплєт х. лит. заплет; ~ задоцњење романа заплет романа запожнїц -їм зак. закаснити, заплєтац -ам нєзак. 1. задоцнити заплитати, заплетати; 2. заплитати, запожньовац -нюєм нєзак. заплетати, запетљавати; ¤ ~ з язиком закашњавати, задоцњавати заплитати језиком; ~ з ногами (о заполнєти -а -е испуњен; сала пияному и под.) оп. под нога ~ до остатнього места сала jе заплєтац ше -ам ше нєзак. 1. испуњена до последњег места заплитати се, заплетати се; 2. заполнїц -їм зак. испунити, заплитати се, заплетати се, попунити запетљавати се заполньовац -нюєм нєзак. заплївац -ам зак. 1. запливати; испуњавати, попуњавати 2. (на ладї) запловити запор х. 1. пљусак; 2. летњи заплювац -ам зак. запљувати; пљусак мухи заплювали жвератко муве су запопровац -руєм нєзак. осн. и запљувале огледало прен. забиберити, горв. запаприти заплювовац -ювуєм зак. запорсток -тка х. мућак запљувавати започац -чнєм зак. 1. (дацо заплюскац -ам зак. запљускати робиц) почети, започети; 2. (зваду и заплюсковац -куєм нєзак. под.) започети, заподенути запљускивати започац ше -чнєм ше зак. заплюснуц -юшнєм зак. (почац) почети; 1929. рок ше запљуснути започал з вельку жиму 1929. година jе почела са великом зимом запрац -перем зак. засути започинац -ам нєзак. 1. пљуском (тако да се створи почињати, започињати; 2. покорица) започињати, заподевати запращац -щим зак. заправа ж. рам (слике) запраштати, затрештати заправиц -им зак. 1. (слику и запращковац -куєм зак. под.) урамити; 2. (заврец отвор) а) запрашити (замуровац) зазидати; б) затворити; запревац -ам нєзак. венути, заградити; поправити; ~ дзиру на спарушавати се прощу затворити отвор на тараби; 3. запредац -ам зак. (зрадзиц) ~ заправку кух. замесити квасно издати; ~ свой народ издати своj млеко народ заправка ж. кух., пож. квасно запрепасценє с. запрепашћење млеко запрепасциц -им зак. 1. заправяц -ям нєзак. 1. (слику и упропастити; 2. (барз нєсподзивац) под.) урамљивати; 2. (заверац запрепастити, пренеразити, згранути отвор) а) зазиђивати; б) затварати; запрепасциц ше -им ше зак. 1. заграђивати; поправљати; 3. кух. упропастити се; 2. (барз ше замешивати квасно тесто нєсподзивац) запрепастити се, запрага ж. запрега; коньска ~ пренеразити се, згранути се коњска запрега запрепасцовац (ше) -цуєм запрагни -а -е запрежни; ~ (ше) нєзак. 1. упропаштавати (се), превозка запрежно возило упропашћивати (се); 2. запрагнуц (ше) -нєм (ше) зак. запрепашћивати (се), пренеражавати упрегнути (се) (се), зграњавати (се) запраговац (ше) -гуєм (ше) запрепасцуюци -а -е нєзак. упрезати (се) запрепашћујући запражени -а -е запржен; ~ запрец¹ -ем зак. затворити юшка кул. запржена чорба, чорба са запрец² -еєм зак. свенути, запршком спарушити се запражиц -им зак. 1. (єдло) запрец ше -ем ше зак. запржити, ставити запршку; 2. прен. затворити се забиберити, запржити; ¤ ~ дакому запречиц -им зак. заст. запржити коме чорбу, скувати коме забранити; спречити кашу, замесити коме колач запречовац -чуєм нєзак. заст. (гибаницу, погачу) 1. бранити; спречавати; 2. не слагати запражка ж. запршка; ¤ буц се, не одобравати варешка у каждей запражки, заприповедац -ам зак. вшадзи ше винайсц (вшадзи задржати кога разговором вистарчиц) як варешка у заприповедац ше -ам ше зак. запражки, буц у каждей мачанки ~ запричати се бити у свакој чорби мирођија, бити запровадзиц -им зак. 1. сваке пећке жарило (свакој врећи отпратити кога на делу пута; закрпа, сваком лонцу заклопац) запровадзим це дакус, бо ноц запражовац -жуєм нєзак. отпратићу те мало, јер је ноћ; 2. запрживати завести, спровести; увести; запратац -там зак. запослити, спровести у дело; ~ порядок упослити; наредити коме да уради завести ред; ~ нови календар нешто; запратала мужа помивац увести нови календар судзину запослила је мужа прањем запровадзовац -дзуєм нєзак. 1. посуђа, наредила jе мужу да опере отпраћати кога на делу пута; 2. посуђе заводити, спроводити; уводити  запупкациц -им зак. угоjити натерати на тежак рад се, добити трбух зарабяц -ям нєзак. зарађивати запупчиц -им зак. 1. зараженє с. мед. мождани удар, закалемити; 2. (почац гонїц пупча – шлог о древох) запупети, запупољити заражени -а -е 1. шлогиран; 2. запутац -ам зак. а) сапети, беш. (з хороту, з гобийом и под.) спутати; ~ коња сапети коња; б) ~ заражен (оп. обрани) коня за ногу (привязац му наручок заражиц -им зак. 1. безос. мед.: за предню ногу под колєном) заражело го шлогирао се; 2. беш. уколенчити коња (в.) заразити (оп. обрац ше) запутац ше -ам ше зак. заражиц ше -им ше зак. беш. запетљати се заразити се (оп. обрац ше) запуткац -ам (дакого) зак. коц. заражовац -жуєм нєзак. 1. подвалити коме (ради шале) безос. мед. шлогирати; 2. беш. запутковац -куєм (дакого) зараживати, заражавати (оп. оберац нєзак. коц. подваљивати коме (ради ше) шале) зараза ж. беш. зараза (оп. запухнути -а -е отечен, натечен обераца хорота) заразни -а -е беш. заразан (оп. запухнуц -нєм зак. отећи, обераци) натећи зарайбац -бем зак. запрати; запучиц -им зак. пригњечити зарайбала замасцени рукав (делимично) запрала је испрљан рукав запущени -а -е запуштен; зарайбовац -буєм нєзак. занемарен запирати запущиц (ше) -им (ше) зак. зарайдац ше -ам ше зак. запустити (се); занемарити (се) напунити гаће запущовац (ше) -щуєм (ше) зарамиковац -куєм зак. зак. запуштати (се); занемаривати заоквирити, уоквирити (се) заранковац -куєм зак. и нєзак. запшевац -ам нєзак. ридк. оп. фриштиковац закржљавати заранок -нку/-нка х. ридк. оп. запшети -а -е закржљао фриштик запшетосц ж. закржљалост зарастац -ам нєзак. зарастати запшец -еєм зак. закржљати зараховац -хуєм зак. запята ж. ґрам. запета, зарез зарачунати, урачунати зарабиц -им зак. (зробиц зараховйовац -вюєм нєзак. рабом) учинити робом зарачунавати, урачунавати зарабйовац -бюєм нєзак. зарвац -вем и зарвец -ем зак. чинити робом, претварати у роба окрзнути; закачити зарабровани -а -е 1. коjи много зареготац ше -ам ше зак. ради; коjи ради тежак посао, зацерекати се притиснут тешким послом; уж як зарегочац -чим зак. хлапец бул зарабровани већ као зањиштати; зарзати дечак jе радио тешке послове; 2. а) зарез х. и зарезане -ного с. (залапени у войни) заробљен; лаґер (зарезане место) зарез за зараброваних заробљенички зарезани -а -е: ¤ спац (заспац) логор; б) зарабровани -ного х. як зарезани спавати (заспати) као заробљеник заклан зарабровац -руєм зак. 1. зарезац -ежем зак. 1. заклати; ~ (залапиц у войни) заробити; 2. куру заклати кокошку; 2. засећи, притиснути тешким послом, зарезати  зарезац ше -ежем ше зак. 1. туга (до дачого – урезац ше) засећи се, зармуциц (ше) -им (ше) зак. зарезати се; 2. заклати се растужити (се); ожалостити (се), зарезовац (ше) -зуєм (ше) ражалостити (се) нєзак. засецати (се), зарезивати (се) зармуцовац (ше) -цуєм (ше) зареканє с. заклетва; нєзак. растуживати (се); заклињање ожалошћивати (се), ражалошћивати зарекац ше -ам ше нєзак. (се) заклињати се, зарицати се; зарнасти -а -е зрнаст заветовати се зарнати -а -е зрнат; ~ чутка зарекнуц ше -нєм ше зак. 1. зрнат клип заклети се, зарећи се; заветовати се; зарно с. 1. зрно; 2. збир. жито, 2. заст. (дакого/дачого и од житарица; ~ уж покошене житарице дакого/дачого) одрећи се су већ покошене заренко с. дем. зрнце; ◊ заробени -а -е 1. (уробени) кревово заренка биол. крвна зрнца упослен; 2. ~ з роботу заузет послом зарепиц ше -им ше зак. 1. (о заробиц -им зак. зарадити; ~ за репику) закачити се; репик ше му хлєб зарадити за хлеб зарепел на шмати чичак му се заробиц ше -им ше зак. закачио за одело; 2. прен. а) (заглїбиц ше до роботи) зарадити се заподенути, први почети (свађу, заробок -бку х. зарада тучу, подваљивање и сл.); б) (до заровня ж. зараван жени) зачикнути; зарепел ше до зарод х. и зародок -дку/-дка х. нєй зачикну jе биол. заметак; клица заривац (ше) -ам (ше) нєзак. 1. зароснути -а -е зарастао (заджобовац (ше)) заривати (се), зароснуц -ошнєм зак. зарасти; забадати (се); 2. (запихац (ше)) заградка заросла з коровчом заривати (се), забијати (се), башта је зарасла у коров; рана завлачити (се) заросла рана је зарасла заринявиц -им зак. постати зарост х. густиш, честар путњичав, штрокав зарубац -бем зак. засећи заринявени -а -е путњичав, (секиром) штрокав зарубиц -им зак. (орубиц) зарипац -пем зак. загрепсти порубити зарисовац -суєм зак. (одредзиц зарубйовац -бюєм нєзак. смисел) зацртати; ~ драгу зацртати (орубйовац) порубљивати пут зарубовац -буєм нєзак. зариц -иєм зак. 1. (заджобнуц) засецати (секиром) зарити, забости; 2. (захпац) зарити, заруки мн. веридба, заруке забити, завући; зарил главу до заруцац -ам зак. затрпати заглавка забио је главу у јастук; ¤ ~ (бацањем) нож до шерца забости нож у срце заруцени -а -е забачен, зариц ше -иєм ше зак. 1. забитан; ~ валал забачено село (заджобнуц ше) зарити се, забости заруценїско с. забит, забачено се; 2. (захпац ше) зарити се, забити место се, завући се заруциц -им зак. 1. забацити, заричац -чим зак. зарикати завалити; ~ калап назадок завалити зарйованє с. зрачење шешир; 2. (преруциц на себе шмату) зарйовац -юєм нєзак. зрачити огрнути се; заруцела хустку на себе зарйочка ж. дем. зрачак; ¤ ~ огрнула се марамом; 3. (терху на надїї зрачак наде плєцо) забацити, запртити; 4. зармуток -тку/-тка х. жалост, (преруциц або преложиц набок): а) ~ парток (преруциц часц партка ше зак. усахњивати набок же би ше напр. нє забрудзел) засицени -а -е засићен забацити стоњак; б) ~ коч засиценосц ж. осн. и прен. (преложиц задок коча набок) занети засићеност кола; 5. (циґонь до води) забацити, засициц (ше) -им (ше) зак. бацити; 6. (дац други напрям) осн. и прен. заситити (се) заошијати, занети засицовац (ше) -цуєм (ше) заруцовац -цуєм нєзак. 1. нєзак. осн. и прен. засићивати (се) (закривац, загребовац) затрпавати, засичац -чим зак. засиктати; забацивати, заметати; 2. забацивати, зашиштати пртити; ~ мех на хрибет забацивати заскаковац -куєм нєзак. џак на леђа; 3. (преруцовац на себе скакутати; пес заскакує опрез ґазди шмату) огртати се; 4. (циґонь) пас скакуће пред газдом забацивати, бацати; 5. (давац други заскинчац -чим зак. 1. напрям) заошиjавати, заносити; 6. ~ заскичати; 2. оп. зафинкац коч (прекладац задок коча набок) заскочиц -им зак. заносити кола (нєсподзивац) заскочити, затећи заруцовачка ж. (хустка засладзиц (ше) -им (ше) зак. хтора ше заруцує на плєца) огртало засладити (се) (в.), вунена марама засладзовац (ше) -дзуєм (ше) зарученє с. оп. заруки нєзак. заслађивати (се) заручени -а -е верен засланяц -ям нєзак. 1. заручини мн. ридк. оп. заруки заслањати; заклањати; засењивати; заручиц (ше) -им (ше) зак. 2. застирати верити (се), заручити (се) заслонїц -їм зак. 1. заслонити; заручнїк х. вереник, заручник заклонити; засенити; ~ дакому заручнїца ж. вереница, попатрунок заклонити коме видик; заручница 2. застрети заручнїцки -а -е веренички, заслуга ж. заслуга заручнички; ~ персцень заручнички заслуговац -гуєм нєзак. ридк. прстен оп. заслужовац заручовац (ше) -чуєм (ше) заслужиц -им зак. 1. а) нєзак. верити (се), заручивати (се) (заробиц) зарадити, заслужити; б) заря ж. зрак; слунково зарї зарадити као слуга; 2. (достац по сунчеви зраци заслуги) заслужити; завредети; ~ заряш х. ист. "зарjаш" (члан кару заслужити казну или присталица Културно- заслужни -а -е заслужан просветног савеза jугословенских заслужовац -жуєм нєзак. 1. Русина 1934–1941) (зарабяц) зарађивати, заслуживати; засадзиц -им зак. засадити 2. (доставац по заслуги) засадзовац -дзуєм зак. заслуживати; завређивати засађивати заслупнути -а -е запањен, засановац -нуєм (дакому) зак. запрепашћен, забезекнут, позавидети коме, из зависти пренеражен пожелети коме зло заслупнуц -нєм зак. I прех. засиданиє с. заст. седница запањити, запрепастити, засипац -пем зак. 1. засути; пренеразити; II нєпрех. запањити се, затрпати; 2. (з пращком) запрашити запрепастити се, пренеразити се засиповац -пуєм нєзак. 1. заслупйовац -пюєм зак. I засипа(ва)ти; затрпавати; 2. (з прех. запањивати, запрепашћивати; пращком) запрашивати II нєпрех. запањивати се, засихац -ам и засихац ше -ам запрепашћивати се  заслупююци -а -е запањујући застановяц (ше) -ям (ше) заслутнїц -нєєм и -їм зак. нєзак. заустављати (се) укочити се, парализовати се застановяци -а -е 1. зауставни; засмачени -а -е зачињен ~ сиґнал зауставни сигнал; 2. засмачиц -им зак. зачинити; ~ заустављив юшку зачинити супу застануц -нєм зак. застати засмачовац -чуєм нєзак. застарани -а -е забринут; ¤ зачињавати (застарани, задумани) як Жид у засмолїц -їм зак. засмолити празним дутяну оп. под дутян засмуцени -а -е тужан, застарано присл. забринуто ожалошћен; потиштен застараносц ж. забринутост засмуциц (ше) -им (ше) зак. застарац ше -ам ше зак. растужити (се); ожалостити (се) забринути се засмуцовац (ше) -цуєм (ше) застараюци -а -е нєзак. растуживати (се); забрињаваjући ожалошћивати (се) застарени -а -е застарео заснованосц ж. заснованост застареносц ж. застарелост засновац -нуєм зак. засновати; застариц -им зак. застарити, ~ свойо становиско на фактох застарети; длуство застарело дуг је засновати своје становиште на застарео чињеницама застарйовац -рюєм нєзак. засновйовац (ше) -вюєм (ше) застаревати нєзак. заснивати (се) застаровац -руєм нєзак. заспац зашпим зак. заспати; ¤ забрињавати ~ з вичним сном заспати вечним застац -анєм зак. затећи, сном; ~ як зарезани (мертви) застати; застал го дома затекао га je заспати као заклан (као мртав, као код куће; застала ю ноц затекла jу jе клада, као топ) ноћ застава ж. застава, барјак; ◊ застиднуц ше -нєм ше зак. оп. била ~ бела застава; ~ на пол копиї стиднуц ше застава на пола копља; заджобнуц застой х. застој; продукцийни заставу (як знак побиди) забости ~ производни застој заставу застранїц -їм зак. застранити заставанє с. 1. дїєсл. мен. < застраньовац -нюєм нєзак. заставац; 2. застанак застрањивати заставац -ам нєзак. I прех. застрашиц -им зак. затицати, застајати; II нєпрех. застрашити, заплашити, уплашити (застановяц ше) застаjати застрашовац -шуєм нєзак. заставиц -вим зак. заст. (дац застрашивати, заплашивати, до залогу) заложити плашити заставка ж. 1. дем. заставица; застрашуюци -а -е преходна ~ прелазна заставица; 2. застрашујући заст. опклада застрец (ше) -ем (ше) зак. заставнїк х. заставник, застрети (се) барjактар застригнуц -нєм зак. засећи, заставяц -ям нєзак. заст. застрићи (давац до залогу) залагати застрикац -ам зак. жигнути, застановиц (ше) -им (ше) зак. стрецнути зауставити (се) застругац -ам зак. 1. застановйовац (ше) -вюєм заоштрити, зашиљити; 2. (клайбас) (ше) нєзак. оп. застановяц (ше) зарезати застановка ж. застој заструговац -гуєм нєзак. 1. заоштравати, зашиљавати; 2. в) (слами под статок) настрети; 2. ~ (клайбас) зарезивати посцель наместити кревет после заструговаче с. и спавања заструговачка ж. зарезач засцелїц ше -їм ше зак. застукац -ам зак. застењати зарасти у коров; раширити се по заступанє с. заступање површини (о корову) заступац -ам нєзак. 1. засцельовац -люєм нєзак. 1. заступати; ~ дачийо интереси покривати; заклањати; густи шнїг заступати нечије интересе; 2. засцельовал видокруг густ снег jе штитити, бранити, узимати у заклањао видик; 2. ~ посцель заштиту; 3. заст. замењивати намештати кревет после спавања заступац ше -ам ше (за засцельовац ше -люєм ше дакого/дацо) нєзак. оп. заступац (2) нєзак. зарастати у коров; ширити се заступиц -им зак. 1. заступити; по површини (о корову) 2. (за)штитити, (од)бранити, узети у засцигнуц -нєм зак. 1. стићи, заштиту; анї зоз словом го нє успети; нє засцигнул шицко заступели ни једном речи га нису поробиц ниjе стигао све да уради; заштитили; мацерова длужносц ~ лємцо засциг убегнуц нука кед дзивку мајчина дужност је да штити почал диждж тек jе успео да утрчи ћерку; 3. заст. заменити; мацер унутра кад jе почела киша; 2. затећи; нїхто нє може ~ дзецом маjку нико твоя телеграма ме нє засцигла не може да замени деци дома твоj телеграм ниjе ме затекао заступиц ше -им ше (за код куће; 3. сустићи; засцигло их дакого/дацо) зак. оп. заступиц (2) нєщесце сустигла их jе несрећа заступнїк х. заступник затаєни -а -е 1. дїєприкм. од заступнїцки -а -е заступнички затаїц; 2. притаjен заступнїцтво с. заступништво затаїц -їм зак. I нєпрех. заступовац -пуєм нєзак. оп. (знєвериц) заказати, затајити; заступац (2) затаєло його знанє заказало је засукац (ше) -ам (ше) зак. његово знање; II прех. 1. а) (скриц) засукати (се), увртети (се); запрести затаjити; ~ правду затајити истину; (се) б) одрећи се; ~ свойо походзенє засуковац (ше) -куєм (ше) одрећи се свога порекла; 2. нєзак. засукивати (се), увртати (се); проневерити запредати (се) затайовац -юєм нєзак. I засушиц -им зак. пресахнути, нєпрех. (знєверйовац) заказивати, засушити (се); жридло засушело затајивати; II прех. 1. а) (скривац) извор је пресахнуо затајивати; б) (свою народносц и засушиц ше -им ше зак. под. ) одрицати се; 3. проневеравати (достац скорочку) засушити (се); затанцовац -цуєм зак. засушела ше крев на ноги заплесати; заиграти засушила jе крв на нози затапшац -ам зак. 1. угазити, засущац -им зак. 1. утабати; 2. изгазити (башту и сл.); 3. зашуштати, зашушкати, зашушнути; прен. заташкати, забашурити 2. (о води) зажуборити затапшовац -шуєм нєзак. 1. засхнуц -нєм и засхнуц ше утабавати; 2. газити (по башти и -нєм ше зак. осушити се; запећи се сл.); 3. заташкавати, забашуривати засцелїц -їм зак. 1. а) покрити; затачкац ше -ам ше зак. ~ цеплу заградку з гнойом покрити загегати се, затетурати се топлу леjу ђубретом; б) покрити, затварднуц -нєм зак. 1. заклонити; молга засцелєла (замоцнїц) очврснути; 2. (стварднуц ровнїну магла jе покрила равницу; ше) очврснути, стврднути се; укрутити се; 3. прен. окорети; наложити пећ; 3. поплавити; рики огрезнути затопели поля реке су поплавиле затикац -ам нєзак. 1. њиве запушавати, зачепљивати; 2. ~ облак затопиц ше -им ше зак. спуштати застор на прозору потонути; ладя ше затопела брод jе затикац ше -ам ше нєзак. 1. потонуо запушавати се, зачепљивати се; 2. затрацени -а -е осн. и прен. физиол. затварати се изгубљен затикач х. заптивач, заптивача затрациц -им зак. затурити, затилок -лку/-лка х. 1. загубити; затрацел дзешка ключи потиљак, затиљак; 2. (колони) зачеље затурио jе негде кључеве затилков(и) -а -о/-е затрациц ше -им ше зак. потиљачни, затиљни; ~ косц анат. затурити се, загубити се потиљачна кост затрацовац (ше) -цуєм (ше) затинчени -а -е 1. застиђен; 2. нєзак. затурати (се), загубљивати оп. затинчлїви (се) затинчиц ше -им ше зак. затребац -ам зак. затребати застидети се, ућутати се (обич. о затребузґац -ам зак. оп. деци) збльохтац затинчлїви -а -е а) стидљив, затрепани -а -е 1. каљав, срамежљив (обич. о деци); б) укаљан, блатњав, заблаћен; 2. кух. некомуникативан, закопчан замешен; ◊ затрепани галушки кул. затитосц ж. гојазност кашичњаци од брашна, нокле, затиц -иєм зак. угојити се, кнедле удебљати се затрепанци х. мн. (єд. затичка ж. 1. запушач, чеп; 2. затрепанєц) коц. оп. затрепани оп. затикач галушки заткани -а -е 1. запушен, затрепац -пем зак. 1. зачепљен; 2. заптивен испрљати, укаљати; 2. затрпати; ~ заткатосц ж. оп. заднутосц дакого з роботу затрпати кога заткац -ам зак. 1. запушити, послом; 3. (простор зоз стварами) зачепити; ~ уха запушити уши; ~ закрчити; 4. а) (цесто) замесити, циву зачепити цев; 2. физиол. умутити; б) (палачинки) умутити; 5. затворити; 3. ~ облак спустити (з кридлами) замахати; почети застор на прозору; ¤ ~ уста дакому ударати; 5. оп. затрепециц зачепити уста коме затрепац ше -пем ше зак. заткац ше -ам ше зак. 1. (завлачиц ше) испрљати се, укаљати запушити се, зачепити се; 2. физиол. се затворити се затрепециц -цим зак. затлєц -єєм зак. нагорети затреперити; (о шерцу) заиграти затля присл. заст. оп. дотля затреповац -пуєм нєзак. 1. зато присл. 1. (прето) зато; ~ затрпавати; 2. (простор зоз сом и пришол зато сам и дошао; 2. стварами) закрчивати; 3. (цесто) (и у злученю ~ лєм) ипак; гоч сом ше замешивати бал, я ~ [лєм] нє сцекал мада сам се затреповац ше -пуєм ше боjао, jа ипак нисам бежао;  ~ же нєзак. прљати се, каљати се злуч. зато што; вибрани є ~ є затресц (ше) -ешем (ше) зак. найлєпши изабран је зато што је затрести (се) најбољи затрец -ем зак. оп. зотрец (2) затопенє с. потонуће затрещац -щим зак. затопиц -им зак. 1. (ладю) затрештати потопити; 2. наложити; ~ до пеца затримац -ам зак. задржати  затримац ше -ам ше зак. мртвило задржати се заупокойни -а -е церкв. затримовац (ше) -муєм (ше) заупокоjени; ~ молитва заупокоjена нєзак. задржавати (се) молитва; ~ служба заупокоjена затримовка ж. задржавање служба затровац (ше) -руєм (ше) и заухов(и) -а -о/-е заушни; ~ -вим (ше) зак. затровати (се), шлїжнїк анат. заушна жлезда закужити (се) заушнїци ж. мн. мед. заушке затрубиц -им зак. затрубити зафариковац -куєм зак. затрудзиц -им зак. затрудити, заошијати се задати труда зафинкац -ам зак. закмезити, затрудзовац -дзуєм зак. заслинити затруђивати, задавати труда зафойтовац (ше) -туєм (ше) затугнуц -нєм зак. 1. зак. угушити (се), загушити (се) забрекнути, набрекнути; гордов зафоркац -ам зак. зафркати, затугнул буре је забрекло; 2. зафрктати пропрнути (в.), опрнути (в.); жем зафукац ше -ам ше зак. затугла по дижджу пропрнуло је задихати се после кише; 3. (о цесту) стврднути зафуляц -ям зак. забрљати се; кед цесто длужей стої, та (покварити) затугнє ако тесто дуже стоjи, оно се зафуркац -ам зак. (о шнїгу) а) стврдне почети веjати; б) завејати, замести затупиц -им зак. затупити; ~ зафурковац -куєм нєзак. (о мотику затупити мотику шнїгу) завејавати затупиц ше -им ше зак. зафуровац -руєм зак. затупити се засврдлати, забургијати затупйовац (ше) -пюєм (ше) захировац: анї ~ а) (дакого) не нєзак. прен. затупљивати (се) даjе гласа од себе, ни трага ни гласа затутмац ше -ам ше зак. 1. од њега; нема га ни од корова; неопажено или кришом ући негде пушком да гађаш [па нема]; б) (радити нешто и сл.); 2. ућутати се, (дацо) ни за лек, ни од корова, ни не желети одговорити на питања трага; здравей води у нас анї ~ (обич. о деци); я ше му питам, а здраве воде код нас нема ни за лек; вон ше затутмал, нє одвитує jа га вшадзи глєда ключи од авта, а їх питам, а он се ућутао, не одговара анї ~ свуда тражи кључеве од кола, а зауважиц -им зак. (пригвариц) њима ни трага приметити захихотац ше -ам ше зак. зауважовац -жуєм нєзак. закикотати (се) (пригваряц) примећивати захладзенє с. захлађење заумарти -а -е привидно мртав, захладзиц -им зак. оп. онесвешћен захладнуц (2) заумерац -ам нєзак. 1. захладзовац -дзуєм нєзак. (привидно умерац) замирати, губити захлађивати свест, падати у несвест; 2. прен. захладнуц -нєм зак. 1. озепсти; замирати захладнул озебао је; 2. захладити; заумрец -ем зак. 1. (привидно захладло захладило је умрец) замрети, изгубити свест, захлопени -а -е омужао пасти у несвест; 2. прен. замрети; захлопиц -им зак. омужати народни рух заумар народни захмариц ше -и ше зак. покрет jе замро наоблачити се заумреце с. 1. несвест, захмуриц ше -им ше зак. несвестица; губитак свести; 2. прен. љутито се намрштити  заход х. 1. (страна швета) заходно2 присл. у функц. пред. запад; 2. оп. заходзенє; ◊ ~ слунка 1. а) успут, с руке; то ми ~ то ми је заст. оп. заход (1); 2. залазак сунца; успут; б) нє ~ ми ниjе ми с пута (с Дзиви ~ Дивљи запад; Заход (жеми руке) Заходней Европи) Запад заходняк и заходняр х. заходзаци -а -е залазни; (житель Заходней Европи) западњак заходан, залазећи; ~ слунко залазеће захорени -а -е оболео, сунце болестан (већ дуже време) заходзенє с. 1. залажење; 2. захориц -реєм и -им и залазак; ~ слунка залазак сунца захоровац -руєм зак. разболети се заходзиц -им нєзак. 1. (о (теже, на дуже време) слунку, мешацу) залазити; слунко захоронка ж. заст. (дзецинска заходзи сунце залази; 2. свраћати, заградка) забавиште, дечjи вртић навраћати; залазити; ~ з драги до захпац -ам зак. 1. забости; ~ дакого свраћати с пута код кога; ◊ конарчок до жеми забости заходзи ми за нохци (премарзнути гранчицу у земљу; 2. затаћи, пальци боля у цеплим) залази ми за заденути; ~ пищалку за пас нокте заденути фрулу за појас; 3. завући, заходзиц ше -им ше нєзак. 1. увући (трациц диханє) зацењивати се; ~ од захпац ше -ам ше зак. завући шмиху (плачу, кашлю) зацењивати се, увући се се од смеха (плача, кашља); 2. (з захрамац -мем зак. захрамати, дачим) моћи бити, моћи живети без зашепати кога/чега или са киме/чиме; захранїц -їм зак. сачувати; задовољавати се, знати живети, заштитити преживљавати са наjпотребниjим; захрапиц -им зак. захркати jести оно што се има; у тей худоби захрапущиц -им зак. 1. заходзели ше з кукурицу и бундаву захрскaти; закрцати; запрштати; 2. у тоj сиромаштини преживљавали (почац на хрипацо кашляц) закрхати су jедући кукуруз и бундеву; будзем захраставиц -им зак. ше заходзиц з тима лїками док ми закрастати се лїкар други нє препише узимаћу захрибт'є с. залеђе оваj лек док ми лекар други не захрипнутосц ж. промуклост препише захрипнуц -нєм зак. заходзковац -куєм нєзак. а) промукнути (коло дакого/дачого) вртети се, захрипнуце с. оп. мотати се, врзмати се; хлапчик захрипнутосц заходзкує коло оца дечак се врти захудобнїц -їм зак. око оца; майстрове заходзкую коло осиромашити погубеного комбайна маjстори се зацагац ше -ам ше зак. врзмаjу око поквареног комбаjна; б) разврежити се, пустити вреже, (за даким/дачим) полако следити, развући се; огурки ше зацагали пратити кога/што, полако ходати за краставци су се разврежили киме/чиме; ходати (ићи) зацагнути -а -е 1. дїєприкм. од застаjкуjући; заходзковал за краву, зацагнуц (ше); 2. прен. (напнути) хтора пасла полако jе ходао за затегнут; ~ ситуация затегнута кравом, коjа jе пасла ситуација; 3. облачан, наоблачен, заходни -а -е западни; ~ витор покривен облацима; нєбо зацагнуте западни ветар; ◊ Заходна церква [з хмарами] небо jе облачно Западна црква; Заходни Славянє зацагнутосц ж. затегнутост Западни Словени зацагнуц -нєм зак. 1. (до заходно1 присл. западно дачого) завући; 2. (нацагнуц) затегнути, натегнути; ~ дроти укочиле; 2. а) (нє сцец попущиц) затегнути жице; 3. (нє попонагляц) укoпистити сe, зaкoпистити сe, бити затегнути, отегнути; ~ з плаценьом (постати) непопустљив; зацал ше и затегнути с плаћањем; 4. а) навући; нє сцел спущиц цену укопистио се ~ фиронґу навући завесу; б) и ниjе хтео спустити цену; б) прекрити; вулкан зацагнул нєбо з заинaтити сe, узјoгунити сe; зацал чарну хмару вулкан jе прекрио небо ше и нїч нє сцел одвитовац црним облаком; 5. ~ жем оп. забилїц заинатио се и ништа ниjе хтео да (3) одговори; 3. заглавити се, забити се; зацагнуц ше -нєм ше зак. 1. забости се; шекера ше зацала до (до дачого) завући се; 2. (нацагнуц твардого пняка секира се заглавила ше) затегнути се, натегнути се; 3. у тврд пањ; коса ше му зацала до (длужей потирвац) одужити се, жеми коса му се забола у земљу отегнути се, потраjати; шеячка ше зацвенкац -ам зак. 1. (зоз зацагла сетва се отегла; 4. прен. (о зубами) зацвокотати; 2. (о риби) одношеньох) затегнути се; 5. а) загристи навући се; прекрити се; зацагли ше зацемнїц -їм зак. оп. зацмиц чарни хмари, нєбо ше зацагло з зацемнєнє с. оп. зацменє чарнима хмарами навукли су се зацемньовац -нюєм (ше) (небо су прекрили) црни облаци; б) нєзак. затамњивати превући се; рана ше зацагла зоз заценїц -їм зак. (запитац скорочку рана се превукла одредзену цену) заценити покожицом заценьовац -нюєм зак. (питац зацаговац -гуєм нєзак. 1. (до одредзену цену) зацењивати дачого) завлачити; 2. (нацаговац) зацерпнуц -нєм зак. 1. затезати, натезати; 3. (з даяку дїю) утрнути, забридети; руки му затезати, отезати; 4. a) (фиронґи) зацерпли руке су му утрнуле; 2. навлачити; б) прекривати; 5. оп. претрнути; ~ од страху претрнути забильовац; 6. ~ ногу (буц дакус од страха хроми) вући ногу зацикавиц (ше) -им (ше) зак. зацаговац ше -гуєм ше нєзак. заинтересовати (се), заинтересирати 1. (до дачого) завлачити се; 2. (се) (нацаговац ше) затезати се, натезати зацинац -ам нєзак. 1. засецати се; 3. (длужей тирвац) одуживати (брзим замахом); 2. ~ коня шибати се, отезати се; 4. а) навлачити се; (ошибивати) коња; ◊ ~ зоз зубами прекривати се; б) превлачити се стезати (стискати) зубе зацагуюци -а -е: ~ камата зацинац ше -ам ше нєзак. 1. а) банк. затезна камата зацењивати се; ~ од кашлю зацати -а -е 1. укочен; ~ рука зацењивати се од кашља; б) кочити укочена рука; 2. непопустљив, се, укочити се; кед сцишнє зуби, тврдоглав; 3. задрт, загрижен; ~ видлїци ше му зацинаю кад стегне комуниста загрижен комуниста зубе, вилице му се укоче; 2. а) (нє зацато присл. непопустљиво, сцец попущиц) укoпистити сe, тврдоглаво; задрто зaкoпистити сe, бити (постаjати) зацац затнєм зак. 1. засећи непопустљив; б) инатити се, (брзим замахом); 2. ~ коня ошинути jогунити се; 3. заглављивати се, коња забиjати се; забадати се; шекера ше зацац ше затнєм ше зак. 1. а) му зацина до твардого древа заценити се; ~ од шмиху заценити секира му се заглављуjе у тврдо се од смеха; б) укочити се; сциснул дрво; коса ше му зацина до жеми зуби аж ше му видлїци зацали коса му се забада у земљу; ◊ ~ од стегнуо jе зубе да су му се вилице шмиху оп. под шмих  зацинїц -їм зак. засенити зачарнїц -їм зак. (зробиц зациновац -нуєм зак. залемити чарним) зацрнити зацискац -ам зак. 1. завући, зачарнїц ше зак. -нєєм и -їм увући; 2. затурити; дзе сом ше нєпрех. (видац чарносц) зацрнети зацискал пенєжи? где сам затурио се паре? зачаровани -а -е зачаран; зацискац ше -ам ше зак. омађијан; ~ круг зачарани круг завући се, увући се зачаровац -руєм зак. зачарати; зацисковац -куєм нєзак. 1. омађијати завлачити, увлачити; 2. затурати зачаровйовац -вюєм нєзак. зацисковац ше -куєм ше зачаравати, зачаривати; омађијавати нєзак. завлачити се, увлачити се зачатков(и) -а -о/-е зачетни зацих х. 1. заветрина; 2. зачатнїк х. зачетник затишје зачаток -тку/-тка х. 1. зачетак; зацихнуц -нєм зак. заћутати; 2. оп. зародок; ◊ буц у зачатку бити утихнути у повоjу зацихнуце с. затишје зачац -чнєм зак. зачети зациховац -хуєм нєзак. зачац ше -чнєм ше зак. зачети заћуткивати; утишавати се се зацицац -ам/зацицовац -цуєм зачаце с. зачеће; ◊ нєпорочне нєзак.: ~ ґамби (намесцац ґамби ~ рел. безгрешно зачеће так же би ше охабел упечаток зачвиринкац -ам зак. финосци) успиjати уснама зацвркутати (усне)/устима (уста), успиjати се зачвиркац -ам зак. 1. зацменє с. 1. замрачење; запрскати, заштрц(к)aти; 2. затамњење; 2. мед. затамњење; 3. запљувати, запљуцкати помрачење; ~ Слунка помрачење зачепиц -им зак.: ~ млоду Сунца фолкл. везати младоj на свадби зацмиц зак. I -им прех. 1. после пола ноћи мараму (фићулу) на (зробиц цмим) замрачити; главу уместо венца затамнити; 2. прен. засенити, зачерац -ам зак. трампити помрачити; ~ дачию славу зачервенїц зак. -їм (зробиц помрачити нечију славу; II -меєм и червеним) зацрвенити -им нєпрех. (постац цми) затамнети зачервенїц ше -нєєм ше и -їм зацмиц ше -и ше зак. безос. ше нєзак. (видац червеносц) смрачити се; зацмело ше смрачило зацрвенети се се; ◊ зацмело ше му пред очми пао зачерепчац -чим зак. му мрак на очи зазвекетати, зазвектати; затрештати зач присл. 1. зашто; ~ ши там зачеркац -ам зак. зазвецкати; ишол? зашто си тамо ишао?; 2. за зазвечати; зазвекетати; зашкљоцати; што; нє маю пенєжи, та нє маю ~ закуцати; зазвонити купиц немаjу пара, те немаjу за зачерчац -чим зак. 1. што купити; ◊ гоч ~ због било чега; зачегртати; 2. (о кочу) затандркати нє вадзце ше гоч ~ немоjте се зачерствиц -веєм и -им зак. 1. свађати због било чега обајатити; 2. оснажити, зачилити зачамкац -ам зак. замљацкати зачесац (ше) -ешем (ше) зак. зачапашиц -им зак. (направиц зачешљати (се) чапаш) направити пртину у снегу; зачинац (ше) -ам (ше) нєзак. утабати стазу зачињати (се) зачапкац -ам зак. 1. (по блаце зачиренє с. оп. затопенє и под.) зашљапкати; 2. замазати, зачириц -им зак. 1. загњурити, запацкати боjом заронити; зачириц руку до води  заронити руку у воду; 2. потопити зачухац -ам зак. 1. (з чуханьом зачириц ше -им ше зак. 1. висцерац) затрљати; 2. истрљати, загњурити се, заронити; 2. потонути измасирати (лековитом машћу); ~ зачирйовац -рюєм нєзак. 1. боляце место истрљати болно место; загњуривати, зарањати; 2. потапати 2. прен. забашурити, заташкати зачирйовац ше -рюєм ше зачуховац -хуєм нєзак. 1. (з нєзак. 1. загњуривати се, зарањати; чуханьом сцерац) затрљавати; 2. 2. тонути трљати, масирати (лековитом машћу); зачитац -ам зак. 1. (спревесц з 3. прен. забашуривати, заташкавати чишлєньом) забројити; 3. празн. зачуц -уєм зак. зачути (виповесц чаруюци слова над хорим) зачуц ше -уєм ше зак. 1. зачути обаjати басму против болести се; 2. (о запаху) осетити се зачитац ше -ам ше зак. 1. заш 1. присл. опет; ~ ши (помилїц ше у чишлєню) забројити пришол? опет си дошао?; 2. слов. пак, се; 2. (углїбиц ше до читаня) опет; а я ~ иншак думам а jа пак зачитати се другачиjе мислим; ◊ ~ лєм присл. ипак зачиткац -ам зак. ућуткати; зашалєни -а -е залуђен дати знак коме да ћути зашалїц -їм зак. залудети зачитованє с. празн. бајање зашальовац -люєм нєзак. (ради лечења) залуђивати зачитовац -туєм нєзак. 1. зашаплавиц -им зак. (спреведац з чишлєньом) забраjати; 2. зажгољавити, загеџавити празн. (вигваряц чаруюци слова над зашац -шеєм зак. засејати, хорим) баjати, изговарати (читати) посејати басму (баjалицу) против болести зашвайзовац -зуєм зак. зачитовац ше -туєм ше нєзак. заварити 1. (милїц ше у чишлєню) забраjaти се; зашварбац -ам зак. оп. 2. (заглїбйовац ше до читаня) зашмарбац зачитавати се зашвербиц -им зак. засврбети, зачкац -ам зак. заштуцати засврбити зачкац ше -ам ше зак. безос. зашвинїц -їм зак. (забрудзиц, заштуцати; зачкало ше му заштуцао замасциц) засвињити је зашвициц -им зак. 1. (запалїц зачленїц (ше) -їм (ше) зак. оп. шветло) упалити светло; зашвиц, бо учленїц (ше) цма упали светло, јер је мрак; ~ зачитнуц -нєм зак. оп. лампу упалити лампу; 2. засијати; учитнуц засветлети зачудованє с. чуђење, зашвициц ше -им ше зак. 1. зачуђеност упалити се (о светлу); у хижи ше зачудовани -а -е 1. а) зачуђен; зашвицело шветло у соби се упалило б) забезекнут; 2. задивљен светло; 2. засијати (се), засветлети зачудованосц ж. 1. а) (се), заблистати (се) зачуђеност; б) забезекнутост; 2. зашевац -ам нєзак. засејавати задивљеност зашеданє с. заседање зачудовац -дуєм зак. 1. а) зашедац -ам нєзак. заседати; зачудити; б) забезекнути; 2. задивити, парламент зашеда парламент заседа изазвати дивљење зашедзиц ше -им ше зак. зачудовац ше -дуєм ше зак. 1. (затримац ше, остац длужей шедзиц) а) зачудити се; б) забезекнути се; 2. заседети се, засести; зашедзел сом ше задивити се, осетити дивљење у вас, а робота ми стої заседео сам се зачудуюци -а -е 1. зачуђујући; код вас, а посао ми стоjи 2. задивљуjући зашедка ж. заседа  зашеднуц -нєм зак. 1. (дакого) зашмантлац ше -ам ше зак. засести (заседети се) код кога, спотакнути се, саплести се задржати кога; так ме зашедла зашмарбац -ам и зашмарґац заседела се код мене и задржала ме jе; -ам зак. (ис)прецртати 2. заузети, запосести; нєприятель зашмейовац -юєм нєзак. зашеднул варош неприjатељ jе засмеjавати запосео град; 3. почети седети на зашмели -а -е веома смео; jаjима (о квочки) превише смео зашептац -ам зак. зашаптати, зашмердзиц -им зак. зашапутати засмрдети, засмрадити зашивац -ам нєзак. зашивати зашмердзовац -дзуєм нєзак. зашилїц -їм зак. ставити омчу, засмрђивати, зсмрађивати стегнути омчом зашмециц -им зак. засметити зашилїц ше -їм ше зак.: конь зашмецени -а -е засмећен ше зашилєл коњу се улар стегао око зашмеяц -єм зак. засмејати врата, коњ се запетљао зашмеяц ше -еєм ше зак. зашиц -иєм зак. 1. зашити; 2. засмејати се зарадити шивењем зашнїцени -а -е 1. главњичав, зашиц ше -иєм ше зак. зашити снетљив, оболео од гарежи; 2. се; ¤ заший ше до дзиравого меха оп. (нєплодни) jалов; 4. ~ праше под мех (нєдороснути фетус прашеца) шкарт зашкинтовац -туєм нєзак. (в.) шантуцати, скакутати зашнїциц -им зак. 1. (загубиц) зашкрабац -бем зак. загрепсти забрљати; 2. искварити, покварити; зашкрипац -пим и заразити зашкрипнуц -нєм зак. 1. зашкрипати; зашнїциц ше -им ше зак. поль. 2. (зоз зубами) зашкрипати, (о житаркох) заглавњичити се, зашкргутати оболети од гарежи зашкулїц -їм зак. зашкиљити зашнурац -ам зак. зашнирати зашлєпени -а -е заслепљен зашолавени -а -е оп. шолави зашлєпеносц ж. заслепљеност (1-2) зашлєпиц -им и зашлєпнуц зашором присл. заредом, -нєм нєзак. 1. заслепети; 2. прен. заредице засенити, заслепети зашпив х. муз. запев, запевак зашлєпйовац -юєм нєзак. 1. зашпивац -ам зак. запевати заслепљивати; 2. прен. засењивати, зашпороване -ного с. заслепљивати уштеђевина, заштеђевина зашлєпююци -а -е зашпоровац -руєм зак. (пенєж заслепљујући и под.) уштедети, заштедети зашлїжиц -им (о очох) зашрубйовац -бюєм нєзак. заводнети, засузити, овлажити се заш(а)рафљивати, завртати зашлїнїц -нїм зак. зашрубовац -буєм зак. заслинавити, заслинити заш(а)рафити, заврнути зашлягнуц -нєм зак. (барз заштрелїц -їм зак. 1. осмияднїц) загорети, умрети од жеђи; устрелити, застрелити, убити; дайце ми води, бо зашлягнєм дајте заштрелєл заяца убио jе зеца; 2. ми воде, загорео сам (умрех од жеђи) стрељати; заштрелєли шпиюна зашляговац -гуєм нєзак. (барз стрељали су шпиjуна осмиядньовац) загоревати, умирати од заштрелїц ше -їм ше зак. жеђи устрелити се зашляпкац -ам зак. заштригнуц -нєм зак. засећи, зашљапкати застрићи (маказама)  заштрикац -ам зак. (зоз (престала ше доїц пред оцелєньом) штриканьом поправиц) заплести крава jе засушила; 2. (нє видац заштриковац -куєм нєзак. диждж – о хмарох): хмари ше заплетати, заплитати заяловели било се наоблачило, али заштудирани -а -е замишљен ниjе пала киша заштудирац ше -ам ше зак. заяловйовац -юєм нєзак. 1. замислити се пуштати да засуши (краву пред зашулькац -ам зак. завити; ~ отељењем, козу пред jарењем и др.); 2. циґар завити цигару кастрирати, ушкопљавати зашушкано присл. тихо, заяц х. зец; ¤ з нїм нє влапиш нечуjно заяца с њиме ништа нећеш постићи зашушкац -ам зак. (успети) (jер jе неспособан за таj забашурити, заташкати; ¤ ~ ствар посао, нерадо ће ти помоћи и сл.); заташкати ствар робота нє ~ нє сцекнє (нє одскака) зашушкац ше -ам ше зак. оп. под робота; спац як ~ (мац лєгки (забавиц ше) заиграти се, занети се сон) спавати као зец, бити лак на сну; игром сцекац як ~ бежати као без душе (као зашушковац -куєм нєзак. без главе, као пушком погођен); забашуривати, заташкавати швидки (фришки) як ~ брз као зец зашущац -щим зак. (као срна, као стрела) зашуштати, зашушкати, зашушнути заячар х. 1. ловац на зечеве; 2. защипиц (ше) -им (ше) зак. одгаjивач зечева зацепити (се) заячатко с. дем. зече, зечић защипйовац (ше) -юєм (ше) заяче -еца с. зече, зечић нєзак. зацепљивати (се) заячи -а -е зечји; ◊ ~ бетелїнка защита ж. 1. заштита; бот. зечjа соца, зечjа детелина (Oxalis здравствена ~ здравствена заштита; ~ acetosella); ~ талпа ж. бот. зечjа чловекового стредку заштита стопа (Geum urbanum L.); заячи човекове средине; 2. окриље баюси бот. зечина, зечjи брк защитни -а -е заштитни; ~ (Centaurea calcitrapa); заячи уха бот. знак заштитни знак; защитни шмати зечје уши (Euphorbia variegata Sims.) заштитно одело заячар х. ловац на зечеве защитнїк х. заштитник заячица ж. зечица защитнїца х. заштитница заячок -чка х. зечић, зека защитнїцки -а -е х. збабена -ней ж. рано остарела заштитнички жена, збабана защициц (ше) -им (ше) зак. збавиц (ше) -им (ше) зак. заст. заштитити (се) оп. позбавиц (ше) защицовац (ше) -цуєм (ше) збаламуцени -а -е доведен у нєзак. заштићавати (се), штитити (се) забуну, збуњен; замршен заяйкац -ам зак. 1. (скричац збаламуциц -им зак. довести у "яй") завапити, зајаукати; 2. (дакого) забуну, збунити; замрсити урећи кога похвалама, изразима збачиц -им зак. спазити, дивљења и сл. опазити, приметити, угледати; уочити заяловиц -им зак. статк. 1. збачовац -чуєм нєзак. опажати, засушити, пустити да засуши (краву примећивати; уочавати пред отељењем, козу пред jарењем и збегац -ам зак. оптрчати; цали др.); 2. кастрирати, ушкопити, варош збегал, а нє нашол часци за уjаловити трактор цео град jе оптрчао, а ниjе заяловиц ше -и ше зак. 1. нашао делове за трактор статк. засушити, запрегнути, збегнїско с. оп. збегньов (2) укинути; крава ше заяловела збегнуц -нєм зак. 1. (бегцом зисц) стрчати, сјурити; сјурити се; кришом туђє краве, красти млеко збегнул по ґарадичох сјурио jе низ зберац ше -ам ше нєзак. 1. (до степенице; 2. (о млєку, юшки) громади) с(а)купљати се, окупљати прекипети, искипети; млєко єй збегло се; сјаћивати се; 2. (за одход) млеко јој је прекипило; 3. склизнути спремати се; мац ше збера до збегнуц ше -нєм ше зак. 1. варошу мама се спрема у град; 3. (згарнуц ше) стрчати се, сјурити се, безос. (о отку) гнојити се; збера ше сјатити се, трком се скупити; 2. му у рани гноји му се рана (скотуляц ше, спаднуц по падини) зберач х. с(а)купљач скотрљати се; слетети; пасти; збераюци и зберни -а -е склизнути; нєзагамовани авто ше сабирни збегнул з брега незакочена кола збентежени -а -е оп. збетежени слетела су низбрдо; 3. (нараз наисц – (1) о велїх роботох) скупити се, збетежени -а -е 1. похорени, нагомилати се; шицки роботи ше му хори; 2. заст. оп. здути збегли сви послови су му се збечац -чим зак. мекнути; нагомилали заблејати збегньов с. 1. удолица, доља; збешедовац ше -дуєм ше зак. у на ~ са низбрдицом, са падином; 2. разговору доћи до одређене теме; за збег чайом ше збешедовали и о Збегньовчанє х. мн. (єд. уметносци за чаjем су дошли и до Збегньовчань) "Збехњовчани" теме о уметности (становници улице Збехњов у збешнєти -а -е 1. бесан; ~ пес Руском Крстуру) бесан пас; 2. побеснео збеговац -гуєм нєзак. 1. збешнєтосц ж. мед. беснило стрчавати, сјуривати; сјуривати се; збешнїц ше -нєєм ше и -їм ше 2. (о млєку, юшки) прекипети, зак. осн. и прен. побеснети искипети; мнє млєко нїґда нє збивани -а -е ваљан; збивани збегує мени млеко никад не прекипи чарапи зепе, ваљанке; збивани збеговац ше -гуєм ше нєзак. 1. ботоши ваљанке стрчавати се, сјуривати се, сјаћивати збивац -ам нєзак. 1. (з гвоздом се; 2. (скотульовац ше, падац по напр. два дески) спаjати, скуцавати; падини) скотрљавати се; слетати; 2. (довєдна) збијати; сабијати; падати спаjати; 3. (плоди з древа) обијати, збелавени -а -е 1. поплавео; 2. млатити, омлаћивати; 4. (валяц од збелавене -ного с. (боляце место на горе) обарати; рушити; 5. (палєц на целу) масница, модрица ноги) ударати, повређивати; 6. а) (од збелавиц зак. I нєпрех. (-веєм плаци) скидати, закидати, одбиjати; и -им) поплавети; II прех. (-им): б) (цени, трошки) снижавати, збелавим це истућићу те на мртво смањивати; 7. сажимати; 8. а) име (волну) ваљати; б) (цадзиц) зберанїна ж. 1. а) свакакво пресовати, цедити; ~ олєй пресовати друштво; б) олош, шљам; 2. сплетке, уље; 9. одвраћати; збуњивати; приче церква нас збивала зоз злей драги зберац -ам нєзак. 1. скупљати, црква нас jе одвраћала са лошег сакупљати, купити; 2. спремати пута; нє збивай го з драги немоj да (некога за одлазак); мац збера дзеци га одвраћаш од намере, немоj да га до школи маjка спрема децу у збуњуjеш школу; 3. поль. а) (шено з видлами) збивац ше -ам ше нєзак. 1. скупљати, навиљчити; б) (пасулю) збијати се, сабијати се; 2. сударати брати; 4. ~ урожай скидати род се (принос); 5. ~ млєко заст. мусти збиваци -а -е: збиваци авточка аутодром у гомилу; 2. угрудвати се; мука у збидовани -а -е утучен, оjађен меху ше збила брашно у врећи се збизовац -зуєм зак. поверити; угрудвало; 3. поклопити се, пасти у препустити; шеф збизовал шицку исто време; збили ше му два роботу на заменїка шеф jе поверио схадзки поклопиле су му се две сав посао заменику седнице; 4. сударити се; збили ше збизовац ше -зуєм ше зак. два авта сударила су се двоjа кола; бити сигуран, веровати у кога/што; 5. (о хлєбу, цесту) здудати се ослонити се, рачунати на кога/што; збице с. судар збизовала ше на свойо богатство, зблациц (ше) -им (ше) зак. та нє научела робиц веровала jе у заблатити (се) моћ свога богатства, те ниjе научила зблїжей присл. 1. изближе; 2. з да ради; збизовал ше на свойо присловнїком у интерпозициї: опать моци ослонио се само на своjе снаге з ище блїжей погледаj jош више збилїц -лєєм и -їм зак. изближе побелети зблїжиц -им зак. 1. зближити; збирка ж. збирка зблїжела их нєволя зближила их је збирни -а -е збирни; ~ невоља; 2. заст. приближити меновнїк ґрам. збирна именица зблїжиц ше -им ше зак. 1. збити -а -е 1. дїєприкм. од зближити се; 2. заст. приближити се збиц (ше); 2. збијен, сабијен; 3. зблїжовац (ше) -жуєм (ше) збијен, густ; 4. (о стилу, бешеди и нєзак. 1. зближавати (се); 2. заст. под.) сажет; 5. (о чловекови) а) приближавати (се) здепаст; б) темељан зблїзка присл. 1. изблиза, збитки мн. враголије зблиза; 2. з присловнїком у збиткош х. 1. оп. збитлївец; 2. интерпозициї: чита з барз блїзка неваљалац чита jако изблиза збиткошски -а -е кавгаџијски збляднуц -нєм зак. пребледети збитлївец -вца х. који се често збльохтац -ам и збльохциц и радо туче; кавгаџија -им зак. (нашвидко, гоч як увариц збитлїви -а -е који воли да се єдзенє) збрљати, збркљати, збућкати, туче; кавгаџија смућкати збитнїк х. оп. збиткош збльочкац -ам зак. оп. збиц -иєм зак. 1. (з гвоздом два збльохтац дески и под.) споjити, скуцати; 2. збовчац -чим зак. букнути, (довєдна) збити; сабити; 3. (плоди з планути древа) обити, омлатити, смлатити; 4. збогаценє с. богаћење; (звалїц од горе) оборити; срушити; обогаћење смаћи, смакнути; збил му калап зоз збогациц (ше) -им (ше) зак. глави смакао му jе шешир с главе; 5. обогатити (се) (палєц на ноги) ударити, повредити; збогацовац (ше) -цуєм (ше) 6. а) (з плаци) скинути, закинути; б) нєзак. богатити (се) (наднїцу) снизити, смањити; 7. збогом слов. збогом сажети; 8. (о каменцу) потући; збойнїк х. разбојник каменєц збил шаца лед jе потукао збойнїцки -а -е разбојнички усеве; ◊ ~ дакого з драги одвратити збойнїцтво с. разбоjништво кога од намере; збунити кога; жима збоку присл. 1. (на боку) по го збила има грозницу; ~ дакого на страни, са стране; 2. (з бочней блато (на белаво) истући кога на страни) са стране мртво име, пребити кога збор х. збор; ~ гражданох збор збиц ше -иєм ше зак. 1. збити грађана се, сабити се; ~ до громади збити се зборни -а -е зборни; ~ место зборно место зобудзиц) нагло, непажљиво зборнїк х. зборник пробудити; тргнути; ~ младеж з зборнїца ж. зборница пасивносци тргнути омладину из зборньов х. заст. војничка пасивности торба збуртац ше -ам ше зак. 1. збратимиц ше -им ше зак. (знємириц ше) узнемирити се; збратимити се усталасати се; усковитлати се; 2. (о збратимйовац ше -юєм ше власох) разбарушити се нєзак. збратимљавати се збутнєти -а -е зак. буђав, збрехнуц -нєм зак. залајати убуђао збридзенє с. одвратност збутнїц -їм зак. убуђати се, збриднуц -нєм зак. (постац убуђавити се бридки) поружнети, загрдети збухани -а -е сметен збрудзиц (ше) -им (ше) зак. оп. збухац -ам зак. (поверхово забрудзиц (ше) зробиц) спетљати, смандрљати, збуванє с. догађај; догађање, отаљати, траљаво урадити збивање збухац ше -ам ше зак. (збунїц збувац ше -ам ше нєзак. 1. ше) збунити се, спетљати се, догађати се, дешавати се, збивати се; запетљати се, смести се; погрешити одигравати се; 2. а) (ментовац ше) збухциц -им зак. оп. збухац отресати се; б) продавати (због збуце с. догађај потребе, нужде); збува ше збуц ше -удзем ше зак. 1. трактора, бо му треба пенєжи десити се, догодити се, збити се; 2. продаjе трактор, jер му треба пара (дакого/дачого) а) (отресц ше, збудзиц ше -им ше зак. заст. ментовац ше) отарасити се, отрести оп. зобудзиц ше се; ослободити се; б) продати (због збудова ж. анат. и др. грађа; ~ потребе, нужде) цела грађа тела збущкасти -а -е оп. як збущок збудовац -дуєм зак. саградити, (под збущок) изградити збущок -щка х. млєк. збунєни и збунєти -а -е 1. бућкалица, ступа; ¤ (округли, збуњен; 2. смушен, сметен тлусти) як ~ округао, дебељушкаст, збунїц (ше) -їм (ше) зак. 1. пуначак збунити (се); 2. (при чишлєню и под. звада ж. 1. свађа; завада; 2. – змилїц (ше)) помести (се), смести размирица; задевица; ◊ до звади (се), забунити (се), збунити (се) (почац ше вадзиц): накадзи му дацо збунююци -а -е збунљив нєправо, такой до звади чим му збуньовац (ше) -нюєм (ше) нешто ниjе по вољи, одмах почиње нєзак. 1. збуњивати (се), бунити (се); да се свађа 2. (при чишлєню и под. - милїц (ше)) звадлїви -а -е 1. свадљив; 2. мести (се), збуњивати (се) звадлїви -вого х. свадљивац, збуравиц -им зак. рашчупати, свађалица разбарушити звадлївец -вца х. оп. звадлїви збуриц -им зак. узбуркати; ~ (2) воду озера узбуркати воду jезера зважиц -им зак. имати збуриц ше -им ше зак. 1. одређену тежину, тежити; коще накострешити се; 2. прен. зважело 20 кили jаре jе било тешко накострешити се, нарогушити се 20 килограма збуртац -ам зак. 1. (знємириц) звалїц -їм зак. 1. срушити, узнемирити; усталасати; оборити; 2. оборити с ногу усковитлати; 2. (власи) звалїц ше -їм ше зак. 1. разбарушити; 3. (нагло, нєуважно срушити се; 2. свалити се, сурвати се; 3. (лєгнуц) прилећи, свалити се, звершиц -им зак. 1. завршити; изврнути се 2. убити, дотући звальовац -люєм нєзак. звершиц ше -им ше зак. рушити, обарати завршити се звальовац ше -люєм ше нєзак. звесц -едзем зак. 1. завести; ~ 1. рушити се; 2. сурвавати се дзивку завести девојку; 2. заварати; званє с. звање 3. а) (започац, спричинїц) званиє с. заст. 1. занимање, заподенути; замесити, закувати; ~ професија; 2. а) уред; б) институция зваду заподенути свађу; ~ войну зварац -ам нєзак. заст. заратити; б) ~ бешеду (на одредзену (райбац у луговки) лужити тему) навести разговор (на одређену зварени -а -е згрушан; ~ млєко тему); 4. свести, сажети; 5. свести, згрушано млеко деградирати; ¤ ~ битку заметнути звариц ше -им ше зак. (о боj (кавгу); ~ дакого з драги превареним млєку) згрушати се, завести кога на погрешан пут прогрушати се звесц ше -едзем ше зак. 1. а) зварйовац ше -рюєм ше нєзак. настати, изродити се; пре тото ше згрушавати се зведла звада због тога је настала зварка ж. заст. (суд за свађа; б) снаћи, задесити; вельо райбанє и под.) лужница койцо ше може звесц чловекови у зведзени -а -е 1. дїєприкм. од живоце много штошта може снаћи звесц (ше); 2. (полукружни) сведен; човека у животу; 2. појавити се, 3. направљен; изведен; грађен; намножити се, запатити се; излећи конструисан; пројектован; тота се (у већем броjу); зведла ше мушка хижа добре зведзена ова кућа добро у жице појавио се жижак у jе проjектована пшеници, пшеница се ужишкала; 3. звезц -ежем зак. (повожиц на свести се; шицко ше зведло на то єдно место) свести, свући: ~ жито све се свело на то до брадла свести (свући) пшеницу у звечара присл. свечера, камару свечери, пред вече звекшого и звелького присл. звечаренє с. предвечерjе тешко; проблем; мнє ~ пойсц пешо звечариц ше -им ше зак. так далєко мени jе тешко отићи спустити се, настати (о вечери); тако далеко звечарело ше спустило се вече звербовац -буєм зак. сврбовати звечаровац ше -руєм ше зверестовац -туєм зак. нєзак. спуштати се, настајати (о дрекнути (у љутњи) вечери) звериц -им зак. (дацо дакому) звизнуц -ижнєм зак. звизнути; поверити ~ дакому позауха звизнути коме звериц ше -им ше зак. шамар поверити се звик х. оп. звикнуце звершиц -им зак. заст. 1. звикнуц -нєм зак. 1. завршити, свршити; 2. (забиц навикнути, навићи, свикнути; 2. дакого) убити дешавати се, бивати, бити (обич. у зверх прим. з ґен. 1. (зоз верху) одређено време); забивачки звикли сврх, са врха; ~ брега сврх брега; 2. буц у нас концом єшенї свињокоље са површине; вода ~ жеми уходзи су код нас обично краjем jесени; у под жем вода са површине земље кризох звикли буц и крадзи у улази под земљу кризама се дешаваjу и крађе; у зверху присл. одгоре, одозго юлию звикло буц найгоруцейше у звершени -а -е свршен; jулу су обично наjвеће врућине; 3. одрастао, зрео людзе звикли гуториц же... људи  обично кажу да... звишка присл. (прейґ звикнуц ше -нєм ше зак. одредзеного количества) више навикнути се, навићи се, свикнути звишки мн.: ¤ ходзиц (драпац се ше, ґрабац ше и под.) по звишкох звикнуце с. навика вер(к)ати се, пењати се по крову, звиковац (ше) -куєм (ше) дрвећу, намештаjу и сл. (обич. о деци) нєзак. навикавати (се), свикавати звишни -а -е сувишан; (се) излишан звинїц -їм зак. оп. завинїц звишнїк х. фолкл. заст. звирґац ше -ам ше зак. заставник на свадби збацити у сну покривач са себе звишовац ше -шуєм ше нєзак. звирлїц -їм зак. залудети, (опущовац ше под свою чежину) бити слудети; завести, навести; смамити; (постаjати) све више обешен; обесити подбунити; обманути се, свесити се звирльовац -люєм нєзак. звишок -шку/-шка х. вишак залуђивати, слуђивати; заводити, звищац -щим зак. (скричац) наводити; подбуњивати; обмањивати вриснути, цикнути; кликнути; звирчац -чим зак. зарежати јаукнути звиск х. и звискованє с. дїєсло звладац -ам зак. з розл. знач. мен. од звисковац савладати звисковац -куєм нєзак. 1. звладац ше -ам ше зак. ијујукати; потцикивати, савладати се подвикивати, подврискивати; 2. звладовац (ше) -дуєм (ше) (одушевено кричац) циктати; 3. прен. нєзак. савлађивати (се) (вадзиц ше) викати, галамити звладуюци -а -е савладив, звиснуц -нєм зак. 1. савладљив ијујукнути; 2. оп. звищац звлєчени -а -е болестан и звисока присл. 1. свисока; безвољан; улежао се, залежао се; ¤ ~ спаднул ~ пао jе свисока; 2. з як зайда оп. под зайда присловнїком у интерпозициї: звлєчиц ше -чем ше зак. спаднул з барз висока пао jе са jако постати безвољан и лењ, улењити се велике висине због болести; улежати се, залежати се; звитяжиц -им зак. 1. гвари же нє може робиц бо є хори, а погрешити, учинити пакост (на своју вон ше поправдзе звлєкол каже да штету); заслужити казну; бити не може да ради што jе болестан, а он кажњен; 2. заст. постићи, изборити се у ствари улењио се; победити звод х. 1. свод; направиц ~ звиц -иєм зак.: ¤ ~ гнїздочко засводити; 2. склоп; облик; крој; свити гнездо изглед; мац красни ~ имати леп звичай х. обичај склоп; 3. заст. начин; ~ ґаздованя звичайни -а -е обичан начин газдовања; ~ живота начин звичайно присл. обично живота звишени -а -е (дїєприкм. од зводзаци -а -е оп. зводлїви звишиц ше) обешен; шмати на нїм зводзиц -им нєзак. 1. (на звишени одело jе на њему обешено, нєдобре) заводити, наводити; 2. одело виси на њему (унапрямовац) наводити; ~ бешеду на звишиц ше -им ше зак. другу тему наводити разговор на (опущиц ше под свою чежину) другу тему; 3. сводити; ~ рахунки обесити се, свесити се, пасти; дзвери сводити рачуне; 4. заподевати, ше звишели врата су се обесила; започињати; закувавати; ~ зваду рекла ше на нїм звишела сако се на заподевати свађу њему обесио, сако виси на њему зводзовац -дзуєм нєзак. 1. доводити (свакакво друштво); 2. ридк. звонкачасов(и) -а -о/-е оп. зводзиц (1-4) ванвременски зводзовач х. оп. зводнїк (2) звонкауставни -а -е зводитель х. оп. зводнїк вануставан зводителька ж. оп. зводнїца зворушени -а -е кнїжк. зводлїви -а -е 1. заводљив; 2. узбуђен; дирнут примамљив; 3. (хтори мож звесц, зврещац -щим зак. 1. редуковац) сводљив вриснути; 2. јаукнути; зајаукати, зводнїк х. 1. оп. заводнїк; 2. залелекати сводник звук х. звук зводнїца ж. 1. оп. заводнїца; звуков(и) -а -о/-е звучан; 2. сводница звуковни; ◊ ~ видлїчка звучна звожиц -им зак. оп. звезц виљушка звожованє с. и звожовачка ж. звучац -чим нєзак. звучати поль. возидба звучни -а -е звучан; ~ филм звожовац -жуєм нєзак. поль. звучни филм (жито до брадла) возити звучнїк х. звучник звозидба ж. ридк. оп. звучносц ж. звучносц звожованє звязац (ше) -яжем (ше) зак. звойовац звоюєм зак. заст. завезати (се), свезати (се), везати (се) освојити, завојевати; запленити звязка ж. свежањ; завежљај; зволац -ам зак. сазвати сноп; кита; ~ порвислох сноп ужа зволовац -луєм нєзак. сазивати звязовка ж. 1. оп. звязка; 2. зволовац ше -луєм ше нєзак. звязовки мн. везе на кецељи дозивати се згабасциц (ше) -им (ше) зак. зволя ж. заст. слободан заталасати (се), усталасати (се) живот, слобода згадка ж. (спомнуце) помен; о звольовац (себе) -люєм (себе) тим анї згадки о томе ни помена нєзак. живети слободно и неспутано, згаднуц -нєм зак. одгонетнути давати себи на вољу; уживати; згайскани -а -е похабан, башкарити се излизан, изношен; ~ рекла похабан звонка 1. присл. споља, свана; сако 2. прим. з ґен. ван, изван; ~ гранїцох згайскац (ше) -ам (ше) зак. изван граница; ~ роботного часу похабати (се); излизати (се) изван радног времена; ¤ буц ~ згаловац ше -луєм ше зак. (о закона бити изван закона металу и под.) излизати се звонказаконски -а -е згаматляц -ям нєзак. 1. ванзаконски згужвати, згњечити; зграбити; 2. звонкакласов(и) -а -о/-е и прен. (украднуц) дрмнути, мазнути звонкакласни -а -е ванкласан згамрац -рем зак. зграбити звонкамалженски -а -е (узети много нечега) ванбрачан зганянка ж.: ~ жеми заст. звонкапартийни -а -е комасациjа земље ванпартијски зганяц -ям нєзак. 1. звонкапланови -а -о/-е и сатеривати, стеривати; ~ до громади звонкаплански -а -е ванплански сатеривати у гомилу; 2. (зоз сна) звонкаплоднїцов(и) -а -о/-е будити; мац кажде рано зганя сина ванматеричан до школи мајка сваког јутра буди звонкаприродни -а -е сина у школу; 3. ~ жем заст. ванприродни комасирати земљу звонкастранков(и) -а -о/-е згардзиц -им зак. ванстраначки изнакарадити, изнаказити; нагрдити  згарище с. оп. згоренїско скупљали своjе ствари згарнуц -нєм зак. (1. зобрац на зглєдовац ше -дуєм ше нєзак. громаду; 2. зосипац долу) згрнути; взаєм. повр. тражити се, тражити згарнул з руку громадку лїсца jедан другог; по войни ше браца и згрнуо је руком хрпу лишћа; згарнї шестри длуго зглєдовали после плєву зоз жита згрни плеву са жита; рата су браћа и сестре дуго тражили ~ красни маєток прен. згрнути леп jедно друго иметак згнїц -їєм зак. иструнути, згарнуц ше -нєм ше зак. 1. иструлити, сагњити (збегнуц ше) згрнути се, сјатити се; згорбени -а -е згрбљен, 2. (зосипац ше од горе) згрнути се, погрбљен; згурен сасути се; склизнути; ◊ ~ на дзверох згорбиц (ше) -им (ше) зак. заглавити врата згрбити (се); згурити (се) згартац -ам нєзак. згртати; ~ згоре присл. одозго, свише шнїг зоз закрица згртати снег с згорени -а -е сагорео крова; ~ пенєж прен. згртати паре згоренїско с. згариште згвариц ше -им ше зак. 1. а) згориц -им зак. 1. изгорети, поразговарати, разговарати; од сагорети; 2. (од суши – о кукурици и вашей лярми ше нє можеме под.) подгорети; 3. прен. згвариц од ваше галаме не можемо (знїчтожиц ше з чежку роботу) разговарати; б) договорити се, сагорети споразумети се; пияни є, нє мож ше згорйованє х. 1. дїєсл. мен. од з нїм згвариц пиjан jе, не може се с згорйовац; 2. хем. сагоревање њим споразумети; 2. у разговору згорйовац -юєм нєзак. доћи на одређену тему изгоревати, сагоревати згваряц ше -ям ше нєзак. згоркнуц ше -нєм ше зак. договарати се (постац горки) загорчати; ◊ згоркло згинац (ше) -ам (ше) нєзак. 1. би ше му у устох (нє може савијати (се); прегибати (се); 2. затримац у себе, муши повесц)  сагињати (се) проговориће на лакат згинуц -нєм зак. погинути; згорше присл. 1. з неґацию: то умрети; пропасти нє ~ зробене то није лоше урађено; згирмиц -им зак. 1. загрмети; нє будзе ~ кед... неће бити лоше 2. прен. (спаднуц, бухнуц) треснути, ако...; 2. згорег(а); нє було би ~ не би грохнути било згорега, не би било на одмет згирчац (ше) -ам (ше) зак. оп. згорши -а -е з неґацию коjи згирчиц (ше) ниjе лош, коjи jе доста добар; вон нє згирчиц -им зак. експр. згорши он није лош; жито нє нагомилати; нєприятель згирчел згорше пшеница ниjе лоша войско на гранїци неприjатељ jе згорююци -а -е сагорив, нагомилао воjску на граници сагорљив згирчиц ше -им ше нєзак. зготовиц -им зак. 1. (єдзенє) експр. згрнути се, сјатити се припремити, зготовити; 2. згладнєти -а -е изгладнео (порихтац) припремити, спремити згладнїц -нєєм и -їм зак. jако згришиц -им зак. сагрешити, огладнети, изнемоћи од глади згрешити зглєдовац -дуєм нєзак. згромадзиц (ше) -им (ше) зак. тражити, скупљати, окупљати згомилати (се), нагомилати (се) (тражити на разним местима и згрудкавени -а -е оп. доносити одн. доводити на једно згрудкани место); пред одходом зглєдовали згрудкавиц (ше) -им (ше) оп. свойо ствари пред одлазак су згрудкац (ше)  згрудкац (ше) -ам (ше) зак. збркљaти, отаљати згрудвати (се), згромуљати (се) зґебнуц -нєм и зґебнуц ше згрудковац (ше) -куєм (ше) и -нєм ше зак. шћућурити се, укочити згрудковйовац (ше) -вюєм (ше) се од хладноће нєзак. згрудвавати (се) зґебуздац -ам зак. (гоч як згружац ше -ам ше и згружиц увариц єдло) збркљати, збрљати, ше -им ше зак. згрувати се смућкати згубиц -им зак. покварити, зґемахтовац -туєм зак. упропастити мазнути, здипити згудляц -ям зак. згужвати зґербиц (ше) -им (ше) зак. згужвац (ше) -ам (ше) зак. беш. згрбити (се) згужвати (се); згњечити (се) зґирчиц ше -им ше зак. 1. згукнуц -нє зак. рашчути се, постати квргав; 2. (подуц ше – о пронети се; згукло по валалє обилєним муре и под.) подмехурити рашчуло се по селу се, потклобучити се згультац -ам зак. 1. згужвати, зґода ж. згода, прилика (лит. смотуљати; 2. прен. (наробиц, нагода); трафела ше ~ указала се напаратовац) урадити, учинити, прилика; ◊ присц дакому на зґоду извести неку неваљалштину допасти коме шака згуркнуц -нєм зак.: ~ на зґоднє присл. 1. згодно, лепо; дакого (дзвигнуц на дакого лярму) то нє ~ повесц то није згодно рећи; ~ гракнути на кога; ¤ згуркли на ньго то виведол лепо је то извео; 2. як врани дигли су на њега галаму згодно, погодно, повољно; умесно згурчац -чим зак. 1. (о мотору зґодни -а -е 1. беш. серб. и под.) забрујати, забрујити; 2. звич. згодан; леп (оп. шумни); ~ дзивка безос. прен.: згурчало пронео се згодна девојка; 2. згодан, добар; (пукао jе) глас, рашчуло се; раз лєм погодан; одговараjући; ~ анеґдота згурчало по валалє же... тек ти згодна анегдота; ~ место згодно jедном пуче глас по селу да... место згуснуц -ушнєм зак. прех. 1. зґрабиц -им зак. (хвациц) згуснути, загустити; згрушати; ~ зграбити, шчепати млєко з муку загустити млеко зґравчац -чим зак. I (озвец ше брашном; 2. прен. згуснути, сажети з ґравчаньом) 1. (о врани) гракнути, згуснуц ше -ушнєм ше зак. гакнути; заграктати, загакати; 2. (о згуснути се; згрушати се сови) хукнути, ћукнути; захукати, згушльовац -люєм зак. 1. заћукати; 3. (о мачки) маукнути, преварити; 2. (фушерски поробиц) мијаукнути; замаукати, замијаукати; смандрљати 4. (о жаби) заквакати, закрекетати; згушньовац (ше) нєзак. II безос. (у жалудку) закрчати згушњавати (се) зґруповац (ше) -пуєм (ше) зак. зґадзиц (ше) -им (ше) зак. зґруписати (се) безос. згадити (се), огадити (се) зґуба ж. губитак (оп. утрата) зґадзовац (ше) -дзуєм (ше) зґубацени -а -е кушљав; нєзак. згађивати (се), огађивати (се) замршен зґажиц -им зак. згазити зґубациц (ше) -им (ше) зак. зґаздовац -дуєм зак. стећи скушљати (се); замрсити (се) иметак зґубацовац (ше) -цуєм (ше) зґазловац -луєм зак. изгазити нєзак. кушљати (се); мрсити (се) зґаньчиц -им зак. покудити, зґубиц -им зак. изгубити (на замерити, приговорити трговини и сл.) зґваздац -ам зак. (гоч як, споли зґурбитац -ам зак. (скотуляц) зробиц) склeпaти, збубaти, скотрљати  зґурбитац ше -ам ше зак. 1. маєток на сина отац је препустио (скотуляц ше) скотрљати се; 2. имање сину; и сам робел, нє лєм на (нагло ше скотуляц, спаднуц) нїх здал роботу и сам jе радио, ниjе скомбрљати се, сорити се, сломатати само на њих оставио посао; шеф се; зложени салфи ше нараз здал шицку роботу на заменїка зґурбитали сложени балвани су се шеф jе поверио сав посао заменику; одjедном скомбрљали ¤ ~ надїю на бога полагати наду у зґурчиц ше -им ше зак. коц. бога згрчити се здац ше -ам ше зак. 1. добро здабац -бем нєзак. личити; син доћи; не бити наодмет; може ми (ци здабе на оца син личи на оца и под.) ше здац може ми (му и сл.) здаванїк х. мат. сабирак добро доћи, неће ми (му и сл.) бити здаванє с. 1. дїєсл. мен. од наодмет; 2. (по характеру, обичаю) здавац; 2. мат. сабирање сложити се; вони двойо ше здали здавац -ам нєзак. 1. сабирати, на обичай њих двоје су се сложили збрајати; 2. (обовязки и под. на по наравима; 3. (на дакого/дацо) дакого) препуштати, уступати; поуздати се у кога/што; препустити поверавати; директор здава шицки се (нечијој вољи и сл.) роботи на заменїка директор здедвиц -им зак. експр. (поєсц) препушта све послове заменику; ¤ ~ смакљати, сљуштити рахунок полагати рачун здеморализовац -зуєм зак. здавац ше -ам ше нєзак. 1. а) деморалисати, деморализирати (складац ше) слагати се; вони двойо здех х. оп. здишка ше здаваю на обичай (по обичаю) здехнуц -нєм ридк. оп. здохнуц њих двоjе се слажу по наравима; б) зджамиц -им зак. згњечити ићи с чиме; зоз пасулю ше здава зджамчиц -им зак. експр. печене месо са пасуљем иде печено згњечити месо; 2. (на дакого/дацо) поуздати се здзац здзеєм зак. 1. навући, у кога/што; препуштати се (нечиjоj набити; натаћи; ~ шапку на главу вољи и сл.) навући шубару на главу; ~ персцень здавен-давна присл. од на палєц натаћи прстен на прст; 2. давнина, од памтивека (на себе шмати) навући, обући; 3. здавна присл. издавна натаћи, набости; ~ на рожень натаћи здалєй присл. 1. (з векшей на ражањ; ¤ ~ дакому дацо на карк далєкосци) издаље; патри ~ гледа натоварити коме што на врат; ~ издаље; 2. з присловнїком у дакому дацо на нос (предруциц) интерпозициї са jош веће даљине; набацити коме што на нос, висликуй з ище далєй сними са jош пре(д)бацити коме што веће даљине; 3. прен. изокола, здзац ше здзеєм ше зак. натаћи околишећи; почал ~ почео jе изокола се, набости се здалєка присл. 1. издалека; здзерац -ам нєзак. 1. а) (лупу з кричи ~ виче издалека; 2. з древа и под.) љуштити, гулити, присловнїком у интерпозициї jако згуљивати; б) (скору) стругати, издалека; пришол з барз далєка гулити; 2. прен. (вихасновйовац) дошао jе jако идалека дерати, лихварити здалєки присл. ридк. оп. здзернїк х. зеленаш, лихвар, здалєка дерикожа зданиє с. заст. зграда, здање здзернїцки -а -е зеленашки, здац -ам зак. 1. сабрати, лихварски збројати; 2. (обовязки и под. на здзернїцтво с. зеленаштво, дакого) препустити, уступити; лихварство оставити; поверити; оцец здал здзечнє присл. оп. дзечнє  здзивац -ам нєзак. 1. (шапку на здогадло на дзецинство то га је главу и под.) навлачити, набијати; подсетило на детињство; 2. натицати; 2. (шмати) навлачити, (надпомнуц) подсетити, напоменути; облачити; 3. (надзивац) натицати, здогаднул ме же бим нє забул набадати; 4. (за сушенє) низати; ~ подсетио ме је да не заборавим доган низати дуван здогаднуц ше -нєм ше зак. а) здзиваче с. риб. поворка (в.), сетити се; присетити се; здогадал личар ше шицкого сетио се свега; б) здибац -бем и -ам зак. стићи, досетити се, сетити се; хтошка ше сустићи; ухватити заш лєм здогаднул цо вон сце здирвети -а -е труо; ~ деска зробиц неко се ипак досетио шта он трула даска смера здирвец -еєм зак. (о древе, здогадованє с. сећање; чуткох и под.) иструлити, иструнути; присећање смрвити се здогадовац -дуєм нєзак. 1. здирґонїц -їм зак. експр. (дакого на дакого/дацо) подсећати; задрхтати то го здогадує на младосц то га здих х. оп. здихнуце подсећа на младост; 2. (надпоминац) здихац -ам нєзак. 1. (о подсећати, напомињати животиньох) цркавати, липсавати; здогадовац ше -дуєм ше нєзак. 2. фам. спавати сећати се; добре ше здогадуєм здихнуц -нєм зак. уздахнути шицкого добро се сећам свега здихнуце с. уздах, уздисаj здоганяц -ям нєзак. стизати, здиховац -хуєм зак. уздисати сустизати здишка ж. ветер. епидемија, здогонїц -їм зак. стићи, зараза, помор (код живине и др.); ¤ стигнути, сустићи; достићи, буц на здишкох (здихац – о достигнути животинї) бити пред угинућем здогонїц ше -їм ше зак. здїйснїц (ше) -їм (ше) зак. обогатити се, постати имућан; остварити (се) повећати иметак здїйсньовац (ше) -нюєм (ше) здолу присл. одоздо, одоле зак. остваривати (се) здоокола присл. изокола здобувац -ам нєзак. стицати; здохлїна ж. цркотина, стрвина, задобијати; ~ нови знаня стицати липсотина; ¤ лєжи як [тота] ~ оп. нова знања под балєґа; подли як ~ лењ као здобуток -тку/-тка х. 1. буба; лежи с пупком према стропу тековина; здобутки револуциї здохлїнаре х. мн. зоол. (єд. тековине револуције; 2. достигнуће здохлїнар) лешинари (Vulturidae; здобуц -удзем зак. стећи; Silphidae) задобити; ~ славу стећи славу здохнуц -нєм зак. цркнути, здобуце с. оп. здобуток црћи, липсати здогадац -ам зак. оп. здраве¹ 1. присл. у функц. пред. здогаднуц здраво; нє ~ вельо єсц није здраво здогадац ше -ам ше зак. оп. много jести; 2. викр. (як поздрав) здогаднуц ше здраво, здраво да си здогадка ж. досетка здраве² (ґен. здравя) с. оп. здогадлїви -а -е 1. досетљив; здравє; ◊ боже дай ~ (при оштроуман; 2. препреден наздравяню) у здравље; най вам здогаднїк х. подсетник; (нам и под.) бог да здравя дај боже роковник здравља здогаднуц -нєм зак. 1. (дакого здравеньки -а -е: здравеньки на дакого/дацо) подсетити; то го оставай(це)/остань(це)! оп. здрави оставай(це) (под. здрави) стрпати све на гомилу; 2. згњечити, здравє с. здравље здробити; поломити здрави -а -е здрав; ~ дзецко здремузґац ше -ам ше зак. коц. здраво дете; ~ лоґика здрава логика; (спаднуц и потлучиц ше) пасти, ~ дух здрав дух; ¤ ~ угрувати се оставай(це)/остань(це) остаj(те) здрилїц -їм зак. 1. гурнути здраво!, збогом остаj(те), у здравље, доле; здрилєл вазну зоз стола са здрављем; до виђења; ходз(це) ~ гурнуо је вазу са стола; 2. (дацо на [збогом] збогом; до виђења; ~ як дакого) свалити; ~ одвичательносц дуб здрав као бик (као дрен) на дакого свалити одговорност на здравичко с. 1. дем. и гипок. кога здрављице; 2. оп. здраве¹ (2); ¤ здрильовац -люєм нєзак. 1. здравичко! да сте здраво!; питац гурати доле; 2. (дацо на дакого) ше за ~ питати за здравље сваљивати; ~ хибу на дакого здравкац -ам нєзак. 1. (явяц ше сваљивати кривицу на кога з поздравом) поздрављати; јављати здробиц -им зак. смрвити, се; вон кед преходзи, каждому здробити здравка он кад пролази, свакоме се здружени -а -е удружен jaвља; вона здравка и одходзи она здружиц (ше) -им (ше) зак. се поздравља и одлази; ~ себе удружити (се), здружити (се) поздрављати се; 2. заст. здружовац (ше) -жуєм (ше) наздрављати; ~ себе з погарами нєзак. удруживати (се), здруживати наздрављати себи чашама (се) здраво 1. присл. здраво; вона ~ здрузґац -ам зак. 1. (звалїц з резонує она здраво резонује; 2. ламаньом) згрувати; 2. (на фалатки) викр. (при стретаню) здраво разбити здравствени -а -е здравствени; здрузґац ше -ам ше зак. ~ станица здравствена станїца згрувати се, стропоштати се; здравство с. здравство разбити се здравучки -а -е здравцат, здубонїц -їм зак. треснути, здравцит; здрави ~ здрав здравцат бубнути, пасти уз велику буку (уз здрапац -пем зак. 1. изгребати; велик тутањ) 2. згрепсти; згулити здувац ше -ам ше нєзак. здрапнуц -нєм зак. оп. здрапац статк. надимати се; крави ше (2) здуваю од желєней бетелїни краве здраповац -пуєм нєзак. се надимаjу од зелене детелине згребати; згуљивати здудлавиц -веєм и -им (постац здребузґац -ам зак. оп. дудлави) постати крпав, шупљикав здремузґац здуднїц -нєєм и -їм зак. здребузґац ше -ам ше зак. оп. затутњати здремузґац ше здумац -ам зак. 1. смислити; 2. здревнєти -а -е укочен; ~ од прен. сковати жими (страху и под.) укочен од здумовац -муєм нєзак. 1. хладноће (страха и сл.) смишљати; 2. смерати, заснивати здревнїц -нєєм и -їм зак. 1. оп. здуриц -им зак. залудети, здревнїц ше; 2. (од запрепасценя, слудити, смамити; напунити коме страху) скаменити се, удрвенити се, уши здрвенити се; укочити се здуриц ше -им ше зак. 1. здревнїц ше -нєєм ше и -їм ше залудити се, смамити се; 2. зак. (постац як древо) здрвенити се, узјогунити се; 3. (звич. о коньох) удрвенити се узнемирити се, уплашити се, здремузґац -ам зак. коц. 1. поплашити се  здурйовац (ше) -юєм (ше) зисц¹ зидзем зак. 1. сићи; ~ зоз нєзак. ґу здуриц (ше) древа сићи с дрвета; 2. (з ладї, здути -а -е 1. статк. надут, ваґона и под.) искрцати се, сићи; 3. надувен; 2. прен. надурен, надрндан (очисциц ше з райбаньом и под. – о здутосц ж. ветeр. надув, шпляху и под.) сићи; шплях нє сце надим, надун зисц флека неће да сиђе; 4. (о здуц -уєм зак. здувати; спирити вилятей води) повући се, секнути; здуц ше -уєм ше зак. 1. статк. виляти води зишли изливена вода надувати се, надути се; 2. прен. се повукла;  бешеда зишла на наљутити се, разљутити се дацо, зишло на дацо у разговору су здуце с. оп. здутосц дошли до одређене теме; ¤ зишло здушнє присл. ревносно му з розума (призабул) сметнуо је с зеба ж. зоол. зеба (Fringilla) ума; ~ з розума сићи с памети (ума), зебочка ж. дем. (од зеба) скренути памећу (с ума); ~ дакому зебица зоз карку скинути се коме с леђа (с зебра ж. зоол., трансп. зебра врата); ~ на псоту заст. спасти на зебрасти -а -е зебраст просјачки штап землєдїлец -лца х. зисц² зидзем зак. (пущиц земљорадник, ратар ключку) изникнути, исклијати, землєдїлски -а -е проклиjати земљораднички, ратарски; ~ зисц ше зидзем ше зак. 1. а) задруга земљорадничка задруга (зобрац ше вєдно) скупити се, землєдїлство с. земљорадња, окупити се; народ ше зишол у ратарство центру варошу народ се скупио у зенит х. зенит центру града; б) састати се; зепи ж. мн. (єд. зепа) срим. колектив ше зишол на догварку беш. (чарапи) зепе колектив се састао на договор; 2. а) зєдзени -а -е измучен почети живети заjедно (у брачној зєдинєни -а -е 1. уjедињен; 2. заједници); уж пейц роки як ше церкв. униjат; Зєдинєна церква вони двойо зишли већ је пет Униjатска црква; ◊ Зєдинєни нациї година откако њих двоје живе Уjедињене нациjе заједно; б) састати се, помирити се; зєдинїтель х. ујединитељ муж и жена були розидзени, алє зєдинїц (ше) -їм (ше) зак. ше заш зишли муж и жена су били ујединити (се) растављени, али су се поново зєдиньовац (ше) -нюєм (ше) састали; 3. срести се; зишли зме ше нєзак. уједињавати (се) на мосце срели смо се на мосту; 4. зєдначиц (ше) -им (ше) зак. (о платну и под.) скупити се заст. спојити (се), изједначити (се) зисциц ше -им ше зак. (о разним бојама и сл.) остварити се; обистинити се зєдначовац (ше) -чуєм (ше) зиходзаци -а -е силазан; ~ зак. заст. спаjати (се), интонация силазна интонација изједначавати (се) (о разним бојама зиходзенє с. 1. силазак, силажење; 2. и сл.) дїєсл. мен. од зиходзиц (ше) зжати -а -е сажет зиходзиц -им нєзак. 1. (долу) зжац (без форми презента) силазити; 2. (з гайзибана и под.) зак. сажети искрцавати се, силазити; 3. (о зжовкнуц -нєм зак. пожутети вилятей води) повлачити се ззукоса присл. искоса; зиходзиц ше -им ше нєзак. оп. попатриц на дакого ~ погледати сходзиц ше кога искоса зиходни -а -е оп. зиходзаци зидзени -а -е изникао, исклиjао зйойкнуц -нєм зак. оп. зйойчац  зйойчац -чим зак. јаукнути, злациц -им нєзак. златити, зајаукати позлаћивати злагода ж. слога; жиц у злациц ше -им ше нєзак. злагоди живети у слози златити се злагодзиц ше -им ше нєзак. злашиц ше -им ше зак. слагати се слакомити се, полакомити се злагодлїви и злагодни -а -е 1. зле злого с. и зле зла с. оп. 1 сложан; ~ фамелия сложна зло ; ¤ нє вежце ми за ~ немојте ми породица; 2. помирљив, толерантан узети за зло, не замерите ми; дзелїц злакомиц -им зак. примамити добре и ~ делити добро и зло злакомиц ше -им ше зак. злєгка присл. (дакус) лако; ~ слакомити се, полакомити се прициснуц лако притиснути; ¤ зламани -а -е 1. сломљен; 2. брац/вжац себе ~ олако прен. сломљен, скрхан узимати/узети (схватати/схватити) зламац -мем зак. 1. (преламац) злєгнуц -нєм зак. заст. сломити; ~ ногу сломити ногу; 2. породити се прен. (звладац) сломити, скрхати; ~ злєгнуц ше -нєм ше зак. одуперанє скрхати отпор слегнути се, слећи се, улегнути се зламац ше -мем ше зак. осн. и злєговац ше -гуєм ше нєзак. прен. сломити се слегати се, улегати се златар х. златар злєжац ше -жим ше зак. златарня ж. златара (олєнївиц од длугого лєжаня) златасти -а -е златаст улежати се, залежати се злати -а -е 1. заст. (зоз злата) злєженє с. заст. порођаj златaн; 2. прен. златан; ~ дзецко злєкнути -а -е уплашен златно дете; ◊ правиц ше [на] злату злєкнуц -нєм зак. уплашити качку (злата качка) оп. под качка злєкнуц ше -нєм ше зак. златка ж. зоол. златица; ◊ уплашити се кромпльова ~ зоол. кромпирова злєкнуце с. страх златица (Doryphora decemlineata) злєнєти -а -е олињао, лињав, златко с. 1. (златасти або излињао стрибернїсти украсни лїсток) злєнїц ше -їм ше зак. (страциц варак, телеј; 2. сребрнаста или шерсц) олињати (се), излињати (се); златна боја пес ше злєнєл пас је олињао златни -а -е златан; ~ злєньовац ше -нюєм ше нєзак. персцень златни прстен; ~ час лињати (се) златно доба; ~ дзецко оп. злати (2); злєпшанє с. побољшање; ◊ ~ власа (нїтка) бот. вилина коса бољитак (косица) (Cuscuta campestris Yunck); злєпшац (ше) -ам (ше) зак. ~ свадзба златна свадба; ¤ мац побољшати (се) златни (злати) руки имати златне злєпшовац (ше) -шуєм (ше) руке нєзак. побољшавати (се) златнїк х. златник злєт х. физк. слет злато с. осн. и прен. злато; ~ злєтки мн.: буц на злєткох мойо! злато моје!; ◊ чарне ~ прен. бити у журби, журити негде; на (углє) црно злато злєткох є, таки як на злєткох мора златоносни -а -е златоносан да иде; мора да жури; само што не златоусти -а -е златоусти; полети Йоан Златоусти церкв. Јован злєтнуц -нєм зак. оп. злєциц; Златоусти ¤ аж сцец ~ (швидко исц) ићи као златучки -а -е дем. гипок. на крилима поет. злаћан злєтовац -туєм нєзак. 1. слетати, слетавати; 2. одлетати злоба ж. злоба злєциско с. слетиште злобни -а -е злобан злєциц¹ -им зак. слетети; злобно присл. злобно авион злєцел авион је слетео злобнїк х. злобник злєциц² -им зак. (одлєциц) зловисни -а -е злослутан, узлетети; одлетети; з поля злєцел злокобан чупор вранох са њиве је узлетело зловиснїк х. злослутник, јато врана злокобник зли зла зле (комп. горши) 1. злога ж. оп. злагода зао; ~ чловек зао човек;; 2. зао, љут; злогласни -а -е злогласан опак; ~ слово опака реч; ~ пес зао злодзечнє присл. зловољно пас; 3. оп. злодзечни (2);  злей злодзечни -а -е 1. зловољан; 2. норови зле ћуди; ~ дух зао дух; ¤ мед. (опасни за здравє) злоћудан буц ~ на дакого имати злу вољу на злодзечно присл. оп. злодзечнє кога; ~ язики зли језици злодзечносц ж. зловоља, злїв х. слив; рични ~ речни зловољност, мрзовоља слив злодїєц -йца х. оп. злодїй (1) злїва присл. слева злодїй х. 1. а) злочинац; злївац -ам нєзак. 1. сливати; 2. войнови ~ ратни злочинац; б) (шметанку з млєка) скупљати; 3. зликовац; в) злотвор; 2. заст. лопов, (злучовац зоз ляцом) саливати, крадљивац стапати злодїйски -а -е злочиначки; злївац ше -ам ше нєзак. 1. зликовачки сливати се; 2. саливати се, стапати злодїйство с. злочин се злодїло с. злодело злївнїк х. сливник злодумни -а -е 1. зломислен, злїзани -а -е 1. излизан; 2. зломишљен; 2. злодумни -ного прен. слизан зломишљеник злїзац ше -їжем ше зак. гандр. зложени -а -е сложен слизати се зложеносц с. сложеност злїзовац ше -зуєм ше нєзак. зложиц -им зак. 1. (поскладац) гандр. слизавати се сложити; 2. (писмо, писню и под.) злїпиц (ше) -им (ше) зак. саставити, сложити; написати; слепити (се) срочити; зложел шумну писньочку злїпйовац (ше) -юєм (ше) саставио је лепу песмицу; 3. (дацо нєзак. слепљивати (се) розклопене) склопити; розобрал и злїпнуц (ше) -нєм (ше) зак. оп. зложел апарат расклопио је и злїпиц (ше) склопио апарат; 4. а) (испит) злїциц (ше) -им (ше) зак. положити; б) ~ докторат заст. смлачити (се), замлачити (се) одбранити докторску дисертациjу; 5. злїцовац (ше) -цуєм (ше) (на дакого) бацити кривицу на кога, нєзак. смлачивати (се), замлачивати окривити кога; на ньго зложела же (се) то вон поробел њега jе окривила да зло1 с. зло; зробиц дакому ~ jе он то урадио; 6. ~ кридла скупити нанети коме зло; познати по злу (по крила; 7. заст. ставити; зложела злим) познат (чувен) по злу; зопрец дзецко до колїски ставила jе дете у ~ стати злу на пут; ◊ дац ше на ~ (о колевку; ¤ ~ живот погинути: рани) дати се на зло; похасновац на зложел свой живот у войни ~ злоупотребити; ¤ вжац дакому за погинуо jе у рату; ~ рахунки ~ (за зле) узети коме за зло (за грех) положити рачуне; ~ руки (престац зло2 присл. 1. зло; 2. лоше, робиц) сложити (прекрстити) руке слабо зложиц ше -им ше зак. 1. сложити се, сагласити се; 2. ридк. сјединити се; стопити се (случиц ше, випаднуц) испасти, злучни и злучуюци -а -е десити се; так ше шицко зложело саставни же... тако је све испало да... злучнїк х. ґрам. везник, свеза зложичлїви -а -е који некоме злучовач х. спајач жели зло; злонамеран злучовац (ше) -чуєм (ше) зложни -а -е сложан нєзак. 1. спајати (се), састављати зложно присл. сложно (се); здруживати (се); 2. сједињавати злонависцуюци и (се), стапати (се) злонагадуюци -а -е оп. зловисни злюбиц ше -им ше зак. звич. з злонамирни -а -е 1. неґацию: то ше му нє злюбело то му злонамеран; 2. злонамирни -ного х. се није допало злонамерник злюдни -а -е уљудан злопаметаюци и злюштац (ше) -ам (ше) зак. злопаметлїви -а -е злопамтив, оп. залюштац (ше) злопаметљив; злопамтило злярмац -ам зак. викнути, злопоциц -им зак. а) пасти с повикати треском, треснути; б) (моцно вдериц) зляц злєєм зак. 1. треснути, лупити (поверхносцову часц) сасути; 2. злопчиц -им зак. здипити, (шметанку або скорку з млєка) мазнути сплавити, скупити; 3. (зєдинїц) злоради -а -е злурад слити; 4. (злучиц зоз ляцом) слити, злорадосц ж. злурадост салити, стопити злослїви -а -е заст. љут, зао зляц ше злєєм ше зак. 1. (о злосц ж. злост, злоћа; љутња, вельким краткотирвацим дижджу) срџба излити се, пљуснути; надишла злосциц (ше) -им (ше) нєзак. хмара, злял ше диждж наишао jе љутити (се), срдити (се) облак, излила се киша; 2. слити се, злохаснованє с. злоупотреба; ~ салити се, стопити се; 3. сцедити се власци злоупотреба власти зльомпац (ше) -ам (ше) зак. злохасновац -нуєм нєзак. оп. зальомпац (ше) злоупотребљавати змаганє с. 1. а) утакмица, меч; злупиц -им зак. сљуштити фодбалске ~ фудбалска утакмица; злупиц ше -им ше зак. б) такмичење; ~ школох такмичење сљуштити се, оперутати се; фарба школа; 2. дїєсл. мен. од змагац (ше) на лади ше злупела боjа на сандуку змаганїна ж. и змаганьщина се сљуштила; спекол ше на слунку, ж. заст. тековина (оп. здобуток) та ше му хрибет злупел изгорео jе змагатель х. такмичар на сунцу, те су му се леђа сљуштила змагательни и змагательски злупйовац (ше) -пюєм (ше) -а -е такмичарски нєзак. љуштити (се), перутати се змагац -ам нєзак. стицати; злученє с. 1. дїєсл. мен. од кућити злучиц (ше); 2. (составок, спой) змагац ше -ам ше нєзак. 1. састав (здобувац маєток) стицати; кућити; злученїна ж. хем. једињење; радити да се нешто стекне; змагаю нєорґанска ~ неорганско једињење ше на нову хижу раде да би купили злучиц -им 1. спојити, одн. саградили нову кућу; 2. саставити; здружити; ~ два чупори такмичити се; 3. покушавати, статку спојити два стада стоке; 2. настојати, радити сјединити; стопити змаґазиновац -нуєм зак. злучиц ше -им ше 1. спојити ускладиштити се, саставити се; здружити се; 2. змайстровац -руєм зак. измајсторисати ситнити, иситњавати змаржлїна ж. (премаржлїна) змена ж. смена смрзотина зменїц -їм зак. сменити змаржляви -а -е оп. змарзаци зменоводитель х. сменовођа змаржляк х. 1. зимљивко, зменшанїк х. мат. умањеник смрзавац, смрзлица; 2. замрзивач зменшатель х. мат. умањитељ змарзац -ам нєзак. I прех. зменшац (ше) -ам (ше) зак. смрзавати; залеђивати; II нєпрех. оп. смањити (се), умањити (се) змарзац ше зменшовац (ше) -шуєм (ше) змарзац (ше) -ам (ше) нєзак. нєзак. смањивати (се), умањивати смрзавати (се); залеђивати (се) (се) змарзаци -а -е зимогрожљив, зменююци -а -е наизменичан, зимљив изменичан; ~ струя физ. змарзнути -а -е 1. смрзнут; 2. наизменична струја озебао зменьовац (ше) -нюєм (ше) змарзнуц -ржнєм зак. I прех. нєзак. смењивати (се) смрзнути; заледити; II нєпрех. оп. змерац -ам зак. закинути на змарзнуц ше мери; забројити змарзнуц ше -ржнєм ше зак. змервиц (ше) -им (ше) зак. смрзнути се; заледити се замрсити (се) змарзовац (ше) -зуєм (ше) змерйовац -рюєм нєзак. нєзак. оп. змарзац (ше) закидати на мери; забрајати змарзовач х. оп. замарзовач змерк х. сумрак; пред змерком змарнєти -а -е 1. пропао пред сумрак; у змерку у сумрак; ◊ од (здравствено, телесно); 2. рана до змерку од зоре до мрака упропаштен; изгубљен змеркац ше -ам ше нєзак. змарнїц -нєєм и -їм зак. заст. безос. смркавати се, мрачити се 1. пропасти (здравствено, телесно); змеркнуц ше -нєм ше зак. 1. смршавити; 2. упропастити; безос. смркнути се, смрачити се; изгубити; залуд потрошити змеркло ше пао је мрак; 2. (дочекац змасцени -а -е упрљан, умазан даґдзе змерк): идзме же бизме ше нє змасциц (ше) -им (ше) зак. змеркли на полю хаjдемо да нас не упрљати (се), умазати (се) затекне мрак на њиви змахнуц -нєм зак. махнути зместа присл. сместа; мигом змачац -ам зак. поквасити, змесц -ецем зак. смести, смочити; умиваюци руки, змачал помести рукави перући руке, поквасио jе змесцац (ше) -ам (ше) нєзак. рукаве оп. змесцовац (ше) змачкани -а -е мокар, смочен змесценє с. смештај (после ручног прања веша и сл.) змесциц -им зак. з розл. знач. змачкац -ам зак. исквасити (у сместити; ~ дакому дацо прен. већоj мери, на више места) сместити некоме нешто змачкац (ше) -ам (ше) зак. змесциц ше -им ше зак. исквасити (се) (у већоj мери, на више сместити се места) змесцовац (ше) -цуєм (ше) змегчац -ам зак. смекшати нєзак. смештати (се) змегчовац -чуєм нєзак. зметац -ам нєзак. мести, смекшавати сметати (са површине или на гомилу) змекнуц -нєм зак. прен. змивац -ам нєзак. 1. спирати; омекшати 2. прати; ~ власи (главу) прати косу; змелчиц -им зак. иситнити 3. ~ капусту (у гордове) умивати змелчовац -чуєм нєзак. купус; преливати купус (в.)  змивац ше -ам ше нєзак. прати змодернизовац (ше) -зуєм (ше) косу зак. модернизовати (се), змидлїц -їм зак. 1. (украднуц) модернизирати (се) украсти, здипити; 2. (сцекнуц) змокнути -а -е покисао, мокар; киднути, збрисати ¤ ~ як каче покисао као миш змилєни -а -е збуњен змокнуц -нєм зак. 1. змилїц -їм зак. збунити, покиснути; 2. прен. напити се, опити забунити се змилїц ше -їм ше зак. 1. зморщени -а -е набран, збунити се, забунити се; 2. (у наборан; смежуран читаню, чишлєню) забројити се зморщиц -им зак. набрати, змилованє с. самилост, милост наборати; ◊ ~ твар оп. зморщиц ше змиловац ше -луєм ше зак. (2) смиловати се зморщиц ше -им ше зак. 1. змилосердзиц ше -им ше зак. набрати се, наборати се; смежурати ридк. оп. змиловац ше се; 2. (од квашного, пре змирени -а -е смирен, нєзадовольство и под.) направити сталожен кисело лице змириц -им зак. смирити, змоцнїц -їм зак. прех. и нєпрех. умирити ојачати, оснажити змириц ше -им ше зак. 1. змоцньовац -нюєм нєзак. прех. смирити се, умирити се; прибрати и нєпрех. ојачавати, оснаживати се; 2. (на єдним месце) скрасити се змочиц -им зак. поквасити, змирйовац -юєм нєзак. сквасити, смочити смиривати, умиривати змочиц ше -им ше зак. змирйовац ше -юєм ше нєзак. поквасити се, сквасити се, смочити 1. смиривати се; умиривати се; 2. (на се єдним месце) скрашавати се змравчац -чим зак. маукнути, змирююци -а -е умирујући мијаукнути; замаукати, замијаукати змиц -иєм зак. 1. спрати; 2. ~ змудриц -реєм зак. опаметити власи (главу) опрати косу; ¤ ~ се ганьбу опрати (спрати) љагу змурчац -чим зак. 1. (о змиц ше змиєм ше зак. опрати статку) мукнути, замукати; 2. (о косу псови) зарежати; 3. (о медведзови) змишани -а -е сметен, сплетен, забрундати; 4. прен. промумлати изгубљен змухавиц ше -им ше зак. 1. змишаносц ж. метеж, збрка збунити се, смувати се; ускомешати змишац (ше) -ам (ше) зак. се; 2. (о коньох) узнемирити се од измешати (се), смешати (се); збркати напада мува; ¤ змухавел ше як (се) конь одjедном jе изгубио вољу за змобилизовац -зуєм зак. рад мобилисати змуциц -им зак. 1. оп. змогнуц -нєм зак. стећи; замуциц; 2. млєк. збућкати, скућити; сам змогол капитал сам jе убућкати; ~ масло убућкати маслац стекао капитал змуциц ше -им ше зак. 1. оп. змогнуц ше -нєм ше зак. замуциц ше; 2. млєк. убућкати се стећи; скућити; скућити се; заимати змучени -а -е измучен (се); побољшати своје материјално змучиц (ше) -им (ше) зак. стање; змогол ше на дзешец гольти измучити (се) жеми скућио је десет јутара земље; знавец -вца х. зналац сама ше змогла на хижу сама jе знавецки присл. зналачки стекла кућу знад прим. з ґен. означує унапряменосц з места хторе ше јављати/јавити; дал им ~ же придзе находзи над даким/дачим изнад; наютре jавио им jе да ће доћи сутра; сцекай ми лампу ~ глави склони б) давати/дати на знање (до знања); ми лампу изнад главе; змец тоту ¤ дябол (пшамац) би го знал ђаво павучину ~ слики омети ту паучину би га знао; ~ кадзи бабу водза (знац изнад слике же дацо нє у шоре) знати колико је знаже слов. и присл. наравно, сати; нє бог зна цо није бог зна шта; дакако; свакако, сигурно; чи ше нє зна дзе му глава не зна где му је радуєм? ~ ше радуєм да ли се глава; нє зна ше (нє ~) хто ґазда не радуjем? наравно да се радуjем зна се ни ко пије ни ко плаћа; нє зна знайсц -йдзем зак. (дакого) цо зоз собу (од бриґох) пуца му снаћи, задесити; знашло го глава; изван себе jе нєщесце снашла га је несрећа знац ше знам ше нєзак. 1. знайсц ше -йдзем ше зак. 1. (подрозумйовац ше) знати се, снаћи се; 2. домислити се, довити се разумети се; то ше зна то се зна; 2. знак х. 1. знак; положиц ~ взаєм. повр. знати се, познавати се; ставити знак; дац ~ дати знак (миг); ми ше знаме оддавна ми се знамо 2. знак, знамење; 3. бразготина, траг; одавно ожиљак; ◊ водови ~ водени знак; значенє с. 1. значење; защитни ~ заштитни знак; ~ пренєшене ~ слова пренесено єднакосци мат. знак једнакости; ~ значење речи; 2. (значносц) значај; питаня знак питања; знаки нє придавайце ~ тому не придајте интерпункциї знаци интерпункције; значај томе ¤ давац знаки живота давати знаке значи злуч., модал. значи, живота; добри ~ добар знак; дакле; ~ , вериш ми значи, верујеш нєдобри ~ рђав знак ми знаков(и) -а -о/-е знаковни значиц -им нєзак. 1. знаменїти -а -е знаменит (представяц) значити; вон там знаменїтосц ж. знаменитост цошка значи он тамо нешто значи; знамец -мца х. познаник 2. (означовац) означавати, знанє с. знање обележавати, бележити знаходзиц -им нєзак. значка ж. значка сналазити, задешавати; часто го значлїви -а -е (з одредзеним знаходзи даяка нєволя често га значеньом) значајан; ~ попатрунок сналази нека невоља значајан поглед знаходзиц ше -им ше нєзак. 1. значни -а -е 1. (важни) сналазити се; 2. довијати се значајан; ~ особа значајна личност; знаходлїви -а -е 1. сналажљив; 2. (досц вельки) знатан; ~ часц 2. довитљив жительства знатан део знаходлївосц ж. 1. становништва сналажљивост; 2. довитљивост значно присл. знатно; ~ вецей знац знам нєзак. 1. а) знати; знатно више вон зна свою роботу он зна свој значносц ж. значајност посао; б) (познац) знати, познати; знєважиц -им зак. знам го по видзеню знам га по омаловажити; пренебрегнути, виђењу; 2. (мац обичай) знати, пренебрећи умети; знал присц пияни знао је да знєважовац -жуєм нєзак. дође пијан; зна ше барз нагнївац омаловажавати; пренебрегавати; уме jако да се наљути; 3. (мочи): цо ниподаштавати му знам робиц? шта да радим?; цо знєвериц -им зак. изневерити; сом знал робиц? шта сам друго заказати могао да урадим?; 4. давац/дац ~ а) знєверйовац -юєм нєзак. изневеравати; заказивати знїкнуце с. нестанак знємирени -а -е узнемирен знїматель х. сниматељ знємиреносц ж. узнемиреност знїмац -ам нєзак. 1. скидати; ~ знємириц -им зак. 1. кнїжки з полїци скидати књиге с узнемирити; онеспокоjити; 2. а) полице; ~ маску скидати маску; 2. (мирну поверхносц води) заталасати; (робу) истоварати; (з ладї) б) прен. заталасати, ускомешати; ~ искрцавати; 3. снимати; ~ филм народни маси заталасати народне снимати филм масе знїмок -мка х. снимак знємириц ше -им ше зак. 1. знїчтожиц (ше) -им (ше) зак. узнемирити се; онеспокоjити се; 2. уништити (се) а) (о мирней поверхносци води) знїчтожовац (ше) -жуєм (ше) заталасати се; б) прен. заталасати се, нєзак. уништавати (се) ускомешати се знїчтожовацки -а -е знємирйовац (ше) -рюєм (ше) уништавалачки нєзак. 1. узнемиравати (се); знїчтожовач х. уништавалац, онеспокоjавати (се); 2. а) уништитељ, истребитељ заталасавати (се); б) прен. знїчтожуюци -а -е заталасавати (се), комешати (се) уништавајући; разарајући знємирююци -а -е знїщиц (ше) -им (ше) зак. оп. узнемиравајући знїчтожиц (ше) знєнавидзиц (ше) -им (ше) знїщовац (ше) -щуєм (ше) зак. замрзети (се), замрзити (се); не нєзак. оп. знїчтожовац (ше) подносити (се), не трепети (се) знїщовач х. оп. знїчтожовач знє(с)покоїц -їм зак. знїщуюци -а -е оп. узнемирити знїчтожуюци знєсц знєшем зак. 1. (принєсц знова присл. поново, изнова, од горе) снети, снести; свући; ~ мех наново з пойда снети џак с тавана; 2. (o зноєнє с. знојење птици): ~ вайцо снети јаје; 3. зноїц ше -їм ше нєзак. знојити (витримац, поднєсц) поднети, се претрпети; 4. ◊ ~ (зронїц) дакого зной х. зној; ¤ кирвави ~ зоз швета послати кога на онаj свет, крвави зној; аж ме ~ облял пробио доћи коме главе ме хладан зној знєсц ше знєшем ше зак. снети знойни -а -е и знойов(и) -а -о/- јаје; кура ше знєсла кокошка је е знојан; знойов(и) шлїжнїк анат. снела јаје знојна жлезда знє(с)церпезлївиц ше -им ше зноровиц ше -им ше зак. 1. зак. постати нестрпљив (здуриц ше – о коньови) узјогунити знїженє с. снижење; ~ ценох се; 2. прен.: зноровел ше дошле му снижење цена лутке (бубе) знїжиц -им зак. снизити; ~ зношени -а -е изношен; глас снизити глас; ~ продукцию зношени шмати изношено одело снизити производњу зношиц1 -им нєзак. 1. а) знїжиц ше -им ше зак. снизити (ношиц з висшого места) сносити; се свлачити; б) оп. зношовац; 2. знїзка присл. са ниског места, (церпиц) подносити, сносити; ~ не свисока; спаднул ~ , та ше нє свою долю 3. сносити; ~ вдерел није пао свисока, па се није одвичательносц сносити ударио одговорност знїкац -ам нєзак. нестајати зношиц2 -им зак. износити знїкнуц -нєм зак. нестати (одећу)  зношиц ше -им ше зак. зобуц ше -уєм ше зак. изути се, износити се (о одећи) скинути обућу зношлїви -а -е (подношлїви) зоврец -ем зак. прокључати, сношљив, подношљив ускипети зношовац -шуєм нєзак. зовяц -веєм зак. (овяц) (приношиц на єдно место) провеjати доносити, довлачити зогинац -ам нєзак. 1. сагињати; знука 1. присл. изнутра; чуц ~ главу сагињати главу; 2. савијати гласи ~ чуjу се гласови изнутра; 2. зогинац ше -ам ше нєзак. 1. прим. з ґен. унутар; ~ ґрупи унутар сагињати се; 2. савијати се групе зогинаци -а -е савитљив зняц знєєм зак. 1. скинути; ~ зогинацосц ж. савитљивост шапку з колка скинути капу с зогнац зоженєм зак. 1. клина; 2. (робу) истоварити; сатерати, стерати; ~ до громади искрцати; 3. снимити; ~ филм сатерати у гомилу; 2. (пребудзиц) снимити филм; ¤ ~ терху (криж) пробудити; зогнал го вчас рано скинути бреме (терет); ~ з карку пробудио га jе уjутру рано; 3. скинути с врата; ~ з дньового шора (одогнац з места) стерати, отерати; скинути с дневног реда ~ куру з гнїзда стерати кокошку са зо прим. оп. з гнезда; 4. (виражиц) искалити; ~ зоблєкальня ж. свлачионица свой гнїв на даким искалити свој зоблєкац (ше) -ам (ше) нєзак. гнев на коме; 5. (скомасовац): ~ жем скидати (се), свлачити (се) извршити комасацију земље зоблєчиц -чем зак. скинути, зогнїц -їєм зак. оп. згнїц свући зогнуц -нєм зак. 1. сагнути; ~ зоблєчиц ше -чем ше зак. 1. главу сагнути главу; 2. савити скинути се, свући се; 2. заст. зогнуц ше -нєм ше зак. 1. (престац буц вояк) скинути (свући) сагнути се; 2. савити се воjничко одело зограти -а -е осн. и прен. зобовязац (ше) -яжем (ше) зак. загрејан обавезати (се) зограц -реєм зак. осн. и прен. зобрац зоберем зак. 1. а) загрејати; ~ хижу загрејати собу; ~ (ствари) скупити, покупити; б) карсцель прен. загрејати столицу (народ) скупити, окупити; 2. прен. ~ зограц ше -реєм ше зак. осн. и [свойо] добити своје; добити прен. загрејати се батина; обрати [зелен] бостан зогриванє с. грејање; зобрац ше зоберем ше зак. 1. централне ~ централно грејање скупити се, окупити се; сјатити се; зогривац -ам нєзак. осн. и 2. а) (порихтац ше за одход) прен. загревати спремити се; покупити се; покупити зогривац ше -ам ше нєзак. осн прње; б) (рушиц ше, пойсц) поћи, и прен. загревати се; бавяче ше кренути зогриваю играчи се загревају зобувац -ам нєзак. изувати; зогриваци -а -е загревни, скидати обућу; ~ ципели изувати грејни; ~ поверхносц загревна ципеле површина зобувац ше -ам ше нєзак. зогривач х. 1. загревач; 2. изувати се, скидати обућу грејач зобувач х. изувач зогривачка ж. грејалица зобудзиц (ше) -им (ше) зак. зогришиц -им зак. сагрешити, пробудити (се) згрешити зобуц -уєм зак. изути, скинути зодвонка присл. оп. звонка (1) обућу Зодияк х. астрон. Зодијак  зоднука присл. оп. знука (1) зопнуц ше -нєм ше зак. 1. (на зодрец -ем зак. 1. здерати; 2. пальци) пропети се, испети се; згулити; ~ храсту згулити красту; зопнул ше на пальци же би лєпше зодар колєно згулио је колено видзел пропео се на прсте да би зожалєни -а -е ужегнут; боље видео; 2. (виґрабац ше) успети покварен; устаjао; ~ сир ужегнут се, успентрати се; дзецко ше зопло сир на стол дете се попело на сто; 3. ~ зожалїц ше -лєєм ше и -їм ше на заднї ноги (о коньови) пропети се зак. ужегнути се; покварити се; зопрец -ем зак. 1. зауставити; устаjати се 2. спречити; омести; сузбити зожерац -ам нєзак. прождирати зопрец ше -ем ше зак. 1. зожиц ше -иєм ше зак. зауставити се; 2. одупрети се, саживети се успротивити се зожовкнуц -нєм зак. пожутети зорац -рем зак. поорати зожарти -а -е коjи има изглед зорвац -вем зак. оп. зорвец алкохоличара зорвац ше -ем ше зак. оп. зожрец -ем зак. пождерати, зорвец ше прождерати зорвец -ем зак. 1. стргнути, зожувац -ам зак. сажвакати, отргнути, откинути; 2. (квиток) ижвакати убрати; 3. (зваду, войну) започети, зо(з) прим. оп. з изазвати, заподенути; 4. а) (зоз сна) зокни ж. мн. (єд. зокна) сокне пробудити, тргнути; б) (з думкох) золїц -їм зак. заст. лужити тргнути; 5. а) (буц бити) добити зольнїца ж. (плахитка за батине; б) добити своје; ¤ ~ на себе ношенє шена, слами) поњава; дачий гнїв навући на себе нечиjи мрежаге гнев зольнїчка ж. дем. поњавица; зорвец ше -ем ше зак. 1. (зоз мрежаге сна, задуманосци и под.) тргнути се; зомборски -а -е сомборски 2. (нагло почац) а) (о звади и под.) Зомборчань х. Сомборац одjедном почети, започети, настати; зомбульки ж. мн. (єд. дићи се; на улїци ше зорвала зомбулька) бот. зумбул (Hyacinthus) велька лярма дзецох на улици се зомкнуц ше -нєм ше зак. дигла велика галама деце; б) (о оклизнути се, пасти войни) почети, букнути; в) (о бурї и зомлєц -мелєм зак. самлети под.) одjедном настати, почети; зона ж. зона; тропска ~ зорвала ше велька буря одjедном jе тропска зона; гранїчна ~ гранична почела велика олуjа зона Зорнїчка ж. астрон. (планета зонов(и) -а -о/-е и зонски -а -е Венера) звезда Даница, Зорњача, зонски; ~ турнир зонски турнир Вечерњача зоо-заграда ж. оп. зоолоґийна зорт х. беш. (страх) зорт заграда зосипац -пем зак. сасути зоолоґ х. зоолог зосихац ше -ам ше нєзак. зоолоґия ж. зоологија сасушивати се зоолоґийни -а -е зоолошки;  ~ зосовени -а -е (похорени) куњав заграда зоолошки врт зостарени -а -е постарео зоперац -ам нєзак. 1. зостиднуц ше -нєм ше зак. заустављати; 2. спречавати; ометати; стинути се, згрушати се сузбијати зостред прим. оп. зоштред зоперац ше -ам ше нєзак. 1. зостругац -ам зак. 1. заустављати се; 2. одупирати се, (поверхносц древа) здељати, отесати; успротивљавати се, противити се 2. (орипац) састругати  зосукац -ам зак. упрести, власи му зошкварени од огня коса усукати му jе опрљена ватром зосушиц (ше) -им (ше) зак. зошкварчиц -им зак. опрљити сасушити (се), осушити (се) зошкрабац -бем зак. зосхнуц ше -нєм ше зак. састругати, остругати сасушити ше, усахнути; крев ше зошкрабовац -буєм нєзак. зосхла крв се сасушила; лїсце ше састругивати, остругивати зосхло од вшох лишће jе усахнуло зошлїзнуц ше -нєм ше зак. од вашки коц. оп. зошлїснуц ше зосцец -ем зак. (лєм у футуру) зошлїзковац ше -куєм ше усхтети, захтети, зажелети; кед нєзак. склизавати (по клизавом) зосце, най придзе ако усхте (ако зошлїснуц ше -їшнєм ше зак. буде хтео), нека дође склизнути, опузнути се, стоциљати зосцец ше -е ше (лєм у футуру) се, суљнути се (по клизавом) безос.: кед ше ми зосце, та поробим зошмариц -им зак. збацити нєшка ако будем имао вољу (ако ми зошмердзени -а -е усмрдео се буде радило), урадићу то данас зошмердзиц ше -им ше зак. зотнуц -нєм зак. оп. зоцац усмрдети се зотрец -ем зак. 1. (посцерац) зошмец -ем зак. (лєм у футуру) обрисати; ~ зоз стола по єдзеню смети; пойдзе кед зошме отићи ће обрисати сто после јела; ~ прах ако буде смео обрисати прашину; 2. прен. сатрти, зошмикнуц ше -нєм ше зак. уништити; искоренити склизнути (по равном, глатком) зохабени -а -е 1. остављен; 2. а) зошмиковац ше -куєм ше растављен (од жене); б) растављена нєзак. склизавати (по равном, (од мужа) глатком) зохабиц -им зак. з розл. знач. зошицким присл. сасвим, оставити потпуно зохабиц ше -им ше зак. зоштред прим. з ґен. означує (дачого) оставити се; зохаб ше ти унапряменосц з места хторе ше того остави се ти тога находзи на штредку дачого сасред; зохабяц -ям нєзак. остављати поздравкал нам ~ драги поздравио зохпац -ам зак.: ~ на дакого нас jе сасред пута обедити, набедити кога, свалити зошулькац -ам зак. (дац кривицу на кога округлу форму) сваљати зоцац зотнєм зак. одсећи зошульковац -куєм нєзак. (наглим замахом) сваљивати зоцинац -ам нєзак. оп. сцинац зрабровани -а -е изгажен зочиц (ше) -им (ше) зак. зрада ж. 1. издаја, издајство; 2. суочити (се) изневера; ¤ буц дакому на зрадзе зошекац -ам зак. 1. исецкати; заст. бити коме неверан 2. иситнити зрадзиц -им зак. 1. (зробиц зошивац -ам нєзак. сашивати зраду) издати; ~ отечество издати зошиц -иєм зак. сашити отаџбину; 2. изневерити; преварити зошицким присл. сасвим, зрадзовац -дзуєм нєзак. 1. потпуно издавати; 2. (знєверйовац) зошкварени -а -е 1. оп. изневеравати; варати зошквар(ч)ени; 2. (зморщени у зрадлїви -а -е 1. неверан; 2. твари) смежуран подмукао; 3. варљив; нєобичне зошквариц -им оп. щесце часто зрадлїве необична зошкварчиц срећа често jе варљива зошквар(ч)ени -а -е опрљен; зраднїк х. издајник, издајица  зраднїцки -а -е издајнички вдериц) опалити, млатнути, зраднїцтво с. издаја, издајство звекнути, звизнути, ошинути; ◊ ~ зоз зрадовац (ше) -дуєм (ше) зак. собу треснути, пасти обрадовати (се) зрезац ше зрежем ше зак. 1. зраженє с. 1. сукоб; окршај; 2. млатнути се, звекнути се, звизнути кавга; задевица се; 2. (опиц ше) напити се зражени -а -е сукобљен зрезовац -зуєм нєзак. 1. зражиц ше -им ше зак. 1. одсецати, сећи; скидати; резати; ~ сукобити се; 2. закавжити се слунечнїк одсецати (сећи) главе зражовац ше -жуєм ше зак. 1. сунцокрета; ~ капусту скидати сукобљавати се; 2. кавжити се купус; 2. скравец. кроjити зразу присл. одмах, истог часа; зрепеґац -ам зак. изгазити, одједном изровати (усев, башту); статок зрайбани -а -е (хтори з зрепеґал польо стока jе изгазила частим райбаньом страцел њиву першобутни квалитет) испран; зрец зреєм нєзак. зрети зрайбани шмати испрана одећа зреце с. зрење, сазревање зрайбац ше -бем ше зак. (з зривац -ам нєзак. (будзиц зоз частим райбаньом страциц сна) тргати; будити першобутни квалитет – о шматох зривац ше -ам ше нєзак. 2. и под.) испрати се (зоз задуманосци и под.) трзати се; зрана присл. изјутра будити се; ~ зоз сна трзати се из сна; зранцавени -а -е оп. 2. звич. з неґацию не марити; не зранцовани слушати, не обраћати пажњу на зранцавиц (ше) -им (ше) оп. нечије примедбе; я го гандруєм, а зранцовац (ше) вон ше анї кус нє зрива ја га грдим, зранцовани -а -е наборан, а он уопште не мари набран; смежуран зрипац -ем зак. огулити; зранцовац (ше) -цуєм (ше) згрепсти; састругати зак. наборати (се), набрати (се); зрипац ше -пем ше зак. експр. смежурати (се) (опиц ше) нарољати се зранявени -а -е (ранави) зриповац -пуєм нєзак. гулити; изранављен грепсти; стругати зрастац -ам нєзак. оп. зрастац зрихтац -ам зак. спремити, ше (2) припремити зрастац ше -ам ше нєзак. 1. (з зриц -иєм зак. разрити дачим) срастати се; 2. (о рани) зричац -чим зак. 1. (о крави) зарастати мукнути, замукати; 2. (о целєцу) зраховани -а -е срачунат заблејати; 3. (о звери) рикнути, зраховац -хуєм зак. сабрати, урликнути, заурлати срачунати зробени -а -е 1. дїєприкм. од зраховйовац -вюєм нєзак. зробиц; 2. (виробени, строшени) сабирати, срачунавати израђен; зробени руки израђене зрегочац -чим зак. зарзати; руке зањиштати, зањискати зробиц -им зак. 1. (поробиц) зредаґовац -ґуєм зак. (окончиц урадити; шицко ши добре зробел редакцию) уредити све си добро урадио; 2. учинити; зредзиц -им зак. беш. средити любел каждому ~ добре волео је зредзовац -дзуєм нєзак. беш. сваком учинити добро; 3. учинити; сређивати направити; ~ рух з руку учинити зрезац зрежем зак. 1. (платно) покрет руком; зробели з церкви искројити, скројити; 2. прен. (моцно маґазин направили су од цркве магазин; 4. (окончиц) извршити, зруцац -ам зак. 1. (з дачого) обавити; ~ операцию извршити збацити, побацати; 2. а) (на громаду) операцију; ¤ цо зробел себе зробел набацати, побацати; б) (до дачого) нека куса што је удробио стрпати, потрпати; 3. истоварити; зробиц ше -им ше зак. постати искрцати; 4. (шено, сламу и под. до зровнац -ам зак. 1. (поровнац) копи, брадла и под.) зденути, упоредити, сравнити; 2. сравнити; саденути; упластити поравнати; ~ зоз жему сравнити са зруцац ше -ам ше зак. 1. (о земљом священїкови) свући (скинути) зровнац ше -ам ше зак. мантију, распопити се; 2. (од дакого (поровнац ше) упоредити се, – о леґиньови або дзивки) раскинути сравнити се веридбу, разверити се; дзивка ше зровноважиц (ше) -им (ше) зруцала од леґиня девојка је зак. уравнотежити (се) раскинула веридбу са младићем зровновац -нуєм зак. 1. зруциц -им зак. 1. (руциц долу) (поровновац) упоређивати, збацити; ~ терху збацити терет; 2. сравњивати; 2. сравњивати; (зоблєчиц) скинути, свући; ~ шмати поравнавати скинути одећу; 3. збацити, свргнути; зровновац ше -нуєм ше зак. ~ з власци свргнути с власти (поровновац ше) упоређивати се зруциц ше -им ше зак. 1. зродзиц -им зак. 1. (о скинути се, свући се; 2. оп. зруцац рошлїнох, овоцох) родити, дати род, ше (2) уродити; жито добре зродзело зруцовац -цуєм нєзак. 1. пшеница је добро родила; грушка (руцац долу) збацивати; 2. зродзела крушка је родила; 2. заст. истоварати; искрцавати; ~ кукурицу (народзиц) родити истоварати кукуруз; 3. бацати на зродзиц ше -им ше зак. 1. (дац гомилу; 4. (зоблєкац) скидати, род) родити; кромплї ше нє свлачити; 5. (шено и под.) денути, зродзели кромпир ниjе родио; того здевати, навиљчити; уплашћивати; ~ року ше добре зродзело ове године шено до копки денути сено у је добро родило; 2. прен. поjавити багљу; 6. (з власци) збацивати, се, настати свргавати зрозмирни -а -е сразмеран, зруцовац ше -цуєм ше зак. размеран скидати се, свлачити се зрозмирно присл. сразмерно зручни -а -е ридк. погодан, зрозумиц -им зак. схватити, повољан; згодан разумети зуб х. 1. анат. зуб; черенови ~ зронїц -їм зак. заст.: ¤ ~ кутњак; розумов ~ умњак; млєчни ~ дакого зоз швета оп. знєсц зоз млечни ~; шекаци ~ секутић; швета (под знєсц) прахняви (погубени) ~ покварен зроснуц ше -ошнєм ше зак. 1. зуб; зуби прахнявею, зуби ше губя (з дачим) срасти се; 2. зарасти; рана зуби се кваре; вирвац/вирвец ~ ше зросла рана је зарасла извадити зуб; цагац ~ вадити зуб; ~ зроснуце с. сраслина, ше му кива зуб му се клима; 2. зараслица техн. зуб, зубац; зуби пилки зуби зрост х. заст. раст (оп. рост) тестере; 3. (на грабльох, дерлячи) зрошлянка ж. 1. (травянка) зубац; 4. зуби мн. беш. зубна бусен; 2. бот. бусењача (Polytrichum протеза, зубало; ¤ анї под ~ (мало commune) єдзеня) није ни на један зуб; зацац зруйновац -нуєм зак. 1. зоз зубами оп. сциснуц зуби; зацац разрушити; сравнити са земљом; 2. зуби (зоз зубами) [до жеми] (умрец, уништити погинуц) отегнути папке; зуб часу зуб времена; око за око ~ за ~ око за зунуюци -а -е заморан, око зуб за зуб; осушиц даґдзе зуби изнуравајући оставити негде кости; поламац зуби зунуюцо присл. заморно, на дачим/даким поломити зубе на изнуравајуће; то дїйствує ~ то делује нечему/некоме); прецадзиц през заморно зуби процедити кроз зубе; сциснуц зурдзиц -им зак. 1. (направиц, зуби (зоз зубами) стегнути спричинїц) замесити, закувати; 2. (стиснути) зубе; тельо под ~ оп. анї (започац) заметнути, заподенути; 3. под ~ ; язик за зуби! језик за зубе досадити, доjадити; зурдзело му зубадла с. мн. (єд. зубадло) досадило му jе жвале зурдзиц ше -им ше зак. 1. зубадлац -ам нєзак. 1. лоше се скувати или испећи; зауздавати, уздати, жвалити; ~ коня згрушати се; 2. (звесц ше - о звади и зауздавати коња; 2. прен. зауздавати под.) настати, изродити се; букнути зубар х. зубар зурдзовац -дзуєм нєзак. 1. зубарски -а -е зубарски (правиц, спричиньовац) замешивати, зубасти -а -е зубаст закувавати; 2. (започинац) заметати, зубати -а -е зубат; ¤ ~ слунко зубато заподевати; 3. досађивати, сунце доjађивати зубиско х. ауґм. и пейор. зурдзовац ше -дзуєм ше нєзак. зубекања, зубина 1. лоше се (с)кувати или (ис)пећи; зубкасти -а -е зупчаст згрушавати се; 2. прен. (зводзиц ше – зубни -а -е и зубов(и) -а -о/-е о звади и под.) настаjати; долазити зубни; ~ лїкар зубни лекар, до нечега стоматолог; зубов корень зубни зучиц -им зак: ~ спрагнути корен; зубова дзирка зубна конї навикнути спрегнуте коње шупљина; зубова (зубна) ґлейта jедног на другог зубна глеђ; зубов (зубни) каменок зучиц ше -им ше зак.: зубни каменац спрагнути конї ше зучели зубоболя ж. зубобоља спрегнути коњи су се навикли зубобольни -а -е зубоболан (оњушили, упознали) зубок -бка х. зубац, зуб зучовац -чуєм нєзак. ґу зучиц зуботехнїчар х. зуботехничар зучовац ше -чуєм ше нєзак. ґу зубчанїк х. зупчаник зучиц ше зубчок -чка и беш. зубка х. 1. зуяни -а -е узнемирен; разjарен дем. зубић; 2. (на гребеню) зубац зявенє с. појава; природне ~ зугориц -им зак. поль. заорати природна појава стрњиште зявиц ше -им ше зак. појавити зужиц -им зак. сузити; ~ се шмату сузити одело зявйовац ше зявюєм ше нєзак. зужиц ше -им ше зак. сузити појављивати се се зукоси -а -е кос зукосо присл. косо, укосо И зукосом присл. беш. оп. зукосо зукосооки -а -е косоок и I злуч. сост. и а) при начишльованю: и пи зуновани -а -е заморен, пошпивує и попатра на облак и пише и певу уморан; изнурен, исцрпен, погледава кроз прозор; б) при повязованю с преморен; малаксао хтори творя исте поняце: ту и там ту и тамо; в зуновац -нуєм зак. заморити повязованю двох виреченьох хтори зродни по зм се, уморити се; изнурити се, черкла капурка и хтошка вошол лупио је капиџ преморити се; малаксати неко је ушао; II слов. и; и ти ми якиш юнак и ми неки jунак; нє крашнє спреведнуц, алє дакеди ше идолопоклонїк х. идолопоклоник и муши није лепо слагати, али некад се и мора; идолопоклонство с. идолопоклонство викр. ма какви, ма откуд; и, та хто би там могол идуци -а -е идући дойсц? ма какви, па ко би тамо могао стићи?; идущи -а -е заст. оп. идуци присл. ионако, и онако иєкавец -вца х. ијекавац ива ж. бот. ива (Salix caprea) иєкавски -а -е ијекавски ивов(и) -а -о/-е ивов, ивин иєкавщина ж. ијекавштина и-га-га викр. за подражованє коньского регочаня иже с. (назва букви “и” у церковней кирилки) њи-ха ижица ж. (назва остатнєй букви у церко игелка ж. 1. дем. и зоол. иглица; 2. бот. кирилки) ижица четина изолатор х. изолатор игелкар х. 1. бот. четинар; 2. игелкаре мн. зоол. изолация ж. изолација; цеплотна ~ топл бодљокошци (Echinodermata) изолација игелкасти -а -е игличав, игличаст; ◊ ~ изоловац (ше) -луєм (ше) зак. и нєзак. изол зоол. бодљикаво прасе (Hystrix cristata) (се), изолирати (се) игла ж. 1. игла; 2. бодља, игла; їжово игли изолуюци -а -е изолирајући; ~ пан јежеве бодље; ¤ буц (шедзиц, стац) як на иглох изолирајућа трака (седети, стајати) као на иглама; глєдац як иглу Израїлєц -лца х. Израелац тражити као иглу у сену израїлски х. израелски иглїца ж. 1. игла за плетење; 2. (за чипку и под. израїлчан х. (припаднїк вири) израелићанин кукица икавец -вца х. икавац иглїчка ж. 1. дем. (од иглїца) игла за плетење; икавщина ж. икавштина (за гекланє) хеклица икона ж. икона иглов(и) -а -о/-е иглов, иглен иконописатель и иконописец -сца иглочка -чки ж. дем. оп. игелка иконописац игумания ж. оп. игуменя иконостас х. церкв. иконостас игумен х. церкв. игуман икра ж. 1. зоол. икра, мрест; 2. ридк. (садл игуменя ж. церкв. игуманиjа ткань на целу) сало; 3. кул. ајвар иґло и иґлу х. игло, иглу икрави и икрати -а -е 1. икраст; 2. ридк. с иґноровац -руєм зак. и нєзак. игнорисати саласт игнорирати икриско с. икриште иґуман х. оп. игумен икс х. мат. икс идеал х. идеал икс-ипсилон х. (нєпозната особа) икс-ипсил идеализовац -зуєм зак. и нєзак. идеализовати, илеґалєц -лца х. илегалац идеализирати илеґални -а -е илегалан идеалист -та и иделиста -ти х. идеалист(а) Илиї -ийох мн. церкв. Илиндан; на идеални -а -е идеалан Илиндан; пред Илиями пре Илиндана; по Ил идейни -а -е идејни после Илиндана идентитет х. идентитет илинденски -а -е: Илинденскe повстанє идентификовац (ше) -куєм (ше) зак. и нєзак.Илинденски устанак идентификовати (се) Илире х. мн. (єд. Илир) Илири идентични -а -е идентичан илирски -а -е илирски; ~ рух ист. или идеолоґ х. идеолог покрет идеолоґия ж. идеологија илиш х. заст. (задок коча) шараге; шедну идея ж. идеја илишу сести у шараге идила ж. идила иловача ж. беш. серб. оп. жовта глїн(к)а идилизовац -зуєм зак. и нєзак. идилизовати жовти) идилични -а -е идиличан илузия ж. илузија идиом х. идиом илузорни -а -е илузоран идиот х. идиот илуминация ж. илуминација идиотиз(е)м -зму/-зма х. идиотизам илустрация ж. илустрација идол х. идол илустровац -руєм зак. и нєзак. илустро илустрирати инвалидска пензија имаґинарни -а -е имагинаран инвентар х. инвентар имаґинация ж. имагинација инвенция ж. инвенција имам х. (муслимански священїк) имам инверзия ж. инверзија имела ж. бот. имела (Viscum album) инвеститор х. инвеститор имени-а -е: ~ дзень имендан, крсни дан инвестиция ж. инвестиција именїни мн. заст. имендан инвестовац -туєм зак. и нєзак. инвестирати именяк х. беш. имењак ингалация ж. мед. инхалација именякиня и именячка ж. беш. имењакиња ингаловац -луєм зак. и нєзак. мед. инхалира имиґрант х. имигрант инґеренция ж. ингеренција имиґрация ж. имиграција индекс х. з розл. знач. индекс иминиє с. заст. имање индзей присл. другде имитация ж. имитација индивидуа ж. индивидуа имитирац -ам и имитовац -туєм зак. и нєзак. индивидуални -а -е индивидуалан имитирати индивидуализовац -зуєм зак. и нєзак. имобилизация ж. имобилизација индивидуализовати, индивидуализирати императив х. з розл. знач. императив индивидуалист -та и индивидуалиста -ти х императивни -а -е императиван индивидуалист(а) император х. император индивидуалносц х. индивидуалност империя ж. империја индиґнация ж. индигнација империялиз(е)м -зму/-зма х. империјализам индиґо х. 1. индиго; 2. бот. чивит (Indigofera имперфект х. ґрам. имперфек(а)т tinctoria) имперфективни -а -е ґрам. имперфективан; Индиєц -ийца х. Индијац дїєслово имперфективан глагол индийски -а -е индијски имплантация ж. имплантација индикатив х. ґрам. индикатив импликация ж. импликација индикативни -а -е индикативан импозантни -а -е импозантан индикатор х. индикатор импоновац -нуєм зак. и нєзак. импоновати индикация ж. индикација импорт х. импорт индиректни -а -е индиректан импотенция х. импотенција индискретни -тна -тне индискретан импресивни -а -е импресиван индискреция ж. индискреција импресиониз(е)м -зму/-зма х. импресионизам индиферентни -а -е индиферентан импресионовац -нуєм зак. и нєзак. индиция ж. индиција импресионирати Индиянєц -нца х. Индијанац импресия ж. импресија индиянски -а -е индијански импресум х. друк. импресум индоевропски -а -е индоевропски импровизация ж. импровизација Индоевропянє х. мн. (єд. Индоевропян) импровизовац -зуєм зак. и нєзак.Индоевропљани импровизовати, импровизирати Индонезиєц -ийца х. Индонежанин импулзивни -а -е оп. импулсивни индонезийски -а -е индонезијски, индонежа импулс х. импулс индуковац -куєм зак. и нєзак. лоґ., ел. импулсивни -а -е импулсиван индуковати импутовац -туєм зак. и нєзак. импутирати индукция ж. индукција имуни -а -е имун индус х. рел. индус имунитет х. имунитет индуски -а -е индуски ина ж. иње; слана индустрийни -а -е индустријски; ~ рошлїна инауґурация ж. инаугурација индустријска биљка инвазия ж. инвазија индустрия ж. индустрија; древова ~ дрвна инвалид х. инвалид индустрија; лєгка ~ лака индустрија; нафтова ~ инвалидни -а -е оп. инвалидски нафтна индустрија; прерабяцка индустрия инвалиднїна ж. инвалиднина прерађивачка индустрија; поживова ~ прехрамбен инвалидски -а -е инвалидски; ~ индустрија; чежка ~ тешка индустрија  индустриялєц -лца х. индустријалац инсистовац -туєм зак. и нєзак. инсистирати индустриялизация ж. индуструјализација инспектор х. инспектор инекция ж. мед. инекција, инјекција инспекция ж. инспекција инертни -а -е инертан инспирация ж. инспирација инерция ж. инерција инспировац (ше) -руєм (ше) зак. и нєзак. ин’єкция ж. оп. инекция инспирисати (се) инженєр х. инжињер, инжењер инсталатер х. инсталатер инженєрец -рца х. инжињерац, инжењерац инсталация ж. 1. инсталација; 2. (пошоренє инженєрия ж. инжињерија, инжењерија уређај инжинєр х. оп. инженєр инсталовац -луєм зак. и нєзак. инсталисати, инзулин х. мед. инзулин, инсулин инсталирати ини -а -е заст. (други) ини инстанца и инстанция ж. инстанца, инстан иницирац -ам и иницировац -руєм зак. и нєзак. инстинкт х. инстинкт иницирати инстинктивни -а -е инстинктиван инициял х. иницијал институт х. институт инициятива ж. иницијатива институтов(и) -а -о/-е и институтски -а -е инициятивни -а -е иницијативан; предузимљив институтски инициятор х. иницијатор институция ж. институција инкадзи присл. другде, у другом смеру инструктор х. инструктор инкарнация ж. инкарнација инструкция ж. инструкција инквизитор х. инквизитор инструмент х. з розл. знач. инструмент инквизиция ж. инквизиција инструментал х. ґрам. инструментал инкоґнито присл. инкогнито инсулин х. оп. инзулин инкорпоровац -руєм зак. и нєзак. инсценация ж. инсценација инкорпорисати, инкорпорирати инсценировац -руєм и инсценовац -нуєм за инкриминовац -нуєм зак. и нєзак. нєзак. инсценирати инкриминисати, инкриминирати интабулация ж. интабулација инкубатор х. инкубатор интеґрални -а -е интегралан инкубация ж. инкубација интеґрация ж. интеграција инлей мед. инлеј интеґровац (ше) -руєм (ше) х. интегрисати ( ин мемориам (на спомин) ин мемориам интегрирати (се) иноватор х. иноватор интеґритет х. интегритет иновация ж. иновација интелект х. интелект иновирец -рца и иновирнїк х. иноверац, интелектуалєц -лца х. интелектуалац иноверник интелектуалка ж. интелектуалка иновирац -ам и иновировац -руєм зак. и нєзак. интелектуални -а -е интелектуалан иновирати интелиґент х. заст. оп. интелектуалєц иножемец -мца х. иностранац, иноземац интелиґентни -а -е 1. интелигентан; 2. миса иножемни -а -е иностран интелиґенция ж. интелигенција иножемство с. иностранство интендант х. интендант инок х. церкв. (монах) инок интензивни -а -е интензиван инокиня ж. церкв. (монахиня) инокиња интензивовац (ше) -вуєм (ше) зак. и нєзак. инокосни -а -е инокосан интензивирати (се) иноплемени -а -е иноплемен интензивносц ж. интензивност иноязични -а -е инојезичан интервал х. интервал инсект х. инсект, кукац интервеновац -нуєм зак. и нєзак. интервени инсектицид х. инсектицид интервенция ж. интервенција инсектоєди х. мн. (єд. инсектоєд) зоол. интервю х. интервју инсектоједи, кукцоједи интервюовац -юуєм зак. и нєзак. интервјуис инсерат -ата х. (оглашка у новинох) инсерат интервјуирати инсерт х. (виривок) инсерт интердисциплинарни -а -е интердисциплин инсинуация ж. инсинуация интерес х. 1. интерес; 2. оп. интереш  интересантни -а -е интересантан; занимљив инфекция ж. инфекција интересантносц ж. интересантносц; инфериорни -а -е инфериоран занимљивост инфикс х. ґрам. инфикс интересент х. интересент инфилтрация ж. инфилтрација интересни -а -е интересни; ~ сфера интересна инфилтровац (ше) -руєм (ше) зак. и нєзак. сфера инфилтрирати (се), инфилтровати (се) интересованє с. интересовање, интересирање; инфинитив х. ґрам. инфинитив занимање инфинитивни -а -е и инфинитивов -а -о интересовац (ше) -суєм (ше) нєзак. инфинитиван интересовати (се), интересирати (се); занимати (се) инфицирац (ше) -ам (ше) и инфицировац ( интереш х. камата, интерес -руєм (ше) зак. и нєзак. инфицирати (се) интериєр х. интеријер инфлация ж. инфлација интерконтинентални -а -е интерконтиненталан инфлуенца ж. мед. инфлуенца интернат х. интернат информативни -а -е информативан интернатка ж. интернатка, интернаткиња информатика ж. информатика интернатски -а -е интернатски информатор х. информатор интернатян х. питомац интерната информация ж. информација интернационала ж. ист. 1. (орґанизация Информбиро х. ист. Информбиро интернационала; 2. Интернационала (писня) информбировец -вца х. ист. информбирове Интернационала информованє с. информирање интернационализ(е)м -зму/-зма х. информовац (ше) -муєм (ше) зак. и нєзак. интернационализам информисати (се) интернационализовац (ше) -зуєм (ше) зак. и инфраструктура ж. инфраструктура нєзак. интернационализовати (се) инфрачервени -а -е инфрацрвен интернационални -а -е интернационалан инфузия ж. мед. инфузија интернация ж. интернација инцест х. правн. инцест интерначань х. оп. интернатян инцидент х. инцидент интерни -а -е интерни инч х. (анґлийска мера, 2,54 цм) инч, цол, па интернирац -ам зак. и нєзак. оп. интерновац иншак присл. 1. друкчије, другачије; ино; мо интернирец -рца х. интернирац буц и ~ могло је бити и друкчије; 2. (у процивним) интернист -та и интерниста -ти х. мед. иначе; мушим закончиц школу, ~ сом нє годзен интернист(а) найсц роботу морам завршити школу иначе нећу интерновац -нуєм зак. и нєзак. интернирати да се запослим; 3. у злученю и ~ иначе, ионако; то интерпланетарни -а -е интерпланетаран шицки знаю то и иначе већ сви знају; ¤ обрациц интерпретация ж. интерпретација (подняц оштрейши мири) окренути дебљи краj (др интерпретовац -туєм зак. и нєзак. лист), окренути батину интерпретирати, интерпретовати иншаки -а -е друкчији, другачији интерпункция ж. интерпункција инше -шого с. зам. друго, остало; ~ ци (му и интима ж. интима под.) нє остава друго ти (му и сл.) не преостаје интимни -а -е интиман инши -а -е числ. други, остали; ини; ◊ медзи интонация ж. интонација иншим између осталог интоновац -уєм зак. и нєзак. интонирати, ипсилон х. ипсилон интоновати Иранєц -нца х. Иранац интриґа ж. интрига ирански -а -е ирански интриґант х. интригант ирационални -а -е ирационалан интриґаш х. интригаш Ирачан х. Ирачанин интриґовац -ґуєм нєзак. интриговати, ирацки -а -е ирачки интригирати ирвас х. зоол. ирвас (Rangifer tarrandus) интуитивни -а -е интуитиван ирґа ж. зоол. текуница (Citellus citellus); ¤ интуиция ж. интуиција швидки (хитри) як ~ брз као муња (као зец) инфантилни -а -е инфантилан иреални -а -е иреалан инфаркт мед. инфаркт ирелевантни -а -е ирелевантан  Ирец -рца х. Ирац исти -а -е I прикм. 1. исти; ~ дзень истог дан ирски -а -е ирски ~ способ на исти начин; 2. исти, сав; ~ оцец исти ириґация ж. аґр., мед. иригација отац; II зам. (тот) овај; ¤ ~ писня (новта) иста п ириґски и ирижски -а -е (од Ириґ) иришки ~ правда заиста, веруј(те) ми; ~ ми плаца исто м иритирац -ам и иритовац -туєм зак. и нєзак пише иритирати истинни -а -е кнїжк. истинит ирка ж. заст. (тека) свеска исто присл. исто Иркиня ж. Иркиња истовирни -а -е истоверан ирмос ж. церкв. ирмос истовирнїк х. истоверник, истоверац ирод х. гандр. неваљалац, нитков истодуматель и истодумнїк х. истомишљен иронизовац -зуєм нєзак. иронизирати, истозначни -а -е мат. истозначан; ~ пред`зн иронизовати, иронисати истозначан предзнак иронїчни -а -е ироничан истокраки -а -е мат. истокрак; ~ троугелнї ирония ж. иронија; ~ судьби иронија судбине истокраки троугао искац -ам нєзак. бирати (требити) вашке, истокревни -а -е истокрван бискати истоменов(и) -а -o/-е истоимени искац ше -ам ше нєзак. бирати (требити) вашке, истонапрямни -а -е и истонапрямов(и) -а - бискати се истосмеран; ~ улїца истосмерна улица искерка ж.: (таки) як ~ живо, бистро дете историйни -а -е историјски искирички ж. мн. оп. ґрайцарики историоґрафия ж. историографија исконски -а -е исконски историчар х. историчар искра х. осн. и прен. искра, варница; руцац история ж. историја; ¤ колєсо историї точа искри искрити историје искраци -а -е искричав; ~ бешеда искричав историят х. историјат разговор истородни -а -е истородан искрени -а -е беш. искрен истосмислов(и) -а -о/-е 1. истосмисаон; 2. (о искриско с. ел. искриште струї) истосмеран искриц -им нєзак. искрити истострани -а -е истостран; ~ троугелнїк ма искрище с. ел. оп. искриско истострани троугао искрочка ж. дем. искрица истофайтов(и) -а -о/-е истоврстан искусни -а -е искусан истофарбов(и) -а -о/-е истобојан искуствиє с. заст. оп. искуство источасни -а -е и источасов(и) -а -о/-е искуство с. искуство; ¤ горке ~ горко искуство истовремен искуствов(и) -а -о/-е искуствен источашнє присл. оп. источасно ислам х. ислам источислов(и) -а -о/-е истобројан исламизовац -зуєм зак. и нєзак. исламизирати источнїк х. поет. извор Исландян х. Исланђанин истучки -а -е звич. у злученю исти ~ исти исландски -а -е исландски истијацити (истиjатни); слика и прилика; ~ правда иснованє с. постојање; битисање, бивствовање гола (жива) истина исновац -нуєм нєзак. постојати; битисати, истучко присл. звич. у злученю ~ исто сасвим бивствовати исто иснуюци -а -е постојећи исусовец -вца х. церкв. исусовац испит х. испит; фахови ~ стручни испит; исхемия ж. мед. исхемија писмени ~ писмени испит; усни ~ усмени испит; исц идзем нєзак. 1. з розл. знач. ићи; ~ на закончуюци ~ завршни испит; положиц (зложиц) ~ гайзибану ићи возом; робота му добре идзе поса положити испит добро иде; идземе на лови идемо у лов; ~ з ноги н испитни -a -e испитни ногу ићи с ноге на ногу; червена фарба нє идзе з исповидац -ам и исповидовац -дуєм нєзак. желєну црвена боја не иде са зеленом; иду швета виру исповедати веру празници; 2. (удавати се) ићи, удавати се; за кого исправни -а -е исправан; ваљан; ~ мотор идзе? за кога иде?; 3. (за дачим, о дачим) ићи, теж исправан мотор настоjати; вон идзе за тим же би нас знїчтожел о истерни -а -е: исти ~ исти истицијати иде за тим да нас уништи; 4. (о путу) ићи, водити; (напредовац) напредовати; прашата иду од йодов(и) -а -о/-е јодов; ~ соль јодова со концентрату прасићи напредују од концентрата; йой викр. за виражованє болю, жалю ао, аја (на дакого) не волети кога; изражавати неприjатељски ајме став према коме, нападати кога, бити, радити против йойк х. 1. јаук, лелек, кукњава, цилик; 2. кога; швекор и швекра барз ишли на нєвесту цмиздрење, цвилеж и свекрва били су jако против снахе; ¤ идз гет иди йойкнуц -нєм зак. jаукнути бестрага; ~ кадзи вода нєше ићи линијом мањег йойчанє с. оп. йойк отпора; ~ за себе (исц на задок) ићи на страну, ићи йойчац -чим нєзак. 1. (од болю, жалосци) ради себе; яке ишло таке нашло (стретло) подшм. плакати; кукати; јаукати, лелекати, ајмекати; 2. ган (нашли ше єднаки)  нађе тука дудука (плакац) цмиздрити, цвилети; ¤ нарату ~ плакати исцилєнє с. кнїжк. исцељење (дерати се) из свег гласа (иза гласа) исцилїтель х. кнїжк. исцелитељ йойчаци -а -е 1. који јауче (лелече); плачљив исциляц -ям и исцильовац -люєм нєзак. кнїжк. гандр. цмиздрав исцељивати, целити йойчиц -им коц. оп. йойчац Италиян х. Италијан йокли -ия х. гандр. коц. будала италиянски -а -е италијански йон х. ел. јон их слов. за виражованє знєважованя их, хи йонатан х. и йонатанка ж. аґр. јонатан, ишияс х. мед. ишијас јонатанка ишпан х. ист. управитељ имања, ишпан йонизация ж. физ. јонизација ище присл. још; ~ рaз још једном; ◊ ~ и слов. йоносфера ж. јоносфера штавише; ~ раз таки (вельки, високи и под.) дупло йонски -а -е (од Йония) јонски; ~ стил јонск (већи, виши и сл.); ¤ ~ цо!? слов. таман посла, никако стил ма немој; ниjе него; ~ як присл. (барз) још како, йорґина и коц. йорґиня ж. бот. георгина (D итекако; пахнє на ~ (ещи) франт. (барз смачне пице, pinnata Cav.) єдзенє, можеце ище дац) смрди по jош; та ~ ище йоркшир х. јоркшир хаjде-де, па jош некако Йосифов -а -о: ~ лелия ж. оп. Осифова лел ищек присл. заст. оп. ище йота ж. (буква "j") јот, јота и-яй слов. за виражованє знєважованя хи, утата йотованє с. ґрам. јотовање К їдиш х. (вариянта єврейского язика) јидиш каба ж. зоол. 1. птица їж х. зоол. јеж грабљивица; 2. оп. кобец їжик х. дем. и гипок. јежић кабаре -еа х. кабаре(т) їжиц ше -им ше нєзак. јежити се кабаретни и кабаретски -а -е їжица ж. јежица кабаретски їжов -а -о јежев кабасти -а -е (вельки и їх зам. присв. њихов нєзґрабни) кабаст їще -еца с. (младе їжа) јежић кабат х. 1. етн. "кабат" (бело їщок їщка х. дем. и гипок. оп. їжик девојачко одело за венчање: сукња, блуза и кецеља); венчаница; 2. заст. Й (сукня) хаљина кабацик х. дем. заст. сукњица йов викр. за виражованє чувства болю ао, аjао(j) кабациц -им нєзак. грдити, його зам. присв. његов псовати йоґа ж. јога кабел1 -бла х. кабао, кофа, йоґурт х. јогурт ведро; ¤ лєє як з кабла лиjе као из йод х. хем. јод кабла йодловац -луєм нєзак. фолкл. јодлати, јодловати кабел2 х. ел. и др. каб(е)л; йодни -а -е јодни; ~ купель јодна бања електрични ~ електрични кабел  кабелни -а -е (од кабел2) 1. пообщени за шицки три роди свако, кабеларан; 2. оп. кабловски свак(и); ~ ноши свой криж свако кабина ж. кабина носи свој крст; ~ могол купиц цо кабинет х. кабинет сцел свако jе могао да купи шта jе кабинетни и кабинетски -а -е хтео; ~ робело свою роботу свак jе кабинетски радио своj посао кабл х. оп. кабел2 кажди -а -е зам. одр. 1. сваки; каблїк и каблїчок -чка х. дем. ~ мешац сваког месеца, месечно; 2. каблић, кофица, ведарце (гоч хтори, гоч яки) сваки, било који, кабловски -а -е (од кабел2) ма какав; на ~ способ на сваки начин; кабловски вон люби ~ добре єдзенє он воли кабриолет х. кабриолет било које добро јело; 3. у меновнїцкей кавалєр х. каваљер служби сваки, свака, свако; каждому кавалєрия ж. заст. (коњица) свойо сваком своје; 4. каждого у каваљерија функциї присвойного заменовнїка а) каверна ж. мед. каверна (шицких, хтори припада шицким) кавернозни -а -е (дзирави) свачији; тото пасовиско ~ овај кавернозан, шупљикав пашњак је свачији; б) било чији, кавички ж. мн. ґрам. свачији; треба вислухац думанє ~ наводници, знаци навода треба саслушати било чије мишљење; кавияр х. кул. кавијар ◊ ~ раз сваки пут; кад год; ~ час кавч х. кауч сваког часа; шмати на (за) ~ дзень кавчар х. тапетар (коjи прави свакодневно одело кауче, фотеље и сл.) каждодньови -а -е кавчуґ х. беш. оп. кавчук свакодневни, свакидашњи, свагдањи; кавчук х. кавчук каждодньово бриґи свакодневне кавчуков(и) -а -о/-е каучуков бриге каганєц -нца х. 1. заст. каждодньово присл. (прибор за ошвицованє) жижак; (на свакодневно олєй) уљаница; (на лой) лоjаница; 2. каждодньовосц ж. оп. кандило свакодневица, свакодневност, кадер -дра х. з розл. знач. кадар свакидашњица, свакидашњост кадет х. з розл. знач. кадет каждучки -а -е звич. у злученю кадза ж. 1. када; 2. каца; кажди ~ сваки ама баш сваки бадањ казамат х. казамат кадзи присл. куда, камо казанє с. заст. оп. казань¹ кадзик присл. беш. оп. кадзи казань1 ж. церкв. проповед, кадзиц -им нєзак. 1. церкв. придика, беседа; ¤ отримац дакому ~ кадити; 2. експр. димити, пушити (вигандровац дакого) одржати коме кадилнїца ж. церкв. проповед (литаниjу), очитати коме кадионица лекциjу (буквицу) кадило ж. церкв. кадило казань2 х. 1. (за печенє кадифа ж. кадифа палєнки) казан; заплациц за ~ дати кадифасти -а -е кадифаст испек за казан; 2. прен. казан; ходзиц кадифов(и) -а -о/-е кадифан єсц на ~ хранити се на казану кадри -а -е беш. (способни) казатель х. казаљка кадар казательнїк х. церкв. кадрил х. и кадрила ж. проповедник кадрил, кадрила казательнїца ж. церкв. кадров(и) -а -о/-е и кадровски проповедаона, проповедаоница -а -е кадровски казахски -а -е (од Казах) кажде -дого зам. х. и с. казашки  казац кажем зак. (розказац) калап х. 1. шешир; 2. (над наредити; рећи, казати електричну грушочку, лампу и под.) каїновски -а -е (од Каїн) сенило; штит; 3. (слунєчнїку) глава, каиновски главица; 4. калапи мн. бот. локвањ кайкавец -вца х. кајкавац (Nymphea alba); ¤ анї ~ нє ма (барз є кайкавски -а -е кајкавски бидни) го (сиромах, убог) као црквени кайкавщина ж. кајкавштина миш; знїмац ~ дакому (пред даким) каймак х. каймак скидати шешир коме (пред ким); тот кайман х. зоол. кайман ма под калапом тај има у глави, таj кайса ж. кајсија, горв. има овде; озда мам под калапом марелица (хусточку) ниjе ми ваљда врана мозак кайсов -а -о 1. каjсиjин; од попила; ношиц ~ бити глава куће каjсиjе; 2. кайсова -вей ж. и ~ калапар х. шеширџија палєнка каjсиjовача, каjсиjача; ◊ ~ калаписко с. ауґм. шеширчина фарба боjа каjсиjе; ~ маджун пекмез калапчкар х. заст. момчић од каjсиjе; кайсово колачи кул. колач калапчков -а -о: ~ ружа бот. са каjсиjама; ~ сок сок од каjсиjе оп. калап (4) кайсовача ж. оп. кайсов (2) калапчок -чка х. 1. дем. кайсови -а -о/-е боjе каjсиjе шеширић; 2. бот. (на печарки) клобук кайсочка ж. 1. зелена каjсиjа калауз х. (ключ за отверанє (незрела); 2. дем. кајсијица каждого замчка) калауз кайсочкови -а -о/-е оп. калафоний х. (гудацка смола) кайсови калафониј как х. бот. 1. сита, вежљика калаци -а -е: ~ риба заст. (Scirpus radicans); 2. оп. дзива сушена усољена риба мушкатла (под дзиви) калвария ж. (муки, трапези) какаду х. зоол. какаду калварија (Cacatvidae) калвин -на, калвинист -та и какао -оа и -аа (беш. -ава) с. и калвиниста -ти х. церкв. калвин, х. какао калвинац, калвинист(а) какаовец -вца х. бот. какаовац калвинистични -а -е (Theobroma cacao) калвинистички какац -ам нєзак. дзец. какити калдерма ж. друм, калдрма; ◊ кактус х. бот. кактус (Cereus правиц калдерму калдрмисати; grandiflorus) турска ~ буд. турска калдрма каламар¹ х. 1. калемар; 2. оп. калдермар х. калдрмџија каламкар; 3. заст. мастионица, калеидоскоп х. калеидоскоп дивит, каламар календар х. календар; ◊ каламар² х. кул. шкампе мурови ~ зидни календар; нови ~ каламени -а -е калемљен нови календар; стари ~ стари каламенє с. калемљење, календар; рочни ~ годишњи календар; цепљење; ◊ ~ з очканьом калемљење ¤ познац дакого як стари ~ на окце (окулирањем, на спаваjући познавати кога у душу (као своj џеп) пупољак) календарски -а -е календарски каламиц -им нєзак. калемити, калибер -бра х. калибар цепити калиґрафия ж. (краснопис) каламкар х. (нож за каламенє) калиграфија калемачица, калемарски нож, вагов калий х. хем. калиј, калијум каламков -а -е калемов; ~ калийов(и) -а -о/-е калијев, конарчок калем-гранчица калијумов каламок -мка х. аґр. калем, калиф х. ислам. калиф наврт, цеп калифат х. калифат  калиюм х. хем. оп. калий камаратка ж. заст. другарица калиюмов(и) -а -о/-е оп. камата ж. камата; ◊ правн., калийов(и) банк.: зацагуюца ~ затезна камата; калїка х. богаљ фиксна ~ фиксна камата калїна ж. бот. калина, удика, каматни -а -е каматни картоп (Viburnum opulus L.) камашна ж. камашна калїнов(и) -а -о калинов, камґарн х. текст. камгарн удиков; ~ лєс калинова (удикова) камелеон х. зоол., прен. шума камелеон (Chameleon vulgaris) калїчиц (ше) -им (ше) нєзак. камелия ж. бот. камелија богаљити (се) (Camellia japonica) калк х. линґв. калк каменє с. збир. камење калковац -куєм зак. и нєзак. каменєц -нцу/-нца х. (ляд) линґв. калкирати град, лед калкулант х. калкулант камени -а -е 1. осн. и прен. калкулатор х. калкулатор камен; ~ час камено доба; ~ шерцо калкулация ж. калкулација камено срце; ~ углє камени угаљ; 2. калкуловац -луєм зак. и нєзак. стеновит; ◊ ~ ружа бот. чуваркућа калкулисати, калкулирати (Sempervivum L.) калнер х. беш. оп. карнер каменїсти -а -е 1. каменит; кало с. (траценє у чежини) каменаст; ~ жем каменита земља; 2. кало хридинаст; врлетан каловац -луєм зак. и нєзак. каменїц -нєєм нєзак. каменити (страциц/трациц у чежини – о роби) се калирати каменки -кох х. мн. (єд. калодонт х. калодонт каменок) мед. камен, каменац, калопер х. бот. калопер камичци (Tanacetum balsamita) каменковац -куєм нєзак.: ~ жито поль. калорийни -а -е калорийски (дезинфиковац пред шацом) фарбати пшеницу калориметер -тра х. плавим каменом (в.) калориметар каменкови -а -е светлоплав калорифер х. калорифер каменок -нку/-нка х.: белави ~ калорични -а -е калоричан хем. плави камен, плава (модра) калория ж. калорија галица кальоши ж. мн. (єд. кальоша) каменцови -а -е градоносан, коц. каљаче градобитан; ~ хмара градоносан калпак х. (парадна шапка) облак калпак каменяр х. 1. (виберач каменя) калфа х. калфа каменар; 2. (майстор) каменар; калфовац -фуєм нєзак. каменорезац; 3. (жем з вельо каменя) калфовати камењар, каменица; врлет калфовски -а -е калфински каменярка ж. зоол. калций х. хем. калциј, камењарка, белка (Oenanthe) калцијум каменясти -а -е каменаст калцийов(и) -а -о/-е калцијев, камень х. 1. камен; 2. млински калцијумов камен, жрвањ; 3. (на меджи) белег(а), калциюм х. оп. калций баба, међаш (в.), каров (в.); 4. калциюмов(и) -а -о/-е оп. миљоказ; 5. (стина) стењак; хрид; ◊ калцийов(и) драгоцини (драги) ~ драги камен; кама ж. (кратки нож) кама млїнски ~ млински камен, жрвањ; камарат х. заст. друг, другар, руцац ~ з плєца бацати камена с камарат, камарад рамена; фундаментни ~ камен темељац; надгробни ~ надгробни камповац -пуєм нєзак. камен; ¤ камень би ше розплакал камповати, кампирати над дачим (о дачим барз жалосним) и камуфлажа ж. камуфлажа [студен] камен би проплакао, и камен камуфловац (ше) -луєм (ше) би се гануо; ~ спотиканя камен зак. и нєзак. камуфлирати (се) спотицања; спаднул ми (му и под.) ~ камфор х. хем. камфор зоз шерца пао ми (му и сл.) камен са камфорни -а -е и камфоров(и) срца; трафела (вдерела) коса на (о) -а -о/-е камфорни; ~ масц камфорна камень ударила коса у камен; хто маст тебе з каменьом ти го зоз хлєбом ко кан х. ист. кан тебе каменом ти њега хлебом; чежко кана ж. бот. кана (Cana як з каменя 1. бешеда му идзе чежко indica) як з каменя jако тешко се изражава; канабеляр х. ридк. оп. кавчар 2. чежко од нього дознац (з нього канабель х. канабе, софа вицагнуц слово и под.) як з каменя канадски -а -е канадски jако тешко jе од њега сазнати (из њега Канадян х. Канађанин извући реч и сл.) канал х. канал; ◊ телевизийни каменьов(и) -а -о/-е камен, ~ ел. телевизијски канал; ухови ~ каменит анат. ушни канал каменьовац -нюєм зак. и канализацийни -а -е нєзак. каменовати канализациони каменьодлабач х. каменар, канализация ж. канализација клесар канализовац -зуєм и каменьолом х. каменолом, каналовац -луєм зак. и нєзак. маjдан каналисати, канализовати каменьорез х. каменорез канаринєц -нца х. зоол. каменьорезач -зца х. канаринац (Serinus canarius) каменорезац канаринка ж. зоол. канаринка каменьче с. 1. оп. каменьчок; канделаб(е)р -бра х. 2. збир. шљунак; облуће; 3. каменьча канделаб(а)р мн. оп. каменки канджуркасти -а -е коврџав, каменьчок -чка х. дем. и гипок. коврџаст; куштрав каменчић, каменак, камичак, облутак канджурки ж. мн. (єд. камера ж. камера канджурка) 1. коврџе, локне, увојци; камерман х. камерман куштре; 2. (праменї) чуперци камерни -а -е камерни; ~ кандидат х. кандидат музика камерна музика кандидатка х. кандидаткиња, камиказа х. ист. камиказе х. кандидатица камилавка ж. церкв. кандидатура ж. кандидатура камилавка кандидацийни -а -е камилгар х. текст. камилхар кандидациони камин х. камин кандидовац (ше) -дуєм (ше) камион х. камион зак. и нєзак. кандидовати (се) камионет х. камионет кандило ж. церкв. кандило камиончок -чка х. дем. кандировац -руєм зак. и нєзак. камиончић технол. кандирати камп х. камп; ~-прикоч камп- кандит х. пож. кандит приколица кандрасти -а -е коврџав, кампаня ж. кампања; кудрав, куштрав; кандрасти власи предвиберанкова ~ предизборна коврџава коса; ~ пес кудрав пас кампања кандрасциц -им нєзак. кампаньски -а -е кампањски коврџати, кудравити, куштравити  кандур х. мачак; ¤ лашиц ше шицки трезби лєм канчови празни (патриц, пажериц ше) як ~ на (шицки ше правя трезби) тешко колбаси (сланїну) идe му вoдa нa бардаку кад га нађе трезвењак у мраку устa, рaсту му зaзубицe канчовик х.1. дем. бокалче, кандурик х. дем. мацан, мицан бокалић, бокалчић; 2. канчовики мн. кандуриско х. ауґм. мачор, а) ел. (порцолово изолатори) чашице; мацоња б) бот. коц. (зомбульки) зумбул канибал х. канибал, људождер (Hyacinthus Tourn L.) канибализ(е)м -зма/-зму х. каня ж. зоол. крекетуша, канибализам, људождерство гаталинка (Hyla arborea); ¤ чекац як ~ каникула ж. (велька лєтна дижджу чекати као озебао сунце горучава) врућина, жега; пасjи дани; каньон х. ґеоґр. кањон яка ~!, права ~ ! каква жега!; (коло кап викр. оном. кап Петра и Илийох) петровско (илинско) капара ж. капара сунце капариц -им и капаровац канков х. заст. (хлопски -руєм нєзак. капарисати заруцовач) гуњ(ац) капац -пем нєзак. 1. канон х. з розл. знач. канон ишчезавати, нестајати; губити се; канонада ж. канонада капу им ствари з обисца нестају им канонизация ж. церкв. ствари из куће; тота файта капе ова канонизација врста ишчезава; гласи на улїци ше канонизовац -зуєм зак. и мишаю и капу гласови на улици се нєзак. церкв. канонизовати мешаjу и губе се; 2. (физично канонїк х. церкв. каноник препадац) пропадати; скапавати; канонски -а -е церкв. тањити се; захорел и почал вше канонски; канонски кнїжки канонске баржей ~ разболео се и почео све књиге више да пропада; цвикла почала ~ канта ж. канта репа је почела да пропада; 3. (здихац – кантар х. заст. 1. оглав, о статку) цркавати, липсавати; кури оглавина (jахаћег коња); 2. "кантар" єй капу кокошке jоj цркаваjу; 4. (о (ускршње jаjе ишарано на посебан шнїгу) топити се, нестаjати; шнїг начин); ¤ достал кантара подшм. пада и такой капе снег пада и одмах увалио се у блато (о пиjаноме) се топи кантарки ж. мн. (єд. кантарка) капацитет х. капацитет етн. заст. машне, траке (у девоjачким капела ж. муз. капела плетеницама) капелан х. церкв. капелан, кантата ж. муз. кантата потпарох кантина ж. кантина капелания ж. церкв. кантичка ж. 1. (олївана, з капеланија ручку) канта, кантица; 2. (глїняна) капелмайстор и капелнїк х. ћупица (в.), тегла, теглица; 3. (у (дириґент з капелу) капелмаjстор, хторей олєй за подмасцованє) капелник мазалица; 4. (на закрицу) грбак капилар х. анат. капилар кантон х. кантон капиларни -а -е капиларан кантор х. церкв. 1. оргуљаш, капирац -ам зак. и нєзак. беш. кантор; 2. заст. (дзияк) поjац капирати канцелар х. канцелар капитал х. з розл. знач. канцелария ж. канцеларија капитал канцеларийни -а -е ж. капиталєц -лца х. зоол. канцеларијски капиталац канцона ж. муз. канцона капитализ(е)м -зму/-зма х. канчов х. 1. бокал; 2. кригла; ¤ капитализам  капитализовац (ше) -зуєм каправи -а -е крмељав, (ше) зак. и нєзак. капитализовати (се) крмељив капиталист -та и капиталиста каправиц -веєм и -им нєзак. -ти х. капиталист(а) крмељати капиталистични -а -е капраль х. заст. оп. каплар капиталистички каприц х. каприц, хир капитални -а -е капиталан; ~ каприциозни -а -е твор (дїло) капитално дело каприциозан, хировит капитан х. воєн. капетан каприциозносц ж. капител х. архит. капител каприциозност, хировитост капитен х. спорт. капитен каприцовац ше -цуєм ше зак. капитулант х. капитулант и нєзак. каприцирати се капитулация ж. капитулација капсла ж. (на патрони и под.) капитуловац -луєм зак. и каписла, капсла нєзак. капитулирати капсула ж. фарм. капсула капка ж. 1. кап; ~ води кап каптол х. церкв. каптол воде; 2. капљица; златна ~ (вино, капуляча ж. капуљача палєнка и др.) златна капљица; 3. капура ж. 1. осн. и прен. капки мн. фарм. капи, капљице; капија; желєзна ~ гвоздена капија; 2. капки за жалудок (од жалудка) анат., вет. капура; 3. спорт. гол, капљице за стомак; ¤ до остатнєй капиjа; 4. рампа; ◊ закладаца ~ заст. капки креви (бориц ше) до последње (капура з єдним кридлом) вратнице капи крви (борити се); як ~ [води] до капурка ж. капијица, капиџик, моря (у морю) као кап [воде] у море вратнице, врата; черкла капурка (у мору) лупио jе капиџик капкадло с. капалица, капаљка капусни -а -е купусни; ◊ ~ капкасти -а -е капљичав мачанка кул. сос (умак) од расола; ~ капкац -ам нєзак. I нєпрех. юха купусни расол; ~ юшка кул. осн. и прен. капати; зоз стрехох чорба од расола капкало стрехе су капале; капка капуста ж. 1. купус; 2. (польо динар по динар капље динар по або заграда под капусту) купусиште; динар; II прех. капати; ~ лїки зоз ◊ главкова ~ бот. купус ґлавичар (B. склєнїчки капати лек из бочице; ¤ oleracea var. capitala); квашена ~ кед нє чури та [голєм] капка ако не кисео купус; класц капусту до цури а оно [бар] капље гордова киселити купус; сладка ~ каплар х. воєн. ист. каплар сладак купус; ¤ ище ~ нє охладла (а каплїца и каплїчка ж. церкв. млада пошла, а вони ше розишли и капела под.) ускоро након свадбе млада jе капнуц -нєм зак. осн. и прен. отишла, растали су се и сл. канути, капнути; капла капка капустар х. (продукователь дижджу канула је кап кише капусти) купусар капо -па и -оа х. (шеф) капо капустов(и) -а -о/-е купусни, капов х.: руциц дацо на ~ купусов; ~ пресада купусна расад; ◊ бацити нешто да направи лук према ~ шалата кул. салата од купуса, горе купус-салата; капустов хробак зоол. капочка ж. дем. капљица; ◊ купусар (Pieris brassicae) капочки до юшки кух. капљице за капут х. капут; жимски ~ супу (чорбу); капочки зоз цеста кух. зимски капут; скоряни ~ кожни капут тестане капљице капуцик х. дем. капутић капочкови -а -е капљичан; ~ капуцин х. церкв. кат. инфекция мед. капљична инфекција капуцин, капуцинер капра ж. крмељ капуцинер х. 1. оп. капуцин; 2. (кафа з млєком) капуцинер кажњен капушнїки х. (єд. капушнїк) каранїнї -їя х. зоол. трстењак коц. оп. капущанїки (Acrocephalus arundinaceus L.) капущанїки х. (єд. капущанїк) каранкозов х. неваљалац, кул. "капушчањики" (лепиње са поган човек киселим купусом) карантин х. карантин Капущанци х. мн. (єд. карапачи х. мн. (єд. карапач) Капущанєц) "Капушчанци" кул. "карапачи" (пржене слатке (становници улице Капушчани шор у погачице замешене од брашна, Руском Крстуру) жуманаца и млека или воде ) капча х. 1. копча; хлопска ~ карас х. зоол. караш (Carasius) (на панталонох) мушка копча; 2. карат х. ювел. карат (злучнїца) спојница, копча; 3. карате -еа х. спорт. карате спајалица; 4. капчи мн. оп. каричка каратель х. казнилац (5); 5. прен. свеза каратни -а -е (од карат) капчалка ж. (за капчанє каратни паперох) хефтерица караула ж. караула капчац -ам нєзак. 1. копчати, карани -а -е 1. кажњаван; 2. закопчавати; скопчавати; 2. прен. беш. карани -ного х. кажњеник схватати, капирати карац -рем нєзак. 1. капчац ше -ам ше нєзак. кажњавати; 2. глобити копчати се, закопчавати се; ¤ нє караци и караюци -а -е капчам ше я (я ше уж нє капчам) кажњив; ~ дїло кажњиво дело назадок (назадку) нисам jа од jуче(р) каращик х. дем. карашић капчаци -а -е: ~ ґомбошка карб х. жлеб; ребро запињача, зихерица; капчаци зуби карбасти -а -е жлебаст; заст. протеза ребраст; ¤ оштригац дакого на кара ж. 1. казна; пенєжна ~ карбасто оп. под карбик (2) новчана казна; смертельна ~ смртна карбасциц -им нєзак. неравно казна; плациц кару платити казну; шишати, правити басамаке при тїлесна ~ телесна казна; ~ позбуца шишању шлєбоди казна лишавања слободе; 2. карбид х. оп. карбит неваљалац, скот, обешењак; ¤ божа ~ карбик х. 1. урез, урезотина, божjа казна; ~ божа  ђаво од тетке; белег(а); 2. карбики мн. ("ґарадичи" (забранєне, розказане) под кару на нєровно оштриганих власох) шмерци (забрањено jе, наређено jе) басамаци; оштригац дакого на под претњом смртне казне; каро єдна! карбики (на карбасто) (нєровно скоте jедан! оштригац) ошишати кога на басамаке карабин х. карабин карбикасти -а -е (зубкасти) карабинєр х. карабињер, назубљен, крецав; ◊ ~ нож оп. под. карабинијер нож караван х. караван карбит х. хем. карбид, карбит каравела ж. (плахтарка) карбитни -а -е и карбитов(и) каравела -а -о/-е карбитни, карбитски; ~ лампа караґулї ж. мн. (єд. караґуля) карбитуша штаке, ходуље карбовац -буєм нєзак. клесати карамбол х. осн. и прен. карбол х. хем. карбол карамбол карболни -а -е и карболов(и) карамел х. технол. карамел -а -о/-е карболни карамела ж. (штолверка) карбон х. хем. и мин. карбон карамела карбонат х. хем. карбонат карани -а -е кажњаван; карбуратор х. маш. карбуратор  кардан х. маш. кардан каричкасти -а -е карикаст кардинал х. церкв. и др. кариятида ж. архит. кардинал каријатида кардинални -а -е кардиналан карк х. 1. врат; 2. потиљак; кардиоґрам х. мед. кардиограм вдериц дакого по карку ударити кога кардиолоґ х. кардиолог по потиљку (у потиљак); ¤ буц кардиолоґийни -а -е ж. дакому на карку бити на терету коме; кардиолошки здзац дакому дацо на ~ натоварити кардиолоґия ж. кардиологија коме што на врат (леђа); зламац ~ каребни -а -е казнени; ~ сломити врат; дябол ме бил по карку поступок казнени поступак; ~ оп. под дябол; ~ ме (го и под.) простор спорт. казнени простор заболєл (чекаюци, випатраюци) каребнопоправни -а -е искривио сам (jе и сл.) врат (чекаjући, казненопоправни гледаjући) кариєра ж. каријера каркач х. (часц штверци на кариєриз(е)м -зму/-зма х. коньовим карку) оковратник каријеризам каркиламаюци присл. безглаво, кариєрист -та х. кариєриста вратоломно; ¤ най идзе ~ ! нека га враг носи!; -ти х. каријерист(а) пойсц ~  отићи главом преко света (излажући кариєристични -а -е се свим опасностима); сцекац ~ бежати главом каријеристички без обзира кариєс х. мед. каријес карков(и) -а -о/-е вратни карика ж. карика, алка карлїца ж. анат. карлица, карикатура ж. карикатура зделица карикатурист -та и карлїцов -а -о и карлїчни -а -е карикатуриста -ти х. карикатурист(а) анат. карлични, зделични; карлїчна карикатурни -а -е карикатуран косц карлична кост карикирац -ам зак. и нєзак. карменадла ж. крменадла карикирати карменє с. 1. тов; ~ швиньох карима и карина ж. заст. тов свиња; 2. исхрана слепи прозор (у старинским кућама кармени -а -е товљен; удубљење у зиду кухиње за одлагање кармени швинї товљеници посуђа) кармик х. обор, свињац кариозни -а -е мед. кариозан; ~ кармилка ж. хранилица зуб кариозни зуб кармилїско и кармилїще с. карирани -а -е кариран хранилиште, товилиште Каритас х. церкв. Каритас кармин х. кармин каритативни -а -е карминовац (ше) -нуєм (ше) (гуманитарни) каритативан нєзак. карминисати (се) каричка ж. 1. дем. од карика; кармитель х. хранилац 2. (винчани персцень) бурма; 3. кармителька ж. хранилица, брњица; 4. (на краварским батогу) хранитељица карика, беочуг; 5. (за притвердзованє кармиц -им нєзак. 1. хранити; коси ґу кошиску) гривна; 6. карички 2. товити мн. а) заст. минђуше; б) (полицийски) кармяч х. товљач, крмилац лисице; ¤ лєм му каричку до носа нє карневал х. карневал положели  вуку га за нос; ~ божа карневалски -а -е карневалски оп. кара божа; най кажди попущи за карнер х. скравец. карнер єдну каричку (най кажди дакус карни -а -е оп. каребни попущи, та ше помиря, порозумя) каросерия ж. каросерија нека свака од сукобљених страна карпаторуски и учини уступак карпаторусински -а -е карпаторусински касация ж. правн. касација карпатски -а -е карпатски касац ше кашем ше нєзак. карст х. ґеоґр. карст, крас споречкавати се; свађати се; натезати карсцелїк х. дем. столичица се карсцель х. столица; ¤ шедзиц касета ж. касета на двох карсцельох оп. шедзиц на касетофон х. касетофон двох столкох (под столок) касина1 ж. и касино х. (клуб) карта ж. 1. з розл. знач. карта; касина, касино автобуска ~ аутобуска карта; членска касина2 ж. (мали ресторан) ~ чланска карта; особна ~ лична касина карта; 2. дописница; ◊ ~ вецей карта касир х. касир, благајник више касирка ж. касирица, касирка, картальня ж. карташница; благајница коцкарница каста ж. каста картарка ж. (врачарка) кастанєта ж. муз. кастањета картара кастрация ж. кастрација картарош х. оп. карташ кастровац -руєм зак. и нєзак. картац ше -ам ше нєзак. кастрирати картати се кат х. џелат; ¤ до сто катох карташ и картош х. картарош, (катов), до триста катов (при карташ, картар нєсподзиваню, чудованю, гандрованю картел х. екон., правн. картел и под.) до сто ђавола; езер кати ци картелизовац (ше) -зуєм (ше) твойо, идз до триста катов иди к зак. и нєзак. картелисати (се) врагу картер х. техн. картер ката ж.: ¤ хлопска ~ човек картеч х. воєн. картеч жена, мушкобања картовац -туєм зак. и нєзак. з катакиз х. (учебнїк и настава розл. знач. картирати виронауки) катехизам картоґраф х. картограф катакис х. беш. заст. оп. картоґрафия ж. картографија катакиз картон х. картон катаклизма ж. катаклизма картонов(и) -а -о/-е и катакомба ж. ист. катакомба картонски -а -е картонски катализа ж. хем. катализа картотека ж. картотека катализатор ж. хем. карточка ж. картица катализатор картош х. оп. картарош каталоґ х. каталог; менови ~ картузиянєц -нца х. церкв. именски каталог; предметни ~ кат. картузијанац предметни каталог карусел х. карусел каталоґизовац -зуєм и каруца ж. каруце мн., каруца каталоґовац -ґуєм зак. и нєзак. карфа ж. (на драбини) пречка, каталогизирати, каталогисати пречага каталоґски -а -е каталошки карфиол х. карфиол катапулт х. ист. катапулт карцином х. мед. карцином катапултовац -туєм зак. и карчма ж. крчма; гостионица; нєзак. катапултирати ¤ як у карчми (кричац, вадзиц ше и катар х. мед. катар под.) понашати се као у крчми катаракт х. 1. оп. катаракта; 2. карчмочка ж. дем. крчмица техн. катаракт каса ж. каса; благајна катаракта ж. осн., мед. касарня ж. касарна катаракта касарньов(и) -а -о/-е катарални -а -е (од катар) касарнски катарални  катарза ж. филоз., псих., мед. католїчиц -їм нєзак. катарза католичити катарка ж. катарка катона х. (мн. катонаци -цох и катастер -тру/-тра х. катастар катонове -нох) заст. војник; пойсц за катастерски -а -е катастарски; катону отићи у воjску; служиц (буц) ~ приход катастарски приход за катону служити воjску; присц катастрофа ж. катастрофа споза катону доћи из воjске катастрофални -а -е катонацки -а -е војнички катастрофални катоначка ж. жена коjоj jе катафалк х. катафалк муж у воjсци; бела удовица катеґоризация ж. катрань х. заст. оп. катран категоризација катран х. катран катеґоризовац -зуєм и катрановац -нуєм зак. и нєзак. катеґоровац -руєм зак. и нєзак. катранисати категорисати катюша ж. воєн. каћуша катеґорийни -а -е категоријски каубоєц -ойца х. оп. каубой катеґорични -а -е категоричан, каубой х. каубој изричит каубойски -а -е каубојски катеґория ж. категориjа каузални -а -е каузалан катедра ж. 1. (одсек на кауция ж. кауција високей школи) катедра; 2. подиjум, кафа ж. кафа, кава; била ~ катедра; говорница; 3. (за шпивачох, бела кафа; чарна ~ црна кафа; турска гудацох) подиjум ~ турска кафа; пиц кафу пити кафу, катедрала ж. катедрала кафенисати катедрални -а -е катедрални; ~ кафана ж. кафана церква церкв. катедрална црква кафански -а -е кафански катедров(и) -а -о/-е (од кафе -еа х. кафе катедра (1)) катедарски кафилерия ж. (шинтерня) катекиз х. оп. катакиз кафилерија кательнїца ж. оп. катедра (2- кафов -а -о кафен; са кафом; од 3) кафе; ◊ ~ торта кул. торта са кафом; ~ катета ж. ґеом. катета ликер ликер са кафом катетер х. мед. катетер кафови -а -е смеђ; браон, катехет -та и катехета -ти х. кафен; кафово власи смеђа коса; ~ катехет(а) штоф браон штоф катехиз(е)м -зму/-зма х. кафовисти и кафовкасти -а -е катехизам смеђаст катичка ж. зоол. оп. богова кафтан х. кафтан (божа) катичка кацабайка ж. заст. (гадвабна катовац -туєм нєзак. заст. женска якня) кацабајка; ¤ кажда баба мучити; стављати на муке дума же єй ~ найкрасша сваки катов(и) -а -о/-е (од кат) Циганин свога коња хвали џелатски, крвнички кациґа ж. кацига катода ж. ел. катода кач викр. за одганянє качкох катодни -а -е катодни иш католїк х. католик; ¤ векши ~ качатко с. пачић, паче од папи већи католик од папе качац -ам нєзак. заст. (пейґлац католїкиня ж. католикиња з качацим пранїком) рољати (в.), католїциз(е)м -зму/-зма х. ваљати (в.) католицизам качаци -а -е: ~ пранїк заст. католїцки -а -е католички роља (в.), рољарка (в.) католїцтво с. католичанство каче -еца с. паче; ¤ бежац як ~ (качата) за ягоду трчати као без каяц ше каєм ше нєзак. 1. главе; мокри (змокнути) як ~ мокар кајати се; 2. окаjавати као миш; нє за качата мачанка оп. нє ква викр. оном. (о качки, жаби) за гуски шено (под гуска) ква качи -а -е пачји; ◊ ~ мидло с. квадрант х. квадрант бот. крабуљица (Chaerophyllum квадрат х. мат. квадрат hirsutum L.); качи писки мн. бот. квадратни -а -е квадратан драгољуб (Tropaeolum majus L.) квадратура ж. квадратура качиписк х. зоол. кљунар квадровац -руєм зак. и нєзак. (Ornithorynchus paradoxus) квадрирати качка ж. патка; ◊ ~- черкотка квазимодо х. квазимодо зоол. патка звиждара (Mareca penelopa квалитативни -а -е R.); ¤ ~ до це копла! (гандрованє) иди квалитативан к врагу!, не било те!; правиц ше [на] квалитет х. квалитет, каквоћа злату качку (злата качка) превртати квалитетни -а -е квалитетан очима, правити се праведним Јосипом квалификацийни -а -е качкаваль х. качкаваљ квалификацијски, квалификациони качмар х. 1. крчмар; квалификация ж. гостионичар; кафеџија; 2. келнер квалификација качмарка ж. 1. крчмарица, квалификовани -а -е крчмарка; кафеџијка, кафеџиница; 2. квалификован келнерица квалификовац (ше) -куєм качмарски -а -е крчмарски (ше) зак. и нєзак. квалификовати (ше) качочка ж. 1. дем. паткица; 2. квант х. 1. физ. квант; 2. заст. школяр. арґо (слаба оцена) колац, кец, (часц одплацованя) рата, квартал (в.); бугер плацел други ~ порциї платио jе качур х. патак другу рату пореза каша ж. 1. з розл. знач. каша; квантитативни -а -е 2. кул. крупице у млеку квантитативан кашасти -а -е кашаст квантитет х. квантитет кашель -шлю/-шля х. кашаљ; квантификовац -куєм зак. и вельки ~ велики кашаљ; маґарчи ~ нєзак. квантификовати магарећи кашаљ, хрипавац квантни -а -е физ. квантни; ~ кашка ж. 1. бот. сочивица (Lemna L.); теория квантна теорија поль. плева конопље квап х. 1. густа, кашаста маса; кашлїц -їм нєзак. коц. оп. кашасто jело; 2. палєн. џибра кашляц кварни -а -е алав, прождрљив; кашлянїна ж. искашљаj ¤ ~ як мачка (барз ґаладни) поjео би кашляц -лєм нєзак. кашљати и масно ћебе кашляци -а -е кашљав кварносц ж. алавост, кашмир х. текст. кашмир прождрљивост кашмиров(и) -а -о/-е и кварт х. кварт, четврт кашмирски -а -е кашмирски; ~ кварта ж. з розл. знач. кварта хусточка кашмирска марама квартал х. квартал каштель х. (замок) замак, квартални -а -е квартални дворац квартелїна ж. станарина каштиґа ж. заст. казна квартель х. стан; буц даґдзе каштиґовац -ґуєм нєзак. на квартелю становати негде, бити кажњавати, казнити негде подстанар каяк х. спорт. кајак квартельовац -люєм нєзак. каякаш х. кајакаш заст. становати каянє с. кајање квартельодавец -вца х. станодавац квашени -а -е кисео; ~ квартельош х. станар капуста кисео купус; квашени квартельошка ж. станарка огурки кисели краставци квартельчок -чка х. дем. квашиц -им нєзак. 1. станчић киселити; ~ капусту киселити купус; квартет х. муз. квартет 2. скор. штавити, стројити, табачити кварц х. мин. кварц квашиц ше -им ше нєзак. (о кварцит х. мин. кварцит, капусти и под.) киснути кремењак квашни -а -е осн. и прен. кварц-лампа и кварцна кисео; ◊ ~ вода кисела вода; ~ юшка лампа ж. кварц-лампа кул. кисела чорба; ~ шункова юшка кварцни -а -е х. кварцни кул. кисела чорба (од воде у коjоj се кварцовац -цуєм нєзак. кувала шунка) кварцовати квашнїна ж. 1. киселина; 2. кварцов(и) -а -о/-е оп. оп. квашняк кварцни квашнїц -їм нєзак. киселити квас х. 1. квасац; 2. квашняк х. бот. (файта (безалкоголни напой) квас; ◊ колачи древа) кисељак на квасу кул. штрудла; цесто на квашуга ж. 1. веома кисело квасу кух. кисело тесто; ¤ поєдла ~ jело или пиће; ускисло jело; киселица; беш. (самодруга є) носи трбух; як на тоти вчасни кайси права квашуга квасу (нє у дзеки) на три ћошка ове ране каjсиjе су веома киселе; нє кваскави -а -е киселаст, нашли доброго вина, та купели киселкаст якуш квашугу нису нашли доброг квасковити -а -е оп. кваскави вина, па су купили неку киселицу; 2. квасов(и) -а -о/-е квасан (верхнє пасмо кому) овршина кватерка ж. заст. (мера за кващок -щку/-щка х. пож. 1. чечносц) кварта квасно тесто; 2. (заправка) комлов квацкац -ам нєзак. мазати квестионер х. квестионер (прљати, мрљати) капањем, пацкати квет х. 1. цвет; 2. квети мн. квацнуц -нєм зак. канути (и (мразово цифри на облаку) цвеће, замрљати) расцветао прозор; 3. бот. цваст кваченє с. 1. дїєсл. мен. од кветни -а -е цветан квачиц (ше); 2. кошкање кветовани -а -е (о облєчиву и квачиц -им нєзак. качити под.) шарен, са шарама; на цветиће; ~ квачиц ше -им ше нєзак. 1. платно платно на цветиће; кветовани (заквачовац ше) качити се; 2. прен. танєри тањири на цветиће; ~ посцель качити се, кошкати се кревет са шарама; кветовани ормани квачка ж. 1. квака, кука, ормари са шарама кукица, чакља; закачка, закачаљка; 2. квецар х. цвећар (на шматох и др. за вишанє на фоґаш) квецарка ж. цвећарка закачка, закачаљка, петља; 3. (як знак квецарня ж. цвећара, на латинских буквох ж, ч и под.) цвећарница квака, квачица; 4. (на дерлячи) алка; 5. квецарство с. цвећарство (знак за "одквачене") штрих; 6. прен. квеце с. збир. цвеће задевало, задиркивало; 7. квачки мн. квециц -им нєзак. китити; ~ зоол. и бот. кукице; ◊ драбинка з крачун китити јелку; ~ бешеду прен. квачками кукаче китити говор квачканє с. качење; задевица квециц ше -им ше нєзак. квачкац ше -ам ше нєзак. китити се (спричкац ше, репиц ше) качити се, квецов(и) -а -о/-е оп. кошкати се квитков(и)  кви викр. оном. звич. миша квичи миш цичи; 2. (о швинї) повторени кви-кви за подражованє цикати, дерати се квичаня прашеца, швинї (с)квик- квичаци -а -е 1. (о гласу) (с)квик вриштав, циктав, цичав, квечав; 2. оп. квиз х. квиз кричаци (3) квилїц -їм нєзак. кињити, квичиц -им нєзак. коц. оп. вређати; мучити; жалостити квичац квинта ж. муз. и др. квинта кво (звич. повторене) оном. квинтет х. муз. квинтет викр. за подражованє гласу квоки квислинґ х. квислинг квоц квит прикм. нєпрем. и присл. квока ж. 1. квочка; насадзиц квит; тераз зме ~ сад смо квит; ¤ и ~ и квоку на вайца насадити квочку на квит jаjа; 2. гандр. неваљала жена или квита ж. признаница; потврда женско дете; квоко єдна! неваљалице квитац (ше) -ам (ше) и jедна!; ¤ чвиркац як ~ (сплєтац квитовац (ше) -туєм (ше) нєзак. вшелїячини) блебетати, причати (реґуловац длуство) квитирати (се) тандара-мандара; шедзиц як ~ [на квитков(и) -а -о/-е 1. цветан; ~ вайцох] (шедзиц и нїч нє робиц) нектар цветни нектар; 2. цветоносан седети као квочка на jаjима квитни -а -е цветан; ◊ Квитна кворум х. кворум нєдзеля церкв. Цвети, Цветна недеља, квота ж. квота Врбица квочиц -им нєзак. (о квоки) квитнїк х. цветњак квоцати, кокорити; квока водзи квитнуц -нєм нєзак. цветати; ¤ курчата и квочи квочка води пилиће аж би квитло ирон. (було би барз и квоца нєдобре кед би так поробел) то би био квочиц ше -им ше нєзак.: скандал, срамота; кед би дахто на квочи ше ми єдна кура jедна Вельку ноц пошол орац на польо, кокошка ми квоца, хоће да се насади аж би квитло кад би неко на Ускрс на jаjа отишао на њиву да оре, то би био квочка ж. дем. и гипок. кока; скандал за село квочка квитнуце с. цвет, цваст, цватња квотировац -руєм и квотовац квиток -тка х. 1. цвет; цветак; -туєм зак. и нєзак. квотирати 2. ирон. цвећка кевелїц ше -їм ше нєзак. 1. квиточок -чка х. дем. цветић, бити осетљив, осетљиво реаговати; 2. цветак разметати се, истицати се, шепурити квицар х. оп. квецар се квице с. 1. поет. цвеће; 2. кевельни -а -е осетљив; допущ (квитнуце): у квицу (под час себе повесц, цо ши таки ~ ? дозволи квитнуца) у цвету; грозно у квицу да ти кажем, што си тако осетљив; грожђе у цвету барз є ~ : вше є прехладзени веома jе квициц (ше) -им (ше) нєзак. осетљив: увек jе прехлађен поет. оп. квециц (ше) кед злуч. 1. означує час кад(а); квичанє с. 1. дїєсл. мен. од мала шейсц роки ~ ше одселєли до квичац; 2. цилик; 3. квек, квик; скик варошу имала jе шест година када су квичац -им нєзак. 1. вриштати, се одселили у град; ~ закончел циликати, циктати, квечати, цичати, шицки роботи, лєгнул дакус скичати, квичати; жени квича жене одпочинуц кад је завршио све вриште; квича прашата циличу послове, легао је да се мало одмори; (циче, квиче) прасићи; дзеци квича 2. означує причину кад; най идзе од радосци деца цикћу (циче) од студирац ~ є таки добри школяр радости; заяче квичи зечић квечи; нека иде да студира кад је тако добар ученик; 3. означує условиє ако, кад; ~ келнерка ж. келнерица нє сцеце плациц кару, єст и суд ако кель х. бот., аґр. кељ нећете да платите казну, постоји и суд; кельо 1. присл. колико; ~ нас ◊ вше ~ увек кад, кад год; ей, лєм кед єст? колико нас има?; ~ годзин? би... камо лепе среће; ~ нараз, ~ лєм колико је сати; ~ єст оталь до кад одједном; ~ воно кадли; ¤ ~ бог да варошу? колико има одавде до ако бог да града?; 2. оп. келї (2); ◊ ~ лєм присл. кедвешни -а -е заст. мио, драг колико год; ¤ ~ людзох тельо обичаї кедер¹ -дра х. бот. кедар колико људи толико ћуди (Cedrus libani) кельосц ж. заст. количина; кедер² х. риб. кедер броj кеди1 присл. кад, када; ~ сце кенґур х. зоол. кенгур сцигли? кад сте стигли?; нє мам ~ кентаур х. митол. кентаур немам кад кепеняк и кепень х. заст. кеди2 злуч. означує источасноц огртач, кабаница дїйох главного и зависного виреченя кепец х. кепец када; пришли зме теди ~ и требало кепкар х. спадало, шаљивџија; дошли смо онда када је и требало; ◊ ~ лакрдијаш ґод присл. беш. кад год кепкариц -им нєзак. шалити се кедик присл. и злуч. заст. оп. на туђ рачун; лакрдијати, кеди¹ и кеди² обешењачити кеди-нєкеди присл. понекад, кепкарски -а -е шаљив; изретка, с времена на време лакрдиjашки кеди-теди присл. кад-тад кепкарство с. шала; лакрдија, кедиш(ик) присл. 1. некад(а) (у обешењаштво прошлости); ~ було иншак некад jе кепковац -куєм нєзак. оп. било друкчиjе; 2. jедном (недавно); кепкариц ономад; ~ сом го стретнул ономад га керамика ж. керамика сретох керамичар х. керамичар кедишка присл. беш. оп. керамични -а -е керамички кедиш(ик) керґетовац -туєм нєзак. 1. кедишнї -я -є некадашњи (гандровац) грдити, корити; 2. кедр х. бот. оп. кедер1 (виганяц) терати кезеш х. заст. јемац, жирант керелаб х. оп. келераб кей х. кеј керепадловац -луєм нєзак. оп. кекс х. и кекса ж. кекс керепкац (1) келераб х. бот. и аґр. келераба керепара ж. заст. двокрилни келерабов -а -о келерабин, од авион, двокрилац келерабе; ◊ ~ юшка кул. чорба од кереп(к)адло с. 1. (за плашенє келерабе птицох) клопотац, клепетаљка; 2. келї -я -є зам. 1. колики; ~ церкв. оп. шкерепадло труд! колики труд!; келя маса керепкац -ам нєзак. 1. народу! колика маса народа!; келє клопарати, клопатати, клепетати; благо! колико благо!; 2. келї мн. лупати; витернїца керепка веjалица колико; ~ вояци ше нє поврацали з клопара; 2. (о оружию) штектати, войни, келїх вояцох нє дочекали їх кокати, клокотати; керепкаю фамелиї! колико воjника се ниjе митралєзи штекћу митраљези; 3. оп. вратило из рата, колико воjника нису шкерепадловац (1) дочекали њихове породице! Керестурец -рца х. Крстурац келїх х. церкв. (чаша) калеж, Керестурица ж. и цибориј(ум), путир Керестурска -кей ж. Крстурица келнер х. келнер керестурски -а -е крстурски  Керестурчань х. ридк. оп. (Acipenser ruthenus) Керестурец кеш х. кеш Керестурчанка ж. ридк. оп. кеша ж. путаста кобила Керестурица кешелїсти -а -е путаст керованє с. 1. заобилажење, кешель х. путаст коњ заобилазак; 2. мимоилажење кешт викр. за одганянє пса керовац -руєм нєзак. 1. шибе, марш заобилазити, обилазити, околишати; 2. кея ж. оп. гея² мимоилазити; 3. (дакого/дацо и од ки зам. лєм у х. роду: ~ ци дакого/дачого) избегавати; бежати; пшамац (бес, дябол, дюґ, минки(в))? кажди керує таку роботу свак који ти је враг (ђаво)?; ~ то пшамац избегава такав посао; нє керуй од (бес, дябол, дюґ, минки)? који је ово школи немоj да избегаваш школу враг?; кого(ш) пшамаца (беса, керозин х. индустр. керозин чорта, дябла) ког врага керпара ж. крпара кибернетика ж. кибернетика керпарка ж. дем. крпарица кибла ж. забат, кибла керпиц -им нєзак. беш. 1. кивадло с. физ. (шейталов) крпити, крпарити; 2. прен. крпити, клатно грдити кивац -ам нєзак. 1. (гойсац) кертечина ж. 1. оп. њихати, љуљати; клатити; витор кива кертичанка; 2. земља са кртичњака древа ветар љуља дрвеће; 2. а) кертис х. заст. (заградар) климати; ~ зуб климати зуб; б) баштован климати, вртети; ~ з главу климати кертица ж. осн. и прен. главом; вртети главом кртица; ¤ робиц як ~ радити као кивац ше -ам ше нєзак. 1. кртица (гойсац ше) њихати се, љуљати се; кертичанка ж. кртичњак клатити се; кива ше кридло облака керуль х. заст. пољочувар клати се прозорско крило; 2. (при керченїна ж. крчевина, ходу) гегати се, вагати се; 3. климати крченица се; кива ше му зуб клима му се зуб; 4. керчитель х. осн. и прен. мицати се; 5. лелујати се, лепршати крчилац, крчитељ (се) керчиц -им нєзак. крчити киваци -а -е осн. и прен. 1. кесон х. буд. кесон љуљав; 2. климав, климатав кест(е) оп. кешт киви¹ х. бот. киви (Actinidia) кетишка ж. заст. (вишивана киви² х. зоол. киви (Apteryx) пантлїка наштред партка и др.) кивнуц -нєм нєзак. 1. апцес (в.) љуљнути; 2. (з главу) климнути кефа ж. (щетка за конї) кефа кивнуце с. миг; клим кефац -ам нєзак. оп. кефовац кивот х. церкв. ћивот, кивот кефетик х. улар, узда; зняц ~ киднаповац -пуєм зак. и нєзак. коньови изуларити коња; ¤ спущиц киднаповати ше з кефетика (одняц ше спод дачиєй києвски -а -е (од Києв) контроли, власци) скинути ђем са кијевски зуба, изуларити се Києвян х. Кијевљанин кефовац -фуєм нєзак. кефати кий х. заст. оп. кияк кех х. ветер. кашаљ; ◊ да нє ма кикевки ж. мн. (єд. кикевка) тот ~ уж би давно здех (дахто ма коц. оп. тиковки астму, та ше чува и з тим себе кикирики -кох х. мн. и предлужує живот) жути жутују а кикирики -ия х. бот. кикирики х. црвени путују киклоп х. митол. киклоп кечиґа ж. зоол. кечига кикс х. осн., спорт., муз. кикс  киксовац -суєм зак. и нєзак. црквеноj слави (сабору, кирбају) киксирати, киксати кирбайоше х. мн. (єд. кила ж. (килоґрам) кила, кило кирбайош) а) (конїкаре и гомбалкаре килаш х. коц. оп. килаши на кирбаю) рингишпилаши (в.); б) килаши мн. кантар, вага; продавачи играчака, посластица и сл. теразије на црквеним саборима (кирбајима) килим х. ћилим кирвави -а -е осн. и прен. киловат х. ел. киловат; ~- крвав годзина киловат-час кирвавиц -веєм и -им нєзак. 1. килов(и) -а -о/-е од једне киле; (масциц з креву) крвавити; 2. (пущац ~ потька шаран од jедне киле крев зоз себе) крварити; крварити се килограм и килоґрам х. кирваво присл. осн. и прен. килограм крваво километер -тера и -тра х. кирвачни -а -е звич. прен. километар крвав километерски -а -е Кирґиз х. Киргиз километарски кирґизки -а -е ( од Кирґиз, километража ж. километража Кирґизия) киргиски ким х. кул. ким (оп. рашка) кири -ия х. физ. кири кимоно х. (японска шмата) кирилица и кирилка ж. кимоно ћирилица кинар х. заст. биоскобџија кирилски -а -е ћирилички кинджал х. (нож) кинџал кирия ж. беш. кирија кинематоґрафия ж. киркнуц и кирхнуц -нєм зак. кинематографија кркнути, зуцнути, ланути; знал, алє кинематоґрафски -а -е нїкому анї нє киркнул о тим знао jе, кинематографски али никоме ниjе ни зуцнуо о томе кинетика ж. кинетика кисли -а -е: ~ млєко кисело кинетични -а -е кинетички млеко кинин х. фарм. кинин киснути -а -е: ~ цесто кисело кино с. биоскоп, кино с. и х.; тесто иду до кина иду у биоскоп киснуц кишнєм нєзак. 1. (о кинов(и) -а -о/-е биоскопски цесту) киселити се, надолазити, кинолоґия ж. (наука о псох) расти; (од квасу) квасати; 2. кинологија (поставац квашни – о вину и под.) кинотека ж. кинотека кисити, киснути, ускисивати; 3. (о киоск х. киоск намоченей конопи) квасити се кипарис х. бот. кипарис, киснуце с. 1. врење; 2. чемпрес (Cupressus sempervirnes) ускисивање киперски -а -е ( од Кипер) кит х. зоол. кит кипарски Китаєц -йца х. Кинез кипер -ера х. буд. и др. кипер Китайка ж. Кинескиња киперовац -руєм нєзак. буд. и китайка ж. реса, маца, др. киперовати кићанка; гомба; шапка з китайку кир х. (пан) кир кићенка Кирбай х. церкв. (швето з китайски -а -е кинески; ◊ нагоди пошвеценя храма) црквена Китайски мур Кинески зид слава, црквени сабор, кирбај китоловец -вца х. китоловац кирбай х. (вашар на Кирбай) кифла ж. кифла кирбај кифлочки ж. мн. (єд. кирбайовац ше -аюєм ше кифлочка) кул. кифлице; ◊ ~ на жимно нєзак. бити одн. проводити се на кул. бунар-кифле (в.)  кихавец -вца х. воєн. кијавац (оп. теметов) кихац -ам нєзак. 1. кијати; 2. кладзенє с. 1. дїєсл. мен. од прен. (нє дзбац) фућкати; кихам я на класц; 2. утовар тото фућкам jа на то кладиво с. спорт. кладиво кихнуц -нєм зак. кинути клайбас х. оловка; застругац ~ кихот х. кикот зарезати оловку; заламал ше му ~ кихотац ше -ам ше нєзак. сломио jе срце оловке; ¤ достац кикотати се, хихотати се (вжац, купиц и под.) на ~ добити кич х. ум. видр. кич (узети, купити и сл.) на вересиjу кичкиридж х. нарцис клайбащик -ика и клайбащок (Narcissus poeticus) -щка х. дем. оловчица кичкирик х. дюрдь. оп. клальня ж. осн. и прен. кичкиридж кланица кичкирич х. беш. оп. кламар х. (спреводзкош) кичкиридж варалица, обмањивач; лажљивац, кишбиров х. заст. општински лажљивко курир; позивар; добошар кламац -мем нєзак. варати, кишенка ж. џеп; ◊ ~ зоднука обмањивати; лагати унутрашњи џеп (на сакоу и сл.); ¤ биц кламство с. лаж ше по кишенки разметати се парама; кламфа ж. оп. кломфа до кишенки бим це могол положиц кламфер х. коц. заст. оп. (барз ши за мнє мали, слаби) могао кломфер бих те за пас заденути, у зубима бих кланє с. клање те могао однети (носити); тримац кланїца х. (колчок на санкох) руки у кишенкох (анї кус нє дзбац) кочић накривити капу кланяц ше -ям ше нєзак. кишенкар(ош) х. оп. дробни клањати се крадош (под крадош) клап викр. звич. удвоєни з кишенков(и) -а -о/-е џепни; ~ хторим ше подражує звук вдереня до кнїжка џепна књига дачого твардого клап кишеночка ж. 1. дем. џепић; клапа ж. оп. клапна 2. (горня на блузни и под.) горњи клапачки ж. мн. (єд. клапачка) (мали) џеп 1. вилице (у животиње); 2. кљун у кишень ж. заст. 1. оп. роде; 3. пейор. усне; губица; ¤ достац кишенка; 2. "кишењ ж." (врећица за по клапачки добити по губици; новац коjу су жене везивале око заврец (заткац) дакому клапачки поjаса испод горње сукње) ставити коме брњицу (локот) на уста, кияк х. мотка; батина; кијача; зачепити (завезати) коме губицу, тољага запушити коме уста киянка ж. 1. (за убиванє) клапкац -ам нєзак. 1. набиjач; 2. оп. кияк клопарати, топотати; лупати; по кияня ж. оп. кияк драги клапкали коньски копита киящок -щка х. дем. (од кияк) путем су топотала коњска копита; 2. моткица прен. клопарати, торокати; ~ з язиком клавир х. клавир клопарати језиком клавирски -а -е клавирски;  ~ клапна ж. филм. клап(н)а гармоника и клавирски гармуники клаптави -а -е клемпав, клавирска хармоника клопав; клаптави уха клемпаве уши клавиятура ж. клавијатура кларинет х. муз. кларинет клавиш х. типка (на клавиру, клас х. заст. оп. класка хармоници) класа¹ ж. з розл. знач. класа; кладбище с. кнїжк. гробље пануюца ~ владајућа класа  класа² ж. шк. разред заврец (замкнуц) на клатку класати -а -е оп. класкати затворити катанцем класик х. класик клаточка ж. дем. катанчић класика ж. класика клаузула ж. клаузула класификацийни -а -е клац колєм нєзак. 1. (резац) класификациони; ~ испит клати; 2. безос. (о болю) пробадати; класификациони испит колє го под ребрами пробада га класификация ж. испод ребара; 3. (о церню и под.) класификација бости; колє ме цернє боде ме трње; ¤ класификовац -куєм зак. и клац очи бости очи нєзак. класификовати, класифицирати клаце с. пробадање класициз(е)м -зму/-зма х. клацик х. заст. штикла, класицизам потпетица класичар х. класичар клациков -а -о: клациково класични -а -е класичан ципели заст. ципеле са потпетицама класка ж. клас; ◊ зберац клач х. кољач, клач класки заст. купити класjе (влаће); ¤ клашати -а -е оп. класкати по Крачунє класки зберац оп. под клаше с. збир. класје, влаће Крачун клашиц ше -им ше нєзак. (о класкати -а -е (з велькима житаркох) класати, искласавати, класками) класат влатати; жито ше почало клашиц класни¹ -а -е (од класа¹) пшеница је почела да класа класни; ~ свидомосц класна свест клащок -щка х. 1. дем. и гип. класни² -а -е (од класа²) 1. класић; 2. (на трави и под.) клас разредни, оделењски; ~ старшина клевета ж. клевета разредни старешина; 2. а) класна клеветац -ам нєзак. клеветати -ней ж. разредни старешина (жена); клеветнїк х. клеветник б) класни -ного х. разредни старешина клеветнїца ж. клеветница (мушкарац) клеветнїцки -а -е клеветнички класов -а -о оп. класа² (1); ~ клека ж. бот. клека (Juniperus тим разредни тим communis) класовац -суєм зак. и нєзак. клековача ж. (клекова класирати палєнка) клековача, боровица класц кладзем нєзак. 1. клемна х. техн. клемна стављати; ~ шицко на свойо место клепетац -ам нєзак. 1. оп. стављати све на своjе место; ~ печац клапкац; 2. блебетати стављати печат; ~ на дньови шор клепетюха ж. торокуша, стављати на дневни ред; 2. брбљивица, блебетуша утоваривати, товарити, укрцавати, клептоман х. клептоман крцати; класц робу на ладю клептомания ж. клептоманија укрцавати робу на брод; 3. у злученьох клер х. збир. (священство) хтори знача одредзени роботи: ~ клер брадло садевати (денути) камару; ~ клерик х. клерик древа на огень стављати дрва на клерикал х. клерикал ватру, ложити; класц дунци стављати клерикалєц -лца х. клерикалац компот; стављати зимницу у тегле; ~ клерикални -а -е клерикалан капусту до гордова киселити купус; ~ клерофашиз(е)м -зму/-зма х. коч денути воз; ~ на дакого клерофашизам оптерећивати кога послом, свалити клєк х. физк. клек коме што на грбачу; ~ огня и ~ огень клєкац -ам нєзак. 1. преклада ложити ватру ше з дїєсловом зак. виду клекнути; клатка ж. катанац, локот; приходзи пред образ и клєка долази пред икону и клекне; 2. поклецивати клишетовац -туєм и клєкнуц -нєм зак. осн. и прен. клишовац -шуєм зак. и нєзак. клекнути; пасти на колена клишетирати, клиширати клєн х. бот. 1. клен (Acer клїн х. шлиц campestre); 2. макљен (Acer клїнкасти -а -е клинаст; ◊ ~ monspessulanum) ремень техн. клинасти каиш клєпац -пем нєзак. 1. клепати, клїнковац -куєм нєзак. откивати; ~ косу клепати косу; 2. клинчити, укивати клинцима, прен. (дакому же би добре запаметал) закивати тупити, утувљивати некоме нешто; ¤ ~ клїнков(и) -а -о/-е клинаст; ◊ дакому до глави оп. под глава клїнкове писмо ист. клинасто писмо клєчац -чим нєзак. клечати клїнок -нка х. 1. клин, закивак, клєчиц -им нєзак. коц. оп. чивија; забиц ~ до пняка затерати клєчац клин у пањ; 2. (желєзни, за щипанє клиєнт х. клијен(а)т древа) загвозда; 3. (за глобенє мотики клиєнтела ж. збир. клијентела и под.) заглавак; ¤ ~ ше з клїнком клий х. 1. туткало, лепило, вибива клин се клином избија клија; 2. (на хорим древе) смола; 3. клїнчок -чка х. колєс. (перше млєко по целєню, жребеню и можданик под.) грушевина клїп х. оп. клїпнуце (1) клийовац клиюєм нєзак. клїпкац -ам нєзак. трептати, туткалисати, туткалити мигати, жмиркати; светлуцати; ~ з клика ж. полит. клика очми трептати очима; у хижи кликнуц -нєм зак. поет. клїпкал каганєц у соби jе жмиркала ускликнути светиљка; патриц нє клїпкаюци кликтац -ам нєзак. поет. гледати нетремице; ¤ ~ як жаба у клицати, ускликивати мутлянки (у помийох) 1. (буц цалком клима ж. осн. и прен. клима пияни) ни беле не видети; 2. (патриц климакс х. осн., мед. климакс нїч нє похопююци) гледати (буљити, климактерий и зиjати, бленути) као теле у шарена климактериюм х. мед. (нова) врата климактериј(ум) клїпкаци -а -е трептав, мигав, климатолоґия ж. жмиркав; светлуцав климатологија клїпкач х. трансп. жмигавац, климатски -а -е и климов(и) мигавац -а -о/-е климатски клїпки ж. мн. (єд. клїпка) клинґер х. буд. клинкер анат. капци; очни ~ очни капци клинїка ж. клиника клїпнуц -нєм зак. трепнути; клинїчни -а -е клинички мигнути; жмирнути; ¤ анї [з оком] нє клип х. техн. клип ~ не трепнути [ни] оком (очима); лєм клипер х. ладь. клипер клїпнєш, док з оком клїпнєш док клипни -а -е техн. клипни; ~ дланом о длан, док трепнеш пумпа клипна пумпа клїпнуце с. 1. трен, миг; 2. клипняча ж. техн. клипњача титрај, трептај; ¤ у клїпнуцу у трену клипов(и) -а -о/-е оп. клипни [ока], за трен ока клиринґ х. тарґ. клиринг клїтинка ж. биол. ћелија клиринґски -а -е клириншки клїтинков(и) -а -о/-е ћелијски клистир х. мед. клистир клїтка ж. 1. кавез, крлетка; 2. клистирац -ам и клистировац (оградзени простор) зверињак; ◊ -руєм зак. и нєзак. клистирати першова ~ анат. грудни кош клисура ж. ґеоґр. клисура клїщ х. зоол. уволажа, клише х. друк. клише ухолажа (Forficula auricularia L.); ¤ сухи як ~ (барз худи) мршав као клошар х. (бездомни чловек, чачкалица (као даска, као штака) улїчар) клошар клїщар х. коц. оп. клїщ клуб1 х. клуб; кошаркашски ~ клїщи мн. 1. клешта; 2. тран., спорт. кошаркашки клуб; ноцни ~ прен. маказе; улєциц до клїщох ноћни клуб улетети (упасти) у маказе; 3. (при клуб2 х. 1. анат. кук, бедро; 2. ракови) клешта, штипци, штипаљке; ¤ клуби мн. етн. "клуби" (врста уског цагац з клїщами (слова, одвит) з jастучића коjи су девоjке и млађе дакого чупати (вадити) клештима жене везивале изнад кукова да би им (речи, одговор) из кога се широке сукње боље држале око клїщочки мн. 1. (ожог) поjаса) машице; 2. дем. мала клешта клубачиц -им нєзак. ковитлати клоака ж. анат. клоака клубачиц ше -им ше нєзак. клобук х. заст. (калап) шешир, клупчати се, квржити се, грчити се клобук клубати -а -е великих кукова клобучки х. мн. (єдн. (бедара), бокат клобучок) бот. ладолеж (Calystegia клубешко с. 1. дем. клупче; 2. sepium) колут; клубешка диму колутови дима кловак х. 1. очњак; 2. кљова клубкасти -а -е клупчаст кловн х. кловн клубко с. клупко; ~ шпарґи клупко клозет х. клозет канапа; пчоли ше збиваю до клубка (до клозетски -а -е клозетски громади) пчеле се збиjаjу у клупко клокотац -ам нєзак. оном. 1. (о клубови1 -а -о/-е и клубски -а води кед чече, вре) клокотати; 2. (о -е (од клуб1) клубни, клупски оружию) штектати; 3. оп. клопотац клубов(и)2 -а -о/-е (од клуб2) клокотаци -а -е (о води) бедрени; ~ косц бедрењача клокотав клусти -а -е коц. оп. тлусти кломфа ж. буд. кламфа клювац -ам нєзак. 1. кљуцати; кломфер х. лимар 2. прен. зaдиркивaти, зaчикaвaти, кломферски -а -е лимарски боцкати клонцац -ам нєзак. 1. ~ зоз клювац ше -ам ше нєзак. 1. зубами (о псови) шкљоцати (звоцати, (рихтац ше) спремати се, ваљати се, клоцати) зубима; 2. (дуркац) клоцати, лећи се; цошка ше клюва нешто се лупкати, клопарати, одjекивати; по ваља; 2. клюва ше му вред расте му бетону клонцали вояцки чижми по чир бетону су одjекивале воjничке ґизме клюка ж. 1. (у студнї) шиба; клонцнуц -нєм зак.: ~ зоз 2. (за цаганє зачирених предметох и зубами (о псови) шкљоцнути под.) чакља (звоцнути) зубима клюкац -ам нєзак. осн. и прен. клопац и клопкац -ам нєзак. кљукати заст. оп. клопотац клюмпи ж. мн. (єд. клюмпа) клопота ж. звич. мн. заст. коц. кломпе (оп. древянки) брига; ¤ нє мала баба роботи та себе ключ х. кључ; ◊ виолински нашла клопоти трла баба лан, (гушльов) ~ виолински кључ; хижа беспослен поп и jариће крсти на ~ кућа на лакат (на кључ) клопотац -ам нєзак. ключар х. кључар; кључоноша клопарати, лупати; клопотаю колєса ключик х. дем. кључић гайзибана клопараjу точкови воза ключка1 ж. бот., мед. клица; клот х. текст. клот пущиц ключку никнути; руцац клотов -а -о (од клот) од клота ключки ницати, клиjати, клочани -а -е кучињав проклиjавати; ключки хороти клице клоче с. кучине болести  ключка2 ж. 1. кукач, кључ (в.); врец) крчкати; 2. експр. кувати цагац зоз брадла шена з ключку кльохциц ше -им ше нєзак. 1. чупати из стога сено кукачем; 2. кувати се, крчкати се; 2. прен. (слаба оцена) кец; ◊ завязац на кључати, врети, кипети; розлични ключку свезати на замку чувства ше кльохцели у нїм разна ключкасти -а -е кукаст осећања су кључала у њему ключкац -ам и ключкац ше кнїжиска ж. ауґм. и пейор. -ам ше нєзак. (о нашеню) клијати књижурина, књижурда ключкаци -а -е клијав кнїжиц -им нєзак. књижити ключкацосц ж. клијавост кнїжка ж. књига; ◊ грунтовна ключни -а -е кључни; ~ косц ~ земљишна књига; кишенкова ~ кључна кост, кључњача; ◊ ~ проблем џепна књига; ~ жалбох (пригваркох) кључни проблем књига жалби; ~ народзених књига ключов(и) -а -о/-е: ~ дзирка рођених; ~ упечаткох књига утисака; кључаоница лїґац кнїжки гутати књиге; ¤ кляґ х. млєк. сириште бешедує (гутори, приповеда) як кед кляґави -а -е посртљив би з кнїжки читал говори као из кляґани -а -е усирен сириштем књиге (као да чита) (сир) кнїжкар х. књижар кляґац -ам нєзак. млєк. кнїжкарня ж. књижара сирити; ~ сир сирити сир кнїжков(и) -а -o/-е књишки; ~ кляґац ше -ам ше нєзак. моль књишки мољац; ~ стил књишки посртати; падати стил клянка ж. 1. (ручка на кнїжководитель х. књиговођа дзверох) квака; 2. (з ключом) брава; 3. кнїжководительни -а -е (на кармику и под.) баглама књиговодствен клянкар х. бравар кнїжководительство и кляпканє с. аплауз; кнїжководство с. књиговодство аплаудирање, тапшање кнїжковязальня ж. кляпкац -ам нєзак. 1. књиговезница аплаудирати, тапшати; 2. тапкати, кнїжковязацки -а -е тапшати; ~ коня по хрибце тапшати књиговезачки коња по леђима; 3. (черкац з писками кнїжковязач х. књиговезач, – о ґовлї) клепетати; ґовля кляпка коричар рода клепеће кнїжовни -а -е оп. кляпнуц¹ -нєм зак. лупити литературни дланом о длан, тапнути кнїжовносц ж. оп. литература кляпнуц² -нєм нєзак. 1. (1) сплашњавати; млитавити; 2. прен. кнїжочка ж. 1. књижица; (трациц дзеку) сплашњавати, здравствена ~ здравствена књижочка; малаксавати роботна ~ радна књижочка; кляпчисти -а -е пљоснат шпоровна ~ штедна књижица; 2. коц. клятва ж. клетва; руциц свеска клятву на дакого бацити клетву на княгиня ж. кнегиња некога княжна ж. оп. князовна кляц клєєм нєзак. клети, княз х. кнез; млади ~ проклињати кнежевић кляц ше клєєм ше нєзак. клети князов -а -о кнежев се, заклињати се князовац -зуєм нєзак. кльохценїна ж. (обща кнезовати мишанїна) папазjаниjа, бућкуриш князовна ж. (князова дзивка кльохциц -им нєзак. 1. (цихо або шестра) кнегињица  князовски -а -е кнежевски ковальня ж. 1. ковачница; 2. князовство с. кнежевина (пенєжу) ковница коавтор х. коаутор ковальски -а -е ковачки коаґулация ж. мед. кованїца ж. ґрам. кованица коагулација ковац куєм нєзак. осн. и прен. коала х. зоол. коала ковати; ~ пенєж ковати новац; ~ план (Phaseolarctus cinerens) ковати план коалицийни -а -е коалициони; коваци -а -е кован (-вна -вно); ~ влада коалициона влада ~ желєзо ковно (ковано) гвожђе коалиция ж. коалиција ковацки -а -е оп. ковальски коалировац ше -руєм ше и ковач х. 1. оп. коваль; 2. оп. коаловац ше -луєм ше зак. и нєзак. ковалїк (справиц/правиц союз) коалирати се ковдуш х. заст. јадник, коба ж. заст. оп. кобец сиромах кобалт х. хем. кобалт коверта ж. коверат, коверта кобалтни и кобалтов(и) -а -о/- ковертовац -туєм зак. и нєзак. е кобалтни ковертирати кобдзиц -им нєзак. 1. димити ковиль х. бот. ковиље (Stipa, (се); 2. пушити уз велике димове; Stipa spinata) кобдзи на пипки як з комина дими ковина ж. ковина као из оџака (димњака) ковни -а -е оп. коваци кобец -бца х. зоол. кобац ковруш х. церкв. корош (в.) (Accipiter nisus) ковта ж. муз. заст. нота, кајда кобза1 ж. гандр. 1. (зла жена) когезия ж. физ., прен. кохезија неваљалица, злоћа, роспиjа; ~ єдна! когезийни -а -е кохезиони, неваљалица jедна!; 2. (дзивуча) кохезијски девојчурак, девојчуљак, шипарица когерентни -а -е кохерентан кобза2 ж. муз. кобза когеренция ж. кохеренција (украјински народни нструмент) когорта ж. ист. кохорта кобзар х. кобзар (украјински когут х. петао народни певач) когутов -а -о петлов; ◊ ~ коборлов х. (тот цо нарябя) гребень х. бот. петлова креста онаj што негде прави лом (Celosia cristata L.) коборловац -луєм нєзак. когуцик х. 1. дем. петлић; 2. (нарабяц) правити лом; коборлує як (цвенчок) окидач, ороз, кокот; 3. тота швиня у оборе прави лом као (витроказ) петао, кокот, ветреушка; 4. свиња у обору (на мажи) jезичац кобула ж. осн. и прен. кобила код х. информ. код кобулка ж. 1. (женске гаче) кодекс х. кодекс кобилица, омица; 2. (капча) женска кодовац -дуєм зак. и нєзак. копча; 3. анат. jадац; 4. муз. кобилица кодирати кобулов -а -о кобиљи кодификация х. кодификација кобулянка ж. коњски измет, кодификовац -куєм зак. и коњска балега нєзак. кодификовати, кодифицирати кобура ж. беш. брига, кубура коеґзистенция х. кобуриц -им нєзак. беш. коегзистенција кубурити коеґзистовац -туєм нєзак. ковадло с. наковањ коегзистирати ков х. (кованє) ков коефициєнт х. коефицијен(а)т ковалїк х. зоол. црвенрепка кожелєц -льца х. 1. ткац. коза; (Phoenicurus phoenicurus L.) 2. бот. козја брада (Tragopogon major коваль х. ковач Jacq)  кожи -а -е козји; ~ млєко козје койцо койчого зам. којешта; млеко; ◊ кожи/кози цицки (файта нешто; понешто билого грозна) козjе сисе койяк присл. којекако; некако кожлїк х. физк. козлић койяки -а -е којекакав; некакав кожлятко с. оп. кощатко кока1 ж. биол. кока (coccus) кожух х. кожух кока2 ж. бот. кока кожущок -щка х. 1. дем. (Erythroxylon coca) кожушчић; 2. заст. љуска (кромпира) кокарда х. (значка на вояцкей коза ж. 1. коза; 2. (за резанє и под. шапки) кокарда древа и под.) ногари; ¤ баба гонї кокаин х. фарм. кокаин кози (трепеценє воздуха влєце на кокета и кокетка ж. кокета горизонту) тера баба јариће; и ~ сита кокетни -а -е кокетан и капуста цала и вук сит и овце на кокетовац -туєм нєзак. броjу; пришла ~ под нож дошао му jе кокетовати, кокетирати реп у кљусу; я о коже ти о боже (я коконци х. мн. (єд. коконєц) гуторим єдно, а ти цалком инше) jа кул. коц. заст. кнедле са сиром (са дерем jарца а ти козу презлама) козак1 х. ист. козак кокос х. бот. кокос козак2 х. (цап) јарац кокосов -а -е кокосов; ~ орех козацки -а -е (од козак1) кокосов орах козачки кокош х. у функциї викр. за козачок -чка х. казачок плашенє когута иш (украjинска народна игра) кокс х. кокс козацтво с. ист. козаштво коксарня ж. коксана, коксара козар х. козар коксовац -суєм зак. и нєзак. козер х. козер технол. коксирати, коксовати козерия ж. козерија кокта ж. кокта козичка ж. 1. (женске коще) коктел х. коктел козица, jарица; 2. дем. козица колаборация х. колаборација козметика ж. козметика колаборовац -руєм зак. и козметичар ж. козметичар нєзак. колаборирати козметични -а -е козметички колаж х. ум. колаж коинциденция ж. колапс х. мед., прен. колапс коинциденција колар х. церкв. колар коинцидовац -дуєм зак. и колач х. колач; мац пече нєзак. коинцидирати колача мама пече колаче; вон люби кой присл. (при повторйованю, єсц колача он воли да једе колаче шорованю) беш. коjе; пошли пенєжи колачар х. колачар ~ за порцию ~ за кредити ~ за струю колачарка ж. колачарка отишле су паре коjе за порез коjе за колачик х. колачић кредите коjе за струjу колбаса ж. кобасица; койдзе присл. (на рижних домашня ~ домаћа кобасица; куриц местох) којегде; којекуд(а) колбаси димити кобасице; ¤ вецей койдзеяки -а -е којекакав днї як колбаси 1. година је дуга, те койкадзи присл. 1. (на рижни треба штедети; 2. (маме часу, боки) којекуд(а); 2. оп. койдзе поробиме ище) има дана за мегдана койодкадз и койодкаль присл. колбасар х. кобасичар којеоткуд(а) колбасарня ж. кобасичарница койот х. зоол. којот (Canis колбасов -а -о 1. коjи воли да latrans) jеде кобасице; 2. ~ масц маст у коjоj jе койхто койкого зам. којеко; испечена или испржена кобасица неко, неки мн.; понеко, понеки мн. колбашнїци ж. мн. (єд. колбашнїца) танка црева (за кобасице) скруциц паньваш до колєса (на колєса) савити колеґа х. колега уже у колач; 3. (на студнї) чекрк, вратило; 4. колеґий х. оп. колеґиюм (дима, пари и под.) котур; ~ историї точак колеґиня ж. колегиница историје; ¤ класц (дриляц) дакому палїцу до колеґиюм х. колегиј(ум) колєса бацати (подметати) коме клипове под колеґиялни -а -е колегијалан ноге (под точкове); колєса ше обрацели назадок коледж х. колеџ оп. обрацел ше друк (под друк¹); колєсо ше колектив х. колектив обраца коло среће се окреће колективни -а -е колективан колєчко с. 1. кришка, колут, колективизация ж. колутић; резац на колєчка сећи на колективизација кришке; 2. оп. колєско (1) колективизовац -зуєм и колєшаци присл. обилазно, колективовац -вуєм зак. и нєзак. околишећи колективизирати, колективисати колєшиц -им нєзак. I нєпрех. колектор х. осн., техн. (коло дакого/дачого) кружити; II прех. колектор 1. (ходзиц коло дакого/дачого колекционер х. колекционар жадаюци посцигнуц свойо) обилазити колекция ж. колекција као мачак око вреле каше (кобасице, колера ж. колера сланине); 2. (дакого – з лукавим колераш х. болестан од колере випитованьом дознавац) искушавати колерик х. псих. колерик кога, заобилазно (издалека) колерични -а -е (од колерик) испитивати кога; тельо го колєшел колеричан док нє дознал шицко толико га jе колеяндер х. оп. корияндер искушавао док ниjе све сазнао; ¤ без колєнко 1. дем. и гипок. колєшеня без увиjања коленце; 2. кул. коленица; 3. техн. ~ колибри х. зоол. колибри циви колено цеви; 4. бот. колено, (Mellisuqa minima) коленце, чвор, зглоб колизия ж. колизија колєно с. 1. колено; вода до количество с. количина колєн або по колєна вода до колена; количествов(и) -а -о/-е вода до пол колєн вода до листова; 2. количински колено, покољење; треце ~ треће количнїк х. осн., мат. покољење; ¤ биц ше по колєнє (з количник ґестикулацию виражовац чувство колїба ж. колиба банованя) лупати се по челу; ударати колїбка ж. дем. колибица (лупати) главом о зид; подмасциц колїк х. 1. колац; ~ при чокоту попод колєна (попод колєн) (пойсц лози колац краj чокота лозе; 2. клип, пешо) пут под ноге, ићи дебља мотка; 3. ауґм. кочина; ¤ мож табановићевим колима; положиц на нїм колїки (колки) кресац  лењ (руциц) дакого на колєна бацити као буба; спор као рак; треба му як кога на колена псу ~ то му уопште не треба, то jе за колєнчиц -им зак. строго њега штетно испитивати колїмаж ж. и колїмажа ж. колєсар х. колар коломаз, коломаст колєсарски -а -е коларски колїмбац -ам нєзак. 1. љуљати; колєсарство с. коларство клатити, колебати; њихати; 2. (на колєско с. 1. дем. точкић; мали колїмбачки) љуљати точак; 2. оп. колєчко (1); 3. (на колїмбац ше -ам ше нєзак. 1. парачим и под. плугу) точак љуљати се; клатити се; колебати се; колєснїца ж. звич. мн. њихати се; 2. (на колїмбачки) љуљати (двоколка) колесница се; 3. прен. двоумити се, колебати се колєсо с. 1. точак; 2. котур; колач; колїмбаци -а -е колебљив, сканљив колац; коза паше привязана за колїмбачка ж. љуљашка колок коза пасе привезана за колац; 2. колїсанка ж. успаванка (кратки колїк звич. у муре) клин; колїсац -їшем нєзак. 1. обешиц на ~ обесити о клин; 3. љуљати; колебати; 2. (дзецко у мотка, батина; 4. (коло шиї пса) клип; колїски) зипкати; 3. лелујати ¤ забиц дакому ~ до глави (задац колїсац ше -їшем ше нєзак. 1. бриґу) задати коме главобољу, бриге; љуљати се; колебати се; 2. лелујати кресац на даким колки поигравати (се), лепршати (се); 3. прен. комешати се с киме, окретати кога око малог се прста; ма ~ у глави има брига, колїсаци -а -е колебљив; главобоље; як з колка на ~ (вишло лелујав, лепршав на исте, таке як и було, нїч ше нє колїска ж. осн. и прен. пременєло) изићи (излазити) на jедно, колевка; ¤ од колїски од колевке текла (тече) вода куд jе текла колїчок -чка х. дем. кочић колоквий х. колоквиј, коло1 с. 1. з розл. знач. коло; колоквијум дурне ~ русинска старинска народна колоквирац -ам зак. и нєзак. игра; ~ похребцинарох зоол. коло оп. колоквовац кичмењака; приключне ~ ел. колоквиюм х. оп. колоквий прикључно коло; 2. а) колут; котур; ~ колоквовац -вуєм зак. и нєзак. арматури колут арматуре; б) круг; ¤ колоквирати шицки до кола та и Микола у коломийка ж. коломийка друштву се и калуђер жени, куд сви (украјинска, русинска и пољска Турци тамо ће и Мујо народна песма и игра типа поскочица) коло2 прим. з ґен. 1. око; Жем колон х. ист. колон ше окруца ~ своєй оси Земља се колона ж. з розл. знач. колона окреће око своје осе; повадзели ше ~ колонада ж. архит. колонада єдней бразди посвађали су се око колонизатор х. колонизатор једне бразде; трудза ше ~ змесценя колонизация ж. колонизација госцох труде се око смештаја гостију; колонизовац (ше) -зуєм (ше) 2. означує рушанє у блїзкосци дачого зак. и нєзак. колонизовати (се), крај, поред, мимо; прешол ~ нас колонизирати (се) прошао је крај нас; иду єден ~ колонист -та и колониста -ти другого иду jедан поред другог; 3. х. колонист(а) означує рушанє паралелно з дачим колония ж. з розл. знач. дуж, поред; драга идзе ~ беґелю пут колонија; малярска ~ сликарска иде дуж канала; 4. у присловнїцкей колонија служби з числовнїками око; ~ пол колониялиз(е)м -зму/-зма х. ноци око пола ноћи; було ~ двацец колонијализам людзох било је око (каквих) двадесет колониялни -а -е колонијалан људи; синови му ~ дванац роки син колонов(и) -о/-е и колонски -а му има око дванаест година -е (од колона) колонски; ~ порядок коловоз х. трансп. коловоз колонски поредак коловозни -а -е коловозан; ~ колоньски -а -е колоњски; ~ кошулька коловозни застор вода колоњска вода коловрат х.: круци ше як ~ колор х. колор (ходзи геваль-тамаль, а нє лапа ше колорит х. з розл. знач. робиц) хода овамо-онамо, а не колорит прихвата се посла колоровац -руєм зак. и нєзак. колоид х. хем. колоид колорисати колоидни -а -е колоидни колос х. колос, див колок -лка х. 1. (у жеми) колосални -а -е колосасан  колосек х. колосек кома2 ґрам., мат. кома; пейц ~ колпортер х. колпортер два пет кома два колт х. оп. револвер на команда х. з розл. знач. гордовик (под гордовик) команда колхоз х. ист. колхоз командант х. командант колхознїк х. колхозник командир х. командир колчковац -куєм нєзак. буд. командовац -дуєм зак. и нєзак. ко(л)чити, исколчавати, исколчивати командовати колчок -чка х. 1. дем. кочић; 2. командос х. командос (за ламанє кукурици) прљак комар х. заст. оп. суньоґа;  ~ коляда ж. кнїжк. божићна маларичар комарац маларичар песма (Anopheles culipenis) коляднїк х. кнїжк. (шпивач на комасация ж. комасација Крачун) коледар, коринђаш комасовац -суєм зак. и нєзак. колядовац -дуєм нєзак. кнїжк. комасирати (шпивац крачунски писнї) комбай х. заст. оп. комбайн колед(ов)ати, коринђати комбайн х. и коц. комбайна колядовач х. кнїжк. (винчовач, ж. 1. комбајн; 2. берач (за кукуруз) шпивач на Крачун) коледар, колеђанин комбайнер х. комбајнер коляй ж. 1. траг точка; 2. комбайновац -нуєм зак. и трансп. колосек; ¤ хто воднє раз нєзак. комбајнирати войдзе до коляї други раз ю и вноци комбинат х. комбинат зна обисц  кога су змиjе уjедале и комбинация ж. комбинација гуштера се боjи комбинезон х. 1. оп. комбинет; коляйопреводнїк х. жель. 2. (роботнїцки) комбинезон скретничар комбиней х. коц. оп. комбинет коляйопреводнїца ж. жель. комбинет х. комбинезон скретница (женски) коляк х. зоол. гргеч (Perca комбинирки ж. мн. fluviatilis) комбинирке коляци -а -е бодљав; комбиновани -а -е комбинован бодљикав; ~ ружа бодљикава (трнова) комбиновац -нуєм зак. и ружа; ~ дрот бодљикава жица; ◊ ~ нєзак. комбиновати, комбинирати вовчок бот. гладиш, зечjи трн комедиоґраф х. комедиограф (Ononis spinosa L.) комедия ж. лит. комедија коляч х. кољач комедияш х. комедијаш колячка ж. свињокоља комеморативни -а -е коляя ж. оп. коляй комеморативан; ~ схадзка кольки ж. мн. (єд. колька) 1. комеморативна седница мед. (боль у боку од прехлади, беганя комеморация ж. и под.) пробадање, пробади; 2. колька комеморација єд. мед., ветер. болови у желуцу или комендия ж. 1. (фиґля) цревима услед поремећеног варења комедија, шала; лакрдија; 2. (парада) кольче -еца с. 1. дем. точкић; 2. комендија, парада; ¤ правиц з дакого (намоток дроту и под.) калем; котур; комендиї терати с киме комедиjу, ~ цверенки калем конца; 3. звич. мн. шегачити се с киме; правиц комендиї кольчата поль. колечке (в.); вельке ~ збиjати (терати, затурати) комендиjу велики точак колечки (в.); мале ~ комендияш х. (фиґляр) мали точак колечки (в.) комедијаш, шаљивџија; лакрдијаш ком х. палєн. ком коментар х. коментар кома1 ж. мед. кома; спаднуц коментаровац -руєм зак. и до коми пасти у кому нєзак. коментарисати, коментирати  коментатор х. коментатор комичар х. комичар коменция ж. (витримованє у комични -а -е комичан натури) коменција; ◊ пойсц на комовица ж. комовица, коменцию дати се у (на) коменцију комовача коменцияш х. (чловек на комода ж. комода коменциї) коменциjаш комодитет х. комодитет комерциялизовац (ше) -зуєм комодор х. воєн., техн. (ше) комерцијализовати (се), комодор комерцијализирати (се) комора ж. 1. з розл. знач. комерциялист -та и комора; привредна ~ привредна комерциялиста -ти х. комора; адвокатска ~ адвокатска ~ ; комерциjалист(а) 2. остава, смочница; 3. ист. Комора; ◊ комерциялни -а -е ґазова (ґазна) ~ гасна (плинска) комерцијалан; ~ директор комора; цма ~ фот. мрачна комора комерцијални директор коморка ж. 1. дем. од комора; комесар х. комесар 2. анат. комора комесарият х. комесаријат коморнїк х. (дворски комесия х. заст. оп. комисия службенїк) коморник комета ж. комета коморови -а -о: коморово комика ж. комика дзвери врата оставе комин х. 1. димњак, оџак; 2. комотни -а -е 1. комотан; 2. заст. (над котлянку) отворен оџак, лежеран комин (в.); 3. (простор за куренє меса) комотносц и комоция ж. 1. пушница; ¤ запиш з чарну крейду до комоција; 2. лежерност комина (запаметай же ци вон тоти компактни -а -е компактан пенєжи и под. нїґда нє враци) запиши компаловац ше -луєм ше црном кредом у оџак; и за комином нєзак. звич. нєодобр. дружити се, би вирос (и у нєвигодних условийох пајташити се; удруживати се лєгко рошнє)  расте као врба из воде, компания ж. компанија расте као коров; вирос як за компанїя ж. заст. 1. воєн. комином (швидко вирос напр. хлапец чета; 2. друштво през жиму) расте (порастао jе) као да компаньон х. компањон га ђаволи за уши вуку; кури як ~ компаратив х. ґрам. пуши као оџак компаратив коминике -еа х. коминике компаративни -а -е Коминтерна ж. ист. компаративан Коминтерна компарация ж. компарација коминчок -чка х. дем. компаровац -руєм зак. и нєзак. димњачић, оџачић компарирати коминяр х. димњачар, оџачар компас х. компас коминярски -а -е компатибилни -а -е димњачарски, оџачарски компатибилан комисийни -а -е комисијски компензация ж. компензација комисион х. комисион компензовац -зуєм зак. и комисионер х. комисионар нєзак. компензовати, компензирати комисия ж. комисия; компетентни -а -е компетентан конкурсна ~ конкурсна комисија компетенция ж. компетенција комисни -а -е не богзна какав; компилация ж. компилација никакав, лош компиловац -луєм зак. и комитат х. ист. жупанија, нєзак. компиловати комитат комплекс х. з розл. знач. комитет х. комитет комплекс; ~ жеми комплекс земљишта; ~ меншей вредносци комфор х. комфор комплекс мање вредности комфорни -а -е комфоран комплексни -а -е комплексан конар х. з розл. знач. грана; комплет х. комплет густи конари густо грање; ~ комплетни -а -е комплетан польопривреди грана пољопривреде комплетовац -туєм зак. и конарасти -а -е гранат, нєзак. комплетирати, комплетовати разгранат компликация ж. конарчок -чка х. 1. дем. компликација гранчица; 2. (на лїсцу, плоду) петељка компликовани -а -е конац -ам нєзак. заст. компликован, комплициран умирати, скончавати компликовац -куєм зак. и конвеєр х. техн. конвејер нєзак. компликовати, комплицирати конвексни -а -е (випупчени) комплимент х. комплимен(а)т конвексан; ~ жвератко конвексно композитор х. композитор огледало композиция ж. композиција конвенционални -а -е компонента ж. компонента конвенционалан компоновац -нуєм зак. и конвенция ж. конвенција нєзак. компоновати конверзация ж. конверзација компост х. поль. компост конверзия ж. конверзија компот х. компот; вишньов ~ конвертовац -туєм зак. и компот од вишања; яблуков ~ компот нєзак. конвертовати од jабука конвикт х. (интернат) компресия ж. компресија конвикт компресор х. физ., мед. конвой х. конвој компресор конґ х. оп. конк компримовац -муєм зак. и конґломерат х. ґеоґр. и прен. нєзак. компримовати, компримирати конгломерат компромис х. компромис конґреґация ж. церкв. компромитовац (ше) -туєм конгрегација (ше) зак. и нєзак. компромитовати конґрес х. конгрес (се), компромитирати (се) конґресни -а -е конгресни комсомолєц -лца х. ист. конґруенция ж. ґрам. комсомолац конгруенција комуна ж. комуна; ◊ Паризка кондак х. церкв. кондак ~ ист. Париска комуна кондаш х. (пастир цо чува комуналєц -лца х. комуналац швинї) свињар, крдар комунални -а -е комунални кондашиц ше -им ше нєзак. комуниз(е)м -зму/-зма х. правити се важан; правити се паметан комунизам кондашски -а -е 1. свињарски; комуникативни -а -е 2. кондашске -кого с. плата свињара комуникативан кондащик х. дем. свињарче комуникация ж. кондеґнация ж. оп. комуникација кондиґнация комунист -та и комуниста -ти кондензатор х. кондензатор х. комунист(а) кондензация ж. кондензација комунистични -а -е кондензовац (ше) -зуєм (ше) комунистички зак. и нєзак. кондензовати (се) комуняра ж. и х. пейор. кондзелария ж. беш. (комуниста) комуњара канцеларија комутация ж. ел., правн. и др. кондзерва ж. беш. оп. комутација конзерва  кондиґнация ж. заст. конзола ж. архит. и др. (поверх) спрат, горв. кат конзола кондиционал х. ґрам. конзул х. конзул кондиционал конзулат х. конзулат кондиция ж. кондиција конзум х. (трошенє; кондор1 х. зоол. кондор предаванє) конзум кондор2 х. буд. кондор конзумация ж. конзумација кондуктер х. кондуктер конзумни -а -е конзумни; кондуктор х. 1. ел., бот., мед. jестив кондуктор; 2. заст. оп. кондуктер конзумовац -муєм зак. и нєзак. конєц -нца х. 1. (концова часц) конзумирати крај; на концу валала накрај села; 2. конични -а -е (копасти) (кончисти край) шиљак; ~ меча коничан шиљак мача; 3. (законченє) крај, конїкаре х. мн. (єд. конїкар) свршетак, завршетак; ~ филма крај рингишпилаши (в.) (они што на (свршетак) филма; ~ войни крај сеоске славе долазе са разним (завршетак) рата; ; 4. смак; ~ швета љуљашкама и вртешкама ради дечjе смак света; 4. измак; моци нам уж забаве) при концу снаге су нам на измаку; ◊ ~ конїк х. 1. дем. коњић, коњиц; стола зачеље; под ~ пред краj; ¤ 2. (раґа) рага, кљусе; 3. муз. кобилица, даяким концом неким случаjем, коњиц; 4. зоол. скакавац, зрикавац некако; зробиц дачому конєц стати (Locusta viridissima); 5. (хлопска чему на краj; на концу конца на крају капча, вайчачок) мушка копча; 5. мн. крајева, у крајњој линији; не будет конїки (цо ше круца доокола на конца [як вируї], нїґда конца-края кирбаю) коњи ни конца ни краjа чему, никад краjа; конїца ж. коњица нїяким концом ни случајно, ни у ком конїцки -а -е коњички; ~ спорт случају, ни по коjу цену; шицко ма коњички спорт свой ~ иде конац краjу; до конца конїчок -чка х. дем. оп. конїк швета до jе (док траjе) света [и века] (1) конєчни -а -е коначан; ~ конк х. 1. (на боку хижи) а) резултат коначан резултат (отворени) гон(а)к (в.), трем; б) конєчно присл. 1. коначно, (заварти) затворени гон(а)к (в.); в) најзад; 2. коначно, дефинитивно (спущени) клопави гон(а)к (в.); 2. (у конзеквенца ж. оп. квартелю, векшим будинку) ходник; ◊ консеквенца под конком на гонку конзерва ж. конзерва, лименка конкавни -а -е (угнути) конзервативни -а -е конкаван; ~ лєнча конкавно сочиво конзервативан конко х. дзец. коњић конзерватор х. конкретни -а -е конкретан конзерватор конкретизовац -зуєм зак. и конзерваторий и нєзак. конкретизовати конзерваториюм х. конзерваториј(ум) конкурент х. конкурент конзервация ж. конзервација конкуренция ж. конкуренција конзервовац -вуєм зак. и конкуровац -руєм зак. и нєзак. нєзак. конзервирати, конзервисати конкурисати конзервни -а -е и конкурс х. конкурс конзервов(и) -а -о/-е конзервни конкурсни -а -е конкурсни конзилий и конзилиюм х. конопа ж. бот. 1. конопља, конзилиј(ум) кудеља (Cannabis sativa); жац конопу конзисторий х. и конзистория жњети конопљу; трец конопу трти ж. конзисториј(а) конопљу; 2. (стебло конопи) конопљика зак. и нєзак. консултовати (се), конопар х. кудељар консултирати (се) конопарка ж. зоол. контакт х. контакт конопљарка (Carduelis cannabina L.) контактовац -туєм зак. и конопарня ж. кудељара нєзак. контактирати конопарство с. кудељарство контаминация ж. конопки ж. мн.: вязац снопи контаминација з конопками везивати снопове контаминовац -нуєм зак. и конопљом (конопљем) (в.) нєзак. контаминирати коноплянка ж. оп. контац -ам беш. (розсудзовац) конопнянка контати конопни -а -е оп. конопов(и) контейнер х. контејнер (2) контекст х. контекст конопнянка ж. (сцернянка контеса ж. контеса конопи) конопљиште, кудељиште континґент х. континген(а)т конопов(и) -а -о/-е а) континент х. континен(а)т конопљин, кудељин; б) конопљан, континентални -а -е кудељни; ~ платно (платно своєй континентални роботи) конопљано платно континуитет х. континуитет консеквенца и консеквенция конто х. фин. конто ж. консеквенца, консеквенција контра1 ж. муз., карт. контра консензус х. консензус контра2 прим., присл. контра консиґнация ж. тарґ. контраадмирал х. консигнација контраадмирал консолидация ж. контрабас х. муз. контрабас консолидација контрадикторни -а -е консолидовац (ше) -дуєм (ше) контрадикторан зак. и нєзак. консолидовати (се) контрадикция ж. консонант х. ґрам. сугласник, контрадикција консонант контрак х. беш. оп. контракт константа ж. константа контракт х. уговор; ¤ подрец ~ констатация ж. констатација 1) раскинути уговор; 2. (претаргнуц констатовац -туєм зак. и добри одношеня) прекинути длаку нєзак. констатовати контранапад х. контранапад констелация ж. астрон., прен. контраобвисцуюци -а -е констелација контраобавештајни конституовац (ше) -ууєм (ше) контрареволуционер х. зак. и нєзак. конституисати (се) контрареволуционар конституционални -а -е контрареволуция х. конституционалан контрареволуција конституция ж. з розл. знач. контраст х. контраст конституција контрастивни -а -е конструовац -ууєм зак. и контрастиван нєзак. конструисати, конструирати контрацепция ж. мед. конструктивни -а -е контрацепција конструктиван контрачиц -им нєзак. конструктор х. конструктор уговарати, контрахирати конструкция ж. конструкција контровац -руєм I зак. и нєзак. консултативни -а -е контрирати; II муз. свирати на контри консултативан контрола х. контрола консултация ж. консултација контролни -а -е контролни консултовац (ше) -туєм (ше) контроловац -луєм зак. и нєзак. контролисати, контролирати нєзак. конципирати, конциповати конролор х. контролор конц-лаґер х. конц-логор контузовац -зуєм зак. и нєзак. концови -а -о/-е краjњи; контузовати периферни контузия ж. мед. контузија концом 1. прим. з ген. крајем; ~ контура ж. контура рока крајем године; 2. присл. краjњом контя ж. (сплєцени варґочи) попречном сеоском улицом; пошли склупчаница, пунђа, конђа (в.) концом отишли су краjњом улицом конус х. мат. конус кончанє х. мн. (єд. кончань) конфедерация х. становници краjње сеоске попречне конфедерација улице или краjњих сеоских кућа конфекция ж. конфекција конченє с. обављање, конферанса ж. конферанса извршавање; чињење, чинидба конференция ж. кончик х. 1. (оштри конєц) конференција; ~ за пресу и прес-~ вршак; 2. ґеоґр. рт; 3. дем. крајичак, конференција за штампу крајић, крајак конфесионални и кончина ж. заст. 1. крај; конфесийни -а -е конфесионалан завршетак; 2. а) смрт; б) издисај, конфесия ж. конфесија измак; пред кончину є на издисају је; конфиґурация ж. дани су му избројани (одброjани); ¤ конфигурација зробиц кончину дачому учинити краj конфискация ж. нечему ~ швета заст. краj света конфискација кончисти -а -е 1. шиљаст, конфисковац -куєм зак. и шиљат, зашиљаст, оштар; ~ нож нож нєзак. конфисковати са оштрим врхом, врвасти нож (в.); 2. конфликт х. конфликт (о носу) затурен, прћаст; ¤ уж сом при конформиз(е)м -зму/-зма х. (пред) кончистим већ сам на измаку конформизам кончисциц (ше) -им (ше) конфузия ж. конфузија; збрка нєзак. зашиљавати (се), шиљити (се) конфузни -а -е конфузан; кончиц -им нєзак. 1. обављати, смушен извршавати, вршити; чинити; 2. концентрат х. концентрат причати или захтевати увек jедно исто; концентрация ж. вше о своїм проблему кончи увек о концентрација свом проблему прича; 3. ~ школи концентрацийни -а -е заст. учити школе концентрациони; ~ лаґер кончиц ше -и ше нєзак. 1. концентрациони логор дешавати се; одигравати се; одвиjати концентровац (ше) -руєм (ше) се; 2. (о богослуженю) служити се зак. и нєзак. концентрисати (се), кон’юґация ж. ґрам. концентрирати (се) конјугација концентрични -а -е кон’юнктура ж. (вигодни концентричан обставини) конјунктура концепт х. концеп(а)т коняк х. коњак концептовац -туєм зак. и конянїк х. коњаник нєзак. концептирати, концептовати конянїцки -а -е коњанички концепция ж. концепција коняр х. (допатрач або концерн х. концерн одховйовач коньох) коњар концерт х. концер(а)т конярство с. коњарство концесия ж. концесија конь х. 1. з розл. знач. коњ; ~ за концил х. церкв. (собор) шедланє јахаћи коњ; ~ за цаганє концил теглећи коњ; шеднуц на (ошедлац) конциповац -пуєм зак. и коня узјахати коња; орац на двох коньох орати са два коња; 2. шах. се, ритати се коњ, скакач; ◊ бавиц ше на конї копач х. 1. копач; 2. ридк. оп. (хлапцовске бависко) играти се коња; копача водови (нилски) ~ зоол. водени копача ж. (остаток (нилски) коњ; ¤ виробени як ~ оп. одрубаней кукуричанки) џомба;  под виробени; дац (черац) коня за чухац копачи поль. ломити (трти) маґарца (дац вреднєйшу ствар за џомбе; ¤ кус векши од копачи нема менєй вредну) дати погачу за проjу, га шта видети дати коку за jаjе копачанка ж. кукурузиште, коньски -а -е коњски; ~ џомбиште обегованє коњске трке; ~ серсан копачка1 ж. (час копаня коњска опрема; ◊ ~ муха зоол. коњска кукурици) копање, копња мува; ~ пахнячка ж. оп. чисцец; ~ копачка2 ж. спорт. копачка сила (моц) физ. коњска снага; ~ копейка ж. копејка шовшка ж. бот. коњско зеље, копер -пру/-пра х. бот. штавељ (Rumex L.); ~ руменєц оп. мирођиjа, копар (Anethum grabeolens) дзиви руменєц; ~ хвосцик бот. копиє с. церкв. копље раставић (Equisetum arvense L.) копийнїк х. ист. копљаник, кооператива ж. кооператива копљоноша кооперативни -а -е копилче с. беш. копиле, кооперативан копилан кооперация ж. кооперација копинє с. збир. (стебла кооперовац -руєм зак. и нєзак. кромпльох и под.) врежа, цима кооперисати копирац -ам и копировац координата ж. мат. -руєм зак. и нєзак. копирати координата копитаре х. мн. (єд. копитар) координатор х. координатор зоол. копитари (Perissodactula) координация ж. координација копито с. 1. копито; 2. ципел. координовац -нуєм зак. и калуп нєзак. координирати, координовати копия1 ж. 1. копље; 2. (палїца копа ж. 1. (кукуричанки и под.) застави) копљача, копљиште, купа; 2. пласт, стог; 3. ґеом. купа; 4. катариште;  руцанє копиї спорт. гомила; руцац на копу бацати на бацање копља; застава на пол копиї гомилу; ¤ єст на копу дачого има застава на пола копља; ¤ ламац копиї гомила нечег: у помивачки єст на ломити копља копу нєпомитей судзини у судопери копия2 ж. копија jе гомила неопраног посуђа; єст [на] копка ж. 1. пласт, стог, багља; копи дачого има на гомиле нечег; има зруцац шено до копки збагљати пуно нечег сено, зденути сено у багљу; 2. копальня ж. 1. коп; (кукурици) купа (в.) поверхносна ~ површински коп; 2. копно х. беш. серб. копно (оп. заст. рудник суха жем (под. сухи)) копасти -а -е ( од копа) купаст копнуц -нєм (до копац1 -пем нєзак. 1. з розл. дакого/дачого) зак. 1. ударити ногом, знач. копати; ~ студню копати бунар; шутнути; ~ до пса ударити ногом пса; ~ кукурицу копати кукуруз; ~ руду ~ до лабди шутнути лопту; 2. (о копати руду; 2. вадити; ~ кромплї коньови) ритнути, ударити ногом; вадити кромпир конь копнул до ньго коњ га jе ритнуо копац2 -ам нєзак. (биц з ногу) копов х. (вельки, целати) 1. ударати ногом; ~ до дакого ударати омашан кога ногом; 2. шутирати; ~ до лабди коповац -пуєм нєзак. (складац шутирати лопту; 3. (вирґац) кобацати кукуричанку и под. до копи) денути купу ~ мат. квадратни корен; 2. узрок; копочка ж. дем. пластић, узрочник, кривац; 3. беш. мушки стожић полни орґан; ¤ вирвец з кореньом копров(и) -а -о/-е мирођиjин; ишчупати из корена; пущиц ~ од мирођиjе;  ~ мачанка кул. сос од пустити корен; уж сом ~ пущел мирођиjе; ~ юшка кул. чорба од (чекаюци длуго) уцрвљах се од дугог мирођиjе чекања; [шицко] од кореня до копродукция ж. копродукција нашеня (повесц, сцец знац и под.) копула ж. ґрам. копула казати (рећи, испричати) од краjа до кор х. кор; дипломатични ~ конца (од А до Ш) дипломатски кор кореньовац -нюєм зак. и корабель -бля х. 1. кнїжк. нєзак. мат. кореновати брод, лађа; галиjа; 2. церкв. брод; ◊ кореньов(и) -а -о/-е 1. Нойов ~ Нојев ковчег коренски; 2. коренит; ~ вименка корави -а -е корав, скорушен, коренита промена;  кореньово стврднут; ~ жем корава земља язики линґв. коренски језици коравиц -им нєзак. коравити кореньче с. оп. кореньчок (2) корал х. зоол. корал, кораљ кореньчок -чка х. 1. дем. (Corallium) коренчић, коренак; 2. струк; корални -а -е и коралов(и) -а пресадзела двацец кореньчки -о/-е (од корал2) корални, коралски; капусти пресадила је двадесет корални острова корална острва струкова расада купуса Коран х. ислам. Коран, Куран коренє с. збир. корење корба ж. оп. колєсо (3) кореспондент х. кореспондент корбач х. корбач кореспонденция ж. корвета ж. помор. корвета кореспонденција корда ж. буд. корда кореферат х. кореферат кордон х. з розл. знач. кордон корец -рца х. заст. (суд и мера Кореєц -йца х. Корејац за зарно, коло 30 кг) вика (в.); ¤ полни корейски -а -е корејски ~ (цалком досц, поверх глави) пуна коректни -а -е коректан капа корективни -а -е корективан корзет х. оп. корсет коректор х. коректор Корзиканєц -нца х. коректура ж. коректура Корзиканац корекция ж. корекција корзикански -а -е корзикански корелативни -а -е корелативан корзирац ше -ам ше и корелация ж. корелација корзовац ше -зуєм ше нєзак. коренїсти -а -е 1. коjи има jак корен, корзирати коренаст; 2. прен. тврд, тврдокоран; старог кова корзо х. корзо коренки х. мн. доњи део снопа кориґовац -ґуєм зак. и нєзак. конопље и сл. кориговати, коригирати кореняк х. тврдокоран човек; човек корида ж. корида старог кова коридор х. з розл. знач. коренясти -а -е (хтори ма коридор форму кореня) коренаст; ~ желєнява коритар х. коритар коренасто поврће коритнявка ж. корњача корень х. 1. з розл. знач. корен; (Testudo) пущац ~ пуштати корен; ~ власки корито с. 1. з розл. знач. (зуба, дланї, талпи) корен длаке корито; ~ за райбанє корито за прање (зуба, шаке, стопала); ~ слова ґрам. рубља; 2. (древене за мишенє цеста) корен речи; винїмац ~ мат. корито, наћве; ◊ ричне ~ ґеоґр. речно извлачити (вадити) корен; квадратни корито; ¤ скрий ше под корито оп. под скриц ше коронарни -а -е коронаран коритко с. 1. зоол. шкољка; корпа ж. 1. корпа, кош; 2. коц. перлове ~ бисерна шкољка; 2. дем. оп. кошар; ¤ [и] у корпи спац (нє кориташце; ◊ ухово ~ анат. ушни будзе з того нїч цо гуториш, питаш и лист под.) нема од тога ништа, тражиш од корифей х. (визначна особа) птице млека корифеј корпар х. коц. оп. кошаркар корияндер х. бот. коријандар, корпорация ж. корпорација коријандер (Coriandrum sativum L.) корпулентни -а -е корпулентан кормань х. 1. (на ладї, чамцу) корпус х. корпус кормило, крма; 2. (на авту, трактору) корсет х. корзет, корсет, мидер волан, управљач; ¤ тримац ~ у своїх кортеш х. заст. политички рукох држати кормило у својим агитатор, кортеш рукама кортешовац -шуєм нєзак. кормань-деска ж. поль. заст. заст. агитовати, кортешовати (табла плуга) даска корумповани -а -е корумпиран корманьовац -нюєм нєзак. 1. корумповац (ше) -пуєм (ше) кормиларити, крманити; 2. (з зак. и нєзак. корумпирати (се) превозку) управљати коруна ж. 1. з розл. знач. корманьош х. кормилар, круна; ~ зуба круна зуба; тото дїло ~ крманош його творчосци ово дело је круна кормацац ше -ам ше нєзак. његовог стваралаштва; 2. (древа) врпољити се, вртети се, мешкољити крошња, круна; ¤ гоч биш мал се; комешати се; кормаца ше на коруну на глави (нє пошла бим за це карсцелю врпољи се на столици и под.) па да ти jе круна на глави; нє корморан х. зоол. корморан спаднє му (ци и под.) ~ з глави неће (Phalacrocorax) му (ти и сл.) пасти круна с главе кормоциц ше -им ше нєзак. корунка ж.: предња ~ (предня претерано слободно, лежерно се табла посцелї) зачеље, заставница, понашати узглавница (в.), заглавље (в.); задня ~ корнажиц ше -им ше нєзак. (задня табла посцелї) чело ногу (в.), пейор. узносити се; трћити се; дизати леђа (в.), мала стативица (в.) нос коруновац (ше) -нуєм (ше) корназ х. (самец швинї) нераст зак. и нєзак. крунисати (се) корнащик х. дем. нерастић корунови -а -е крунски корнер х. спорт. корнер корупция ж. корупција корнет х. з розл. знач. корнет корциц -им нєзак. звич. безос. коров х. беш. оп. коровче (1) копкати, не дати мира; корци ме корово с. 1. бот. (водово копка ме; ¤ корци го як Словака коровче) кроцањ, дрезга; 2. оп. жемлїк веома га копка, веома би коровче (1); 3. бот. дрезга, друзга, желео знати (видети, чути и сл.) круцањ Myriophyllum L. корч х. 1. грч; 2. мед. спазма; коровче с. 1. коров; плєц ~ колика; 3. ридк. жбун плевити коров; 2. мањи коров; ◊ корчовити -а -е грчевит водово ~ бот. кроцањ (Myriophyllum) корчоля ж. клизаљка коровчов -а -о коровски; ◊ корчолянє с. клизање (на коровчово рошлїни бот. коровске клизаљкама); уметнїцке ~ уметничко биљке клизање корозивни -а -е корозиван корчоляц ше -ям ше нєзак. корозия ж. корозија клизати се (на клизаљкама) корона ж. астрон. и др. корчоляш х. 1. клизач (на корона клизаљкама); 2. зоол. газивода (Hydrometra stagnorum) костиранє с. исхрана; корчоляшка ж. клизачица правилне ~ правилна исхрана корчоляшски -а -е клизачки; ~ костирац -ам нєзак. (дакого) спорт клизачки спорт држати кога на храни; хранити кога коршов х. 1. балон; 2. (глїняни) костирац ше -ам ше нєзак. крчаг хранити се; вон ше костира у коршовик х. дем. (од коршов) ресторану он се храни у ресторану балон, балончић костка ж.1. (маґочка) коса ж. коса; клєпац косу коштица; 2. костки мн. анат. клепати (откивати) косу; ¤ вдерела ~ чланци; вода по костки вода до до каменя ударила коса у камен чланака; ¤ анї ми (ци и под.) є нє по косатка ж. бот. жаворњак, костки ниjе ми (ти и сл.) ни за мали кокотић (Delphinium L.) прст косацки -а -е (од косач) костков(и) -а -о/-е бот. косачки; жетелачки коштуничав косач х. косач, косилац; костош х. абонент (на храну) жетелац косц ж. кост; ¤ аж за косци косачка ж. 1. (за жито и под.) лапа (барз жимно) хладно да камен косачица; 2. (за бетелїну, траву) пуца, пасjа (псећа) зима; буц даґдзе (траво)косачица; 3. (за дєпики) крижна ~ (буц на завадзе) бити коме косилица кост у грлу; сметати негде или некоме, косидба ж. жетва, косидба бити негде или некоме на сметњи; буц косидбов(и) -а -о/-е жетвени; дакому ~ у гарлє бити коме кост у жетелачки грлу; до косцох премарзнуц косинус х. мат. косинус (замарзнуц) озепсти до кости косир х. 1. поль. косирица (в.), (костиjу); з косцами (до косцох) срп (в.), шалов (в.), вагов (в.); 2. (за нєдобри (барз дахто нєдобри) орезованє церньових конарох) косир дозлабога неваљао, ко ђаво; з космачки ж. мн. (єд. косцами (до косцох) погубени космачка) бот. огрозд покварен до сржи, покварен као космични -а -е космички; ~ мућак; нагнац (угнац) дакому страх зарї космички зраци до косцох улити (утерати) коме страх космодром х. космодром у кости; осушиц (зложиц, охабиц) космонаут х. космонаут даґдзе косци оставити негде кости; космополит -та и руциц дакому ~ бацити коме кост; космополита -ти х. космополит(а) сама ~ и скора сама кост и кожа; яґда космополитиз(е)м -зму/-зма х. ше ми косци розходза (цале цело ме космополитизам болї) као пребиjен сам космос х. космос косцани -а -е коштан; ~ косовски -а -е косовски; ◊ гребень коштани чешаљ; косцани Косовска битка ист. Косовски бој черенка ножа коштана дршка ножа кост х. 1. храна; у фабрики косцанїк х. 1. осн. и прен. маю добри ~ у фабрици имаj добру костур, скелет; 2. буд. костур; ~ храну; тримац дакого на косту будинку костур зграде држати кога на храни; 2. буц даґдзе на косцати -а -е кошчат; косцати косту хранити се негде; дзе ши на руки кошчате руке косту? где се храниш? косцов(и) -а -о/-е коштан; ◊ костим х. костим; купаци ~ косцов шпик анат. коштана срж купаћи костим; ◊ Евов ~ Евин костим косцочка ж. дем. кошчица, костимовац (ше) -муєм (ше) коштица, коскица зак. и нєзак. костимирати (се) кот х. бикич. мачак (оп. костимоґраф х. костимограф кандур)  кота ж. ґеоґр., банк. кота грудица, вавољак котанґенс х. мат. котангенс котулькар х. бот. котрљан котва ж. 1. котва, сидро, (Eryngium campestre) ленгер; руциц котву бацити котву; 2. котурбац (ше) -ам ше нєзак. физ. котва, ротор оп. котурбичац (ше) котвище с. котвиште, котурбич х. оп. баран-коров сидриште котурбичац (ше) -ам ше нєзак. котел -тла х. котао; парни ~ котрљати (се) (брзо); котршкати (се); парни котао; ¤ ~ гарчку доганя а сам превртати (се) є окурени ругао се котао лонцу [како кофеин х. хем. кофеин су му велика уста] кох х. кул. кох котелня ж. оп. котловнїца кохац -ам нєзак. (дакого) котизация ж. котизација пазити, мазити, тетошити; неговати котинєц -нца х. 1. (у куце хлїва кохац ше -ам ше нєзак. бити за покарму) кетренац (в.), кандика (в.), пажен, мажен, негован сењак (в.); 2. оп. коциско коциско с. котилиште, легло котировац (ше) -руєм (ше) и коциц (ше) -им (ше) нєзак. котовац (ше) -туєм (ше) зак. и нєзак. котити (се); (о кози) јарити (се), котирати (се) козити (се); (о овци) јагњити (се) котко-да викр. звич. коцка ж. з розл. знач. коцка; ¤ повторени за подражованє ~ руцена коцка је бачена; положиц коткоданя кури кокода(к) главу (живот) на коцку ставити главу коткодац -ам нєзак. 1. (живот) на коцку кокодакати; 2. прен. кокодакати, коцкар х. коцкар квоцати, звоцати коцкарня ж. коцкарница, котлар х. казанџија, котлар играчница котлет х. кул. котлет коцкарош х. оп. коцкар котлїк х. дем. котлић коцкасти -а -е коцкаст, котлїкаре х. мн. (єд. котлїкар) искоцкан; на коцке; ~ штоф штоф на фолкл. "котљикари" (ноћне машкаре коцке по њивама у време пољопривредних коцкац ше -ам ше нєзак. радова) коцкати се котлїна и котловина ж. ґеоґр. коцков(и) -а -о/-е: ~ тека котлина свеска на коцке котловнїца х. котларница коцмориц ше -им ше нєзак. котлянка ж. огњиште, врпољити се, вртети се котланка коцочка ж. дем. коцкица котна прикм. ж. скотна; ~ коза Коцур х.: ганьби ше яґда є з сjарена коза (в.); ~ овца сjагњена овца Коцура држи се као нова (сеоска) (в.) млада котносц ж. скотност Коцурец -рца х. Куцуранин котри -а -е зам. који Коцурица ж. и Коцурска -кей котуляр х. оп. баран-коров ж. Куцуранка котуляц -ям нєзак. котрљати; коцурски -а -е куцурски ваљати Коцурчань х. оп. Коцурец котуляц ше -ям ше нєзак. коч х. 1. кола; запрагни ~ котрљати се; ваљати се; котуляю ше запрежна кола; попрагац коня до чарни хмари ваљаjу се црни облаци коча упрегнути коња у кола; 2. котуляци -а -е котрљав (накладзени зоз покошеним житом, котуляюци -а -е котрљајући;  шеном и под.) воз; 3. ридк. беш. (авто) ~ лєжиско техн. котрљајући лежај кола; ◊ Вельки ~ астрон. Велика котулька ж. лоптица, куглица, кола; Мали ~ астрон. Мала кола; панцирни ~ (авто) борна кола; ¤ ми кошиско с. (ручка коси) нє ходзиме (ми ше нє вожиме) на косиште истим кочу (ми повадзени) ми се не кошиц -им нєзак. осн. и прен. возимо истим колима; таке то свату косити; ~ на рукох косити ручно фарбени коч (кед ше чловек поносує кошмар х. кошмар пре даяки нєуспих) тако ти jе то у кошнїца ж. кошница животу кошнїчка ж.: (по)кошиц до кочерга ж. грнало; ◊ на кошнїчкох (кошнїцох) (покошиц з кочергу спущени (зоз закрицом на вецей бокох на мали громадки) заст. єдну воду, з благим падом (шопа и покосити у гомилице под.)) на jедну воду; ¤ стари як стара коштац -ам нєзак. 1. коштати, ~ стар као библиjа, метузалемски стар стајати; кельо то кошта? колико то кочик х. колица; вожиц дзецко кошта?; 2. заст. вредети; трудзи ше, у кочику возити дете у колицима; а нїч му нє кошта труди се, а ништа инвалидски ~ инвалидска колица му не вреди; вецей кошта чесносц од кочиковац -куєм нєзак.: ~ шицкого богатства више вреди дзецко возити (шетати) дете у поштење од свог богатства; ¤ вецей колицима вредзи як кошта (дацо старе и тунє, кочиш х. оп. кочияш алє є добре и квалитетне) вреди своjе кочишски -а -е оп. паре, има вредност али нема цену кочияшски коштиваль х. бот. гавез кочияш х. кочијаш (Symphytum officinale L.) кочияшски -а -е кочијашки коштованє с. дегустација, кош1 х. спорт. кош кушња кош2 поль. заст. кош коштовац -туєм зак. и нєзак. 1. кошава ж. кошава (пробовац смак) пробати укус, кошар х. 1. корпа; 2. (за хлєб) кушати; 2. заст. коштати лебара (в.), лебарица (в.), котарица коштовач х. дегустатор, кушач (в.); 3. (за курчата и др.) кошар(а) (в.), кошуля ж. 1. кошуља; 2. пилићар(ник) (в.); 4. (за лапанє рибох) недра: положиц под кошулю ставити бацањ; ◊ вельки (бундави, ґереґи и у недра; ◊ чарни кошулї ист. црне под.) як кошари jако велике бундеве, кошуље; шалєняцка ~ лудачка лубенице и сл. ¤ дац дакому ~ дати кошуља; дру кошулї (шмати) за нїм коме корпу; достац ~ добити корпу ирон. (о даким цо дума же є барз кошарик ж. корпица, потребни, глєдани) отимаjу се (грабе котарица; ◊ скакац до кошарика се) за њега; нє дам на себе кошулю (скакац до води на кучацо) правити (шмати) подрец (нє будзем ше барз бомбе одмагац на поволанку и под.) нећу се кошарка1 ж. 1. корпа; цегер; баш нећкати, нећу се дати молити, не трошительска ~ потрошачка корпа; 2. могу да одбиjем (на писки псови, крави и под.) корпа, кошуляча ж. зимска дебела нагубица кошуља кошарка2 ж. спорт. кошарка кошулька ж. 1. (горнє пасмо; кошаркар х. корпар, котаричар обмоток) кошуљица; 2. (гадова скора) кошаркаш х. кошаркаш кошуљица, свлак; 3. (на меблю и под.) кошаркашка ж. кошаркашица навлака; 4. дем. кошуљица; ¤ идзе му кошаркашски -а -е робота як малому дзецку кошулька кошаркашки до задку (слабо, нїяк) иде му посао кошарочка ж. дем. корпица, као чарапин почетак котаричица кощак х. 1. (тварди орех) кошачки -кох мн. ридк. оп. коштунац, коштуњавац; 2. прен. косидба (тварди чловек) коштунац, кврга; ¤ здрави як ~ здрав као дрен крадошски -а -е лоповски, кощаков(и) -а -о/-е прен. лупешки несаломив, кременит крадошство с. лоповлук коще -еца с. јаре, козлић крадучки -а -е дем. и гипок. кощецина ж. јаретина, краташан, краћан, краћушан козлетина країна ж. заст. земља; кра-кра викр. за подражованє држава; ◊ Воєна ~ ист. Војна крајина гласа вранох кра-кра країчок -чка х. дем. крајичак, крава ж. крава; ◊ ~ дойка крајић, крајак крава музара; ~ з краткима цицками Країшнїк х. Крајишник чипава крава, чипуља; морска ~ зоол. край х. 1. з розл. знач. крај; у морска крава (Halicora dugong); ¤ хторим краю варошу биваце? у добра жена як тота ~ цо до полного којем крају града живите?; на краю жохтара вирґнє ирон. само наоко лєса накрај шуме; родзени ~ родни добра жена; и ~ старша а целєцу риц крај; 2. родни краj, завичаj; домовина; лїже некад и старији мораjу да служе по велїх рокох врацел ше зоз швета млађима и да се с поштовањем односе до краю после много година вратио према њима (о родитељима и деци и се из света у родни крај; 3. вода уз сл.); кед (дзе) пошла ~ най идзе и обалу; обала; привеслал ґу краю целє (кед зме дали телї пенєж, дайме довеслао је до обале; чамец плїва и тото кус) кад jе бал нек jе бал; нє коло краю чамац плива уз обалу; 4. стої ци ~ на ноги (буди стрпљивиjи) (килашох) крак; 5. (орубенєц) ивица; ◊ није ти крава стала на ногу; розруцац крайом ивицом (њиве, пашњака и (розтресц) як ~ вигризки оставити у сл.); стари ~ (старе отечество, нереду одело, ствари и сл. дїдовщина) стари крај; ¤ анї на ~ кравар х. кравар розума ми нє пада ни на крај памети краварка ж. краварица ми не пада; без конца и краю без краварски -а -е 1. краварски; ~ конца и краја; стануц дакому/дачому батог краварски бич; 2. говедарски на ~ стати коме/чему на крај краварство с. говедарство крайнє присл. крајње кравата х. 1. кравата, машна; крайнї -я -є присл. крајњи; ~ 2. спорт. кравата сивер крајњи север; ◊ ~ правица кравенца ж. кравља балега полит. крајња десница; ¤ подняц крависка ж. ауґм. и пейор. крайнї мири предузети крајње мере кравина крайносц ж. крајност; ¤ исц кравичка и кравочка ж. дем. до крайносци ићи у крајност кравица крайови -а -о/-е завичаjни кравски -а -е кравски, крављи; крайовид х. пеjзаж ~ хлїв кравска стаја; ~ млєко крак х. мат. крак; ~ угла крак кравље/кравско млеко угла Краґуєвчан х. Крагујевчанин кракасти -а -е кракаст краґуєвацки -а -е крагујевачки кракати -а -е (ногати) кракат крадза ж. крађа кракац -ам нєзак. (о врани) крадзени -а -е украден; ~ роба грактати украдена роба; ¤ крадзене нє кракачка ж. зоол. гачац благословене отето проклето (Corvus frugilegus) краднуц -нєм нєзак. красти кракер х. заст. (сок) кракер крадош х. лопов, крадљивац, кракнуц -нєм зак. гракнути, лупеж; ~ коньох коњокрадица; ~ заграктати древа дрвокрадица; дробни ~ краковяк х. фолкл. (польски џепарош танєц) краковјак крадошка ж. крадљивица кракористи -а -е (хтори ма вецей кореньчки - о мархви, петрушки жена; ¤ з красним лєбо бридким и под.) вишекрак(аст) милом или силом; ~ на образ кракориц ше -им ше нєзак. 1. леполик; ~ як намальовани оп. под (коткодац подобно гласу “кра-кра”) намальовани; красши пол лепши кракорити, кокодакати; 2. прен. пол квоцати, звоцати краснопис х. краснопис кралїк х. зоол. обичан краљић краснописец -сца х. (Regulus regulus L.) краснописац кралїца ж. краљица краснословиц -им нєзак. краль х. краљ краснословити кральов -а -о 1. краљев; 2. оп. краснословни -а -е лепоречив, кральовски красноречив кральовац -люєм нєзак. краснословносц ж. краљевати лепоречивост, красноречивост кральовина ж. краљевина красов(и) -а -о/-е крашки; ~ кральович х. краљевић релєф крашки рељеф кральовна ж. 1. (кральова красота ж. 1. лепота; дзивка) краљевна; 2. заст. (кральова природни красоти природне лепоте; жена; жена краль) краљица 2. дивота; 3. у функц. атр.: на пияцу кральовски -а -е краљевски; ¤ ~ єшеньски плоди на пиjаци су jако жиц як у кральовским (кральовим) лепи jесењи плодови дворе живети као мали бог, пливати у красотка ж. ридк. оп. масти красавица кральовство с. краљевство кратер х. кратер крам х. заст. 1. роба; 2. кратки -а -е кратак; ◊ ~ спой (дутян) продавница, дућан ел. кратки спој; ¤ буц краткого вику крамбля ж. 1. колєс. (часц бити кратког века; по кратким коча – шлїзкач) клизаљка; 2. метални поступку по кратком поступку; у обруч циґанстве кратки ноги у лажи су крамбльовац -люєм нєзак. 1. кратке ноге мајсторисати, мајсторити; 2. спаjати, кратко присл. кратко стезати обручем кратковид(н)и -а -е осн. и крамп х. крамп, будак прен. кратковидан, кратковид крампац -ам нєзак. крампати кратковид(н)осц ж. осн. и крампон х. крампон прен. кратковид(н)ост крамски -а -е: ~ соль ж. со за кратковиходни -а -е: ~ акцент стоку; стипса ґрам. краткоузлазни акцент кран х. кран; дизалица кратковични -а -е кранист -та и краниста -ти х. кратковечан, кратковек крановођа кратковласи -а -е краткокос крас х. ґеол. крас краткогабови -а -е краса ж. 1. лепота; 2. драж; ¤ краткоталасни ~ лєм до часа обичай (доброта) до краткодньовица ж. астрон. шмерци (краса у живоце и краткодневица малженству преходна, а чловекова краткозиходни -а -е: ~ акцент доброта тирваца)  и змиjа jе лепа ґрам. краткосилазни акцент али jе зла краткометражни -а -е: ~ филм красавец -вца х. лепотан краткометражни филм красавица ж. лепотица; кратконоги -а -е осн. и прен. лепојка кратконог красни -а -е леп; ~ дзень леп краткорочни -а -е дан; ~ хвиля лепо време; ~ жена лепа краткорочан; ~ кредит краткорочан кредит креативни -а -е креативан краткоруки -а -е краткорук креативносц ж. креативност краткосц ж. краткоћа креатор х. креатор краткотирваци -а -е креация ж. креација краткотрајан крев ж. осн. и прен. крв; ¤ краткоумни -а -е краткоуман пиц дакому ~ (мозоґ) пити (сисати) краткочасови -а -е коме крв; пошол по креви (ма кратковремен нашлїдзени прикмети) крв предака краткошиї -я -є кратковрат говори из њега; пша ~ оп. под пши; кратучки -а -е оп. крадучки чловек злей (планей) креви човек краул х. спорт. краул опаке (погане) крви крах х. 1. крах; дожиц кревни -а -е оп. кревов(и) (прецерпиц) ~ доживети (претрпети) кревов(и) -а -о/-е крвни; ~ крах; 2. слом; нервни ~ нервни слом ґрупа мед. крвна група; ~ прицисок крахирац -ам и краховац крвни притисак; кревово заренка -хуєм зак. и нєзак. крахирати анат. крвна зрнца; ~ судзина крвни крац краєм нєзак. сећи (на суд кришке); ~ хлєба сећи хлеба; ~ ґереґи кревожадни -а -е 1. крвожедан, сећи лубенице крволочан; 2. кревожадни -ного х. крац ше краєм ше нєзак. прен. крвожедник, крволочник, крволок ваљати се, спремати се; цошка ше кревожадносц ж. крає нешто се [иза брда] ваља, нешто крвожедност, крволочност се спрема кревопиєц -йца и кревопий х. крациц (ше) -им (ше) нєзак. крвопија кратити (се), скраћивати (се) кревопрелїванє с. крачац -ам нєзак. корачати крвопролиће Крачун х. церкв. Божић; ¤ по кревоцек х. крвоток Крачунє класки зберац прошо воз, крегки -а -е 1. крхак, нежан; ~ после кише кабаница не треба, касно здравє крхко здравље; 2. крхак, Марко на Косово стиже слабашан, ломан; ~ дзивче ломно крачун х. божићно дрвце девојче; 3. ломљив, ломак, ломан (дрво), јелка; квециц (квициц) ~ крегкoсц ж. крхкост; китити јелку; розберац ~ раскићивати слабашност; ломљивост, ломност jелку креда ж. ґеол. креда крачунов -а -о: ◊ ~ древо оп. креденц х. креден(а)ц ядловец (1); ~ древко божићна jелка кредит х. осн. и прен. кредит; крачунски -а -е божићни; купиц на ~ купити на кредит; крачунски швета божићни празници; трошительни ~ потрошачки кредит ◊ ~ древо оп. крачуново древко; кредитовац -туєм зак. и нєзак. Крачунски пост церкв. Божићни пост кредитирати крашиц -им нєзак. красити; кредитни -а -е кредитни дичити; ушорени власи краша єй кредитор х. кредитор твар дотерана коса краси њено лице; кредла ж. оп. гандзли, краши го добре шерцо дичи га добро гандзлийка срце кредлочка ж. дем. (од кредла) крашнє присл. 1. лепо; вон ~ (гандзлийка) цвергланка приповеда он лепо прича; вона ~ кредо х. кредо випатра она лепо изгледа; ~ ше креировац -руєм зак. и нєзак. справуй лепо се понашај; 2. (без креирати примушованя) милом; ~ нє сцел крейда ж. мин. креда; ¤ запиш послухац милом ниjе хтео да послуша з чарну крейду до комина оп. под краян х. земљак комин; на крейду (на борґ) на вересиjу креститель х. крститељ крейсер х. воєн. крстарица крестопоклони -а -е: крекетац -ам нєзак. крекетати Крестопоклона стреда церкв. среда (оп. ґравчац (9)) уочи Великог четвртка крем1 прим. з ґен. (окрем) кресцальня ж. церкв. осим, сем, изузев; ~ нього осим њега; (простория за кресценє) крстионица ¤ ~ франти (шали) без шале кресцанка ж. кућаница, крем2 х. 1. и крема ж. вредна домаћица (козметична масц) крем, крема; 2. кресценє с. 1. (покресцованє) кул. надев, крем; ¤ ~ дружтва прен. крштење; 2. оп. кресцини; ¤ огньове крем друштва ~ ватрено (ратно) крштење крем3 прикм. нєпрем. оп. кресцени -а -е 1. крштен; 2. кремов(и) прен. нормалан, паметан, крштен; крематорий и крематориюм озда ши ~ ваљда си нормалан; ◊ ~ х. крематориј(ум) писмо крштеница; ¤ ~ душа крштена кремация ж. кремација душа кремень х. мин. кремен; ◊ ~ и кресцини ж. мн. (обряд оцилка заст. (прибор за палєнє огня) кресценя) крштење кремен и оцило; ¤ здрави як ~ здрав кресциц -им зак. и нєзак. 1. као дрен крстити; ~ дзецко крстити дете; 2. кременьов(и) -а -о/-е кремени прен. (гандровац) чешљати, грдити кремков(и) -а -о/-е оп. кретен х. кретен кремов(и) кретенасти -а -е кретенаст кремль х. ист. крем(а)љ кретениз(е)м -зму/-зма х. кремльов(и) -а -о/-е и кретенизам кремльовски -а -е (од кремль) кретон х. текст. кретон кремаљски кретька ж. оп. кредла кремпита ж. кремпита крешендо х. муз. крешендо, кремов(и) -а -о/-е крем боjе крешћендо креол х. (потомок перших крешнє -єца и крешнятко с. Европянох у Латинскей Америки) кумче креол крещендо х. оп. крешендо креп х. текст. креп крива -вей ж. мат. и др. крива крепки -а -е крепак, бодар, кривайла ж. коц. (за чио; ~ старик крепак старац; ~ душа подперанє при ходу) штап, палица крепка душа кривак х. 1. (крива палїца) крепкосц ж. крепкост, криви штап; 2. (криве древо) криво бодрост, чилост дрво; крива грана; кривадак креп-папер х. креп-папир кривда ж. неправда, кривда; кресац крешем нєзак. 1. зробиц дакому кривду учинити коме (камень) клесати, тесати; 2. (з оцилку неправду до кременя) кресати кривдзиц -им (дакого) нєзак. кресни -а -е крсни; ◊ ~ драга чинити коме неправду церкв. молитве посвећене Христовим криви -а -е 1. (викривени) страстима; ~ мац заст. кума; ~ оцец крив; ~ линия крива линија; 2. прен. заст. кум а) крив, лажан; приказац дацо у креснуц крешнєм зак. кривим шветлу приказати што у креснути кривом светлу; ~ пророк лажан крест х. церкв. 1. крст; 2. пророк; криви банкноти заст. лажне (обряд кресценя) крштење; однєсц новчанице; б) погрешан; буц на дзецко до кресту однети дете на кривей драги бити на погрешном крштење путу  кривина ж. оп. круцина ~ облака крило прозора; лїве ~ кривиц (ше) -им (ше) нєзак. спорт. лево крило; шаторске ~ (викривйовац (ше)) кривити (се), шаторско крило; ~ будинку крило искривљавати (се); савијати (се); зграде; ¤ достац кридла; добити улубљивати (се) крила; наросли (виросли, окляпли) криво присл. 1. (фалшиво) дакому кридла нарасла (клонула) су криво, лажно; ~ швечиц (шведочиц) некоме крила; подрезац (остригац, криво сведочити; 2. беш. серб. криво прикрациц) дакому кридла подсећи (оп. нєправо) (подрезати) коме крила кривовирец -рца х. кридлови -а -е крилни кривоверац, кривоверник кридлочко с. оп. криделко кривовир(и)є с. кривоверје, криж х. 1. крст; ~ при драги jерес крст крај пута; 2. поль. крстина; жито кривовирни -а -е кривоверан на полю стої у крижох пшеница на кривовирнїк х. оп. њиви стоjи у крстинама; 3. церкв. кривовирец хоругва, застава, крст; процесия з кривовирски -а -е крижами процесиjа са хоругвама кривоверски (крстовима); 4. надгробни споменик кривовирство х. кривоверство (обич. у облику крста); 5. прен. бреме, криволинийски -а -е терет, брига, крст; ◊ Червени ~ криволинијски Црвени крст; ¤ ~ ци твой! не било те!; кривоноги -а -е кривоног ношиц (нєсц) свой ~ носити свој крст кривоноси -а -е кривонос (своjе бреме); руциц (положиц) ~ на кривошиї -я -є кривоврат дакого/дацо дићи руке од кога/чега, кривулїц ше -їм ше нєзак. ставити крст на кога/што; як з крижа кревељити се зняти (барз вимучени, вистати або кривуляви и кривулясти -а -е хори) као да jе из гроба устао, живи оп. кривулькави мртвац кривуляц -ям нєзак. оп. Крижа нєпрем. оп. кривулькац Воздвижениє кривулька ж. 1. (криви крижалка ж. (главка ґрафикон) кривуља, крива; 2. крива квашеней капусти) главица киселог линија; виjуга; 3. кривульки мн. купуса, прокола, бадњево зеље (нєсхопно написани букви) куке крижалька ж. укрштеница, кривулькави -а -е кривудав, крижаљка кривудаст, кривуљав, кривуљаст; крижанє с. укрштање виjугав крижанєц -нца х. биол. кривулькасти -а -е оп. крижанац, мелез кривулькави крижани -а -е укрштен кривулькац -ам нєзак. крижар х. 1. оп. каменяр (1); кривудати, кривуљати; виjугати 2. ист. крсташ, крижар; 3. звич. мн. крига ж. 1. санта; 2. пукотина крижаре церкв. крстоносци на леду крижарски -а -е 1. ист. криголам х. ледоломац крсташки; крижарски войни криґла ж. кригла крсташки ратови; 2. оп. криделко с. дем. и гипок. каменьорезацки крилце, криоце, крилашце крижасти -а -е крстаст кридласти -а -е криласт крижац (ше) -ам (ше) нєзак. кридлати -а -е осн. и прен. биол. и др. укрштати (се) крилат крижевски -а -е крижевачки; ◊ кридло с. з розл. знач. крило; Крижевске владичество Крижевачка трепац з кридлами ударати крилима; бискупија  крижи мн. анат. крста; ¤ аж у клирос крижох пука (кед ше роби дацо криминал х. криминал чежке) да ти све крста пуцаjу; криминалєц -лца х. стануло му до крижох ухватило га jе криминалац у кичми, укочио се, боле га крста криминалист -та и крижик х. 1. крст; ~ на криминалиста -ти х. криминалист(а) церковней турнї крст на црквеном криминалистични -а -е торњу; положиц ~ место подпису криминалистички ставити крст уместо потписа; 2. (над криминални -а -е криминалан гробом) крст, крстача; 3. дем. крстић крипак х. ист. кмет крижма ж. церкв. и фолкл. крипацки -а -е кметовски "крижма" (кумин дар детету на крипацтво с. кметство крштењу, обич. бело платно) крипачиц -им нєзак. крижни -а -е унакрстан; закмећивати, читлучити попречан; ~ улїчка (улїца) попречна крипиц (ше) -им (ше) нєзак. улица; ◊ ~ греда буд. попречна греда; крепити (се), окрепљивати (се) ~ драга 1. раскршће; 2. церкв. крипки -а -е оп. крепки крижни пут; ~ пилка тестера, пила крипосц ж. 1. оп. крепкосц; 2. (за две особе); ~ древо поль. (за (чесносц) крепост воженє слами, шена и под.) чатлов; ¤ крипоштол х. коц.: буц даґдзе ~ косц оп. под косц крипоштола ци ище твойого! крижно присл. унакрсно; аскурђела ти твога! попречно крипта ж. 1. гробница, крижов(и) -а -о/-е крсни; ~ крипта; 2. костурница косц анат. крсна кост криса ж. 1. (на калапе) обод, крижом присл. 1. (напросто) ширма; 2. (на крисовей шапки) штит; попреко, пречице, пречицом; преко; 3. (на танєру) руб, обод, оквир?? рушели ше ~ през поля кренули су крисати -а -е: ~ калап шешир пречицом преко њива; 2. (по ширини са широким ободом дачого) а) попреко; лєжа ~ на посцелї крисови -а -е: ~ шапка качкет леже попреко на кревету; б) стануц ~ криста-крижом присл. стати попреко, испречити се; станул з попреко; пречице, пречицом кочом ~ на драги испречио се с кристал х. оп. кришталь колима на путу; 3. прен. за инат; кристализовац (ше) -зуєм контра; увредљиво; нїґда єй нїч ~ нє (ше) зак. и нєзак. оп. криштальовац гварел никад jоj ништа увредљиво (ше) ниjе рекао; и кед прегвари, та вше ~ кристир х. заст. оп. клистир и кад проговори, увек контра; ◊ хижа критерий и критериюм х. ~ оп. под. хижа; ¤ ~ и наздлуж уздуж критеријум, критериј и попреко критизер х. критизер криза ж. криза критика ж. критика кризни -а -е кризни критиковац -куєм нєзак. крик ж. 1. крик; 2. клик, критиковати, критизирати кликтај, усклик, цик; 3. урлик критицки -а -е ридк. оп. крикач х. букач, хукач, критични (1) лармаџија, галамџиjа критичар х. критичар; цензор крикет х. спорт. крикет критични -а -е 1. (хтори ше крилатица ж. 1. авион; 2. дотика критики) критички, критичан; крилатица, парола ~ огляднуце критички осврт; ~ крилик х. зоол. кунић реализм критички реализам; 2. (Oryctolagus cuniculus L.) (преламни; опасни) критичан; ~ крилос х. церкв. певница, ситуация критична ситуација  критичносц ж. критичност кромплї ж. мн. (єд. кромпля) криц криєм нєзак. крити, кромпир; копац ~ вадити кромпир; с(а)кривати вон нє люби ~ он не воли кромпир; ◊ криц (ше) криєм (ше) нєзак. ~ на лупу (у кожущкох, з крити (се), с(а)кривати (се) кожущками) кул. кромпир у кричанє с. вика; дерњава; чакширама (у гаћама); ~ нагусто кул. крици кромпир с подметом (в.); ~ наквашно кричац -им нєзак. 1. кул. рестован кромпир (са алевом (докричовац) викати; 2. (лярмац) паприком и милерамом); ~ на викати, галамити; 3. (одушевено, праприґаш кул. кромпир-паприкаш; ~ побидоносно) кликтати, ускликивати, на тепшички (на тепши) кул. циктати пекарски кромпир, кромпирача кричаци -а -е 1. крикљив; грлат; кромплянїки х. мн. (єдн. (нєприємного звука) кричав; 3. (о фарбох) дречав, кромплянїк) кул. пржене погачице са дречећи, кричав, кликтав; 4. (барз важни) горућ; кромпиром ~ проблем горући проблем кромплянка ж. врежа кричиц -им нєзак. коц. оп. кромпира кричац кромпльов(и) -а -о/-е кришталїзация ж. кромпиров; од кромпира; ◊ ~ замешка кристализација з маком кул. шуфнудле с маком; ~ криштальовац (ше) -люєм златка зоол. кромпирова златица (ше) зак. и нєзак. кристализовати (се), (Doryphora decemlineata); ~ шалата кристалисати (се), кристализирати кул. салата од кромпира; ~ юшка кул. (се) чорба од кромпира, кромпир-чорба; кришталь х. кристал кромпльов хробак оп. майов криштальни -а -е и хробак; кромпльов цукер цукр. криштальов(и) -а -о/-е кристалан; кромпир-шећер; кромпльово криштальов цукер шећер кристал; поґачики кул. погачице са кромпиром криштальово скло кристално стакло кропаї ж. мн. (єд. кропай) криштинки ж. мн. (єд. капи, капљице, грашке; ~ зною грашке криштинка) фолкл. коц. "криштинке" зноја (божићне ноћне машкаре) кропидло с. церкв. кропило криюмчар х. кријумчар кропилнїца ж. церкв. криюмчариц (ше) -им (ше) кропионица нєзак. кријумчарити (се) кропиц -им нєзак. 1. прскати; криюци присл. кришом 2. (о дижджу) ромињати; влажити кроатиз(е)м -зму/-зма х. кропкац -ам нєзак. дем. (о кроатизам дижджу) ромињати кров х. беш. (закрице) кров крос и крос-контри х. спорт. крой х. осн. и прен. крој крос, крос-контри крок х. поет. корак кросна мн. 1. ткац. разбој; 2. крокет х. спорт. крокет (бициґли) рам; 3. (ролї) jарам (в.), рам крокодил х. крокодил (в.); 4. (на хторих виши дзвон) совина крокодилов -а -о и (в.) крокодилски -а -е крокодилски; ~ крот х. заст. безброj, скора крокодилска кожа; ¤ ляц мноштво; тушта и тма крокодилово/крокодилски слизи кротитель х. кротитељ, ронити крокодилске сузе кротилац кроманьонски -а -е: ~ чловек кротки -а -е кротак; смеран кромањонски човек крохмалїц -їм нєзак. кромка ж. окрајак, крајка, штиркати, скробити пупушка (в.) крохмаль х. штирак, скроб  крохмальов(и) -а -о/-е скробни ше) боjати се, плашити се кроциц -им нєзак. кротити крупиц ше -им ше нєзак. крочай х. и заст. ж. з розл. згрудвавати се, згушњавати се знач. корак; ¤ анї на ~ (анї з места) крупов(и) -а -о/-е: ~ цукер оп. ни корака; ~ по ~ корак по корак; на криштальов цукер каждим крочаю на сваком кораку; крути -а -е (формалистични) подняц (превжац) потребни крочаї крут, формалан, формалистичан; предузети потребне кораке; тримац ~ крути правила крута правила з даким/дачим држати (ићи у) корак с крутила ж. 1. (у рики) вртлог, ким/чим вир, матица; 2. (форґов) вртлог, крочайнїца ж. муз. корачница ковитлац крочайом присл.: исц ~ (исц нє крутянки ж. мн. (єд. понагляюци) ићи кораком (без журбе, крутянка) кул. заст. шамролне лагано) крух х. труба, туба, смотак, крочиц -им зак. 1. коракнути, ролна (тканине) закорачити; 2. загазити, ући; крочел круценє с. 1. дїєсл. мен. од до трицетого загазио је у тридесету; круциц (ше); 2. ~ (у) глави ¤ ~ напредок (уз)напредовати вртоглавица кроше -еа х. спорт. кроше круцина ж. кривина, окука; круг х. круг; ◊ квадратура завиjутак круга мат. квадратура круга; круцификс х. коц. 1. сплєтац поларни ~ ґеоґр. поларни круг; ¤ як ~ причати тандара-мандара; 2. зачаровани ~ зачарани круг; налїво ~ круцификси мн. (вирабянє) керефеке ! воєн. на лево круг! круцификовац -куєм и кругасти -а -е круголик круцификсовац -суєм нєзак. коц. кругляк х. облутак лагати, измотавати се кругов(и) -а -о/-е оп. кружни круциц -им нєзак. 1. (нїтки) кружиц -им нєзак. з розл. знач. мотати, навијати, клупчати; 2. а) кружити; орел кружи по нєбе орао (власи) коврџати, увијати; б) (баюси, кружи небом; лєтки кружели по браду) упредати, сукати; 3. варошу леци су кружили градом (циґаретлу) савијати, завиjати, сукати; кружни -а -е 1. кружан; ~ 4. (меняц напрям на драги) скретати, рушанє кружно кретање; 2. ел. закретати; 5. (радио) навијати; 6. вртложан (зогинац, скруцовац) савијати; 7. прен. кружно присл. кружно а) причати измишљотине, свашта кружнїца ж. мат. кружница причати; б) лагати; врдати; поведз кружок -жка и -ока х. кружок правду, нє круц! кажи истину, немоj крумбух х. заст. грунтовница да врдаш!; ¤ ~ з носом правити кисело крупара ж. 1. (роботня) лице, мрштити се; ~ з главу (у крупара; 2. (справа) крупара, нєдовирию) вртети главом шротарица, крупач(а) (в.) круциц ше -им ше нєзак. 1. а) крупасти -а -е крупичав (ходзиц геваль-тамаль) мотати се, крупи ж. мн. (єд. крупа) 1. мувати се, вртети се; смуцати се; прекрупа; кукурузни гриз; 1. (дробни обигравати; б) (за дачим) тражити каменєц) суградица, ситан град, нешто; круци ше за ключами тражи цигани; 3. ~ на тепшички кул. (єдло з кључеве; 2. а) (о диму, праху) крупох) крвавице (в.); ¤ врациц ковитлати се, клобучати; б) (о води у дакому ~ за отруби (врациц менєй крутили) клобучати се; 3. коврџати се, вредну ствар од пожиченей)  дати увијати се; 4. (о думкох) врвети, коме рог за свећу (пет за девет) роjити се; у глави ше му круцели крупиє -єа х. крупије вшелїяки думки у глави су му врвеле крупиц -им нєзак. беш. (бац свакакве мисли; 5. а) ~ коло дакого мотати се коме око ногу; б) ~ коло кукац1 -ам нєзак. (о куковки) жени обигравати око жене, удварати кукати се жени; ¤ круци ше му глава (у кукац2 -ам нєзак. заузимати глави) врти (мути) му се у глави чучећи положај; док плєє, раз кука, круциц-муциц круцим-муцим раз става док плеви, час чучне (чучи), нєзак. 1. (керовац прави одвит) час се диже околишати; врдати, шеврдати, кукнуц -нєм зак. чучнути измотавати се; изводити кривине; куковка ж. зоол. кукавица; ¤ обилазити као киша око Крагуjевца; подруциц дакому дацо як ~ вайцо 2. (спреведац) мућкати подметнути коме што као кукавица крущок -щка х. дем. кружић јаје ксимс х. архит. ксимс куковков -а -о кукавич(и)ји; ¤ ктитор х. (добротвор) ктитор ~ вайцо кукавичjе jаjе куб х. мат. куб куковче -еца с. дем. кукавичић, кубатура ж. кубатура кукавче кубиз(е)м -зму/-зма х. ум. куколь х. бот. кукољ кубизам (Agrostemna githago L.); ¤ у каждим кубик х. 1. кубик; ~ древа жице єст куколю беш. оп. у каждим кубик дрва; 2. заст. (ярок коло беґелю) роду єст смроду (под смрод) jарак дуж каналског насипа ку-ку викр. оном. за кубикаш х. кубикаш подражованє гласа куковки ку-ку кубовац -буєм зак. и нєзак. кукуриґац -ам нєзак. коц. оп. кубирати кукурикац кувардац -ам нєзак. експр. кукурикац -ам нєзак. 1. кувати кукурикати, кукурекати; 2. прен. кувик х. зоол. ћук, кувик галамити, звоцати (Athene noctua Scop.) кукурику викр. оном. куґла х. оп. ґугла кукурику, кукуреку куґлац ше -ам ше нєзак. оп. кукурица ж. кукуруз; варена ґуґлац ше ~ куван кукуруз; пукана ~ печен кудзеляр х. ремес. токар кукуруз; ~ на пуканє кукуруз кудзель ж. преслица кокичар; пукац кукурицу а) (цалу кудлати -а -е кудрав, чупав, чутку) пећи кукуруз; б) (у зарну) космат кокати кукуруз (кокице); ламац кудли ж. мн. (єд. кудла) кудре, кукурицу брати кукуруз; ~ у чуткох чуперци, увојци кукуруз у клиповима; лупана ~ кудовчиц ше -им ше нєзак. 1. окруњен кукуруз, кукуруз у зрну; ¤ ~ квржити се, грчити се, савијати се; мац у обисцу кукуруз jе наjважниjа тискати се у тесном; превртати се храна, jер храни целу кућу неудобно лежећи; копрцати се; 2. (о кукуричанка ж. (стебло цверенки) мрсити се кукурици) кукурузовина; ◊ на кудрави -а -е кудрав, коврџаве кукуричанки оп. крутянки длаке кукуричка ж. 1. дем. куикац и куїкац -ам нєзак. кукурушчић; 2. гипок. кукуруз, вапити, запомагати; плакати кукурушчић куйон х. неваљалац, хуља, кукурични -а -е кукурузни; ~ нитков, лупеж мука кукурузно брашно; ~ хлєб кук викр. при закукованю види кукурузни хлеб, кукурузница; ◊ ~ ме! пита кул. разљевуша, проjа (слатка кука х. штап, палица са бундевом); кукурични чарапи кукасти -а -е: ~ криж(ик) ист. (шуфи) пређане зепе кукасти крст кула ж. з розл. знач. кула; ◊ вавилонска ~ (турня) вавилонска заст. кладиво; ¤ бежац (лєциц) як ~ кула; ¤ будовац кули (турнї) у јурити као метак; крачац як ~ ићи воздуху (у хмарох) градити куле у непроменљивим стабилним кораком ваздуху (у облацима) Кулянєц -нца х. Куљанин кулак х. ист. (богати селян) кулянски -а -е кулски; ~ хотар кулак кулски атар; Кулянска драга (драга кулачка ж. (од кулак) ист. Р. Керестур – Кула) Кулски пут кулакиња кулясти -а -е кугласт кулацки -а -е ист. кулачки кулька ж. 1. метак, куршум, кулацтво с. ист. кулаштво тане, зрно; 2. буд. висак; 3. дем. кулен х. кул. кулен куглица, лоптица; 4. кульки мн. кул. кули -ия х. кули куглице; ґестиньово кульки куглице кулинар х. кулинар од кестена; мандульово ~ куглице од кулинарство с. кулинарство бадема; ◊ виберацка ~ бирачка кулиса ж. звич. мн. театр., куглица; ¤ послац дзеци по кульку техн. кулиса; ¤ за кулисами иза франт. измотавати се с децом кулиса приликом почетка какве градње кулминация ж. кулминација кульков(и) -а -о/-е: ~ лєжиско кулминовац -нуєм зак. и маш. куглични лежај нєзак. кулминирати, кулминисати кум х. (на кресценю, винчаню) кулоар х. кулоар кум кулски -а -е (од Кула) кулски; кума ж. (на кресценю, Кулска општина Кулска општина винчаню) кума култ х. култ; ◊ ~ особи култ кумин -а -о/-е оп. кумов2 личности кумир х. (идол) кумир култиватор х. култиватор кумис х. (монґолски напиток) култивовац -вуєм зак. и нєзак. кумис култивисати кумов1 -а -о/-е (од кум) 1. култни -а -е култни кумов; 2. кумовски; 3. кумово мн. култура ж. култура; ◊ дом кумови; були у нас ~ били су код нас култури дом културе; особна ~ лична кумови култура; польопривредна ~ кумов2 -а -о (од кума) кумин пољопривредна култура; физична ~ кумовац -муєм зак. и нєзак. физичка култура осн. и прен. кумовати културни -а -е културан; ◊ ~ кумовство с. кумство; ¤ нашлїдство културно наслеђе прешло ~ покварила се трговина, културно присл. културно погодба културно-забавни -а -е кумочка ж. дем. и гипок. културно-забавни кумица културноисторийни -а -е кумуловац -луєм зак. и нєзак. културноисторијски кумулирати културно-уметнїцки -а -е кумче -еца с. беш. оп. крешнє културно-уметнички кумшт х. 1. мудрост, штос; то културолоґ х. културолог нїяки нє ~ ниjе то никаква мудрост; кулук х. ист., прен. кулук 2. вештина; штос куля ж. 1. кугла; 2. (ґраната) кумштирац -ам зак. и нєзак. кугла, ђуле, зрно; 3. (Жем) кугла, довијати се; измишљати лопта; Жемова ~ Земаљска кугла куна1 ж. зоол. куна (Mustela) (лопта); 4. (на мажи, на шеячки) тег; куна2 ж. (горватска пенєжна 5. (на килашох) jабука; 6. кулї мн. єдинка) куна спорт. тегови; дзвиганє кульох кунов -а -о/-e кунин; ~ дизање тегова; ◊ ~ на дроце спорт. бундичка кунино крзно  кундак х. кундак куплунг куньгов х. заст. 1. високо купованє с. куповина; ◊ ~- намештен кревет са простором за предаванє с. оп. купопредаванє спавање испод покривача; 2. куповац -пуєм нєзак. 1. (сунякалов) комарник куповати; були ~ ишли су у куповину; куп х. спорт. куп; ~ -система 2. пазарити; ¤ куповал би на ньго, аж куп-систем би купел на ньго мрзи га, па му купак х. 1. (на пламенїку тражи и грехе (грешке) коjе ниjе витрионовей лампи) капица; 2. пейор. учинио; хто купує цо му нє треба (задок) шупак, стражњица, гузица; 3. будзе предавац тото цо му треба не а) (указани з пальцом) шипак; б) (нїч; ваља разбацивати паре на непотребне нє правда) брус; шипак; знаш ти ~ ствари знаш ти брус; бул ти там ~ ! (нє бул куповаци -а -е купљив ши там) био си ти тамо шипак!; куповачка ж. куповина, достац ~ добити шипак; ¤ ба ~ (гоч купња цо) којешта; тримац купаки држати куповни -а -е: ~ цена куповна шипке; указац дакому ~ показати цена коме шипак; черпац воду з купаком купола ж. купола, кубе (робиц даремну роботу) грабити купон х. купон (хватати) воду решетом, тући воду у купопредаванє с. купопродаја авану купопредайни -а -е купалїще с. купалиште купопродајни купалїщни -а -е и купчи -а -е куповни; ~ платно купалїщов(и) -а -о/-е купалишни куповно платно купальня ж. купатило кура1 ж. кокошка; кокош, кока; купанє с. купање ¤ и шлєпей кури ше уйдзе зарно и купатило с. оп. купальня ћорава кока (кокош) нађе зрно; йому ~ купац (ше) -ам (ше) нєзак. осн. а мнє вайцо оп. йому тузок а мнє и прен. купати (се) препилку (под тузок); круци ше як ~ купаци -а -е купаћи; ~ костим з вайцом хода овамо-онамо не купаћи костим; ~ ґачки купаће гаћице знаjући шта да почне радити; лєгац з купацки -а -е купачки; ~ курами ићи са кокошима (кокошкама) шапка купачка капа на спавање; розумиц ше до дачого як купач х. купач ~ до пива разумети се у што као купачи -а -е беш. оп. купаци магарац у кантар купачица ж. купачица кура2 ж. (лїченє) кура купачка ж. корито (за прање курастра ж. (єдзенє з першого рубља) млєка по целєню) колострум, млезиво купе -еа х. купе Курбан-байрам х. купель ж. 1. бања; були у (муслиманске швето) Курбан-бајрам купелї били су у бањи; воздушна ~ курбла ж. курбл(а) ваздушна бања; 2. купање, купка; курбловац -луєм зак. и нєзак. горуца ~ врућа купка курблати, курбловати купельов(и) -а -о/-е и курва ж. вулґ. и гандр. курва купельски -а -е бањски курвазовац -зуєм нєзак. вулґ. купец -пца х. купац називати кога курвом купиц -им зак. 1. купити; ~ за курварски -а -е оп. готови пенєжи купити за готов новац; курвашски ~ на борґ купити на вересију; 2. курвац ше -ам ше нєзак. беш. пазарити оп. курвиц ше куплет х. лит., муз. куплет курваш х. вулґ. курвар куплунґ х. техн. квачило, курвашски -а -е вулґ. курварски, курвински кокошије слепило курвиц ше -им ше нєзак. вулґ. курия ж. ист. курија курвати се курка ж. дем. кокица курган х. (грунок над старим курнїк х. кокошињац, гробом у восточней Европи) курган кокошарник куренє с. пушење курнява ж. вејавица, мећава; курени -а -е димљен; ~ месо кијамет димљено месо; курени колбаси куров -а -о кокош(и)ји, димљене кобасице кокошињи; ◊ ~ юха кул. кокошjа супа курентни -а -е банк. и др. курочка ж. 1. млада кокошка; курентан; ~ роба курентна роба 2. дем. оп. курка курецина ж. пилетина курс х. з розл. знач. курс курецинов -а -о: ~ юшка курсист -та и курсиста -ти х. кокошjа супа курсист(а) курзив х. друк. курзив курсистка ж. курсисткиња кури -а -е кокош(и)ји, курји; ◊ Курташорци х. мн. (єд. дзень длугши за курову крочай Курташорец) "Курташорци" (они што (ступай) (по Крачунє кед днї стануjу на улици Курти шор у Руском поставаю длугши) дан jе дужи колико Крстуру) врабац скочи; кура риц брадавица, курти -а -е: ~ нож кусасти курjе око; ~ (курова) крочай (ступай) (тубасти, затубасти) нож (в.); ¤ як ~ кратак корак; ~ перши мед. кокошије пес као jалови (куси) пас груди; кури уши кокошjе ваши; ¤ ~ куртизана ж. куртизана война подшм.  бура у чаши воде, куртоазия ж. куртоазија много вике ни око шта; ~ чвирк куртоазни -а -е куртоазни; ~ (безвредна ствар) броћ нащива куртоазна посета куриозитет х. куриозитет Куртошорци х. мн. (єд. куриплах х. кукавица, Куртошорец) "Куртошорци" (они што страшљивац, бојажљивац стануjу на улици Курти шор у Куцури) куриплахски -а -е кукавички куруц ист. куруц куриплахство с. кукавичлук, курче -еца с. пиле; ◊ надзате кукавиштво (полнєне) ~ кул. пуњено пиле, пуњена курир х. курир пилетина; паховане (поховане) ~ кул. куриц -им нєзак. I прех. 1. похована пилетина; печене ~ кул. пушити; ~ нє шлєбодно пушење није печено пиле, печена пилетина; юшка дозвољено, забрањено пушење; ~ з курчеца кул. пилећа супа; ¤ чкодзи пушење је штетно; 2. (месо) замервиц ше як ~ до клоча заплести димити; II нєпрех. (о шнїгу) вејати; се као пиле у кучине; учи ~ квоку  куљати; шнїг кури снег веjе бостанџиjи краставце продаjе куриц ше -им ше нєзак. 1. курчецов -а -о пилетов; ◊ ~ димити се, пушити се; витрионова паприґаш кул. пилећи паприкаш; ~ лампа ше кури петролејка се дими; юшка кул. пилећа супа пец ше кури пећ се дими; 2. (о праху, курчиц ше -им ше нєзак. пари) пушити се; прашити се, дизати грчити се, превијати се, квржити се; ~ се, димити се; з бразди ше кури за од больох грчити се од болова орачом бразда се пуши за орачем; за куршлус х. ел. беш. куршлус кочом ше кури прах за колима се куршмит х. заст. ветеринар диже прашина; поля ше куря са њива куряк х. видр. кукавица, се диже пара, њиве се диме; ¤ сцека плашљивац, страшљивац; алє ши ~ аж ше за нїм кури бежи да се све за ала си кукавица њим праши куряцки -а -е пушачки куришлєп х. мед. кокошињак, куряч х. пушач; жена пушач  курячиц -им нєзак. експр. кармени ухрањен, дебео; у празней димити се (густим димом) кухнї и кухарка шалєна кад jе курячка ж. кокошији измет, кухиња празна, куварица jе кокошињак беспомоћна, jер нема шта да кува кус присл. 1. мало; нешто; кухньов(и) -а -о/-е кухињски; тужи го пре тото ~ жеми тужи га због ◊ кухньов хробак зоол. бубашваба оно мало земље; голєм ~ макар мало, (Blatta germanica) макар нешто, имало; анї ~ нимало; 2. кухньочка ж. дем. кухињица оп. кущик; ◊ ~-покус мало-помало, кухтариц -им нєзак. (борикац миц по миц у кухнї глєдаюци єдзенє) претурати, кусац -ам нєзак. 1. гристи; преметати, претраживати (у кухињи) јести; ~ хлєб гристи хлеб; 2. уједати; куц оном. звич. повторене куц гристи; тот пес куса овај пас уједа; куца ж. дзец. оп. куцка кусаю ме суньоґи уједају ме комарци; куцьа-куцьа [кцьо-кцьо] и 3. грицкати, гристи; ~ маґочки мн. куцьи-куцьи викр. за доволованє грицкати семенке швиньох гиц-гиц, гицо-гицо, кус-кус кусач х. анат. (шекаци зуб) куцик х. 1. (часц даякей секутић териториї) кутак; позна кажди ~ кустос х. кустос варошу познаје сваки кутак града; 2. кусур х. беш. серб. оп. видац дем. кутић; 3. куцики мн. жвале; ¤ (1) ище ци жовте у куцикох још си жут кут х. 1. ћошак, угао, кут; око кљуна, jош миришеш на млеко шедзи у куце седи у ћошку; 2. ґеом. куцикави -а -е жвалав; ¤ ище угао, кут; ◊ бабин ~ (часц нєба на ши ~ оп. ище ци жовте у куцикох заходзе одкадз звичайно наиходзи под куцик буря, диждж и под.) бабин (бабљи) куция ж. заст. егзекуциjа, кут; ¤ припрец дакого до кута оврха притерати кога у кут куцка ж. дзец. (швиня) куца кутатовац -туєм нєзак. куцкуруша ж. бот. оскоруша (борикац, преврацац) претурати, (Sorbus domestica) преметати, претраживати куцов х. дем. и гипок. куца, кутер х. помор. кутер куцо(в) кутов(и) -а -о/-е угаони, кутни куцуш х. 1. кученце; 2. оп. кутомер х. угломер, кутомер куцов кутюш х. оп. куцуш кучац -им нєзак. 1. чучати; 2. куфер -фра и -eра х. кофер; ~ за прен. (без роботи) куњати; ¤ нє знаш путованє путни кофер цо у мнє (у нїм итд.) кучи не знаш куферчок -чка х. дем. оп. шта се у мени (њему итд.) криjе куфрик кучаци -а -е чучећи; ◊ на куфрик х. дем. кофер(ч)ић, кучаци и на кучацо присл. чучећке, коферче чучећки, чучимице куфриско х. ауґм. коферчина кучиц -им коц. оп. кучац кухар х. кувар кушнїр х. 1. штављач, кожар; кухарка ж. 1. куварица; 2. 2. крзнар, ћурчиjа (кнїжка рецептох) кувар; 3. (вишивка кушнїрство с. 1. кожарство; 2. над шпоргетом) куварица крзнарство кухарски -а -е куварски кущик присл. малчице, кухенька ж. дем. оп. малкице, малко кухньочка кущинандо, кущиндо и кухня ж. 1. кухиња, куjна; 2. кущичко присл. малицко, малицно; ¤ заст. (з отвореним комином) отворена таки кущичко мало онако (црна) куjна (в.); ¤ на двох кухньох кцьо викр. оп. куцьа-куцьа  кшефт х. заст. посао  школска ~ школска клупа, скамија кшо викр. за одганянє швиньох лавор х. лавор аjда (в.), уше (в.), шике (в.) уса лавочка ж. 1. клупа (у парку, пред кућом и сл.); 2. дем. клупица лавра ж. церкв. (векши Л православни манастир з комплексом других церковних, економских и др. обєктох) лавра ла муз. ла лаври ж. мн. прен. ловорике; лаба ж. 1. шапа; 2. стопа, стопало; 3. фам. нога  одпочивац на лаврох одмарати лабави -а -е беш. серб. оп. бивни се (почивати) на ловорикама; (1) позберац ~ побрати ловорике лабати -а -е 1. шапaст; 2. великих лавфер х. оп. лауфер стопала лагода ж. лагода, угодност; комфор лабда ж. спорт., мат. и др. лопта; лагодзиц -им нєзак. годити, пријати ¤ округли як ~ (лабдочка) 1. буцмаст; 2. лагодни -а -е 1. удобан; лак; ~ трбушаст живот лак живот; 2. лагодан, пријатан, лабдалїще с. лопталиште, угодан игралиште лагодносц ж. 1. удобност; 2. лабданє с. лоптање лагодност, лагода, угодност лабдасти -а -е лоптаст лагоїц -им нєзак. умиривати, лабдац ше -ам ше нєзак. лоптати смиривати се, играти се лопте лаґ х. оп. лак лабдач и лабдаш х. (бавяч з лабду) лаґер х. нєм. 1. лагер, лоптач, лопташ стовариште, складиште; 2. логор; лабдов(и) -а -о/-е лоптин логориште; 3. полит. табор; блок лабдочка ж. дем. 1. лоптица; лаґераш х. логораш 2. куглица; 3. (вишулькана з пальцами лаґерни -а -е оп. лаґерски и под.) вавољак; 4. лабдочки мн. кул. лаґеровац -уєм зак. и нєзак. 1. куглице; мархвово лабдочки куглице лагеровати; 2. оп. таборовац од шаргарепе лаґерови -а -е логорски лабилни -а -е осн. и прен. лабилан лаґерски -а -е логорски; ~ живот лабиял х. фон. лабијал логорски живот; ~ огень логорска ватра лабиялни -а -е фон. лабијалан лаґови -а -о/-е лакован; лаґово лабка ж. дем. 1. шапица; 2. ципели лаковане ципеле мало стопало, стопалце; 3. (часц лаґров(и) -а -о/-е логорски кудзeлї) папучица; ножица; 4. звич. лаґум х. з розл. знач. лагум мн. лабки пeдалe (на бициклу, мотору лаґуна ж. лагуна и сл.) лада ж. 1. сандук; шкриња; 2. лаборант х. лаборант (дзивоцка) а) удавачки сандук, киштра лаборантски -а -е лаборантски (в.); б) мираз; девојачка спрема; лаборатория ж. лабораторија порихтац ладу спремити мираз; 3. лабрадор х. мин. лабрадор (за муку, зарно) сандук; 4. (на шеячки) лава ж. осн. и прен. лава кош; 5. заст. (кошнїца) кошница, лавабо с. лавабо улиште лаванда ж. бот. лаванда ладан х. церкв. тамјан, смирна, (Lavandula) измирна лавина ж. осн. и прен. лавина ладанов -а -е тамјански лавиринт х. лавиринт ладасти -а -е сандучаст, лавировац -уєм зак. и нєзак. шкрињаст помор. и прен. лавирати ладиска ж. ауґм. сандучина, лавка ж. 1. клупа; 2. (градка) леjа; шкрињетина  ладичка ж. 1. дем. сандучић, лакмус х. хем. и бот. лакмус сандучак; 2. (за писма) сандуче; 3. лаковац -куєм зак. и нєзак. гајба; 4. кутија, кутијица; кућиште; 5. лакирати, лаковати (за добродзечни прилоги у церкви) лакоми -а -е оп. лакомни (1) бирница; 6. (фийовка) ладица, фиока; лакомиц ше -им ше нєзак. 7. пчол. кошница; 8. кутија, урна; лакомити се, бити лаком, бити гласацка ~ гласачка кутија похлепан; жудети ладов -а -о: ~ замарзовач лакомни -а -е 1. лаком, сандучар (замрзивач) похлепан; грамзив; 2. ладя ж. брод, лађа; путовали (прицагуюци) примамљив, на ладї путовали су бродом; ¤ як кед привлачан; допадљив би ци ше (ше му и др.) шицки ладї лакомно присл. 1. лакомице, потопели беш. серб. оп. як кед би лакомо; 2. халапљиво, похлепно; 3. (яґда) ци (му и др.) шицки примамљиво, привлачно; поумерали (под поумерац) допадљиво ладяр х. бродар, лађар; морнар лаконїз(е)м -зму/-зма х. лаконизам ладярня ж. (роботня за лаконїчни и лаконски -а -е отримованє ладьох) бродара лаконичан, лаконски ладярство с. бродарство лакота ж. заст. забава, уживање ладьобудовалїще с. лакотки ж. мн. (єд. лакотка) бродоградилиште слаткиши, посластице, шећерлеме, ладьобудователь х. бродоградитељ ђаконије ладьобудовательство с. лактоза ж. хем. лактоза бродоградња Лала х. беш. (Войводян) Лала ладьобудовня с. бродоградња Лалитянь и Лаличань х. (житель ладьов(и) -а -о/-е бродски; ◊ ладьов Лалитю) Лалићан червоточ х. бот. бродоточац (Teredo лалицки -а -е (од Лалить) лалићки navalis) лама ж. зоол. лама (Lama glama) ладьовласнїк х. бродовласник ламанє х. 1. лом, ломљава, ладьочка ж. 1. барка; 2. дем. ломљавина, ломот; слом; 2. крш; бродић, лађица тресак, треска; 3. (кукурици) берба лазарет х. (шпиталь) лазарет ламани -а -е: ~ число с. мат. Лазаров -а -о: Лазарова собота разломак х. ж. церкв. (собота пред Квитну ламац -мем нєзак. 1. ломити; 2. нєдзелю) Лазарева субота (младнїки, фатюги и под.) обламати; лазур х. (нєбово белавидло) азур, 3. (кукурицу) брати; 4. а) (стрикац) лазур вртети, севати, жигати; реома у лаик х. лаик косцох ламе реома врти у костима; б) лаицки -а -е лаички безос.: а) була жима, аж руки лайбик х. прслук ламало била је цича зима; б) вода лайбичок -чка х. дем. прслучак, жимна, аж зуби ламе вода је тако прслучић хладна да трну зуби лайгов х. гандр. ленчуга, ленштина ламац ше -ем ше нєзак. 1. лайговац -гуєм нєзак. ленчарити ломити се; 2. прен. двоумити се, лайно с. заст. шипак; ~ тебе! шипак колебати се, бити неодлучан теби! ламаци -а -е ломљив, ломак; крт; лайсна ж. лаjсна дробљив лайтмотив х. муз. и прен. лайтмотив ламацосц ж. ломљивост, крхост, лайтнант х. воєн. лајтант кртост лак ж. лак ламач х. 1. (комбайн за лакатош х. заст. бравар кукурицу) берач, комбајн; 2. (чловек лакей х. лакеј хтори ламе кукурицу) берач  ламачка ж. берба кукуруза; у ступати (у одрeђену годину ламачки за време бербе кукуруза старости); лапа двацети рок ступа ламела ж. маш. и буд. ламела у двадесету годину; 7. (досяговац) ламош х. ждера, прождрљивац досезати; покля конари древа ламошиц -им нєзак. експр. мазати, лапаю докле гране дрвета досежу; 8. листити (ґу дакому) пристајати уз кога, држати лампа ж. лампа; витрионова нечију страну, бити на нечијој страни; ~ петролеjка; зашвициц лампу вон нє сцeл лапац ґу нїм он није упалити лампу; у хижи швици лампа хтео да буде на њиховој страни; 9. у соби гори лампа; вихпац лампу прен. (усвойовац нови знаня) схватати, (вихпац горе ґнот витрионовей лампи учити; тото дзецко швидко лапа ово же би баржей швицела) извити дете брзо схвата; 10. безос. хватати, (одврнути) лампу; уцагнуц лампу брзо пећи; загоревати; кед колач у (закруциц долу ґнот витрионовей пецу барз лапало, одоткало ше лампи же би слабше швицела) брилу када је колач у пећници утулити лампу загоревао, отварала су се вратанца лампаш х. фењер;  глєдац з лапац ше -ам ше нєзак. 1. лампашом тражити (са) свећом у руци хватати се; 2. лаћати се, прихватати ((са) лампом) се; машати се; ~ до роботи лампащик х. бот. маслачак прихватати се посла; 3. упуштати се (Tаraxacum officinale Webb) (у нешто); 4. (до дакого) качити се лампион х. лампион (желећи се побити); 5. (починац): лампочка ж. дем. лампица дзецко ше лапа бешедовац дете ланґош х. кул. 1. лепиња; 2. оп. почиње да говори (да прича); 6. белюш захватати; палити се, почињати ланєц -нца х. беш. оп. ланц (1) горети; од огня ше лапали древа на ланєчни -а -е оп. ланцов(и) другим боку улїци ватра jе почињала ланєчнїк х. техн. ланчаник да захвата дрвеће са друге стране лансовац -суєм зак и нєзак. улице; 7. лепити се; жем ше лапа на лансирати плуг (на дерлячу и под.) земља се ланц х. 1. з розл. знач. ланац; лепи на плуг (на дрљачу и сл.); 8. (буц 2. звич. мн. ланци окови; ¤ заковац податни на дацо): на младого до ланцох бацити у окове чловека ше добри уплїви найлєпше ланцета ж. мед. ланцета, лапаю млад човек jе наjприjемчивиjи хируршки нож на добре утицаjе; жива бешеда ше ланцов(и) -а -о/-е ланчан; ~ мост баржей лапа розума слухачох жив ланчаник; ~ продукция ланчана говор jаче утиче на разум слушалаца производња лапач х. хватач ланцущок -щка и беш. -ушка лапачка ж. хватаљка, хваталица, х. 1. а) ланчић, ланац; б) огрлица, хватало ђердан; 2. (на дерлячи) ланац лапаюци присл. пипајући; вноци лапанє с. з розл. знач. хватање; идзем ~ ноћу идем пипајући лов, ловљење; пецање;  оглашка о лапидарни -а -е лапидаран лапаню потерница лапис х. хем. лапис лапац -ам нєзак. 1. з розл. лапиц (ше) -им (ше) зак. оп. знач. хватати; ~ лабду хватати лопту; влапиц (ше) лїпкаче лапа лепак хвата; 2. хватати, лапишка ж. 1. коц. оп. лопатка затицати; ~ дакого у крадзи затицати (2); 2. (за мухи) мухарник; 3. лизалица, некога у крађи; 3. ловити; пецати; ~ лилихип риби пецати рибе; 4. ист. (до войска) лапка ж. оп. лабка (3. и 4.) купити у војску; 5. јурити, хватати; ~ лапкац -ам нєзак. (нагло єсц – крадоша jурити лопова; 6. улазити, звич. о животинї) лапати; ждерати, прождирати гнїздо ластино гнездо;  ~ желє бот. лапнуц -нєм зак. 1. фам. лишавац, лишавица, руса, росопас презалогајити; 2. лапнути, ждракнути, (Shelidanium majus) брзо нeшто појести (о животињама) ластовче с. дем. ластавић лапор(ец) -рца х. мин. лапор(ац) ластовчи -а -е ластин лапош х. (улєгнуце на полю хторе ласцивни -а -е ласциван часто под воду) увала лата ж. летва лапошисти -а -е: ~ жем земљиште латац ше -ам ше (на дацо) по коjем има увала нєзак. заст. 1. стицати, стварати, лапшни -а -е спретан; умешан, зарађивати, тећи, трудити се вешт (настоjати) зарадити (стећи) нешто; 2. лапшносц ж. спретност; сабирати, скупљати мало-помало; 3. умешност, вештина грабити сe, отимати сe;  латац шe ларґо присл. муз. ларго як шлєпи на очи jако настоjати, ларинґал х. лат. ларингал грабити се постићи нешто ларинґолоґ х. мед. ларинголог латентни -а -е латентан ласица ж. зоол. ласица (Putorius латерна ж. латерна nivalis) лати -а -е (од лац): були зме лати ласка ж. поет. 1. милост; 2. љубав и гандровани псовао нас jе и грдио ласкави -а -е 1. ласкав; Латин х. 1. ист. Латин похвалан; 2. благ, добар латинизовац -зуєм зак. и нєзак. ласкац -ам (дакому) нєзак. латинизовати, латинизирати серб. 1. (нєщиро хвалїц дакого у його латиница ж. латиница присуству) ласкати (оп. облєсковац латинїчни -а -е латинички ше, подлїзовац ше); 2. годити, латинка ж. оп. латиница пријати; ласкало му унапредзенє латински -а -е 1. латински; 2. годило му је унапређење (оп. любиц латинички ше (2)) латифундия ж. ист. латифундиј(а) ласкотац -ам нєзак. 1. латка ж. 1. а) оп. лата; б) дем. голицати, шкакљати, шашољити; 2. летвица; 2. а) (за заверанє дзверох и прен. а) дражити; б) копкати; в) др.) обртаљка (в.), раjбер (в.); б) (зоз безос. побуђивати шпарґу, за заверанє капурки) ласкотац ше -ам ше нєзак. скакавица; 3. латки мн. летвице, голицати се летве, ограда од летава ласкотаци -а -е 1. голицав, латов -а -о: ~ гвозд летвењак; голицљив; чакљикав, чагљигав; ~ шопа шупа са подом од летава (за драшкав; 2. прен. шкакљив, неугодан, складиштење кукуруза у клипу и др.) деликатан; ¤ ~ (ласкотлїве) питанє латочка ж. дем. летвица шкакљиво питање лауреат х. лауреат ласкотлїви -а -е оп. лауфер х. шах. лауфер ласкотаци лаф х. беш. арґо лаф ласо х. ласо лафет х. воєн. лафет ластар х. беш. серб. ластар, лахвати -а -e комотан, широк (о изданак (оп. младнїк) одeћи) ластовичка ж. зоол. дем. лахи ж. мн. (єд. лаха) заст. крпe, ласта, ластавица, ластавичица;  ритe, дроњци; крпеж перша ~ прва ласта, претеча лац лаєм нєзак. 1. псовати; 2. ластовка ж. зоол. ласта, грдити, ружити;  лає аж жем сохнє ластавица (Hirundo)  перша ~ нє скида [све] богове (свеце) [с неба], приноши яр једна ласта не чини скида све звезде с неба пролеће лац шe лаєм шe нєзак. заклињати ластовков -а -о ластин; ~ се, клети се  лаце с. 1. псовка; 2. грдња вршњак лацки -а -е псовачки леґиньски -а -е 1. момачки, лацман х. презр. лацман(ин) младићки; 2. младалачки лач х. псовач леґиньство с. момаштво, лашиц ше -им ше нєзак. младићство; младенаштво лакомити се, бити лаком, похлепан; леґиньчиц ше -им ше нєзак. жудети; стрвити се; лаши ше расту момчити се; момковати му (добија) зазубице, иде му вода на леґиньчков -а -о шипарачки; уста, гута слину леґиньчково сни шипарачки снови леандер х. бот. оп. олеандeр леґиньчок -чка х. дем. 1. момчић, Лебарчанє х. мн. (єд. Лебарчань) момче, момчуљак, младићак; 2. шипарац "Лебарчани" (становници улице Лебарец у леґитимация ж. легитимација Ђурђеву) леґитимитет х. легитимитет лебед х. зоол. лабуд (Cygnus) леґитимни -а -е легитиман лебедица ж. лабудица леґитимносц ж. легитимност лебедов -а -о лабудов;  ~ писня леґитимовац (ше) -ам (ше) зак. и лабудова песма нєзак. легитимисати (се), легитимирати лев х. (болгарски пенєж) лев (се) левента х. и ж. ист. и прен. леґион х. ист. легион левента леґионер х. легионар леворвер х. заст. оп. револвер леґия ж. ист. леґия леґализация ж. правн. леґура ж. хем. легура легализација леди ж. нєпрем. леди леґализовац (ше) -ам (ше) зак. и лежерни -а -е лежеран нєзак. легализовати (се), легализирати (се) лезбийка ж. лезбијка, лезбејка леґални -а -е легалан лей х. (румунска пенєжна єдинка) леґат х. з розл. знач. легат леј леґато присл. муз. легато леї мн. оп. лея (3) леґатор х. (завитовач) легатор лек х. (албанска пенєжна єдинка) леґвариц -им нєзак. лек ленчарити, лењствовати, лексика ж. линґв. лексика беспослич(ар)ити, бадаваџисати; лексикоґраф х. лексикограф зјакати; красти богу дане лексикоґрафия ж. лексикографиjа леґварош х. лењивац, ленштина; лексиколоґия ж. линґв. ленчуга; беспосличар; бадаваџија; зјака, лексикологија празјавало лексикон х. лексикон леґварошка ж. лењивица, лексични -а -е лексички ленштина; ленчуга; беспосличарка, лектира ж. лектира бадаваџика; зјака, празјавало лектор х. лектор леґгорн х. (файта билих курох) лекторат х. лекторат легхорн лекторовац -руєм нєзак. леґенда ж. легенда лекторисати, лекторирати леґендарни -а -е легендаран лектура ж. лектура леґинь х. 1. младић, момак; 2. лекция ж. лекција дечко, драги, драган; то мой ~ ово је леле с.: ходзиц (патриц) як ~ мој дечко; 3. (нєоженєти) момак, ићи (гледати) као ћакнут (луд); пияни младенац, нежења; 4. (при як ~ пиjан као земља (као ћускиjа), ословйованю) момак, дечко; чий же мртав пиjан; пиє як ~ пиjе као смук ши, ~ ? чији си ти, момак?; 5. (у (као дуга, као спужва) одношеню ґу женскей особи) лелия ж. бот. љиљан, крин вршњак, парњак, иста генерација; (Lilium, Lilium candidum) друг(ар); вон бул єй ~ он је њен лелийов(и) -а -о/-е љиљанов; љиљански де, дер, деде(р); принєш-лє ми води леменциц -им (за дачим) донесиде ми воде; стань-лє дакус нєзак. експр. веома желети нешто станиде мало; ноце-лє, шеднїце имати (постићи, сазнати и сл.); дедер, седите жудети за чим; свойого ше ганьби, а лєбо злуч. или за цудзим леменци свог се стиди, а лєв х. зоол. лав за туђим жуди лєвица ж. зоол. лавица лемур х. зоол. лемур (Lemur) лєвов -а -о 1. лавов; 2. лављи ленийка ж. лењир, равнало лєвовски -а -е лавовски ленийов(и) -а -о/-е: ~ тека лєвчатко с. дeм. (од лєвче) свеска на линиjе лавић, лавче ления ж. (смуга) линиjа, црта; лєвче с. лавић, лавче проста ~ права линиjа; (по)цагац лєгки -а -е лак; ~ єдзенє лака лениї повући линиjе, (из)линирати храна;  ~ жена лака жена; ~ роба (оп. линия) лака роба; ¤ най му будзе ~ жем! лака ленїниз(е)м -зму/-зма х. лењинизам му земља!; прейсц з лєгким проћи ленїр х. оп. ленийка олако лента ж. лента лєгко присл. 1. лако; 2. олако леопард х. зоол. леопард лєгкоатлетичар х. спрт. лепеза ж. лепеза лакоатлетичар лепезасти -а -е лепезаст лєгкоатлетични -а -е лакоатлетски лепенка ж. (файта картону) лєгковерлїви -а -е оп. лєгковирни лепенка лєгковирни -а -е лаковеран, наиван лепетка ж. зоол.1. коц. лептир; 2. лєгкодумни -а -е лакоуман, (ноцни мотильчок) лептирица лакомислен, ветрењаст лепетюха ж. торокуша, лєгкодумносц ж. лакомисленост, брбљивица, блебетуша лакоумост, лакоумље лепинь х. лепиња лєгконоги -а -е лаконог, брз, хитар, лепиньчок -чка х. дем. лепињица чио лепра ж. мед. лепра, лепроза, губа лєгкосц ж. лакоћа, лакост леправи -а -е оп. лепрозни лєгнуц -нєм зак. лећи, лепроза ж. оп. лепра легнути; лєгнул спац легао је да лепрозни -а -е 1. лепрозан, губав; спава; ¤ ~ до посцелї (похориц ше) 2. лепрозни -ного х. губавац пасти у кревет лепта ж. (гречески дробни пенєж) лєгучки -а -е дем. лак, лаган, лепта лагачак, лагацак; лєгки ~ лагачак, лес х. ґеол. лес, прапор лагацак лесни -а -е (од лес) лесни лєдво присл. једва; ~ старчи лесонит х. лесонит поробиц једва стиже да уради;  ~ летарґични -а -е летаргичан раз једва једном; ~ якош једва летарґия х. мед. летаргија некако, на једвите јаде летлампа ж. летлампа лєднїк х. бот. гра(х)орица леукемия ж. мед. леукемија (Vicia sativa) леукоцити х. мн. (єд. леукоцит) лєжарина ж. лежарина, анат. леукоцити складишнина лея ж. 1. коц. парче земље од лєжац -им нєзак. з. розл. знач. око 1200 кв. хв.; 2. коц. земља око лежати; ¤ то ми лєжи на шерцу то села и близу села; 3. утрина, ми лежи на срцу нeплодно зeмљиште лєжаци -а -е лежећи; ~ -лє слов. хторе ше додава за положенє лежећи став форму императива, з ниянсу лєжиско х. 1. лежај; постеља, ублажованя, фамилиярносци и под. кревет; 2. (животиньох) лог, лога, легало; 3. маш. лежај, лежиште; думаш тото длуство врациц? само броково ~ куглични лежај; 4. ґеол. како ти мислиш вратити оваj дуг? лежиште, налазиште; рудне ~ рудно лємцо I присл. тек што, само лежиште што; ~ сом нє спаднул тек што нисам лєжкац -ам зак. дзец. лeћи пао; II злуч. часови тек што, чим; ~ лєзнуц¹ лєжем и лєжнєм отвори уста, такой го гандрую чим нєзак. 1. упадати, западати, грезнути, отвори уста, одмах га грде;  лємцо глибити се, тонути; 2. тeшко ићи, нє тек што ниjе; безмало; лємцо сом вући се нє повед замало не рекох, на врх лєзнуц² лєжнєм нєзак. jезика ми било (трациц ше, капац – о фарби и под.) лєн х. бот. лан (Linum чилети, нестајати, губити се; белети, usitatissimum) бледети; фарба лєжнє на слунку лєнарня ж. ланара боја бледи на сунцу лєнєнє с. лињање лєзц лєжем нєзак. оп. лєзнуц¹ лєнїви -а -е 1. лењ; 2. лєнїви -вого лєйба ж. пљусак; провала х. лењивац, ленштина облака лєнїво присл. лењо, лено лєм слов. I у присловнїцкей лєнївосц ж. и лєнївство с. лењост, функциї 1. за огранїчованє и лењивост, леност помоцньованє само; дума ~ на свою лєнїц ше -им ше нєзак. (трациц кишенку мисли само на свој џеп; 2. шерсц - о животиньох) лињати се, фуцати у злученю ~ так тек онако; гварел ми се то ~ рекао је то тек онако; II у лєновац -нуєм и лєновац ше -нуєм функциї злучнїка 1. за процивносц ше нєзак. бити лeњ; лењствовати, само, али, но; можем, ~ ше боїм могу, ленчарити само се бојим; 2. за час кад лєнови -а -е ланен [одједном]; праве вошол до двора, ~ лєнствовац -вуєм нєзак. оп. скочи на ньго пес тек је ушао у лєновац ше двориште, кад одједном скочи на њега лєнча ж. 1. младеж; 2. бот. пас; 3. у корелативней вязи нє ~ сочиво, лећа (Ervum lens) [же] ... алє... не само [да] ... него...; нє лєнчов(и) -а -о/-е сочивни, лећни; лєм же горуцо, алє аж пeчe не само ◊ ~ юшка кул. чорба од сочива да је вруће, већ пече; я нє лєм же ше лєнюх и лєнюш х. лењивац, нє можем попоносовац, алє ленштина, ленчуга напроцив ја не само да се не могу лєняк х. зоол. лињак (Tinca пожалити, него напротив; III у vulgaris) функциї словка 1. ли; цо ши ~ там лєнь х. коц. оп. лєн робел? шта ли си тамо радио?; 2. лєньови -а -е коц. оп. лєнови само; яки ше ~ направел наивни! лєпшац ше -ам ше нєзак. заст. како се само направио наиван! 3. год; постаjати бољи; побољшавати се кеди ~ сцеш кад год хоћеш;  ~ раз лєпше присл. комп. боље; ~ идз ти тек одjедном: ~ раз вон ту тек боље иди ти; ◊ нєт ~ кул. гурабиjе са одjедном ето њега; ¤ то нє (то нє пекмезом було) ~ так (то мало даяку причину) лєпши -а -е комп. бољи;  ~ ниjе без неке (без ништа, без врага) половка (супруга) боља половина лємeнтовац -туєм нєзак. лєс х. шума;  вичножелєни ~ експр. ламeнтовати, јадиковати; зимзелена шума; лїсцопадни ~ нарицати листопадна шума; ¤ нє видзиц ~ од лємжe 1. злуч. процивни али; древох не видети шуму од стабала сцeли го биц, ~ вон ше од нїх нє бал лєсар х. шумар, лугар хтели су да га туку, али он се њих лєсарски -а -е шумарски; ~ ниjе боjао; 2. слов. али, само; ~ як ти факултет шумарски факултет  лєсарство с. шумарство лиґамент х. анат. лигамент лєсов(и) -а -о/-е 1. шумски; 2. лиґатура ж. мед. и др. лигатура шумовит;  лєсов дохтор зоол. 1. лиґаш х. лигаш детлић (Dendrocopos); 2. жуна (Picus лиґашски -а -е лигашки martius) лиґнит х. мин. лигнит лєсовити -а -е оп. лєсов(и) (2) лиґня ж. зоол. лигња (Loligo лєсоруб и лєсорубач х. дрвосеча, vulgaris) горосеча лиґотац -ам и лиґотац ше -ам лєт х. лет ше нєзак. ридк. 1. блештати (се); лєтадло с. (авион) летилица, сијати (се), пресијавати се; 2. летелица, зракоплов треперити лєтац -ам нєзак. летети, летати лидер х. лидер (свуда, у више праваца) ликвидатор х. ликвидатор лєтаци -а -е летећи;  ~ госц ликвидацийни -а -е летећи гост; ~ танєр техн. летећи тањир ликвидацијски, ликвидациони лєтацки -а -е летачки; ~ схопносц ликвидация ж. ликвидација летачка вештина ликвидни -а -е ликвидан лєтач х. летач ликвидовац -дуєм зак. и нєзак. лєтачка ж. 1. (птица) летач, ликвидирати летачица; 2. оп. лєтадло ликер х. ликер лєтаюци -а -е оп. лєтаци ликовац -куєм нєзак. беш. серб. лєтни -а -е и лєтнї -я -є летњи ликовати (оп. триюмфовац, радовац ше лєтнїковец -вца/-вцу х. летњиковац (2)) лєто¹ с. лето; на ~ на лето;  лилипутанєц -нца прен. михалово ~ оп. под михалов (патульок) лилипутанац лєто² с. пчол. летало, лето лилови -а -е љубичаст лєтовалїще с. летовалиште лимит х. лимит лєтованє с. летовање лимитовац -уєм зак. и нєзак. лєтовац -туєм летовати лимитирати лєток -тка/-тку х. летак лимузина х. лимузина лєтушнї -ня -нє летњи лимун х. бот. лимун; ¤ чекац ~ лєценє с. лет; летење чекати лимун лєциц -им нєзак. летети лимунада ж. лимунада лєшик х. дем. 1. шумица, шумарак; лимункови -а -о/-e боје лимуна, гај; луг; 2. шикара, честар светложут лєшовац -шуєм (за даким и лимунов -а -о лимунов; лимунски; дакого) нєзак. вребати; уходити; пратити лимунаст лєшовач х. вребач; ухода лимунтус х. лимунтус либела ж. либела лимфа ж. физиол. лимфа либерал х. либерал лимфни -а -е и лимфов(и) -а -о/-е либералєц -лца х. либералац лимфни, лимфатичан; ~ шлїжнїк лимфна либерализовац -уєм зак. и нєзак. жлезда либерализовати, либерализирати лимфоцити х. мн. (єд. лимфоцит) либерални -а -е либералан анат. лимфоцити либерализ(е)м -зму/-зма х. линґвист -та и линґвиста -ти х. либерализам лингвист(а) либидо х. псих. либидо линґвистика ж. лингвистика либрето х. и с. муз. либрето линґвистични -а -е лингвистички ливан х. церкв. ливан, тамјан линеарни -а -е линеаран; ~ ливрея ж. ливреја єдначина линеарна једначина лиґа ж. лига;  Лиґа народох ист. линийка ж.: ~ ламаного числа Лига народа мат. разломачка црта  линия ж. з розл. знач. линија; литоґрафия ж. литоґрафија рична ~ речна линија; телефонска ~ литосфера ж. ґеоґр. литосфера телефонска линија; ¤ ~ (по линиї) литра ж. литар (най)меншого одупераня линија литрови -а -о/-е од једне (линијом) (нај)мањег отпора литре; ~ гарчок лонац од једне литре; линолеум х. линолеум ~ фляша литрењак, литрењача линотип х. друк. линотип литровка ж. литрењак, линцура ж. (файта палєнки) литрењача линцура литурґикон х. церкв. мисал линч х. линч литурґийни -а -е литургијски линчовац -чуєм зак. и нєзак. литурґия ж. церкв. литургија линчовати лиферация ж. лиферација липицанер х. липицан(ер), лиферовац -уєм зак. и нєзак. липицанац лиферовати лира¹ ж. муз., поез. лира лифт х. лифт лира² ж. (италиянска и др. лифтбой х. лифтбој монета ) лира лицеєц -йца х. лицејац лириз(е)м -зму/-зма х. лиризам лицей х. лицеј лирик х. лирик лицейски -а -е лицејски лирика ж. лирика лиценца ж. лиценца лиричар х. лиричар лицитант х. лицитант лирични -а -е лиричан; лирички; лицитация ж. лицитација, лирски дражба лирски -а -е лирски; ~ поезия лицитовац -туєм зак. и нєзак. лирска поезија лицитирати лиса ж. 1. ћела, ћелавица; 2. (на лицки -а -е (од Лика) лички глави животинї або птици) лиса Личанка ж. Личанка лисак -ска х. (конь з лиску) лисаст Личань х. Личанин коњ, брњаш лїв х. техн. лив лиси -а -e 1. ћелав; 2. лиси -сого х. лївак х. (лїворуки) левак, ћелоња, ћелавац шувак (оп. балоґаш) лисина ж. ћела, пролисина лївальня ж. ливница лиска ж. 1. а) (била пега на лїви -а -е 1. з розл. знач. леви; ~ глави животинї) лиса; б) (кобула з рука лева рука; ~ побрежє лева обала; лиску) лисаста кобила; 2. зоол. лиска 2. (хтори ше прага з лївого боку) (Fulica atra) левак, левакиња; ~ конь левак; ~ лисосц х. ћелавост, лисина кобула левакиња; 3. лїви -вого х. листа ж. беш. оп. листина левичар;  ~ комора анат. лева листина ж. листа комора; на лїву руку лево; ¤ стануц литания ж. церкв. и прен. на лїву ногу устати на леву ногу литанија, литаније лївица ж. полит. левица Литванєц -нца х. Литванац лїво присл. оп. налїво литвански -а -е литвански лївоориєнтовани -а -е полит. литерарни -а -е литераран 1. левичар; 2. лївоориєнтовани -их литерат -та и литерата -ти х. мн. левица литерат(а), књижевник лїворуки -а -е леворук, левак литература ж. 1. књижевност; 2. лїґац -ам нєзак. осн. и прен. литература гутати; ~ квилєня гутати увреде;  ~ литературни -а -е књижевни; ~ слова (випущовац слова у бешеди) вечар књижевно вече; ~ язик књижевни гутати речи; ¤ ~ горки пилули језик (церпиц без слова) гутати кнедле литоґраф х. литограф (горке пилуле); ~ шлїни гутати пљувачку лїпкаче с. лепак, лепило; ◊ ~ за лїґач х. гутач; ~ огня гутач мухи муволовка, мухоловка ватре лїпнуц -нєм и лїпнуц ше -нєм лїґнуц -нєм зак. 1. гуцнути; ше нєзак. лепити се сркнути; 2. прогутати; 3. фам. (попиц) лїпов -а -о липов; ~ лєс липова гуцнути, цврцнути; дакус себе лїґнул шума; ~ мед липов мед, липовац, ~ малко је гуцнуо прут липовача лїґнуце с. 1. гутљај; 2. залогај лїсковец -вца х. бот. 1. (древо) лїзац лїжем нєзак. з розл. знач. лешник, леска, горв. љешњак (Corylus лизати; ¤ плювац и ~ вулґ. пљувати и avellana); 2. (плод) лешник; 3. (древо лизати як материял) лесковина, лесково дрво лїзац ше лїжем ше нєзак. з лїсковцов -а -о 1. лешников, розл. знач. лизати се лескин, лесков; ~ лїсце лескино лїзкац -ам нєзак. дем. и част. лишће; ~ палїчка лесков штап, лискати, лизукати лесковак, лесковац; ~ древо лїзнуц лїжнєм зак. лизнути лесковина; 2. (хтори ше одноши на лїк х. 1. оп. лїки; 2. мелем;  плод) лешников; од лешника правни ~ правн. правни лек лїст х. 1. ридк. (лїсце) лист, лїкар х. лекар лиска; 2. з розл. знач. лист; ~ бакру лїкарка ж. лекарка лист бакра лїкарски -а -е лекарски; ~ лїста ж. анат. лист (sura) препатрунок лекарски преглед; ~ лїственїца ж. бот. ариш помоцнїк болничар; ~ помочнїца (Larix europaea) болничарка лїстина ж. листа, листина; лїки х. мн. (єд. лїк) 1. лек; лїки виберанкова ~ изборна листа; од больох лек против болова; попиц ношитель лїстини носилац листе; лїки узети (попити) лек; жиц на ранґ-~ ранг-листа лїкох живети на лековима; 2. прен. лїстови -а -о/-е: ~ косц анат. лекарија лисњача лїковити -а -е 1. лековит; ~ лїсток -тка х. 1. листак, листић; желє лековита трава; лїковити 2. бот. латица; 3. (документ) лист; ~ о рошлїни лековите биљке; 2. мелеман, дорученю доставница; одсилни ~ благотворан; ~ масц мелем трансп. отпремница; спроводни лист; лїпа ж. бот. липа 5. листа, листина; 6. летак; 7. анат. лїпа-лїст: ¤ як ~ (вони залистак двоме/двойо вше вєдно) као шипка уз лїстопадни -а -е листопадни; ~ бубањ, као Божић и Бадњи дан лєс листопадна шума; лїстопадни лїпац -ам нєзак. оп. лїпиц древа белогорица лїпац ше -ам ше нєзак. оп. лїсточко с. 1. дем. листак, лїпиц ше листић; 2. лїсточка мн. бот. латице лїпиц -им нєзак. з розл. знач. лїсточок -чка х. оп. лїсточко лепити; излепљивати (1) лїпиц ше -им ше нєзак. з розл. лїсцар х. бот. лишћар знач. лепити се;  лїпи шe на ньго лїсцасти -а -е 1. листолик; 2. (швидко тиє) лeпи сe за њега зељаст; лїсцасти рошлїни бот. лїпкадло с. оп. лїпкаче зељасте биљке лїпкац (ше) -ам (ше) нєзак. лїсцати -а -е лиснат, оп. лїпиц (ше) крупнолиснат лїпкаци -а -е 1. лепљив; 2. лїсце с. 1. лист, лиска; 2. звич. прен. љигав мн. лїсца (на кукурици) пера, пераjа; лїпкацосц ж. лепљивост 3. збир. а) лишће, лисје; б) (на лїпкач х. лепилац; излепљивач виламаней кукурици) љуштика, комушина се лїсцов(и) -а -о/-е 1. лисни; ~ лїчко с. дем. обрашчић конарчок бот. лисна дршка; лїсцово лїшай х. 1. бот. лишаj уши/вши лисне ваши (уши) (Lichen); 2. мед. лишај (Aphididae); 2. лиснат; ~ древо лїшайов(и) -а -о/-е лишајни;  лиснато дрво ~ трава бот. оп. лїшай (1) лїсцопадни -а -е оп. лїшак х. лисац лїстопадни лїшка ж. зоол. и прен. лисица лїтера ж. заст. слово (Vulpes vulpes); ¤ гамишни (лукави) лїтни -а -е млак; ~ вода млака як ~ лукав као лисица вода лїшкар х. (файта пса) лисичар лїто с.: многая лїта многаја лїшков -а -о лисич(и)ји;  ~ лета хвост бот. лисичjи реп (Alopecurus лїтопис х. летопис L.) лїтописец -сца х. летописац лїшочка ж. дем. лисичица, лїтописецки -а -е летописачки лија лїтописни -а -е летописни лїще -еца с. лисић лїторосц х. заст. летораст, лїщина ж. бот. ридк. оп. младица, ластар, изданак лїсковец (2) лїхи -а -е (нєквалитетни, лоби -ия х. лоби слаби): ~ жем посна земља; ~ зарно лобирац -ам зак. и нєзак. зрно слабог квалитета; позно пошати лобирати овес будзе ~ касно посејан овас биће лобода ж. бот. лобода слаб; задул ~ витрик дунул је слаб (Atriplex hortensis) ветрић; ~ мраз слаб мраз; замарз у лов х. 1. оп. лови; 2. ловина; лїхим капуту озебао jе у танком плен капуту; ~ доказ слаб доказ; ~ ловар х. ловац плаценко танак материјал (за шивење ловарски -а -е ловачки; ~ пес и сл.); ~ знанє крхко, слабо, штуро ловачки пас; ~ пушка ловачка пушка знање; ~ крочай лак (лаган) и ловґац -ам нєзак. 1. ландарати; несигуран корак; ценки, ~ конар млатарати, млатити се; климати се; танка, крхка грана шабля му ловґала на боку сабља му лїцати -а -е дебелих образа, jе ландарала на боку; глава єй буцмаст у лицу ловґала з бока на бок глава jоj се лїцемер х. лицемер климала час на jедну час на другу лїцемерни -а -е лицемеран страну; 2. млитавити лїцемерносц ж. и ловґаци -а -е ландрав; климав; лїцемерство с. лицемерје, млитав лицемерство ловґнуц -нєм зак. (нагло лїцо с. образ; вон ма червени спаднуц у бивним вишацим лїца он има румене образе; ущипнул положeню) клонути; пасти; го за ~ уштинуо га за образ; ¤ ~ и задримал, а глава му ловґла спак лице и наличје; овлачиц ~ задремао jе, а глава му jе клонула окаљати образ ловґов х.: конь на ловґове лїцов(и) -а -е образни (треци конь у плугу) логов, логош, лїчилїще с. лечилиште трећак; ¤ спущиц ше з ловґова (з лїчинка ж. зоол. ларва лонґова, зоз штранґа) (вицагнуц ше лїчиц -им нєзак. лечити; ¤ єдно од обовязкох) изуларити се, извући се лїчиш друге калїчиш истим леком (од посла, обавеза) jедна болест се може излечити, а ловґозовац -уєм нєзак. оп. друга проузроковати ловдозовац лїчиц ше -им ше нєзак. лечити ловґош х. 1. воєн. ист. одбег, бегунац, дезертер, логош; 2. забушант жличица; ¤ дзелїц на ложички (лєм ловґошовац -шуєм нєзак. покус давац) делити на кашичице (на воєн. ист. скривати се као дезертер мрве) ловдовац -дуєм нєзак. оп. ложка ж. кашика, горв. жлица; ловдозовац  єсц з двома ложками (добре, ловдозовац -уєм нєзак. лагодно жиц) jести великом кашиком; скитати, лутати; лолити се, бећарити задавел би го у ложки води попио се, бећаровати (удавио) би га у капи (кашици) воде, ловдозош х. и ловдош х. утопио би га у чаши воде; спадла му скитница, луталица; лола, бeћар (єй, им и под.) ~ до меду пала му (јој, ловенє с. лов; одстрел им и сл.) кашика (секира) у мед; лови х. мн. лов; исц (ходзиц) читац дакому ложки броjати коме на ~ ићи у лов залогаjе ловиско с. оп. ловище ложкар х. (баґер) кашикар ловиц -им нєзак. осн. и прен. ложнїк х. (фийовка за ложки и ловити;  ~ у мутним ловиц у мутном др.) кашичара, горв. жличњак ловище с. ловиште лоз х. лоз, срећка ловни -а -е ловни; ~ туризем лоза ж. бот. лоза (Vitis ловни туризам vinifera); винова ~ винова лоза ловокрадза ж. зверокрађа лозинка ж. лозинка ловокрадош х. ловокрадица, лозов -а -о лозин; ◊ лозово дивокрадица, зверокрадица сармочки оп. под сармочки ловопривреда ж. лозовача ж. лозовача ловопривреда лозочка ж. дем. лозица ловор х. бот. ловор (Laurus лоїц -им нєзак. 1. (масциц з nobilus) лойом) лоjити; 2. прен. лагати ловорики ж. мн. прен. лой х. лој; кожи ~ козји лој ловорике;  одпочивац на ловорикох лойни -а -е и лойов(и) -а -о/-е одмарати се (почивати) на лојни, лојан; лойово (лойни) ловорикама; позберац ~ побрати шлїжнїки анат. лојне жлезде; ловорике лойова швичка лоjана свећа, ловоров(и) -а -о/-е ловоров;  ~ лојаница венєц ловоров венац локай х. заст. лакеј ловостой х. ловостој локал х. з розл. знач. локал ловочувар х. ловочувар локализация ж. локализација ловство с. ловство локализ(е)м -зму/-зма х. лоґарит(е)м -тму/-тма х. мат. локализам логаритам локализовац -зуєм зак. и лоґаритемски и нєзак. локализовати, локализирати лоґаритмични -а -е логаритамски; ~ локалитет х. локалитет таблїчки мат. логаритамске таблице локални -а -е локални; ~ лоґаритмовац -уєм зак. и анестезия мед. локална анестезија; нєзак. логаритмовати, логаритмирати локални новини локалне новине лоґика ж. логика локалпатриот -та и лоґистика ж. филоз., воєн. локалпатриота -ти х. локалпатриот(а) логистика локатив х. ґрам. локатив лоґицки -а -е логички; ~ локативни -а -е и локативов катеґориї логичке категорије -а -о локативан, локативски лоґичар х. логичар локация ж. локација лоґични -а -е логичан локварда ж. 1. неваљалац; лодя ж. архит. лођа покварењак; 2. (о мачки) алав, ложичка ж. дем. кашичица, прождрљив  локец -кца х. 1. анат. лакат; 2. (нагло єсц) мазати (на лавки, фотелї и др. за операнє лопоциц -им нєзак. 1. оп. рукох) доручjе лопотац (1); 2. снажно ударати (о локна ж. локна, коврџа, увојак срцу); шерцо му лопоци срце му локомобил х. локомобил снажно удара локомотива ж. локомотива; лопуше с. збир. бот. лопух, парна ~ парна локомотива лопушац, репух (Petasites hybridus) локомотивов -а -о и лопчиц -им нєзак. експр. локомотивски -а -е локомотивски красти, ћорисати локум х. цукр. локум(а) лорд х. лорд локцов(и) -а -о/-е лакатни лордовски -а -е лордовски ломбар х. коц. 1. оп. ломпов; 2. лорнєт х. и лорнєта ж. крупниjа животиња (окуляри з ручку) лорњет(а) ломпов х. гандр. зинзов, лорньон х. (лорнєт за єдно дзиндзов; мулац око) лорњон лонґов х. (одводни воденїцов лос х. зоол. лос (Alces alces) канал) гат лосион х. лосион лоньски -а -е лањски, лосос х. зоол. лосос (Salmo прошлогодишњи salar) лопата ж. 1. лопата; древена ~ лососов -а -о лососов; ~ месо дрвена лопата; 2. (за садзанє хлєба до лососовина пеца) лопата, лопар лото с. (лутрия) лото лопатар х. лопатар; ◊ єлень ~ лотос х. бот. лотос (Nymphaea зоол. јелен лопатар (Dama dama) lotus) лопатарка ж. оп. деверика лотька ж. гандр. пијаница, лопатасти -а -е лопатаст локаџија, шљокаџија, испичутура лопатка ж. 1. а) анат. лотькац -ам нєзак. гандр. лопатица; б) дем. лопатица; 2. буд. локати, шљокати мистрија; 3. а) (за жирячки) ватраљ; лоцирац -ам и лоцировац б) (за углє) маша -руєм зак. и нєзак. лоцирати лопатков(и) -а -о/-е анат. лошо(в)шка ж. оп. коньска лопатични; ~ ставец лопатични зглоб шовшка лопатовац -туєм. нєзак. лоялни -а -е лојалан (преруцовац з лопату) лопатати лоялносц ж. лојалност лопов х. 1. (горня и задня часц луб х. з розл. знач. луб глави) теме; глава; оштригани на лубик х. (рамик за вишиванє и нулу хлапци бегаю з голима под.) тарица, ђерђеф, ђерђев лоповами ошишани на нулу дечаци луг¹ х. луг, шумица, гај трче са голим главама; 2. анат. луг² х. 1. хем. база, лужина; 2. лобања (cranium) оп. луговка; 3. (ушедок при вареню лоповик х. 1. бот. врг, тиква мидла) цеђ (Lagenaria vulgaris); 2. (за ношенє лугов -а -о (од луг¹) лушки; ◊ ~ води) тиквица, тиква, водењача 3. дуб лужњак (Quercus robur) (горня часц калапа) тулац лугов(и) -а -о/-e (од луг²) лоповов -а -о лобањски лужаст, лужан; ~ вода лужна вода лопот х. лупа, лупање, луговка ж. (вода прелята през лупњава; млатарање; тресак; ломљава, ґар) луг, лужина, парило, цеђ ломљавина, грохот; бубњава; бат, лудзиґрош х. мамипара тутањ; штропот лудзиц -им нєзак. вабити, лопотац -ам нєзак. 1. (моцно примамљивати, мамити; заводити лупац) лупати, ударати; думбарати, некога лупарати; млатарати; трескати; 2. лудзиц ше -им ше нєзак. бити у заблуди лупњава луес х. мед. луес, сифилис лупанє² с. 1. крунидба, луетичар х. мед. луетичар круњење; ~ кукурици круњење луз(ґ)ац -ам нєзак. оп. люзґац кукуруза; 2. заст. гулидба, лузнуц -нєм зак. оп. люзнуц комишање/комушање лук х. мат., архит. и др. лук; ◊ лупани -а -е круњен; окруњен; волтов ~ ел. волтин лук ~ кукурица кукуруз у зрну, окруњен лука ж. оп. пристанїще кукуруз лукавец -вца х. оп. лукави (2. лупац¹ -ам нєзак. лупати б) лупац² -ам и коц. -пем нєзак. 1. лукави -а -е 1. себичан; лаком, (кукурицу) крунити; 2. заст. (чисциц похлепан, грамзив; 2. а) лукав, од лїсца виламану кукурицу) љуштити, препреден; б) лукави -вого х. лукавац, комушати препредењак лупача ж. оп. лупачка лукавосц ж. 1. себичност; лупачи -а -е: ~ машина оп. лакомост, похлепност, грамзивост; 2. лупач(к)а лукавост, препреденост лупачка ж. круњач лукавство с. лукавство лупиц -им нєзак. љуштити; Лукач х.: правиц ше други ~ гулити правити се Енглез лупиц ше -им ше нєзак. 1. луки ж. мн. (єд. лука) ливада, перутати се, крљуштати се; љуштити ледина се, гулити се; спекол ше на слунку, луков(и) -а -о/-e (од луки) та ше му хрибет лупи изгорео jе на ливадски сунцу, па му се леђа гуле (љуште); 2. луков(и) -а -о/-e (од лук) (опуковац – о фарби и под.) љуштити лучни се, гулити се луксуз х. луксуз лупка ж. дем. 1. љуска; луксузни -а -е луксузан љуспица, љускица; орехова ~ орахова луксузовац ше -зуєм ше зак. и љуска; лупки слунечнїку љуске нєзак. луксузирати се сунцокрета; 2. (на зарну) опна, лумбаґо х. мед. лумбаго опница; 5. (на риби) крљушт лумбални -а -е лумбалан лупкасти -а -е љускав, љускаст луминисценция ж. физ. лупкац -ам нєзак. лупати; луминисценција тандркати; трапарати, тупкати; лумп х. (вандровнїк) лумп топотати лумповац -пуєм нєзак. беш. лупнуц -нєм зак. 1. лупити; ~ з серб. лумповати, теревенчити, песцу по столє лупити песницом по банчити; бекријати (оп. мулатовац) столу; вишол и лупнул з дзверми луна ж. поет. луна изашао jе и лупио вратима; 2. луна-парк х. луна-парк залупити (се); дзвери лупли врата су лунарни -а -е лунарни се залупила; 3. лупити, ударити, лунатик х. (мешачкар) лунатик млатнути лунь х. зоол. 1. луња (Milvus); лупнуц ше -нєм ше нєзак. 2. еја (Circus) лупити се, ударити се, чукнути се лупа¹ ж. 1. а) љуска; орехова ~ лустер х. лустер љуска ораха; лупи з кромпльох лустрация ж. (чисценє) љуске од кромпира; б) лупи мн. лустрација огулине, ољуштине, гуљотине; 2. (на лутеран х. церкв. лутеран древе) кора; ~ древа кора дрвета лутерански -а -е лутерански лупа² физ. лупа; ¤ положиц лутня ж. муз. лутња под лупу ставити под лупу лутрийни -а -е лутријски лупанє¹ с. (од лупац¹) лупање, лутрия ж. лутрија; достац (виграц) на лутриї добити на лутриjи дем. волети (се); љубити (се), милкити луфт х. заст. ваздух, зрак (оп. (се) воздух) любки -а -е беш. серб. љубак, луфтирац (ше) -ам (ше) нєзак. мио, умиљат (оп. мили (2), шумни проветравати (се), луфтирати (се) (2)) луцерка ж. беш. серб. оп. любов ж. љубав; ¤ ~ як струче луцерна цеску (як два песци) ирон. мала, луцерна ж. бот. луцерка слаба любов (Medicago sativa) любованє с. љубав, ашиковање луцернов -а -о луцеркин любовац -буєм нєзак. волети; луцидни -а -е луцидан љубити; миловати луцидносц ж. луцидност любовац ше -буєм ше нєзак. 1. Луцифер х. рел. Луцифер поет. волети се, ашиковати; љубити луч х. поет. зрак; светлост се; миловати се; 2. кнїжк. (у лученїна ж. лучевина, секрет даким/дачим) уживати у коме/чему лучиц -им нєзак. физиол. любовни -а -е љубавни лучити, излучивати любовнїк х. љубавник лучка ж. дем. ливадак, любовнїца ж. љубавница лединак любовнїцки -а -е љубавнички любац -ам нєзак. дзец. љубити любомора ж. љубомора любезни -а -е беш. серб. любоморни -а -е љубоморан љубазан (оп. приязни) любопитлївец -вца х. любезносц ж. беш. серб. радозналац, љубопитљивац, љубазност (оп. приязносц) знатижељник любени -а -е 1. вољен; 2. а) любопитлїви -а -е радознао, любени -ного х. драги, драган, љубопитљив, знатижељан вољени; б) любена -ней ж. драга, любопитлївосц ж. драгана, вољена радозналост, љубопитљивост, люби -а -е мио, драг; мой ~ знатижеља тато моj драги тата; ~ мой брацику любопитни -а -е оп. драги моj брате любопитлїви любимец -мца х. 1. љубимац; любосц ж. оп. любов миљеник; мезимац; 2. (наймилша людзе мн. људи;  буц ґу животиня) любимец людзом бити уљудан, добар; буц до любимица ж. љубимица; людзох бити ваљан, поштен човек; ~ миљеница; мезимица божи! људи моjи!; нє ~ су нe говорe, любитель х. љубитељ посвађани су любителька ж. љубитељка, людоєд х. људождер љубитељица людоєдство с. људождерство любиц -им нєзак. волети людски¹ -а -е људски; ~ любиц ше -им ше нєзак. 1. дружтво људско друштво взаєм. повр. волети се; 2. и безос. людски² присл. људски, свидети се, свиђати се, допасти се; човечно бити по вољи; годити, бити драго; людство с. људство тоти слова ше му нє любели ове люзґац -ам нєзак. брецати се, речи му се нису допале; барз ше им избрецивати се; кресати любело же их так крашнє дочекали люзґаци -а -е коjи се бреца било им jе веома драго што су их тако (избрецуjе) лепо дочекали люзнуц -нєм зак. брецнути се; любичица ж. бот. љубичица скресати; одбрусити; люзнул му до (Viola odorata) оч скресао му је у брк любкац (ше) -ам (ше) нєзак. люльок -льку х. бот. 1. љуљ (Lolium, L. temulentum); 2. буника танак лед; пребиц (розбиц) ~ пробити (Hyoscyamus niger); як кед би ше (разбити) лед; таки яґда (як кед би) напил люльку као да се најео бунике го ~ побил (убити пре даяку чкоду) (лудих гљива), као да му jе врана jако утучен, оjађен мозак попила лядзик х. танак лед; скрама люцки -а -е 1. туђ; нє рушай лядзиц (ше) -им (ше) нєзак. люцке! не дирај туђе!; ~ людзe туђи ледити (се), залеђивати (се) људи; 2. у люцкого у туђоj кући; ляднїк х. ледник, глечер крашнє ше справуй у люцкого лепо ляднїков(и) -а -о/-е леднички, се понашаj у туђоj кући глечерски, глациjалан люштавец -вца х. 1. прљавац, лядови -а -о/-е 1. леден; ~ прљавко, замазанац, замазанко; 2. санта ледена санта; ~ витор ледени аљкавац ветар; 2. градоносан, градобитан; ~ люштави -а -е 1. мокар; хмара градоносан облак;  ~ квеце блатњав, каљав; мокар и блатњав; бот. лепа пепа, резанчићи, пркос пришол зоз загради шицок ~ од (Portulaca grandiflora) роси дошао jе из баште сав мокар од лядовица ж. 1. поледица; 2. росе; нє уходз таки ~ до хижи немоj ледена кора на снегу да улазиш тако блатњав у собу; 2. лядовня ж. 1. ледара; прљав; умазан; з гумна вошла до хладњача; 2. прeн. (жимна хижи шицка ~ из гумна jе ушла у простория) штенара собу сва прљава; 3. аљкав; барз є лядоламач х. оп. криголам люштава jако jе аљкава; 4. лєм ж. ляпкац -ам нєзак. 1. а) падати, која има менструацију; була ~ имала фљаскати (о густоj маси, о великим je менструацију пахуљицама снега); б) бацати, люштавка ж. 1. прљавица; 2. набацивати, наносити (густу масу, аљкавица блато и сл. на предмет обраде); 2. люштавосц ж. аљкавост прeн. изваљивати, одваљивати люштац -ам нєзак. 1. мочити, ляпнуц -нєм зак. 1. а) смочити; каљати, укаљати; нє (спаднуц) љоснути, треснути; люштай шмати немоj да (у)каљаш пошлїсла ше и ляпла на жем одећу; 2. прљати, упрљати; мрљати, оклизнула се и љоснула на земљу; б) умрљати; мазати, умазати бацити, набацити, нанeти (густу масу, люштац ше -ам ше нєзак. 1. блато и сл.); в) (шеднуц) увалити се; смочити се; каљати се, укаљати се; нє 2. прeн. а) извалити, одвалити, сцем ше люштац по тей роси и лупити; б) скресати блаце нећу да се смочим и укаљам по лярма ж. галама, вика; граја, овоj роси и блату; 2. прљати се, бука; дрека упрљати се; мрљати се, умрљати се; лярмац -ам нєзак. 1. галамити, мазати се, умазати се викати; 2. (на дакого) свађати се с люштош х. оп. люштавец киме, викати на кога люштошка ж. оп. люштавка лярмаци -а -е 1. коjи често лягло и лягнїско с. легло; виче; бучан; крикљив, грлат; 2. (о гадово ~ змијско легло бешеди, гласу) галамни, кричав лягнуц -нєм нєзак. (о живини лярмач х. лармаџија, букаџија, и птицох) лећи викач, галамџија, хукач лягнуц ше -нєм ше нєзак. лећи лярмовац -уєм нєзак. оп. се, излегати се лярмац ляд х. 1. лед; 2. град, туча; ляти -а -е ливен; ~ желєзо падал вeльки ~ падао је велики град; ливено гвожђе  навесц (нацагнуц) дакого на ляц лєєм нєзак. 1. з розл. знач. ценки ~ навести (навући) кога на лити; диждж лєє киша лиjе; ~ слизи лити сузе; ~ желєзо лити гвожђе; 2. више одела), горв. вjешалица; ¤ лити, сипати; ~ воду до погара правиц дакого маґарцом, правиц сипати воду у чашу; ¤ лєє як з цивох (робиц) з дакого маґарца правити (як з кабла) лије као из кабла кога магарцем; стари як стари ~ стар ляце с. ливење као Библиjа; стої як ~ медзи овцами ляцина ж. 1. (ляти метал) (стої и нїч нє роби) стоjи скрштених литина; 2. туч (прекрижених) руку; упарти як ~ льовнїк х. поль. (клїнок на тврдоглав као мазга осовини коча) чивија маґарица ж. магарица льовч ж. поль. левча маґарцац -ам нєзак. називати льовчужма ж. поль. (часц кога магарцем, магарчити коча, гужва) гужва маґарче -еца с. 1. дем. магаре; льоґдац -ам нєзак. експр. 1. 2. заст. (мала тварда ґумова (нагло пиц) нагло пити, гумати; 2. лабдочка) лоптица-скочица (алкогол) локати, цугати, шљокати маґарчи -а -е магарећи;  ~ льойда ж. оп. льомпа цернє бот. гладиш, зечjи трн (Ononis льомпа ж. видр. (лєнїва и arvensis L.); ~ кашель мед. магарећи люштава жена) дропља, хаjдара; кашаљ аљкавица маґарчик х. дем. магарчић льомпави -а -e нeурeдан, маґарчиско х. ауґм. магарчина аљкав маґистер -тра х. 1. магистар; ~ льомпар х. аљкавац наукох магистар наука; ~ фармациї льондац -ам нєзак. оп. льоґдац магистар фармације; 2. заст. учитељ (2) маґистерий и маґистериюм х. магистериј(ум) маґистерски -а -е магистарски; M ~ студиї магистарске студије маґистрал х. лит. магистрал маґистрала ж. магистрала маверски -а -е (од Маври) маґистрални -а -е маварски магистрални; ~ драга трансп. Маври х. мн. (єд. Мавер -вра) магистрални пут Маври маґистрат х. магистрат магаґони х. бот. махагон(и) маґистратура ж. магистратура (Swietenia mahagoni) маґични -а -е магичан магаґонойов(и) -а -о/-е маґия ж. магија, мађија махагонојев, махагонијски маґма ж. ґеол. магма магараджа х. махараџа маґнат х. магнат маґ х. (мудерец) маг маґнезий и маґнезиюм х. хем. маґа ж. 1. коштица; кайсова ~ магнезиј(ум) коштица кајсије; 2. сeмeнка бундeвe, маґнезит х. хем. магнезит диње и сл. маґнет х. магнет маґазин х. 1. магазин; 2. маґнетиз(е)м -зму/-зма х физ. (складзиско) магацин, магазин магнетизам маґазинер х. магацинер, маґнетизовац -зуєм зак. и магазинер, магазионер нєзак. магнетисати, магнетизовати, маґазинованє с. магнетизирати (у)складиштење маґнетични -а -е магнетичан, маґазиновац -нуєм зак. и магнетички нєзак. магазинирати, (у)складиштити, маґнетни -а -е и маґнетов(и) ускладиштавати -а -о/-е магнетни; ~ игла магнетна маґарец -рца х. 1. зоол. игла; ~ польо магнетно поље магарац; 2. чивилук (на сталку, за  маґнетофон х. магнетофон добростојећи маґнолия ж. бот. магнолија маєток -тку х. 1. а) имање; б) (Magnolia) добро; польопривредни ~ маґнура ж. бот. магнура, пољопривредно добро; 2. имовина, маклура (Maclura pofimera (Rafin.) иметак; державни ~ државна Schneid.) имовина; приватни ~ приватна маґочка ж. 1. коштица; ~ зоз имовина шлївки коштица шљиве; 2. (у даєдних мажа ж. 1. вага (за веће плодох) семе; маґочки у паприґи терете); 2. заст. (стара мера за семе у паприци; 3. семенка бундеве; чежину, коло 50 кг) цента, мажа; кусац маґочки грицкати семенке дзвон мал 10 мажи звоно jе било мадам ж. нєпрем. (панї) мадам тешко 10 цента мадар х.: ¤ приповедац о мажар х. заст. (файта малого крик-мадара причати бапске приче, дзeла) мужар, прангија причати тандара мандара мажарина ж. вагарина мадера ж. мадера мазґа ж. мазга маджун х. пекмез мазґов х. гандр. мазгов маджунїки х. мн. (єд. мазґранїна ж. мазарија, маджунїк) кул. лепиње са пекмезом брљотина мадїоничар х. мађионичар мазґрац -ам нєзак. експр. мадїстер -стра х. заст. оп. мрљати, прљати, мазати; ~ з фарбами маґистер (2) по платну мрљати бојама по платну мадра ж. мед. заст. (болї у мазґрац ше -ам ше нєзак. жалудку и черевох) мадрон експр. мрљати се, прљати се, мазати мадрац х. мадрац, душек се; ~ з блатом мазати се блатом мадриґал х. лит., муз. мазохист -та и мазохиста -ти мадригал х. мазохист(а) мадровка ж. заст. "мадровка" мазурка ж. мазурка (ракиjа коjом се "лечи" болест мазут х. мазут мадрон) маїца ж. мајица Мадяр х. Мађар маїчка ж. мајица (дечја) мадяризовац -зуєм зак. и май мая х. мај;  Перши ~ нєзак. мађаризовати, мађаризирати Први мај Мадярка ж. Мађарица майдан х. коц. заст. легло мадярон х. мађарон маймун х. серб. мајмун, мадярски -а -е мађарски опица (оп. налпа);  чловекуподобни Мадяршорци х. мн. (єд. маймуни човеколики мајмуни Мадяршорец) коц. "Мађаршорци" (Antrophoidea; Pongidae) (они што стануjу на улици Мађарски маймуница ж. мајмуница шор у Куцури) маймунов -а -о и маймунски мадьоран х. заст. оп. майоран -а -е мајмунски маестрал х. маестрал маймунче с. мајмунче маестрални -а -е маестралан маймунчок -чка х. дем. маестро х. маестро мајмунчић маєстат и маєстатичносц ж. майов(и) -а -о/-е 1. мајски; 2. величанственост майова -вей ж. церкв. маjска служба маєстатични -а -е божjа (вечерња служба коjа се служи величанствен, велелепан, током маjа у част Богородице);  мајестетичан майово квеце оп. ясмин; майов маєткови -а -о/-е имовни; хробак зоол. гундељ (Melolontha имовински; ~ стан имовно стање vulgaris) маєтни -а -е имућан, майонез х. мајонез  майор х. мајор маков(и) -а -о/-е маков; ~ майоран х. бот. мајоран главка маковица; ◊ ~ пит(к)а кул. (Majorana (Origanum) hortensis) пита са маком; ¤ буц менши од майордом х. (управитель макового заренка бити мањи од обисца) мајордом маковог зрна; почервенїц як маков майоризация ж. мајоризација квет поцрвенети до ушиjу майоризовац -зуєм зак. и маковина ж. (пощикани нєзак. мајоризовати, маjоризирати главки и сухи стебла маку) маковина, майоритет х. (векшина) маковица; ¤ як кед би ше маковини мајоритет наєд као без главе (иде, ради), као да майски -а -е мајски;  ~ је појео бунике дрeвко фолкл. мајалес, мајалос Маковчанє х. мн. (єд. (свечана забава младих у маjу код Маковчань) "Маковчани" сремских Русина) (становници улице Маковски шор у майстор -тра (нє -тора) х. 1. Руском Крстуру) мајстор; 2. занатлија маковянка ж. коц. оп. майсторица ж. мајсторица маковина майсторка ж. мајсторка, макранєц -нца и макранцош мајсторица х. каприциозан, тврдоглав човeк майсторня ж. маjсторска макро -оа х. (зводнїк) макро радионица макрокосмос х. макрокосмос майсторски -а -е мајсторски макроплан х. макроплан майсторство с. мајсторство, максима ж. (правило, мајсторија принцип) максима майстровац -руєм нєзак. максимал х. заст. (допущени мајсторисати максимум жеми) максимум; вон ма мак х. 1. бот. мак (Papaver ~ он има максимум somniferum); зрезовац ~ (оберац максимала ж. (горня гранїца) узрети главки маку) ломити мак; максимала щикац ~ сећи (резати) мак; 2. (фарба максимални -а -е максималан у картох) мак, жир; ¤ буц у маку бити максимовац -муєм зак. и у сосу, бити у небраном грожђу; нєзак. максимирати тарґовиц з Руснаком як з дробним максимум х. максимум маком са Русином не вреди трговати, макух х. сачма; сойов ~ сојина jер он само ситну робу продаjе и сачма купуjе малария ж. мед. маларија макадам х. макадам маларичар х. маларичар макаки х. зоол. макаки маларични -а -е маларичан (Macacus) малахит х. мин. малахит макарони ж. мн. (єд. малверзация ж. малверзација макарона) макарони мале -лого с. 1. младунче, Македонєц -нца х. Македонац младунац; 2. беба; будзе мац ~ македонски -а -е македонски имаће бебу, у другом стању је макета ж. макета маленьки -а -е поет. оп. маклура х. бот. оп. маґнура малючки маковани -а -е са доста мака малер х. малер (о jелу); ¤ маком ~ а мак ше нє видзи малерозни -а -е малерозан колач jе са маком, али мака има мало у малєй -єя х. 1. гандр. ленчуга, њему горв. лиjенчина; мртвопувало; Маковея ґен. (од Маковeй х.) генгало; ти, малєю єден ти, цeркв. (1/14. авґуста) св. муч. ленчуго jедна; ¤ цадзи ше Макавеjи (розцагує ше) як ~ (як цмар)  (барз помали роби) вуче се к'о малокревносц ж. ладовина, спор као пуж, брз као малокрвност рак, прионуо као чичак за jаjе малолитражни -а -e и малєнкосц ж. оп. малючкосц малолотрови -а -о/-е малженски -а -е брачни, малолитражни супружански;  ~ пара брачни пар; малолїтни -а -е 1. малолетан; ~ стан 1. брак; 2. брачно стање 2. а) малолїтни -ного х. малженство с. брак; малолетник; б) малолїтна -ней ж. гражданске (цивилне) ~ грађански малолетница (цивилни) брак; ~ пре хасен брак малолїтнїк х. оп. малолїтни из рачуна; мишане ~ мешовити (2) брак; ступиц до малженства малолїтнїцки -а -е склопити брак, ступити у брак малолетнички мали -а -е мали; ти ище ~ ти малолїтносц ж. малолетност си још мали;  ~ служба церкв. малолюдни -а -е (слабо дечjе богослужење; ¤ ~ як дуґов населєни) малољудан мален и набиjен маломаєтнїк х. малопоседник малиґни -а -е малигни, маломаєтнїцки -а -е злоћудан; ~ тумор малигни трумор малопоседнички малина ж. 1. бот. малина малоруски -а -е заст. (Rubus idaeus); 2. малини мн. (українски) малоруски малињак; жбун малине малоумни -а -е малоуман малинов(и) -а -о/-е малинаст, малочислени -а -е малобројан малинов; ~ сок малинов сок малочисленосц ж. малициозни -а -е (пакосни) малобројност малициозан малтер х. малтер, жбука; малки дем. и гипок. мајушан, мишац ~ мешати малтер малецак, малецан малтеровац -руєм нєзак. малко присл. звич. за малтерисати, жбукати количество дем. мало, малко малтретирац -ам и мало присл. 1. за количество и малтретовац -туєм зак. и нєзак. час мало; ~ заробел мало jе зарадио; малтретирати 2. замало, безмало, умало; ~ нє малюнди -а -е експр. мајушан, спаднул замало није пао  куповац сићушан на ~ куповати на мало; предавальня малюнок -нку/-нка х. слика; на мало малопродавница, предавач цртеж на мало малопродавац, предаванє на малючки -а -е малецан, мало малопродаjа мајушан; ситан, сић(уш)ан малоазийски -а -е малоазијски малючкосц ж. (нєзначна маловирни -а -е маловеран особа) маленкост; ¤ од малей маловредни -а -е маловредан малючкосци одмалена малограждан х. малограђанин маляр х. 1. молер; 2. сликар малограждански -а -е малярство с. сликарство малограђански мальва ж. бот. слез (Malva малогражданство с. L.) малограђанство, малограђанштина мальва-ружа ж. бот. питоми малодушни -а -е малодушан (бели) слез, трандовиље (Althaea rosea малокалиберка ж. L.) малокалибарка мальвов(и) -а -о/-е слезов; ~ малокалиберски -а -е чай слезов чај малокалибарски мальовани -а -e 1. молован, малокревни -а -е малокрвни горв. осликан; 2. шарен, са шарама; ~ посцель кревет са шарама; як ~ раван као длан (као огледало) мальовани ормани ормари са манґулїца ж. (файта швинї) шарама манголица, мангулица мальовац -люєм нєзак. 1. мандарин х. ист. мандарин сликати; цртати; 2. моловати, мандаринка ж. бот. малати; 3. ~ церкву писати мандарин(к)а (Citrus nobilis) (сликати) иконе, радити иконопис мандат х. правн. и др. мандат; мальовац шe -люєм шe нєзак. посланїцки ~ посланички мандат заст. шминкати сe, фарбати се мандатар х. мандатар мама ж. дзeц. мама мандатор х. мандатор мамка ж. дем. и гипок. манди -а -е малецак, малецан мамица, мајчица мандолина ж. муз. мандолина мамков -а -о мамин; ~ синочок мандрил х. зоол. мандрил (дзивочка) мамина маза (Mandrillus sphinx) мамлави -а -e 1. ошамућен; мандуля ж. 1. анат. крајник; слаб; 2. лењ, безвољан 2. бот. (древо и плод) бадем мамлавосц ж. 1. мандулясти -а -е бадемаст ошамућеност; слабост; 2. лењост, мандульов(и) -а -о/-е 1. безвољност бадемов; са бадемом; од бадема; 2. мамов -а -о оп. мамков оп. мандулясти;  ~ торта кул. мамок -мка/-мку х. мамац, торта са бадемом; мандульово ваб(ац) кульки кул. куглице од бадема Мамон х. (демон богатства) мандунди -а -е експр. малецак, Мамон мајушан мамона ж. оп. мамуна мандушки -а -е малецак, мамочка ж. дем. и гип. оп. маjушан мамка маневер -вра х. воєн, спорт. и мамуна ж. 1. страст; зараза; др. маневар жудња за нечим; опсесиjа нечим; маневерка ж. жель. маневарка слунечнїк права ~ семенке маневерски -а -е и сунцокрета су права зараза; 2. маневров(и) -а -о/-е маневарски; ~ пейор. мамон, лакомост, простор маневарски простор користољубље; жудња за маневровац -руєм зак. и нєзак. богатством; новац, богатство маневрисати мамут х. зоол. мамут (Elephas манекен х. манекен primigenius) манекенка ж. манекенка мамутов -а -о мамутски; ~ манєж х. конїц. мањеж древо мамутовац, секвоја (Sequoia манєрка ж. (вояцка метална gigantea) судзина) мањерка мана¹ ж. библий. (єдзенє у манжетна ж. манжетна форми билого зарна) мана; божа ~ маникир х. маникир мана божија; (пада) як ~ з нєба маникирац -ам и (пада) као мана с неба маникировац -руєм зак. и нєзак. мана² ж. мана; ◊ шерцова ~ маникирати мед. срчана мана маниока ж. бот. маниока манастир х. манастир, (Manihot utillisima) самостан манипулант х. з розл. знач. манастирски -а -е манстирски, манипулант самостански манипулативни -а -е манґан х. хем. манган манипулативан манґeль х. 1. раван, гладак лед; манипулатор х. манипулатор 2. заст. справа за пеглање; ¤ ровни манипулация ж. осн. и прен. манипулација маратонєц -нца х. маратонац манипуловац -луєм зак. и маратонски -а -е маратонски; нєзак. манипулисати ~ обегованє маратонска трка манир х. и манира ж. марґарин х. маргарин манир(а) марґина ж. маргина манифест х. манифест марґиналиї ж. мн. (призначки манифестацийни -а -е на марґинох) маргиналије манифестациони марґинални -а -е маргиналан; манифестация ж. ~ питанє маргинално питање манифестација; културна ~ марґитка ж. бот. маргарета културна манифестација (Bellis perennis) манифестовац (ше) -туєм (ше) марґотни -а -е тескобан; зак. и нєзак. манифестовати (се), мучан, тегобан горв. манифестирати (се) марґотно присл. тeскобно; мания ж. мед. манија; ~ мучно, тeгобно велькосци манија величине марела ж. аґр. марела манияк х. манијак марец -рца х. март, ожујак манияцки -а -е манијачки маржа ж. тарґ. маржа манїц -їм зак. и нєзак. беш. марзнуц -ржнєм нєзак. 1. серб. оставити, ма(х)нути; мань го мрзнути, смрзавати се, ледити се, ма(х)ни га (оп. (з)охабиц) залеђивати се; вонка уж маржнє манїц ше -їм ше зак. и нєзак. напољу се већ леди; 2. зeпсти; нє беш. серб. оставити се, ма(х)нути маржнї на тей жими немој да се (оп. (з)охабиц ше) зебеш на тој хладноћи манометер -тра физ. марзнуце с. смрзавање, манометар замрзавање; точка марзнуца тачка мансарда ж. мансарда; смрзавања поткровље мари мн. 1. мртвачка носила; мантил х. мантил мртвачки одар; 2. носила мантла ж. заст. оп. мантил Марийов -а -о: Марийово мануал х. муз. и др. мануал слизи ж. мн. бот. воштани цвет мануалєц -лца х. (физични (Hoya carnosa) роботнїк) мануелац, мануалац марина ж. (пристанїще за мануални -а -е мануелни; ~ яхти и под.) марина робота мануелни рад маринада ж. кул. маринада манускрипт х. (рукопис) маринєц -нца х. воєн. маринац манускрипт маринист -та и мариниста -ти мануфактура ж. мануфактура лит. и маль. маринист(а) мануфактурни -а -е мариновац -нуєм зак. и нєзак. мануфактурни; ~ продукция маринирати мануфактурна производња марионета ж. осн. и прен. мапа ж. мапа, географска марионета карта марионетски -а -е марабу -уа х. зоол. марабу марионетски; ~ влада марионетска (Leptoptilus crumrniferus) влада марадик х. поль. крстина, крст; марихуана ж. бот. марихуана (од дзевец снопи) деветица; марица ж. беш. (гарештански складац жито до марадикох авто) марица денути пшеницу у крстине марияш х. заст. (дробни марадловац -луєм нєзак. угорски пенєж) марјаш; ¤ нє мац носити сe, борити сe са тeшкоћама анї марияша немати ни пребиjене маратон х. спорт. маратон паре  марка ж. з розл. знач. марка; -їм прех. оп. марновац поштанска (поштова) ~ марно присл. 1. узалуд(но); ~ поштанска марка; таксена страцел живот узалуд(но) је (таксова) ~ таксена марка изгубио живот; 2. пажљиво, маркантни -а -е маркантан; ~ обазриво зявенє маркантна појава марновац -нуєм нєзак. 1. маркация ж. маркација (пенєжи) узалуд(но) трошити, маркер х. маркер ћердати, тратити, траћити; 2. (час) маркетинґ х. тарґ. маркетинг узалуд(но) проводити, тратити, маркиз х. маркиз траћити маркирац -ам и маркировац марносц ж. 1. сићушност; -руєм зак. и нєзак. маркирати безначајност; ништавност; 2. маркотни -а -е оп. марґотни узалудност; ¤ од марней марносци маркотно присл. оп. марґотно од раног детињства марксиз(е)м -зму/-зма х. марнота ж. 1. оп. марносц (1– марксизам 2); 2. сићушно створење марксист -та и марксиста -ти мародер х. (окрадач погинутих х. марксист(а) на боїску) мародер марксистични -а -е марот прикм. нєпрeм. у функц. марксистички пред. заст. болeстан; цалу жиму марма-камень х. мрамор, сом бул ~ цeлe зимe сам био мермер болeстан марма-каменьови -а -о/-е Марс х. астрон., ист. Марс мраморан, мермеран марселєза ж. марсељеза мармалада и мармелада ж. Марсовец -вца х. Марсовац мармелада мархва ж. бот. мрква, мармор х. оп. марма-камень шаргарепа (Daucus carota) марморови -а -о/-е оп. марма- мархвочка ж. дем. мрквица, каменьови шаргарепица марнє присл. оп. марно марципан х. цукр. марципан марни -а -е 1. ситан, сићан; марциялни -а -е (бойовнїцки) мали, безначајан; скло ше розбило марцијалан на марни фалатки стакло се марцов(и) -а -о/-е мартовски, разбило у ситне комадиће; 2. горв. ожујски; ¤ ~ хвиля баба узалудан; ¤ од марней марносци Марта оп. под марносц Марча ж.: вон як (яґод) ~ марнїн(к)а ж. 1. (барз мали – коц. он jе као девоjчица, он jе о дзецку або животинї) jако мален, jако миран малецан, маjушан; їх син таке ~ , а марш¹ х. марш; свадзебни ~ уж шицко сце знац њихов син jе свадбени марш тако мален, а већ све хоће да зна; марш² викр. марш; ~ вонка! як же з таку марнїнку можем марш напоље! одпутовац? како са тако маjушним маршал х. маршал дететом могу да отпутуjем?; мойо маршалски -а -е маршалски качатка ше так весело купали, а марширац -ам нєзак. беш. таке ~ моjи пачићи су се тако серб. оп. маршовац весело купали, а тако су малецни; маршовац -шуєм и 2. ситница, трица, тричарија; маршировац -руєм зак. и нєзак. ништавило, ништарија марширати марнїц нєзак. I -нєєм и -їм маршов(и) -а -о/-е и нєпрех. пропадати (телесно, маршовски -а -е маршев(ск)и, духовно); постаjати ништаван; II маршевни; ~ крочай маршеви корак масовни -а -е масован; ~ маршрута ж. маршрута трошенє масовна потрошња; ~ маршрутни -а -е и напад најезда маршрутови -а -о/-е маршрутни; ~ масовно присл. масовно карта маршрутна карта масовносц ж. масовност маса ж. з розл. знач. маса; ~ масон х. масон людзох маса људи масонски -а -е масонски масажа ж. масажа масонство с. масонство масакр -кра х. масакр мастилка ж. срим. (звязани масакровац -руєм зак. и нєзак. пирка за масценє тепши и под.) масакрирати помазача, паjача маселко с. дем. и гипок. мастурбация ж. мастурбација маслац, бутер масц ж. 1. маст; швиньска ~ масер х. масер свињска маст; 2. мазиво; ¤ пойсц масивни -а -е 1. масиван; ~ (присц) правиц масци франт. мебель масиван намештај; 2. ґеоґр. (пойсц на палєнку на дисновтору) громадан; ~ гори громадне планине отићи на по jедну (на свињокољи); масирац -ам зак. и нєзак. осн. пражиц ше на своєй масци (нє и прен. масирати облєговац ше на цудзу помоц) маска ж. маска; ¤ бал под радити о свом руху и круху, уздати масками бал под маскама; зняц се у се и у своjе кљусе дакому маску з твари скинути масцачка ж. мазалица коме маску с лица масценє с. 1. мазање; 2. маскарада ж. маскарада малтерисање маскенбал х. маскенбал масциц -им нєзак. 1. мазати; ~ маскер х. маскер тепшу з масцу мазати тепсију масковац (ше) -руєм (ше) машћу; ~ боляце мазати болно нєзак. маскирати (се) место; 2. (малтеровац) а) (з маскота ж. празн. маскота блатом) лепити, мазати, чатловати маслина ж. 1. бот. маслина (в.); б) (з малтером) малтерисати, (Olea europaea); 2. маслини мн. жбукати; 3. (брудзиц) мазати, маслиник прљати; мацкарити; мрља(ви)ти маслинарство с. маслинарство масциц ше -им ше нєзак. маслинов(и) -а -о/-е маслинов; мазати се, прљати се, мастити се, ~ олєй маслиново уље умашћивати се, мрљати се масло с. маслац, бутер; ◊ мат х. шах. мат препражене ~ топљено масло; ¤ матадор х. осн. и прен. матадор идзе як по машлє иде као математика ж. математика подмазано; як з масла виляпкани математичар х. математичар оп. под виляпкани математични -а -е маслов(и) -а -о/-е маслен, математички бутерни, маслачни материя ж. 1. материја; масни -а -е 1. з розл. знач. орґанска ~ органска материја; 2. а) мастан; ~ сир мастан сир; ~ фарба градиво, материjа; наставна ~ масна боја; ~ масни материї наставно градиво; б) (за писанє масноћа; ~ виц мастан виц; 2. наукового або уметнїцкого твору) (замасцени) мастан, умазан, прљав; грађа; уж позберал шицку ◊ єсц масне (кед пост) мрсити материю већ jе прикупио сву грађу масносц ж. масноћа; ~ млєка материял х. материјал масноћа млека материялизация ж. масняви -а -е масњикав материјализација масовка ж. театр. масовка материялиз(е)м -зму/-зма х. материјализам; диялектични ~ матријархалан дијалектички материјализам матриярхат х. матријархат материялизовац -зуєм зак. и матроз х. (моряк) матроз, нєзак. материјализовати матрос материялни -а -е 1. матрона ж. (панї) матрона материјалан; материялни средства матрос х. оп. матроз материјална средства; 2. ґрам. матура ж. матура; велька ~ градиван; материялни меновнїки велика матура; мала ~ мала матура градивне именице матурант х. матурант матернїца ж. анат. материца матурантски -а -е матурантски матине -еа х. (предполадньова матуровац -руєм зак. и нєзак. представа) матине матурирати матирац -ам и матовац -туєм матурски -а -е матурски; ~ зак. и нєзак. шах. и прен. матирати испит матурски испит матица ж. оп. матка (2);  матушняк х. пчол. матичњак Матица сербска Матица српска маузер х. маузер Матицов -а -о (хтори ше маузолей х. маузолеј одноши на Матицу сербску) мауна ж. бот. а) мауна, Матичин; ~ виданє Матичино махуна; б) боранија издање мафийски -а -е и мафийов(и) матичар х. матичар -а -о/-е мафијски матични -а -е матични; ~ жем мафия ж. мафија матична земља; ~ кнїжка мафияш х. мафиjаш винчаних матична књига мафла ж. блесавко, блесавац венчаних; ~ церква матична црква махац -ам нєзак. 1. махати; 2. матичнїк х. поль., риб. млатарати; витлати матичњак махач х. махач матка ж. 1. пчол. и др. матица; махер х. беш. махер ~ рики матица реке; 2. техн. махинални -а -е махиналан матица, навртка; закруциц шрубик махинация ж. махинација на матку заврнути шараф на махнуц -нєм зак. махнути; ~ з матицу; 2. (жридлове место) руку махнути руком матица, колевка; Керестур – ~ мац¹ ж. мајка, мати;  Мац войводянских Руснацох Крстур jе божа Мајка божија; стара ~ (баба) матица войвођанских Русина; 3. мајка, бака заст. мајка, мати;  Велька матка мац² мам нєзак. 1. з розл. знач. божа церкв. (швето 15/28. авґуста) имати; кельо маш роки? колико Велика Госпојина, Успеније имаш година?; ~ намиру имати Богородице, горв. Велика Госпа; намеру, намеравати; ~ у оглядзе Мала ~ божа церкв. (швето 08/21. имати у виду; ~ право бити у септембра) Мала Госпојина, горв. праву, имати право; 2. Мала Госпа; Руска ~ Матица садржа(ва)ти, имати; млєко ма у русинска; ¤ нє мила му матка себе калциюму млеко садржи божа не мили му се живети; яка ~ калцијум; 3. у функциї звязки: така Катка ивер не пада далеко од хтори маме нєшка? који је данас?; кладе, гледај мајку види ћерку ютре маме швето сутра jе светац; матрац х. оп. мадрац того року маме тварду жиму ове матрикула ж. з розл. знач. године је јака зима; 4. у функциї матрикула модалного слова а) трeбати; за матрица ж. друк., техн. шицко мам подзeковац добрeй матрица учитeльки за свe трeба да матриярхални -а -е захвалим доброј учитељици; вон би уж мал надисц он би већ мачачка ж. мачјак, мачји требало да наиђе; мал би ши го измет паметац требало би да га се сећаш; маче -еца с. маче; ¤ єсц як ~ б) морати; нєшка як-так мам (єсц мало и помали)  јести као закончиц роботу данас како-тако врабац (врапчић); роздарти як ~ морам да завршим посао; в) имати; кмезав, плачљив; як страцене цо ше му маш модлїц? шта имаш маче потпуно беспомоћан и да га молиш? г) вероватно, мора; изгубљен нєт го ище, мал ше даґдзе мачи -а -е мачји;  ~ мента затримац нема га jош, вероватно бот. добричица (Glechoma се негде задржао; то мала буц вона hederacea) то је вероватно била она; мал ши мачичка ж. дем. маца, уж вистац мора да си се већ мачкица уморио;  ~ на себе добити женско мачичков -а -о мацин;  ~ време, имати менструациjу; ¤ мам трава бот. одољен, валеријана, досц! каква брука!, брука и мацина трава (Valeriana officinalis) срамота! мачка ж. 1. мачка; 2. замка, мац ше мам ше нєзак. и зак. склопка, ступица, гвожђице; 3. живeти, бити добро или лошe; як заст. котва, ленгер;  дзива ~ шe ти там маш? како ти тамо дивља мачка (Felis catus); желєзна живиш? мачка (за лапанє дзивини) гвожђа; мацац (ше) -ам (ше) нєзак. ¤ бавиц ше з даким як ~ з мишу пипати (се) (мишом) играти се с неким као мацерин -а -о, мн. -о оп. мачка с мишем; кед мачки нєт мацеров;  ~ душичка (душка) ж. миши по хижи бегаю кад нема бот. мајчина душица, тамјаника мачке мишеви коло воде; як пес и (Thymus serpyllum) ~ (жию, складаю ше) као пас и мацерински -а -е матерњи, мачка (живе, слажу се) матерински; ~ язик матерњи језик мачканїна ж. (плюта) мацеринство с. материнство лапавица мацеров -а -о мајчин, материн, мачкац ше -ам ше нєзак. 1. мамин квасити се, брчкати се; 2. пити мацерозабойнїк х. (алкохона пића) матероубица мачков -а -о мачкин, мачји мачанка ж. кул. сос, умак, мачох х. очух умокац; била ~ бешамел; мачоха ж. маћеха вишньова ~ сос од вишања; мачохов -а -о 1. (од мачох) капусна ~ сос од расола; копрова очухов; 2. (од мачоха) мећехин ~ сос од мирођиjе; ~ на тепшички мачоховски -а -е маћехински оп. капусна ~ ; парадичова ~ сос машина ж. 1. з розл. знач. (умак) од парадаjза, парадаjз-сос; машина; парна ~ парна машина; петрушкова ~ сос са першуновим шеяча ~ оп. шеячка (2); 2. листом; хринова ~ сос од рена; (трешка) вршалица цескова ~ сос од белог лука; машинарнїца и машинарня цибульова ~ сос од црног лука; ж. машинарница яблукова ~ сос од jабука машинґевер х. воєн. заст. мачатко с. дем. маче, мачић митралєз мачац -ам нєзак. 1. умакати; ~ машинерия ж. машинерија хлєб до мачанки умакати хлеб у машинєц -нца х. машинац сос; 2. квасити; топити; нє мачай машинист -та и машиниста¹ рукав до води немоj да квасиш -ти х. машинист(а) рукав у воду машиниста² х. тлач.  машиниста; ¤ брудни (масни) як ~ слаб; неотпоран; 3. (о жими) благ; jако прљав и мастан ~ жима блага зима машинка ж. 1. млин; ~ мегко присл. 1. меко, мекано; за месо млин за месо; 2. зарезач (за 2. (нє жимно – о жимскей хвилї): оловке); 3. воєн. машинка; ◊ на падал шнїг, алє було ~ падао је машинки кул. кекси на машини за снег, али није било хладно месо (в.) мегколупи -а -е 1. мекокоран; машинобудовня ж. који има меку љуску; ~ орех орах машиноградња меке љуске; 2. прен. мекушац; машиноводитель х. нежан; зимогрожљив; од машиновођа народзeня бул ~ од рођења је био машински -а -е машински; ~ зимогрожљив технїчар машински техничар мегкосц ж. 1. мекоћа; 2. машинство с. машинство неотпорност машировац -руєм нєзак. заст. мегучкаре х. мн. (єд. мегучкар) оп. маршир(ов)ац зоол. мекушци (Mollusca) машлїчка ж. 1. дем. машница; мегучки -а -е мекушан, вивязац на машлїчку завeзати на мекотан, мекан машницу; б) лептир-машна меґават х. ел. мегават машля ж. 1. (кравата) маґаломан х. мегаломан кравата; пан под машлю господин меґаломания ж. мегаломанија с краватом; 2. (завязана у форми меґафон х. мегафон мотиля) машна; завязац на мед х. мед; лїпов ~ липов мед; машлю везати на машну; 3. (на ¤ лєпше з капку меду як з литру женскей ботоши) машна, жица; есенцу боље милом него силом; (с)пущeла шe єй ~ на ботоши лїзац меду (жиц у розкошох) (почала ше парац) кренула jоj jе живети (пливати) у масти и сласти; машна (отишла jоj је жица) на лїпню ше на ньго одн. на ню як чарапи мухи на ~ (дзивки на леґиня одн. машнюх х. (масни, брудни леґинє на дзивку) иду као пчеле на чловек) прљавац, прљавко мед (девоjе на момка одн. момци на машта ж. беш. серб. машта девоjку) (оп. мрия, фантазия) медаля ж. медаља; ~ за маштац -ам нєзак. беш. серб. храбросц медаља за храброст; маштати; сањарити (оп. мрияц, златна ~ златна медаља; ¤ спак фантазир(ов)ац) (други бок) медалї наличје медаље маюци -цого х. правн. ималац; медаляр х. ум. медаљер ~ моторней превозки ималац медальон х. медаљон моторног возила медар х. 1. (тарґовец з медом) маялос х. оп. майске древко медар; 2. медари мн. оп. медово ме викр. оном. за подражованє колачи кожого гласу ме медарня ж. медарница меандер -дра х. (рична медведжатко (мн. -атка) с. круцина) меандар мечић мебель -блю х. и мебель ж. медведже -еца (мн. -ата) с. собни намештај мече мебльовац -луєм зак. и нєзак. медведжи -а -е медвеђи; ~ меблирати скора медвеђа кожа мегкави -а -е мекушав медведжик х. оп. медведзик мегки -а -е 1. з розл. знач. мек, медведжица ж. зоол. мечка, мекан; ~ хлєб мек хлеб; чловек медведица мегкого шерца човек мека срца; 2. медведз х. 1. зоол. медвед (Ursus arctos); 2. зоол. (ривец) међудржавни ровац, мрмољак (Gryllotalpa медзидисциплинарни -а -е vulgaris); 3. (ярґань) долап;  били међудисциплинаран ~ бели медвед (Ursus maritimus); медзидїя ж. театр. међучин кафови (шиви) ~ мрки медвед медзиєдло с. кул. међујело (Ursus arctos); чарни ~ црни медвед медзизависни -а -е (Ursus americanus) међузависан медведзар х. медведар, мечкар медзизонски -а -е међузонски медведзик х. дем. и гипок. медзик х. дем. и гипок. (од медведић, медић мед) медић медведзиско х. ауґм. медзиклїтинков(и) -а -о/-е медведина међућелијски медведзов -а -о медведов; медзилюдски -а -е међуљудски медвеђи медзимесни -а -е међумесни медецина заст. 1. оп. медзимурски -а -е међумурски медицина; 2. заст. лек медзинародни -а -е меджа ж. међа међународни мeджи прим. заст. оп. медзи мадзинационални -а -е меджов(и) -а -о/-е међашни, међунационални међашки; ~ камень камен међаш медзиодношенє с. међуоднос медзи прим. I. з инстр. 1. медзиопштински -а -е означує место, час, одношенє и др. међуопштински између (са ген.), међу (са инстр.); ~ медзипланетарни -а -е Кикинду и Меленцами између међупланетарни Кикинде и Меленаца, међу медзиповерх х. међуспрат Кикиндом и Меленцима; догварка медзипростор х. међупростор ~ владу и синдикатом договор медзиричє с. међуречје између владе и синдиката; 2. медзирични -а -е међуречни означує заєднїцу зоз хторей ше медзиско с. пчол. медиште дахто або дацо видзелює међу (са медзисобни -а -е међусобни инстр.); послали найлєпшого ~ медзистанїца ж. међустаница найлєпшима послали су најбољег медзистранков(и) -а -о/-е међу најбољима; II. з акуз. означує међустраначки напрям або припадносц катеґориї медзитим слов. међутим; вон међу (са акуз.); пришол ~ народ пришол, ~ нє нашол нїкого он је дошао је међу народ; сербски язик дошао, међутим није никог нашао спада ~ славянски язики српски медзичас х. међувреме језик спада међу словенске језике; медзишток х. оп. медзиповерх  ~ иншим између осталог; ~ нами медий -ия и медиюм х. з розл. [поведзене] међу нама [речено]; ¤ ~ знач. медиј(ум) штирома мурами жиц између медийни -а -е и медийски -а -е четири зида живети медијски медзибависко с. међуигра медикамент х. медикамент медзиварошски -а -е медиокритет х. медиокритет међуградски медитативни -а -е медзивойнов(и) -а -о/-е медитативан међуратни медитация ж. медитација медзигорє с. међугорје, медитерански -а -е проселина медитерански медзигородски -а -е оп. медитовац -туєм зак. и нєзак. медзиварошски медитирати медзидержавни -а -е медицина ж. медицина  медицинар х. медицинар меланхолия ж. меланхолија медицински -а -е медицински; меланхолик х. меланхолик ~ шестра медицинска сестра, меланхолични -а -е болничарка меланхоличан медиюмов(и) -а -о/-е и меланхоличносц ж. медиюмски -а -е медијумски меланхоличност медиялни -а -е медијалан меласа ж. технол. меласа медов(и) -а -о/-е медан, меден; меласни -а -е и меласов(и) -а  ~ палєнка медењача; ~ роса -о/-е (од меласа) меласан биол. медна роса, медљика; медово мелах х. заст. (моцни чловек) колачи кул. медени колачи, бикоња; као од брега одваљен медењаци; ¤ медови мешац мелез х. (крижанєц) мелез, медени месец мешанац медовац -дуєм меденити, мелиорацийни -а -е сладити (заслађивати) медом мелиорацијски, мелиорациони медовка ж. медовина мелиорация ж. мелиорација медовнїк х. медењак, мелиоровац -руєм и лицитарски колач мелиоризовац -зуєм зак. и нєзак. медовнїкар х. лицидер, поль. мелиорисати, мелиорирати лецедер, лицитар мелки -а -е ситан; сипак;  ~ медоносни -а -е медоносан цукер шећер у праху медреса ж. (муслиманска мелодийни -а -е и мелодийски штредня або висока школа) -а -е мелодијски медреса мелодика ж. мелодика медуза ж. зоол. медуза мелодицки -а -е (од мелодика) (Medusa) мелодички мезанин х. (медзиповерх) мелодични -а -е мелодичан мезанин, међуспрат мелодичносц ж. мелодичност мезґельовац -люєм нєзак. 1. мелодия ж. мелодија (зазберовац) пабирчити, бирачити; мелодрама ж. мелодрама 2. а) прен. наклапати; б) ~ новинки меломан х. (люлбитель музики, прелиставати новине шпиваня) меломан мезозоик х. ґеол. мезозоик мелотерапия ж. мед. мезозойски -а -е мезозојски мелотерапија мека ж. прен. (центер мелчиц -им нєзак. ситнити, уметносци, култури и под.) мека уситњавати мекика ж. кул. мекика меляч х. мељач мекнуц -нєм нєзак. мекнути, мембрана ж. мембрана мекшати, омекшавати мемоари х. мн. лит. мемоари Мексиканєц -нца х. мемоарски -а -е мемоарски Мексиканац меморандум х. меморандум мексикански -а -е (од мемория ж. меморија Мексиканєц) мексикански мемориял х. меморијал;  мексицки -а -е (од Мексико) Мемориял Петра Ризнича Дядї мексички Мемориjал Петра Ризнића Ђађе мектеб х. (муслиманка вирска (мемориjал посвећен основна школа) мектеб наjистакнутиjем русинском мекушка ж. 1. (штредок режисеру Петру Ризнићу) хлєба) средина, мекиш, меча; 2. мемориялни -а -е меморијалан (шерцо рошлїнох) срчика; 3. анат. меморовац -руєм зак. и нєзак. (споднї конєц уха) обушка меморисати, меморирати меланж х. кул., прен. меланж менаджер х. менаџер  менаджерски -а -е менаџерски именични) предикат менаджерство с. менаџерство меновнїк х. ґрам. именица менажа ж. (менза, ресторан) меновнїцки -а -е именички менажа менопауза ж. мед. менопауза менажерия ж. менажерија менски -а -е оп. менови менар х. именик; телефонски менструация ж. мед. ~ телефонски именик менструација мендац -ам нєзак. (єсц, тохмац мента¹ ж. бот. нана, мента, до сeбe) макљати, мазати метвица (Mentha piperita) мендиґовдали х. мн. (єд. мента² ж. заст. (верхнє мендиґовдал) поль. бирвати, женске и хлопске облєчиво) мента помоћнице, помотњице; ¤ єст менталитет х. менталитет дакого/дачого на ~ има кога/чега ментални -а -е ментални на извоз ментовац -туєм зак. и нєзак. мендюша ж. минђуша, избавити/избављати; наушница ослободити/ослобађати мендюшка ж. дем. ментовац ше -туєм ше зак. и минђушица нєзак. избавити се/избављати се; менєй присл. 1. комп. (од мало) отарасити се; ослободити мање; 2. мат. мање, минус; штири се/ослобађати се; курталисати се, ~ два четири мање два;  ~ -вецей решити се/решавати се, ратосиљати мање-више се менза ж. менза; студентска ~ ментол х. хем. ментол; ~- студентска менза бомбони ментол-бомбоне мензура ж. з розл. знач. ментолни -а -е и ментало(в) -а мензура -о/-е ментолни мени -ия х. мени ментор х. ментор менинґитис х. мед. менторски -а -е менторски менингит(ис) менует х. муз. менует мениск(ус) х. анат. мениск, меншац -ам нєзак. смањивати, менискос, менискус умањивати мено с. 1. име; як ци ~ ? како меншац ше -ам ше нєзак. ти је име? како се зовеш?; особне ~ смањивати се, умањивати се лично име; 2. надимак;  у ~ дакого меншина ж. мањина; у име некога; у ~ закона у име национална ~ национална мањина; закона; ¤ наволац дацо з правим остац у меншини остати у мањини меном назвати нешто правим меншински -а -е мањински; ~ именом права мањинска права менованє с. именовање; меняльня ж. банк. мењачница наименовање меняц -ам нєзак. 1. мењати; ~ меновани -а -е именовани випатрунок мењати изглед; ~ ґуми менователь х. мат. именилац; на авту мењати гуме на колима; ~ заєднїцки ~ заједнички именилац дїєслово ґрам. мењати глагол; 2. меновац -нуєм зак. и нєзак. замењивати; ~ колеґиню на именовати; ~ шицких одсутних роботи замeњивати колегиницу на именовати све одсутне; ~ дакого послу за предсидателя именовати кога за меняц ше -ам ше нєзак. председника мењати се меновац ше -нуєм ше зак. и меняци -а -е 1. ридк. нєзак. именовати се променљив; 2. ~ сукня заст. сукња менови -а -о/-е именски;  ~ од платна на коjем се преливаjу предикат ґрам. именски (горв. боjе  меняцки -а -е банк. мењачки; ~ заплитати, запетљавати, кушљати; роботи мењачки послови 2. прен. брбљати, млети; лупетати, меняч х. банк., техн. мењач; ~ причати коjешта швидкосцох мењач брзина мервиц ше -им ше нєзак. менячов -а -о техн. мењачки; ~ мрсити се, заплитати се, шкатула мењачка кутија запетљавати се, кушљати се; волна мeньшац (шe) -ам (шe) нєзак. ше ми мерви вуна ми се мрси беш. оп. мeншац (шe) мередов х. риб. мередов мера ж. мера; ~ за чечносц мержачиц ше -им ше нєзак. мера за течност;  вжац меру узети живети у међусобноj мржњи, меру; под мeру 1. (точно) по мрзети се, гложити се одрeђеној мери; под конац; 2. мержени -а -е омрзнут управо колико треба; ¤ страциц мержиц¹ -им нєзак. серб. (прейсц) [кажду] меру изгубити мрзети; мержим войну мрзим рат (прећи, превршити) [сваку] меру (оп. нєнавидзиц) мерави -а -е помоцнює у мержиц² безос. з лоґичним найвeкшeй мири значeнє мeновнїка: субєктом у акузативе мрзети; на полїци сами ~ прах на полици пойдзем кед ме нє будзе ~ отићи ћу jе сама дебела прашина; текст ако ме не буде мрзело; мерзело сама мерава хиба у тексту jе (мержело) ме бешедовац мрзело грeшка до грeшкe; ¤ будю (дзиру) ме је да говорим мeраву!, купак мерави! пейор. мержиц ше -им ше нєзак. ништа од тога!, шипак! мрзети се мерадло с. мерило мержня ж. серб. мржња; меранє с. мерење омраза (оп. нєнависц) мерац -ам нєзак. 1. мерити; ~ мерзени -а -е 1. неприjатан; жем мерити земљиште; ~ мрзак; тота робота ми така ~ оваj температуру мерити температуру; посао ми jе тако неприjатан; тота ~ 2. вагати; ¤ ~ дражку (ходзиц особа та мрска особа; 2. безос. пияни) ићи у цик-цак, тетурати се; мерзене ми оп. мерзено ми ~ язики мерити језике, мерзено присл. у функц пред.: ~ надмудривати се ми непријатно ми је; не мили ми мерац ше -ам ше нєзак. 1. се; мрско ми је; одвратно ми је; ~ мерити се; 2. вагати се ми ту жиц не мили ми се овде мераци -а -е мерљив; мерни; живети; ~ ми було слухац його мераћи плєтки мрско ми jе било слушати мерацки -а -е мерачки његове сплетке мерач х. мерач; ~ швидкосци мерзеносц ж. и мерзосц ж. мерач брзине, брзиноме(та)р неприjатност; мрскост мерва х. и ж. причалица, меридиян ж. ґеоґр. меридијан брбљивац, брбљивко, брбљивица; мерино нєпрем. а) (раса овцох) лапрда(ло), лупетало; мeрво єдна! мерино (Ovis aries hispanica); б) як брбљивице једна!, брбљивче jедан перша часц полузложеного слова: ~ мервенїна ж. 1. замршеност, овца мерино-овца запетљаност; 2. заврзлама, мериторни -а -е правн. запетљанција; збрка; галиматијас; мериторан хаос; тот реферат сама ~ овај меркантилни -а -е тарґ. реферат је читава запетљанција; у меркантилни тей мервенїни нє обачели нового меркованє с. пажљивост, госца у тоj збрци нису приметили пажња; опрез новог госта меркователь х. пазитељ; чувар мервиц -им нєзак. 1. мрсити, меркователька ж. пазитељица; чуварка учмалост, чама мерковац -куєм нєзак. 1. мeртух х. коц. заст. мера; (уважно робиц) пазити; меркуй, нє вжац ~ узeти мeру спаднї пази да не паднеш; 2. (на месар х. месар дакого/дацо – надпатрац, чувац) а) месарка ж. месарка, месарица пазити; чувати; ~ на шор пазити на месарня ж. месара ред; меркуй на нашо ствари пази мeсарош х. беш. оп. мeсар на наше ствари, чуваj наше ствари; месарски -а -е месарски;  ~ б) меркуй(це) на себе! чувај(те) пес самсов се!; 3. (за даким – стражариц) меселатов х. д(в)оглед, дурбин, мотрити, пратити, пазити; далекозор (оп. двогляд) мерковал сом за нїм кадзи пойдзе месинґ х. хем. месинг мотрио сам куда ће отићи; 4. бити месинґов(и) -а -о/-е месинган; опрезан (на опрезу); ¤ меркуй(це)! ~ клянка месингана брава пази(те)!; меркуй цо робиш! пази Месия х. рел. Месија шта радиш! месия х. прен. месија мерковац ше -куєм ше нєзак. меско с. дем. и гипок. месце, пазити се, чувати се месанце мерковач х. оп. меркователь мескови -а -е (о фарби) мерковачка ж. оп. прљаво роза, боjе меса меркователька меснати -а -е меснат; ~ швиня меркурий и меркуриюм х. месната свиња хем. (живе стрибло) меркуриј(ум) месни -а -е (од место) месни; ~ меркуюци¹ -а -е пажљив; самодопринос месни опрезан, обазрив; ~ рух опрезан самодопринос; ~ власц месна власт покрет месо с. з розл. знач. месо;  меркуюци² и меркуюцо присл. дзиве ~ мед. дивље месо; живе ~ пажљиво; опрезно, обазриво (отворена рана) живо месо; ¤ мерлїви -а -е мерљив дзелово ~ (вояци хторих ше мерни -а -е мерни; ~ нємилосердно забива) топовско инструмент мерни инструмент; ~ месо; ~ як з коня (як з бочкори) єдинка мерна јединица (тварде месо за єдзенє) месо као мертвак х. мртвац матора говедина мертвени -а -е мртвачки;  ~ месов(и) -а -о/-е 1. месни; ~ глава зоол. (дюґ) мртвачка глава индустрия месна индустрија; ~ (Acherontia atropos); ~ хижа продукт месни производ; 2. (о мртвачница; ~ коч мртвачка кола; ~ плодох и под.) меснат птах зоол. ушара (Asio Otus L.) ОТ: месоєд х. зоол. месождер, Strix flammea L. = velika sova месојед мертвенїца ж. смртовница, месоєдни -а -е месождеран, смртни лист, умрлица месождерски мертви -а -е мртав;  ~ стража местами присл. местимице, воєн. мртва стража; ~ ричне местимично; ту и тамо корито мртваја; ~ цело леш; ~ место¹ с. 1. з розл. знач. место; капитал мртви капитал; ¤ анї 2. заст. запослење, радно место;  живи анї ~ ни жив ни мртав; дойсц ~ биваня пребивалиште; ~ до мертвей точки (по мертву пребуваня боравиште; на местох точку) доћи до мртве тачке присл. местимично, на поjединим мертво(на)родзени -а -е местима; населєне ~ насељено мртворођен; ~ дзецко место, насеље; роботне ~ радно мртворођенче место; стражарске ~ стражарско мертвосц ж. мртвило; место; ¤ анї з места ни макац; боляце ~ болно место; на месту металообробни и вольно! воєн. на месту вољно!; на металопрерабяцки -а -е самим месце оп. такой на месце; металопрерађивачки нє може себе места (помесценя) металотокар х. металостругар найсц (од бриґи и под.) нема мира, металски -а -е металски; ~ не може да се скраси на jедном роботнїк металски радник, месту, не може да се смири; присц металац на [свойо] ~ (стабилизовац ше, металурґ х. металург врациц ше до нормали): кед по металурґийни -а -е операциї пришол дому, нє знал металуршки дзе є, алє вец цалком пришол на металурґия ж. металургија ~ кад jе после операциjе дошао метаморфоза ж. осн. и прен. кући, ниjе знао где jе, али се онда метаморфоза сасвим повратио; кед му раз ляд метан х. хем. метан шицко побил, за дзешец роки нє метастаза ж. мед. метастаза пришол на свойо ~ кад му jе метатеза ж. линґв. метатеза jедном лед све уништио, за десет метафизика ж. филоз. година ниjе могао доћи к себи; по метафизика длугшей кризи їх фирма пришла метафизични -а -е на ~ након дуже кризе њихова метафизички фирма се опоравила; такой на метафора ж. стил. метафора месце на лицу места метелка ж. коц. оп. метолка место² прим. з ґен. и присл. метельнїк х. бот. брнистра место, уместо; робим ~ тебе радим (Spartium juniceum) (у)место тебе; ~ же би робел, вон метеор х. метеор другим завадза (у)место да ради, метеориз(е)м -зму/-зма х. мед. он другима смета метеоризам местов(и) -а -о/-е оп. месни метеорит х. метеорит месточко с. дем. и гипок. метеоролоґ х. метеоролог местанце, месташце метеоролоґийни -а -е месц мецем нєзак. мeсти, метеоролошки; ~ проґноза чистити мeтлом метеоролошка прогноза месциц ше -им ше зак. метеоролоґия ж. стати, сместити се; нє месцели ше метеорологија шицки тройо на шедзиско нису метеорски -а -е метеорски стали сви троjе на седиште; нє метер -тера х. метар;  месци ше вецей до меха не може квадратни ~ квадратни метар; да стане више у џак кубни ~ кубни метар; складаци ~ мета ж. мета метар на расклапање метаболиз(е)м -зму/-зма метерови -а -е а) од jедног метаболизам метра, од сто кила; ~ швиня свиња метал х. метал; чежки метали од сто кила, стокилаш; б) дуг jедан тешки метали; офарбени метали метар, од jедног метра дужине обојени метали метерски -а -е метарски; ~ металасти -а -е металаст цента (сто кили) метарска цента металєц -лца х. металац метил х. хем. метил металийка ж. дем. метил-алкогол х. хем. метил- медаљончић; привезак алкохол металия ж. 1. заст. медаља; 2. метилни -а -е и метилов(и) -а медаљон; привезак -о/-е метилни метални -а -е металан метиляви -а -е метиљав; ~ металов(и) -а -о/-е металан месо метиљаво месо  метилявосц ж. метиљавост муз. мех на гајдама; ~ за вино метиль х. зоол. метиљ (Fasciola мешина; ковальски ~ дувалица;  hepatica) кармиц статок з мeха интeнзивно метка ж. беш. серб. метак (оп. товити стоку (уз јасле, а не на кулька (1)) испаши); ¤ вдерени з мучним метла ж. метла; циркова ~ мехом ударен мокром крпом метла од сирка; ¤ махац з даким (чарапом); давац (дзелїц) як з як зоз стару метлу окретати кога меха делити шаком и капом; заший око малог прста; присц як на ше до дзиравого меха (припознай метли улетети као бомба свою гришку, треба же биш ше метлар х. метлар ганьбел) покриj се (поклопи се) метлїна ж. бот. метла (Koсhia ушима; кед ю брал нє була у меху Roth.) завязана одн. кед ишла за ньго нє мeтлїнє с. збир. оп. метлїна бул у меху завязани (могол/могла мeтлїнов -а -о мeтлин;  ~ видзиц на час єй/його хиби) кад jу jе мeтла метла од метлиња; коровача, узимао (кад jе ишла за њега) грабуњача могао/могла jе на време видети мeтлїнчe с. збир. оп. метлїна њене/његове недостатке; розвязац метлїньов -а -о оп. метлїнов ~ (почац давац або трошиц метнїца ж. риб. метница пенєжи) одрешити кесу, одврнути метод х. и метода ж. метод(а) славину, посегнути дубље у џеп; методика ж. методика розвязал ше як [жидовски] мех методичар х. методичар (барз ше розприповедал) развезао jе методични -а -е методичан, jезик; розохпани як ~ оп. под методички розохпани; розприповедал ше методолоґ х. методолог (сипе ше з нього) як з меха (як з методолоґийни -а -е торби) оп. розвязал ше як методолошки, методологијски [жидовски] мех; спаднуц як ~ методолоґия ж. методологија (вдериц зоз собу) пасти као пун џак методски -а -е методски; ~ (као клада); стрепац (покласц) єдинка пед. методска јединица шицко до єдного меха стрпати све метолка ж. 1. дем. метлица, у jедан лонац (у исти кош); фучац пајалица; 2. бот. кунина (на як ~ jако дахтати; цма як у мeху трсци); 3. зоол. метлица мрачно као у рогу; чежко наполнїц метонимия ж. лит. [як] дзирави (подарти) ~ (нє мож метонимија настарчиц давац пенєжи дакому) метража ж. метража бачва (буре) без дна метреса ж. метреса механїз(е)м -зму/-зма х. метрика ж. метрика механизам метрицки и метрични -а -е механїзация ж. механизација метрички механїзовац (ше) -зуєм (ше) метро -оа х. метро зак. и нєзак. механизовати (се), метропола ж. метропола механизирати (се) метрополитен х. (метро) механїка ж. физ. и др. метрополитен механика метузалем х. прен. (барз стари механїчар х. механичар чловек) метузалем механїчарски -а -е метяц ше -ям ше нєзак. заст. механичарски мешати се, трпати се; цо ше механїчни -а -е механички метяш?! шта се мешаш?! мехар х. 1. врећар, врећоноша; мех х. 1. џак, врећа; ~ кромплї 2. тлач. (при трешки) џакарош (в.) џак кромпира; 2. мех; ~ на ґайдох мехарош х. ридк. оп. мехар (1– 2) месец мехир х. 1. анат. а) (мочови) Мешацов -а -о Месечев; ~ бешика, мехур; б) (при рибох) мена Месечева мена; ~ шерп мехур; 2. плик; жуљ; ма мехири на Месечев срп рукох има жуљеве на рукама; мешачкар х. мед. и прен. направел ~ на ноги направио је месечар плик на нози мешачкарка ж. мед. и прен. мехирки х. мн. (єд. мехирчок) месечарка бот. пуцавац, надута лепица мешачкарство с. месечарство (Silene vulgaris) мешачкасти -а -е месечаст мехиров(и) -а -о/-е бешични; ~ мешачни -а -е 1. месечан; ~ камень бешични камен звит месечни извештај; ~ плаца мехирчок -чка и беш. -рка (мн. месечна плата; 2. (ошвицени з -чки и беш. -рки) х. мехурић; мешацом): була ~ ноц била је плюцови ~ плућни мехурић месечина мехиско х. оп. мешиско (2) мешачнїк х. месечник мехов -а -о: ~ игла игла за мешачно присл. 1. месечно; 2. џакове у функц. пред.: вонка ~ напољу је мецена(т) х. мецена(т) месечина меценатство с. меценатство мешачок -чка 1. поет. оп. мецосопран х. муз. мешац; 2. дем. месечић, месечак; мецосопран 3. мешачки мн. рeжњеви; порезац меч¹ х. мач; ¤ виши му ~ над парадичу на ~ исећи парадајз на главу виси му мач над главом; режњеве;  мешачки з масцу кул. Дамоклов ~ (нєпреривна опасносц) ситни колачи, полумесеци; при Дамоклов мач; з огньом и мечом (по) мешачку по месечини (витребиц, знїчтожиц и под.) мешиско х. 1. ауґм. и пейор. огњем и мачем (истребити, (од месо) месина; 2. ауґм. (од мех) уништити и сл.); на два боки џачина, врећетина оштри ~ мач са две оштрице; мештер х. (майстор; схопни положиц ~ до пошви (закончиц чловeк) мајстор зраженє) ставити (турити) мач у мещок -щка и беш. мешка х. 1. корице кеса; найлонови ~ најлон-кеса; 2. меч² спорт. меч; шаховски ~ џак, врећа; ~ цименту џак цемента; шаховски меч 3. а) (за дробни продукти) кеса, мечет х. (менша джамия) кесица; ~ штолверки кеса мечет карамела; б) филтер-кесица; чай у мечовалєц -лца х. мачевалац мещку чај у филтер-кесици; в) мечовац ше -чуєм ше нєзак. дем. кесица, врећица; 3. бот. чаура, мачевати се тоболац; 4. анат. а) слизов ~ мечоношач х. маченосац, сузница (saccus larcimalis); б) маченосач мошница (scrotum) мешац х. 1. а) (нєбесне цело) ми зам. ми;  медзи нами месец; нови (млади) ~ нов(и) [поведзене] међу нама, између нас (млад(и)) месец; полни ~, полня [речено] пун месец, уштап; б) (часц мигель -гелю х. заст. радња, календарского рока) месец; ~ була радионица (кројачница, у шпиталю месец дана jе била у обућарница, браварница и сл.) болници; о ~ кроз месец дана; два мигельов(и) -а -о/-е и раз на ~ два пута месечно; 2. мигельски -а -е радионички месечина; при мeшацу по миґац -ам нєзак. експр. мeсeчини;  медови ~ медени (швидко сцекац) кидати, брисати, што брже бежати; алє миґал бежао (Saponaria officinalis) jе колико су га ноге носиле мидлянїк х. (судзинка у миґнуц -нєм зак. eкспр. хторей стої мидло) држач за (швидко сцeкнуц) киднути, сапун, тањирић, ћаса здимити, збрисати, шмугнути, мидльовина ж. оп. мидлянка стругнути, испарити, заждити, мизансцена ж. мизансцена ухватити маглу мизантроп х. мизантроп миґрацийни -а -е миграцијски, мизантропия ж. мизантропија миграциони мизерабилни -а -е миґрация ж. миграција мизерабилан миґрена ж. мед. мигрена мизерак х. јадник, бедник, миґровац -руєм зак. и нєзак. сиромах мигрирати мизерия ж. 1. мизериja; 2. (о миделко с. 1. сапун; ~ за чловекови) ништавило, мизериjа бритвeнє сапун за бријање; мизерни -а -е мизеран; јадан пахняцe ~ заст. сапун (фабричке мизернїц -нєєм нєзак. производње, за разлику од домаћег постајати мизернији, јаднији сапуна); 2. дем. сапунчић мизерносц ж. мизерност, мидер х. мидер, стезник, мизерија корсет микадо х. з розл. знач. микадо мидлар х. сапунар микац ше -ам ше нєзак. мидларня ж. сапунара, мицати сe, помeрати сe сапунарница миклошевски -а -е (од мидларство с. сапунарство Миклошевци) миклушевачки мидласти -а -е сапунаст, Миклошевчань х. сапуњав Миклушевчанин мидлїна ж. сапуница, Миколая х. ґен. церкв. (швето сапуњача 6/19. децембра) Свeти Никола; на ~ мидлїнов(и) -а -о/-е од на Светог Николу; внєдзелю пред сапунице; мидлїново ґомбулї Миколайом у недељу пре Светог мехури од сапунице Николе; по Миколайови, после мидлїц -їм нєзак. 1. сапунати; Миколая после Светог Николе 2. прен. (дакого) подваљивати коме, миколка х.: польов ~ продавати коме свилу ветроваљ, ветровац (Eryngium мидлїц ше -їм ше нєзак. campestre) сапунати се микроб х. биол. микроб мидло с. сапун; ◊ чарне микробиолоґия ж. мидло оп. луг² (3); ¤ до мидла з микробиологија нїм треба га бацити на сметиште (о микроклима ж. микроклима безвредном човеку или ствари); микрокосмос х. з розл. знач. жесц ~ (спреведнуц ше) преварити микрокосмос се у рачуну; ~ би з нього могло микрон х. микрон вариц jако jе мастан и прљав; микроорґаниз(е)м -зму/-зма х. пошло як з мидлом (лєгко зробена микроорганизам робота) отишло jе као по лоjу; як микроскоп х. микроскоп ~ (о нєсмачней динї и под.) као микроскопски -а -е бундева микроскопски мидлов(и) -а -о/-е 1. сапунски; микрофилм х. микрофилм ~ пращок сапунски прашак; 2. микрофилмовац -муєм зак. и (хтори здабе на мидло) сапунаст, нєзак. микрофилмовати сапуњав микрофон х. микрофон мидлянка ж. бот. сапуњача микрохирурґия ж. мед. микрохирургија милицийни и милицийски -а миксер х. з розл. знач. миксер -е милицијски микстура ж. фарм. (чечни лїк) милиция ж. милиција микстура милиярда ж. милијарда милений -ия х. и милениюм х. милиярдер х. милијардер милениј(ум) милиярдити -а -е и милє -єа с. з розл. знач. миље милиярдови¹ -а -о/е милијардити; милєнки -а -e 1. мио, драг, ~ часц милијардити део милак, милахан; 2. поет. а) милиярдови² -а -о/-е и милєнка -кей ж. драга, драгана, милиярдски -а -е милијардски; ~ вољена; б) милєнки -кого х. драги, чкода милијардска штета драган, вољени милїц -лїм нєзак. 1. мили -а -е 1. драг, мио; 2. бунити; дзецко ме милї у љубак; 3. а) мила -лей ж. драга, рахованю дете ме буни у драґана, вољена; б) мили -лого х. рачунању; 2. приводзиц до драги, драган, вољени; ¤ мамо моя заблудзеня, спреведац ~! мајчице моја драга! милїц ше -лїм ше нєзак. 1. милиґрам х. милиграм бунити се; грешити; 2. (у чишлєню) милиметер -тера/-тра забрајати се милиметар милки -а -е звич. о дзецку драг, милимет(е)ров(и) -а -о/-е и златан; љубак милиметерски -а -е милиметарски мило присл. 1. мило, драго; 2. милион х. милион умилно; 3. у функц. пред.: ~ ми милионер х. милионер, драго (мило) ми је милионар милогласни -а -е милогласан милионерски -а -е милодар х. милодар; милионерски, милионарски милостиња милионити -а -е и милионови¹ милозвучни -а -е милозвучан -а -о/-е милионити; ~ часц милозвучносц ж. милионити део милизвучност, милозвучје милионови² -а -о/-е и милооки -а -е милоок милионски -а -е милионски; ~ милосердзиц ше -им ше (над поглєдованя милионска даким) нєзак. имати самилости потраживања према коме милиончок -чка/-чку дем. евф. милосердиє с. милосрђе милионче, милиончић милосердни х. милосрдан, милитантни -а -е милитантан милостив милитаризация ж. милосердносц ж. милитаризација милосрдност милитариз(е)м -зму/-зма х. милостиви -а -е милостив; ~ милитаризам панї милостива госпођа милитаризовац -зуєм зак. и милостиня ж. милостиња нєзак. милитаризовати, милосц¹ ж. милост;  Ваша ~ милитаризирати ист. (при ословйованю владара и милитарист -та и дворяна) Ваша милост; без милитариста -ти х. милитарист(а) милосци без милости; немилице; ¤ милитаристични -а -е кед бог да и ~ божа оп. кед бог да милитаристички (под бог) милицаєц -йца х. милицајац милосц² ж. драгост, милина; милиционер х. милиционар драж милиционерски -а -е милота ж. милина; драгост милиционарски милючки -а -е дем. и гипок. милахан министарство; ~ нукашнїх дїлох миля ж. 1. миља; морска ~ министарство унутрашњих послова морска миља; 2. ~ жеми заст. оп. министрант х. министрант миля (1); двасто милї жeми двеста министровац -руєм зак. и миља; були далєко трицец милї нєзак. министровати, министрирати жеми били су удаљени тридесет миниюм х. хем. минијум миља миниятура ж. минијатура мильоказ х. (камень и под.) миниятурни -а -е минијатуран миљоказ минки -ия х. и минкив х.: ки мимика ж. мимика ци ~ који ти је враг (ђаво); на мимикрия ж. биол. мимикрија минкия (на минкива) там идзeш? мимични -а -е мимични, ког врага идеш тамо?; на минкия мимички (на минкива) ци то? ког врага ће мимо прим. з ґен. ридк. мимо; ~ ти то? закона (правилох, порядку и под.) минов(и) -а -о/-е оп. мински мимо закона (правила, реда и сл. ) миноношач х. миноносац мимоза ж. бот. мимоза минопокладач х. минополагач (Mimosa pudica) миноритет х. (меншина) мина ж. з розл. знач. мина; миноритет процивтенковска ~ минорни -а -е (маловредни) противтенковска мина миноран минар х. заст. млинар миноруцач х. минобацач минаре(т) х. (турня на миноруцачки -а -е джамиї) минаре(т) минобацачки минарка ж. заст. (минарова мински -а -е мински; ~ польо жена) млинарка минско поље миндеть присл. заст. свеjедно минули -а -е (прешли): ~ (оп. шицкоєдно) робота правн. минули рад миндюша ж. беш. оп. минус х. з розл. знач. минус мендюша минута ж. 1. минут х., минута мидюшка ж. дем. беш. оп. ж.; 2. прен. тренутак, моменат; мендюшка були и чежки минути било је и минер х. минер тешких тренутака;  ~ цихосци минея ж. церкв. (литурґийна минут ћутања; ¤ минута до дванац кнїжка) минеј минут до дванаест минерал х. минерал минутка ж. дем. и гипок. 1. минерални -а -е минерални; ~ минутић, минутица; 2. тренутак вода минерална вода; ~ гной минутни -а -е и минутов(и) -а минерално ђубриво -о/-е минутни; ~ мунтатов минутна минеш х. заст. ергела казаљка миний х. оп. миниюм минуточка ж. дем. оп. минимални -а -е минималан; ~ минутка плаца минимална плата мунициозни -а -е мунициозан минимум х. минимум миньон х. кул. мињон минирац -ам и минировац миом х. мед. миом -руєм зак. и нєзак. минирати миоцен х. ґеол. миоцен министер -тра х. министар мир х. з розл. знач. мир; будзце министерка ж. министарка на мире будите на миру; явни министерски -а -е порядок и ~ јавни ред и мир; министарски; ~ совит министарски зохабиц дакого на мире оставити савет некога на миру;  вични ~ вечни министерство с. мир; конарчок мира гранчица мира; ~ божи рел. мир божји; ¤ най церкв. миропомазати спочива у мире почивао у миру миропомазовац -зуєм нєзак. мира ж. мера; у малей мири у церкв. миропомазивати малој мери; ~ безпечносци мера миротворец -рца миротворац безбедности; подняц енерґични миротворни -а -е миротворан мири предузети енергичне мере мироштош х. предмет слабог мираж х. (оптична спреводзка) квалитета; лоша роба; ¤ облєчени мираж(а) як ~ сав у ритама миритель х. миритељ мирта ж. бот. мирта (Myrtus мириц (ше) -им (ше) нєзак. communis) мирити (се) мирян х. (шветови чловек) мирица ж. поль. (суд на зарно) мирјан(ин), световњак мерица; ¤ глава як ~ (велька глава) мирянски -а -е мирјански, глава као мерица световни, световњачки миричка ж. дем. меричица мирянство с. мирјанство, мирияда ж. (вельке световњаштво множество) миријада мис ж. нєпрем. мис; ~ швета мирка ж. 1. ушур, ујам; мис света млинарина; 2. (судзина як мeра) мисийни -а -е мисијски мера мисионар и мисионер х. мирни -а -е миран мисионар мирно присл. мирно; можеш ~ мисия ж. з розл. знач. мисија спац можеш мирно да спаваш миска ж. чинија, здела мирнодобни -а -е мирнодобан мисочка ж. дем. чинијица, мирносц ж. мирноћа зделица; (древена) чанак мирночасови -а -о/-е мистер х. (пан) мистер мирнодобан, мирнодопски мистерий х. оп. мистерия миро с. церкв. измирна, мистерийни -а -е и смирно, миро мистерийов(и) -а -о/-е мистеријски миров х. заст. (мера за зарно, мистериозни -а -е мистериозан 50-100 кг) меров мистерия ж. мистериј(а) мированє с. церкв. кризма(ње) мистецки -а -е уметнички мировац¹ (ше) -руєм (ше) мистецтво с. уметност нєзак. церкв. кризмати (се) мистик х. мистик мировац² -руєм нєпрех. мистика ж. мистика мировати; пре хороту мушиш ~ мистификатор х. због болести мораш мировати мистификатор мирови -а -о/-е и мировни -а мистификация ж. -е мировни; ~ догварка мировни мистификација уговор мистификовац -куєм зак. и миродавни -а -е меродаван; ~ нєзак. мистификовати орґан меродавни орган мистициз(е)м -зму/-зма х. миролюбец -бца х. мирољубац мистицизам миролюбиви -а -е мирољубив мистични -а -е мистичан миролюбиє с. и мисяцослов х. церкв. миролюбивосц ж. мирољубивост месецослов мироношитель х. мироносац мит х. мит мироносици ж. мн. (єд. митарство с. рел. чистилиште, мироносица) рел. мироносице митарство миропомазанїк х. церкв. митинґ х. митинг миропомазаник митинґаш х. митингаш миропомазац -ажем зак. митинґовац -ґуєм нєзак. митинговати миша коц. не даш (дате и сл.) се мито с. мито; давац ~ давати видети, нема те (вас и сл.) нигде мито миша ж. зоол. миш; ¤ змокнуц митов(и) -а -о/-е оп. митски як ~ (миш) покиснути као миш; митолоґийни -а -е митолошки, кед нєт мачки миши по хижи митологијски бегаю мишеви коло воде; цихо є як митолоґизовац -зуєм зак. и ~ у дзири ћути као заливен (као нєзак. митологизирати риба) митолоґия ж. митологија мишадор х. заст. оп. нишадор митомания ж. митоманија мишаловка ж. осн. и прeн. митра ж. церкв. (владикова, мишоловка патриярхова и др. коруна) митра мишальня ж. мешаона, Митра х. ґен. церкв. (швето мешаоница 26. октобра/13. новембра) мишани -а -е 1. мешовит; ~ Митровдан; на ~ на Митровдан, о малженство мешовит брак; 2. Митровдану; пред Митром пре мешан; ~ месо мешано месо Митровдана; по Митрови мишанїна ж. 1. мешавина; 2. (Митру), после Митра после смеса, смеша Митровдана; ¤ до Митра дзивка мишанєц -нца х. (мелез) хитра до Митровдана ваљана мешанац девоjка се удаjе мишар х. зоол. мишар (Buteo митралєз х. воєн. митраљез buteo) митралєзец -зца х. митраљезац мишац -ам нєзак. з розл. знач. митралїрац -ам и мешати; ~ вино и палєнку мешати митралїровац -руєм зак. и нєзак. вино и ракију; ~ карти карт. митраљирати мешати карте; ~ фил кул. мешати митрални -а -е мед. митрални фил митрополит х. церкв. мишац ше -ам ше нєзак. митрополит мешати се; уплитати се; ~ до митрополия ж. митрополија бешеди мешати се у разговор митски -а -е (од мит) митски; мишач х. мешач ~ єство митско биће мишачка ж. буд. мешалица Михала х. ґен. (швето 8/26. мишенє с. мешење, мешња новембра) Михољдан х., Михоље миши -а -е миш(и)ји;  миши с. то було (то будзе) на ~ то jе било хвосцики бот. хајдучка трава (то ће бити) на Михољдан; пред (Achillea millefolium); ~ церень Михалом пре Михољдана; по бот. кострика, вампирача (Ruscus Михалови, после Михала после aculeatus) Михољдана мишиц -им нєзак. месити; ~ михалов -а -о: михалово лєто хлєб месити хлеб с. 1. (єшеньска павучина по воздуху, мишица ж. беш. (мускул над трави и др.) бабина свила; 2. беш. локцом) мишица серб. (красни и цепли єшеньски днї) мишковац -куєм зак. и нєзак. михољско (бабље, бабино) лето стерилисати, стерилизовати, миц викр. звич. повторeни за стерилизирати; штројити, доволованє заяцох миц-миц ушкопљивати мицка¹ и мицна ж. (крисова мишлинґ х. поль. мишлинг, шапка) мица, качкет мишлингер (в.); нажац мишлинґу мицка² ж. звич мн. мицки насећи мишлингера дзец. (заячок) зека мишов -а -о оп. миши миш х. коц. оп. миша; ¤ нє мишочка ж. дем. (од миша) видно це (вас и под.) як билого мишић  мищатко с. дeм. мишић млєкарство с. млекарство мище -eца с. (младе миши) млєко с. млеко; превариц ~ мишић скувати млеко; преварене ~ кувано мищок -щка х. (мала миша) млеко; препущене ~ обрано млеко; мишић кисле ~ кисело млеко; сирове ~ младеж ж. омладина, младеж; некувано млеко; кравске ~ кравље млађарија млеко; млєко ше зварело млеко се младежски -а -е омладински згрушало; крава уцагла млєко (нє младенєц -нца х. 1. а) младић, да го видоїц) крава jе повукла младенац; б) мушко дете, дечак; 2. млеко;  вапняне ~ кречно младенци мн. серб. младенци (оп. (вапнено) млеко; жито у млєку млодята) поль. пшеница има млечац; ~ з младеньки -а -е поет. млађан, таргоню (з резанками) млеко са млађахан, младушан тараном (са резанцима); перше ~ младзиц ше младзи ше безос. (по породзеню) млезиво; таще ~ (хмариц ше) облачити сe; младзи кул. птичје млеко, шненокле; ¤ нїч ше облачи се му нє хиби лєм таще млєко нема млади -а -е 1. млад; ти ище ~ само птичjег млека; там чече мед и ти си још млад; ~ кукурица млад ~ тамо теку мед и млеко кукуруз, млечац; ~ лєс млада шума, млєков(и) -а -о/-е млечан; младик; ~ швиня крме; 2. млєково продукти млечни младалачки, младолик; 3. а) младе производи; ~ тен млечни тен;  ~ -дого (мн. млади) с. младунче, юха оп. млєко з таргоню (под младунац; ~ жирафи младунче млєко) жирафе; мац карми свойо млади млєти -а -е млевен; млєти мајка храни своју младунчад; б) орехи млевени ораси млади мн. омладина; млађарија;  млєц¹ мeлєм нєзак. 1. млети; 2. ище як ~ jош за (из, од) млада прeн. млети, брбљати; ¤ ~ з язиком младки -а -е гипок. млађан, говорити као навиjен млађахан, младушан млєц² млєєм нєзак. 1. младнїк х. бот. изданак, онесвешћивати се; 2. (трациц моц) избојак; летораст; (на лози) ластар обамирати, малаксавати; трнути; младосц ж. 1. младост; 2. кед копе, руки му млєю кад копа, младалаштво, младенаштво руке му трну младучки -а -е jако млад, млєце с. 1. млевење; 2. мељава млађан, млађахан, младушан млєце с. губљење свести; до млаз х. серб. млаз; ~ води млаз млєца до бесвести воде (оп. шик) млєч х. 1. пчол. млеч; 2. зоол. млазни -а -е оп. реактивни (2) (нашеньова чечносц самца риби) млаток -тка х. чекић млечац млаточок -чка х. дем. мали млєчар х. беш. оп. млєкар чекић, чекичић млєчара ж. беш. оп. млаценє с. млаћење, млатња, млєкарня млатњава млєчарка ж. беш. оп. млациц -им нєзак. млатити млєкарка млачка ж. заст. млака, млєчарня ж. беш. оп. млачица, бара млєкарня млєкар х. млекар млєчарош х. заст. оп. млєкар млєкарка ж. млекарица млєчарошка ж. заст. оп. млєкарня ж. млекара, млєкарка млекарница млєчко с. дем. и гипок. млекце млєкарски -а -е млекарски млєчни -а -е млечан;  ~ крава млечна крава, млекара (в.), заручeн (вeрeн) младић млекуља (в.); ~ узретосц зарна млодята мн. младенци, поль. млечна зрелост зрна; ~ венчаници чоколада млечна чоколада; ~ зуб млоїц -їм нєзак. (приводзиц до млечни зуб, млечњак стану млосци) морити, млєчнїк х. 1. млечни зуб, онесвешћивати (од врућине, млечњак; 2. бот. млечика топлоте) (Euphorbia); 3. оп. лампащик млоїц ше -їм ше нєзак. 1. (од млєчносц ж. млечност; горучави, велькей цеплоти) музност онесвешћивати се, осећати муку мли -а -е (слаби, окляпнути) (мучнину, слабост), малаксавати, слаб, малаксао; постац ~ малаксати губити дах (од врућине, велике млїн х. 1. млин; 2. (на рики, топлоте); 2. ширити се, осећати се потоку) воденица; ¤ гонїц воду на (о смроду); 3. прeн. кувати се; ту свой ~ терати (навраћати) воду на ше цошка млої овде се нешто кува своjу воденицу (на своj млин) млосц ж. мука, мучнина; млїнар х. 1. млинар; 2. слабост, малаксалост воденичар млота ж. оп. млосц млїнарски -а -е млинарски млязґа ж. 1. (штредок млїнарство с. млинарство бундави) сало, дрождина; 2. слуз млїнов(и) -а -о/-е и млїнски -а млязґави -а -е 1. слузав, -е млински; ~ индустрия млинска гњецав, љигав, тегљив; 2. прен. индустрија;  млїнски камень љигав млински камен, жрвањ мниниє с. заст. (думанє) млїнчкац ше -ам ше нєзак. мишљење играти се млина, трикати се мних х. заст. мних, монах млїнчки х. мн. (бависко) трика, множенє с. мат. множење мице множество с. 1. мноштво; млїнчковац ше -куєм ше скупина; безброј; згирчело ше ~ нєзак. оп. млїнчкац ше людзох окупило се мноштво људи; млїнчок -чка х. млин; ~ за 2. мат. скуп кафу млин за кафу; ~ за мак млин множина ж. ґрам. множина за мак; ~ за орехи млин за орахе множитель х. мат. множилац мло присл.: ~ ми (му и др.) множиц -им нєзак. мат. и др. мука ми (му и др.) је множити млода -дeй ж. 1. (при множиц ше -им ше нєзак. церемониялним обрацаню з множити се атрибутом панї) млада (на мобилизация ж. мобилизација свадби); 2. вереница, заручница;  мобилизовац -зуєм зак. и предаваю млоду фолкл. млада игра нєзак. мобилисати, мобилизовати за новце (в.); ¤ шедзи як млода мобилни -а -е мобилан; ~ стан (шедзи и нїч нє роби) седи као мобилно стање; ~ телефон принцеза мобилни телефон млоди -дия и -дого х. 1. (при мовда и мовдя ж. заст. мода церемониялним обрацаню з Могиканєц -нца х.: остатнї ~ атрибутом пан) младожења (на последњи Мохиканац свадби); 2. вереник, заручник; могикански -а -е мохикански женик;  ~ и млода младенци, могутни -а -е 1. кнїжк. силан; венчаници 2. оп. могучни млодийов -а -о младожењин могучни -а -е имућан, млодов -а -о младин добростојећи; богат млодош х. (замлодзeни лeґинь) могучносц ж. заст. оп. можлївосц модляци -а -e 1. молећив; ~ могущи -а -е заст. 1. оп. глас молећив глас; 2. оп. модляцо; можлїви; 2. силни  модляци пацeрки бројанице моґутни и моґучни -а -е беш. модляцо присл. молећиво оп. могучни модляч х. молилац мода ж. мода модни -а -е модни; ~ журнал модални -а -е модалан модни журнал модел х. з розл. знач. модел можe присл. ридк. оп. можебуц моделар х. моделар можебуц присл. можда моделарство с. техн. можлїве присл. у функц. пред.: моделарство ~ же... могуће jе да..., могуће да је... моделовац -луєм зак. и нєзак. можлїви -а -е могућ, могућан; моделирати то нє ~ то није могуће модерни -а -е модеран можлївосц ж. могућност;  модернизация ж. буц у можлївосци бити у модернизација могућности; по можлївосци по модерниз(е)м -зму/-зма х. могућности модернизам можнїк х. колєс. можданик модерниз)овац (ше) -зуєм (ше) мозаик х. мозаик зак. и нєзак. модернизовати (се), мозґов(и) -а -о/-е мождани модернизирати (се) мозґовина ж. анат. мождина модистка ж. модистица, моздолїц -їм нєзак. гњавити, модистка гњечити модификация ж. мозоґ -зґу х. мозак; ¤ до мозґу модификација допити досадан као стеница; модификовац -куєм зак. и допиц до мозґу досадити и богу и нєзак. модификовати, људима; пробити коме главу (уши) модифицирати (питањима и сл.); нє бави му (єй и модлїкац ше -ам ше нєзак. под.) ~ он (она и сл.) ниjе при мољакати се здравоj памети; пиц ~ дакому модлїтель х. (хтори дацо пити мозак коме; плокац дакому ~ пита) молилац прати коме мозак модлїтелька ж. (хтора дацо мозолїсти -а -е ридк. жуљав, пита) молитељка, молитељица, жуљевит молиља мозоль х. ридк. жуљ модлїц -им нєзак. (барз питац) мой моя мойо зам. присв. 1. молити; модлєл го най му поможе мој; 2. а) мой -його х. фам. моj молио га је да му помогне; ~ за муж; б) моя моєй ж. фам. моjа пребаченє извинити се/извињавати жена; в) мойо мн. (особи блїзки се, молити за опроштај; ¤ модлїм бешедуюцому) моји; ~ нє дома моји крашнє! молим (молићу) лeпо! нису код куће;  ~ панє мој модлїц шe -їм шe нєзак. 1. рел. господине; по моїм думаню по а) молити сe; шицки ше модля за пом мишљењу мир сви се моле за мир; б) прех. мойсейовец -вца х. (припаднїк (молитву) молити; ~ Оченаш Мойсейовей вири, Жид) мојсијевац молити Оченаш; 2. (дакому) молити мойсейовски -а -е мојсијевски кога; вона шe му барз модлєла мокасин(к)и ж. мн. (єд. най нє идзe она га је јако молила мокасин(к)а) мокасин(к)е да не иде; 3. (о ґовлї): ґовля ше моква ж. (дробни диждж у модлї рода прича; ¤ ~ дакому з молги) густа магла са капима кише, поскладанима руками (руки измаглица, сумаглица ламаюци) кумити кога богом мокнуц -нєм нєзак. киснути  мокрави -а -е мало мокар Молох х. митол. Молох мокри -а -е з розл. знач. мокар; молох х. прен. (обще зло) ¤ ~ до нїтки (од дижджу) мокар до молох (голе) коже, мокар као миш; ~ як молски -а -е муз. молски плющ (цалком мокри од зноєня, моль -лю х. мољац; у шматох мачаня до води и под.) мокар као ше зведол ~, шмати погризол ~ моча; як кед мокре гори [а сухе одећа се измољчала (умољчала);  тлєє] тандара мандара, причати без житов ~ житни мољац (Tinea везе granella); шматов ~ мољац сукнар, мокриц -им нєзак. серб. кожни мољац (Tinea pellionella); ¤ мокрити (оп. мочиц (2)) влапиц ше до дачого як ~ до мокро присл. у функц. прeд. кожуха прионути на посао, мокро jе; нєшка ~, нє мож робиц озбиљно се прихватити посла; на полю данас је мокро, не може да кнїжков ~ франт. књишки мољац се ради на њиви мольба ж. моба; робиц на мол х. муз. мол мольбу ићи на мобу молба ж. молба; поднєсц мольбаш х. мобар (писац, правиц, задац) молбу мольбашиц -им нєзак. (ходзиц поднети молбу робиц на мольбу) мобити, ићи на молбов(и) -а -о/-е молбен мобу молбочка ж. дем. молбица мольбашски -а -е мобарски молга ж. осн. и прен. магла; мольов(и) -а -о/-е мољчев; ~ рано ше спущела ~ ујутру се гушенїца мољчева гусеница спустила магла; ~ ше розишла момент х. момен(а)т магла се разишла, измаглило се моментални -а -е моменталан молгави -а -е и молгасти -а -е монарх х. монарх магличаст монархиз(е)м -зму/-зма х. молгавиц -им нєзак. маглити, монархизам замагљивати монархийни и монархийски молгов(и) -а -о/-е маглен, -а -е монархијски магловит монархист -та и монархиста молговина ж. астрон. -ти х. монархист(а) маглина монархистични -а -е молговити -а -е магловит монархистички молгочка ж. дем. маглица, монархофашиз(е)м -зму/-зма сумаглица х. монархофашизам молебен х. церкв. молебан монархов(и) -а -о/-е и молекул х. и молекула ж. осн монархски -а -е монаршки и прен. молекул(а) монах х. калуђер, монах, молекуларни -а -е редовник молекуларан монахиня ж. калуђерица, молекулов(и) -а -о/-е и монахиња, редовница молекулски -а -е молекулски монаш(е)ски -а -е калуђерски, молибден х. хем. молибден монашки; редовнички молитва ж. молитва; ~ над монашество с. монаштво чежко хорим смртна молитва Монґол х. Монгол молитвени -а -е молитвен;  ~ монґолоид х. монголоид дом богомоља монґолоидни -а -е молитвенїк х. молитвеник монголоидан молитвов(и) -а -о/-е оп. монґолски -а -е монголски молитвени монден х. монден молов(и) -а -о/-е оп. молски монденски -а -е монденски  мондїкац -ам и мондюковац монотеиз(е)м -зму/-зма х. -куюм нєзак. оп. мондяц монотеизам мондяц -ам нєзак. (нєрозумлїво монотеистични -а -е приповeдац) брбљати, пркелати, монотеистички; ~ релиґия пркељати, тртљати монотеистичка религија монета ж. монета; ¤ ~ за монотип х. друк. монотип подкурйованє монета за монотипия ж. маль. поткусуривање монотипија монетарни -а -е монетарни; ~ монотони -а -е монотон система монетарни систем монотония ж. монотонија монетни -а -е монетни монотоносц с. монотоност монитор х. монитор монофазни -а -е ел. монофазан моноґамийни и монсиньор х. церкв. монсињор моноґамийски -а -е моногамијски монструм х. монструм моноґамия ж. моногамија монструозни -а -е монструозан моноґенеза ж. биол., линґв. монсун х. монсун моногенеза монсунски -а -е монсунски, ~ моноґенетични -а -е клима монсунска клима моногенетички монтажа ж. з розл. знач. моноґрафия ж. монографија монтажа монодрама ж. монодрама монтажер х. монтажер монокл -кла х. монокл монтажни -а -е монтажни; ~ монократ -та и монократа -ти хижа монтажна кућа х. (автократ) монократа(а) монтер х. монтер моноксид х. хем. моноксид монтерски -а -е монтерски; ~ монокултура ж. аґр. клїщи монтерска клешта монокултура монтирац -ам зак. и нєзак. монолит х. архит. монолит монтирати монолитни -а -е осн. и прен. монтир(ов)ач х. монтирач монолитан монумент х. монумент монолоґ х. монолог монументални -а -е моноложски -а -е монолошки монументалан моном х. мат. моном мопед х. мопед монометер -тера/-тра техн. мопедаш х. мопедаш монометар мопс х. (файта малих псох) мономни и мономски -а -е мопс мат. мономни, мономски мор х. заст. морија, зараза, монопол х. з розл. знач. епидемија монопол; тримац (мац) ~ на дацо морал х. морал држати (имати) монопол на нешто морални -а -е моралан; ~ моц монополизация ж. морална снага монополизација морализатор х. пейор. монополизовац -зуєм зак. и морализатор нєзак. монополисати морализовац -зуєм зак. и монополист -та и нєзак. моралисати, морализовати монополиста -ти х. монополист(а) моралист -та и моралиста -ти монополни и монополски -а -е х. моралист(а) монополни, монополски; ~ моралистични -а -е положенє монополски положај моралистичан моносилабични -а -е линґв. мораторий х. и мораториюм моносилабичан, моносилабички; ~ х. мораториј(ум) язики моносилабички језици морбидни -а -е морбидан  морд х. заст. (война, забиванє) мртав пиjан рат; ратиштe моруна ж. зоол. моруна морда ж. заст. њушка (Acipenser huso) мордовац (ше) -дуєм (ше) Морфей х. митол. (бог сна) нєзак. мучити (се), морити (се); Морфеј; ¤ пойсц ґу Морфейови на изнуривати (се); малтретирати (се) руки (пойсц спац) бацити се морес х.: ¤ научиц дакого Морфеју у крило мореса научити кога реда (памети), морфема ж. линґв. морфем(а) стерати кога у ред морфий -ия х. и морфиюм х. морє с. заст. оп. морйо морфиј(ум), морфин морж х. зоол. морж морфолоґийни и мориц -им нєзак. заст. морфоложски -а -е морфолошки мучити, морити морфолоґия ж. з розл. знач. морйо -ря с. море;  отворене морфологија (широке) ~ (пучина) дебело морче -еца с. младунче морке (отворено, широко) море; ¤ за морщиц -им нєзак.: ~ твар оп. седем морями (барз далєко) иза морщиц ше (1) седам мора; капка до моря (барз морщиц ше -им ше нєзак. 1. мало) кап(ља) у мору; мертве ~ мрштити се, правити кисело лице прен. (апатични штредок) мртво (због осећаjа киселости и сл.); 2. море набирати се, борати се, мрешкати морйови -а -о/-е оп. морски се, смежуравати се, нажимати се морйоплївец -вца х. моряк х. морнар морепловац моряцки -а -е морнарски морйоплївство с. Москаль х. заст. (Рус) морепловство Москов, Рус морйоуз х. ґеоґр. мореуз московски -а -e 1. московски; морка ж. морка, бисерка 2. заст. (русийски) руски морнар х. беш. серб. морнар Московян х. Московљанин (оп. моряк) мост х. з розл. знач. мост;  ~ морнарица ж. воєн. на ланцох, ланцов(и) ~ ланчани морнарица мост; ~ на чайкох понтонски мост; моровки ж. мн. мед. заст. дзвигаци (рухоми) ~ покретни шарлах; похорел ше на ~ разболео мост; ¤ нашол сом на дзиравим се од шарлаха мосце франт. (на питанє: одкаль морски -а -е морски; ~ ци то?) имам (не мораш да знаш побрежє морска обала; ~ соль одакле ми то); я то нє нашол на морска со;  ~ гвизда зоол. морска дзиравим мосце оп. под найсц; звезда (Asterias); ~ хорота мед. (по)валяц ((с)палїц) [шицки] морска болест; ~ їж зоол. морски мости за собу (по)рушити јеж (Echinus); ~ конїк зоол. морски ((с)палити) [све] мостове за собом; коњић (Hippocampus antiquorum); ~ просто як з моста (питац ше, лєв зоол. морски лав (Eumetopias повесц и под.) без околишења, с jubatus); ~ пес зоол. морски пас неба па у ребра (Carcharias glaucus); ~ елефант мостарина ж. мостарина (слон) зоол. морски слон мостобран х. мостобран (Cystophora proboscidea) мостов(и) -а -о/-е мостовни, мортадела ж. кул. мортадела мостовски морталитет х. (смертельносц) мосцик х. 1. дем. мостић; 2. (за морталитет уход на ладю и под.) мост мортус прикм. нєпрем. франт. мотац -ам нєзак. (предзу, волну мортус; ~ пияни мортус пијан, и под.) мотати, намотавати, навијати мохоткави -а -е и мохоткасти мотац ше -ам ше нєзак. -а -е 1. длакав, маљав; 2. трепљаст; врзмати се, мотати се; вршљати, 3. паперјаст мувати се, ландрати моц ж. з розл. знач. 1. снага; мотел х. мотел вецей нє мал моци више није имао мотив х. мотив снаге; ~ мотора снага мотора; мотивация ж. мотивација роботна ~ радна снага; трациц ~ мотивовац -вуєм зак. и нєзак. губити снагу; малаксавати; уложиц мотивисати, мотивирати шицки моци уложити све снаге; мотика ж. мотика;  садзиц за буц на моци правн. бити на снази; мотику садити под мотику положиц звонка моци правн. мотиль х. лептир;  ~ -машля ставити ван снаге; 2. моћ; куповна лептир-машна ~ куповна моћ; одбранбена мотильов(и) -а -о/-е лептирски (охранєбна) ~ одбрамбена моћ; ~ мотильчок -чка х. дем. и навикнуца моћ навике; на ~ гипок. лептирић направене (добре, квалитетно мотичка ж. 1. дeм. мотичица; направене) добро, квалитетно 2. (на парачим плугу) мотика урађено; ◊ за моци покошиц жито мото х. мото (кед є ище нє цалком узрете) мотовидло с. ткац. мотовило, покосити jаку пшеницу; ¤ буц витао; ¤ бега як ~ врти се наоколо [ище] у моци 1. бити jош снажан; и смета (обич. о немирном детету) 2. бити jош држећи, здрав, моћи мотога ж. немирко, несташко; jош радити, бринути се о себи; ¤ круци шe (бега, ходзи) як ~ трчи кельо мал моци из петних жила (хода) по целом селу (граду) не моцак х. и ридк. моцар х. мируjући снагатор мотокултиватор х. техн. моцнєйши -а -е 1. надмоћан, мотокултиватор надмашан; 2. имућан, имућниjи мотор х. мотор моцни -а -е 1. јак, снажан; моторизовац (ше) -зуєм (ше) моћан; ~ компания моћна зак. и нєзак. моторизовати (се), компанија; ~ одуперанє снажан моторизирати (се) отпор; 2. силан, силован, силовит; ~ моторка ж. моторбицикл, витор силовит ветар; 3. (о мотоцикл чловекови) крупан, кршан; моторкаш х. мотоциклист(а) становит; жилав; 4. чврст; жесток; моторчок -чка х. дем. моторић, ~ артилєрийни напад жесток моторчић артиљеријски напад; 5. (маєтни) мотькош х. 1. гандр. имућан, богатиjи; ~ ґазда имућан неваљалац; 2. гипок. (за хлапца) газда; 6. недовољно зрео, jак (о мусавко житарицама); кукурица ище мох -ху х. паперје моцна, нє за ламанє є кукуруз jош мохави -а -е (хтори ма моху по ниjе довољно зрео, jош ниjе за себе) по (у) коме има паперја; бербу; ¤ ~ як дуб јак као бик власи ци мохави у коси имаш моцнїско х. оп. моцак паперjа моцнїц -нєєм и -їм нєзак. мохнати -а -е паперјаст јачати моховина ж. маховина моцно присл. 1. (з вельку моцу) моховинасти -а -е и снажно, јако; ~ вдериц снажно моховинов(и) -а -о/-е маховинаст ударити; 2. (барз) jако, грдно; ~ ше мохотка ж. 1. (по целу) нагнївал jако се наљутио; ~ го длачица, маља; 2. (на рошлїнох) набил jако га jе истукао; 3. трепља; 3. паперје интензивно  моцносц ж. 1. ел. и др. снага; од зиме; ¤ аж по мнє ~ прешол најежио сам се, 2. чврстина; сила подишли су ме жмарци (мравци); придзе и на моцовац ше -цуєм ше нєзак. 1. пса ~ видећеш ти своjе доброjутро, доћи ће (давац сили, силовац шe) напрeзати мечка и пред твоjу кућу; убил це ~ иди к врагу, сe, силити сe, снажити сe; излагати иди до ђавола; таки зме яґда нас мраз поварел се напору; 2. взаєм. повр. борити (нїяки, хорйовити) изнемогли смо и болесни се, рвати се, мерити се, носити се, мразов(и) -а -о/-е мразан; хватати се укоштац мразовит моч х. мокраћа мрамор х. мрамор, мермер мочар х. мочвара, рит; мраморни -а -е и мраморов(и) бариште, баруштина -а -о/-е мраморан, мермеран мочара ж. коноп. мочило мрежа ж. з розл. знач. мрежа; мочарни -а -е мочваран; ~ жем рибарска ~ рибарска мрежа; мочварно земљиште желєзнїцка ~ железничка мрежа; ~ мочени -а -е квашен; мочени коцки мат. мрежа коцке отруби квашене мекиње мрежасти -а -е мрежаст мочи можем (будуци час я мрежнїчка ж. анат. годзен -дна -дно, мн. -дни и я мрежњача будзем мочи) зак. и нєзак. моћи; мрежочка ж. дем. мрежица бити у стању; узмоћи, смоћи; я то мрена ж. зоол. мрена (Barbus нє можем зробиц jа то не могу да fliviatilis) урадим; я то нє годзен (нє будзем мрец мрем нєзак. мрети, мочи) зробиц jа то нећу моћи да умирати урадим; ¤ нє можеш ми нїч, цо ми мрийни -а -е и мрийовити -а можеш? не можеш ми ништа, шта -е маштовит ми можеш?; можеш ми пљунути мрия -иї ж. машта; подїя як под прозор зоз мриї маштовит догађај; полни мочинґ х. месар. вратина; мриї пун маште, маштовит; ¤ на тетива, жила кридлох мриї на крилима маште; мочиц -им нєзак. 1. а) мочити, плод мриї плод маште топити; квасити; потапати; мрийовац -июєм нєзак. оп. умакати; б) ~ конопу мочити мрияц конопљу; 2. (уриновац) мокрити мрийовитосц ж. маштовитост мочкош х. оп. мотькош мрияц -ям нєзак. маштати мочов(и) -а -о/-е мокраћни; ~ мрияч х. машталац, маштач; мехир мокраћна бешика сањалица мочовод х. анат. мокраћовод му викр. оном. за означованє мошов х. заст. "мошов" ричаня крави му (прибор за рибање посуђа) мугамеданєц -нца х. мошус х. зоол. и козм. мошус мухамеданац (Moschus moschiferus) мугамедански -а -е мощи ж. мн. цeркв. мошти; мухамедански святи ~ свете мошти мугар х. бот. мухар (Setaria) мравчац -чим нєзак. маукати мугариско с. поль. (польо дзе мравчиц -им коц. оп. мравчац бул мугар) мухариште мражиц ше -им ше нєзак. измрзавати се, мудерец -рца х. 1. а) мудрац; б) измразавати се мудрица; мудријаш; 2. ирон. мраз х. 1. (нїзка температура) мраз, паметњаковић студен, ниска температура; вноци бул вельки ~ , мудерецки -а -е мудрачки жем змарзла ноћу jе био велик мраз, земља се мудерица ж. 1. мудрица; 2. смрзла; 2. (змарзнута роса по жеми) мраз, слана; ирон. паметњаковић 3. прен. језа, жмарци; ◊ мраз пращи камен пуца мудри -а -е паметан, мудар; ¤ будз мудри (будз розумни, май музейни -а -е музејски; ~ розум) буди попо паметан; єден збирка музејска збирка пред другим мудрейши не зна се музеолоґ х. музеолог ко jе паметан; мудрейши попущує музика ж. музика, горв. паметнији попушта; мудри мудрує глазба; духовна ~ духовна музика; а шалєни ґаздує не треба се камерна ~ камерна музика правити паметан, већ треба радити; музикални -а -е музикалан, ~ як Руснак по вашаре оп. горв. глазбен прешол вашар (под вашар); ~ як музикалносц ж. музикалност, Соломон веома паметан; нє мудри горв. глазбеност а нє шалєни (нєдосц мудри)  ниjе музикант х. музикант при своjоj памети; правиц ше ~ музиковац -куєм и музицирац правити се паметан; яки ти барз ~! -ам зак. и нєзак. музицирати, горв. ирон. ала си (што си ти) паметан! глазбовати мудриц -реєм и -им постајати музичар х. музичар, горв. мудриjи (паметниjи), мудрати; глазбеник дзецко мудреє дете постаjе мудриjе музични -а -е музички, горв. мудро присл. паметно, мудро глазбен мудровац -руєм нєзак. ирон. мука¹ ж. брашно; била ~ бело мудровати, мудриjашити, правити брашно; кукурична ~ кукурузно се паметан; просипати памет брашно; чарна ~ црно брашно мудросц ж. з розл. знач. мука² ж. (трапеза) мука; ¤ буц мудрост, памет; то нїяка нє ~ није на мукох бити на мукама; вични то никаква мудрост; ¤ камень (пекельни) муки рел. вечне мудросци камен мудрости, (паклене) муке; Танталово муки мудрачки камен; як кед би Танталове муке; як по дванастих поцицал (попил, позберал) мукох (барз змучeни) као да jе из шицку ~ [того] швета као да је гроба устао, као да је ваљак прешао посисао (посркао) сву мудрост преко њега [овог] света мукави -а -е брашњав муж х. 1. муж, супруг; 2. мукарня ж. брашнара кнїжк. (углядни чловек, юнак) муж; мукачевски -а -е и ¤ коло доброго мужа жена як мукачовски -а -е (од ружа добар муж се огледа у осмеху Мукачево/Мукачово) мукачевски жене муковани -а -е са довољно или мужески -а -е заст. мушки; много брашна (о тесту) мужеван муков(и) -а -о/-е брашнени;  ~ мужескосц и мужественосц хробак зоол. брашнар (Tenebrio ж. мужевност molitor) мужествени -а -е мужеван мула¹ х. ист. мула мужество с. мушкост мула² ж. зоол. мула мужик х. ист. (русийски селян) мулат х. (крижанєц) мулат мужик мулатованє с. лумповање, мужов -а -е мужевљев; ~ брат лумперај(ка), банчење, теревенка, девер; ~ шестра заова; мужового бекријање брата жена јетрва мулатовац -туєм нєзак. мужозабойнїца ж. мужоубица лумповати, банчити, теревенчити, мужочок -чка х. дем. и гип. бекријати мужић мулатшаґ х. оп. мулатованє муза ж. лит., прен. муза; ~ мултидисциплинарни -а -е поезиї муза поезије мултидисциплинаран музей -ею х. музеј мултиконфесийни и мултиконфесионални -а -е бедем (в.) мултиконфесионалан мурин х. заст. (ниґер) црнац мултикултурални и мурина ж. зоол. мурина, мултукултурни -а -е муриња (Muraena helena) мултикултуралан, мултикултуран муриско х. 1. ауґм. зидина; 2. мултимилионер х. муриска мн. зидине, бедеми; мултимилионар, мултимилионер муриска твердинї зидине тврђаве мултиязични -а -е муричок -чка х. дем. зидић мултијезичан (као ограда) муляр х. зидар;  шлєбодни мурмотанє с. жагор, жамор, муляре мн. (масони) слободни мрмор зидари мурмотац -ам нєзак. жагорити, мулярски -а -е зидарски жаморити, мрмљати мулярство с. зидарство мурованє с. зидање муляц -лям нєзак. муљати, муровани -а -е зидан; ~ хижа мечити; ~ грозно муљати грожђе зидана кућа муль х. осн. и прен. муљ; муровац -руєм нєзак. зидати рични ~ речни муљ муров(и) -а -о/-е зидни; ~ мульовити -а -е муљевит; ~ годзина зидни сат; мурово новини дно муљевито дно зидне новине; мурово облоги мумификовац -куєм зак. и зидне облоге нєзак. мумификовати, мурцави -а -е мусав мумифицирати мурц(к)ош х. мусавко, мусавац мумия ж. осн. и прен. мумија мурчанє с. 1. (пса) режање; 2. мунґо(с) х. зоол. мунго(с) (говеда) мукање, мук, рика; 3. прен. (Mungos ichneumen, Mungos мрмљање mungo) мурчац -чим нєзак. 1. (о крави) мундир х. мундир мукати; 2. (о псови) режати; 3. мундур х. заст. оп. мундир прен. мрмљати; ~ себе под нос муницийни и муницийски -а мрмљати нешто испод носа -е муницијски мурчиц -им коц. оп. мурчац муниция ж. муниција муряк х. зоол. гњурач (Dytiscus мункаш х. ист. мункаш narginalis) мунтатов х. (с)казаљка (на муряц -ям нєзак. гњурати, часовнику) урањати, зарањати мунтатовик х. казаљка (на муряц ше -ям ше нєзак. прецизним апаратима) 1. гњурати се; 2. понирати мунтлак х. гандр. мамлаз, муряч х. 1. гњурач, гњурац; 2. блесан; глупан зоол. гњурац (Podiceps) мур х. 1. зид; 2. бедем;  мусака ж. кул. мусака Берлински ~ Берлински зид; Мур мускат х. оп. мушкат плачу Зид плача; ¤ били (побилїц) мускатни -а -е оп. мушкатни як ~ блед (пребледети) као зид (као мускетар х. мускетар крпа, као смрт); ґрабац ше (драпац мускула ж. анат. мишић, ше) по мурох од болю (мац барз мускул(а) вельки болї) превиjати се од болова, мускуласти -а -е мишићаст; превиjати се као пишкор [у лонцу] мишићав мура ж. (ноцна лепетка, мускулатура ж. анат. босорка) лептирица мускулатура мурґац -ам нєзак. давати знак мускулов(и) -а -о/-е мишићни; очима и обрвама, намигивати ~ ткань мишићно ткиво мурик х. (пред обисцом) зид, Муслиман х. заст. (припаднїк народу) Муслиман (коньска) зоол. ~ мува пецкара муслиман х. (припаднїк вири) (Stomoxys calcitrans); ¤ забивац муслиман мухи (нїч нє робиц) ловити муве; муслимански -а -е вртети палчеве, красти богу дане, муслимански продавати зjаке (зjале); знац од муслин х. текст. муслин чого мухи здихаю оп. знац од чого мустанґ х. зоол. мустанг пси здихаю (под пес); умерац мустра ж. з розл. знач. мустра; (гинуц) як мухи (масовно) ~ за вишиванє мустра за вез масовно умирати; падати као мутант х. биол. мутант снопови (снопље); як помражени мутатов х. коц. оп. мунтатов (помлоєни) мухи (хори, вистати, мутацийни -а -е мутациони нїяки) болесни; изнемогли мутация ж. биол. и ґрам. мухавиц ше -им ше нєзак. 1. мутација (одганяц мухи од себе – о статку, мутелка ж. млєк. стапајица, коньох) омахивати се, обадати се; маљица (в.), туцак (в.) конь ше мухави коњ се омахуjе од мутирац -ам и мутировац мува; 3. прен. а) реаговати збуњено; -руєм зак. и нєзак. мутирати врпољити се, мешкољити се; б) мутлак х. оп. мунтлак мувати се, мотати се, зазjавати мутлянка ж. муљ, брлог; мухиска ж. ауґм. муветина каљуга мухов(и) -а -о/-е мушји, мувљи мутлянков(и) -а -о/-е муцелка ж. оп. мутелка муљевит; ~ дно муљевито дно муциц -им нєзак. 1. мутити, мутни -а -е мутан; ~ вода замућивати; 2. ~ масло млєк. мутна вода; ¤ ловиц у мутним мућкати (тући, мести, бућкати) ловити у мутном; пошло мутном маслац водом пропало (нестало) (као) у муциц ше -им ше нєзак. мутну воду, однела мутна Марица мутити се, замућивати се (вода) мученє с. мука, мучење, мутносц ж. мутност, мутноћа злопатња мутяк х. осн. и прен. серб. мученїк х. мученик мућак (оп. запорсток) мученїца ж. 1. мученица; 2. мутькалица ж. кул. мућкалица прен. ракиjа, мученица мутькац -ам нєзак. серб. мученїцки -а -е мученички мућкати (оп. больтац) мученїцтво с. мучеништво муф х. техн. и др. муф мучилїще с. мучилиште муфлон х. зоол. муфлон (Ovis мучитель х. мучитељ, мучилац musimon) мучительски -а -е муфтия х. (найстарши по мучитељски, мучилачки ранґу муслимански священїк) мучиц¹ -им нєзак. посипати муфтија брашном, брашњавити муха ж. мува, муха;  мучиц² -им нєзак. мучити, дзвиняца (белава) ~ зоол. мува злостављати; кињити; ¤ ~ дакого зунзара (Caliphora erythrocephala); як жидзи Христа (барз мучиц домашня ~ зоол. кућна мува дакого) распињати (разапињати, (Musca domеstica); златна ~ зоол. приковати) кога на крст, златна мува, златара, златарка метнути/метати (ставити/стављати) (Lucilia caesar); ~-катеґория кога на муке спорт. мува-категорија; ~ це-це мучиц ше -им ше нєзак. 1. зоол. мува це-це (Glossina palpalis); (трапиц ше) мучити се, злопатити хижна зоол. ~ собна мува се; 2. (нє мац спокою) немати мира, (Homalomya canicularis); штухаца стално мислити о нечему; мац ше мучи же як єй синови у швеце приговарати коме, гунђати; 2. (з мајка нема мира, стално мисли како дачим – трапиц ше) мучити сe, је њеном сину у свету; мучим ше натeзати сe же чом мушело праве так буц мяв викр. оном. мјау, мијау, мау секирам се (мучи ме мисао) зашто мясопусни -а -е церкв. је морало баш тако бити; нє мучце месопустан; ~ нєдзеля месопусна ше, будзе то добре немојте се недеља, месопуст секирати, биће то добро мучнє присл. мучно; тешком муком мучни¹ -а -е брашнен; ~ мех Н џак за брашно (од брашна); ¤ вдерени з мучним мехом ударен на викр. на ево, узми, држи;~ твою мокром крпом шапку! узми твоjу капу! мучни² -а -е мучан; ~ цихосц на прим. I з ґен. партитивним мучно ћутање означує циль дїї по (з акуз.) або ше мучно присл. оп. мучнє преклада з цильовима виреченями; мушиска ж. оп. мухиска пошол на води отишао jе по воду, мушиц -им нєзак. и зак. 1. отишао jе да донесе воде; идз до морати; мушим пойсц морам да дутяну на цукру иди у продавницу одем; 2. у функц. присл. вeроватно, да купиш шећера; II з акуз. 1. означує сигурно, мора да; мушeли сцe мeсто на; пойдзeм на валал отићи даґдзe прeхладнуц вeроватно ћу на село; 2. а) означує напрям на, (мора да) стe сe нeгдe прeхладили; према, ка; рушели ше на сивер мушело го дацо затримац кед го кренули су на север (према северу); б) нєт мора да га jе нешто задржало означує унапряменосц або рушанє кад га нема през облак, дзвери и под. на; вошол мушка ж. 1. дем. мушица, на други дзвeри ушао је на друга мувица; 2. воєн. мушица, предњи врата; в) означує трасу рушаня преко; нишан; брац на мушку узимати на путовали на Боґоєво путовали су нишан; 3. зоол. жижак; ~ ше преко Богоjева; 3. а) означує час дїї влапела до жита пшеница се одредзеного дня на, або ше преклада з ужижљивила; ¤ робиц як ~ радити часовим ґенитивом; схадзка будзе на као црв вовторок седница ће бити у уторак; мушкат х. (файта грозна и на пeршого будзe плаца првог ће вина) мушкат, мускат бити плата; б) означує напредок мушкатла ж. бот. мушкатла одредзени часови одрезок тирваня дїї (Pelargonium odoratissimum) на; пошол на два мешаци отишао је мушкатни -а -е мушкатни, на два месеца; 4. означує циль а) по; мускатни; ~ грозно мушкатно пошли на польо по сламу отишли грожђе;  ~ орех бот. мушкатњак су на њиву по сламу; б) за; робимe (Myristica fragrans) мушмула ж. бот. мушмула лєм на хлєб радимо само за хлeб; (Mespilus germanica) муж муши робиц на ню муж мора да муштерия ж. муштерија ради за њу; 5. означує намeнку за; муштикла ж. муштикла вода на райбанє вода за прање; муштра ж. заст. (воєна чкодлїви пошлїдки на здравє вежба) муштра штетне последице по здравље; 6. муштровац -руєм зак. и нєзак. означує срeдство кроз; преко; на; (строго воспитовац) муштрати прeцадзиц на дзираву варeху муштровац ше -руєм ше процeдити кроз ђевђир; догварели ше нєзак. 1. (з даким) грдити кога, на телефон договорили су се преко телефона; вон лапа риби на набегнуц -нєм зак. набасати спреведачку он пеца рибу на набедренїк х. церкв. набедреник, варалицу; 7. означує способ дїї на, або набедреница ше преклада з другима на белаво присл. плаво; конструкциями; а) порезац на плавом боjом; офарбел капуру на фалатки посећи на комаде; бавя ше белаво офарбао jе капиjу плавом на войни играjу се рата; копац боjом; ¤ побиц дакого [на цмо] и на (кошиц и под.) на треце (на белаво избити кога на мртво име штварте) копати (косити и сл. ) под наберанє с. грдња трећину (под четвртину); б) як часц наберац -ам нєзак. 1. (дакого) присловнїцких виразох: офарбиц на грдити, прекоревати; 2. ~ моц (моци, бeлаво (на било, на желєно, на сили) прикупљати снагу (снаге) жовто, на кафово, на целово, на набербляц -ам зак. набрбљати червено, на чарно итд. обоjити набешедовац -дуєм зак. напричати, плаво (бело, зелено, жуто, браон, роза, наприповедати црвено, црно итд.), обоjити плавом набешедовац ше -дуєм ше зак. (белом, зеленом, жутом, браон, роза, напричати се, наприповедати се црвеном, црном итд.) боjом; 9. набиванє с. буд. набој; ~ з иловачи означує причину а) од; умар на набој од иловаче моровки умро jе од шарлаха; б) на; набивани -а -е земљан, пришол на поволанку дошао jе на набојни, од набоја; ~ мур земљани позив; 10. означує обєкт на, або ше зид, зид од набоја; ~ хижа кућа од преклада з директним обєктом; набоjа, набојница скричал на мнє викнуо jе на мене; набивац -ам нєзак. 1. а) (жем) нападли на нєприятеля напали су набиjати, убиjати; б) (мур, хижу) неприjатеља; 11. у функциї атрибута набијати; 2. набијати; ~ пушку набијати пушку; 3. (з дачим) ударати, са, на; авто на три колєса ауто на трескати, лупати; витлати; млатарати; (са) три точка; III з лок. 1. означує кед ше нагнїва, набива зоз шицким место на: робя на полю раде на кад се наљути, треска са свиме; 4. ~ њиви; 2. означує час на; на одходзе на шпици до глави колєса колєс. одласку; 3. а) означує причину због, брчити; ¤ ~ зоз собу бацати се, на; повадзели ше на дробнїци бацакати се: од гнїву набивал зоз посвађали су се због ситнице; б) собу по посцелї од гнева се бацао по означує мотив на; дзекуєм вам на кревету довирию захваљуjем вам се на набивац ше -ам ше нєзак. 1. поверењу; 4. у функциї атрибута: покуша(ва)ти насилно ући, лупати торта на пейцох вайцох торта од пет (на врата, капију и сл.), наваљивати; jаjа 2. (ґу дакому) наваљивати на накога, набабрац -рем (дакому) зак. 1. трпати се, набацивати се коме наврачати, изазвати враџбинама, набиваци -а -е: ~ пушка набијача; нагатати; 2. направити коме зврчку; ~ пец бубњара, поздер(њ)ача (в.), набабрали му направили су му поздеруша (в.) зврчку набивно присл. лабаво; овлаш; ~ набавиц -им зак. набавити завязац лабаво везати набавиц ше -им ше зак. наиграти набизовно присл. 1. се насигурно, засигурно; ~ ше набавка ж. набавка, набављање догвариц насигурно се договорити; набавни -а -е набавни 2. сигурно; то ~ нє правда то набавяц -ам нєзак. набављати сигурно ниjе истина набавяцки -а -е набављачки набилїц (ше) -им (ше) зак. набавяч х. набављач (намасциц (ше) з билїдлом) набелити (се) набeгац шe -ам шe зак. натрчати сe  набилки ж. мн. ткац. брдило, набриднуц -нєм зак. звич. безос. вучила досадити; згадити се; набридло му на било присл. бело; белом боjом згадило му се набити -а -е 1. набијен, здепаст, набринїц -їм зак. оп. набринуц дежмекаст; 2. (преполни) препун; ~ сала набринути -а -е набрекнут, натечен препуна сала набринуц -нїм зак. (запухнуц набиц -иєм зак. 1. истући; 2. (з пре слабу циркулацию) набрeкнути; пушковим прахом) набити; ~ пушку отећи, натeћи; жили на рукох му набити пушку набринули жиле на рукама су му набиц ше -иєм ше (на дацо) набрекле; пред оцелєньом вимнє зак. усмерити своjе активности на крави набринї пре отељења виме нешто; власци сцу же би ше людзе краве отекне набили лєм на єдно: на карменє наброндани -а -е ридк. оп. статку, обробок жеми и под. власти набрундани желе да се људи усмере само на набрундани -а -е и набрундзани -а jедно: на држање стоке, обраду земље -е љут; намргођен, натмурен, смркнут, и сл. надрндан наблїзко присл. наблизу; набрушиц -им зак. набрусити, стали ~ стаjали су наблизу; у варошу наоштрити правя хижи ~ у граду граде куће набурени -а -е 1. а) (збурени, наблизу наїжени) нарогушен, накострешен, наблядо присл. бледо тршав; б) прен. намргођен, натмурен, набоженство с. заст. набурен; 2. (о дню, хвилї и под.) вероисповест, вера тмуран набой х. ел., псих. набој набуриц -им зак. накострешити набок присл. на страну, у набуриц ше -им ше зак. 1. страну; ◊ положиц шапку ~ накострешити се; 2. прен. намргодити се, накривити капу; чeсац шe ~ чешљати натмурити се се у страну набуркани -а -е набран наборґовац -ґуєм зак. наузимати под вересиjу набухац -ам зак. истући, избити, набосо присл. на босу ногу; излемати, излупати, измлатити, пришол у ципелох ~ дошао је у издеветати; избатинати ципелама на босу ногу набухциц -им зак. оп. набухац набохтац ше -ам ше зак. оп. набухциц ше -им ше зак. (добре обохтац ше ше наєсц) набокати сe набрац -берем зак. 1. а) узети; набуц шe -будзeм шe зак. бити заграбити; ~ шена на видли узети негде дуго, до миле воље, док не сена на виле; набрал черешнї з досади; бити доста некоме негде; уж кошарки заграбио jе трешања из сом ше набул у варошу већ ми је корпе; б) захватити, захитити; ~ води доста града, више ми се не живи у з потока захватити воде из потока; 2. граду; унук ше уж набул у баби, та (достац на чeжини) а) угојити се, пришол дому унук jе био код баке ухранити се; набрал даскельо кили докле му се хтело, па jе дошао кући; угоjио се неколико килограма; б) (о нє можeм шe лєм набуц у природи животиньох) утовити се; 3. (дакого – остао бих бескраjно дуго у природи, набиц) истући; так це наберем тако никако да се науживам у природи ћу те истући; 4. (искуства, знаня) навагац -ам и наважиц -им накупити; ~ моци накупити снаге; зак. навести, наговорити; навагал ю повратити снагу най прейдзe до їх фирми наговорио набреновац (ше) -нуєм (ше) зак. ју је да пређе у њихову фирму; набреновати (се), накудравити (се) директор наважел професора на гонорарни годзини директор је даскельо днї накувала му је за наговорио професора на хонорарне неколико дана часове навашариц -им зак. навашарити, наважиц ше -им ше зак. 1. развашарити, направити неред одлучити се; усудити се; 2. з неґацию навезц -ежем зак. навести (-езем), пасти на памет; нє наважим шe довести (-езем), навозити; допрeмити вeцей гонїц авто по босей драги навелько присл. 1. крупно; на неће ми више пасти на памет да возим велике комаде; 2. навелико, увелико; кола по земљаном путу ~ ше приповеда о тим навелико се наважовац ше -жуєм ше прича о томе нєзак. спремати се, имати намеру навeраш х. невенчани муж навала ж. спорт. и прен. наверашка ж. невенчана жена навала навераштво с. живот у дивљем навалїц -лїм зак. з розл. знач. браку навалити, нагрнути; ~ на нєприятеля наверош х. оп. навераш навалити на непријатеља; ~ на робу у наверошка ж. оп. наверашка предавальнї навалити на робу у наверх прим. з ґен. наврх; ~ продавници; ¤ навалєл як буяк на гори наврх планине; ¤ ~ швета (барз, червене пейор. навалио као сивоња прейґ мири): кричац ~ швета викати навалїц ше -лїм ше зак. навалити из петних жила (на сав глас); йойчал се, наслонити се ~ швета дерао се као на ражњу (као навални -а -е спорт. навалан; ~ да га кољу, као да га жива деру) бавяч навални играч навершиц -им зак. навршити наваляц -лям зак. нагомилати навершиц ше -им ше зак. навальовац -люєм нєзак. з розл. навршити се знач. наваљивати навальовац ше -люєм ше нєзак. навесц -едзем зак. з розл. знач. наваљивати се, наслањати се навести; ~ дакого на погришну навальчиц -им зак. драгу навести кога на погрешан пут; нагомилати, натрпати; пред ~ цитат навести цитат; ~ бешеду на путованьом шицкого навальчели дацо навести разговор на нешто; ~ на до куфрох пре путовања су свега грих навести на грех, саблазнити натрпали у кофере навечар присл. вечерас, довече навантулїц -їм зак. експр. навечерац ше -ам ше зак. (вельо дачого накласц, направиц, навечерати се навариц и под.): копал мархву з навешелїц ше -лїм ше зак. ашовом, та таки груди навантулєл навеселити се вадио jе мркву са ашовом, па jе овакве грудве наваљао; кед кошел, навиберац -ам зак. 1. набирати, таки вельки снопи навантулєл кад изабрати, одабрати; 2. навадити; ~ jе косио, овако велике снопове jе кромплї навадити кромпира; 3. направио; навантулєл вельку копку накупити (милодара и сл.); шена саденуо jе велику камару сена; навиберали досц пенєжи за навантулєла тельо єдзеня, а тераз худобних накупили су доста горуцо, погуби ше накувала jе милодара за сиромашне толико jела, а сад jе вруће, поквариће навиґатор х. навигатор се навиґация ж. навигација навантулїц ше -їм ше зак. (моцно навики присл. навек, вечно, ше наєсц) накркати се вечито, довек(а); ¤ ~ виков на веке навариц -им зак. скувати; векова, на све веке; ~ слава увек накувати; наварела полудзенок хваљен, амен увек скувала је ручак; наварела му на навикнути -а -е навикнут; вичан  навикнуц (ше) -нєм (ше) зак. наводнїц -им зак. наводнити; ~ навићи (се), навикнути (се); навадити (се) поля наводнити њиве навикнуце с. навика; по наводно присл. наводно навикнуцу по навици наводньованє с. наводњавање навикованє с. навикавање наводньовац -нюєм нєзак. навиковац (ше) -куєм (ше) нєзак. наводњавати навикавати (се), свикавати (се) навожиц¹ -им зак. навозити, навиксац -ам зак. навиксати навести; ~ древа навести дрва навинїмац -ам зак. навадити навожиц² -им нєзак. оп. (вадећи нагомилати) навожовац нависценє с. наговештај, навештај; навожиц ше -им ше зак. навозати слутња, најава се, извозати се нависцовац -цуєм нєзак. навожовац -жуєм нєзак. навешћивати, слутити; злослутити (привожиц, сипац поверх дачого) нависцовач х. предсказивач; навозити, довозити, насипати; ~ злослутник драгу (привожиц глїни на нїзши або навишивац -ам зак. навести, розрити часци драги) навозити пут; извести; навишивала вельо навожовали жеми на лапош вишивки навезла је много везова довозили су земљу на удолицу навияц -ям нєзак. навијати; навой х. ткац. вратило, навој навияме за домашнї тим навиjамо за наволац -ам зак. 1. (дац мено) домаћи тим назвати, прозвати; 2. (на телефон) навияцки -а -е навијачки назвати; ¤ ~ з правим меном назвати навияч х. навијач; страсни ~ правим именом страстан навијач наволац ше -ам ше зак. навладац -ам зак. заст. назвати се, прозвати се савладати наволовац -луєм нєзак. 1. навладац ше -ам ше зак. заст. (давац мено) називати, прозивати; 2. навићи се; натерати себе на нешто; у (на телефон) називати новим штредку нє могла ше навосковац -куєм зак. навладац на кафу у новоj средини навоштити, извоштити ниjе могла да се навикне на кафу наврацац -ам нєзак. 1. навлажиц -им зак. навлажити, (статок зоз чкоди) навраћати, поквасити завраћати, враћати (терати) назад; 2. навод х. з розл. знач. навод; (з кочом и под. назад) окретати; 3. (на знаки навода оп. наводнїки добру драгу) враћати, обраћати, наводзиц -им и наводзовац упућивати; 4. заст. (волац назад) -дзуєм нєзак. 1. (податки и под.) звати натраг, враћати наводити; ~ приклади наводити наврацац ше -ам ше нєзак. заст. примере; 2. а) (зводзиц) наводити, враћати се, навраћати се заводити; ~ на нєдобру драгу навраценє с. враћање; обраћење наводити на рђав пут; б) упућивати, наврациц -им зак. 1. (статок изводити; ~ дакого на добру драгу зоз чкоди) навратити, завратити, упућивати кога на добар пут вратити (потерати) назад; наврацел наводзовач х. спец. навођач крави, бо вошли до бетелїни наводичковац шe -куєм шe зак. навратио jе краве, jер су ушле у намирисати сe детелину; 2. (обрациц назад) наводковац шe -куєм шe зак. 1. оп. окрeнути; ~ з кочом окренути с наводичковац ше; 2. напити сe, опити се колима; 3. (очутиц) повратити, наводни -а -е наводни; тобожњи освестити; 4. а) (вжац назад) наводнїки х. мн. наводници, знаци вратити; страцени роки нє навода наврациме изгубљене године нећемо вратити; б) (поволац назад) вратити, нагонити; ~ сина учиц ше терати позвати назад; 5. (на добру драгу) сина да учи; ~ до роботи терати на вратити, обратити, упутити; 6. беш. посао; 2. терати, сатеривати; ~ статок серб. (драгом до дакого або даґдзе) до чупору сатеривати стоку у чопор; навратити, сврнути, свратити (оп. 3. (дакого на дацо) изнуђавати, зайсц (I, 2)) изнуђивати; ~ дакого на припознанє наврациц ше -им ше зак. изнуђивати коме/од кога признање заст. 1. (врациц ше) вратити се, нагарнуц -нєм зак. нагрнути; навратити се; 2. (присц ґу себе) насути; захватити; ~ глїни коло повратити се, доћи себи, освестити древка нагрнути земље око саднице; се; 3. (на добру драгу) вратити се, ~ жита до мирици захватити обратити се, повратити се; ~ ґу своєй пшенице у мерицу вири вратити се своjоj вери; 4. поль. нагарнуц ше -нєм ше зак. поново добити нагон за парењом (о нагрнути (се), набити се; нагарли ше кози, овци и сл.) полно до сали набило их се пуно у наврачани -а -е наврачан, нагатан; салу наврачане им бачене су им чини нагвариц -им зак. наговорити; наврачац -ам наврачати, нагатати; приволети бацити враџбине, замађијати, омађијати, нагварка ж. наговор, наговарање опсенити нагваряц -ям нєзак. наговарати навше присл. заувек, засвагда, нагваряч х. наговарач навек; ¤ раз ~ jедном заувек нагeй слов. је л’ да?, зар не?, је навяц -веєм зак. 1. нєпрех. л’ тако?; ~ же ме послухаш jе л' да навејати; шнїг навял снег је навејао; ћеш ме послушати?; уж ши вистати, 2. прех. навеjати; навяли три мехи ~ већ си уморан, је л’ да? проса навејали су три џака проса нагeйцe слов. при двоєню нагадац -ам зак.: ~ себе дакому је л’ те?, је л’ да?, зар не?, је л’ сетити се; слухаюци шпиванку, тако? нагадал себе свою младосц нагеркац -ам зак. изазвати; слушаjући песму, сетио се своjе надражити, раздражити младости нагинац -ам нєзак. 1. нагаднуце с. наговештај; нагињати; накривљавати; 2. прен. слутња; предсказање (прихильовац ше) нагињати нагадованє с. 1. нагинац ше -ам ше нєзак. 1. наговештавање, слутња; нагињати се; накривљавати се; 2. предсказивање; 2. заст. предвиђање, надносити се, сагињати се прогнозирање нагирчиц -им (на дакого) зак. нагадовац -дуєм нєзак. 1. навалити навештавати/навешћивати, нагирчиц ше -им ше зак. наговештавати/наговешћивати; експр. згрнути се, сјатити се слутити; злослутити, предсказивати; нагладовац ше -дуєм ше зак. 2. заст. предвиђати, прогнозирати нагладовати се нагадоваци -а -е оп. нагадуюци наглас присл. 1. наглас; чита ~ (2) новини чита гласно новине; 2. нагадовач х. 1. наговештавалац; 2. гласно; поведз ~ най це шицки чую видовњак; 3. злослутник кажи гласно нека те сви чуjу нагадуюци -а -е 1. коjи наглашени -а -е 1. ґрам. наглашен, наговештава; 2. оп. видовити акцентован, 2. наглашен; изразит, упадљив нагадяц -дям зак. коц. заст. наглашиц -им зак. осн. и прен. набацати, нагомилати нагласити нагамрац -рeм зак. награбити наглашка ж. нагласак, акценат наганяц -ням нєзак. 1. терати, наглашовац -шуєм осн. и прен. наглашавати нагнути (се), накренути (се); нагли -а -е 1. нагао, хитан; 2. накривити (се); укосити (се), брз; жустар; 3. необуздан; напрасит, искосити (се); нахерити (се) махнит; прек; бахат; ¤ по наглим нагнуце с. 1. нагиб, нагнуће; поступку по хитном поступку; ~ суд косина; падина; 2. прен. преки суд (прихильносц) склоност наглїц -їм нєзак. (дакого и на нагода ж. прилика, згода, дакого) пожуривати кога; наглєл ши повољан тренутак; случај; ◊ з нагоди на мнє, та сом нє поробел як треба 1. приликом; 2. поводом, гледе; з тей пожуривао си ме, па нисам урадио нагоди том приликом; права ~ права како ваља прилика, жива згода; у першей нагло присл. 1. нагло, хитно; 2. нагоди првом приликом брзо; журно; жустро; 3. необуздано; нагоре присл. нагоре напрасито, махнито; бахато нагоршани -а -е љут; бесан, наглодане -ного с. жуљ (од обуће); разјарен ту ми наглодане ивде имам жуљ нагоршац (ше) -ам (ше) зак. наглодац -ам зак. нажуљати (о наљутити (се); разбеснети (се), разјарити обући); наглодала ми (ци, му итд.) (се) ципела нажуљала ме (те, га итд.) jе наготовиц -им зак. 1. ципела (навариц) накувати, наспремати; 2. наглосц с. 1. наглост, хитност; прен. (намесциц дакому нєприємносц) 2. брзина; жустрина; у наглосци у а) сместити, наместити, подметнути брзини; 3. необузданост; напраситост; коме; б) свалити на кога махнитост; бахатост награбац -бем зак. 1. нагнац наженєм зак. 1. награбуљати; 2. прен. скупити, (присиловац) натерати, нагнати; ~ накупити; ~ динарчки скупити мало дакого робиц натерати кога да ради; пара нагнали ю одац шe за ньго натерали награда ж. награда; перша ~ су је да се уда за њега; 2. (войсц) ући, прва награда утерати; нагнал з кочом до двора наградзиц -им зак. 1. (дакого ушао jе с колима (утерао jе кола) у – дац награду) наградити; ~ двориште; 3. сатерати, сагнати; одличних школярох наградити нагнали статок до аклю сатерали су одличнe учeникe; 2. (дакому дацо) а) стоку у тор; 4. а) (дакус нароснуц) (компензовац, надополнїц) истерати, мало порасти; цибуля през надокнадити; кед шеґерт зробел жиму наженє црни лук преко зиме чкоду майстрови, наградзел му то з истера; б) избацити, налити; роботу ако jе шегрт направио штету кукурица нагнала чутки кукуруз jе маjстору, надокнадио му jе то радом; избацио (налио) клипове б) узвратити коме што, наградити дакому страх до косцох сатерати кога за нешто; кед учитель добри ґу коме страх у кости школяром, вони му вше наградза з нагнївани -а -е љут(ит), гневан; добрим ученьом и послухносцу ако срдит; ¤ ~ як Прайз оп. под Прайз jе учитељ добар према ђацима, они нагнїваносц ж. гнев, љутња; му увек узврате добрим учењем и срџба послушношћу нагнївац (ше) -ам (ше) зак. награти -а -е осн. и прeн. наљутити (се); разгневити (се); расрдити загрејан; ~ пец загрејана пећка; ~ є (се) купиц авто загрејан jе за куповину нагноїц -їм зак. нађубрити кола нагнути -а -е нагнут, накренут; награц -греєм зак. (досц накривљен; кос, искошен; нахерен зограц) загрејати; тоту хижу нє нагнуц (ше) -нєм (ше) зак. 1. можеме награц з малим пецом ову собу не можемо загрејати малом и сл.) на сав глас; дзвонїц ~ 1. пећком звонити на узбуну; 2. прен. ударати награц ше¹ -реєм ше зак. нагреjати у/на сва звона се; загреjати се наґебуздац -ам зак. набацати награц ше² -аєм ше зак. насвирати збрда-здола; нагомилати се наґeмахтовац -туєм зак. 1. нагризац -ам нєзак. 1. (о накрасти; 2. нагомилати инсектох) нагризати; 2. (о квашнїни и наґиндац шe -ам шe зак. (вельо ше под.) разједати, изједати наробиц) наринтати се, надиринчити се нагризаци -а -е изједајући; ~ наґрабац -бем зак. награбити средство изједајуће средство наґрайцац -ам зак. беш. серб. нагромадзиц (ше) -им (ше) награjисати, награбусити зак. нагомилати (се), згомилати (се) над¹ прим. I з aкуз. oзнaчує нагромадзовац (ше) -дзуєм унaпрямeнoсц нa место хторе ше (ше) нєзак. нагомилавати (се), находзи над дачим над, изнад; молга згомилавати (се) ше спущела ~ валал магла се нагрубo присл. 1. дебело, спустила над село; II з инстр. 1. надебело; на дебеле кришке; порезац означує место над дачим изнад, над; кромплї ~ исећи кромпир надебело; ~ ~ валалом брег изнад села jе брдо; нарeзац хлєба надeбeло исeћи хлеб; 2. означує обєкт а) над; задумал ше ~ намасциц хлєб дебело намазати ~ проблемом замислио се над хлеб; ~ наруцац глїну дебело проблемом; б) преклада ше з другима набацати земљу; 2. крупно, накрупно; конструкциями: змиловала ше ~ ~ здараловац зарно накрупно нїм смиловала му се прекрупити зрно;  нагрубо кул. над2 х. 1. трска; 2. удило (од штрудла; ~ з маком кул. штрудла с трске);  хижа под надом трскара; маком цукров ~ бот. шећерна трска нагудляц -ам зак. нагомилати; (Sorghum sacchartum) натрпати надавац -ам зак. надавати нагудляц шe -ам шe зак. надавени -а -е 1. жуљав, нагомилати се; накупити сe жуљевит; нажуљан; руки му нагусто присл. густо, нагусто; ~ надавени руке су му жуљаве; 2. замишиц густо замесити; ~ шац нагусто надавене -ного с. а) жуљ; б) мед. сејати курје око; набоj нагутляц (шe) -ам (шe) зак. оп. надавиц -им зак. 1. (дакому) нагудляц (шe) нажуљати; набити; надавела му нагуториц -им зак. 1. ципела нажуљала га jе ципела; напричати, наговорити; 2. (на дакого) надавело му руки набио jе жуљеве набедити; налагати; изоговарати на рукама; 2. нацедити, исцедити (сок нагуториц ше -им ше зак. и сл.) напричати се, наговорити се надалєй присл., модал. даље наґаздовац -дуєм зак. стећи надалєко присл. 1. на великом иметак, обогатити се; наґаздовал одстоjању; стали ~ єден од другого вельо жеми стекао jе (накуповао jе) стаjали су на великом одстоjању jедан много земље од другог; 2. надалeко; ~ познати наґваздац -ам зак. експр. надалеко чувен (натрепац без шора) натрпати, надараловац -луєм зак. накрупити набацати, збаждати надаремни -а -е узалудан на ґвалт присл. 1. на сав глас; надаремно присл. узалуд(но); ~ 2. навелико; куповац ~ куповати трациц час дангубити навелико; ¤ кричац (шпивац, дрец надарени -а -е надарен ше и под.) ~ викати (певати, дерати се надареносц ж. надареност  надармо присл. ридк. оп. надвоје; 3. оп. надвояк надаремно надвояк присл. одвоjено, надбeгнуц -нєм зак. 1. посeбно, обашка; ~ себе варя (нєобчековано наисц) наићи; посебно себи куваjу налетети; одjедном се поjавити; з надвязане -ного с. навезак бабиного кута нараз надбегла надвязац -яжeм зак. хмара из бабиног буџака се одjедном надвезати, надовeзати, довезати; поjавио облак; 2. (збиц ше на єдним наставити, продужити месце – о креви): од вдереня му надвязовац -зуєм нєзак. надбегла крев на пальцу од ударца надвезивати, надовeзивати, има подлив на прсту довезивати; настављати, продужавати надбеговац -гуєм нєзак. наилазити; надглавни -а -е и надглавови налетати; одjедном се поjављивати -а -о/-е надглавни надбивац -ам нєзак. надмашивати, надгласац -ам зак. надгласати прегонити наддодньови -а -е предjутарњи, надбивац ше -ам шe нєзак. праскозорни; ~ швижосц праскозорна взаєм. повр. надмашивати се, свежина прегонити се, утркивати се, наддодньом присл. у рану зору, у такмичити се; вони два ше цик зоре, пред зору, у праскозорjе надбивали хтора лєпша њих две су надевлац ше -ам ше зак. се такмичиле коjа jе боља (наоблєкац вельо шмати) утрпати се, надбиц -иєм зак. побeдити, натрунтати се надмашити; домашня eкипа надбила надедвиц ше -им ше зак. (добре госцох домаћа екипа jе победила ше наєсц) набокати се, набалати се госте на дереш присл.: достац ~ добити надбрехац -ешем (дакого) зак. батинe (мацкe) (на клупи за батинање) прен. надлајати над’жалудков(и) -а -е надва-натри присл. наврат-нанос, наджелудачни брже-боље, на брзу руку на джмураци и на джмурацо надвариц -им зак. метал. (додац присл. жмурећке, жмурећки, зоз заварйованьом) наварити жмирећке, жмирећки надварйовац -рюєм нєзак. метал. наджобнуц -нєм зак. набости наваривати наджобовац -буєм нєзак. надвисшиц -им зак. 1. набадати надвисити; 2. прен. а) надмашити; наджубкани -а -е дроб. бити бољи; б) засенити; ¤ ~ прокљуван; наджубкане вайцо (превозисц) самого себе надмашити прокљувано jаjе сам (самога) себе наджубкац ше -ам ше зак. надвисшовац -шуєм нєзак. 1. дроб. прокљувати се надвисивати; 2. прен. а) наджубковац ше -куєм шe надмашивати; бити бољи; б) нєзак. дроб. прокљувавати се засењивати надзац -дзеєм зак. 1. надвладац -ам зак. натакнути, натаћи, набити;набости; ~ надвладати, савладати; пре(о)владати окуляри натаћи наочаре; ~ месо на надвладика ж. церкв. видлїчку набости месо на виљушку; надвладика, архибискуп 2. навући; ~ панталони навући надвладовац -дуєм нєзак. панталоне; 3. кул. наденути; ~ надвладавати/надвлађивати, колбаси наденути кобасице савладавати/савлађивати; над’звичайни -а -е изузетан; пре(о)владавати/пре(о)влађивати (из)ванредан; необичан, неуобичајен; надвойнє присл. 1. напола, диван попола; 2. (на два часци) удвоје, над’звичайно присл. изузетно; (из)ванредно; необично, додавати; продужавати неуобичајено; дивно надклапкац -ам зак. прен. надзековац ше -куєм ше зак. надговорити; надлајати назахваљивати се, изахваљивати се; надкрице с. на(д)стрешница, нє могол ше нам ~ ниjе могао да нам стреха се назахваљуjе надлокцови -а -о/-е надлакатни, надзeлїц -им зак. надeлити надлактични; ~ косц анат. надлактица надзеранє с. дерњава, дерање, надлуго присл. надуго; ~ ши дрека пришол? jеси ли надуго дошао? надзерац ше -ам ше нєзак. 1. надлугоко присл. надугачко; ¤ а) (барз кричац) дерати се, дерњати приповедац ~ и нашироко причати се, викати на сав глас; почал ше надугачко и нашироко надзерац дао се у дреку; б) издирати надлюдзе х. мн. надљуди се на кога; 2. (о птицох, животиньох) надлюдски -а -е надљудски урлати, рикати; кричати; алаукати надманїц шe -їм шe и надзераци -а -е 1. надмануц шe -нїм шe зак. (наисц (нєприємного звуку) кричав; 2. (о даґдзe правe кeд трeба) наићи, дзецку) дерњив, плачљив; дречав појавити се управо кад треба, банути; надзерач х. урлатор, галамџиjа чекаме чи ше нє надманї даяки коч надзивац -ам нєзак. 1. же би нас вжал чекамо неће ли наићи натицати, набиjати; набадати; 2. каква кола да нас повезу (шмати) навлачити; 3. кул надевати надмени -а -е надмен надзивчиц ше -им ше зак. надмирни -а -е претеран, надевоjчити се, надевовати се прекомеран надзик х. дeм. тршчица надмирно присл. претерано, надзикар х. зоол. трстењак прекомерно (Аcrocephalus arundinaceus L.) надморски -а -е надморски; ~ надибовац -буєм нєзак. мало висина (висота) надморска висина храмати, храмуц(к)ати надмоц и надмоцносц ж. надмоћ, надибованє с. и надибовачка ж. надмоћност храмуц(к)ање надмоцни -а -е надмоћан надирґац -а безос. оп. надмоцовац -цуєм зак. надвладати надирґац ше; надирґало з нами по надмудриц -им зак. 1. надмудрити; калдерми натруцкали смо се по 2. доскочити; заварати калдрми надмудровац (ше) -руєм (ше) надирґац ше -ам ше зак. нєзак. 1. надмудривати (се); 2. заваравати изломатати се, издрндати се, (се) издрмусати се, истрести се, наднєсц -єшем зак. (случайно натруцкати се; надирґали зме ше по принєсц – о обставинох) донети, тей нєровней драги издрндали смо довести, нанети; ловар чека чи му се по том неравном путу щесце нє наднєше дзивину ловац надисц надидзем зак. оп. наисц чека неће ли му срећа донети дивљач; надихнуц (ше) -нєм (ше) зак. ки бес це наднєс тадзи коjи те jе враг надахнути (се), инспирисати (се); задојити довео овде (се) наднєш: ~ тидзень присл. од надиховац (ше) -хуєм (ше) нєзак. данас кроз недељу дана, седмог дана надахњивати (се), инспирисати (се) од данас; ~ будзе рок як дипломовал надиходзиц -им нєзак. оп. кроз недељу дана биће годину дана наиходзиц како jе дипломирао надїя ж. нада; мац надїю гаjити наднїца ж. надница;  ходзиц наду на наднїцу ићи у (на) надницу; надкладац -ам нєзак. настављати, робиц на наднїцу надничарити  наднїчар х. надничар же забудзем подсети ме још једном наднїчарка ж. надничарка ако заборавим наднїчарски -а -е надничарски надпомнуце с. 1. напомена; 2. надношиц ше -им ше нєзак. подсећање надносити се, надвијати се; висити; надправиц -им зак. доградити над рику ше надноши скала над надправяц -ам нєзак. дограђивати реком се надноси стена надприродни -а -е натприродан, надобре присл. добро; врхунараван мушиме ше ~ догвариц морамо се надраґи мн. заст. панталоне, добро договорити; дзвери ~ нє завар, хлаче; чакшире та ше сами отворели врата није надраженє с. надражаj добро затворио, па су се сама надражиц -им и надражнїц -їм отворила зак. надражити надов(и) -а -о/-е тршчан; надово надражньовац -нюєм и закрице тршчани кров надражовац -жуєм нєзак. дражити, надовязац (ше) -яжем (ше) зак. надраживати прен. надовезати (се) надрачки мн. дем. (од надраґи) надовязовац (шe) -зуєм (шe) панталонице, хлачице; чакширице нєзак. прен. надовeзивати (сe) надрeц шe -eм шe зак. експр. добро надойчиц -им зак. надоjити, се напити, налити се (воде, ракиjе) подоjити надрилїц (ше) -їм (ше) зак. надокладац -ам зак. надодавати наметнути (се) надомесциц -им зак. оп. надрильовац (ше) -люєм (ше) надополнїц нєзак. наметати (се) надополнєнє с. 1. на(до)кнада; ~ надробиц -им зак. надробити, чкоди надокнада штете; як ~ заузврат; 2. удробити; ~ хлєба до млєка надробити обештећење хлеб у млеко надополнїц -нїм зак. надроляц шe -ям шe зак. оп. надокнадити надрец ше надополньовац -нюєм нєзак. надто 1. у функц. атр. а) буц ~ надокнађивати правити се важан; палє яки ~ ! их, надосц присл. (досц вельо) доста што jе важан!; б) сце мац авто таки ~ много, подоста; знатно; довољно хоће да има наjбоља кола; 2. присл. а) надпатрац -ам зак. надгледати, аж и ~ jако, веома; коч з нами аж и ~ надзирати дирґа кола jако тандрчу с нама; аж и надпатрач х. надгледач, поза ~ чак превише надгледник надувари х. мн. (єд. надувар) коц. надпатраюци -а -е надзорни; ~ оп. карапачи одбор надзорни одбор надувац -ам нєзак. 1. надувавати; надплєсц -єцeм зак. доплeсти 2. надува го безос. надима га надплєтац -ам нєзак. доплетати надуваци -а -е: ~ голуб гушан надпоминац - ам нєзак. 1. надувац ше -ам ше нєзак. напомињати; 2. упозоравати; 3. надувавати сe; надимати се подсећати (некога на нешто) надувач х. дувач (стакла) надпомнуц -нєм зак. 1. надудрани -а -e љут(ит), гневан; напоменути; вон медзи иншим нерасположен надпомнул же... он је између осталог надумац -ам зак. 1. а) напоменуо да... ; 2. упозорити; оцец намислити, наумити; смислити; б) надпомнул синови же би нє гонєл хтети; 2. решити, одлучити, наканити барз швидко отац jе упозорио сина се; то твардо надумал то је чврсто да не вози jако брзо; 3. (дакому дацо) рeшио;  ~ себе умислити, уобразити, подсетити; надпомнї ми ище раз кед увртети себи у главу  надумац ше -ам ше зак. натчовечански, натчовечан решити (се), одлучити (се); перше надшивац -ам нєзак. продужавати роздумам, а вец ше надумам прво (шивењем) ћу размислити, а онда ћу се одлучити надшиц -иєм зак. продужити надумованє с. 1. дїєсл. мен. од (шивењем) надумовац (ше); 2. премишљање; по надшпивовац ше -вуєм ше нєзак. длугим надумованю... после дугог натпевавати се премишљања... над’язиковац -куєм зак. надлајати надумовац -муєм нєзак. ґу надьоркани -а -е поднапит надумац наелектризованє с. физ. надумовац ше -муєм ше наелектрисање, набој нєзак. 1. а) мислити се, размишљати; наелектризовац (ше) -зуєм (ше) премишљати се; станул и надумовал зак. и нєзак. наелектрисати (се), ше чи исц чи нє стао jе и мислио се наелектризирати (се) да ли да иде или не; б) оклевати, бити наєдац -ам нєзак. нагризати неодлучан; 2. носити се мишљу, наєдац шe -ам шe нєзак. прeједати намеравати; надумує ше кармиц се швинї носи се мишљу да тови свиње наєдзени -а -е сит; коjи се надурачиц ше и надуриц ше -им наjео; са пуним стомаком; добре є ше зак. излудирати се, излудовати се наєдзени добро се наjео; таки ~ надурнїсти -а -е луцкаст, будаласт идзеш спац? са пуним стомаком надурнїсто присл. луцкасто, идеш да спаваш? будаласто; патриц ~ гледати луцкасто наєднак присл. 1. једнако; 2. надути -а -е 1. (нагнївани) надувен; на jеднаке делове 2. (випинаци) надмен, надувен наєсток -тку х. 1. добро, надутосц ж. (випинацосц) укусно jело; овоц смачни ~ воће jе надменост, надувеност укусно jело; то нє даяки ~ ниjе то надуц надуєм зак. 1. надувати; неко посебно jело; 2. прен. уживање, ~ балон надувати балон; 2. испрћити; задовољство; ходзиц по дижджу нє ~ ґамби испрћити усне; 3. надувати, даяки ~ ходати по киши ниjе баш нанети; витор надул лїсца до двора неко задовољство ветар је надувао лишће у двориште; наєсц ше -єм ше зак. најести 4. прен. (до дакого – нагвариц, навесц се; ¤ ~ досита (до ситосци, по ґаґор) дакого) наговорити, навести, сит се наjести убедити; напунити коме главу; уж тот нажалєни -а -e тужан, надул до це! онај ти је већ напунио растужeн, жалостан; расплакан главу! нажалїц ше -їм ше зак. 1. надуц ше -дуєм ше зак. 1. ражалостити се; 2. (на дакого – буц надувати се, надути се; брух ше му уквилєни): нажалєла ше на ньго надул стомак му се надувао; 2. прен. било jоj jе жао (криво) на њега (нагнївац ше) надувати се, дурнути нажаль присл. нажалост се; надул ше та нє сце прегвариц нажац -жнєм зак. нажњети, нажети надувао се па неће да проговори на желєно присл. зелено; зеленом надхилїц -їм зак. нагнути, боjом наднети ~ главу над дачим нагнути на жимно субст. нєпрем. кул. главу над чиме бунар-кифле; пекли зме ~ пекли смо надхилїц ше -їм ше зак. бунар-кифле нагнути се, наднети се нажиц ше -иєм ше зак. наживети надходзиц -им зак. наилазити, се долазити, приближавати се; надходзи нажичац -ам зак. позаjмити Крачун приближава се Божић (много, од многих) надчловечески -а -е надљудски, нажобрац -ам зак. напросити, добити прошњом згрнути капитал; 2. ~ пенєжи на жовто присл. жуто; жутом боjом намлатити паре нажрец ше -ем ше зак. наздаванє с. надање; нада наждерати се; нажар ше по ґаґор наздавац ше -ам ше нєзак. наждерао се до гуше; нажар ше надати сe палєнки наждерао се ракиjе наздзивац¹ -ам (дакого) нєзак. назад присл. 1. назад, натраг; издевати име коме, 2. оп. назадок (2) придевати/приденути коме име; назадку присл. страг(а), називати кога погрдним именима отраг(а), позади наздзивац² -ам зак. 1. назадни -а -е назадан нанизати; ~ пацерки нанизати назадносц ж. назадност огрлицу; 2. ~ шмати на себе назадняк х. назадњак (наоблєкац) навући одеће на себе, назадняцки -а -е назадњачки натронтати се назадняцтво с. назадњаштво наздзивац ше -ам ше нєзак. взаєм. назадовац -уєм нєзак. повр. издевати се; ругати се jедан другоме назадовати, заостајати наздлуж 1. прим. з ґен. уздуж, дуж; назадок присл. 1. з мeстовим 2. присл. уздуж; ~ розрезац уздуж расећи значeньом а) позади, натраг; б) наздлужни -а -е уздужан уназад; чeсац шe ~ чешљати се наздраве 1. присл. наздравље, уназад; 2. з часовим значеньом уназад; уздравље; ~ полудзенок! приjатан дас пeйц роки ~ око пeт година ручак!; 2. викр. а) (при єдзеню) уназад приjатно, горв. добар тек; б) (при назал х. ґрам. назал черканю з погарами; при киханю) назални -а -е назалан наздравље назарен х. рел. назарен наздравиц -им зак. наздравити назаренски -а -е назаренски (коме чашом) назбеговац ше -гуєм ше зак. наздравкац -ам (на дакого) зак. сјатити се, стрчати се; людзе ше заст. оп. наздравиц назбеговали људи су се сјатили наздравни -а -е: ~ бешеда назбeрани -а -e 1. накупљен; здравица напабирчен; 2. наборан; 3. скравец. наздравяц -ям нєзак. наздрављати набран; 4. назберане -ного с. гној, назмагац -ам зак. стећи, оток; ма назбeранe под нохцом има настицати; ~ капитал стећи капитал оток (гноjи му се) испод нокта назмерйовац -юєм зак. стећи на назберац -ам зак. накупити, кантару, криво стећи с(а)купити назначенє с. назнака, назначење назберац ше -ам ше зак. 1. назначиц -им зак. назначити, накупити се, с(а)купити се; 2. навести, написати; ~ час и место навести загнојити се; у рани ше назберало време и место рана се загнојила; 3. (заткац ше) назначовац -чуєм нєзак. загатити се; шмеце ше назберало у назначавати, наводити, писати цивох смеће се загатило у олуцима назношенїско с. нанос, снос, смет назва ж. 1. назив; име; фахова назношиц -им и назношовац ~ стручни назив; назви єдзеньох -шуєм зак. наносити, надоносити имена jела; 2. надимак назноїц ше -їм ше зак. назнојити назвиско с. надимак, придевак се назволовац -луєм зак. позвати назочни -а -е заст. присутан (многе); назволовал вельо госцох назочносц ж. заст. присуство, позвао је много гостиjу присутност назгартац -ам зак. 1. осн. и назрачи -а -е разрок, зрикав прен. назгртати, згрнути; ~ капитал назрачо присл. разроко, зрикаво  назрачосц ж. разрокост, зрикавост допусних виреченьох: ~ будзе и назрезовац -зуєм зак. а) насећи, наймоцнєйши, я ше од нього нє наодсецати; б) набрати; ~ ґереґи набрати боїм нека је и најјачи, ја га се не лубеница бојим; II слов. а) нека; ~ шицки буду назруцовац -цуєм зак. набацати порихтани нека сви буду спремни; ~ (на гомилу) идзе до чорта нека иде до врага, нека назубени -а -е назубљен, назупчан га ђаво носи; б) ако, нека; ~ , лєм кед назукос присл. косо, укосо; є здрави ако, само кад је здрав; в) наj; поставиц ~ ставити укосо, накосити, буц у шицким ~ бити у свему нај; ¤ ~ искосити гутори хто цо сце нека каже ко шта наисц -идзем зак. 1. з розл. хоће знач. наићи; наишла велька габа найбаржей 1. суперл. наjвише; наишао је велики талас; ~ на наjjаче; 2. наjвише, већином нєпорозуменє наићи на найвецейраз присл. наjчешће неразумевање; ~ на одуперанє наићи найвисши -а -е наjвиши; врхунски на отпор; 2. наићи; набасати; найволїц -їм нєзак. највише трефити; навести се; затећи; волети; вон найволї читац поезию нєсподзивано наишли на нїх он наjвише воли да чита поезиjу; од изненада су набасали на њих; 3. колачох вона найволї торти од навалити; зоз сиверу наишли Гуни колача она наjвише воли торте са севера су навалили Хуни найлон х. наjлон наисце 1. присл. а) заиста, найлонови -а -о/-е наjлонски; стварно, уистину, одиста, истински, ~ мещок наjлон-кеса зацело; ~ ше радуєм заиста се найпeршe присл. 1. прво, радујем; б) збиља, озбиљно; ти то ~ наjпре; прe свeга; кeд пошли на думаш? ти то озбиљно мислиш?; 2. польо, ~ фриштиковали када су слов. у ствари; гвари же зарабя отишли на њиву, прво су вельо, а ~ зарабя мало каже да доручковали; 2. на почетку, зарађуjе много, а у ствари зарађуjе испочетка; чловек ~ нє писал, алє мало рисовал човек на почетку ниjе писао, наисцек присл. заст. оп. наисце веће jе цртао;  цо ~ што пре, што наиходзиц -им нєзак. 1. з розл брже; понагляли жe би цо ~ знач. наилазити; наиходзела чарна закончели роботу журили су да што хмара наилазио је црни облак; пре заврше посао путуюци, наиходзeли на рижни найперши -а -е наjпречи, прeдїли путујући, наилазили су на наjважниjи; фамелия му найперша разне пределе; 2. (на дакого/дацо) породица му jе наjпреча затицати; 3. наваљивати, надирати, найскорей модал. вероватно; надолазити наjвероватниjе; по своj прилици; кед наїжени -а -е наjежен; потераз нє пришол, ~ анї нє придзе накострешен; тршав ако досад ниjе дошао, вероватно неће наїжиц ше -им ше зак. ни доћи; ◊ цо ~ присл. што пре, што наjежити се; накострешити се брже най I злуч. 1. нека, да; а) у найсц -йдзем зак. з розл. знач. намирних намирних виреченьох: дал наћи; ~ страцену ствар наћи му пенєжи ~ ма кед му будзе требац изгубљену ствар; ~ роботу наћи дао му је новаца нека му се нађу; б) у посао; ¤ я то нє нашол на дзиравим обєктових виреченьох: гварел му ~ мосце (на драже) (я то чежко придзе рекао му је да дође; 2. нека; а) здобул) jа то нисам нашао на путу; цо у условних виреченьох: лєм ~ два раз глєдал то и нашол шта је тражио то крочим, облєє ме зной нека само два је и нашао пута коракнем, облије ме зној; б) у найсц ше -йдзем ше зак. 1. взаєм. повр. наћи се; найдземе ше виреченьох уколико; ~ му баржей пред театром наћи ћемо се испред вилагодзим, нательо ме менєй позоришта; 2. а) наћи се; ~ увредзени слуха уколико му више угађам, наћи се увређен; б) наћи се, доспети; утолико ме мање слуша ~ у нєволї наћи се у невољи накиснуц -ишнє зак. нарасти найчастейше суперл. (о тесту и сл.) найчешће; већином накладац -ам нєзак. 1. заст. найяснєйши -а -e: ~ кралю (розумиц шe мeдзи собу, складац ше) вашe краљевско вeличанство, слагати сe, разумeти сe; ми двойо пресветли краљу добрe накладамe нас двоје се добро накадзи злуч. чим; тек што; ~ слажемо; 2. поль. налагати, полагати ше врациш, яв ше чим се вратиш, (в.), пунити снопове (в.); жена јави се; ~ отвори уста, сциґанї чим наклада, а хлоп вяжe жeна налаже, а зине, слаже мушкарац вeзује снопове наказац -ажем зак. а) рећи, накладац ше -ам ше нєзак. 1. казати; родичи му наказали же би ~ до/ґу роботи спрeмати сe за рад; ше нї з ким нє бил родитељи су му лаћати се, прихватати се посла; 2. рекли да се ни с киме не туче; б) наклада ше диждж спрема се киша наредити, заповедити, наложити; накладачка ж. поль. жена шеф наказал роботнїком цо маю коjа налаже снопове за косачицом робиц шеф jе наредио радницима шта накладзeни -а -e натоварeн; ¤ треба да раде як накладзени коjи не пристаjе, не наказованє с. церкв. проповeд, стоjи лепо негде, коjи не иде с нечим, предика коjи се не уклапа негде наказователь х. проповедник накласц -адзем зак. 1. а) наказовац -зуєм нєзак. 1. ставити (све, много); на терасу (розказовац) говорити; налагати; накладла рижного квеца на терасу наређивати, заповeдати; мац jе ставила разног цвећа; б) натрпати; наказовала дзецом най слухаю шицкого накладол до кишенкох учителя маjка jе говорила деци нека свега jе натрпао у џепове; 2. слушаjу учитеља; 2. у злученю барз ~ натоварити; ~ коч натоварити кола; 3. преклињати; барз му наказовала най а) (на дакого и дакому) истући, то нє роби преклињала га jе да то не измлатити кога, пропустити кога кроз ради; 3. церкв. предиковати; шаке; б) набедити на кога, оклеветати проповедати; ¤ анї паноцец два раз у кога; накладли на ньго же вон церкви нє наказує нєзлюд. (слухай украднул набедили су на њега да је кед ци гуторим, нє будзем ци тельо украо; 4. ~ на огень ставити на ватру; раз повторйовац)  по двапут се у 5. ~ под себе (повлачиц ше) унередити воденици говори се наказовацки -а -е проповеднички наклєпац -пем зак.: ¤ ~ наказовач х. оп. наказователь дакому до глави утувити коме што у накапкац -ам зак. накапати главу накармиц -им зак. нахранити наконєц прим. з ґeн. накрај, на наквашиц -им зак. укиселити; ~ крају, уврх, чело; ~ валала накраj капусту укиселити купус села; посадзел древко ~ хижи наквицени -а -е гиздав; накићен засадио је дрво чело куће наквициц (ше) -им (ше) зак. наконцу слов. оп. наостатку (2) накитити (се) накончиц -им зак. навршити наквочиц ше -им ше зак. накопац -пем зак. 1. накопати, расквоцати се (о квочки) ископати; навадити, извадити; ~ накеди злуч. оп. накадзи кромплї навадити кромпира; ¤ ~ накельо злуч. у поровнуюцих дакому до задку а) шутнути кога у задњицу; б) прен. шутнути, отерати прозоре кога на кучаци и на кучацо присл. накошиц -им зак. накосити; ¤ чучећке, чучећки, чучимице кед нє накошиш – анї нє натлачиш, наламани -а -е 1. (о кукурици) кед накошиш та и натлачиш ко набран; 2. навикнут (на рад) ради таj има наламац -мем зак. 1. накраднуц -нєм зак. накрасти (кукурици) набрати; наламал кошар накрай прим. з ґeн. накрај; ~ кукурици набрао jе корпу кукуруза; лєса накрај шуме 2. (ґраньча и под.) наломити накратко присл. 1. (скрацено) наламац ше -мем ше зак. накратко, укратко, кратко; повeдз ~ часто з неґацию тешко се навићи, рeци кратко; 2. убрзо, ускоро; ~ обикнути на кога/што, прихватити потим почал падац диждж ускоро кога/што, укључити се негде, послe тога је почела киша; 3. (на одлучити се на што и сл.; нє можем малим одстояню) кратко, накратко; ше наламац на нового шефа не могу цeлє було ~ завязанe тeлe је било да се навикнем на новог шефа; єй кратко везано муж ше нє може наламац же заш накриж присл. унакрст, будзе оцец њен муж не може да крстимице прихвати (да се помири) да ће опет накрижни -а -е 1. укрштен; 2. бити отац; муж єй пиє, алє ше вона унакрстан, ~ огень унакрсна ватра; ~ якош наламала зоз нїм муж jоj пиjе, випитованє унакрсно испитивање али jе она некако навикла с њиме накрохмалїц -їм нєзак. уштиркати, налапац -ам зак. 1. з розл. оштиркати, ушкробити знач. нахватати; ~ дижджовки накрутка ж. 1. спец. навијак, нахватати кишнице; 2. (риби) навртка, матица; 2. (намоток) навојак, напецати; налапал вельо риби намотаj напецао је много риба; 3. (животинї) накруток -тка/-тку х. техн. (ґвинт) наловити; изловити завоjница, навоj налапац ше -ам ше зак. накруцац -ам нєзак. навијати, (прекриц поверхносц) нахватати се; намотавати, сукати налапала ше павучина по повали накруциц -им зак. 1. навити; ~ нахватала се паучина по таваници годзинку навити сат; 2. намотати; ~ налапкац ше -ам ше зак. клубко намотати клупче; 3. прен. (нагло ше наєсц – о качкох и под.) напричати, налагати налапати се накруциц ше -им ше зак. налатац -ам зак. (шежко навити се; намотати се; цагаче ше змогнуц дацо) скупити, накрпити, с накруцело коло конарох пузавица муком стећи; лєдво налатали тото се намотала око грана кус динарка jедва су накрпили ово накруцовач х. техн. навијач мало пара накупац ше -ам ше зак. налатац ше -ам ше зак. накупати се, искупати се (чежко ше змогнуц на дацо) скупити, накупец -пца х. накупац накрпити, с муком стећи; накупиц -им и накуповац пригосподарити (стичући мало по -пуєм зак. накуповати мало); доћи до нечег; налатали ше накурени -а -е пун дима, на авто скупили су пара за кола димљив, задимљен (од цигарета); у налац -аєм (дакому) зак. хижи накурене соба jе пуна дима испсовати кога накуриц -им зак. 1. (о налашиц -им зак. (виволац курячох) надимити, задимити, при даким жаданє за дачим) напушити; 2. (о шнїгу) навејати; шнїг отворити код кога апетит на неко jело накурел до облакох снег је навејао у и сл.; намамити, загрeјати, острвити кога налпов(и) -а -о/-е и налповски -а налашиц ше -им ше (на дацо) -е мајмунски зак. полакомити сe, намамити се, налпочка ж. дем. мајмунчић упецати се на нешто; острвити се; налпче с. (младе налпи) мајмунче налашел ше на красного коня налюбиц ше -им ше зак. заситити полакомио се на лепог коња се кога/чега, изгустирати кога/што налєгко присл. 1. лако; ~ наляти -а -e пиjан; ¤ як ~ дeбeо облєчени лако обучен; 2. олако; ~ наляц -лєєм зак. 1. налити; ~ себе дацо вжац олако нешто води до погара налити воде у чашу; схватити 2. (о зарну) налити, осеменити се; налєговац -гуєм нєзак. налегати; зарно уж наляло зрно је већ налило приањати намаганє с. 1. настојање; 2. тежња на лєжаци и на лєжацо присл. намагаци -а -е коjи jако тежи лежећке, лежећки (стреми) чему, коjи jако настоjи нешто налєжац ше -жим ше зак. постићи; упоран; силовит належати се; излежати се, излешкарити се намагацо присл. силовито; налєпше присл. набоље; идзе ~ иде журно, нагло; упорно; ~ ше лапац до набоље роботи журно (нагло) се прихватати налєт х. налет; навала посла налєциц -им зак. з розл. знач. намагац ше -ам ше нєзак. 1. налетети а) настојати; трудити се; б) налївац -ам нєзак. 1. з розл. покушавати; 2. тежити; стремити знач. наливати; ~ води до погарох намакац -ам нєзак. натапати, наливати воду у чаше; 2. а) ~ зарно промакати; квасити; єшеньски поль. наливати зрно; б) ~ вимнє диждж намака жем jесења киша статк. (о цельней крави и под.) натапа земљу наливати виме, растресати виме (в.) намальовани -а -е насликан, налївац шe -ам шe нєзак. (опивац нацртан; ¤ красни як ~ (барз красни) шe) опијати се, напијати се, наливати се леп као уписан (као насликан, као налїво присл. налeво, улeво, лево молован, као слика, као из излога) налївокруг присл. воєн. налевокруг намальовац -люєм зак. 1. налїп(к)ац -ам зак. налепити, насликати, исликати; 2. измоловати; излепити 3. нацртати налїпиц -им зак. оп. налїп(к)ац намарзнуц шe -ржнєм шe зак. наловиц -им зак. наловити назепсти сe налог х. налог; ~ за виплацованє намасцени -а -е (замасцени) налог за исплату умазан, измазан налоґа ж. беш. серб. налога, намасциц -им зак. 1. навала; ~ у дутяну навала купаца, гужва у намазати; ~ хлєб з маслом намазати радњи хлеб са маслацем; 2. (замасциц) наложeни -а -e навикнут умазати, измазати наложиц шe -им шe зак.1. намасциц ше -им ше зак. навићи се; 2. прихватити се (латити (замасциц ше) умазати се, измазати се се) посла; нїяк же би ше наложел на намахац ше -ам ше зак. опити се роботу никако да се прихвати посла; намац шe -ам шe зак. (мац 3. (почац конєчно падац – о дижджу): дацо длуго, покля ше жада або док нє чи ше уж раз наложи диждж? хоће допиє) наситити сe, бити некоме ли већ jедном пасти киша? доста нечега; уж зме ше намали налопотац ше -ам ше и телевизию, нїґда ше од нєй нє налопоциц ше -им ше зак. добро се вишпиме већ нам jе доста телевизиjе, најести, набокати се никад се због ње не наспавамо налпа ж. маjмун, опица намацац -ам зак. напипати, опипати дуга намелко присл. ситно; ~ намиряц -ям нєзак. 1. (кармиц зомлєц ситно самлети (шећер, статок) хранити, намиривати; 2. кафу и сл.) (длуство, повадзених) намиривати намена и наменка ж. намена намиряц ше -ям ше нєзак. взаєм. намервиц -им зак. свашта повр. намиривати се напричати, наторокати намислом присл. насумице, наместо прим. з ґен. заст. 1. сумице; отприлике, одока уместо; 2. у присловнїцкей функциї, намладо присл. младалачки; вон ~ зоз злучнїком же би: ~ же би робел, випатра он има младалачки изглед, он је вон завадза уместо да ради, он смета младолик намесцанє с. 1. намештање; 2. намлєц -мелєм зак. намлети запошљавање намножиц (ше) -им (ше) зак. намесцанка ж. оп. намножити (се) намесцени (3) намодлїц -їм (дакого) зак. оп. намесцац (ше) -ам (ше) нєзак. намодлїц ше 1. намeштати (сe); 2. запошљавати намодлїц ше -їм ше (дакому) (се) зак. умолити; умилостивити; нє намесценє с. намештење, могол сом ше му ~ нисам могао да запослење, служба, посао га умолим намесцени -а -е 1. з розл. намокнуц -нєм зак. натопити знач. намештен; 2. (заняти) запослен; се од кише (о земљи) ~ є на желєзнїци запослен jе на наморщени -а -е 1. намрштен; железници; 3. намесцене -ного с. 2. намрешкан; наборан, набран намештаљка наморщиц ше -им ше зак. 1. намесциц -им зак. 1. з розл. (направиц нєзадовольни вираз) знач. наместити; ~ квартель намрштити се, направити кисело наместити стан; ~ дакому прeн. лице; 2. (зморщиц ше) намрешкати се; наместити коме; 2. запослити, наборати се, набрати се наместити у службу намотац -ам зак. намотати, намесциц ше -им ше зак. з навити; ~ клубко намотати клупко розл. знач. наместити се намоток -тку/-тка х. намотај, намесцовац (ше) -цуєм (ше) навојак нєзак. оп. намесцац (ше) (1) намочиц -им зак. 1. намочити, намидлїц (ше) -їм (ше) зак. наквасити, навлажити; 2. потопити; ~ насапунати (се), насапунити (се) шмати за райбанє потопити веш намира ж. намера намуровац -руєм зак. намиренє с. одштета назидати намириц -им зак. 1. намучиц¹ -им зак. (накармиц) нахранити, намирити; ~ побрашнити, посути брашном статок нахранити стоку; 2. а) намучиц² -им зак. намучити (виплациц, врациц) намирити; ~ намучиц ше -им ше зак. длуство намирити дуг; б) намирити, намучити се помирити; ~ повадзених намирити намуштровац (ше) -руєм (ше) посвађане; в) одштетити; 3. заст. (на зак. (натрапиц (ше)) намучити (се), дакого/дацо) наићи, набасати; намуштрати (се) намири хлапец на єдну колїбу наиђе нанєсц -єшем зак. з розл. знач. дечак на једну колибу нанети; вода нанєсла писку вода је намириц ше -им ше зак. нанела песак; ~ фарбу нанети боју; ~ взаєм. повр. (поровнац медзисобни чкоду нанети штету рахунки) намирити се; намирели ше нанєсц ше -єше ше зак. коло длуства намирили су се око нанети, снети; кури ше нанєсли вельо вайца коке су нанеле много заобилазно, заобилазним путем; 3. на јаја задња врата (ући) нанєшенїско с. нанос; ~ шнїгу наокругло присл. округло, у снежни нанос круг нанїжей присл. наниже наолєйовац -єюєм зак. наново присл. наново, поново, опет науљити нанос х. древ., трансп. нанос на орек присл. заст. заувек, наношиц -им зак. (досц принєсц) засвагда; за стално; ◊ предац або наносити купиц (жем, хижу и под.) ~ продати нанюхац -ам зак. нањушити или купити (земљу, кућу и сл.) на наоберац -ам зак. набрати; ~ вечито; ¤ ~ оречни оп. под оречни вишнї набрати вишања наоружац (ше) -ам (ше) зак. наобдзивац -ам зак. наоружати (се) натронтати, натрунтати; ~ на себе наоружовац (ше) -жуєм (ше) шмати натрунтати на себе одеће нєзак. наоружавати (се) наобдзивац ше -ам ше зак. наостатку 1. присл. на краjу; ~ натронтати се, натрунтати се и сам увидзел свою гришку на краjу наоблєкани -а -e добро, топло jе и сам увидео своjу грешку; 2. слов. обучeн; натронтан, натрунтан уосталом, на крају [крајева]; ~ , зроб наоблєкац (шe) -ам (шe) зак. як сцеш уосталом, уради како хоћеш добро, топло (сe) обући; натронтати (се), наошивац -ам зак. просејати, натрунтати (се) иситати (одређену количину); ~ муки наобриц -им зак. набавити; просејати брашно купити; стећи наошлєп присл. заст. наслeпо; на одай присл. за удаjу; дзивка ~ насумицe; отприликe девоjка за удају наоштриц -им зак. осн. и прен. наодкладац -ам зак. оставити, наоштрити склонити, спремити; ускладиштити; наоштриц ше -им ше зак. осн. и наодкладали єдзеня за жиму прен. наоштрити се спремили су хране за зиму напа ж. заст. оп. мапа наоднїмац -ам зак. наотимати, напавалїско с. и напавалїще с. напљачкати напајалиште, поjило наозай присл. 1. озбиљно; напаванє с. водопој, напој грожиц дакому ~ озбиљно некоме напавац -ам нєзак. напајати; ~ претити; гварел то баржей у франти статок напајати стоку; тот апарат ше як ~ рекао jе то више у шали него напава зоз струю овај апарат се озбиљно; 2. (насправди) заиста; од све напаја струјом збиље; франтуєш чи ши ~ напад х. з розл знач. напад; дипломовал? шалиш се или си оружийни ~ оружани напад заиста дипломирао?; 3. (у виразох зоз нападац¹ -ам нєзак. 1. значеньом "барз озбильно; прейґ нападати; наваљивати; ~ з хрибта мери"): з малого спричканя вишло нападати с леђа; 2. спопадати им ~ од мале препирке настала jе нападац² -ам зак. нападати, свађа (туча и сл.); то уж ~ враг jе пасти; нападало досц шнїгу пало је однео шалу; тераз розкошни доста снeга свадзби, аж ~ сада су раскошне нападач х. нападач свадбе, чак претерано нападни -а -е нападан наоко присл. 1. наоко, нападнуц -нєм зак. з розл. наизглед; 2. отприлике, одока знач. 1. напасти; навалити; 2. наоколо присл. 1. (доокола) спопасти около, наоколо, унаоколо; 2. нападнуце с. оп. напад (керуюци) странпутице, заобилазећи, напалїц шe -їм шe зак. загрeјати се до усиjања, ужарити се наперац -ам (на дакого) нєзак. напамнят присл. беш. оп. салетати, опседати, убеђивати кога, напамят наваљивати, вршити притисак на напамят присл. напамет кога; напераю на мнє жe бим напантац ше -ам ше зак. пристал убеђују ме да пристанем (наоблєкац шe) натрунтати сe, наперсток -тка/-тку х. 1. натронтати се напрстак; 2. бот. [бабин] напрстак напапац ше -ам ше зак. дзец. (Digitalis purpurea L.) напапати се напершнїк х. (першов напаратовац -туєм зак. додаток шматом) напрсник урадити (нарадити, починити) нешто напечиц -им зак. напећи; ~ лоше; направити дармар (лом) хлєба напећи хлеба напариц (ше) -им (ше) зак. напивац (ше) -ам (ше) нєзак. напарити (се) напиjати (се), опиjати (се) напаровац шe -руєм шe зак. напилїц -їм зак. насећи спарити сe (тестером) напарти -а -е 1. напет, напинац -ам нєзак. 1. напрегнут, затегнут; ~ ситуация (напружовац) напињати; укрућивати; напета ситуација; 2. (нервозни) напет; 2. ~ уха чуљити (ћулити, напињати) 3. (чежки, усиловни) трудан; 4. уши; слухаю, аж уха напинаю набрекао; ~ вимнє набрекло виме слушају и ћуле уши напасанє с. напасање, испаша напинац ше -ам ше нєзак. 1. напасац -ам нєзак. напасати, напињати се; 2. укрућивати се чувати (стоку) напирени -а -е 1. растресит; 2. напасни -а -е напастан (розширени, надути) напирен, напаснїк х. 1. напасник; 2. наклобучен; напирени рукави напаснїки мн. зоол. гамад оплєчка напирени рукави оплећка напасовац -суєм зак. напириц -им зак. 1. учинити напасовати, наместити, наштеловати растреситим; 2. (розшириц, надуц) напастовац -туєм нєзак. 1. напирити, наклобучити напаст(в)овати кога, насртати на кога; напириц ше -им ше зак. 1. 2. наговарати, досађивати, нападати постати растресит; 2. напирити се, напасц¹ ж. напаст наклобучити се напасц² -ашем зак. напасти; ~ напис х. напис статок напасти стоку написац -ишем зак. написати напасц ше -ашeм шe зак. написац ше -ам ше зак. напасти се; набрстити се приjавити се, уписати се у списак (за напатриц шe -им шe зак. куповину робе и сл. – о свима, о наглeдати сe; ¤ ~ досита (до ситосци) многима) напарити очи написмено присл. написмено напахац -ам зак. намирисати на писпас присл.: очи му ~ (о напахняциц (ше) -им ше зак. нєвиспаному) укрстио jе очи (очима); намирисати (се), напарфимисати (се) мамуран jе напашени -а -е коjи се напасао напити -а -е напит, пијан (о стоци); ~ статок идзе дому стока напиханє с. претеривање у се напасла и иде кући јелу, крканлук напевно присл. вероватно напихац -ам нєзак. 1. трпати; напeлїц -їм (на дакого) зак. претрпавати; товарити; чичкати; 2. коц. заст. напричати, набедити на (дакого/дацо з єдзеньом) претрпавати, кога, опањкати кога; напeлєли на кљукати; ~ жалудок претрпавати ньго жe вжал пeнєжи набедили су на желудац; родичи напихаю дзеци з њега да је узео новац єдзеньом родитељи кљукаjу децу jелима 30 роки як... данас се навршило 30 напихац ше -ам ше нєзак. година како је... (нєумерено єсц) претрпавати се; кркати наполно присл. натоварен, са напити -а -е пиjан пуним колима; исц ~ з кочом ићи напиц шe -иєм шe зак. осн. и прeн. натоварен напити сe наполньовац -нюєм нєзак. пунити, наплата ж. наплата испуњавати наплатлїви -а -е наплатив наполньовац ше -нюєм ше нєзак. наплатни -а -е наплатни; ~ станїца навршавати се наплатна станица наполу присл. полу-: ~ мертви наплациц -им зак. наплатити полумртав наплацовац -цуєм нєзак. наполудньовац ше -нюєм ше зак. наплаћивати ручати, завршити ручак наплацовач х. наплаћивач напомадовани -а -е напомађен, наплацуюци -а -е оп. наплатлїви намазан кремом (помадом) наплєсц -єцем зак. 1. напомадовац (ше) -дуєм (ше) зак. наплести, исплести; 2. прeн. а) напомадити (се), намазати (се) кремом свашта напричати, налупетати, (помадом) натрабуњати; налагати; б) напричати, напоминац -ам нєзак. 1. подсећати; насплеткарити; набeдити; опањкати; 2. опомињати; упозоравати ~ на дакого опањкати кога напомнуц -нєм зак. 1. подсетити; наплєчнїк х. церкв. наплећак, 2. опоменути; упозорити наплећник напор х. беш. серб. напор (оп. наплодзиц ше -им ше зак. напруженє, усиловносц) наплодити се напорни -а -е беш. серб. напоран наплячкац -ам зак. серб. (оп. усиловни) напљачкати напорно присл. беш. серб. напорно наплювац -ам зак. напљувати (оп. усиловно, чежко (2)) напнуц -нєм зак. напeти, напоютрe присл. прeкосутра напрeгнути; укрутити; ~ шицки напоютрейши -а -е свойо моци напети све своје снаге; ~ прекосутрашњи уха наћулити (начуљити) уши напоютро присл. оп. напоютре напнуц шe -нєм шe зак. направа ж. направа, справа напeти сe, напрeгнути сe, усилити сe; направиц -им зак. 1. з розл. укрутити се знач. направити; ~ хижу направити напнуце с. напрегнутост, кућу; ~ кариєру направити каријеру; напрегнуће, напон ~ дакого шалєним направити кога напоїц -їм зак. 1. (статок) лудим; 2. направити, учинити; ~ напојити; 2. (опиц) напити глупосц направити глупост; 3. ~ на напой х. пиће, напоj; дакого оклеветати, обедити кога; алкоголни ~ алкохолно пиће свалити кривицу на кога напол присл. заст. оп. наполу направиц ше -им ше зак. наполак присл. беш. оп. направити се, учинити се наполи направка ж. сплетка, трица; наполи присл. напола; то нє правда цо приповедаю за ню, пререзац ~ пресећи напола то лєм ~ то ниjе истина шта причаjу наполитанки ж. мн. (єд. за њу, то jе само сплетка наполитанка) наполитанке направо присл. надесно, наполичар х. наполичар удесно, десно наполнїц -їм зак. напунити направяц -ям нєзак.: ~ на наполнїц ше -їм ше зак. дакого клеветати, обеђивати кога, навршити се; нєшка ше наполнєло ширити лажи о коме  напразно присл.: исц (врациц наприповедац -ам зак. 1. ше и под.) ~ ићи (вратити се и сл.) напричати; 2. (дакому) напунити коме уши празан, са празним колима, без товара (главу) напращковац -куєм зак. наприповедац ше -ам ше зак. напрашкати, посути прашком, запрашити напричати се, изразговарати се на предай присл. на продају; ~ напросто присл. 1. пречице, хижа кућа на продаjу прeчицом, попреко; пошли ~ отишли напредз I присл. 1. су пречицом; 2. ~ млєц поль. (млєц (насампредз) прво, испрва; ~ мушиме вєдно з лупку) млети на просто заробиц, а вец трошиц прво морамо напросциц -им зак. 1. да зарадимо, па онда да трошимо; 2. исправити; усправити; 2. (руку претходно; як сом ~ гварел како сам дакадзи) испружити претходно рекао; II прим. з ґeн. заст. напроци прим. з ґен. ридк. 1. оп. напрез значи напрям према; 2. преко пута; напредни -а -е напредан наспрам; 2. значи поровнанє у напредняк х. напредњак поређењу са, према напредняцки -а -е напредњачки напроцив модал. напротив, напредованє с. напредовање, дапаче; нє бул процив нього, ~ , напредак потримал го није био против њега, напредовац -дуєм нєзак. з розл. напротив, подржао га је знач. напредовати; ~ у служби напруженє с. 1. напор; 2. ел. напон; напредовати у служби струя високого напруженя струја напредок присл. 1. напред; високог напона патриц ~ гледати напред; 2. унапред; напружени -а -е 1. напет, затегнут; шицко зна ~ све зна унапред; ◊ два 2. укрућен (три, пейц итд.) роки ~ пре две (три, напружиц (ше) -им (ше) зак. пет итд.) година; ~ шпивац водити 1. напрегнути (се), напети (се); (код певања); крачац (исц, пойсц) ~ усилити (се); 2. укрутити (се) оп. напредовац напружовац (ше) -жуєм (ше) напрез прим. оп. опрез нєзак. 1. напрeзати (сe), напињати напрeйґа присл. попрeко; пречице, (се); силити (сe); 2. укрућивати (се) прeчицом напрям х. 1. правац; 2. смер на прeривацо присл. испрeкидано; напрямка ж. смерница бешедовац ~ говорити испрекидано напудени -а -е љут(ит), срдит напресц -едзем зак. напрести напудеровац (ше) -руєм (ше) зак. напрец -ем зак. 1. напети, напудерисати (се) напрегнути; ~ шицки свойо моци напуйкац -ам зак. серб. напуjкати, напрегнути све своjе снаге; 2. а) напујдати (оп. наштикац) навалити; б) (на дакого) салетети, напукац -ам зак. 1. (набиц) истући; опседнути, спопасти кога, навалити, 2. (кукурици и под.) испећи, испржити; извршити притисак, окомити се на искокати кога напулькац -ам зак. оп. напуйкац напрeц шe -eм шe зак. напети се, напумповац -пуєм зак. напрeгнути сe напумпати; ~ ґуму на бициґли наприклад модал. на пример, напумпати гуму на бициклу; ~ води примерице до валова напумпати воде у валов наприкладац -ам зак. напухнуц -нєм зак. отећи, надодати (сплетке, неистине); ¤ аж натећи на ньго наприклада, ище би на ньго напухнуце с. отеклина, оток, наприкладал (од нєнависци глєда му набухлина хиби вецей як насправди ма) jош би и напучиц ше -им ше зак. надодао против њега напети се  напучнєти -а -е набрекнут, зак. уганути, ушинути; извинути, набубрен; напучнєти жили извити набрекнуте жиле; кишенки му нарeдзиц -им зак. 1. напучнєти, наполнєл их з одрeдити; намeстити, распорeдити; черешнями џепови су му шеф наредзел двох роботнїкох же набрекнути, напунио их jе трешњама би чували машини шеф jе одредио напучнїц -нїм зак. набрекнути, (распоредио) два радника да чуваjу набубрити машине; 2. беш. серб. наредити (оп. напучньовац -нюєм нєзак. розказац (1)) набрецати, бубрити нарезац -ежем зак. насећи напущац -ам зак. пустити нарeзац шe -eжeм шe зак. eкспр. (довољно, пуно); напущали вельо (опиц ше) нарољати се людзох нука пустили су много људи нарезка ж. техн. навој унутра нарезни -а -е техн. нарезни, напущиц -им з розл. знач. навојни; ~ алат нарезни алат напустити; ~ родзени край напустити наридко присл. ретко, родни крај наретко; ~ затрепац (пошац, напущовац -щуєм нєзак. покласц и под.) ретко (наретко) напуштати замесити (посеjати, поставити и сл.) нар х. бот. нар (Punica granatum) нариканє с. 1. нарицање, нарабяц -ям нєзак. 1. а) кукњава; 2. набрајалица, тужбалица (нєстримано ше справовац) изводити, нарикац -ам нєзак. 1. (за скакати, лудирати се; махнитати; покойним) нарицати, запевати; 2. шизити; дзeци нарабяли док нє (поносовац ше) нарицати, кукати, повиставали дeца су изводила док сe лелекати, jадиковати, лементовати; нису уморила; б) (у нєволї, од болю и кукумавчити под.) отимати се, скакати, батргати се; нарикаци -а -е: ~ писня не мировати; 2. (з дачим) трескати, набрајалица, запевка ударати, лупати, витлати; витор нарикачка ж. 1. (жена нарабял з облашнїцами ветар је хтора нарика) нарикача, набрајалица, трескао жалузинама; 3. (з даким – ђекалица, ђекна; 2. (нарикаца писня) вирабяц) прдачити се, терати шегу с тужбалица, набраjалица киме; свашта радити с киме (на нарипац шe -пeм шe зак. његову штету); у школи нарабяли eкспр. (опиц ше) нарољати се зоз нїм старши школяре у школи су нарихтац -ам зак. 1. се прдачили с њиме стариjи ђаци спремити, припремити (много, свега); нараз присл. одједном, 2. наместити, намонтирати, одједанпут; ~ тресло одjедном jе наштеловати; темпирати ударио гром; однєсол шицко ~ понео наркоза ж. мед. наркоза jе све одjедном наркоман х. наркоман нараїц -їм зак. препоручити наркомания ж. наркоманија (девоjци момка, момку девоjку) наркотик х. наркотик нарано присл. сутра наробиц -им зак. урадити, нарату присл. на сав глас, из учинити, починити, извести, свег гласа, изгласа; кричац (йойчац, направити; ци ши то наробел! шта си надзерац ше и под.) ~ викати то урадио!; ~ дакому чкоду учинити (jаукати, дерати се и сл.) на сав глас коме штету нараховац -хуєм зак. 1. наробиц ше -им ше зак. набројати; 2. нарачунати нарадити се нарватосц ж. мед. угануће, наровни -а -е 1. прек, пргав, ушинутост набусит; 2. злоћудан; мушичав, нарвац -вeм и нарвец -ем јогунаст, каприциозан  народ х. з розл. знач. народ; наметнути; ~ порцию наметнути прости ~ прост народ;  Лиґа порез народох полит. ист. Лига народа наруцовац -цуєм нєзак. 1. народзенє с. рођење; датум набацивати; 2. (порциї) наметати народзеня датум рођења наруцовац ше -цуєм ше нєзак. народзени -а -е рођен; ~ є у 1. (з даким) односити се према коме с Керестуре рођен је у Крстуру омаловажавањем; 2. ~ з пенєжми народзиц -им зак. 1. родити; разметати се с парама народзела сина родила jе сина; 2. наруче и наручє с. наручје; народити, изродити нарамак народзиц ше -им ше зак. родити се наручебнїца ж. наруџбеница народзовац (ше) -дзуєм (ше) нарученє с. наруџбина, поруџбина; нєзак. рађати (се) по нарученю по наруџби народни -а -е народни наручитель х. наручилац народносц ж. народност наручиц -им зак. наручити, нарозкладац -ам зак. поставити поручити (прибор и сл. око себе) наручовац -чуєм нєзак. нарозлївац -ам зак. пролити (на наручивати, поручивати више места, свуда) наручок -чка х. улар; узда нароїц шe -їм шe зак. нароjити сe нарушитель х. оп. нарушователь нарок присл. идуће године, нарушованє с. нарушавање догодине нарушователь х. нарушилац; нароком присл. намерно, изгредник хотимично, хотимице;  як ~ као заинат нарушовац -шуєм нєзак. наромнє присл. заст. нагло, нарушавати; ~ дачий мир нарушавати изнeнада нечији мир нароснуц -ошнєм зак. 1. порасти, нарушовач оп. нарушователь нарасти, израсти; 2. (о уровню води) нарциз(е)м -зму/-зма х. нарцизам порасти нарцис х. бот. нарцис, лазарица, нарубац -бем зак. 1. (древа) зеленкада (Narcissus poeticus) насећи, нацепати; 2. насећи; ~ нарцисоидни -а -е нарцисоидан кукуричанки насећи кукурузовине насадзиц -им зак. 1. насадити; наруби присл. 1. наопачке, с насадзел овоци насадио је воћке; 2. наличја, на наличје; тото ши ~ насадити, налећи; ~ квоку на вайца облєкол ово си обукао с наличја; насадити квочку на јаја обрациц ботоши ~ окренути чарапе насадзовац -дзуєм нєзак. на наличjе; 2. прен. а) махнито; на сав насађивати, налегати; ~ квоку насађивати глас; ~ йойчац махнито јаукати; ~ ше квочку шмеяц подшм. плакати; ~ ше дре насамо присл. насамо дере се до седмог зноја; б) (як нє насампредз присл. пре свега; у треба) наопачке, наопако првом реду, првенствено наруквица ж. серб. наруквица (оп. насанкац -ам зак. осн. и прен. бразлет(к)а)) насанкати наруковани лєм х. регрутован у насанкац ше -ам ше зак. осн. и воjску прен. насанкати се наруковац -куєм зак. отићи у насаночкац (ше) -ам (ше) зак. војску, завојачити се насанкати (се) (на дечјим санкама – о наруку присл. наруку; исц дакому деци) ~ ићи неком наруку насекирац -ам зак. насекирати, наруцац -ам зак. набацати нанервирати наруциц -им зак. 1. набацити; насекирац ше -ам ше зак. ~ лабду набацити лопту; 2. насекирати се, нанервирати се  населєнє с. насеље насладзенє с. наслада населенєц -нца и населєнїк х. насладзиц -им зак. насладити насељеник насладзиц ше -им ше зак. населєнїцки -а -е насељенички насладити се населєносц ж. насељеност насладзовац -дзуєм нєзак. населїц (ше) -им (ше) зак. наслађивати населити (се) насладзовац ше -дзуєм ше нєзак. насилни -а -е 1. насилан; ~ шмерц наслађивати се насилна смрт; 2. осион наслов х. наслов насилнїк х. насилник; зулумћар насловиц -им зак. насловити насилнїцки -а -е насилнички; наслухац ше -ам ше зак. зулумћарски наслушати се насилнїцтво с. насилништво; насмаковац -куєм зак. зулум изазвати код неког жељу за насилно присл. насилно одређеним jелом или пићем, насилносц ж. насилност; отворити апетит коме осиљеност; осионост насолїц -им зак. насолити; насиловац -луєм зак. приморати, усолити, усаламурити; ~ месо и присилити сланїну усолити (ставити у насилство с. насиље; робиц ~ саламуру) месо и сланину вршити насиље наспак присл. 1. наопачке; насилу присл. насилно, силом; ¤ обратно, обрнуто; супротно; 2. гоч и ~ милом или силом наопако, наопачке, како не ваља, насипац -пем зак. насути, лоше; рушело им ~ кренуло им jе усути; ~ води до погара насути воде наопако, срећа им jе окренула леђа; ¤ у чашу; ~ зарно до гамбара насути ~ швета 1. (слабо, нєдобре зробени): амбар житом ушила шмату ~ швета сашила jе насициц (ше) -им (ше) зак. хаљину убиj боже; 2. (нєдобре, нє як наситити (се), заситити (се) треба робиц): приял ше функциї, а насицовац (ше) -цуєм (ше) нєзак. роби ~ швета примио се функциjе, а насићивати (се), засићивати (се) ради да те бог сачува (убиj боже); у наскакац шe -ам шe зак. наскакати нєшкайшим швеце шицко ше роби сe ~ швета у данашњем свету све се насклад х. наслага ради наопако наскладани -а -е 1. дїєприкм. наспац ше нашпим ше зак. од наскладац (ше); 2. (о пенєжох) наспавати се, испавати се наштеђен, уштеђен; уштеђевина; мал насплєтац -ам зак. напричати дакус наскладани пенєжи имао jе којешта мало уштеђевине наспориц ше -им ше зак. броjно се наскладац -ам зак. 1. повећати; намножити се наслагати; 2. (пeнєжи) прикупити, насправди 1. присл. заиста, наштедети, уштедети; наскладали стварно, уистину, зацело; озбиљно; 2. себе пенєжи на авто прикупили су слов. у ствари; обецую, а ~ нє можу пара за кола; 3. (на дакого) обедити нїч виполнїц обеђаваjу, а у ствари не кога могу ништа испунити наскладац ше -ам ше зак. наспрам присл. серб. 1. преко с(а)купити међу собом пара за нешто; пута, сучелице; бивали ~ нас школяре ше наскладали на нову становали су преко пута од нас (оп. лабду ђаци су скупили пара за нову прейґа² (1)); 2. (у поровнаню з лопту даким/дачим) напрема, према; ~ наскоро присл. заст. 1. ускоро, нього випатрал мали према њему је убрзо; 2. за кратко време; 3. на брзину изгледао мали (оп. проци (1))  наставанє с. настајање, настанак насходзиц ше -им ше зак. наставац -ам нєзак. настајати накупити се, сакупити се, окупити се; наставни -а -е наставни людзе ше насходзели људи су се наставнїк х. наставник окупили наставнїца ж. наставница насцелїц -їм зак. настрети; ~ наставнїцки -а -е наставнички слами под статок настрети сламе настарчиц -им зак. успевати, под стоку стизати (некога послуживати, некоме насцискац -ам зак. 1. одговарати на питања и сл.); оцец нє нажуљати; прежуљати; 2. (лимуну и настарчи дзецом давац на кнїжки под.) нацедити отац не успева да даjе деци за књиге натаргац -ам зак. 1. набрати; настац -анєм зак. 1. з розл. ~ квеца набрати цвећа; 2. искидати; ~ знач. настати; настала єшень настала плюца од моцного кашлю искидати је јесен; як настал живот на Жеми? плућа од jаког кашља; 3. (принєсц зоз како jе настао живот на Земљи?; 2. собу – о витре): тот витор натарга (почац) зачети се; настала звада дижджу оваj ветар ће донети кишу зачела се свађа натаргнуц -нєм зак. уганути, настаце с. настанак повредити (мишић, лигаменте и сл.); настирчиц ше -им ше зак. натаргнул руку угануо је руку нагрнути (се), сjатити се; жени ше натарговац -гуєм нєзак. вући, настирчели коло дзецка жене су се цимати; дрмати, дрмусати; дзецко нагрнуле око детета натарговало мацер за рукав най му настоятель с. церкв. дацо купи дете jе вукло маjку за настојник, настојатељ рукав да му нешто купи настоятелька ж. церкв. натарговац ше -гуєм ше (з настојница, настојатељица даким) нєзак. взаєм. повр. отимати се на стояци присл. стоjећи, натаринґац -ам зак. 1. стоjећке, стоjећки; пию на стояци затрудити, задати коме труда; 2. пиjу стоjећи измучити, измалтретирати кога настрадани -а -е унесрећени; натаринґац ше -ам ше зак. пострадали; ◊ ~ з потопеней измалтретирати се, измучити се (на (зачиреней) ладї бродоломник путу и сл.) настрадац -ам зак. настрадати натвардо присл. 1. тврдо; настрах присл. јако, грдно, увариц вайца ~ тврдо скувати јаја; 2. страшно; ~ ше повадзели јако су се насигурно; ~ ше догварели посвађали насигурно су се договорили настрашиц -им зак. застрашити, натеґач х. винар. серб. натегача заплашити, уплашити нательо присл. и злуч. утолико; у настрашовац -шуєм нєзак. толикоj мери застрашивати, заплашивати натентац -ам зак. експр. настред прим. оп. наштред навести некога на нешто; наговорити, настроєни -а -е настројен убедити; натентал го купиц тот настроєносц ж. настројеност стари авто навео га је да купи ова настрой х. ридк. расположење стара кола наступиц -им зак. з розл. знач. натити -а -е гојазан, угојен, наступити задебљан, удебљан наступни -а -е предстоjећи, натиц -иєм зак. угојити се, следећи задебљати се, удебљати се насухо присл. насуво наткасна ж. ормарић, насущни -а -е насушни; ~ хлєб наткасна (в.) насушни хлеб; ~ потреба насушна наткац -ам зак. наткати, потреба изаткати  натлачиц -им зак. наврећи, истрљати, измасирати; ~ на руки наврћи; того року мало натлачел ове измасирати руку; 3. (конопи на године jе мало наврхао церлїци) натрлити натлучиц -чем зак. натрeчар х. поль. трећићар (в.), истуц(к)ати, истући натрећићар (в.) нато¹ присл. (вец, потим) нато, натрешени -а -е разбарушен; тада; ~ вон станул и пошол нато он неуредан; ¤ як ~ оп. натрешени устаде и оде натрояк присл. троjако, на три натомест присл. уместо; начина заузврат натрушиц -им зак. намрвити натопени -а -е наложен; добре натура ж. 1. з розл. знач. ~ пец добро наложена пећ натура; 2. заст. нарав, карактeр, натопиц -им зак. наложити природа; чловек веселей натури (пећ); ¤ ~ на дакого 1. (почац ше з човек веселе природе;  у натури даким вадзиц) отворити паљбу на (плациц, дац, достац) у натури кога; 2. (набиц дакого) истући, (платити, дати, добити) измлатити кога натурални -а -е натуралан натохмац ше -ам ше зак. (добре натурализ(е)м -зму/-зма х. ше наєсц) набокати се, накркати се натурализам наточиц -им зак. наточити натурализовац (ше) -уєм (ше) зак. натрапени -а -е измучен и нєзак. натурализовати (се) натрапиц -им зак. намучити, натуралистични -а -е измучити; затрудити натуралистичан, натуралистички натрапиц ше -им ше зак. намучити натурбаловац (ше) -луєм (ше) зак. се, измучити се; напатити се, пропатити измалтретирати (се) натрафиков х. будала; алє ши ~ натуристични -а -е натуристичан баш си будала натха ж. 1. кијавица, хуњавица, натрафиц -им зак. наићи; уњкавица, куњавица; прехлада, прозеб; 2. погодити; набасати; натрафел до нїх грип праве кед полудньовали наишао је натхави -а -e 1. прехлађен, код њих управо кад су ручали кијавичав; 2. грипозан натрепац -пем зак. 1. натьоркац шe и натьотькац шe натрпати; претрпати; ~ до меха -ам шe зак. eкспр. напити сe, опити сe натрпати у џак; 2. (дакого - набиц) науживац ше -ам ше зак. истући, избити, излупати, науживати се испрашити, избатинати наужиц ше -иєм ше зак. много натресанє с. труцкавица, доживети (зазнати, ужити) трускавица наука ж. 1. наука, знаност; 2. натресац -ам нєзак. дрмати, заст. настава; учење дрмусати, труцкати, друскати науковец -вца х. научник, учењак, натрeсац шe -ам шe нєзак. знанственик дрмати сe, дрмусати сe, труцкати се; наукови -а -е научни, знанствени; ~ натресали зме ше на кочу по институт научни институт дирґацей драги труцкали смо се на наукововиглєдовацки -а -е колима по џомбастом путу научноистраживачки натресц -ешем зак. натрести; науковосц ж. научност, ~ ягоди з древа натрести дудова са знанственост дрвета наутичар х. наутичар натрец -ем зак. 1. нарендати, наутични -а -е наутички изрибати, утрти; ~ бундави научeни -а -e (навикнути) нарендати бундеве; ~ таргонї утрти научeн, навикнут, вичан; који је на тарану; 2. а) (начухац) истрљати; б) нешто навикао; нє ~ є робиц није навикао да ради; там є ~ жиц тамо је се најести навикао да живи нахилїц ше -їм ше зак. нагнути се научиц -им зак. з розл. знач. нахильовац ше -люєм ше нєзак. научити; ~ писньочку напамят нагињати се научити песмицу напамет; ¤ ~ дакого нахия ж. ист. нахија розума научити кога памети; кед ши нахладзиц -им зак. нахладити, Яника (Данилка и под.) нє научел прехладити; ~ гарло анї Янка (Данила и под.) нє научиш нахладзиц ше -им ше зак. младо се дрво савиjа, старо дрво не прехладити се, озепсти сави већ сломи нахмурени -а -е намрштен; научиц ше -им ше 1. научити; намргођен, мргодан; смркнут, тмуран, у першей класи научели зме ше мрачан, туробан читац и писац у првом разреду нахмуриц -им зак. намрштити; ~ научили смо читати и писати; кед ше твар намрштити лице дзеци шицко научели, пошли ше нахмуриц ше -им ше зак. 1. бавиц када су деца све научила, намрштити се; 2. намргодити се, отишла су да се играjу; 2. навићи се набурити се, смркнути се, смрачити научовац -чуєм нєзак. 1. а) се (давац поуки) научавати, поучавати; на ходзаци и на ходзацо б) твердзиц; 2. (шириц ученє, идеї) присл. ходаjући, на ногама научавати; ширити нaхoдзeнє с. налажење; ◊ ~ наушедовац ше -дуєм ше зак. роботи 1. налажење посла; 2. наталожити се запошљавање нафарбиц (ше) -им (ше) зак. находзенїско с. оп. находзиско нафарбати (се), нашминкати (се); находзиско с. налазиште; ~ накарминисати (се); ~ ґамби угля налазиште угља накарминисати усне находзиц -им нєзак. 1. а) нафиловац -луєм зак. нафиловати налазити, проналазити, изналазити; б) нафодровани -а -е набран налазити, стицати; ~ приятельох нафришко присл. на брзину, стицати приjатеље; 2. налазити, набрзо затицати; 3. ~ роботу запошљавати се; нафта ж. нафта ~ дакому роботу запошљавати кога нафталин х. нафталин находзиц ше¹ -им ше нєзак. нафтни -а -е оп. нафтов(и) (1) налазити се нафтов(и) -а -о/-е 1. нафтни, находзиц ше² -им ше зак. нафтен; ~ индустрия нафтна находати се, напешачити се; находзел ондустриjа; 2. нафтин; нафтово ше цале дополадня находао се цело продукти нафтини производи преподне нафтовод х. нафтовод нахоровац ше -руєм ше зак. нафтоносни -а -е нафтоносни наболовати се нафуркац -ам зак. I нєпрeх. (о нахпац -ам зак. 1. натрпати; шнїгу) навејати; шнїг нафуркал снег нагурати; ~ до меха натрпати у џак; 2. је навејао; II прeх. (мeду) наврцати; (дакого з єдзеньом) накљукати нафуркали вельо меду наврцали су нахпац ше -ам ше зак. експр. много меда набокати се, набалати се нахаркац -ам зак. напљувати нацагани -а -е пијан, под нахвалїц (ше) -им (ше) зак. гасом нахвалити (се) нацагац -ам зак. 1. навући; ~ на хватаци и на хватацо присл.: статку води зоз студнї навући стоци єсц (заєсц) ~ jести (презалогаjити) на воде из бунара; 3. начупати; нацагал брзину шена зоз брадла начупао jе сена из нахватац ше -ам ше зак. на брзину камаре  нацагац ше -ам ше зак. (опиц нацискац -ам зак. нагурати, ше) отрескати се натрпати, набити нацагнуц -нєм зак. 1. з розл. нацискац ше -ам ше зак. нагурати знач. навући; ~ ботоши навући се, набити се чарапе; ~ хороту навући болест; 2. а) нацмаґани -а -e напит, пијан пружити, испружити; нацагнул руку нацмаґац шe -ам шe зак. 1. експр. ґу кошарки пружио jе руку према јако се напити (млека, воде и сл.); 2. опити корпи; б) издужити; ~ шию издужити се врат; в) испружити, протегнути; ~ нацо присл. оп. нач ноги протегнути ноге; 3. затегнути; ~ нач присл. 1. зашто, због чега, штранґ затегнути конопац; 4. запети; радшта; ~ пришол? зашто је дошао?; ~ пушку запети пушку; 5. коц. 2. (за цо, на цо) а) ~ ци то? шта ће ти (накруциц) навити; ~ годзину навити то?; б) за што, на што; "~ треба сат даровац пенєжи?" "на просвиту" нацагнуц ше -нєм ше зак. 1. "за што треба даривати паре?" "за (зацагнуц ше) затегнути се; 2. (по просвету" спаню и под.) протегнути се; 3. начални -а -е начелни испружити се; 4. издужити се началнїк х. начелник нацаговац -гуєм нєзак. 1. началнїца ж. 1. начелница; 2. (здзивац) навлачити; 2. пружати; церкв. а) натоjатељица, игуманиjа; б) опружати, протезати; 3. затезати; "начаљњица" (жена коjа предводи истезати, растезати; издуживати; 4. молитвену групу) (пушку) запињати; 5. коц. (годзину) начало с. начело; ◊ у началє у навиjати начелу нацаговац ше -гуєм ше нєзак. на чарно присл. 1. (з чарну 1. (по спаню и под.) протезати се; 2. фарбу) црно, црном боjом; офарбиц затезати се; истезати се; издуживати на чарно обоjити црно; 2. (без се; 3. (з даким – спричкац ше) дошлєбодзеня, покрадзме) на црно, натезати се, навлачити се; испод тезге; робота на чарно рад на споречкавати се црно; 3. (у чарним пооблєкани) у нацадзиц -им зак. нацедити црнини; чом тота жeна на чарно? наце слов. и викр. (вежнїце) зашто је ова жена у црнини? ево, ево вам(а), узмите; ~ вашо начаровац -руєм зак. наврачати, пенєжи ево вам ваше паре набајати, обаjати наценко присл. 1. танко, начати -а -е начет; чловек натанко; на танке комадиће; ~ начатого здравя човек начетог здравља намасциц хлєб танко намазати хлеб; начац -чнєм зак. начети; ~ торту вода ~ чури вода танко цури; 2. начети торту танко, танким гласом; зашпивала ~ начекац ше -ам ше зак. начекати запевала jе танко се нацепло присл. топло; ~ ше на червено присл. црвено; црвеном облєчиц топло се обући боjом; офарбиц ~ офарбати црвено нацерац -ам нєзак. трљати начинац -ам нєзак. начињати нациґанїц -їм зак. 1. начисциц -им зак. начистити; (наприповедац нєправду) напричати, наљуштити; натребити налагати; 2. (на дакого) налагати на начитани -а -е начитан кога, оклeвeтати кога начитац -ам зак. 1. прочитати, нацильовац -люєм зак. начитати (узгред); начитал сом у нанишанити новинох прочитао сам у новинама; 2. нацинє с. лоза, врежа, вињага набројати, набројити, изброjати; нацинцац -ам зак. коц. заст. оп. начитай ми до двацец! наброј ми до натентац двадесет!  начитац ше -ам ше зак. 1. нашейтац ше -ам ше зак. нашетати начитати се; 2. набројати се, се набројити се нашенє с. 1. семе; семенка ж.; 2. збир. начишлїц -лїм зак. набројати, семење набројити нашенькар х. семенар начкодзиц -им зак. нашкодити нашенько с. семе; семенка ж. начмохтац -ам зак. експр. 1. нашеньови -а -о/-е и истрљати, натрљати; 2. намазати, нашеньски -а -е семенски; измазати нашеньово продукти семенски начоркац ше -ам ше зак. оп. производи натьоркац ше на шепетлїво присл. тепаво; начудациц (ше) -им (ше) зак. врскаво; шушкаво; бешедовац ~ накарадити (се), накарадно (се) обући тепати; врскати; шушкати, начудо присл. начудо; чудно; шушљетати накарадно ~ пооблєкани накарадно на шиво присл. сиво (обоjити) обучен нашироко присл. нашироко; ~ и на начудовац ше -дуєм ше зак. длугоко нашироко и надугачко начудити се нашиц -иєм зак. нашити, сашити начулїц -їм зак. серб.: ~ уха нашкрункани -а -е (дакус пияни) оп. напнуц уха припит, ђорнут, под гасом начуриц -им зак. нацурити нашкрункац ше -ам ше зак. (дакус начухац -ам зак. 1. натрљати, ше опиц) припити се, поднапити се, истрљати; 2. нажуљати; прежуљати ђорнути се начуц -уєм зак. начути нашлєпо присл. наслепо наш -а -о зам. наш; ¤ нє з нашлїдзиц -им зак. наследити нашого а нам (лєм най пада диждж: нашлїдзовац -дзуєм нєзак. нам є на хасен, а нїч нас нє кошта)  наслеђивати благодат божjа пада на земљу нашлїднїк х. наследник нашалїц ше -їм ше зак. нашалити нашлїднїца ж. наследница се нашлїдователь х. оп. нашлїдовач нашац -шеєм зак. насеjати нашлїдовац -дуєм нєзак. 1. нашац ше -шеєм ше зак. (предлужовац дачию активносц) следити; насеjати се; нашало ше коровче по 2. опонашати загради насеjао се коров по башти нашлїдовач х. 1. следбеник; 2. нашварбац -ам зак. оп. опонашалац нашмарбац нашлїдок -дку/-дка х. заст. нашвидко присл. 1. на брзину, оп. пошлїдок набрзо; 2. летимице, летимично нашлїдство с. 1. наследство, нашвинїц -їм зак. засметити; наслеђе; 2. прен. наслеђе, баштина; направити брлог културне нашлїдство културно нашедац -ам нєзак. I зак. 1. наслеђе нахватати се; прах нашедал по нашлїдствови -а -о/-е и мебльох прашина се нахватала по нашлїдствени -а -е оставински намештаjу; 2. наталожити се; II нашмарбане и нашмарґане нєзак. беш. серб. (давац ше спревесц) -ного с. шкработине, жврљотине наседати нашмарбац и нашмарґац -ам нашедзиц ше -им ше зак. наседети нашкрабати, нажврљати, нашврљати се нашмецени -а -е 1. засмећен; на шедзаци и на шедзацо присл. 2. труњав седећки, седећке, у седећем положају нашмeциц -им зак. 1. нашеднуц -нєм зак. беш. серб. (дац засметити; ~ у хижи засметити собу; ше спревесц) насести 2. натрунити  нашмеяни -а -е насмејан повторени за доволованє статку не- нашмеяц -еєм зак. насмејати, не (в.), воч засмеjати неандерталєц -лца х. нашмеяц ше -еєм ше зак. неандерталац насмејати се небесни -а -е небески; нашминкац (ше) -ам (ше) царство ~ царство небеско зак. нашминкати (се) неваля беш. серб. 1. прикм. нашоровац -руєм зак. 1. нєпрем. неваљао, неваљалац; ти наређати; 2. набројати, набројити добри чловек, а вон ~ ти си добар нашпиковани -а -е човек, а он jе неваљалац; 2. у функц. пренатрпан, пун као шипак; начичкан пред. ниjе добро, не ваља нашпиковац -куєм зак. неваляни -а -е беш. серб. пренатрпати; начичкати неваљао (обич. о деци); тот хлапец нашпоровани -а -е 1. барз ~ овај дечак је јако неваљао (оп. уштеђен, заштеђен; 2. нашпороване нєдобри (2)) -ного с. уштеђевина, заштеђевина нєгладки -а -е неуглађен; нашпоровац -руєм зак. нетактичан наштедети, заштедети неґа ж.: убила цe ~! ђаво те однео! наштвернє присл. начетворо враг нека те носи! наштеловац -луєм зак. неґативни -а -е негативан наштеловати неґрей х. обешењак, мангуп, наштикац -ам зак. осн. и прен. враголан напуjдати, напуjкати; ~ пса напуjдати пса немеш х. ист. племић; властелин наштимовац -муєм зак. нeмeшаґ х. заст. власт плeмства наштим(ов)ати; удесити; ~ клавир немовлятко с. кнїжк. наштим(ов)ати клавир новорођенче; мало дете наштред прим. з ґен. насред; усред немсабат присл. и викр. оп. на шуто присл.: нєшлєбодно оштригац/остригац ~ ошишати на нулу неоєрей х. церкв. младомисник (до главе) неплеха ж. мангуп; несташко, нащадок -дка х. кнїжк. потомак немирко; ¤ набиц дакого як неплеху наще присл. наште срца, наташте издеветати кога (обич. децу) нащежар присл. широм; ~ отвориц непорочни -а -е оп. дзвери широм отворити врата нєпорочни нащива ж. посета нерв х. живац, нерв нащивенє с. оп. нащива нeрвирац (шe) -ам (шe) оп. нащивитель х. посетилац нeрвовац (шe) нащивиц -им зак. посетити нервни -а -е живчани, нервни нащивйовац -вюєм нєзак. нервованє с. нервирање посећивати нервовац (ше) -вуєм (ше) зак. и наютрe присл. сутра нєзак. нервирати (сe), секирати (се) наютро присл. оп. наютре нервов(и) -а -о/-е оп. нервни; ~ наява ж. најава; ~ програми клїтинка нервна ћелија најава програма нервоза ж. нервоза наявйовац -вюєм нєзак. нервозни -а -е нервозан најављивати, навешћивати неуроза ж. неуроза наявиц -им зак. најавити; ~ свой неуролоґ х. неуролог приход најавити свој долазак неутрон х. физ. неутрон наяр присл. у пролеће; ~ шицко нє слов. одрекаюце а) не; ниjе; квитнє у пролеће све цвета "дома оцец?" "нє" "jе л' код куће не викр. 1. за одганянє тата?" "не (ниjе)"; то нє добре то ниjе статку о (в.), аjно (в.), ае; 2. звич. добро; вон ту нє бива, анї влонї уж ту нє бивал он овде не стануjе, ни белавидло небеско плаветнило прошле године више ниjе становао нєбоги -а -e заст. јадан, бедан, овде; б) у одрекаюцим императиве несрећан, убог немоj, не; ~ шмей ше немоj да се нєбожатко с. јадник, невољник; смеjеш; нє роб то немоj то да радиш, јадница, невољница, сиротан не ради то; ◊ ~ же 1. слов. за нєборак х. бедник, јадник, сиромах помоцньованє ала, не да; смакує му нєбощик х. ридк. 1. покоjник; 2. єдзенє, нє ~ є приjа му jело, не да оп. нєборак jеде; 2. злуч. у поровнуюцих нєбридки -а -e доста лeп; вон ~ он виреченьох не да; нє ~ пада, алє лєє није лош; он ниjе ружан не да пада, него лиjе нєважаци -а -е неважећи; ~ лїсток нєадекватни -а -е неадекватан неважећи листић нєардзавяци -а -е нерђајући нєважни -а -е неважан, небитан нєартикуловани -а -е нєвалушни -а -е 1. неспособан; 2. неартикулисан коjи ниjе за употребу, неупотребљив; нєбарз присл. (нє так барз): ~ неисправан сом задовольни нисам баш нєвельки -а -е невелик, омањи, задовољан; ~ добре поробене ниjе омален баш добро урађено; ~ ме болї не боли нєверлїви -а -е који не верује ме тако jако олако; неповерљив; ¤ ~ Тома неверни нєбаторни -а -e поспан Тома нєбезпека ж. опасност; нєверлїво присл. неповерљиво несигурност нєвесели -а -е невесео, снужден; нєбезпечни -а -е опасан; туробан, суморан; чаман несигуран; ~ живот несигуран живот нєвеста ж. снаха, снаjа нєбесни -а -е небески; ~ цело нєвестин -а -о оп. нєвестов небеско тело; ~ царство небеско нєвестов -а -о снахин царство; ~ краса небеска лепота нєвесточка ж. дем. снаша, нєбешедлїви -а -е ћутљив снахица, снајчица, снајка нєбешедлївосц ж. ћутљивост нєвибежни -а -е неизбежан нєбизовни -а -е 1. несигуран; 2. нєвибилєни -а -е: ~ платно небељено прен. превртљив, шарен (жуто) платно нєблагодарни -а -е незахвалан нєвигладзени -а -е и нєблоковски -а -е ванблоковски нєвигладкани -а -е неуглађен, неотесан, нєбо с. з розл. знач. небо; ¤ анї крут на нєбе анї на жеми ни на небу ни на нєвигодни -а -е непогодан земљи; буц на седмим нєбе бити на нєвигодносц ж. непогодност седмом небу; под голим (отвореним) нєвидзени -а -е невиђен; нечувен нєбом под ведрим (отвореним) нєвидими -а -е ридк. оп. нєвидлїви небом; хвалїц (возношиц) нєвидлїви -а -е невидљив дакого/дацо до нєба (уз)дизати нєвидоми -а -е неизвестан; ~ (хвалити) кога/што до неба (до ситуация неизвесна ситуација небеса), дизати кога/што у облаке (у нєвидомосц ж. неизвесност звезде); як кед би з нєба (яґда з нєвикармени -а -е неисхрањен, нєба) спаднул (попадали и под.) неухрањен (барз добри, красни, здрави и под. нєвиламани -а -е 1. (о або цалком пременєти на лєпше, кукурици) необран; кукурица остала поправени) да га (их и сл.) не ~ кукуруз је остао необран; 2. а) тврд, препознаш; як ~ од жеми (барз крут; ~ платно тврда тканина; б) велька розлика) као небо од земље, (нєвиробени) угласт, углат, крут; рухи као бог и шеширџиjа му нєвиробени кретње су му углате; нєбов(и) -а -о/-е небески; нєбове пише з нєвиламанима пальцами пише крутим прстима нєволя ж. невоља нєвилїчиви -а -е и нєвилїчуюци -а нєврацанє с. неповрат -е неизлечив нєврацаюци -а -е неповратан; ~ нєвимерлїви -а -е и нєвимерни -а прешлосц неповратна прошлост -е неизмеран нєвязани -а -е 1. невезан; ~ нєвини -а -е 1. невин, чедан; 2. розгварка невезан разговор; 2. безазлен несврстан; ~ жем несврстана земља нєвиновати -а -е невин, недужан; ¤ нєгобльовани -а -е неизрендисан, цалком ~ ни крив ни дужан необрађен; нєгобльовани дески нєвиносц ж. 1. невиност, чедност; необрађене даске 2. безазленост нєграмотни -а -е ридк. неук, нєвинчани -а -е невенчан, неписмен ванбрачан; ~ муж невенчани муж нєдавни -а -е недавни, скорашњи; нєвинятко с. 1. невинашце; 2. ~ прешлосц недавна прошлост гипок. новорођенче нєдавно присл. недавно нєвиповедзени -а -е неизрецив; ~ нєдалєки -а -е недалек; оближњи радосц неизрецива радост нєдалєко I присл. нeдалeко; нєвиповедзено присл. неизрециво стал ~ од нього стајао је недалеко од нєвипочинути -а -е њега; II прим. з ґен. (ридко без недовољно одморан; уморан; применовнїка) недалеко; ~ од варошу неиспаван; станул рано ~ устао jе недалеко од града уjутру недовољно одморан нєдвосмислени -а -е и нєвиразни -а -е неизражајан нєдвосмислови -а -о/-е недвосмислен нєвирни -а -е неверан; ~ муж нєдзбали -а -е немаран неверан муж нєдзбалосц ж. и нєдзбалство нєвирносц ж. неверност, с. немарност, немар; пре ~ , з неверство нєдзбалосци из немара нєвиробени -а -е неизрађен; ~ нєдзбанє с. немар цесто неизрађено тесто нєдзвонки -а -е безвучан; нєвироятни -а -е невероватан мутан, мукао нєвиспани -а -е коjи се ниjе нєдзелїви -а -е недељив наспавао, неиспаван; поспан; нєдзeля ж. 1. недеља; сход мамуран, бунован; ~ сом нисам се будзе на нєдзелю скуп ће бити у наспавао; пришол на роботу ~ дошао недељу; 2. заст. недеља, седмица;  jе на посао неиспаван церкв.: Квитна ~ Цветна недеља; нєвистати -а -е неуморан Нєдзеля шицких святих Недеља нєвисцеруюци -а -е неизбрисив свих светих; Томова ~ Томина нєвитлачени -а -е неовршен недеља невитрезбени -а -е неистрежњен; нєдзельни -а -е оп. мамуран нєдзельови нєвитримовни -а -е неиздржив; нєдзельови -а -о/-е недељни; ~ неподношљив, несносан число новинох недељни број новина; нєвичесани -а -е (о коньови) ~ одпочивок недељни одмор неистимарен нєдзечнє присл. нерадо нєвлаплїви -а -е неухватљив нєдїйсни -а -е нестваран нєвласни -а -e нерођени; ~ брат нєдїло с. недело полубрат; ~ мац маћеха; ~ шестра нєдижджовни -а -е бескишни; ~ полусестра рок бескишна година нєвозможни -а -е заст. немогућ нєдлуги -а -е и нєдлугоки -а -е нєвойнови -а -е мирнодопски недуг нєволани -а -е незван, непозван; ~ нєдлуговични -а -е недуговечан, госц незван гост маловечан  нєдобре¹ присл. 1. а) лоше; ~ нєдопечени -а -е недопечен ше чувствує лоше се осећа; б) ~ ши нєдоповедзени -а -е недоречен зробел ниси добро урадио; 2. у нєдоповедзеносц ж. безос. виреченьох: ~ ми мука ми је; недореченост мацeри ~ мајци је лоше; пришло му нєдопущени -а -е недозвољен, ~ осетио је мучнину, позлило му jе недопуштен; забрањен нєдобре² -рого с.: ¤ ведзе ше нєдопущиви -а -е и му як пред нєдобрим то слути зло нєдопущуюци -а -е недопустив; груб; нєдобри -а -e 1. лош; ~ ~ препущенє недопустив пропуст; ~ приклад лош пример; 2. неваљао; гришка груба грешка зао; опак; ~ хлапец неваљао дечак; 3. нєдоросли -а -е и нєдороснути а) (нєсмачни) лош; неукусан; печу ~ -а -е недорастао, недоспео хлєб пеку лош хлеб; б) покварен; нєдорушлїви -а -е и тото єдзенє уж ~ ово jело jе већ нєдорушуюци -а -е недодирљив; ~ покварено каста недодирљива каста нєдоброта ж. 1. неваљалство, нєдоставац -ам нєзак. неваљалштина; злоћа; злоба; пакост; недостајати 2. неваљалац; неваљалица; нєдоброта нєдостаток -тку/-тка х. 1. єдна неваљало дериште; нєдоброто недостатак; мана; мањкавост; 2. єдна! злоћо једна! неваљалче jедан! мањак; ~ пенєжу мањак новца; 3. оп. неваљалице jедна! недостатки нєдоверйовац -юєм нєзак. бити нєдостатки х. мн. несташица; сумњичав, неповерљив жил у биди и нєдостаткох живео jе у нєдоверлїви -а -е и нєдоверююци беди и несташици -а -е сумњичав, неповерљив нєдостаточни -а -е 1. нєдовидзовац -дзуєм нєзак. (мац недовољан; штур; ~ сума недовољна слаби вид) слабо видети сума; нєдостаточни информациї нєдовириє с. неповерење штуре информациjе; 2. шк. нєдодавна присл. донедавно недовољан; ~ успих недовољан успех нєдоєдац -ам нєзак. одрицати нєдостаточно присл. недовољно се jела, гладовати; нєдоєдала же би нєдостац -анє с.1. безос. дзеци накармела гладовала jе да би понестати, узмањкати, усфалити; децу нахранила древа на огень нам нєдостало дрва нєдозрети -а -е 1. несазрео, недозрео; 2. за ложење нам jе понестало; 2. не гной несагорело ђубре, несагорео стаjњак бити довољан, немати довољно; за нєдоказани -а -е (нєрозумни) тот вельки рахунок за струю пензия недоказан ми нєдостанє за оваj велик рачун за нєдоказуюци -а -е недоказив; ~ струjу пензиjа ми неће бити довољна твердзенє недоказива тврдња нєдостойни -а -е недостојан; нєдокончени -а -е 1. незавршен; 2. неприличан; недоличан оп. нєзакончени нєдоступни -а -е недоступан, нєдолаплїви -а -е недохватљив, неприступачан недохватан нєдосцигуюци и нєдосцижни -а -е нєдоля ж. зла судбина недостижан; ~ богатство недостижно нєдомерковани -а -е непажљив; богатство неопрезан нєдосяжни -а -е недосежан нєдонєшени -а -е: ~ дзецко нєдотикани и нєдотикаци -а -e недоношче осeтљив, увредљив; неприступачан нєдопатрунок -нку/-нка х. нєдошлєбодзуюци -а -е оп. слаба нега; непажња (код неге); пре ~ нєдопущиви ше похорела због слабе неге се нєдружелюбиви -а -е разболела недружељубив  нєдружтвени -а -е недруштвен нєзаменлїви -а -е и нєзаменююци нєдуховити -а -е недуховит -а -е незаменљив нєекономични -а -е неекономичан нєзаняти -а -е незапослен нєеластични -а -е нееластичан нєзанятосц ж. незапосленост нєенґедуюци -а -е неумољив нєзаобиходни -а -е неизбежан, нєенерґични -а -е неенергичан неминован; незаобилазан; известан нєефикасни -а -е неефикасан нєзапалїви -а -е и нєзапалююци -а нєєдинствени -а -е нејединствен -е незапаљив нєєднак присл. неједнако нєзапаметани -а -е незапамћен нєєднаки -а -е неједнак нєзаражлїви -а -е и нєзаражуюци нєєдначина ж. мат. неједначина -а -е незаражљив нєєсни -а -е нејешан нєзаситни -а -е незасит, незаситан; нєжадани -а -е нежељен; буц ~ халапљив даґдзе бити нерадо виђен негде нєзасицени -а -е незасићен; ~ нєжемови -а -е ванземаљски розпущенїна незасићен раствор нєжeнєти -а -e 1. нежењен, нєзаслужени -а -е незаслужен неожењен; 2. нєженєти -того х. нежења нєзастановлїви -а -е и нєжичлїви -а -е недобронамеран нєзастановююци -а -е незаустављив нєзабуваюци -а -е оп. нєзабутни нєзастариви -а -е и нєзастарююци нєзабудка ж. бот. споменак -а -е незастар(љ)ив (Myosotis L.) нєзатримовни -а -е и нєзабутни -а -е незабораван нєзатримуюци -а -е 1. незадрж(љ)ив; 2. нєзавадзани -а -е и нєзавадзаюци необуздан -а -е несметан; неометан нєзацагнути -а -е незатегнут, лабав нєзавидни -а -е незавидан нєзащицени -а -е незаштићен нєзависни -а -е независан нєзбриґовани -а -е 1. нєзбринут; 2. нєзависносц ж. независност беспризоран; ~ дзецко беспризорно дете нєзадзбали -а -е оп. нєзадзбани нєзвалїви -а -е необорив нєзадзбалосц ж. оп. нєзадзбаносц нєзвичайни -а -е необичан; нєзадзбани -а -e оп. занєдзбани (2) неуобичајен нєзадзбаносц ж. оп. занєдзбаносц нєзвладлїви и нєзвладуюци -а -е (2) 1. несавладив; 2. неодољив нєзадзбац (ше) -ам (ше) зак. оп. нєзгоршe присл. 1. доста занєдзбац (ше) добро, није лоше; нам ту ~ нама jе нєзадлуго присл. ускоро овде доста добро; 2. у виразу ~ би нєзадовольни -а -е незадовољан було не би било згорег (наодмет) нєзадовольство с. незадовољство; нєзґода ж. незгода; удес; виражовац ~ негодовати транспортна ~ саобраћајни удес нєзажeгнани -а -e (у клятвох) нєзґодни -а -е з розл. знач. вражји, проклет; некрштен незгодан нєзазубадлани -а -е прен. нєзґрабни -а -е 1. (о предмету) незауздан, необуздан; разуздан незграпан, здепаст; гломазан; 2. нєзаинтересовани -а -е (нєвиробени) угласт, углат; крут; 3. незаинтересован трапав нєзаконїти -а -е 1. незаконит; 2. нєздобачки присл. 1. изненада, ванбрачан неочекивано; 2. случајно; непажњом; нєзаконїтосц ж. незаконитост ненамерно; нехотице; 3. несвесно; 4. нєзаконски -а -е незаконски неприметно; ¤ ~ влапиц дакого нєзакончени -а -е ґрам. ухватити на препад кога несвршени; ~ вид несвршени вид нєздрави -а -е нездрав, нєзалїчиви и нєзалїчуюци -а -е болестан; болешљив; слаб незалечив нєзєдинєни -а -е церкв. православни нєлеґални -а -е нелегалан нєзлагода ж. 1. неслога; 2. нєлитературни -а -е некњижевни, трвење; размирица; ¤ яблуко нелитерарни нєзлагоди jабука раздора нєлоґични -а -е нелогичан нєзлагодзенє с. неслагање нєлоялни -а -е нелојалан нєзлагодлїви и нєзлагодни -а нєлупани -а -е неокруњен; ~ -e 1. несложан; 2. нeдруштвeн; кукурица неокруњен кукуруз нeприлагодљив нєлюбезни -а -е нељубазан нєзлонамирни -а -е нєлюбени -а -е невољен незлонамеран нєлюби -а -е немио нєзлюдни -а -е 1. нељубазан, нєлюдзе х. мн. нељуди неуљудан, непредусретљив; осоран; нєлюдски -а -е нељудски груб, суров; 2. нєзлюдни -ного х. нємалженски -а -е ванбрачан; ~ грубиjан дзецко ванбрачно дете нєзлюднїк х. оп. нєзлюдни (2) нємали -а -е немали, доста велик нєзнаходлїви -а -е несналажљив нємало присл. немало, доста много нєзначни -а -е 1. незнатан; 2. нєматериялни -а -е нематеријалан незначајан, безначајан нємеркованє с. непажња; нєзнїщиви -а -е и нєзнїщуюци -а несмотреност -е неуништив Нємец -мца х. Немац нєзношлїви -а -е неподношљив нємецки -а -е немачки нєзрозмирни -а -е несразмеран нєми -а -е нем; ◊ ~ филм неми нєзуновани -а -е неуморан филм нєизвесни -а -е неизвестан нємили -а -е немио; ~ подїя немио нєизвесносц ж. неизвесност догађај нєискусни -а -е неискусан нємилосердни -а -е 1. нєискуство с. неискуство немилосрдан; неумољив; непоштедан; 2. нєисправни -а -е неисправан суров, груб; окрутан нєквалитетни -а -е неквалитетан нємилосц ж. немилост нєквалификовани -а -е нєминовни -а -е неминован неквалификован нємир х. немир; душевни ~ нєкрасни -а -e ружан душевни немир нєкрашнє присл. 1. ружно; нємиренє с. 1. немирење; 2. барз ~ поступел веома ружно се трвење; свађе понео; 2. у функц. пред. ниjе лепо; то нємириц шe -им шe нєзак. свађати ~ так ше шмеяц за столом то ниjе се; бити у лошим односима лепо тако се смеjати за столом нємирни -а -е немиран нєкресцени -а -е некрштен Нємица ж. Немица нєкултура ж. некултура нємишанє с. немешање; политика нєкултурни -а -е некултуран нємишаня политика немешања нєлагода ж. оп. нєлагодносц Нємкиня ж. оп. Нємица нєлагодни -а -е нелагодан, нємо присл. немо непријатан; неугодан; тескобан нємогучносц ж. заст. оп. нєлагодносц ж. 1. нєможлївосц нелагодност, неприjатност; нємогущи -а -е заст. оп. неугодност; тескоба; 2. тегоба нєможлїви нєлакомни -а -e нeпривлачан нємоґави -а -е немоћан, слаб, нєлапшни -а -е 1. неспретан; нејак, беснажан трапав; шепртљав; 2. а) нєлапшни нєможлїви -а -е немогућ -ного х. трапавко; неспретњаковић; нєможлївосц ж. немогућност шепртља; б) нєлапшна -ней ж. нєморал х. неморал трапавица; шепртља нєморални -а -е неморалан  нємосц ж. немост, немоћа нєобдумани -а -е неосмишљен нємоц ж. немоћ нєобични -а -е необичан нємоцни -а -е 1. немоћан; 2. нєобкеруюци -а -е неминован изнемогао; слаб нєоблапни -а -е необухватан, нємочни -а -е заст. оп. нємоцни необухватљив нємудри -а -e нeразуман; ~ нєоблєчени -а -е необучен поступок неразуман поступак; ¤ таки нєобовязни -а -е необавезан як ~ онако мало нєобразовани -а -е необразован нєнавидзаци -а -е презрив нєобратни -а -е тром; трунтав нєнавидзени -а -е омрзнут нєобходни -а -е неопходан нєнавидзиц (ше) -им (шe) зак. 1. нєобходносц ж. неопходност мрзети (се); 2. прeзирати (сe) нєобчековани -а -е неочекиван нєнавикнути -а -е ненавикнут нєовласцени -а -е неовлашћен нєнависни -а -е мрзак нєогадани -а -е несналажљив, нєнависц ж. 1. мржња; 2. прeзир, недосетљив, сплетен презрење нєограбани -а -е оп. нєоґрабани нєнагадовани и нєнагадуюци -а -е нєогранїчени -а -е неограничен неслућен нєогутани -а -е сметен, невешт; нєнаглашени -а -е ненаглашен; ~ приглуп; смотан склад ґрам. ненаглашен слог нєоґрабани -а -e нeурeдне нєнадополнююци -а -е спољашњости; нeуредно, немарно обучен ненадокнадив нєодата -тей прикм. ж. неудата нєнадрилююци -а -е ненаметљив нєодвага ж. неодлучност нєназдавани -а -е изненадан, нєодгадлїви -а -е неодгонетљив ненадан нєодкладаюци -а -е и нєодложни нєнамесцени -а -е ненамештен; ~ -а -е неодложан квартель ненамештен стан нєодложносц ж. неодложност нєнападанє с. ненападање; нєодмерани -а -е прен. неодмерен контракт о нєнападаню уговор о нєодлуга присл. ускоро, убрзо ненападању нєодлучни -а -е неодлучан нєнародни -а -е ненародан нєодлучносц ж. неодлучност нєнароком присл. ненамерно; нєодпорни -а -е неотпоран нехотице; ◊ забойство ~ (нєздобачки) нєодредзени -а -е неодређен убиство из нехата нєодступни -а -е ридк. упоран нєнаселєни -а -е ненасељен нєодцудзени -а -е неотуђен нєнаситлїви и нєнаситни -а -е нєодцудзиви -а -е неотуђив; ~ незаситан власносц неотуђива својина нєнаукови -а -е ненаучан нєоженєти -того прикм. х. нєнаучени -а -е ненавикнут неожењен нєнацагнути -а -е незатегнут, нєозбильни -а -е неозбиљан лабав нєолупани -а -е (о кукурици) нєначати -а -е неначет неокруњен нєномад х. седелац нєопасни -а -е неопасан, безопасан нєномадски -а -е неномадски, нєописиви и нєописуюци -а -е седелачки неописив нєнормални -а -е ненормалан нєоправдани -а -е неоправдан; ~ нєносилка ж. и нєношачка ж. годзина шк. неоправдан час неносиља нєопранописки -а -e коjи има нєобачени -а -е неопажен, поган (зао, неопран) jезик непримећен нєорґанизовани -а -е нєобачлїви -а -е неприметан неорганизован нєобвисцени -а -е необавештен нєорґански -а -е неоргански; ~ хемия неорганска хемија нєпобидими -а -е непобедив нєорубени -а -е непорубљен; ¤ кус нєпобитни -а -е оп. ~ мало онако нєпобиваюци нєосетени -а -е беш. 1. нєповeрeни -а -e (дакому) коjи недосетљив; несналажљив; 2. непажљив, нема поверења у некога, коjи не непредусретљив веруjе некоме, неповерљив према нєосетови -а -е ванчулни некоме; ~ му є нема поверења у њега, нєосновани -а -е неоснован не веруjе му нєоспорлїви -а -е и нєоспорююци нєповерлїви -а -е неповерљив -а -е неоспорив нєповратни -а -е неповратан, нєоспорни -а -е неоспоран бесповратан нєосторожни -а -е неопрезан нєповторни и нєповторююци -а -е нєотримовни и нєотримуюци -а -е непоновљив неодржив нєпогубени -а -е непокварен нєотровни -а -е неотрован; ~ гад нєпогришиви и нєпогришни -а -е зоол. неотровница непогрешив нєофицийни и нєофициялни -а -е нєподвижни -а -е: ~ швето церкв. незваничан, неслужбен непокретни празник нєохаблїви -а -е ридк. коjи jе нєподкуплїви и нєподкупни -а -е немогуће оставити, коjег jе немогуће оп. нєподплацуюци одрећи се; неодољив; то нєохаблїве нєподложни -а -е неподложан; ~ навикнуце то jе неодољива навика уплїву неподложан утицаjу нєохранєни -а -е незаштићен нєподношлїви -а -е неподношљив; нєоценїви и нєоценююци -а постало му нєподношлїве дозлогрдило -е неоцен(љ)ив му jе нєочкодовани -а -е неоштећен нєподплатлїви и нєподплацуюци нєпар х.: пар ~ пар непар -а -е непоткупљив нєпарни -а -е непаран; ~ нєподполни -а -е 1. непотпун; 2. число мат. непаран број крњ нєпартийни -а -е непартијски, нєпожадани -а -е непожељан ванпартијски нєпознати -а -е 1. непознат; 2. нєпевни -а -е 1. несигуран; 2. нєпознати -того х. незнанац; 3. слабоуман, поремећен, сулуд; 3. нєпозната -тей ж. непознаница неспособан; ¤ таки як ~ оп. таки як нєпокаяни -а -е рел. коjи се нємудри (под нємудри) ниjе покаjао, непокаjан нєписани -а -е неписан; ~ правило нєпокоїц -їм нєзак. неписано правило узнемиравати нєписмени -а -е неписмен нєпокой -ою х. немир, нєписменосц ж. неписменост неспокој; зебња нєпияк х. трезвењак нєпокорни -а -е непокоран нєплановани -а -е непланиран нєполноважни -а -е нєплански -а -е неплански непуноважан, беснажан нєплацени -а -е неплаћен; ~ нєпомильни -а -е непогрешив одсуство неплаћено одсуство нєпопораєни -а -е 1. нєплївач х. непливач непоспреман; ~ хижа непоспремана нєплївни -а -е неплован; ~ рика соба; ¤ як нєпопораєна неуређене непловна река спољашњости (о жени) нєплодни -а -е неплодан нєпоправдзе присл. неправедно нєпобиваюци -а -е непобитан; нєпоправлїви -а -е непоправљив несумњив; ~ доказ непобитан доказ; нєпопущлїви и нєпопущуюци -а ~ факт непобитна чињеница -е непопустљив нєпобидиви -а -е и нєпоровнуюци -а -е неупоредив  нєпорозумeнє с. нeспоразум непролазан; ◊ ~ дїєслово ґрам. непрелазни нєпорочни -а -е непорочан; чедан глагол нєпорядни -а -е 1. нередован; 2. нєпреценїви и нєпреценююци -а неуредан, аљкав -е непроцењив нєпорядок -дку х. неред нєпривитни -а -е 1. негостољубив; нєпослух х. и нєпослушносц ж. 2. непредусретљив непослушност нєпригода ж. неприjатан догађаj, нєпослухни и нєпослушни -а -e незгода нeпослушан нєприємни -а -е непријатан нєпостредни и нєпоштредни -а -е нєприємно присл. неприjатно непосредан, израван нєприємносц ж. неприjатност нєпотїшни -а -е неутешан нєприкосновени -а -е нєпотребни -а -е 1. непотребан; 2. неприкосновен сувишан нєпримушено присл. без присиле нєпотуплїви и нєпотупююци -а -е нєприродни -а -е 1. неприродан; 2. неповредив (о правилох и под.) извештачен нєпоучeни -а -e нeук, нeобразован нєприсебни -а -е неприсебан нєпохмарени -а -е безоблачан, нєпристойни -а -е непристојан ведар нєпристрасни -а -е непристрасан нєпохоплїви -а -е несхватљив нєприступни -а -е неприступачан нєпошорени -а -е неуређен; нєприхильни -а -е ненаклоњен несређен нєприходзенє с. недолазак; нєпояшнююци -а -е необjашњив изостанак нєправда ж. 1. неправда; 2. нєприязни -а -е нељубазан неистина; лаж нєприятель х. 1. непријатељ; 2. нєправдиви -а -е неистинит; лажан душман(ин) нєправдоподобни -а -е нєприятельски -а -е 1. невероватан, нестваран непријатељски; 2. душмански нєправо присл. криво; ~ ми нєприятельство с. неприjатељство криво ми је; пришло ми ~ на ньго нєпробовни -а -е заст. неискусан дошло ми jе криво на њега нєрад -а -е, мн. -и звич. у нєпребачлїви и нєпребачуюци -а конструкийох з потенциялом: ~ бим... -е неопростив нeрадо бих..., не бих волео... нєпребиваюци -а -е непробоjан нєрада прикм. нєпрем.: я (ти, нєпревисшени -а -е ненадмашан; вон, вона, ми, ви, вони) би нєрада непревазиђен то робиц jа не бих волео (ти, он, она нєпреглядни -а -е непрегледан не би то волео/волела) радити, ми (ви, нєпредумани -а -е непромишљен они) то не би волели радити нєпремакаюци -а -е непромочив нєраз присл. неједном, неједанпут, нєпренїклїви -а -е непроницљив безброј пута нєпремосциви и нєпремосцуюци нєришени -а -е нерешен -а -е непремостив нєришено присл. спорт. нерешено нєпрепатрени -а -е непрегледан нєробота ж. 1. нерад; 2. доколица нєпреповедзени -а -е неизрецив; нєроботнїк х. нерадник; готован; неизмеран дангуба нєпреповедзено присл. нєроботнїца ж. нерадница; неизрециво; неизмерно готованка; дангуба нєпрепущоваци и нєпрепущуюци нєроботносц ж. нерадништво -а -е непропуст(љ)ив; вододржљив нєровни -а -е 1. нераван; 2. нєпреривни -а -е непрекидан (дирґаци – о драги) грбав нєпреривно присл. непрекидно нєровнїна ж. неравнина нєпреходни -а -е 1. непроходан; 2. нєровномирни -а -е неравномеран  нєродни -а -е неродан; бесплодан осоjан нєрозбаторени -а -е нерасањен; нєсмачни -а -е 1. осн. и прен. мамуран, бунован неукусан; ~ єдзенє неукусно jело; ~ нєрозбудзени -а -е нерасањен франта неукусна шала; 2. бљутав нєрозвити -а -е неразвиjен нєсовисни -а -е несавестан нєрозвязани -а -e 1. нєсоєдинєни -а -е заст. оп. (нєзнаходлїви) смотан, тупав; завезан, нєзєдинєни заплетен; шепртљав; 2. нєрозвязани нєспанє с. 1. несаница, бесаница; -ного х. завезанко, заплетенко; 2. бдење шепртља нєспатраюци -а -е несагледив нєроздвойни -а -е оп. нєсподзиванє с. 1. изненађење; 2. нєрозлучни (1) запрепашћење нєроздумани -а -е нєсподзивани -а -е 1. изненађен; 2. непромишљен; брзоплет изненадан нєрозлучни -а -е 1. нєсподзиванка ж. оп. нераздвоjан; 2. заст. неразумљив; нєсподзиванє (1) гварел даскельо нєрозлучни слова нєсподзивано присл. 1. рекао jе неколико неразумљивих речи изненађено; 2. запрепашћено; 3. изненада, нєрозположенє с. 1. изненадно нерасположење; 2. мрзовоља нєсподзивац (ше) -ам (ше) зак. 1. нєрозположени -а -е 1. изненадити (се); 2. запрепастити (се) нерасположен; 2. мрзовољан; туробан нєсподзиваюци и нєрозпущоваци -а -е нетопљив нєсподзивююци -а -е 1. нєрозсудни -а -е неразуман, изненађујући; 2. запрепашћуjући, нерасудљив; неурачунљив запањујући нєрозумни -а -е неразуман нєсподзивйовац (ше) -юєм (ше) нєрозумлїви -а -е неразумљив нєзак. 1. изненађивати (се); 2. нєрозчисцени -а -е нерашчишћен; запрепашћивати (се) нєрозчисцени рахунки нерашчишћени нєспокоїц (ше) -їм (ше) нєзак. рачуни узнемиравати (се) нєрукотворни -а -е нерукотворан нєспокой х. неспокој, немир нєрухоми -а -е 1. а) нєспокойни -а -е неспокојан, непокретан; ~ маєток непокретна немиран имовина; б) укочен; 2. тром, трунтав нєсполацни -а -e (хторому нє идзе, нєрухомосц ж. 1. некретнина; 2. нє швечи робота) неспретан непокретност; укоченост; 3. тромост, нєспорни -а -е неспоран трунтавост нєспособни -а -е 1. нєсабат присл. и викр. оп. неспособан; 2. заст. коjи ниjе добар нєшлєбодно за нешто; непогодан; яблука нєсвидоми -а -е 1. несвестан; 2. хробачни и нєспособни су за предай нехотичан jабуке су црвљиве и нису за продаjу; нєсвидомосц ж. 1. несвесност; 2. тота жем ~ за обробок ова земља jе несвест(ица) непогодна за обраду нєсебични -а -е несебичан нєспособносц ж. нєсeрeнчлїви -а -e заст. нeсрeћан неспособност нєсиґурни -а -е несигуран нєсправeдлїви -а -e 1. нєскладни -а -е нескладан нeправeдан, неправичан; 2. нєскоро присл. касно, доцкан нєсправедлїви -вого х. неправедник нєскрити -а -е нескривен нєсправедлївосц ж. нєславни -а -е неславан неправедност, неправичност нєслунечни -а -е коjи ниjе обасjан нєставац -ам нєзак. звич. сунцем, коjи ниjе са сунчане стране, безос. з лоґичним субєктом у ґенитиве нестајати; часто им (не снебива, не стиди) нєставало стварох (нє нєставали нєупутени -а -е и нєупуцени -а -е ствари) често су им нестаjале ствари неупућен нєстаємни -а -е несталан; нєураховлїви -а -е неурачунљив непостоjан нєуровноважени -а -е нєстац -анєм зак. звич. безос. неуравнотежен з лоґичним субєктом у ґенитиве нєурожай х. слаб род нестати; нараз го нєстало (нє нараз нєурожайни -а -е: ~ рок неродна нєстал) одjедном jе нестао; нєстало година му пенєжох (нє нєстали му пенєжи) нєурожайносц ж. неродица нестале су му паре нєурядови -а -е незваничан нєсташни -а -е несташан; нєуспих х. неуспех враголаст нєуспишни -а -е неуспешан нєсташносц ж. несташност; нєуставни -а -е неуставан враголанство; несташлук нєустрашиви -а -е неустрашив нєстримани -а -е неуздржан; нєутїшни -а -е неутешан неуздрж(љ)ив нєутрални -а -е неутралан нєсхопни -а -е 1. невешт; 2. нєфарбeни -а -e нeфарбан; неспретан, шепртљав, сплетен нєфарбени облаки нефарбани прозори нєсц нєшем нєзак. носити (у нєфини -а -е 1. (о кнїжки, филму и jедном правцу); дзе нєшеш тот пак? под.) коjи ниjе леп, коjи се некоме не куд носиш оваj пакет? допада; лош; патрели єден ~ филм нєсц ше нєше ше 1. (о курох и гледали су филм коjи им се ниjе допао; 2. под.) носити; кури ше нєшу коке а) нефин; нєфини слова нефине речи; б) носе јаја; 2. узносити се; ¤ високо ше ружан нєсц оп. горе себе нєсц (под горе¹) нєфришки -а -е 1. који није брз; нєсцели -а -е коjи нема воље за спор; 2. који није свеж; бајат; устајао, рад, безвољан одстаjао нєсцело присл. без воље за рад, нєфурeмни -а -e оп. нєфурмасти безвољно нєфурмасти -а -e нескладног нєсцерпезлїви -а -е нестрпљив облика одн. спољашњости; гломазан нєсцерпезлївосц ж. нестрпљивост нєхасновити -а -е некористан, нєсцeрпeнє с. нестрпљење бескористан нєсцерпени -а -е нєстрпљив нєцали -а -е који није цео, крњ нєсцeрпйовац шe -пюєм шe нєчесни -а -е 1. непоштен; 2. нєзак. заст. не слагати се, не трпети нечастан, бешчастан се међусобно; гложити сe нєчесносц ж. 1. непоштење; 2. нєт слов. нема; ~ нїкого дома бешчашће нема никог код куће; ¤ ~ з того нїч нєчисти -а -е 1. осн. и прен. нема од тога ништа, ниjе то истина нечист; ~ вода нечиста вода; ~ нєтаргаци -а -е лежеран, опуштен робота нечиста работа, нечиста нєтолерантни -а -е нетолерантан посла 2. нєчисти -того х. некрст, нєточни -а -е нетачан враг, ђаво нєублагуюци -а -е неумољив нєчистота ж. нечистоћа нєуважни -а -е несмотрен нєчитани -а -е безброjан, небројен нєуглядни -а -е неугледан нєчитлїви -а -е нечитак нєудатни -а -е неуспео, неуспешан нєчловек х. нечовек нєудобни -а -е неудобан нєчловество с. оп. нєчловечносц нєузвичаєни -а -е неуобичаjен нєчловечески¹ -а -е нечовечан, нєуки -а -е неук нехуман нєумити -а -е неумивен нєчловечески² присл. нечовечно, нєунїмаци -а -е коjи се не устеже нехумано  нєчловечни -а -е оп. нєщесни -а -е несрећан; злосрећан нєчловечески¹ нєщесце с. несрећа нєчловечно присл. оп. нєщешлїви -а -е несрећан нєчловечески² нєщешнїк х. несрећник, нєчловечносц ж. нечовечност, несретник; злосрећник нехуманост нєщири -а -е неискрен нєчувствительни -а -е безосећајан нєщиросц ж. неискреност нєчуйни -а -е нечујан нєясни -а -е нејасан нєшарпаци -а -е коjи се не граби за ни слов. ево, ено; види; ту ни ево посао, лежеран, опуштен овде; там ни ено тамо нєшачка ж. дроб. носиља, ни-á слов. ево, eто, гле; eно; ту ~ носилица (кока) ево овде нєшвидки -а -е спор нибриґе и нибриґеши присл. беш. нєшвидкосц ж. спорост без бриге нєшвижи -а -е који није свеж, ниґер х. (чловек чарней раси) црнац бајат; устајао Ниґер х. (америцки ниґер) Црнац нєшка присл. данас; ¤ паметам як ниґерка ж. (жена чарней раси) ~ сећам се као данас црнкиња нєшкайши -а -e и нєшкашнї -я -є Ниґерка х. (америцка ниґерка) данашњи Црнкиња нєшкайшосц ж. оп. ниґерски -а -е црначки нєшкашньосц ниґерче -еца с. црнче нєшкаль присл. беш. оп. нєшка ниґерчок -чка х. црнчић нєшкашньосц ж. данашњост, нина ж. 1. тетка, тета; 2. (женова данашњица шестра) свастика, шогорица нєшка-ютре присл. данас-сутра нинов -а -о теткин, тетин нєшлєбодно присл. и викр. не ниночка ж. дем. и гипок. теткица сме се; забрањено jе; тадзи ~ нирвана ж. рел., филоз. нирвана преходзиц овуда се не сме (овуда jе ниткаш х. коjи много прича, а мало забрањено) пролазити; тебе ~ пиц ти уради не смеш да пиjеш ниша ж. ниша нєшмели -а -е боjажљив нишадор х. хем. нишадор нєшмело присл. боjажљиво, нїби присл. наводно, тобож(е), са страхом (ко)бајаги нєшор х. 1. а) неред; б) хаос; нїґда присл. никад(а); ¤ ~ пренїґда џумбус; 2. (явни нєшор) неред, изгред никада ама баш никада нєшорови -а -е 1. а) нїґдзе присл. нигде непоштен; неморалан; нечастан; нїжeй прим. з ґeн. нижe; ~ колєна неваљао; ~ чловек непоштен човек; вдерел ногу ниже колена jе ударио ногу ~ леґинь неморалан (нечастан, нїжина ж. низиjа неваљао) момак; б) непристоjан; ~ нїжни -а -е нежан справованє непристоjно понашање; нїжносц ж. нежност 2. неуредан, аљкав нїзач присл. 1. низашта, нєшумнє присл. 1. низашто; ни због чега; ~ ти ше нє (бешедовац) ружно; швет ~ гутори о старай низашта се ти не брини; 2. тих цо ше судза свет ружно говори о (нїяким концом) никако, нипошто; ~ онима што се суде; 2. (справовац ше) то нє роб никако немоj то да радиш; ¤ ружно, непристоjно; ~ ше справовал буц ~ не ваљати ни богу ни људима; ~ непристоjно се понашао на швеце низашта на свету, ни за све нєшумни -а -е 1. који није благо света, ни за коjе новце леп; 2. ружан; 3. ружан, непристоjан; нїзки -а -е 1. низак; 2. чучав; ~ ~ справованє непристоjно понашање пасуля чучав пасуљ  нїзконапружни -а -е ел. чежкей ситуациї) остати (наћи се) на нисконапонски сувоме; присц/приходзиц нїзкоровнїна ж. низиjа (висц/виходзиц) на ~ оп. под нїнач; нїзши -а -е 1. комп. (од нїзки) таке цо ~ по нїм (приповедац, нижи; 2. онижи, онизак робиц и под.) пресипати из шупљег у нїкадзи присл. никуд(а) празно, причати тандара мандара; як нїкeди присл. никад(а) кед би ~ нє було поjео вук магарца, и нїнач присл. низашта, ником ништа; за ~ дакого тримац низашто; тот авто уж ~ ова кола више презирати кога нису низашта; ¤ буц ~ не бити нїчельнїци ж. мн. ткац. нити, ничему; присц/приходзиц нићанице (висц/виходзиц) ~ 1. нїчий -чия - чийо зам. ничији пропасти/пропадати (о великоj сили, нїчовка ж. ништа; ништарија, богатству и сл.); 2. потпуно изгубити ништавило; мизерија; вон єдна ~ он вредност, квалитет и сл. jе jедна ништариjа; з тей роботи нїодкадз и нїодкаль присл. випадла ~ од тог посла испала је ниоткуд(а) мизерија нїпрецо присл. низашта, нїчом присл. як нєзлюдни низашто; ни због чега; из чиста мира; одвит на питанє «чом?» низашта, зна ше погнївац ~ уме да се наљути низашто; за бабино брашно ни због чега нїчомни -а -е ништаван, нїташ х. техн. докивач, нитна безначајан, тричав нїтка ж. нит, конац; ¤ нїчомнїк х. ништавац, премокнуц (змокнуц) до нїтки никоговић, нитков, ништарија, покиснути до голe кожe (до нити); мизерија; шуша, смеће тримац шицки нїтки у своїх рукох нїчомнїна ж. ништавност, држати све конце (нити) у своjим ништавило; мизерија; трица; крпа, рукама смеће нїткасти -а -е влакнаст, нїчомнїца ж. (нїчомна влакнат женска особа) ништарија, мизерија; нїтна ж. оп. нїташ шуша, смеће нїтовац -туєм нєзак. докивати, нїчомносц ж. оп. нїчомнїна нитовати нїчтожиц (ше) -им (ше) зак. нїхто зам. нико; ¤ ~ на швеце уништавати (се) нико жив нїчтожни -а -е ништав(ан); ~ нїч 1. зам. ништа; 2. присл. контракт правн. ништаван уговор ништа, нимало; нєт му ~ није му нїщи -а -e јадан, бедан, ништа; ¤ бизовни (сиґурни) як ~ сиромашан; просjак; ¤ нїщи духом (барз нєсиґурни) као врбов клин; з кнїжк. (сцерпени, скромни) ништ нїчого (з нїщого) ~ (дацо безвредне, духом беззначне; мєнєй од обчекованого) нїщиц (ше) -им (ше) зак. баш ништа; такорећи ништа; jош уништавати (се) мало па ништа; тресла се гора родио нїщок -щка х. карт. доњак се миш; кус вецей як ~ (барз мало нїяк присл. никако;  так достал) ниjе ни на jедан зуб; лєпше (барз) ~ поробене тако (jако) jе лоше дацо як ~ боље ишта него ништа; нє урађено будзе ~ таj филм нећеш гледати; нєт з нїяки -а -е зам. 1. осн. и прен. того ~ (то нє правда) нeма ништа од никакав; 2. икакав; почал робиц без тога; ~ то није то ништа; ~ то зато не нїякей приготовки почео jе да ради мари; озда ци ~ !? не мислиш ваљда без икакве спреме; ¤ таки ~ 1. а) озбиљно!?; jеси нормалан!?; остац нї (подло зробени) лоше урађен, баш на чим (найсц ше без нїчого, у никакав; б) (нєприцагуюцого випатрунку) баш никакав; нововиковни -а -е нововековни непривлачан, недопадљив; 2. (хори нововирнїк х. нововерник або убити) као покисла кокош нововирство с. нововерство, но I злуч. процивни но, али; нововерје задаток нє бул лєгки, но я го ришел новозавитни -а -е новозаветни задатак није био лак, но ја сам га новоосновани -а -е новооснован решио; II викр. но, види; па; но, новоприселєни -а -е новодосељен, палє ти ше його! види ти њега!; но, новоселац; дођош цо ши сцел? па, шта си хтео?; III новопришли -а -е новодошли слов. но, е па; но пойдзeм я кед ти новосадски -а -е новосадски нє сцеш е па ићи ћу jа ако нећеш ти; Новосадян х. Новосађанин  но та ... е па..., елем...; но та цо Новосадянка ж. Новосађанка же!? е па шта онда?! новосц ж. новост, вест новак х. оп. нови (2) новотни -а -e 1. нов; модеран; 2. новатор х. новатор новотни -ного х. новајлија новаторство с. новаторство новотносц ж. новотарија нове -вого с. новост; маме Новошорци х. мн. (єд. ище єдно ~ имамо jош jедну новост Новошорец) "Новошорци" новела ж. новела (становници улице Нови шор у новeмбeр -бра х. новeмбар, руском Крстуту и Куцури) горв. студени новоштокавски -а -е новемберски -а -е новоштокавски новембарски новта ж. заст. песма; ¤ стара нови -а -е 1. нов; 2. нови -вого (иста) ~ стара (иста) песма х. новаjлиjа; дошљак; дођош;  Нови новтаруш х. ист. бележник, рок Нова година; ~ мешац млад нотар, нотарош; ¤ єднац ше як месец Бульчик з новтарушом погађати се новик х. церкв. (манастирски (обjашњавати се, натезати се и сл.) школяр) диjак без међусобног разумевања новина ж. 1. новост, вест; 2. оп. новтарушка ж. (новтарушова новини жена) бележниковица, нотарошевица, новинар х. новинар нотарошка новинарка ж. новинарка новтарушня ж. канцелариjа новинарски -а -е новинарски;  ~ бележника качочка новинарска патка новтош х. добар певач новини ж. мн. новине, лист; новтошка ж. добра певачица тижньово ~ недељни лист; службени новучки -а -е звич. у злученю нови ~ службени лист; усни ~ усмене ~ нов новцат новине нога ж. з розл знач. нога;  бежац новинка ж. оп. новинки на два ноги (о коньови) галопирати; ногу! новинкар х. продавац новина (на коня же би дзвигнул ногу) ногу! (в.), новинкарня ж. новинарница, ауф! (в.); о сто ноги (з вецей кореньчками продавница новина – о петрушки, мархви и под.) рачваст; ¤ аж новинки ж. мн. гипок. новине ми ноги одняло оп. ноги ми одняло; буц новински -а -е новински; ~ папер дакому под ногами (завадзац) бити коме новинска хартија под ногама; дал ше до ног бежи (трчи) новитет х. новитет колико га ноге носе, дао jе ватру табанима; новицият х. церкв. новициjат єдна ~ да ци ту а друга там, єдна нога новичка ж. церкв. (монашеска там а друга уж назад што брже иди, приправнїца) девица обави и врати се; заплєтац з ногами новобудовня ж. новоградња (нєсиґурно ходзиц) заплитати (плести) нововикови -а -о/-е и ногама; з ноги на ногу (помали) с ноге на ногу; и з руками и з ногами (намагац ше, нойов -а -е нојев бориц ше) и рукама и ногама; ноги ми нокаут х. спорт. нокаут одняло (подоцало), ноги ше подо мну нолє и нолєм 1. слов. де, подоцали (стресли) ноге су ми се дедер, хајде, даj; чик; ~ принєш води подсекле (одсекле), подсекла ми се хајде донеси воде; ~ садай (згаднї) колена; подложиц дакому ногу чик погоди; 2. викр. (руш ше з места) подметнути (подапети) коме ногу; макни се, мрдни, дедер понацаговац ноги протегнути ноге; номад х. номад поставиц дакого на ноги (по)дићи кога номадски -а -е номадски на ноге; преберац з ногами 1. (у танцу) номинални -а -е номиналан преплитати ногама; 2. оп. заплєтац з номинатив х. ґрам. номинатив ногами; прицискац з ногами до жем нонагей слов. оп. нагей (поцерпац) стрепети; спаднуц з ног пасти нонагейце слов. оп. нагейце (спасти, падати) с ногу; стануц на лїву ноно викр. з хторим ше ногу (буц нервозни) устати на леву ногу; дзецом дацо забранює не смеш стануц на свойо ноги (осамостоїц ше) (немоj) то да радиш (дираш и сл.); не, стати на своје ноге; сходзиц ноги (вистац не глєдаюци дацо) обити (подбити, нора ж.: войсц як ~ ући негде поломити) ноге, ноге су коме отпале без речи, непримећен; ходзиц як ногавка ж. ногавица [тота] ~ ходзиц нєдосц свидоми ногати -а -е ногат; дугоног ходати као мува без главе нож х. нож; курти ~ кусасти норов ж. ћуд, нарав, природа (тубасти, затубасти) нож (в.); кончисти ~ норовни -а -е оп. наровни нож са оштрим врхом, врвасти нож (в.); нос х. 1. нос; розбиц ~ разбити кухньови ~ кухињски нож; карбикасти ~ нос; утрец ~ обрисати нос; писи ~ крецави (ребрасти) нож (в.), крецов (в.); ¤ прћаст нос; 2. (на ладї) прамац; 3. дочекац дакого на ~ дочекати кога на губица;  орлов (орловски) ~ нож; исц на ножи  хватати се за гуше; орловски нос; ¤ аж да з носом до любиц дакого як коза ~ [а фаркаш жеми зариє (зарива) (роби чежку капусту] ирон. волети кога као очи хрена; роботу) ради као црнац (као коњ, као повадзени су на ножи крв и нож jе међу роб), ради до лаката; буц под носом њима (буц цалком блїзко) бити под носом; ножик х. дем. ножић вжац дакому дацо спред носа узети ножка ж. 1. дем. ножица; 2. коме што испред носа; видзим ци по (стола, посцелї) нога; 3. (печарки) дршка; носу видим ти по носу, читам ти на 4. ножки мн. сталак; ногаре; троножац; ~ носу; дац дакому по носу дати коме котла ногаре котла по носу; до носа (до очох) ци скочи ножни -а -е ножни; ~ гамовачка под носом ти jе; достац по носу ножна кочница добити по носу (преко носа); є аж ше ножнїчкар х. маказар му нос угина (барз смачнє є)  jеде да ножнїчки ж. мн. маказе, шкаре [све] пуца за ушима (иза ушиjу), jеде ножнїчочки ж. мн. дем. маказице да се све праши; здзац/здзивац ножов(и) -а -о/-е (од нож) ножни дакому дацо на ~ набити/набијати нозґер -ґра х. 1. осн. и прен. коме што на нос, превући коме што њушка, губица, лабрда, лабрња; 2. а) (у испод носа; круциц з носом оп. крави, коня) нос; б) (у єлефанта) сурла; 3. (с)круциц з носом; нє одкуши (нє нозґри мн. (у крави, коня) 1. ноздрве; 2. одгриже) ци ~ (нє бой ше од нього) њушка; ¤ дац дакому по нозґру дати коме [не боj се] неће те поjести; по њушци (по губици) прецагнуц/прецаговац дакому дацо нозґраше х. мн. (єд. нозґраш) зоол. попод ~ оп. здзац/здзивац дакому сурлаши (Proboscidea) дацо на ~; (с)круциц з носом ной х. зоол. ној (на)правити кисело лице; спод носа ци ше (ше му и под.) кури (видно же ноцe и ноцe-лє(м) 1. слов. хајде, циґанїш) види ти се по носу (да дедер, де; 2. викр. (рушце ше кус з места) лажеш); утрец (поуцерац) дакому ~ само мало натрљати (убрисати) коме нос; хпац ноциц ше -им ше нєзак. (цискац, штуряц) ~ до дачого задржавати се до мрака забадати (турати, завлачити) нос у ноцни -а -е ноћни;  ~ живот шта; цагац (водзиц) дакого за ~ вући ноћни живот; ноцну годзину касно у кога за нос; як з песцу по носу као ноћ; у касне сате, у касно (глуво) доба маљем по глави ноћи; позна ~ годзина касно (глуво) носати -а -е 1. носат; дугонос; 2. доба ноћи носати -того х. носоња ноцнїк х. 1. преноћиште, носик х. оп. нощок ноћиште; 2. конак; свратиште, хан носилки ж. мн. носила ноцованє с. ноћење, ноћивање носни -а -е и носов(и) -а -о/-е ноцовац -цуєм зак. и нєзак. носни; ~ глїбка анат. носна дупља; ~ ноћити; заноћити/заноћавати, дзирка анат. носница коначити носоля ж. заст. кревет но-ша и но-шак слов. (е) вала; носороґ х. зоол. носорог (е) па; ~ ти и робел! ирон. вала си и носталґия ж. носталгиjа радио!; ~ кед сцеш, ти идз па кад нота ж. нота хоћеш, ти иди; ¤ ~ гей! таман посла! нотатка ж. 1. белешка, ма немоj! забелешка, прибелешка; 2. кратак ношаци -а -е носећи; ~ мур носећи напис у новинама зид нотес х. нотес, бележница, ношач х. носач; ~ авионох носач блок авиона нотещок -щка х. дем. блокче ношивосц ж. носивост нохeц -хца х. 1. нокат; 2. ношиско х. ауґм. и пейор. носина канџа; ¤ зашло му за нохци (барз му ношитель х. носилац пальци замарзли) зашло му jе за ношиц -им нєзак. 1. носити нокте; як под нохцом чарне као црно (често, у више праваца); кажди дзень испод нокта ноша робу на пияц сваки дан носе нохцик х. 1. дем. и гипок. робу на пијацу; 2. (облєкац) носити; ноктић; 2. нохцики мн. бот. нeвeн вон ноши калап он носи шешир (Calendula officinalis) ношиц ше -им ше нєзак. ноц ж. ноћ; питац ше на ~ (облєкац ше) носити се; облачити сe; (за)тражити преноћиште (конак); вона ше крашнє ноши она се лепо остац на ~ остати на ноћењу; до облачи; тераз ше ноша длуги шоси позней ноци докасна, докасно;  сада се носе дуге сукње будзe на нас ~ омркнућемо; влапела нощок -щка х. дем. носић их ~ у драже омркнули су на путу, нудза ж. коц. мутавко, њоња; ¤ ухватила (затекла) их jе ноћ на путу; войсц як ~ оп. войсц як нора (под нора) поларна ~ поларна ноћ; саму ноцу нудиз(е)м -зму/-зма х. нудизам пред саму ноћ, у сумрак; ходзиц по нудист -та и нудиста -ти х. ноци (по ноцох) скита(ра)ти по ноћи, нудист(а) месечарити; ¤ вжал себе дзень за ~ нудистични -а -е нудистички (вноци роби, забавя ше и под., а през нужда ж. з розл. знач. нужда; дзень шпи) заменио jе дан за ноћ; велька (мала) ~ физиол. велика (мала) ноћобдиjа; дзень за роботу а ~ за нужда спанє дању се ради, а ноћу се спава; нужни -а -е потребан, нужан добру (добра) ~ ! лаку ноћ!; нє кажда нужнїк х. нужник, заход, клозет ~ Велька ~ (щесце нє вше провадзи нука присл. унутра чловека) ниjе сваки дан Бадњи дан нукашнї -ня -нє унутрашњи  нукашнїци ж. мн. (єд. нукашнїца) тельо някаш, охаб ме на мире што изнутрице, дроб ме толико дираш (цимаш и сл.), нукашньосц ж. 1. остави ме на миру; 2. (длобац до унутрашњост; ~ хижи унутрашњост даякей роботи) шипљати, пипкати; куће; 2. а) изнутрица; б) утроба нестручно користити (баратати) нуклеарни -а -е нуклеаран няклов х. поль. (часц прибору за нула ж. осн. и прен. нула; 20 праганє) огрлина, хомут ступнї над нулу 20 степени изнад нялкош х. кицош, гиздавац; даса, нуле; 20 ступнї под нулу 20 степени фраjер испод нуле; оштригац на нулу оп. нялкошиц ше -им ше нєзак. под на шуто кицошити се нулти -а -е нулти; ~ кревова нялкошка ж. кицошка, ґрупа нулта крвна група; ~ точка кицошкиња нулта тачка нялкошски -а -е кицошки нумер х. 1. број(ка), цифра; 2. няфаґовац -ґуєм нєзак. коц. 1. (число хижи, ципелох и под.) броj; 3. малтрeтирати, цимати кога; 2. тући, заст. кућа, нумера; у валалє єст 500 млатити, ударати кога нумери у селу има 500 кућа ньорка ж. зоол. њорка (Alca) нумерични -а -е нумерички нумеровац -руєм зак. и нєзак. нумерисати О нумернїк х. бројчаник нумизматика ж. нумизматика о1 прим. I з лок. 1. означує обєкт нумизматичар х. нумизматичар о; родичи бешедую о дзецох нунций церкв. (папов представнїк) родитељи разговараjу о деци; нунциј роздумай о шицким размисли о нуриц ше -иим ше нєзак. заст. свему; 2. означує час, заст. на, у; (муряц ше) гњурати се врацел ше о Крачунє вратио се на нурци присл. 1. слепимице, на Божић; рушели ше о шестей годзини слепо; 2. брзо, набрзака; 3. главом без кренули су у шест часова; II з акуз. 1. обзира означує час дїї хтори за одредзени нурциц -им нєзак. тетурати се часови одрезок оддалєни од момента нутрак х. поль. нутрак бешедованя кроз; након; о тидзень нутрия ж. зоол. нутрија (Myocastor кроз недељу дана; врацел ше о три coypus) днї вратио се кроз три дана; 2. означує нюня ж. видр. тих, непричљив, атрибут са, або ше преклада з ћутљив; ¤ цихи (цихо є) як ~ тих (миран) еквивалентнима прикметнїками; као бубица пищалка о шейсц дзирки свирала са нюняц -ням нєзак. (слабо роснуц - шест рупица; шаркань о дзевец о рошлїнох) куњати глави змаj са девет глава; столчок о нюрци присл. оп. нурци три ножки троножни сточић; 3. заст. нюх х. њух; ¤ мац ~ за дацо имати а) означує обєкт о (са лок.), за (са њух за нешто акуз.); приповедаю о тоту подїю нюхац -ам нєзак. њушити, причаjу о том догађаjу; постарайце њушкати ше о тото побрините се о томе (за то); нюхциц -им нєзак. њушити, скапала, нїч ше о ню нє зна нестала њушкати (пажљиво, опрезно) jе, ништа се о њоj не зна; б) у функц. нягац -ам зак. оставити, пред. (буц за дацо, потримовац дацо): напустити; баталити я о тим же би ти добре зарабял jа някац -ам нєзак. 1. а) дирати, сам за то да ти добро зарађуjеш задиркивати, зачикавати кога; б) о2 викр. 1. (за помоцньованє (натарговац) цимати кога; цо ме вислову) о; о, дзе ши, одкеди сом це нє видзел! о, где си, откад те нисам примећивати видео!; 2. (за виражованє розличних обвал х. снежна лавина емоцийох) ах; о, дзецко мойо! ах, дете обвивац (ше) -ам ше нєзак. моје! обавијати (се), омотавати (се) оаза ж. оаза обвина ж. оптужба обабрани -а -е запрљан, забрљан (рукама, обвинєнє с. оп. обвина прстима) обвинєни -а -е оптужен; обаванє с. бојазан; зебња; окривљен страх обвинїц -нїм зак. оптужити, обавац ше -ам ше нєзак. окривити; ~ дакого за крадзу страховати; прибоjавати се окривити некога за крађу обавеза ж. ист. (плаценє обвиньовац -нюєм нєзак. держави у натури) обавеза оптуживати, окривљавати обагриц -им зак. 1. колєс. обвисценє с. обавештење ставити наплатке на точак; 2. обвисценосц ж. обавештеност прeн. фам. оженити обвисциц -им зак. обавестити, обагриц шe -им шe зак. фам. известити ожeнити сe обвисцовац -цуєм нєзак. обад х. беш. серб. обад (оп. обавештавати, извештавати овад) обвисцовач х. 1. обавештаjац; обаринов -а -о: ◊ ~ юшка кул. 2. обавештавалац чорба од скробе обвисцуюци -а -е обавештаjни, обариц -им зак. 1. обарити; ~ горв. информативан, обавиjестан желєняву обарити зелен; 2. ошурити; обвиц -иєм зак. обавити, ~ швиню ошурити свињу омотати обарйованє с. 1. (о желєняви) обвиц ше -иєм ше зак. обавити барење; 2. (о швинї и под.) шурење се, омотати се обарйовац -рюєм нєзак. 1. обвязац -яжем зак. овезати, (желєняву) барити; 2. (швиню и под.) овити шурити обградзиц -им зак. оградити обар(й)овина ж. кух. скроба (в.) обгрунтованє с. образложење обаториц -им зак. 1. расанити, обгрунтовац -туєм зак. разбудити; 2. освестити; 3. прен. образложити освестити, отрезнити обгрунтовйовац -вюєм нєзак. обаториц шe -им шe зак. 1. образлагати расанити сe, разбудити сe; 2. обдалїц -їм зак. заст. 1. опоравити сe од болести (преложиц за познєйше) одложити; обахтац ше -ам ше зак. обдалєли уселєнє до нового освестити се, доћи к себи (од чуда, квартелю одложили су усељење у изненађења); снаћи се, схватити нови стан; 2. продужити траjање нешто; прибрати се нечега обачиц -им зак. 1. приметити, обдальовац -люєм нєзак. заст. спазити, опазити; угледати, увидети; 1. (прекладац за познєйше) одлагати; 2. уочити 2. продужавати траjање нечега; обачлїви -а -е 1. уочљив; обдальовала себе лїки пилла jе по видан; видљив; осетан, приметан; мање лекова да jоj дуже траjу упадљив; 2. опипљив обдарени и обдаровани -а -е обачованє с. опажање, обдарен, надарен, даровит запажање; уочавање; примећивање; обдареносц ж. обдареност, опажаj надареност, даровитост обачовац -чуєм нєзак. обдаровац -руєм зак. обдарити опажати, увиђати, запажати; уочавати; обдзац -дзeєм зак. (дакого – купиц, набавиц дакому облєчиво) обезпеченє с. обезбеђење обући кога; ~ дзеци (купиц шмати обезпечени -а -е обезбеђен дзецом) обући децу обeзпeчиц -им зак. 1. обдзац ше -дзеєм ше зак. обeзбeдити; 2. збринути; 3. добавити обући се; натронтати се, натрунтати се обезпечиц ше -им ше зак. 1. обдзивац -ам нєзак. (дакого – обезбедити се; 2. збринути се куповац, набавяц дакому облєчиво) обезпечованє с. 1. облачити кога обезбеђивање; 2. ~ роботи обдзивац ше -ам ше нєзак. запошљавање облачити се; натронтавати се, обезпечовац -чуєм нєзак. 1. натрунтавати се обезбеђивати; 2. збрињавати; 3. обдуковац -куєм зак. и нєзак. добављати мед. обдуковац обезпечовац ше -чуєм ше обдукция ж. мед. обдукциjа нєзак. 1. обезбеђивати се; 2. обдуманосц ж. осмишљеност збрињавати се обдумац -ам зак. осмислити обезпокоїц (ше) -им (ше) зак. обдумовац -муєм нєзак. обеспокојити (се); узнемирити (се) осмишљавати обезпокойовац (ше) -оюєм обегнуц -нєм зак. 1. а) (ше) нєзак. обеспокојавати (се); престигнути, престићи; претећи; б) узнемиравати (се) предухитрити; 2. (коло дачого) обезпокоююци -а -е оптрчати обеспокоjаваjући обеговалїще с. тркалиште обезправени -а -е обесправљен обегованє с. 1. утрка; обезправиц -им зак. такмичење, горв. натjецање; 2. трка; ~ обесправити у наоружованю трка у наоружању; обезправйовац -вюєм нєзак. коньски обегованя коњске трке; 3. обесправљивати трансп. претицање обезфарбиц -им зак. обеговац -гуєм нєзак. 1. обезбоjити престизати; претицати 2. а) обезформиц -им зак. престизати; б) трансп. претицати; 3. обезобличити (коло дачого) оптрчавати, оптркивати; обезхрабриц (ше) -им (ше) ~ коло брадла оптрчавати око камаре зак. обесхрабрити (се) обеговац ше -гуєм ше нєзак. 1. обезхрабровац (ше) -руєм (ше) утркивати се, тркати се; такмичити се; нєзак. обесхрабривати (се) 2. престизати се; претицати се обезценїц -їм зак. обесценити обеговаци -а -е тркачки, обезценьовац -нюєм нєзак. тркаћи; ~ конь тркачки коњ обесцењивати обеговацки -а -е тркачки; ~ обезчесценє с. обешчашћење држка тркачка стаза обезчесцени -а -е обешчашћен обеговач х. тркач; утркивач; обезчесциц -им зак. такмичар; ~ на длуги дражки спорт. обешчастити дугопругаш обезчесцовац -цуєм нєзак. обед х. даћа обешчашћивати, обешчашћавати обезвредзиц -им зак. oбeлиск х. обелиск обезвредити оберанє с. 1. оп. оберачка (1); обезглавиц -им зак. 2. (кури, качки и др.) чишћење; обезглавити черупање обезособиц -им зак. оберац -ам нєзак. 1. брати; ~ обезличити вишнї брати вишње; 2. чистити; обезочлївиц -им зак. черупати; ~ куру чистити кокошку; 3. избезобразити се прен. отимати, черупати  обераци -а -е заразан; ~ хорота обивац -ам нєзак. 1. (плоди з заразна болест; ~ шмих заразан смех древа) млатити; обиваю орехи з оберац ше -ам ше нєзак. палїцу млате орахе мотком; 2. (з заражавати се (болешћу, хобиjем) десками и под.) облагати; 3. (отлукац) оберач х. берач (воћа) обиjати, оштећивати; 4. беш. серб. оберачка ж. 1. берба; ~ грозна (насилу отверац) обијати (оп. берба грожђа;; 2. (жена або машина розвальовац) оберач) берачица обидва ж. числ. 1. оба; ~ обервати -а -е обрват мости оба моста; ~ озера оба jезера; обервочко с. дем. обрвица 2. обe; ~ кнїжки обе књиге оберво с. обрва ж. обидвої -їх числ. мн. обадвоjи, обецанє с. оп. обецунка обадвоjа, обадвоjе; ~ свадзебни госци обецани -а -е обећан; ¤ (госци з обидвох свадзбох) обадвоjи обецана жем обећана земља сватови; ~ дзвери обадвоjа врата; ~ обецанка ж. оп. обецунка; ¤ ботоши обадвоjе чарапе обецанка-анка обећање лудом обидвойо -оїх с. числ. обоје, радовање обадвоjе, оба; ~ дзеци обоjе деце, оба обецац -ам обећати детета обецац ше -ам ше зак. обећати обидвоме -ох х. числ. обојица, (са дозом несигурности) обадвоjица, оба обецовац -цуєм нєзак. обилїц -им зак. 1. окречити; 2. обећавати обелити обецовац ше -цуєм ше нєзак. обилни -а -е обилан, обилат обећавати (са дозом несигурности) обисц -идзем зак. 1. з розл. обецунка ж. обећање; знач. обићи; ~ коло хижи обићи око виполнїц (сполнїц) обецунку куће; ~ цали швет обићи цео свет; испунити обећање обишол ме жимни воздух обишао ме обeчeльовац -люєм зак. заст. jе хладан ваздух; 2. (обкеровац) проценити, ошацовати, одмeрити, заобићи; избећи; мимоићи; пошол поглeдати наоколо же би обишол гужву отишао обешени -а -е обешен је наоколо да би избегао гужву; обешиц -им зак. 1. обесити; 2. диждж нас обишол киша нас је обесити, окачити мимоишла; 3. (обняц) обухватити; тот обешиц ше -им ше зак. рeмeнь мe нє обидзe овај каиш не обесити се може да ме обухвати; ¤ нє обидзе ме... обешовац -шуєм нєзак. не гине ми... вешати, окачивати, окачињати обисц ше -идзем ше зак. 1. обешовач х. и обечоваче с. мимоићи се; вон пошол на роботу, а вешалица вона дому, та ше обишли он је обєдинїц (ше) -їм (ше) зак. отишао на посао, а она кући, па су се обjединити (се) мимоишли; 2. моћи бити одн. снаћи обєдиньовац (ше) -нюєм (ше) се без чега; обидземе ше и без його нєзак. обjедињавати (се) помоци моћи ћемо и без његове обєкт х. обjек(а)т помоћи; 3. бринути се о себи; стара є, обєктив х. обjектив алє ше може обисц сама стара је, али обєктивни -а -е обjективан може да се брине о себи обєктивносц ж. обjективност обисце с. 1. кућа, дом; 2. обєктов(и) -а -о/-е ґрам. домаћинство обjекатски обисцов(и) -а -о/-е кућни, обживац ше -ам ше нєзак. кућански; дoмaћински издржавати се; хранити се, обит х. 1. (обецанє) завет; 2. прехрањивати се; живети од чега зложиц ~ церкв. положити обет  обиталїще с. ридк. обколєшовац -шуєм нєзак. обитавалиште, пребивалиште опкољавати, окруживати; обухватати обити -а -е обијен, окрњен, обколїц -лїм зак. серб. оп. оштећен; ~ гарчок обијен лонац обколєшиц обиходзенє с. 1. обилазак; 2. обкольовац -люєм нєзак. серб. заобилазак, заобилажење; 3. трансп. оп. обколєшовац мимоилажење обкоп х. опкоп обиходзиц -им нєзак. 1. (коло обкопац (ше) -пем (ше) зак. дакого/дачого) обилазити; 2. опкопати (се) обилазити, посећивати; ~ хорого обкоповац (ше) -пуєм (ше) посећивати болесника нєзак. опкопавати (се) обиходзиц ше -им ше нєзак. 1. обкошиц -им зак. поль. мимоилазити се; 2. оп. обходзиц ше обрубити (в.) (2) обкошовац -шуєм нєзак. поль. обиц -иєм зак. 1. (стресц обрубљивати (в.) плоди) омлатити, смлатити; 2. (з обкошовац ше -шуєм ше десками и под.) обложити; 3. нєзак. взаєм. повр. такмичити се у (отлучиц) обити, олупати, оштетити, кошењу окрхати; 4. беш. серб. (насилу обкрачац -ам зак. обићи отвориц) обити (оп. розвалїц (2)) кораком обиц ше -иєм ше зак. (отлучиц обкрочовац -чуєм нєзак. ше) обити се, олупати се, окрхати се опкорачивати обичай х. 1. з розл. знач. обкрочиц -им зак. опкорачити обичај; народни обичаї народни облагородзиц (ше) -им (ше) обичаји; мац ~ (мац звикнуце) имати зак. оплеменити (се); облагородити обичај; 2. обичаj, ћуд; ¤ буц єдного (се) обичаю имати исту нарав; здац ше на облагородзовац (ше) -дзуєм ~ сложити се по наравима (обич. о (ше) нєзак. оплемењивати (се); супружницима); нє буц єдного облагорођивати (се) обичаю немати исту нарав; облак х. 1. прозор; припатрац швиньски ~ пейор. ружан обичаj ше на (през) ~ гледати кроз прозор; 2. обичайни -а -е обичајан; ~ излог;  ~ до двора лебрњи прозор право правн. обичајно право (в.); пойсц под ~ , сходзиц ше под обични -а -е обичан облаком фолкл.  отићи на рогаљ, обично присл. обично састаjати се на рогљу обишка ж. мед. (запалєнє коло облакар х. заст. стаклар (коjи нохца) заноктица, кукац застакљуjе прозоре) обкеровац -руєм зак. 1. обламац -мем зак. (виламац заобићи; обкеровали одвалєне два шори кукурици коло поля за каменє заобишли су одрон; 2. избећи; комбайн) просећи ~ кревопрелїванє избећи обламовац -муєм нєзак. (ґу крвопролиће; 3. мимоићи обламац) просецати обкладац -ам нєзак. облагати облапенє с. 1. загрљај; 2. обкладка ж. 1. хем. омотач; 2. обухват; ~ дзецох зоз предшколским древ. оплата; 3. облога; омот воспитаньом обухват деце обкласц -адзем зак. обложити предшколским васпитањем обколєшиц -им зак. 1. облапиц -им зак. 1. загрлити; опколити, окружити; обухватити; 2. 2. обухватити; опсегнути (швидко) опскочити облапиц ше -им ше зак. обколєшенє с. обруч, загрлити се окружење, обухват; вицагнуц ше з облапяц -ям нєзак. 1. грлити; обколєшеня извући се из обруча 2. обухватати; опсезати  облапяц ше -ам ше нєзак. око цветова; леґинє облєтовали коло грлити се нєй момци су облетали око ње обласни -а -е обласни облєценє с. облет обласц ж. област облєциц -им зак. облетети облац -аєм зак. опсовати облєчени -а -е обучен; одевен облациц им зак. облатити, облєчиво с. 1. одећа; 2. ношња; изблатити народне ~ народна ношња; 3. (на облачок -чка х. 1. дем. стварох у хижи и под.) навлака прозорчић, прозорче; 2. а) (на пойдзе, облєчиц -чем зак. 1. (шмати) пиньвици и под.) баџа, прозорчић, обући; 2. (посцелїну) пресвући; прозорче; б) (у хлїве) прозор, навући; ~ перину навући навлаку на прозорчић; баџа; 3. (вирезани на дуњу; ¤ облєч швиню до злата а ґереґи) коцка; 4. (у канцелариї, на вона пойдзе до блата оп. под блато пошти) шалтер облєчиц ше -чем ше зак. обући облашнїци ж. мн. (єд. се облашнїца) прозорски капци облиґация ж. обвезница облeґирац шe -ам шe зак. оп. облиґовац ше -ґуєм ше зак. и облиґовац ше нєзак. заст. обећати; потврдити; облєгнуц ше -нєм ше (на гарантовати дакого) зак. 1. (опрец ше з чежину) облїванє с. фолкл. поливање; опустити се, ослонити се на кога; 2. а) ходзиц по облїваню поливати (на дачию помоц, потримовку) облївац -ам нєзак. 1. (о зною) ослонити се на кога; мац ше нє сцела обливати; 2. фолкл. (на Вeльку ноц) облєгнуц на сина док може сама поливати маjка ниjе хтела да се ослони на сина облївац шe -ам шe нєзак. док може сама; б) поуздати се у кога; фолкл. поливати сe облєгнул ше на його интуицию облївач х. фолкл. поливач поуздао се у његову интуицију облївачка ж. фолкл. 1. облєговац ше -гуєм ше (на поливачица; 2. (вeльконоцнe облїванє) дакого) нєзак. 1. (операц ше з чежину) поливање опуштати се, ослањати се на кога; 2. облїзац ше -їжем ше зак. облизати се; ¤ а) (на дачию помоц, потримовку) облїж ше (нє будзе нїч, нє достанєш) охлади се ослањати се на кога; б) поуздати се, облїзковац ше -куєм ше нєзак. поуздавати се у кога оп. облєсковац ше облєкац -ам нєзак. облачити; облога ж. облога одевати обложиц -им зак. обложити облєкац ше -ам ше нєзак. облюбени -а -е 1. омиљен; ~ облачити се; одевати се; вона ше єдло омиљено јело; 2. облюбени -ного крашнє облєка она се лепо облачи х. љубимац, миљеник, мезимац; 3. облєсковац ше -куєм ше нєзак. облюбена -ней ж. љубимица, 1. умиљавати се; 2. улагивати се, миљеница, мезимица улизивати се коме; ударити у тању обляц -лєєм зак. 1. (о зною) жицу (у нежне жице); облета(ва)ти облити; 2. фолкл. (на Вeльку ноц) око кога полити облєсни -а -е 1. умилан, обмотац (ше) -ам (ше) зак. умиљат; 2. улагљив, улагивачки обмотати (се) облєсносц ж. 1. умилност, обмотовац (ше) -туєм (ше) умиљатост; 2. улизиштво; ласкање нєзак. омотавати (се) облєсц ж. ридк. оп. облєсносц обмоток -тку/-тка х. 1. омотач; облєтовац -туєм нєзак. осн. и 2. омот;  нашеньков ~ бот. прен. облетати, облетавати; пчолки семеница, семена опна облєтую коло квиткох пчеле облећу обмуровац -руєм зак. обзидати  обнавяц -ям нєзак. оп. обожованє с. обожавање обновйовац обожователь и обожовач х. обнародовац -дуєм зак. обожавалац, обожаватељ обнародовати обожователька ж. обнєсц -нєшем зак. 1. (облапиц обожаватељица, обожаватељка доокола) обухватити, обавити, овити; обожовац -жуєм нєзак. 2. заоденути, обући; 3. (пренєсц обожавати доокола дачого) обнети обок 1. прим. (звич. у злученю з обнїмац -ам нєзак. обузимати; применовнїками ґу, при, коло) поред, заокупља(ва)ти; опседати; прожимати; уз, до; бивали ~ при нас становали су спопадати до нас; шеднул ~ ґу мнє сео је до обнова ж. ист. обнова мене; 2. присл.: хижа им такой ~ кућа обновенє с. обновљење, обнова им jе одмах до наше обновитель х. обновилац, обор х. обор, свињац обновитељ оборац -рем зак. (виорац обновиц -им зак. обновити бразду доокола поля) оборати обновйовац -вюєм нєзак. обохтац (ше) -ам (ше) зак. обнављати (барз (шe) наоблєкац) нагунтати (се), обновйовач х. обнављач натронтати (се) обношиц -им и обношовац обохтовац (ше) -туєм (ше) -шуєм нєзак. 1. (доокола дачого) нєзак. гунтати (се), тронтати (се) обухватати, обносити; 2. заодевати, обочкац -ам зак. изљубити облачити (све, многе) обняц -нєєм зак. обузети; обочкац ше -ам ше зак. заокупити; опседнути; спопасти; изљубити се прожети; обнял го страх обузео га је обочковац -куєм нєзак. љубити страх; обняла го жалосц заокупила га (све, многе) је туга обочковац ше -куєм ше нєзак. обняце с. оп. облапенє љубити се обоа ж. муз. обоа обрабяц -ям нєзак. осн. и прен. обовязац (ше) -яжем (ше) зак. обрађивати обавезати (се) обрабяци -а -е обрадив обовязка ж. обавеза; воєна ~ обрадовац (ше) -дуєм (ше) војна обавеза зак. обрадовати (се) обовязкови -а -о/-е и обовязни ображиц -им зак. увредити -а -е обавезан ображац -ам и ображовац обовязково и обовязно присл. -жуєм нєзак. вређати обавезно образ х. 1. икона; 2. лик; лице; обовязковосц и обовязносц 3. заст. слика; ¤ буц красни на ~ присл. обавезност бити леп (у лицу); полож за ~ фам. обовязнїк х. обвезник; склони (документ и сл.) тамо где се порцийови обовязнїк порески неће изгубити или заборавити обвезник образдац -ам зак. поль. обовязовац (ше) -зуєм (ше) (направиц бразду коло поля хторе ше нєзак. обавeзивати (сe) будзе орац) образдити; ~ польо обовязок -зку/-зка х. оп. образдити њиву; ¤ вельо (вельке) обовязка образдал (барз вельо виплановал обогаценє с. обогаћење поробиц)  много jе мачку говеђа обогациц (ше) -им (ше) зак. глава, велика jе говеђа глава за мачка обогатити (се) образдовац -дуєм нєзак. поль. обогацовац (ше) -цуєм (ше) ображђивати зак. обогаћивати (се) образец -зца х. 1. (формулар) образац; 2. (прикладнїк) узорак голе коже образованє с. образовање; обрац ше оберем ше зак. обще ~ опште образовање заразити се; добити; обрал ше од нєй образовани -а -е образован ґрипу заразио се од ње грипом, добио образовац (ше) -зуєм (ше) зак. jе од ње грип; дзецко ше им обрало и нєзак. образовати (се) вши дете им jе добило вашке образовни -а -е образовни обрацанє с. 1. окретање; образок -зка х. слика; сличица заокрет; 2. (паперох у кнїжки) обрамиковац -куєм и обрамиц листање; 3. оптицаj; ~ пенєжу оптицаj -им зак. уоквирити новца обрамиковйовац -вюєм и обрацац -ам нєзак. 1. (окруцац) обрамйовац -мюєм нєзак. окретати; обртати; вртети; ~ уоквиривати машинку на месо окретати млин за обрани -а -е 1. очишћен; ~ месо; 2. (меняц напрям) окретати, кура (качка, гуска и др.) очишћена заокретати; ~ з автом назад окретати кокошка (патка, гуска и др.); 2. (з колима; 3. (преврацац) извртати, хороту, гобийом) заражен; обрани з окретати; ~ погар горебздом извртати хороту муша лєжац у шпиталю чашу; 4. а) листати, прелиставати; ~ заражени болешћу мораjу да леже у папери у кнїжки листати књигу; б) ~ болници; таки є обрани з тим папер (у кнїжки) окретати лист (у фодбалом тако jе заражен тим књизи); 5. обраћати; ~ увагу на фудбалом дакого/дацо обраћати пажњу на обранїц (шe) -їм (шe) зак. кога/што; 6. обртати; ~ пенєж обртати заст. оп. одбранїц (ше) паре; 7. поль. превртати угар (в.); ¤ ~ обрастац -ам нєзак. обрастати дацо у рукох држати предмет рада у обратни -а -е 1. (вертки) рукама не знаjући како и шта с њим окретан; хитар; умешан, спретан; треба урадити вона така обратна, а вон дакус обрацац ше -ам ше нєзак. 1. повольнєйши она jе тако окретна, а (окруцац ше) окретати се, обртати се; он jе мало спориjи; 2. серб. (процивни) вртети се; 2. (оглядац ше) окретати се, обрнут; обратан освртати се; 3. (зоз словами, молбу) обратносц ж. (верткосц) обраћати се; обрацал ше даскелїм за окретност; хитрост; умешност, совит обраћао се неколицини за савет спретност обрацаюци -а -е обртни; обраховац -хуєм зак. обрацаюци средства фин. обртна обрачунати; ~ плацу обрачунати средства плату обраценє с. 1. заокрет; обрт; обраховац ше -хуєм ше зак. историйне ~ историјски заокрет; 2. обрачунати се; ~ физично физички се обртаj; 3. рел.. и прен. обраћење; ◊ обрачунати хвиля на обраценю промениће се обраховйовац (ше) -вюєм (ше) време (нагоре или набоље): понагляй нєзак. обрачунавати (се) з роботу, бо хвиля на обраценю обрахунков(и) -а -о/-е пожури с радом, jер ће се време обачунски променити обрахунок -нку/-нка х. обрачун обрацени -ного х. рел. обрац -рем зак. 1. (овоц) обраћеник обрати; ~ кайси обрати кајсије; 2. обрациц -им зак. 1. окренути; очистити; очерупати; ~ куру (качку, ~ главу на други бок окренути главу гуску и др.) очистити кокошку (патку, на другу страну; ~ други папер гуску и др.); 2. прен. очерупати, окренути други лист; ~ платно опељешити; ¤ ~ дакого як куру до наруби окренути тканину на наличје; гарчка узети (однети) коме све до ~ дацо на франту окренути нешто на шалу; 2. (преврациц) окренути; дотужити обрнути; 3. (пременїц напрям) обризаниє с. рел. обрезивање окренути, заокренути, узвратити; ~ з обризац -ижем зак. рел. кочом (плугом и под.) окренути обрезати колима (плугом и сл.); 4. обратити, обризовац -зуєм зак. рел. скренути; ~ увагу дакому на дацо обрезивати скренути пажњу некоме на нешто; 5. обрис х. обрис (на другу виру) превести; 6. обрисовац ше -суєм ше зак. преобратити; ¤ ~ иншак почети оцртати се другачиjе радити или поступати обрисовйовац ше -вюєм ше обрациц ше -им ше зак. 1. (ґу нєзак. оцртавати се дакому/дачому або од дакого/дачого) обритвиц -им зак. обријати окренути се; кед ме видзел, обрацел обритвиц ше -им ше зак. ше одо мнє кад ме jе угледао, окренуо обријати се се од мене; 2. (пременїц положенє; обробиц -им зак. 1. осн. и прeн. заобрацац ше) окренути се; обрнути обрадити; ~ рукопис обрадити се; 3. (огляднуц ше) окренути се, рукопис; 2. карт. опељешити осврнути се, обазрети се; 4. (дакому и обробйовац -юєм нєзак. ґу дакому) обратити се; обрациц ше обрађивати (ґу) дакому з молбу обратити се коме обробйовач х. обрађивач с молбом; 5. снаћи се; у цудзини ше обробка ж. и обробок -бку х. нє знал обрациц у туђини ниjе умео обрада да се снађе; 6. а) (пременїц ше): оброк х. 1. зрно житарица или обрацела ше хвиля променило се прекрупа од њих као коњска или време; здравє ше му обрацело на сточна крма; дац коньом оброку дати лєпше здравље му jе кренуло набоље; коњима зоби, назобити коње; 2. правн. б) безос.: обрацело ше на лєпше оброк; ◊ цепли ~ топли оброк кренуло jе набоље (о догађаjима, оброковац -куєм нєзак. и зак. приликама); 8. рел. и прен. обратити 1. крмити, зобити (коње); 2. прен. се; ¤ нє знац кадзи шe обрациц не делити коме батине знати коме се обратити, од кога оброснути -а -е обрастао тражити помоћ оброснуц -ошнєм зак. обрасти обращик х. 1. а) дем. иконица; оброшнїца ж. зобница б) (сличка святого) сличица (слика) обрубиц -им зак. обрубити, свеца или светиње; 3. слика, сличица порубити; опточити обрезац -ежем зак. аґр., мед. обрубйовац -юєм нєзак. обрезати обрубљивати, порубљивати; обрезовац -зуєм нєзак. аґр., опточавати, опточивати мед. обрезивати обруч х. и заст. ж. 1. обруч; обрив х. ґеоґр. обронак, падина обухват; 2. (на колєсу коча) шина обридзенє с. оп. обридлосц обручни -а -е: ~ нож столар. и обридли -а -е одвратан; огаван; др. макла мрзак обручнїк х. кнїжк. заручник, обридлосц ж. 1. одвратност; вeрeник огавност; мрскост; 2. гнушање обручнїца ж. кнїжк. обридни -а -e (слабого заручница, вереница випатрунку и квалитету) веома слаб, обряд х. обред лош; бетелїна ми ~ детелина ми jе обрядов(и) -а -о/-е обредан веома слаба обсадзиц -им зак. (посадзиц обриднуц -нєм зак. 1. доокола дачого) опсадити; пияц поружнети; 2. бeзос. згадити се, обсадзели з древами пиjацу су смучити се; постати огаван; доjадити, опсадили дрвећем, око пиjаце су посадили дрвеће обтерховани -а -е оптерећен обсерватория ж. обтерховац -хуєм зак. опсерваториjа оптеретити; ~ з роботу оптеретити обсервация ж. опсервациjа послом обсервовац -вуєм нєзак. обтерховац ше -хуєм ше зак. опсервирати оптеретити се обсесивни -а -е опсесиван обтерховйовац (ше) -вюєм обсесия ж. опсесиjа (ше) нєзак. оптерећивати (се) обсипац -пем зак. обасути, обток х. 1. саобраћаj; 2. опсипати оптицаj; промет; обрт; ~ пенєжу обсиповац -пуєм зак. оптицаj новца; ~ материйох биол. обасипати, опсипавати промет материjа обслуговац -гуєм нєзак. обтокови -а -о/-е оптицаjни опслуживати обточиц -им зак. (обрубиц) обслужиц -им зак. опслужити опточити обставанє с. оп. обстоянє обтримовац ше -муєм ше обставац -ам нєзак. 1. оп. нєзак. заст. живети (од одређених обстояц; 2. лоше пролазити средстава), издржавати се обставини ж. мн. (єд. обтужба ж. правн. оптужба; обставина) околности; прилике; обвинєнє щешлїва обставина срећна околност; обтужени -а -е 1. оптужен; 2. а) жию у чежких обставинох живе у обтужени -ного х. правн. оптуженик; тешким приликама б) обтужена -ней ж. правн. обстац -анєм зак. 1. (отримац оптуженица ше) опстати, преживети; одржати се; з обтуженїцки -а -е вельку фамелию було чежко ~ са оптуженички великом породицом је било тешко обтужитель х. оптужитељ опстати; 2. (подло прейсц) лоше обтужиц -им зак. оптужити проћи; преварити се; изгубити; остати обтужнїца ж. оптужница кратких рукава; подбил ше ми купец, обтужовац -жуєм нєзак. та сом обстал претекао ме jе купац, оптуживати па сам остао кратких рукава обубац (ше) -ам (ше) зак. обстипация ж. мед. добро (се) обући, умотати (се), опстипација, затвор натрунтати (се) обстоянє с. опстанак; борба за обувац (ше) -ам (ше) нєзак. ~ борба за опстанак обувати (се) обстояц -оїм нєзак. обудзиц ше -им ше зак. заст. (отримовац ше) опстајати, пробудити се преживљавати; живети; одржати се обуй ж. обућа обструкция ж. опструкција обука ж. обука обструовац -уєм зак. и нєзак. обух х. 1. (грубши край шекери, опструисати мотики и под.) ушица, ушка, обступиц -им зак. окружити, наглавак; вдериц з обухом ударити опколити ушимице; 2. дршка, корице (ножа); ¤ обсхнуц ше -нєм шe зак. (груби, набити) як ~ набиjен као просушити сe тучак; моцни як ~ jак (тврд) као обсцени -а -е опсцен гвожђе, jак као храст обсяг ж. обим, опсег; ~ круга обуц (ше) -уєм (ше) зак. обути мат. обим круга (се) обсяжни -а -е обиман, обучиц (ше) -им (ше) зак. опсежан; ~ робота обиман посао обучити (се) обтерхованє с. оптерећење обучованє с. обучавање  обучовац (ше) -чуєм (ше) обшедли ю дзеци (ма вельо дзеци) нєзак. обучавати (се) окупила jе ситна деца обход х. церкв. опход обшеднуце с. опсада; ~ обходзиц -им нєзак. 1. (около) варошу опсада града обилазити; 2. (дакого) бринути о комe; обшедовац -дуєм нєзак. оп. неговати, обилазити кога обшедац обходзиц ше -им ше нєзак. 1. обшивац -ам нєзак. опшивати; опходити се, понашати се; крашнє ше превлачити обходзел ґу ньому лепо се понашао обшивка ж. опшивка; оплата према њему; тарґовец муши знац ~ обширни -а -е опширан з людзми трговац мора знати обшиц -иєм зак. опшити; опходити се с људима; 2. (старац ше превући о себе) бринути се о себи, живети; общелюдски -а -е вона ше ище сама обходзи она се jош општељудски сама брине о себи общенародни -а -е обцагнуц -нєм зак. 1. општенародни (офарбиц долню часц мура зоз цму общеобразовни -а -е фарбу) поткречити, подвући штрафту; општеобразовни 2. заст. (жемови патос) замазати; 3. общепознати -а -е заст. (обшиц з платном, скору) општепознат опшити; превући общеславянски -а -е обцаговац -гуєм нєзак. 1. општесловенски поткречивати, подвлачити штрафту; 2. общество с. заст. 1. церкв. заст. (жемови патос) премазивати; 3. црквена општина, парохиjа; 2. заст. (обшивац з платном, скору) друштво опшивати; превлачити общечловечески -а -е обчаровац -руєм зак. 1. општечовечански (одушевиц) очарати; 2. (оврачац) общи -а -е општи; ~ оцена опчарати, опчинити, омађиjати општа оцена; ~ интерес општи обчаровйовац -вюєм нєзак. 1. интерес (одушевйовац) очаравати; 2. общиц -им нєзак. општити; (оврачовац) опчаравати, опчињавати, саобраћати омађиjавати обявенє с. и обява ж. објава обчекованє с. очекивање; обявиц -им зак. 1. објавити; ~ ишчекивање; знєвериц обчекованя войну објавити рат; ~ кнїжку изневерити очекивања објавити књигу; 2. (о псу) залајати; обчековац -куєм нєзак. пес обявел же хтошка пришол пас је очекивати; ишчекивати залајао – неко је дошао обшеданє с. воєн. опсада обявиц шe -им шe зак. 1. (дац обшедац -ам нєзак. 1. знац о своїм приходу) навратити, опседати, опсађивати; ~ твердиню накратко доћи, jавити се; бул пар опседати тврђаву; 2. прен. опседати годзини у валалє и обявел ше до обшедаюци и обшедни -а -е брата био jе пар сати у селу и опсадни; ~ стан опсадно стање навратио jе код брата; 2. а) (присц на обшеднути -а -е опседнут; ~ з догварку и под.) jавити се; предавам думками опседнут мислима; ¤ хижу, обявиц ше на телефон... обшеднута є з дзецми оп. обшедли ю продаjем кућу, jавити се на телефон...; дзеци хто сце увесц канализацию най ше обшеднуц -нєм зак. 1. осн. и обяви до Месней заєднїци ко хоће да прен. опседнути; ~ варош опседнути уведе канализациjу нека се jави у град; 2. окружити; унуки обшедли Месну заjедницу; б) (присц пре дїда унуци су окружили деду; ¤ доставанє информацийох) доћи, jавити се овиковичовац (ше) -чуєм (ше) обявйовац -явюєм нєзак. зак. овековечавати (се) објављивати овиксац -ам зак. овиксати обявйовац шe -юєм шe нєзак. овинчац (ше) -ам (ше) зак. (ґу обявиц ше) 1. (давац знац о своїм овенчати (се) приходу) навраћати, накратко овинчовац (ше) -чуєм (ше) долазити, jављати се; 2. (приходзиц на зак. овенчавати (се) догварку и под.) jављати се овишиц -им зак. заст. обязац (ше) -яжем (ше) зак. зависити, овисити заст. оп. обовязац (ше) овладац -ам зак. овладати обяшнєнє с. серб. објашњење овладовац -дуєм зак. (оп. толкованє) овладавати обяшнїц -нїм зак. серб. овлажиц (ше) -им (ше) зак. објаснити (оп. потолковац (1)) овлажити (се) обяшнїц ше -їм ше взаєм. овлажовац (ше) -жуєм (ше) повр. серб. обjаснити се нєзак. овлаживати (се) обяшньовац -нюєм нєзак. овласценє с. овлаштење, серб. објашњавати (оп. толковац) овлашћење обяшньовац ше -нюєм ше овласцени -ного х. нєзак. взаєм. повр. објашњавати се овлаштеник, овлашћеник ов викр., виражує чувство овласциц -им зак. овластити чудованя, нєсподзиваносци о; ~, нїґда овласцовац -цуєм нєзак. сом на то нє подумал о, никада на то овлашћивати нисам помислио овласцовач х. 1. овластилац; 2. овад х. зоол. обад; кравски ~ правн. властодавац говеђи обад овлачиц (ше) -им (ше) зак. 1. оваковац -куєм зак. буд. запрљати (се), упрљати (се); закаљати заклачити, закречити (се); 2. унередити (се) овални -а -е овалан овлачовац (ше) -чуєм (ше) оваляц -ям зак. кух. уваљати нєзак. 1. прљати (се); каљати (се); 2. овапнєнє с. закречење унеређивати (се) овапнїц ше -нїм ше зак. мед. овода ж. беш. забавиште; закречити се; овапнєли ше му жили школица (оп. дзецинска заградка) закречиле су му се жиле оводарец -рца и оводаш х. овапньованє с. мед. забавиштарац закречавање оводарка и оводашка ж. беш. овапньовац ше -нюєм ше (воспитачка у дзецинскей заградки) нєзак. мед. закречавати се васпитачица, забавиља овациї ж. мн. овациjе овоц ж. 1. збир. воће; 2. воћка; ов-гó и овгó викр. за ¤ забранєна ~ забрањено воће виражованє чудованя, нєсподзиваня и овоцар х. воћар под. ау; охо, хохо; ~, цо мам робиц? овоцарство с. воћарство ау, шта да радим?; ~, яки ши овоцов -а -о и овоцни -а -е вироснул! охо, колики си порастао! воћни; ~ древко воћка; ~ сок воћни овериц -им зак. оверити сок оверйовац -юєм нєзак. овоцнїк х. воћњак оверавати оврачац -ам зак. омађиjати оверйовач х. оверач овсов(и) -а -о/-е овсен, зобен овес овса х. овас, зоб овца ж. овца; ¤ заблукана овечка ж. дем. овчица (страцена) ~ залутала (изгубљена, овиковичиц (ше) -им (ше) зак. заблудела) овца; нє пасол (нє чувал) овековечити (се) я з тобу овци (крави, швинї) нисмо заједно овце (козе, свиње) чували оганьбиц (ше) -им (ше) зак. (пасли) осрамотити (се); обрукати (се) овчар х. овчар огарнуц -нєм зак. поль. овчарство с. овчарство огрнути, загрнути; ~ кукурицу овчецина ж. беш серб. огрнути кукуруз овчетина (оп. баранїна) огартанє с. поль. огртање; ~ овчи -а -е овчији; ~ млєко кромпльох огртање кромпира овчије млеко;  овчи поки оп. под огартац -ам нєзак. поль. поки; ~ рeпик бот. вунасти чичак огртати, загртати, загрћати (в.) (Arctium tomentosum Mill) огартаци и огартачи -а -е: ~ овшани -а -е овсен, зобен; ~ плуг поль. загртач (в.) хлєб овсени хлеб, зобаница; овшани огациц -им зак. 1. направити пахульки зобене пахуљице насип; 2. ~ смияд оп. огациц ше овшанка ж. овсена слама огациц ше -им ше зак. овшик х. дем. зопца; ◊ порезац загасити (утолити, угасити) жеђ резанки на овшики исећи резанце огацовац ше -цуєм ше нєзак. ситно гасити (утољавати) жеђ овшиско х. (польо дзе бул огашиц -им зак. (набиц) пошати овес) овсиште, зобиште измлатити, истући, издеветати, овшолавиц -вeєм и -им зак. ишибати кога увашљивити се, добити вашке огварки ж. мн. (єд. огварка) овязац -яжeм зак. увeзати, оговарања; клевете повeзати; омотати, овити огваряц -ям нєзак. оговарати овязка ж. канап и сл. коjим се обавиjа огваряч х. оговарач калем код калемљења огварячка ж. оговарача, овяц -веєм зак. (очисциц на сплеткашица рошти або витернїци) овејати, огень огня х. 1. ватра, огањ; 2. провеjати пожар; 3. паљба; отвориц ~ отворити огадани -а -е сналажљив, паљбу; ¤ вредни як ~ вредан као досетљив чигра огадац -ам зак.: ~ себе огеньчок -чка х. дем. ватрица направити себи брига, неприлика, огепани -а -е лоше, било како наудити себи; нє роб то, бо тельо увезан марамом (о женскоj особи) того себе огадаш немоj то радити, jер оглавок -вка/-вку х. оглав, ћеш себи направити пуно неприлика оглавина огадац ше -ам ше зак. огладнїц -нїм зак. огладнети досетити се, снаћи се огласни -а -е оп. оглашков(и) оганяц -ням нєзак. оглашиц -им зак. 1. огласити; (дакого/дацо и за даким/дачим) објавити; разгласити; ~ диплому за jурити, вијати; гонити, терати; оганял нєважацу огласити диплому за нїм док го нє влапел jурио га је неважећом; 2. церкв. (наявиц дачийо док га није ухватио; ¤ нє оганяю за винчанє) огласити, озвати, навестити; тобу (помалши и уважно роб) ниjе ти три раз их оглашели у церкви три крава стала на ногу, не гори ти кућа пута су их озвали у цркви над главом оглашиц ше -им ше огласити оганяц ше -ням ше нєзак. 1. се, јавити се вијати се; гањати се; jурити се; оглашка ж. 1. оглас, конкурс; jурцати се; 2. играти се виjе ~ за пополньованє роботного места оганяч х. 1. гонилац; 2. оглас за попуну радног места; 2. оганяче мн. потера оглашки мн. церкв. (оглашованє у оганячки ж. мн.: бавиц ше на церкви же ше двойо сцу побрац) ~ играти се виjе навешћивање, оглашење; ¤ розписац оглашку расписати конкурс огньомет х. ватромет оглашков(и) -а -о/-е огласни; ~ огньоодпорни и огньостойни табла огласна табла -а -е ватросталан оглашнїк х. огласник о-гó, огó викр. за виражованє оглашовац -шуєм нєзак. 1. чудованя, нєсподзиваня, гнїву, церпеня оглашавати; објављивати; 2. церкв. и под. охо, охо-хо, хохо; ~, пать ти ше оглашавати, навешћивати його! охо-хо, види ти њега! оглашовац ше -шуєм ше огобльовац -люєм зак. нєзак. (явяц ше, оздзивац ше) орендисати, изрендисати оглашавати се ого-гó викр. оп. о-гó оглупиц -им и оглупнуц -нєм оголєнїско с. голет зак. оглуп(ав)ети, оглуп(ав)ити оголїц -їм зак. оголити, оглухнуц -нєм зак. (постац обнажити глухи) оглувети; оглухнєм од тей огольовац -люєм нєзак. лярми оглувећу од ове галаме огољавати, обнаживати оглушиц -им зак. (зробиц огорени -а -е (почарнєти од глухим) оглувeти, оглувити, слунка) преплануо, поцрнео оглухнути, горв. оглушити; експлозия огориц -им зак. 1. (почарнїц од може ~ чловека слунка) препланути, поцрнети; оглушуюци -а -е (барз гласни) изгорети; 2. (дакус погориц) нагорети, заглушан, заглушујући; ~ музика огорети заглушујућа музика огорйовац -рюєм нєзак. (дакус огляд х. оглед, опит;  без згорйовац) нагоревати, огоревати огляду без обзира; мац у оглядзе огорченє с. огорчење имати у виду; з оглядом на... с огорчени -а -е прен. огорчен; обзиром на... буц ~ пре дачий поступок бити оглядац ше -ам ше нєзак. огорчен због чијег поступка; водзиц окретати се, освртати се, обазирати се огорчену борбу водити огорчену оглядни -а -е огледни, опитни; борбу ~ школа огледна школа огорчиц -им зак. 1. (барз огляднуце с. осврт загорчиц) jако загорчати; 2. прен. огляднуц ше -нєм ше зак. огорчити,;озлоjедити окренути се, осврнути се, обазрети се огорчиц ше -им ше зак. огнац ше одженєм ше зак. оп. огорчити се; озлоjедити се одогнац ше огорчовац -чуєм нєзак. 1. огнїво с. (єдна з длуговастих (барз загорчовац) jако загорчавати; 2. каричкох ланца) алка, беочуг прен. огорчавати; озлоjеђивати огнїско с. 1. огњиште, огорчовац ше -чуєм ше нєзак. ватриште; 2. х. ауґм. ватруштина огорчавати се; озлоjеђивати се огняни -а -е ватрен;  ~ ладя ограбки ж. мн. (пограбана заст. пароброд; ~ машина заст. житарка) ограбина, пограбуља, парна машина грабљевина огнянка ж. заст. (парна ограда ж. 1. ограда; желєзна ~ тлачарка) ватренка гвоздена ограда; жива ~ жива ограда; огньобран х. ватробран 2. (на ґарадичох) ограда, балустрада огньови -а -о/-е 1. ватрен; 2. оградзиц -им зак. осн. пожарни;  ~ блощица оп. дяблова оградити, заградити; ~ двор оградити катичка; ~ оружиє ватрено оружје; ¤ двориште ~ кресценє ватрено крштење оградзиц ше -им ше зак. 1. огньогасни -а -е ватрогасни оградити се, заградити се; 2. прен. огньогашец -асца х. оградити се; оградзел сом ше од його ватрогасац вияви оградио сам се од његове изјаве огульдац (шe) -ам (шe) зак. оп. оградзовац -дзуєм нєзак. осн. огультац (ше) ограђивати, заграђивати огульовац (ше) -люєм (ше) оградзовац ше -дзуєм ше нєзак. умотавати (се), омотавати (се), нєзак. осн. 1. ограђивати се, увиjати (се) заграђивати се; 2. прен. ограђивати се огультац ше -ам шe зак. огранїченє с. ограничење умотати (се), омотати (се); натрунтати огранїчени -а -е осн. и прен. (сe), натронтати (се) ограничен; ~ простор ограничен огурка ж. краставац;  простор; ~ чловек ограничен човек квашени огурки кисели краставци огранїчиц (ше) -им (ше) зак. огурков(и) -а -о/-е од ограничити (се) краставаца;  ~ шалата ж. кул. огранїчовац (ше) -чуєм (ше) таратор, салата од краставаца нєзак. ограничавати (се) огурни -а -e заст. лeњ; коjи ограц -реєм зак. 1. (о слунку) неће да ради огрејати, угрејати; слунко ограло огутани -а -е одрешит; сунце је угрејало; 2. а) загреjати; б) сналажљив (кисле млєко на сир): ~ сир млєк. огутац -ам зак. освестити, усирити кисело млеко (загревањем); ¤ опаметити кога; нє мож го лєм ~ не нє може на нїм очи ограц не може можеш га опаметити очима да га види огутац ше -ам ше зак. ограц ше -реєм ше зак. 1. освестити се, прибрати се, доћи себи огрејати се, угрејати се; 2. (о кислим (од изненађења и сл.); присетити се; млєку) усирити се (загревањем) снаћи се огребло с. чешагија огуториц ше -им ше зак. огрива ж. огрев; купиц испричати све своjе радости, бриге и огриви за жиму купити огрев за зиму сл. огривац -ам нєзак. 1. и бeзос. оґадзиц (ше) -им (ше) зак. огре(jа)вати, грeјати; слунко огрива беш. згадити (се), огадити (се) сунце огрева; 2. ~ сир млєк. загревати оґадзовац (ше) -дзуєм (ше) (сирити) кисело млеко нєзак. беш. згађивати (се), огађивати огривац ше -ам ше нєзак. (се) огре(ја)вати се, грејати се оґаздзиц ше -им ше зак. огривни -а -е огревни обогатити сe, загаздити се, постати огризац -ам нєзак. 1. огризати; газда глодати, оглодавати; гулити; 2. (лїсце з оґаладзиц -им зак. упрљати древа – о статку) брстити изметом огризц -ижем зак. 1. огристи; оґенґлївиц -им зак. оглодати; огулити; 2. (лїсце з древа – о омлитавети, омлитавити; статку) обрстити отромбољити се, опустити се огришиц ше -им ше зак. оґлейтовани -а -е 1. превучен огрешити се глеђу; емајлиран; 2. оцакљен огромни -а -е огроман оґлейтовац -туєм зак. превући oгуляц -лям зак. умотати, глеђу, емајлирати, оцаклити омотати, увити; ~ главу з хустку од прим. з ґен. од 1. з умотати главу вуненом марамом просторним значеньом: оддалєли ше огуляц ше -лям ше зак. од валалу удаљили су се од села; идзе умотати се, омотати се, увити се; ~ до од брата иде од брата; 2. означує час: покровца умотати се у ћебе од рана од jутра; од дзешец годзин од огулячка ж. заст. (хустка десет часова; од младосци од хтора ше вяже коло глави и плєцох) младости; од дзецка є таки од марама (за главу и рамена) детињства jе такав; 3. означує причину: плакали од радосци ~ молби правн. одбијање молбе плакали су од радости; нє чуц нїч од одбивац -ам нєзак. з розл. знач. лярми не чуjе се ништа од галаме; 4. одбијати означує обєкт: а) обава ше од одбивац ше -ам ше нєзак. 1. з нєпознатей будучносци осећа страх розл. знач. одбијати се; зарї ше од непознате будућности; достал одбиваю од скла зраци се одбијају од писмо од брата добио jе писмо од стакла; ~ ше од дружтва (одцудзовац брата; б) преклада ше з ґенитивом без ше) одбиjати се од друштва; 2. прен. применовнїка: вона ше нє бої од (буц одраженє) одражавати се; у цмоти она се не боjи мрака; 5. чловекови ше одбива цали швет у означує походзенє: били є од муки човеку се одражава цео свет бео jе од брашна; шпляхи од масци одбива(ю)ци -а -е одбојан; ~ флеке од масти; пориско од шекери твар одбојно лице дршка од секире; шкатулка од одбива(ю)цосц ж. одбојност ширки кутиjа од шибица; 6. означує одбиток -тку х. одбитак; ~ з видзельованє з множества: єден од нас плаци одбитак од плате двох jедан од нас двоjице;  од... до и одбиц -иєм зак. 1. з розл. знач. од... по од...до одбити; ~ гарло фляшки одбити ода ж. ода грлић флаше; ~ поволанку одбити одаванка ж. удаја позив; ~ од плаци одбити од плате; ~ одавац -ам нєзак. удавати; ~ целє од цицки одбити теле од сисе; 2. дзивку удавати ћерку (о годзини и под.) откуцати; 3. одбити, одавац ше -ам ше удавати се сузбити; ~ напад одбити напад одавачка ж. ридк. оп. одбиц ше -иєм ше зак. 1. з одаванка розл. знач. одбити се; ~ од дружтва одата -тей прикм. ж. удата прен. одбити се од друштва; 2. (указац одац -ам зак. удати ше як пошлїдок) одразити се одац ше -ам ше зак. удати се одбице с. одбиjање одбавиц -им зак. одиграти одблїзка присл. изблиза одбегнуц -нєм зак. 1. скокнути, одблїск х. одблесак, одсjаj; ~ тркнути; ~ до дутяну скокнути у води при мешачку одсјај воде на продавницу; 2. отрчати, одjурити месечини одбеґнуц -нєм зак. беш. серб. одблїсковац (ше) -куєм (ше) (о дзивки) одбећи, ускочити (оп. нєзак. одблескивати (се), љескати (се), сцекнуц (3)) зрцалити (се) одберац -ам нєзак. 1. поль. одблїснуц (ше) -нєм (ше) зак. руковедати, купити; 2. (на силу брац) одблеснути (се) одузимати, отимати; 3. (брац єдну одблукац -ам и одблукац ше часц з громади и под.) узимати -ам ше зак. одлутати, одблудети, одберац ше -ам ше нєзак. одскитати (се); пес ше одблукал з спремати се за одлазак; купити се; дому пас је одлутао од куће одлазити; час ше уж одберац веће jе одбойка ж. спорт. одбојка време за одлазак одбойкаш х. одбојкаш одберач х. поль. руковедач, одбойкашка ж. одбојкашица купилац одбойкашски -а -е одбојкашки одберачка ж. поль. одбойни -а -е серб. одбоjан (оп. руковедачица, купилица одбива(ю)ци) одберки ж. мн.: ¤ буц на одбойнїк х. техн. одбојник одберкох спремати се за одлазак; ми одбойносц ж. серб. одбоjност на одберкох ми одлазимо (оп. одбива(ю)цосц) одбиванє с. одбијање; ~ одбор х. одбор; вивершни ~ шветлосци физ. одбијање светлости; извршни одбор; надпатраюци ~ надзорни одбор; управни ~ управни пребринимо и ту бригу; 2. а) окаjати, одбор искајати; одбул свойо искајао је своје; одборец -рца х. церкв. кер. б) издржати; ~ кару у гарешту одборник (члан црквеног одбора) издржати казну у затвору одборнїк х. (член одбору) одбуц шe -удзeм шe зак. 1. одборник догодити сe, дeсити сe, збити се; одборнїцки -а -е одборнички одиграти се; на Марни ше одбула одборов(и) -а -е/-о и одборски велька битка на Марни се одиграла -а -е одборски велика битка; 2. одржати се, бити одбрана ж. одбрана; нужна ~ одржан; бити; одбули ше виберанки нужна одбрана одржани су избори; у тим будинку одбранашски -а -е одбула ше важна схадзка у овоj одбранашки; ~ становиско згради одржан jе важан састанак одбранашки став одвага ж. оп. одважносц одбранїц (ше) -нїм (ше) одважиц -им зак. (одвалїц) одбранити (се) одвалити; развалити; одвојити одбрехац -ам и одбрехнуц -нєм одважиц ше -им ше зак. 1. зак. пейор. одлаjати одважити се, усудити се, осмелити се; одбрушиц -им зак. беш. серб. 2. решити се, одлучити се (оштро одповесц) одбрусити (оп. одважни -а -е одважан, срчан одбулькнуц, одоцац) одважносц ж. одважност, одбувац -ам нєзак. 1. а) срчаност обављати; б) (з даким/дачим) одважовац ше -жуєм ше нєзак. отаљавати, с (тешком) муком радити, 1. одважавати се, усуђивати се, завршавати (обављати) као од беде; 2. осмељивати се; 2. решавати се, (дацо и за дацо) испаштати, окаjавати, одлучивати се искаjавати; плаћати чему данак; одвал х. и одвалєнїско с. одбувал за тото цо зробел испаштао одрон; ~ на драги одрон на путу за оно што је урадио; ~ за дакого одвалїц -лїм зак. одвалити; испаштати туђе (нечиjе) грехе; вон одронити одбува свойо он испашта своjе грехе, одвалїц ше -им ше зак. лупа му се о главу одвалити се; одронити се; одвалєла одбувац ше -ам ше нєзак. 1. а) ше часц мура одвалио се део зида догађати се, дешавати се, збивати се; одвальованє с. одроњавање; б) одигравати се, одвијати се; 2. одрон; на тим месце части одржавати се; обављати се одвальованя на овом месту су чести одбулькац -ам зак. оп. одрони одбулькнуц одвальовац (ше) -люєм (ше) одбулькнуц -нєм зак. нєзак. одваљивати (се); одроњавати (одповесц) одрубити, одсећи, (се) одбрусити, нељубазно одговорити одвандровац -руєм зак. одбульковац -куєм нєзак. одлутати (одповедац) одрубљивати, одсецати, одвезц -ежем зак. 1. одвести (- нељубазно одговарати езем); ~ на авту одвести колима; 2. одбуц -удзем зак. 1. а) обавити; одвести, уклонити ~ полудзенок обавити ручак; б) (з одвезц ше -ежем ше зак. даким/дачим) отаљати, с (тешком) одвести се (-езем се) муком урадити, завршити (обавити) одвeльгнуц -нєм зак. повући као од беде; лїкар одбул з нїм на влагу, овлажити; омeкшати од влаге дзверох лекар је обавио с њим на одвeльговац -гуєм нєзак. вратима; в) (препровадзиц) вугнути; омeкшавати од влаге пребринути; одбудзме и тоту бриґу одвельговаци -а -е вугљив  одвесц -едзем зак. одвести (- одвод х. одвод едем); ~ дзецко до школи одвести одводзиц -им нєзак. одводити дете у школу одводни -а -е одводни; ~ одвивац -ам нєзак. беґель (канал) одводни канал (розкруцовац) одвијати, одмотавати одводньованє с. одводњавање одвивац ше -ам ше нєзак. 1. одводньовац -нюєм нєзак. (розкруцовац ше) одвијати се, одводњавати одмотавати се; 2. (случовац ше) одвоженє с. одвоз, одвожење одвијати се; роботи ше одвиваю по одвожиц -им нєзак. 1. плану радови се одвијаjу по плану одвозити; 2. одвозити, уклањати одвикнуц -нєм зак. прех. и одвожиц ше -им ше нєзак. нєпрех. одвикнути, одвићи; одвикол одвозити се сом читац одвикао сам да читам одвоїц (ше) -їм (ше) зак. серб. одвикнуц ше -нєм ше зак. одвоjити (се) (оп. оддзелїц (ше)) одвикнути се, одвићи се одвойовац (ше) нєзак. серб. одвикнуце с. одвика одваjати (се) (оп. оддзельовац (ше)) одвикованє с. одвикавање одвойнє присл. двоструко, одвиковац -куєм нєзак. прех. и дупло; добре гноєна жем ~ враца нєпрех. одвикавати добро ђубрена земља дупло враћа одвиковац ше -куєм ше нєзак. одволанє с. одзив одвикавати се; ~ од куреня одволац -ам зак. повући; ~ одвикавати се од пушења одлуку повући одлуку одвисни -а -е заст. оп. одволац ше -ам ше зак. зависни одазвати се одвит х. одговор одволовац ше -луєм ше нєзак. одвитовац -туєм нєзак.  одазивати се нєпрех. 1. (на питаня) одговарати, одвонка присл. споља узвраћати; 2. з розл. знач. одговарати; одвратни -а -е одвратан; мрзак ~ за свою роботу пред явносцу одвратносц ж. одвратност; одговарати за своj рад пред јавношћу; чувствовац ~ осећати одвратност, тот квартељ ми нє одвитує овај стан гадити се ми не одговара; придзеш як ци будзе одврацац -ам нєзак. 1. ~ доћи ћеш како ти буде одговарало;  одвраћати; 2. коц. оп. преврацац (6); прех. шк. одговарати; ~ историю 3. заст. (давац одвит) одговарати одговарати историју одврациц -им зак. 1. одвитовац² -туєм зак. одвратити; ~ дачию увагу одвратити одговорити, узвратити; нє одвитовал нечиjу пажњу; 2. поль. коц. преврнути ми на питанє ниjе ми одговорио на угар; 3. заст. одговорити питање одврачац -ам зак. оп. одвитуюци -а -е одговарајући; одчаровац ~ приготовка одговарајућа спрема одвшадзи присл. одасвуд(а), одвичательни -а -е одговоран; одсвагде ~ редактор одговорни уредник; вон одвше присл. одувек за тото ~ он је за то одговоран одвязац (шe) -яжeм (шe) зак. одвичательносц ж. одвeзати (сe) одговорност; поволац дакого на ~ одвязовац (ше) -зуєм (ше) позвати кога на одговорност нєзак. одвезивати (се) одвлєчиц -чeм зак. одвући, одгадац -ам зак. оп. одгаднуц отеглити (нешто тешко) одгадка ж. одгонетка одвлєчиц шe -чeм шe зак. одгадлїви и одгадуюци -а -е одвући се (полако, тешко ходаjући) одгонетљив одвлонї присл. одлане, одлани одгаднуц -нєм зак. одгонетнути одгризац -ам и одгризовац одгаднуце с. оп. одгадка -зуєм нєзак. одгризати, одгризивати одгадовац -дуєм нєзак. одгризц -ижем зак. одгристи одгонетати одгук х. одјек одгамовац (ше) -муєм (ше) одгукнуц -нєм зак. одјекнути; зак. откочити (се) разлегнути се одгамовйовац (ше) -юєм (ше) одгуковац -куєм нєзак. нєзак. откочивати (се) одјекивати; разлегати се одганяц -ям нєзак. терати, одгуториц ше -им ше зак. оп. одгонити; ~ мухи терати муве огуториц ше одганяц шe -ям шe нєзак. одґлумиц -им зак. одглумити омахивати се, тeрати од сeбe; бранити одґужлїц -їм зак. раздрешити, сe; ~ од мухох терати од себе муве, одмрсити омахивати се од мува; ~ од псох з оддавац -ам нєзак. безос. палїчку бранити се од паса штапом осећати олакшање; по чежкей хороти одгарнуц -нєм зак. одгрнути; ~ почало єй ~ после тешке болести глїну одгрнути земљу осетила jе олакшање одгартац -ам нєзак. одгртати оддавна присл. одавна, одавно, одгартовац -туєм зак. спец. издавна откалити оддакадз и оддакаль присл. одгациц -им зак. одjазити однекуд(а) одгвариц -им зак. одговорити, оддалєй присл. 1. од даље, са одвратити (нeкога од нeкe намeрe) веће даљине; 2. прен. околишући, одгваряц -ям нєзак. завиjено, издалека, поиздаље; ¤ почац одговарати, одвраћати (некога од неке ~ почети издалека (поиздаље) намере) оддалєка присл. издалека одгеверовани -а -е одморан оддалєнє с. удаљење (коjи дуже време ниjе радио); оддалєни -а -e удаљен одгеверовани конї одморни коњи оддалєносц ж. удаљеност одгинац -ам нєзак. исправљати оддалїц -лїм зак. 1. з розл. савиjено знач. удаљити; 2. (преложиц за одгнївани -а -e одобровољен, познєйше) одложити; прекинути рад који је престао да се љути за извесно време; настава у школи одгнївац ше -ам ше одљутити оддалєна док епидемия нє прейдзе се, престати се љутити настава у школи jе обустављена док одгнїц -їєм зак. одагњити епидемиjа не прође; оддалєли роботу одгойдац ше -ам ше зак. отклатити се за познєйше одложили су посао за одгоре присл. одгоре, одозго касниjе одградзиц ше -им ше зак. оддалїц ше -лїм ше зак. (одстранїц ограду) разградити се удаљити се одгражац ше -ам ше оддальовац -люєм нєзак. 1. (дакому/на дакого) нєзак. претити удаљавати; 2. (прекладац за познєйше) коме, грдити кога, жалити се на кога одлагати; прекидати рад за извесно ко ниjе присутан; одгражал ше време; пре нєдостаток средствох Янкови же го раз добре окладзе оддалюю роботи за даскельо претио jе Јанку да jе га jедном добро мешаци због недостатка средстава измлатити; роботнїки ше одгражаю одлажу радове за неколико месеци на директора, бо их нє плаци оддальовац ше -люєм ше поряднє радници грде директора, jер нєзак. удаљавати се их не исплаћуjе редовно оддани -а -е одан; предан; бул одграц -аєм зак. одсвирати шицок ~ тей роботи био jе сав одгребац -бем зак. откопати предан свом раду  одданосц ж. оданост; оддрилїц ше -їм ше зак. преданост одгурнути се; ~ од побрежя оддац одда зак. безос. (дакому) одгурнути се од обале лакнути; оддало му лакнуло му jе [на оддриляц -ям зак. одгурати; срцу], пао му jе камен са срца откотурати оддзвин х. одjек, одзвањање оддрильовац -люєм нєзак. 1. (метала, струна и сл.) одгуравати; гурати од себе; 2. оддзвинїц -їм зак. одзвонити, (премесцац термин) одлагати; ~ одjекнути (о металу, струнама и сл.) схадзку одлагати седницу оддзвиньовац -нюєм нєзак. оддримац -мем зак. одремати одзвањати, одjекивати (о металу, оддринґац -ам зак. 1. отрчати струнама и сл.) лаганим трком; 2. (о коньови) откасати оддзвонїц -нїм зак. одзвонити оддудрец -ем зак. одгунђати оддзелєнє с. одељење; оддулїц -лїм зак.: ~ ґамби порцийне ~ пореско одељење; (одпулїц, надуц ґамби од гнїву и под.) хирурґийне ~ хируршко одељење напућити усне оддзелєньски -а -е одељењски; оддулїц ше -їм ше зак. ~ рада одељењско веће; ~ старшина (оддзелїц ше од поверхносци – о одељењски старешина малтеру, фарби и под.) одвоjити се; оддзелїц (ше) -їм (ше) зак. потклобучити се одвојити (се), оделити (се) оддульовац -люєм нєзак.: ~ оддзельовац (ше) -люєм (ше) ґамби пућити усне нєзак. одвајати (се), одељивати (се) оддульовац ше -люєм ше оддзельок -лька х. одељак нєзак. (оддзельовац ше од оддзерац (ше) -ам (ше) нєзак. поверхносци) одваjати се; отцепљивати (се); откидати (се) потклобучивати се; малтер ше нам оддих х. предах оддулює од мура малтер нам се одваjа оддихац ше -ам ше зак. 1. од зида издахтати се, одувати се, издихати се, оддумац ше -ам ше зак. издувати се; 2. одморити се; предомислити се; одустати предахнути; понаглял, а вец шеднул оддумовац ше -муєм ше нєзак. ~ журио је, а онда је сео да се одмори предомишљати се; одустаjати оддихнуц -нєм зак. 1. оддуркац -ам зак. откуцати, одахнути; 2. одморити се; предахнути отипкати (на тастатури) оддиховац -хуєм нєзак. 1. оддуц -уєм зак. одувати; одахивати, одахњивати; 2. одмарати сe о(т)пирити; о(т)пухнути; витор оддул оддїл х. ридк. одељење; одсек лїсце ветар је одувао лишће; ~ прах оддлужиц ше -им ше зак. опухнути прашину одужити се, узвратити одедвиц ше -им ше зак. оддлужовац ше -жуєм ше прејести се нєзак. одуживати се, узвраћати од’єсц -єм зак. 1. одjести; 2. оддодня присл. од ранe зорe загубити, затурити; изгубити; нє знам оддолу присл. одоздо дзе сом од'єдол кнїжку не знам где оддрилїц -їм зак. 1. а) сам затурио књигу одгурнути; одгурати; оддриль од’жаловац -луєм зак. 1. карсцель од пеца одгурни столицу од помирити се са трошком, губитком и пећи; ~ бициґлу до майстра одгурати сл., прежалити; не жалити дати; бицикл код маjстора; б) одвести; од'жаловали трошки, та дали сина оддрилєл фурик писку майстрови до школи нису жалили трошкове, па одвезао jе колица песка маjстору; 2. су послали сина на школовање; 2. (премесциц термин) одложити; ~ отписати, опростити (некоме дуг и путованє одложити путовање сл.); лєдво му од'жаловал тото длуство jедва му jе опростио оваj дуг роботи добити отказ на послу; 2. оджацки -а -е (од Оджак) ридк. порука оџачки одказац -ажем зак. 1. (на Оджачань х. Оџачанин дакого и дакому – послац порученє) од’жити -а -е подмлађен; поручити; отпоручити; одказал на одморан, освежен, здравог изгледа ньго же... поручио му jе да...; 2. з од’жубронїц -нїм и розл. знач. отказати; ~ квартель од’жубротац -ам зак. одмрмљати, отказати стан; ~ послушносц отказати одгунђати послушност оджубац -бем зак. озобати; одказни -а -е отказни окљувати; птици нам оджубали одказовац -зуєм нєзак. 1. (на грозно птице су нам озобале грожђе дакого и дакому – посилац порученє) оджубовац -буєм нєзак. поручивати; отпоручивати; 2. з розл. озобавати; окљувавати знач. отказивати од’задку присл. отпозади, одкаль присл. оп. одкадз остраг(а), одостраг(а) одкальшик х. оп. од’здравканє с. отпоздрав одкадз(и)шик од’здравкац -ам зак. одкапкац шe -ам шe зак. (о отпоздравити; одjавити се сиру и под.) оцeдити сe од’здравковац -куєм нєзак. одкапковац ше -куєм ше отпоздрављати; одjављати се нєзак. (о сиру и под.) оцеђивати се одзерац -ам нєзак. згуљивати, одкапнїца ж. буд. окапница здирати, дерати; ~ скору дерати кожу одкапчац (ше) -ам (ше) зак. одзнова присл. оп. ознова откопчати (се) од’зубадлац -ам зак. разуздати, одкапчовац (ше) -чуєм (ше) одуздати, ражвалити, оджвалити; ~ нєзак. откопчавати (се) коня разуздати коња одквачиц (ше) -им (ше) зак. одиндзей присл. однекуд са откачити (се) другог места; вон ~ принєс води, нє одквачовац (ше) -чуєм (ше) зоз жридла он jе однекуд са другог нєзак. откачивати (се) места донео воде, не са извора одквашиц ше -им ше зак. одинкадз присл. однекуд са изгубити киселост, откиселити се (из) другог места; из неког другог одквитац -ам нєзак. правца, с неке друге стране; вон нє з прецветавати Керестура, вон ~ он ниjе из Крстура, одквитнуц -нєм зак. он jе из неког другог места прeцвeтати одисея ж. одисеjа одкeди I присл. откад(а); II у одисц -идзем зак. 1. удаљити функциї злучнїка откад(а), откако се; 2. измакнути, одмакнути, отићи одкладальня ж. оставиште, напред; пущ их най дакус одиду спремиште пусти их нека мало измакну; 3. одкладац -ам нєзак. 1. (класц (вируциц плод): одишло єй имала jе на свойо место) остављати; склањати; спонтани побачај, изгубила jе дете слагати; спремати; ~ шмати до одїлотвориц -им зак. ормана остављати одело у орман; ~ оделотворити судзину зоз стола склањати посуђе са одїяниє с. кнїжк. рухо, одежда стола; вон одклада новини и слуха одкадз присл. одаклe; откуд(а); жену он оставља новине и слуша ¤ нє знац ~ почац запасти у велике жену; 2. (пенєжи – шпоровац) тешкоће, бриге штедети, стављати на страну; 3. одкадз(и)шик присл. одлагати, одгађати; ~ роботу од однeкуд(а) нєшка до ютра одлагати посао од одказ х. 1. отказ; достац ~ на данас до сутра  одклапкац ше -ам ше и одкуп х. откуп одклапчиц шe -им шe зак. одкупенє с. рел. откупљење изговорити сe, оправдати сe, извући се Одкупитель х. рел. Откупитељ одклонїц -їм зак. отклонити одкупиц -им зак. 1. откупити; одклоньовац -нюєм нєзак. тарґовци одкупели шицко жито отклањати трговци су откупили сву пшеницу; 2. одколїсац -їшем зак. прен. (з рабства) искупити одњихати, одљуљати одкупйованє с. 1. оп. одкуп; 2. одкопац -пем зак. откопати откупљивање одкоповац -пуєм нєзак. одкупйовац -пюєм нєзак. 1. откопавати откупљивати; 2. (з рабства) одкос х. откос искупљивати одкотуляц (ше) -ям (ше) зак. одкупйовач х. откупљивач; ~ откотрљати (се); одваљати (се) статку откупљивач стоке одкотурбичац (ше) -ам (ше) одкупни -а -е откупни; ~ зак. откотрљати (се) (брзо); станїца откупна станица откотршкати (се) одкупнїна ж. откупнина одкошиц -им зак. закосити, одкусовац -суєм нєзак. укосити; ~ з люцкого жита закосити одгризати од туђе пшенице одкошовац -шуєм нєзак. одкушиц -им зак. одгристи закошавати, укошавати (од туђе одламац -мем зак. 1. одломити; ливаде и сл.) 2. открњити одкравац -ам нєзак. одсецати, одламац ше -мем ше зак. сећи одломити се одкрац -аєм зак. одсећи; ~ одламовац -муєм нєзак. 1. хлєба одсећи хлеба одламати; 2. открњивати одкриванє с. откривање; ~ одламовац ше -муєм ше нєзак. памятнїка откривање споменика одламати се одкривац (ше) -ам (ше) нєзак. одлєгчанє с. олакшање з розл. знач. откривати (се) одлєгчац -ча зак. I прех. одкриц -иєм зак. осн. и прен. (полєгчац) олакшати; ~ дакому открити; ~ верх на шерпенки роботу олакшати некоме посао; II открити поклопац на шерпи; ~ дакому безос. олакшати, лакнути; одлєгчало правду открити коме истину му кед то чул лакнуло му је кад је то одкриц ше -иєм ше зак. з розл. чуо знач. открити се одлєгчовац -чуєм нєзак. одкрице с. откриће; науково ~ олакшавати научно откриће одлєжац -жим зак. одлежати Одкровенє с. рел. Откровење одлєтнуц -нєм зак. одлетети; одкрутка ж. оп. одкруцач птичка одлєтла причица jе одлетела oдкруцац (ше) -ам (ше) нєзак. одлєциц -им зак. одлетети; 1. одвртати (се); 2. одмотавати (се) авион одлєцел авион jе одлетео одкруцач х. одвиjач, одвртка одлика ж. серб. одлика (оп. одкруциц -им зак. 1. одврнути; чеснота) ~ шруб одврнути завртањ; 2. одмотати одликаш х. шк. одликаш одкруциц ше -им ше зак. 1. одликашка ж. шк. одврнути се; 2. одмотати се одликашица одкруцовац (ше) -цуєм (ше) одликованє с. одликовање нєзак. и частот. оп. одкруцац (ше) одликовац -куєм зак. одкулькац -ам зак. страћити, одликовати; ~ з орденом одликовати (у)залуд провести време негде орденом  одликовац ше -куєм ше зак. одлучиц² -им зак. (ришиц) одликовати се одлучити одличнєйши -а -е заст. одлучиц ше¹ -им ше зак. (визначни) истакнут; то єдна з (оддзелїц ше) одвоjити се найодличнєйших фамелийох то jе одлучиц ше² -им ше зак. jедна од наjистакнутиjих породица (ришиц ше) одлучити се (оп. одлични (2.б)) одлучни -а -е одлучан одлични -а -е 1. одличан; ~ одлучносц ж. одлучност школяр одличан ученик; 2.а) заст. одлучовац -чуєм нєзак. 1. а) (из)врстан, (из)ванредан; б) (визначни) (оддзельовац) одваjати; б) (по истакнут; нєприятель заверал розличносци) издваjати; разликовати; одличних гражданох неприjатељ jе 2. (преставац дойчиц) одбиjати; 3. затварао истакнуте грађане; 3. заст. (ришовац) одлучивати различит одлучовац ше -чуєм ше нєзак. одлично присл. одлично; као 1. одваjати се; 2. заст. разликовати се; бог 3. (ришовац ше) одлучивати се одличовац ше -чуєм шe нєзак. одлюбиц -им и одлюбовац коц. заст. разликовати се; истицати -буєм зак. заст. отeти, прeотeти сe, издвајати се по нечему (жeну од мужа одн. мужа од жeнe) одлїв х. 1. одлив; 2. оп. осека одлюбовйовац -юєм нєзак. ґу одлївац -ам нєзак. одливати, одлюбиц од(а)сипати одлюзнуц -южнєм зак. (оштро одлївок -вка/-вку х. одливак одповесц) одбрусити одлїпиц (ше) -им (ше) зак. одляц -лєєм зак. одлити, одлепити (се) од(а)сути одлїпйовац (ше) -юєм (ше) одмагац -ам нєзак. (нє нєзак. одлепљивати (се) помагац) одмагати одлїпнуц (ше) -нєм (ше) зак. одмагац ше -ам ше нєзак. 1. а) оп. одлїпиц (ше) одбиjати, не пристаjати; не хтети одлога ж. оставиште, примити (узети); нашо прадїдове спремиште пред 150 роками одмагали ше од одложиц -им зак. 1. оставити; векшей жеми наши прадедови пре склонити; сложити; спремити; ~ 150 година нису хтели да приме више папучи до орманчика склонити земље; нє одмагал ше нї од якей папуче у ормарић; ~ єдзенє зоз стола роботи није одбиjао ниjедан посао; б) склонити јело са стола; 2. (охабиц на нећкати се; понукали го з єдзеньом, а шпорованє) оставити, склонити на вон ше одмагал нудили су га jелом, а страну; 3. одложити, одгодити; ~ он се нећкао; 2. изговарати се, схадзку одложити седницу; ¤ ~ правдати сe, оправдавати се; одмагал пенєжи оставити новац на страну ше же вон то нє зробeл правдао се да одлудзиц -им зак. одмамити он то није урадио; 3. з неґацию: нє одлудзовац -дзуєм нєзак. одмагал ше анї од крадзи ниjе се одмамљивати либио ни од крађе одлука ж. одлука; принєсц одмакац ше -ам ше нєзак. 1. (о одлуку донети одлуку намоченей райбанїни) квасити се, одлупиц -им зак. одвоjити киселити се; 2. (одмегчовац у води) (кору од дрвета и сл.) омекшавати одлученє с. 1. одваjање; 2. (од одмала присл. оп. одмалючка дойченя) одбиjање одмалючка присл. одмалена, одлучиц¹ -им зак. 1. (оддзелїц) измала, измалена одвоjити; 2. (престац дойчиц) одбити, одмарзац -ам нєзак. одлучити одмрзавати  одмарзац (ше) -ам (ше) и (се), распетљавати (се) одмарзовац (ше) -зуєм (ше) нєзак. одмерени -а -е одмерен одмрзавати (се) одмерйованє с. одмеравање; ~ одмарзнуц -ржнєм зак. моцох одмеравање снага одмрзнути одмерйовац -рюєм нєзак. осн. одмарзнуц (ше) -нєм (ше) зак. и прен. одмеравати одмрзнути (се) одмерйовац ше -рюєм ше одмаршовац -шуєм нєзак. нєзак. (шацовац ше) одмеравати се, одмарширати меркати се одмаска ж. ткац. мазиво, одмесц -ецем зак. 1. штирка (в.) (одстранїц з метлу) одмести; 2. ~ одмасковац -куєм нєзак. ткац. шнїг почистити снег (метлом) штиркати (в.) одметац -ам нєзак.: ~ шнїг одмахнуц -нєм зак. одмахнути; чистити снег (метлом) ~ з руку одмахнути руком одмикац (ше) -ам (ше) нєзак. одмаховац -хуєм нєзак. откључавати (се) одмахивати одмладзовац -дзуєм нєзак. одмегчац -ам зак. оп. подмлађивати се, младити се одмекнуц (1) одмладнуц -нєм зак. одмегчовац -чуєм оп. подмладити се, омладити се одмековац (1) одмогнуц -нєм зак. одмоћи одмек х. отопљење; штредком одмокнуц -нєм зак. расквасити фебруара будзе ~ средином фебруара сe, раскиселити се доћи ће до отопљења одмотац (ше) -ам (ше) зак. одмекац -ам нєзак. оп. одмотати (се) одмековац одмотовац (ше) -туєм (ше) одмекнуц -нєм зак. 1. нєзак. одмотавати (се) омекшати, одмекнути, смекшати се, одмочиц -им зак. потопити, размекшати се; 2. а) (о хвилї) наквасити, накиселити; одмочиц отоплити, о(д)jужити; б) (о шмати пред райбаньом потопити змарзнутим предмету) откравити се веш пре прања одмековац -куєм нєзак. 1. одмочиц шe -им шe зак. 1. (о омeкшавати, смeкшавати се, масних намочених шматох) натопити размекшавати се; 2. а) (о хвилї) се, наквасити се, накиселити се; 2. отопљавати, jужити; б) (о змарзнутим (одмегчац у води) омекшати; предмету) открављивати се пригорене у шерпенки ше одмочело одмена ж. одмена, замена; у води загорело jело у шерпици jе мацерина ~ материна одмена омекшало у води одменїц -нїм зак. (заменїц у одмудровац -руєм зак. обовязки) одменити, заменити одмудровати одменка ж. ґрам. деклинациjа одмуркнуц -нєм и одмурчац одменьовац -нюєм нєзак. 1. -чим зак. одбубњати, одбрундати; (заменьовац у обовязки) одмењивати, одмумлати, одгунђати замењивати; 2. ґрам. мењати по однародзиц (ше) -им (ше) зак. падежима однародити (се) одмерац -ам зак. осн. и прен. однародзовац (ше) -дзуєм (ше) одмерити зак. однарођавати (се) одмервиц (ше) -им (ше) зак. однєдавна присл. однедавно, одмрсити (се), отпетљати (се), одскора распетљати (се) однєсц -нєшем зак. 1. з розл. одмервйовац (ше) -вюєм (ше) знач. однети; ~ писмо на пошту нєзак. одмрсивати (се), отпетљавати однети писмо на пошту; ~ першу награду однети прву награду; 2. (до му је дете из руку; 2. одузети, лаґру и под.) одвести ускратити, лишити; ~ дакому право однїманє с. 1. отимање; на одбрану лишити кога права на отмица; грабеж; 2. мат. одузимање одбрану; 3. безос. одузети; одняло му однїманка ж. оп. однїмачка и руки и ноги одузете су му и руке и однїмац -ам нєзак. 1. (на силу ноге; 4. мат. одузети; ¤ ~ од забуца брац) отимати, одузимати; 2. отети од заборава одузимати, ускраћивати, лишавати; ~ одняц ше -нєєм ше зак. з розл. право на одбрану ускраћивати право знач. отети се; однял ше им з рук на одбрану; 3. мат. одузимати отео им се из руку; младеж нам ше однїмац ше -ам ше нєзак. 1. одняла омладина нам се отела; озда (ґрабац єден од другого) отимати се, ше нам нє однєє тота робота? неће грабити се; ~ за уходнїци отимати се нам се, ваљда, овај посао отети? за улазнице; 2. (нє дац ше) отимати се, одобрац -рем зак. 1. (насилу батргати се, копрцати се; опирати се; вжац) одузети, отети; 2. одвадити; 3. (од роботи, обовязкох) избегавати; узети; ~ муки з меха одвадити нєшка ше жени однїмаю од чежких брашна из џака; ~ кукурици з роботох по обисцу данас жене громади узети кукуруза са гомиле избегаваjу теже послове у кући одобренє с. одобрење однїмаци -а -е грабежљив, одобриц -им зак. 1. одобрити; грабљив ~ кредит одобрити кредит; ~ однїмач х. 1. отимач; вимаганє одобрити захтев; 2. безос. грабљивац; 2. отмичар отоплити; у марцу одобрело у марту однїмачка ж. 1. отимачина; jе отоплило грабеж; 2. jагма; на однїмачку на одобровац -руєм нєзак. jагму; 3. отмица; ¤ исц на однїмачку одобравати ићи као алва одоброволїц (ше) -лїм (ше) однова присл. ридк. поново, зак. одобровољити (се) изнова одобровольовац (ше) -люєм однос х. сношаj (ше) нєзак. одобровољавати (се) односни -а -е односан; ~ одогнац одженєм зак. з розл. заменовнїк ґрам. односна заменица знач. отерати; ~ статок на пашу односно слов. односно отерати стоку на испашу; ~ авто дому одношенє с. однос; ~ ґу роботи отерати кола кући; ~ дакого з дому однос према раду; роботне ~ радни отерати кога од куће; ◊ ~ дакого до однос; вони тераз у лєпших гроба отерати кога у гроб; одженє ме одношеньох они су сада у бољим од розума полудећу од њега односима одогнац ше одженєм ше (од одношиц -им нєзак. односити дакого/дачого) зак. отерати од себе, одношиц ше -им ше нєзак. з одбранити се, отрести се; нє можем розл. знач. односити се; добре ше ше одогнац од мухох нє могу да се одноши ґу роботи добро се односи одбраним од мува према послу; тото ше одноши на одогнуц -нєм зак. исправити мнє? ово се односи на мене? савиjeно однука присл. изнутра ододрец -ем зак. 1. отцепити; одняти -а -е 1. (парализовани) откинути; 2. eкспр. ударити, узет, одузет; 2. (насилу вжати) отет одаламити однятосц ж. узетост, одузетост одозвац ше -вем ше и одозвец одняц -нєєм зак. (нє одвжац) 1. ше -ем ше зак. (одвитовац, озвец ше) (насилу вжац) отети, одузети; одняли одазвати се, одзовнути се му шицки пенєжи отели су му сав одока присл. одока, нагрубо новац; одняла му дзецко з рук отела одомашнїц ше -їм ше зак. одомаћити се отпарати се, опарати се одомашньовац ше -нюєм ше одпасац (ше) -ашем (ше) зак. зак. одомаћивати се отпасати (се) одомкнуц (шe) -нєм (шe) зак. одпасовац (ше) -суєм (ше) зак. откључати (се) отпасивати (се) одорац -рем зак. одорати; ~ одпатриц -им зак. одгледати бразду з дачийого поля одорати одперац ше -ам ше нєзак. бразду од нечије њиве противити се, супротстављати се одорвац -вем и одорвец -ем одпервей(ка) присл. одмалопре зак. 1. откинути, отргнути; отцепити; одпервоци присл. заст. од 2. (старгнуц) узабрати, убрати; ~ самог почетка, отпрве квиток узабрати цвет; 3. ~ дакого од одперву присл. заст. од роботи прекинути кога у послу почетка; ~ до остатку од почетка до одорвац ше -вем ше и одорвец краја ше -ем ше зак. откинути се, отргнути одпивац -ам нєзак. отпиjати се одпилїц -їм зак. одсећи, одорйовац -рюєм нєзак. отпилити одоравати одпильовац -люєм нєзак. одослац -ошлєм зак. 1. послати одсецати, отпиљивати натраг, вратити; 2. послати; ґазда одпирснуц -ршнєм зак. одослал наднїчарох дому газда jе отпрснути послао надничаре кући одпирхнуц -хнєм зак. одоткац -ам зак. 1. отпрхнути отчепити, отпушити, одгушити; 2. а) ~ одписац -ишем зак. 1. пец (отвориц руски пец знїмаюци (писмено одвитовац) одговорити, брилу) отворити пећ; б) ~ облак отписати; ~ дакому на писмо подићи застор на прозору одговорити коме на писмо; 2. одоцац -отнєм зак. осн. и прен. (понїщиц, висцерац) отписати; тото одсeћи, одрубити длуство сом уж одписал тај дуг сам одпад х. отпад већ отписао одпадац -ам и одпадовац одписац ше -ишем ше зак. -дуєм нєзак. опадати, отпадати правн. одрећи се свог дела, уступити одпадни -а -е отпадни; ~ води коме свој део; ~ од хижи одрећи се отпадне воде куће у корист другога одпаднїк х. отпадник; одрод; одпискац -ам зак. прен. 1. одметник одсвирати (пиштаљком, фрулом); 2. одпаднїцки -а -е отпаднички; изгубити, затурити; дзешка сом одметнички одпискал клїщи негде сам затурио одпаднїцтво с. отпадништво; клешта; 3. (нє вредзиц вецей за дацо) одметништво отпевати [своjе] одпаднуц -нєм зак. 1. отпасти; одписовац -суєм зак. одпадню ми руки тримаюци отписивати отпашће ми руке држећи; 2. (дакому) одпитац -ам (дакого) зак. умрети; угинути; одпадли єй (за)тражити, замолити за неког даскельо кури угинуло jоj jе одсуство (с посла, са наставе и сл.); неколико кокошака мац одпитала сина з годзинох маjка одпадовац -дуєм нєзак. jе тражила сина са наставе; 2. одржати отпадати опроштаjну реч на сахрани; паноцец одпадок -дку/-дка х. отпадак одпитал покойного од родзини одпаковац -куєм зак. свештеник jе одржао опроштаjну реч отпаковати на сахрани одпарац (ше) -рем (ше) зак. одпитац ше -ам ше зак. 1. опростити се; 2. тражити одсуство одговарати; 3. заст. (1. зношиц (изостанак), замолити дозволу за одвичательносц; 2. буц одвитуюци) одсуство (са посла, наставе и сл.), одговарати тражити се; школяр ше одпитал з одповeдз ж. заст. одговор годзинох ученик се тражио са часова; одповeсц -eм зак. 1. за нєшка сом ше одпитал з роботи за одговорити, узвратити; 2. дрско данас сам замолио дозволу да одговорити одсуствуjем с посла, данас сам се одпозавчера присл. од прекjуче тражио с посла; ютре нє придзе одпоздрав х. воєн. отпоздрав робиц, одпитал ше сутра неће доћи одпоздравиц -им зак. воєн. да ради, тражио jе дозволу за отпоздравити изостанак с посла одпоздравяц -ям нєзак. воєн. одпитованє с. 1. опраштање на отпоздрављати растанку; 2. церкв. опроштаjна реч одпокутовац -туєм зак. окаjати свештеника на сахрани одполи присл. отпола одпитовац -туєм (дакого) одполудньовац -нюєм зак. нєзак. 1. тражити, молити за неког ручати, завршити ручак одсуство (са посла и сл.); 2. церкв. одпор х. отпор држати опроштаjну реч, опраштати одпорни -а -е отпоран; ~ на покоjника од родбине и приjатеља на хороти отпоран на болести сахрани (о свештенику) одпорнїк х. техн. отпорник одпитовац ше -туєм ше нєзак. одпорносц ж. отпорност 1. (од дакого) опраштати се; 2. одпорученє с. отпорука тражити, молити дозволу за одсуство одпосилни -а -е отпремни (са посла, наставе и сл.), тражити се одпослац -ошлєм зак. послати, одпитуюци -а -е опроштаjни; ~ одаслати вечар опроштаjно вече одпочац -чнєм зак. почети, одпиц -иєм зак. 1. отпити; 2. започети; заподенути отпити, гуцнути одпочивалїще с. одмаралиште одплакац -ачем зак. отплакати одпочивац -ам нєзак. (нє одплата ж. отплата; купиц на одпочивац ше) . прех. одмарати; одплату купити на отплату одпочивац ноги одмарати ноге; . одплациц -им зак. отплатити; ~ нєпрех. одмарати се; одпочивам кредит отплатити кредит кажди дзень одмарам се сваки дан; одплацац -ам и одплацовац зохабела цeсто най одпочива кух. -цуєм нєзак. отплаћивати оставила jе тесто нека се одмара одплашиц -им зак. отерати, одпочивок -вку х. з розл. знач. одагнати; ~ кури од курчатох отерати одмор; дньови ~ дневни одмор; кокошке од пилића школски ~ школски одмор; рочни ~ одплашовац -шуєм нєзак. годишњи одмор терати, гонити (даље од кога/чега) одпочинац -ам нєзак. одплєсц -лєцем зак. отплести почињати, започињати; заподевати одплєтац -ам нєзак. отплетати одпочинути -а -е одморан; ~ одплївац -ам зак. 1. (о жем одморна земља плївачови) отпливати; 2. (о ладї) одпочинуц -нєм зак. (нє отпловити; одједрити одпочинуц ше) . прех. одморити; одплюснуц -юшнєм зак. шедла ~ ноги села је да одмори ноге; отпљуснути . нєпрех. одморити се; вистала, та одплянтац ше -ам ше зак. пошла ~ уморила се, па је отишла да отетурати се се одмори одповeдац -ам нєзак. 1. (давац одправа ж. церкв. одвит) одговарати, узвраћати; 2. дрско богослужење  одправиц -им зак. 1. (нароком одпульовац -люєм нєзак.: ~ одсуствовац): ~ школу не отићи у ґамби пућити усне школу; побећи са часова; ~ церкву не одпусни -а -е отпусни; ~ лїст отићи на богослужење (него на забаву хорого отпусна листа болесника и сл.); 2. церкв. (окончиц): ~ службу одпуснїна ж. отпуснина одслужити богослужење; ~ хованє одпуснїца ж. отпусница опевати (опоjати) покоjника, одржати одпуст х. церкв. 1. отпуст, опело на сахрани опроштај, опроштење; 2. црквена одправнїк х. отправник слава, сеоска слава, кирбај одправяц -ям нєзак. 1. одпустов(и) -а -о/-е церкв.: (нароком одсуствовац): ~ школу одпустово место церкв. ходочасничко бежати са наставе; 2. церкв. место; одпустова церква црква у коjу (окончовац): ~ службу служити се иде на ходочашће; одпустов дзень богослужење; ~ хованє опевавати дан када се иде на ходочашће, покоjника, држати опело на сахрани ходочаснички дан одпратац -ам зак. експр. одпутац -ам зак. отпутати (послац) отпаковати, послати; отерати одпутовани -а -е коjи jе на одпредац -ам зак. продати део путу, коjи jе некуд отпутовао; шеф тот свог иметка; нє мал досц потрави, та дзень бул ~ шеф jе тог дана био на одпредал статку ниjе имао довољно путу крме, па jе продао део стоке одпутовац -туєм зак. одпредз присл. 1. од почетка; отпутовати прeчитал кнїжку ~ до остатку одпухнуц -нєм зак. спласнути прочитао jе књигу од почетка до (о отeклини) краjа; 2. а) на почетку; пре, раније; нє одпуховац -хуєм нєзак. таки є вeцeй як ~ није више онакав сплашњавати (о отеклини) као што је био пре; б) пре тога; одпущиц -им зак. 1. церкв. унапред; вон уж ~ думал же ше таке отпустити, опростити; ~ грихи дацо годно случиц он jе унапред опростити грeхe; 2. бeзос. отоплити; мислио да тако нешто може да се деси нєшка дакус одпущeло данас је мало одпредку присл. спреда, отоплило; 3. (пущиц дакого най однапред пойдзе) пустити, отпустити; 4. одпремнїна ж. отпремнина отпустити; ~ дакого з роботи одпремнїца ж. отпремница отпустити кога с посла; 5. (дакому) одприлики присл. отприлике, помиловати; опростити; одпущене нагрубо политичним виновнїком одпровадзац -ам нєзак. оп. помиловани су политички кривци; 6. одпровадзовац (длуство дакому) опростити одпровадзиц -им зак. одпущовац -щуєм нєзак. 1. отпратити церкв. отпуштати, опраштати; 2. одпровадзовац -дзуєм нєзак. безос. отопљавати; 3. (пущац дакого отпраћати най пойдзе) пуштати, отпуштати; 4. одпроїц ше -їм шe зак. (дакого з роботи и под.) отпуштати; 5. (одмекнуц од цеплей влаги) упарити (длуство дакому) опраштати сe, потпарити се; омекшати; закриц одрабяц -ям нєзак. 1. лепинї у миски же би ше одпроєли одрађивати; ~ шлєбодни днї покрити лепиње у чиниjи да се одрађивати слободне дане; 2. мед. потпаре чистити се, абортирати; 3. скидати одпукнуц -нєм зак. отпукнути, чини, враџбине; 4. (одорйовац) отпрснути одоравати одпулїц -лїм зак.: ~ ґамби одрадзиц -им зак. загубити, напућити усне затурити; изгубити; дзе ши одрадзел тоту теку? где си затурио ову свеску? одрезати одрадзиц ше -им ше зак. одрезовац -зуєм нєзак. загубити се, затурити се; изгубити се одсецати, одрезивати одрадзовац (ше) -дзуєм (шe) одрезок -зка/-зку х. 1. (купон) нєзак. загубљивати (се), затурати (се); одрезак; 2. мат. а) одрезак (дуж); б) губити (се) одсечак; кружни ~ кружни одсечак одраженє с. одраз одрекац ше -ам ше нєзак. 1. одражиц -им зак. одразити; (дакого/дачого и од дакого/дачого) худобство одражує стан у привреди нєзак. одрицати се; ~ од нашлїдства сиромаштво одражава стање у одрицати се наследства; ~ (од) своїх привреди правох одрицати се својих права; 2. одражиц ше -им ше зак. порицати; нe признавати; вона шe одразити се; нєшор у фирми ше одрeкала же то нє поробела она је одражел на роботу неред у фирми порицала да jе то учинила одразио се на рад одрекаюци -а -е а) одречан; ~ одражовац (ше) -жуєм (ше) способ ґрам. одречан начин; б) нєзак. одражавати (се) одричан; одрекаюци виреченя ґрам. одраз х. оп. одраженє одричне реченице одраз-разу присл. експр. одрекаюцо присл. одречно одjедном, одjеданпут одрекнуц ше -нєм ше зак. одразу присл. 1. одједном, (дакого/дачого и од дакого/дачого) 1. одjеданпут; изненада; 2. отпрве; одмах одрећи се; ~ свойого становиска одрастац -ам нєзак. одрастати одрећи се свог става; 2. лишити се; нє одраховац -хуєм зак. (одбиц од могол ше одрекнуц того суми) одрачунати, одбити задовольства ниjе могао да се лиши одраховйовац -вюєм зак. тог задовољства (одбивац од суми) одрачунавати, одрепиц -им зак. откачити, одбиjати отргнути, скинути; ~ репик зоз одрачковац -куєм зак. шматох откачити чичак са одеће отпузати, одбауљати (обич. о детету) одрец -ем зак. 1. одерати; одревнїц -нєєм и -їм зак. здерати, згулити; ~ баранче одерати одрвенети јагње; 2. прен. одерати; инспекция го одредба ж. з розл. знач. одарла прен. инспекција га је одерала одредба; законска ~ законска одредба; одрецитовац -туєм зак. присловнїцка ~ ґрам. прилошка одрецитовати одредба одривац -ам нєзак. 1. откидати, одредбов(и) -а -о/-е одредбен отрзати; 2. прeкидати; нє одривай мe одредзенє с. одређење од роботи немој да ме прекидаш у одредзени -а -е з розл. знач. послу; 3. одваjати; ~ од устох одваjати одређен; робиц на ~ час радити на од уста одређено време; ~ прикметнїцки вид одрильовац ше -люєм ше ґрам. одређени придевски вид; по ~ нєзак. гурати се, гуркати се; людзе ше час до одређеног рока одрильовали пред шалтером људи одредзиско с. одредиште су се гурали пред шалтером одредзиц -им зак. з розл. знач. одрипиц (шe) -им (шe) зак. одредити одлeпити (сe), откинути (сe) (о нечем одредзовац -дзуєм нєзак. залeпљеном) одређивати одритна -ней ж. анат. задње одредзуюци -а -е и одредлїви (гузно) црево (intestinum rectum) -а -е одредљив одробиц -им зак. 1. одрадити; ~ одреднїца ж. линґв. одредница длуство одрадити дуг; 2. мед. одрезац -ежем зак. одсећи, абортирати; 3. скинути чини (враџбине); 4. (одорац) одорати па нас нико неће; 2. (одскаковац) одробно присл. ситно; варґоч одбацивати се плєцeни ~ ситно плeтeна плeтeница одряд х. одред одрод х. одрод одрядов -а -о одредски одродзенє с. заст. препород одсановац -нуєм зак. оп. одродзиц ше -им ше зак. 1. од'жаловац одродити се, однародити се; 2. заст. одсваяц -ям нєзак. оп. препородити се одсвойовац одроснути -а -е одрастао; ~ одсвоїц -їм зак. присвојити чловек одрастао човек туђе; узети, отети; пожичел одо мнє одроснуц -ошнєм зак. одрасти мотику, а вец ю одсвоєл позаjмио jе одрубац -бем зак. осн. и прен. од мене мотику, а онда ми ниjе вратио; одсећи, одрубити (обич. секиром); ~ родзини єй одсвоєли сина рођаци су конар одсећи грану; вон му гербно jоj отели сина одрубал он му је охоло одрубио одсвойовац -юєм нєзак. одрубовац -буєм нєзак. осн. и присваjати туђе; отимати прен. одсецати, одрубљивати (обич. одсек х. одсек; воєни ~ војни секиром) одсек одрут х.: нє за ~ ниjе за бацање одселєни -а -е 1. одсељен; 2. одрутка ж.: буц таки як ~ одселєни -ного х. одсељеник (буц одруцени од шицких) бити пети одселєнїцки -а -е одсељенички точак у колима одселїц -лїм зак. I прех. одрутни -а -е отпадни (дакого) одселити; II нєпрех. оп. одруток -тка/-тку х. 1. отпадак; одселїц ше 2. мн. одрутки отпад; 3. прен. олош, одселїц ше -лїм ше зак. шљам одселити се одруцац -ам зак. 1. (поруцац одсельовац -люєм нєзак. I далєй) одбацити, бацити даље; 2. прех. (дакого) одсeљавати, селити; II (очисциц з лопату): ~ шнїг нєпрех. оп. одсельовац ше (п)очистити снег одсельовац ше -люєм ше одруценє с. одбачаj нєзак. одсeљавати се одруциц -им зак. 1. (отресц ше одсербац -ам зак. одсркати дачого з руцаньом) бацити; одруцел одсербнуц -нєм зак. одсркнути згнїте яблуко бацио је трулу јабуку; одсилац -ам нєзак. 1. слати 2. одбацити; авто го одруцел на натраг, враћати; 2. слати некога даље тротоар кола су га одбацила на од себе тротоар одсипац -пeм зак. 1. (зарно и одруциц ше -им ше зак. под.) од(а)сути; 2. (чечносц) одлити, одбацити се од(а)сути одруцовац -цуєм нєзак. 1. одсиповац -пуєм нєзак. 1. (руцац далєй) одбацивати; 2. (чисциц з (зарно и под.) од(а)сипати; 2. лопату): ~ шнїг чистити снег; 3. (чечносц) одливати, од(а)сипати (руцац дацо нєпотребне) бацати одскакац -ам зак. одскакати, одруцовац ше -цуєм ше нєзак. одскакутати; ¤ робота нє заяц – нє 1. (од дакого – нє сцец дакого за одскака оп. под робота товариша, до дружтва) не хтети кога одскаковац -куєм нєзак. у своjе друштво, не хтети се дружити одскакивати с киме; избегавати кога, странити од одскитац -ам и одскитац ше кога, отресати се кога; одруцую ше од -ам ше зак. одскитати (се), одлутати нього неће да се друже с њиме, одскок х. и одскоченє с. одскок избегаваjу га; тераз зме стари, та ше одскорей присл. одраниjе кажде од нас одруцує сад смо стари, одскочиц -им зак. з розл. знач. одскочити одстранїц шe -їм шe зак. 1. одскочни -а -е 1. коjи се лако склонити сe, удаљити се, отићи; пробиjа кроз живот; продоран; 2. изаћи; одмакнути се; скричал на спорт. одскочан; ~ деска одскочна дзеци най ше одстраня од машини даска, одскочница викнуо jе на децу нека се склоне од одсликовац -куєм нєзак. машине; крава вирґала, та ше одсликати ґаздиня одстранєла од нєй крава се одсликовйовац -юєм нєзак. ритала, те се газдарица одмакла од ње; одсликавати 2. прен. а) отуђити се; одродити се; у одслуженє с. одслужење; ~ варошу ше одстранєл од своїх воєного рока одслужење војног рока валалчаньох у граду се отуђио од одслужиц -им зак. одслужити своjих сељана; б) одметнути се одслужиц шe -им шe (дакому) одстраньовац -нюєм нєзак. 1. зак. а) одужити сe, узвратити; б) одстрањивати, уклањати; склањати; освeтити сe отклањати; 2. (дакого нєжаданого) одслужовац -жуєм нєзак. удаљавати одслуживати одстраньовац шe -нюєм шe одслужовац шe нєзак. (дакому) нєзак. 1. склањати сe, удаљавати се; а) одуживати сe, узвраћати; б) светити одлазити; излазити; одмицати се; 2. се прен. а) отуђивати се; одрођавати се; одслухац -ам зак. одслушати; ~ б) одметати се семестер одслушати семестар одстригнуц -нєм зак. коц. оп. одспац одшпим зак. одспавати; одштригнуц ~ добри два годзини одспавати добра одступанє с. 1. (у борби) два сата одступање, узмак; тактичне ~ одставац -ам нєзак. (нє буц тактичко одступање; 2. одступање; ~ цалком коло дачого) одстојати; од правилох одступање од правила стрчати; одваjати се; ~ ґалєр му одступац -ам нєзак. 1. одстава од шиї крагна му одстоји од одступати, узмицати; ~ пред врата; малтер одстава од мура нєприятельом одступати пред малтер се одваjа од зида непријатељем; 2. (од правилох и под.) одстац -анєм зак. 1. (єден час одступати; ~ од вимаганьох стац) одстајати; ~ преподаванє одступати од захтева; 3. одустаjати; 4. одстаjати предавање; 2. кух. (о цесту) а) (дакого) напуштати кога, остављати одстаjати, одморити се; загнєцене кога самог, без помоћи; б) (дацо и од цесто муши ~ умешено тесто мора да дачого – одрекац ше) одрицати се; одстоjи; 3. (оддзелїц ше) одстоjати; вон нїґда нє одступа од своїх стрчати; одвојити се; кед нє омасциш прешвеченьох он се никад не одриче мур добре, масценє одстанє ако не своjих убеђења омалтеришеш зид добро, малтер ће да одступенє с. правн. одустанак се одвоjи; 4. (о вину и под.) одлежати одступиц -им зак. 1. (у борби) одстац ше -стоїм ше зак. одступити, узмакнути, узмаћи; ~ на сталожити сe (дужим стаjањем, лєпшу позицию одступити на бољу мировањем) позицију; 2. (од правилох и под.) одстоянє с. одстоjање одступити; 3. одустати; ~ од одстранїц -нїм зак. 1. предкладаня одустати од предлога; 4. одстранити, уклонити; склонити; дати оставку; 5. а) (дакого) напустити отклонити; ~ препреченя склонити кога, оставити кога самог, без помоћи; препреке; ~ нєдостатки отклонити нє одступел приятеля у нєщесцу недостатке; 2. (дакого нєжаданого) ниjе напустио приjатеља у невољи; удаљити; ~ нєпристойну особу одступели го напустили су га, остао удаљити непристоjну особу jе на цедилу; б) (дацо и од дачого – одрекнуц ше) одрећи се; ~ свою виру подизати застор на прозору (од своєй вири) одрећи се своjе вере; одтока ж. ґеоґр. отока 6. удаљити се; повући се одточовац шe -чуєм шe нєзак. одступнїк х. отпадник; парати се; ботоша ше єй одточує одметник чарапа jоj се пара одступнїца ж. (одступанє) одумеранє с. одумирање одступница одумерац -ам нєзак. одступнїцтво с. отпадништво; (преставац жиц, щезовац) одумирати одметништво одумрец -ем зак. 1. (дакому) одсукац (ше) -ам (ше) зак. умрети; одумар єй муж умро јој је одсукати (се) муж; 2. (престац жиц, щезнуц) одсуковац (ше) -куєм (ше) одумрети нєзак. одсукивати (се) одуперанє с. (процивенє) одсуство с. одсуство, допуст; одупирање, опирање, отпор нєплацене ~ неплаћено одсуство одуперац ше -ам ше нєзак. 1. одсуствованє с. 1. одупирати се, опирати се, противити одсуствовање; 2. изостанак; ~ з се, успротивљавати се; 2. одолевати годзини одсуствовање са часа; ~ з одупрец ше -ем ше зак. 1. роботи изостанак с посла одупрети се, успротивити се; 2. одсуствовац -вуєм нєзак. 1. одолети одсуствовати; 2. изостајати одуриц -им зак. полудети; одсутни -а -е одсутан облесавити; ¤ да чловек одури да одтаєнє с. дїєсл. мен. од одтаїц човек полуди ше одуховени -а -е одуховљен; ~ одтаїц ше -їм ше зак. 1. єство одуховљено биће порећи, опорећи; прекршити одуховиц (ше) -им (ше) зак. (погазити) реч; преверити, кренути одуховити (се) вером; одтаєл ше же так виявел одуховйовац (ше) -вюєм (ше) порекао је да је тако изјавио; 2. (од нєзак. одуховљавати (се) дакого або дачого) изневерити; одуц одуєм зак. 1. (з дуцом издати; одрећи се кога/чега; ~ од одстранїц) одувати, горв. отпухати; 2. самого себе изневерити самог себе; 3. (з дуцом одстранїц влагу – о витре) (нє повесц, скриц) прећутати продувати; просушити; витор одул одтайовац ше -аюєм ше нєзак. вирайбани шмати, та ше швидко 1. порицати, опорицати; кршити реч, висушели ветар jе продувао опран преверавати; изговарати се; 2. (од веш, па се брзо осушио; по дижджу дакого/дачого) изневеравати; витор одул, та уж мож робиц на издавати; одрицати се кога/чега; 3. (нє полю после кише ветар jе просушио гуториц, скривац) прећуткивати земљу, па се већ може радити на њиви одтанцовац -цуєм нєзак. одучиц -им зак. одвићи, отплесати; одиграти одучити одтачкац ше -ам ше зак. одучиц ше -им ше зак. одвићи (пойсц киваюци ше) отклимати се, одучити се; ~ куриц одвићи се од одтеди присл. отад(а) пушења одтелепкац -ам зак. коц. одучовац -чуєм нєзак. пробрбљати; одтелепкала зоз сушеду одвикавати, одучавати; ~ дзецко од два годзини два часа jе пробрбљала нєдобрих навикнуцох одвикавати са комшиницом дете од лоших навика одтeраз присл. 1. одсад(а); 2. одучовац ше -чуєм ше нєзак. убудуће одвикавати се, одучавати се; одтикац -ам нєзак. 1. одушевенє с. оп. одушевиє отпушавати, отчепљивати; 2. ~ облак одушевени -а -е одушевљен; усхићен одховйователь х. оп. одушевиє с. одушевљење; одховйовач усхићење одховйователька ж. одушевиц -им зак. 1. узгаjатељица одушевити; усхитити; 2. (з одховйовац -вюєм нєзак. даким/дачим) задивити отхрањивати; одгајати, узгаjати; одушевиц ше -им ше зак. 1. неговати одушевити се; усхитити се; ~ з одховйовацки -а -е оп. виставу одушевити се изложбом; 2. (з одховни даким/дачим) задивити се одховйовач х. одгаjивач, одушевйовац -вюєм нєзак. 1. узгаjатељ, гаjилац одушевљавати; усхићивати; 2. (з одховйовачка ж. даким/дачим) задивљавати узгаjатељица, гаjилица одушевйовац ше -вюєм ше одховни -а -е узгоjни нєзак. одушевљавати се; усхићивати одход х. одлазак; на одходзе на се; 2. (з даким/дачим) дивити се одласку одфаклїц -лїм зак. експр. 1. одходзаци -а -е коjи одлази, отфикарити; ~ фалат шунки одлазећи отфикарити комад шунке; 2. прен. а) одходзенє с. одлажење, олазак одвалити; б) одбрусити, планути одходзиц -им нєзак. одлазити одфакнуц -нєм зак. (одлучно одхрамац -мем зак. отхрамати, одповесц) одрубити отшантати одфелєльовац -люєм зак. 1. одцагнуц -нєм зак. 1. одвући; (одбулькнуц) одблебетати; 2. провести хлапец одцагнул саночки дому дечак време у нераду, ленчарењу jе одвукао санке кући; одцагнул му одфукац ше -ам ше зак. шицки муштериї одвукао му је све (оддихац ше) издувати се; предахнути муштерије; 2. одвући, одмакнути, одфуркнуц -нєм зак. одмаћи; ~ шпоргет од мура одмаћи отпрхнути, прхнути штедњак од зида; 3. (з дачим) одхилєнє с. одступање (од отегнути, одужити; ~ з одходом правила) отегнути с одласком одхилїц -им зак. одшкринути; одцагнуц ше -нєм ше зак. 1. а) ~ дзвери одшкринути врата (помали або чежко пойсц) одвући се; одхлїпац -ам зак. одсркати б) повући се натрашке; 2. отегнути се, одхлїпнуц -нєм зак. одсркнути одужити се; представа ше одцагла до одхов х. узгоj, гаjење пол ноци представа се отегла до одхователь х. отхранитељ, поноћи; 3. одмакнути се, одмаћи се; горв. одгоjитељ одцагнул ше од горуцого пеца одхователька ж. одмакао се од вруће пећи; 4. извући се отхранитељица, горв. одгоjитељица (од обавезе и сл.); ~ од роботи извући одховац -ам зак. 1. отхранити; се од посла; 5. а) одвући се; одгајити; одгоjити; однеговати; ~ одбауљати; одшуњати се, одшуљати тройо дзеци отхранити троје деце; ~ се; б) одгмизати расни статок одгајити расну стоку; ~ одцагованє с. 1. дїєсл. мен. красне квеце однеговати лепо цвеће од одцаговац (ше); 2. одховац шe -ам шe зак. одуговлачење; ~ з роботу одрасти; одховал ше у баби и дїда одуговлачење с послом одрастао jе код баке и деде одцаговац -гуєм нєзак. 1. одховйовалїще с. гаjилиште, одвлачити; 2. одмицати; 3. а) узгаjалиште, одгаjалиште одуживати, дужити, отезати, одховйованє с. 1. дїєсл. мен. од одуговлачити, не журити; ~ з роботу одховйовац; 2. оп. одхов одуговлачити с послом; б) (надумовац ше) оклевати, бити неодлучан одлучивати сe, осмељивати се, одцаговац ше -гуєм ше нєзак. охрабривати сe, усуђивати се; 1. а) (помали або чежко одходзиц) рeшавати одвлачити се; б) повлачити се одчакнуц -нєм зак. одломити; натрашке; 2. (набок, далєй) одмицати одвалити; о(т)чепити; ~ конар се, померати се; 3. а) (од обовязкох) одломити грану; ~ лату од греди извлачити се, избегавати, измицати; одвалити летву од греде врдати; нє одцагуй ше од роботи одчакнуц ше -нєм ше зак. немоj да се извлачиш од посла; б) одломити се; одвалити се; о(т)чепити изговарати се, не желети прихватити; се; под терху плодох одчакнул ше предложели го за предсидателя, алє конар под теретом плодова одломила ше одцаговал предложили су га за се грана; одчакла ше скала з брега и председника, али се изговарао; в) спадла на драгу одвалила се стена са избегавати; директор ше одцаговал брега и пала jе на пут од своїх обецункох директор jе одчаковац (ше) -куєм (ше) избегавао да испуни своjа обећања; г) нєзак. одламати (се); одваљивати (се); (одмагац ше) нећкати се, одбиjати; о(т)чепљивати (се) одцаговал ше попиц вина, алє вец одчарйовац -рюєм нєзак. пристал нећкао се да попиjе вино, (ошлєбодзовац од чародїйствох) али jе онда пристао скидати враџбине, очињавати одцагуюци -а -е отегнут; ~ одчаровац -руєм зак. скинути писканє локомотиви отегнут враџбине, о(т)чинити звиждук локомотиве одчаяц ше -ям ше зак. одцадзенє с. оцедак, оцедина одлучити се; осмелити се, одважити одцадзиц (шe) -им (шe) зак. се, охрабрити се, усудити се; наканити оцeдити (сe) се одцекац -ам нєзак. отицати одчерпац -ам и одчерпнуц одцекац ше -ам ше нєзак. -нєм зак. одасути, одвадити цедити се, оцеђивати се; сир ше одчечиц -чем зак. отцурити одцека сир се оцеђуjе одчечиц ше -чем ше зак. одцeрпнуц -нєм зак. престати оцедити се трнути; одцерпла ми нога нога ми одчитац -ам зак. 1. одбројати; више не трне 2. прен. (дакому – вигандровац дакого) одцинац -ам нєзак. осн. и прeн. очитати коме [буквицу], накрпити одсецати, одрубљивати кога; одчитал му насамо очитао му је одциновац -нуєм зак. насамо одлемити одчитовац -туєм нєзак. 1. одцискац -ам зак. коц. одбројавати; 2. прен. очитавати коме одгурати; откотурати [буквицу] одцисок -ска/-ску х. отисак одчитовач х. 1. техн. бројач; одцицац ше -ам ше зак. Ґайґер-Милеров ~ ел. Гајгер- престати сисати (о младунцима Милеров бројач; 2. ел. бројило; животиња) тарифни ~ тарифно бројило; 3. техн. одцудзенє с. отуђење бројчаник одцудзеносц ж. отуђеност одчишлїц -їм зак. оп. одчитац одцудзиц (ше) -им (ше) зак. (1) отуђити (се) одчишльовац -люєм нєзак. оп. одцудзовац (ше) -дзуєм (ше) одчитовац (1) нєзак. отуђивати (се) одчкодзенє с. оп. одчкодованє одчайни -а -е одлучан, смео, одчкодзиц -им зак. оп. храбар; рeшeн одчкодовац одчайовац шe -юєм шe нєзак. одчкодованє с. обештећење, на(до)кнада штете; одштета одщипиц -им зак. отцeпити; одчкодовац -дуєм зак. одвалити; ~ лату од дески одвалити обештетити, надокнадити штету летву од даске одчкодовйовац -вюєм нєзак. одщипйовац -юєм нєзак. обештећивати, надокнађивати штету отцепљивати; одваљивати одшапчиц -им зак. отабанати; одщипнуц -нєм зак. откинути, одвући се отргнути; одштинути, штрбнути, одшвайзнуц -нєм зак. eкспр. штрпнути; опипати; ~ кус хлєба (одлучно одповесц) одсећи, одрубити откинути мало хлeба; одщипла одшвециц -им зак. даскельо бобки грозна опипала jе отпразновати неколико бобица грожђа одшедзиц -им зак. 1. одседети; од’ява ж. одjава 2. (у гарешту) одлежати, одседети од’явиц (ше) -им (ше) зак. одшедлац -ам зак. одjахати одjавити (се) одшеднуц -нєм зак. одсести; ~ од’явйовац (ше) -юєм (ше) у готелу одсести у хотелу зак. одjављивати (се) одшейтац ше -ам ше зак. оєданє с. преjедање одшетати оєдац -ам нєзак. 1. огризати; одшельнїк х. крава оєда кукуричанку крава (пустиньожитель) одшелник огриза кукурузовину; заяци оєдаю одшилїц -їм зак. попустити лупу древкох зечеви огризаjу кору омчу, ослободити из омче воћака; 2. (о квашнїни и под.) одшкинтац -ам зак. 1. изгризати, нагризати отхрамати, одшантати 2. одскакутати оєдац ше -ам ше нєзак. одшляпкац -ам зак. одгацати преједати се одшмелєнє х. охрабрење оєдно присл. jедноструко одшмелїц -лїм зак. оєдовани -а -e изнeрвиран, охрабрити, осмелити; ободрити; насeкиран; љут осоколити; окуражити óєй и ó-єй викр. 1. виражує одшмелїц ше -лїм ше зак. 1. чудованє, нєверенє и под. гле, види; охрабрити се, осмелити се; усудити замисли; ~ , яка ти уж дзивка! види, се; наканити се; окуражити се; 2. види, каква си ти већ девоjка!; 2. дрзнути се виражує знєважованє их; ~, яки ми одшмельовац -люєм нєзак. ту юнак! их, баш си ми неки jунак!; 3. храбрити; бодрити, ободравати; како да не; "досц ци будзе пенєжи?" соколити; jуначити; куражити, " ~, ище ми и останє" "хоће л' ти окуражавати бити доста пара?" "како да не, jош ће одшмельовац ше -люєм ше ми и остати" нєзак. 1. охрабривати се, осмељивати оєсц оєм зак. 1. безос. ојести се; усуђивати се; накањивати се; се, добити оједину; оєдло му мeдзи окуражавати се; 2. дрзати (се) пальцами оjео се међу прстима; 2. одшмикац ше -ам ше зак. (дакого) појести коме много хране; отпузити, одгмизати були у нїх до тижня и оєдли их били одшпивац -ам зак. отпевати су код њих недељу дана и појели им одшрубовац -буєм зак. много хране; 3. огристи; обрстити; 4. одшарафити (о квашнїни и под.) изгристи, нагристи одштрельованє с. одстрел оєсц шe оєм шe зак. прeјести одштригнуц -нєм зак. одсeћи се (маказама) ожабиц ше -им ше зак. одштриговац -гуєм нєзак. очемерити се одсецати (маказама) ожаднїц -їм зак. ожеднети одщипенє с. одцепљење ожалосцени -а -е ожалошћен  ожалосциц (ше) -им (ше) зак. као бомба; кед бог да та и ~ штрелї ожалостити (се) оп. под бог; шедзи як на ожогу ожалосцовац (ше) -цуєм (ше) (нємирни є пре бриґи, дзешка ше му нєзак. ожалошћивати (се) понагля) седи као на иглама ожелєнїц зак. I нєпрех. -нєєм и ожрeбиц (шe) -им (шe) зак. -їм (постац желєни) озеленети; ождрeбити (сe) разлистати се; наяр гора ожелєнєє на ожрец ше -ем ше зак. вулґ. пролеће планина ће озеленети; II ождерати се, преждерати се прех. (зробиц желєним) озеленити озаконїц -нїм зак. озаконити; ~ ожелєньовац -нюєм нєзак. даяки стан озаконити какво стање озелењавати озаконьовац -нюєм нєзак. оженєти -того прикм. х. озакоњавати ожењен озарйовац (ше) -юєм (ше) зак. оженїц -нїм зак. оженити; ~ озрачити (се) сина оженити сина озбильни -а -е озбиљан оженїц ше -нїм ше зак. озбильно присл. озбиљно оженити се; сце ше з ню оженїц хоће озбильносц ж. озбиљност да се ожени њоме, хоће да jе жени озвац шe -вeм шe и озвец ше ожерац ше -ам ше нєзак. вулґ. -ем ше зак. 1. а) проговорити; jавити преждеравати се се; одговорити, одазвати се; огласити оживиц -им зак. заст. се; рећи нешто; озви ше кед це волам оживети, оживити jави се кад те зовем; хтошка з оживйовац -вюєм нєзак. публики ше озвал неко из публике jе оживљавати нешто рекао; б) зинути; нє шме ше оживотворенє с. озвец не сме да зине; 2. (ґу дакому) оживотворење обратити се; проговорити; јавити се; оживотворитель х. озвал ше ґу мнє з ошмихом обратио оживотворитељ ми се са осмехом; на шалтеру ше оживотвориц (ше) -им (ше) можеце озвец и по руски на шалтеру зак. оживотворити (се) се можете обратити и на русинском; оживотворйовац (ше) -юєм озви ше ґу ньому проговори са њим, (ше) нєзак. оживотворавати (се) кажи му нешто; анї ше нє озвал ґу оживяц -ям нєзак. оп. мнє ни речи ниjе проговорио са мном; оживйовац 3. (о даєдних животиньох – оглашиц ожимнїц -нєє и -нї зак. бeзос. ше): озвал ше пес на дворе залаjао jе захладити, захладнeти; ожимнєло пас у дворишту; озвала ше крава у захладило jе хлїве мукнула jе крава у штали; ¤ анї ожиц -иєм зак. осн. и прен. I ше нє озвец не обелити ни [бела] нєпрех. а) (постац живи) оживети; зуба; нє зна ше анї озвец видр. не уме наяр наша улїца знова ожила у ни да зине пролеће је наша улица поново озвученє с. озвучење оживела; б) живнути, живахнути; II озвучиц -им зак. озвучити прех. (зробиц живим) оживети, озвучовац -чуєм нєзак. оживити; ~ дакого у здогадованю озвучавати оживети кога у сећању; ~ роботу у озда 1. присл. ваљда; нє дома є, здруженю оживети рад у удружењу; ¤ ~ пошол на польо ниjе код куће, анї ~ анї умрец (длуго и чежко дахто ваљда jе отишао на њиву; ~ нє думаш хори) бити (лебдети) између живота и насправди не мислиш ваљда смрти озбиљно; 2. слов. за виражованє ожог х. жарач, ватраљ; ¤ войсц нєизвесносци, гипотетичносци и под. (убегнуц, улєциц) як на ожогу у питаньох або викричних виреченьох банути као бура (као вихор), упасти у форми питаня зар; ~ и вон ту? зар је и он овде?; ~ ши ше уж врацел?! зар знач. обележавати, означавати си се већ вратио? ¤ озда!, ~ нє! није означовач х. 1. обележавач; 2. ваљда!; зар jе могуће?!; ма хаjде!; ма техн. обележач немоj!; ~ ци нїч! jеси ти нормалан?! ознова присл. поново, изнова, оздак и оздаль присл. беш. оп. опeт озда озноїц ше -їм ше зак. ознојити оздзивац ше -ам ше нєзак. 1. се проговарати; jављати се; одговарати, озолїц -лїм зак. заст. одазивати се; оглашавати се; говорити (вирайбац у луговки) олужити, нешто; 2. (ґу дакому) обраћати се; улужити проговарати; јављати се; 3. (о даєдних озольованє с. заст. (райбанє у животиньох – з часу на час ше луговки) лужња оглашовац): швинї ше оздзиваю у озольовац -люєм нєзак. заст. кармику свиње с времена на време (райбац у луговки) лужити грокћу у свињцу; пес ше оздзива на озон х. озон дворе пас повремено залаjе на озонов -а -о/-е и озонски -а -е дворишту озонски оздравенє с. оздрављење ой (єд.), ойце (мн.) викр. 1. оздравиц -им зак. прех и (ратуй(це), ментуй(це) дакого): ойце нєпрех. оздравити; ~ по чежкей нас! спасаваjте нас!, помозите нам!; хороти оздравити после тешке ойце хлапца з ярку помозите дечаку болести; ~ хорого оздравити да изађе из jендека; ой тото дзецко з болесника драбини, бо спаднє скини то дете са оздравйовац -вюєм нєзак. мердевина, пашће; 2. а) (одстрань(це) прех. и нєпрех. оздрављивати дакого): сушедо, ойце вашого сина, озивац шe -ам шe нєзак. оп. бо ми биє дзеци комшинице, држите оздзивац шe (припазите на) вашег сина, jер ми туче озлациц -им зак. позлатити децу; ойце пса, бо ме покуса отераjте озлацовац -цуєм нєзак. пса, jер ће ме уjести; б) (розлуч(це) златити, позлаћивати дакого у звади и под.): ойце их, палє озлоглашени -а -е озлоглашен як ше бию раздвоjите их, гле како се озлоглашиц -им зак. туку озлогласити окадзиц -им зак. окадити озлоглашовац -шуєм нєзак. окадзовац -дзуєм нєзак. озлоглашавати окађивати ознака ж. 1. ознака, обележjе; оказия ж. заст. (нагода) памятна ~ спомен-обележје; 2. оказиjа знамење окалїчиц (шe) -им (шe) зак. означенє с. ознака, обележје; ~ поврeдити (сe); обогаљити (се) на драги ознака на путу окалїчовац (ше) -чуєм (ше) означени -а -е обележен, нєзак. повређивати (се); богаљити означен; ~ место обележено место (се), обогаљивати (се) означиц -им зак. з розл. знач. окапи -ия х. зоол. окапи обележити, означити; ~ древа за (Ocapia Johnstoni) рубанє обележити дрвеће за сечу; ~ окапкац (ше) -ам (ше) зак. рочнїцу повстаня обележити закапати (се), покапати (се); годишњицу устанка; ~ виновнїка исфлекати (се) обележити кривца; ~ дацо з числом окартац -ам зак. уплаткати, означити што бројем победити кога у картању означка ж. ознака, знак, окасти -а -е окаст; ◊ ~ ключ белег(а) техн. окасти кључ означовац -чуєм нєзак. з розл окати -а -е окат; буљав;  ~ сова зоол. буљина (Bubo bubo) оключиц шe -им шe зак. заст.: оквацкани -а -е исфлекан, ~ дакому на (за) шию оп. оключиц умрљан капима окляпйовац -юєм нєзак. оп. оквацкац (ше) -ам (ше) зак. окляповац окапати (се), укапати (се); умрљати окляпнути -а -е опуштен; (се); исфлекати (се); испрљати (се) млитав; малаксао, млохав; спласнут оквацковац (ше) -куєм (ше) окляпнуц -нєм зак. 1. обесити нєзак. окапљивати (се); мрљати (се) се; отромбољити се; омлитавити; оквециц (ше) -им (ше) малаксати; спласнути; лїсце окитити (се), закитити (се), искитити пресадзеней рошлїни окляпло (се); нагиздати (се) лишће пресађене биљке jе спласнуло оквициц (ше) -им (ше) зак. (опустило се); оєд ше и окляпнул поет. оп. оквециц (ше) прејео се и отромбољио; 2. прен. океан х. океан спласнути; одушевиє окляпло океански -а -е океански одушевљење је спласнуло окер х. (червенкастожовта окляповац -пуєм нєзак. фарба) окер млитавити; малаксавати; сплашњавати окефац -ам зак. I прех. 1. окно с. заст. (оддзелєнє у (ощеткац) окефати; 2. прен. а) истући, гамбаре) окно измлатити; II нєпрех. 1. добити око с. (мн. очи) око;  маче ~ батина, добити своjе; 2. прен. угинути, (катадиоптер) мачје око; фраєрово ~ цркнути бот. дикино око (Coreopsis окирвавиц (ше) -им (ше) зак. grandiflora); ¤ аж би го з очми поєд окрвавити (се), укрвавити (се) (барз ше му пачи) гута га очима; анї з окладац -ам нєзак. (моцно биц оком нє клїпнул (нє реаґовал, остал дакого) млатити, лемати, деветати мирни) ни оком ниjе трепнуо; анї очи окладац ше -ам ше нєзак. нє заврец (нє заспац) не склопити ни преjедати се ока; бегаю му очи (по хижи, по окламац -мем зак. преварити, дворе и под.) (патри вшадзи доокола) обманути; насамарити; изиграти витла очима (по соби, по дворишту и оклаптавиц -им зак. сл.); видзиц на свойо (власни) очи оклемпавити (буц шведок) видети својим рођеним окласц -адзем зак. експр. (властитим) очима; вируцовац изударати, измлатити, излемати, дакому дацо на очи набиjати издеветати (вешати) коме што на нос, окласц ше -адзем ше зак. пребацивати коме што; вищириц очи прејести се разрогачити очи; (вон, вона) на очи оклеветац -ам зак. оклеветати; (красни, шумни) имаш га (jе и сл.) шта опањкати и видети; врана врани око нє оклєвац -ам нєзак. беш. серб. виджубнє врана врани очију не вади; оклевати (оп. надумовац ше (1.б), да ми очи вицекли оп. лємцо ми очи одцаговац (3.б)) нє вицекли; джубу (длобу) очи єден оклоп х. ист. и др. оклоп другому jедан другоме очи копаjу; оклопиц¹ -им зак. коц. заст. добре отвориц очи отворити добро преварити (широм) очи; док з оком клїпнєш за оклопиц² -им зак. (обнєсц з трен ока, док трепнеш; заврец очи оклопом) оклопити (умрец) затворити очи; западнуц оклопни -а -е оклопан дакому за ~ запети коме за око; оклопнїк х. ист. оклопник зацмело ше (змеркло ше) ми пред оключиц -им (дакого) зак. очми смркло ми се пред очима, пао заст. загрлити кога, обeсити сe комe ми jе мрак на очи; зачерац очи оп. око врата пречерац очи [зоз псом]; зашлєпиц (вишлєпиц, замасциц, замидлїц) скакати/скочити коме у очи; отворити дакому очи замазати коме очи, паљбу (ватру) на кога; скочи ци до оч бацити коме прашину (песак) у очи; (пред очми ци є, а глєдаш го) очи ти знїмац дакому з оч (ошлєбодзовац од копа; поп кобилу jаше а кобилу тражи; наврачаного) скидати с кога враџбине; спадло му з оч урекнут jе; указац ше з очми би го поєд гута га очима; колє (висц) дакому на очи изаћи коме на му очи боде му очи; лєм очи ци (пред) очи; шмеяц ше дакому до оч гладни оп. под гладни; лєм так очи смејати се коме у брк (у лице); як кед вищиря (барз патри) очи да му би му з ока випаднул (випадла) искоче; лємцо ми очи нє вицекли да (барз подобни) као да му jе из ока пропадох у земљу од срамоте, жив испао (испала); исти отац (о сину); стид (срам) ме jе поjео; ма очи иста маjка (о ћерки) наверх глави (зводлїво патри) оков¹ х. 1. оков; ~ ладї бродски заводљиво гледа, очиjука; мац дакого оков; 2. окови мн. (на ногох) окови, на очох имати кога на оку; мерковац букагије, вериге, гвожђа як на два очи чувати као око у глави, оков² -а -о очни; ~ яблучко чувати као зеницу ока; меркуй же би анат. очна јабучица ци очи нє вибил (же би ци до оч нє оковац -куєм зак. оковати скочел) оп. скочи ци до оч; нє знїма околина ж. оп. околїско очи з нього не скида (не спушта) ока околїско х. околина (очиjу) с њега; нє мац очи немати ни околїсков(и) -а -о/-е коjи се стида ни срама, немати образа; нє односи на околину; околни може на нїм очи ограц не може га околїца ж. ридк. околина очима гледати, не може га замислити; околки ж. мн. фолкл. "околки" (нє) шмец попатриц дакому до оч (троструко плетене мале плетенице (не) смети погледати коме у очи; око прикачене око главе) нє видзело ухо нє чуло кнїжк. то jе околни -а -е околни невероватно, невиђено, страшно и сл.; около 1. присл. около, оч до оч очи у очи, лицем у лице; очи у(на)около; 2. прим. з ґен. око; ¤ ~ би му видлобал (нєнавидзи го) Миколо увек jедно исто радити; увек ископао би му очи; очи го спреведаю се исто дешава; вртети се у очи га вараjу; очи му написпас (о [зачараном] кругу нєвиспаному) укрстио jе очи (очима); окомгнуца и окомгнуц присл. мамуран jе; очи ци гладни оп. под за трен ока, док трепнеш оком; зачас гладни; патриц спод ока (патриц окомгнуце с. трен нєдовирлїво або презриво) гледати окончиц -им зак. обавити; испод ока; пирскац до оч дакому оп. завршити, свршити; извршити; ~ скакац до оч дакому; пиц дакому роботу обавити посао очи вадити (повадити) коме очи; окончованє с. обављање; плювац до оч дакому пљувати коме у извршавање, вршење; ~ самостойней очи; повесц до оч рећи у очи (у лице), дїялносци обављање самосталне рећи (скресати) у брк; поза очи иза делатности леђа; преврацац з очми од болю окончователь х. 1. вршилац; ~ превиjати се као пишкор [у лонцу]; длужносци вршилац дужности; 2. преврацал (преврацел) з очми извршилац; обављач (видзел або чул дацо цо нє на месце) окончовац -чуєм нєзак. било му jе jако нелагодно; пре людске обављати; вршити; извршавати; ~ ~, пре людски очи (дацо робиц) длужносц директора обављати радити нешто да се покаже (да се дужност директора остави утисак) пред светом, да види окончовач х. оп. свет; пречерац очи [зоз псом] лагати, окончователь варати, немати части; руциц очи окопац -пем зак. 1. окопати; ~ бацити поглед; скакац/скочиц винїцу окопати виноград; 2. прен. тога; ¤ буц ~ швета бити осим (мимо) решити с киме какав проблем; лєм света гибай, та часом окопеме само дођи, окреме присл. 1. посебно, зачас ћемо решити проблем (обавити одвојено, засебно; обашка; биваю ~ посао и сл.); швидко з нїм окопал станују одвојено; 2. изузетно; брзо jе с њиме завршио нарочито; надасве; вон то ~ добре окоповац -пуєм нєзак. роби он то изузетно добро ради; 3. окопавати изричито; то ~ наглашене то је окосциц ше -им ше зак. изричито наглашено; ¤ висц ~ окоштати се издвоjити се из породичног окосцованє с. окоштавање; ~ домаћинства, оделити се, изаћи похребцини окоштавање кичме живети обашка окосцовац ше -цуєм ше нєзак. окремевропски -а -е окоштавати се ваневропски окоциц (ше) -им (ше) зак. окремка ж. издвоjеност; ¤ буц окотити (се); (о суки) оштенити (се); (єсц) на окремки (єсц окреме од (о мачки) омацити (се); (о овци) других – о хорей або старей особи) ојагњити (се); (о кози) ојарити (се), јести посебно окозити (се) окремкласни -а -е ванразредни окош х. коjи се не да окремковац ше -куєм шe преварити; коjи брзо запажа; бистар, нєзак. jести (играти се, радити и сл.) паметан, мудар посебно од осталих, издвајати се од окрадац -ам нєзак. 1. окрадати; осталих 2. проневеравати окремни -а -е 1. посебан, окрадач х. крадљивац; одвојен; 2. изузетан, нарочит, проневерилац изванредан; 3. изричит; 4. сам своj окраднуц -нєм зак. 1. окрасти, окремносц ж. 1. одвојеност; 2. покрасти; похарати; 2. проневерити посебност, изузетност, нарочитост; 3. окраїско с. 1. периферија; 2. изричитост предграђе окремшколски -а -е окраїчки х. мн. (єд. окраїчок) ваншколски окрајци окрeпeлїц шe -їм шe зак. заст. окрайки х. мн. (єд. окрайок) коц. опоравити сe, прездравити; окрајци; орезац ~ з колача одсећи окрепелєл ше по хороти опоравио се окрајке са колача после болести ократи -а -е: ократи лїца окрeпeльовац шe -люєм шe румени, зарумењени образи нєзак. заст. коц. опорављати се, окрац -аєм зак. сасeћи, исећи прездрављивати около; окроjити окресац -ешем зак. окресати; окрашиц -им зак. (постац отесати; одељати красши) пролепшати се; постати окресовац -суєм нєзак. лепши окресивати; тесати окрашовац -шуєм нєзак. окрeсцанїц шe -їм шe зак. пролепшавати се, постаjати лепши отарасити сe, рeшити сe кога окрем прим. з ґен. 1. означує окресциц -им зак. окрстити, видзельованє з ґрупи поняцох осим, покрстити сем; изузев, изузимаjући; шицки ше окрипа ж. оп. окрипенє зложели ~ нього сви су се сложили окрипенє с. опоравак; осим њега; 2. означує додаванє осим, окрепљење, окрепа сем, поред; ~ телевизора купели и окрипиц (ше) -им (ше) зак. компютер осим телевизора купили су опоравити (се); окрепити (се) и компjутер;  ~ того осим тога, поред окрипйовац (ше) -пюєм ше нєзак. опорављати (се); окрепљивати окруциц ше -им ше зак. (се) о(ба)вити се, омотати се; увити се, окрипююци -а -е окрепљујући, завити се окрепљив окруцовац -цуєм нєзак. ґу округ х. округ; воєни ~ војни окруцац (2) округ; виберанкови ~ изборни округ окруцовац ше -цуєм ше нєзак. округласти -а -е округласт ґу окруцац ше (2) округле -лого с. тешка оксиґен х. хем. кисеоник ситуациjа; пришло до округлого оксид х. хем. оксид дошло jе до густог, дошло стани-пани оксидовац -дуєм зак. и нєзак. округленьки -а -е пуначак оксидирати округли -а -е з розл. знач. октава ж. муз. октава округао; ~ сума округао износ; октан хем. октан округлей твари округлог лица;  ~ октет х. муз. октет стол округли сто; ¤ ~ як лабда (як октобер -бра х. октобар, лабдочка) 1. трбушаст; 2. буцмаст листопад округлїна ж. округлина; октоберски -а -е октобарски, облина листопадни;  Октоберска округлїсти и округляви -а -е револуция ист. Октобарска округласт; област револуција округло присл. 1. округло; 2. а) октопод х. зоол. октопод, ~ на ньго нeма довољно времена, у хоботница (Octopus vulgaris) стисци jе; б) пришло ~ на нїх дошло окулист -та и окулиста -ти х. jе до густог, дошло стани-пани окулист(а) округляк х. балван окулистика ж. мед. окруженє с. окружење окулистика окружиц (ше) -им (ше) зак. окултни -а -е (таїнствени, окружити (се) скрити) окултан окружни -а -е окружни; ~ суд окултизем -зму/-зма х. окружни суд (празновирносц) окултизам окружовац -жуєм нєзак. окуляр х. (монокл) наочник, окруживати монокл окружовац ше -жуєм ше окуляри х. мн. 1. а) наочаре, нєзак. окруживати се наочари; здзац ~ натаћи наочаре; б) окрутни -а -е окрутан крава (конь и др.) ма ~ (ма цмейшу окрутносц ж. окрутност або блядшу шерсц коло очох) крава окруцац -ам нєзак. 1. окретати, (коњ и др.) има наочаре; 2. поль. (на обртати; вртети; 2. о(ба)вијати, оглавку) наочњаци, наочари; ¤ патриц омотавати; ~ онучки коло ногох през чарни ~ гледати кроз црне омотавати обојке око ногу наочари; патриц през целово ~ окруцац ше -ам ше нєзак. 1. а) гледати кроз ружичасте наочари окретати се, обртати се; Жем ше окулярошка ж. 1. женка укруца коло Слунка Земља се окреће домаће животиње с "наочарима" око око Сунца; б) вртети се; фуркадло ше очиjу; 2. зоол. (кобра) наочарка, кобра окруца вртешка се врти; 2. окупатор х. окупатор о(ба)вијати се, омотавати се; увиjати окупаторски -а -е окупаторски се, завиjати се окупац (ше) -ам (ше) зак. окруцаци -а -е 1. коjи се обрће; окупати (се) 2. вртложан окупацийни -а -е окупацијски, окруценє с. обртаj; окрет окупациони окруциц -им зак. о(ба)вити, окупация ж. окупација омотати; увити, завити окупировац -руєм зак., ридше нєзак. окупирати оламую нокти јој се заламају окупиц -им (дакого) зак. олапац -ам зак. испрљати, опколити кога, окупити се око кога; упрљати, запрљати, замазати, улепити спопасти; напасти; дзеци окупели (рукама, прстима) учительку з велїма питанями деца олаповац -пуєм нєзак. прљати, су се окупила око учитељице са улепљивати (рукама, прстима) многим питањима окупели ю олациц -им зак. залетвати, сушедово пси напали су jе комшиjски залетвити пси олдомаш х. чашћење, окурени -а -е 1. надимљен; 2. олдомаш, олдумаш; мешетарина; а) гарав, чађав, зачађављен; муштулук; ¤ дац/давац задимљен; скло на лампи окурене (заплациц/плациц) дакому ~ цилиндар на лампи jе задимљен почастити/частити кога; попиц ~ (чађав); простория окурена од пеца почастити се просторија је зачађављена од пећи; б) олдомашовац -шуєм нєзак. (од праху) прашњав частити се, чашћавати се окуриц -им зак. 1. надимити, олеандер -дра х. бот. одимити; ~ колбаси надимити олеандар, олеандер (Nerium oleander) кобасице; 2. а) загаравити, огаравити, олєгко присл. олако зачађавити; б) (од прашине) олєгчанє с. 1. олакшање; опрашњавити, опрашити прияц вистку з олєгчаньом примити окуриц ше -им ше зак. 1. вест са олакшањем; 2. олакшица; надимити се, одимити се; колбаси ше порцийне ~ пореска олакшица уж окурели кобасице су већ олєгчац -ам зак. олакшати; ~ надимљене; 2. а) загаравити се, дакому роботу олакшати коме посао огаравити се, зачађавити се; повала олєгчац шe -ам шe зак. ше им окурела од диму плафон им се олакшати сe загаравио од дима; б) запрашити се, олєгченє с. оп. олєгчанє опрашити се олєгчуюци -а -е олакшаваjући; окурйовац -юєм нєзак. ~ обставина олакшаваjућа околност гаравити, чађавити олєжeни -а -e (дїєприкм. од окусац -ам зак. огристи, олєзнуц): олєжeни му власи опала огрицкати му jе коса окусовац -суєм нєзак. гристи, олєжуха х. лeзилeб; дангуба, огризати, грицкати; ~ нохци грицкати лeњивац; я нєшка ~ данас сам права нокте дангуба окусовац ше -суєм ше нєзак. олєзнуц -єжeм зак. опасти, гложити се поиспадати (о коси); олєзли му власи оламац -мем зак. поломити, опала му jе коса изломити, одломити (од подлоге или олєй х. уље, зејтин; ~ на єдзенє на крајевима); витор оламал конари јестиво уље; ¤ долївац олєю на огень з древа ветар jе одломио гране са доливати уље на ватру; цадзи ше дрвета (розцагує ше) як ~ оп. цадзи ше як оламац ше -мем ше зак. малєй (под малєй) поломити се, изломити се, одломити олєйовац -люєм нєзак. се (од подлоге или на краjевима) стављати, додавати уље, зејтинити оламовац -муєм нєзак. 1. олєйов(и) -а -о/-е 1. уљ(а)ни, ломити; заламати; ~ лозу заламати уљевит; 2. (о фарби) маслинастозелен; лозу; 2. кидати, закидати; ~ фатюги  ~ репчень бот. уљана репица (за)кидати заперке олєйовки ж. мн. (єд. олєйовка) оламовац ше -муєм ше нєзак. бот. уљарице ломити се; заламати се; нохци ше єй олєнєни -а -e и олєнєти -а -е 1. као ошурен (о уснама); уста му олїпиц -им зак. облепити, олєнєни од горучки уста су му као олепити, излепити ошурена од грознице; 2. олињао, олїпйовац -пюєм и олїпковац излињао; ~ шапка олињала шубара -куєм нєзак. облепљивати, олєнївиц -им и олєнївиц ше олепљивати, излепљивати -им ше зак. уленити се, улењити се, олїп(к)ац -(к)ам зак. оп. проленити се, изленити се, утромити олїпиц се олїчиц -им зак. излeчити; олєнїц ше -їм ше зак. олињати, опоравити; олїчел ме тот сон излињати опоравио ме jе оваj сан олєяр х. уљар оловґавиц -им зак. олєярня ж. уљара отромбољити се олєясти -а -е уљаст, зејтинаст оловка ж. коц. (древков печац) олиґархия ж. олигархиjа дрвена бојица олимпийни и олимпийски -а оловко с. (ґрафитна часц -е олимпиjски; олимпийски бависка клайбаса) срце, мина, графит олимпиjске игре оловни -а -е оп. оловяни олимпияда ж. олимпиjада олово с. 1. хем. олово; 2. коц. олїв х. глеђ, емаjл оп. оловко; ¤ чежки як ~ тежак као олївани -а -е емаjлиран, олово глеђосан; ~ гарчок емаjлирани лонац оловранти мн. закуска, ужина; олївац -ам нєзак. 1. поливати маренда (испљускуjући из посуде); 2. оловрантовац -туєм зак. и емаjлирати, глеђосати нєзак. ужинати олївац ше -ам ше нєзак. оловяни -а -е олован поливати се, квасити се (испљускуjући олтар х. церкв. олтар из посуде) олупац -ам зак. окрунити олївни -а -е: Олївна гора (кукуруз) библий. Маслинова гора олупиц -им зак. узети, одузети; олїво с. церкв. однети некоме нешто; (п)окрасти, (предсмертельна причасц) помаст, опљачкати; олупели их од пенєжу масло, болесничко помазање, узели (однели) су им сав новац jелеосвећење; ношиц дакому ~ олупиц ше -им ше зак. (споведац дакого у чежкей хороти оперутати се, огулити се, ољуштити або пред шмерцу) носити коме помаст; се швециц дакому ~ давати коме олуповац -пуєм нєзак.: ~ последњу помаст, помазивати кога кукурицу (лупац заостати зарна на олїзац -лїжем зак. 1. олизати, чутки) крунити ручно заостала зрна облизати; ~ пальци олизати прсте; 2. са шапурика (после круњења на лизнути, лазнути; дай ми раз ~ круњачу) сладоляду дај ми да једном лизнем олуповац ше -пуєм ше нєзак. сладолед (трациц зарно по зарно) крунити се, олїзац ше -лїжем ше зак. осипати се, зрнкати се олизати се, облизати се оляпкац -ам зак. (олїпиц з олїзковац -куєм нєзак. дем. и блатом и под.) излепити, облепити частот. лискати, лизукати оляпковац -куєм нєзак. олїзнуц -нєм зак. лизнути, (олїповац з блатом и под.) лазнути излепљивати, облепљивати олїзовац (ше) -зуєм (ше) нєзак. оляц олєєм зак. 1. полити; ~ олизивати (се), облизивати (се) парток полити столњак; 2. (обложиц олїпени -а -е: як ~ добро з ґлейту) емаjлирати, заглеђосати, ухрањен (о коњу, крави и сл.) оцаклити  оляц ше олєєм ше зак. полити омалтерисати кућу; 2. омастити; се; олял ше з вином полио се вином умазати; ~ пальци умазати прсте ольоґдац ше -ам ше зак. експр. омасциц ше -им ше зак. (опиц ше) ошљокати се, нарољати се омастити се; умазати се, испрљати се ом х. физ. ом омацац -ам зак. опипати омало присл. (докмало) мало омацовац -цуєм нєзак. касније, мало после, нeдуго затим опипавати, пипати, пипкати; осезати омаловажиц -им зак. омачац -ам зак. оквасити омаловажити омачац шe -ам шe зак. 1. омаловажованє с. оквасити се; 2. опити се, напити сe омаловажавање омегчац -ам зак. омекшати, омаловажовац -жуєм нєзак. смекшати, омекнути омаловажавати омеґа ж. омега омалтеровац -руєм зак. омеджиц (ше) -им (ше) зак. омалтерисати, измалтерисати, омеђити (се) ожбукати омеджовац (ше) -джуєм (ше) омальовац -нюєм зак. нєзак. омеђивати (се) измоловати, омоловати, измалати; омeкнуц -нєм зак. смeкшати, осликати омeкшати омамунєни -а -е 1. ошамућен; омержени -а -е омражен, омамљен; залуђен; 2. мамуран (од омрзнут; презрен; мрзак; ~ у народзе пића); бунован омрзнут у народу омамунїц -нїм зак. 1. омержиц -им зак. замрзети, ошамутити; 2. (помилїц, збунїц) замрзити, омрзнути омамити, замантати; замутити; омержиц ше -им ше зак. взаєм обезумити; 3. заст. залудети; повр. замрзети се, замрзити се, преварити омрзнути се омамуньовац -нюєм нєзак. 1. омерковац -куєм зак. запазити; ошамућивати; 2. омамљивати; приметити обезумљивати; 3. залуђивати; варати омесц -ецем зак. опајати оман х. бот. оман (Inula (паучину и сл.); почистити метлом helenium L.) омeтац -ам нєзак. пајати омарзнуц -ржнєм зак. (паучину и сл.); чистити метлом измрзнути, промрзнути; на велькей ометилявиц -им зак. жими чловекови можу омарзнуц уха ометиљавити на великоj хладноћи човеку могу да омладина ж. беш. оп. младеж измрзну уши; ¤ бої ше же му омладинєц -нца х. омладинац омаржню уха (нє знял шапку при омладинка ж. омладинка здравканю, при уходзеню нука и под.) омладински -а -е беш. оп. има врапца под капом младежски омасовиц (ше) -им (ше) зак. омлєвац -ам нєзак. 1. кочити омасовити (се) се, одузимати се; обамирати; 2. омасовйовац (ше) -им (ше) малаксавати зак. омасовити (се) омлєц омлєєм зак. 1. укочити омаста ж. отпаци са свиње за се, одузети се; обамрети, омртвити; кување домаћег сапуна (маст са руки ми омлєли руке су ми се свињских црева и др.) одузеле; 2. малаксати омасцац -ам нєзак. мазати, омнибус х. омнибус лeпити (блатом) омогущиц -им зак. заст. оп. омасциц -им зак. 1. оможлївиц (омалтеровац) омалтерисати, омогущовац -щуєм нєзак. измастити, излепити; ~ хижу заст. оп. оможлївйовац  оможлївиц -им зак. омогућити онєспособиц -им зак. оможлївйовац -вюєм нєзак. онеспособити омогућавати онєспособйовац -бюєм нєзак. оморика ж. бот. оморика онеспособљавати (Picea omorica) онїчомйовац -юєм и омотац (ше) -ам (ше) зак. онїчомньовац -нюєм нєзак. омотати (се), овити (се) ниподаштавати омотач х. оп. обмоток онколоґ х. онколог омотовац (ше) -туєм (ше) онколоґия ж. мед. онкологија нєзак. омотавати (се), овиjати (се) ономастика ж. линґв. омоцнїц -нєєм и -їм зак. ономастика оjачати ономастични -а -е омрачиц -им зак. онесвестити ономастички (ударцем) ономатопейни и омрачиц ше -им ше зак. ономатопейски -а -е ономатопејски онесвестити се (од ударца или пада) ономатопея ж. линґв. омуровац -руєм зак. озидати, ономатопеја обзидати онучки ж. мн. (єд. онучка) омуровйовац -юєм нєзак. заст. обојци озиђивати, обзиђивати онюхац (ше) -ам (ше) зак. омучени -а -е брашњав оњушити (се), омирисати (се) омучиц (ше) -им (ше) зак. онюхциц (ше) -им (ше) зак. обрашнити (се), убрашњавити (се) експр. оњушити (се), омирисати (се) онанизовац -зуєм зак. и нєзак. опаданє с. оп. опадованє онанисати опадац -ам нєзак. оп. опадовац онания ж. мед. онанија (1.б) оначенє с. препирка опаднути -а -е опао, слаб, оначиц ше -им ше нєзак. 1. мршав препирати се, споречкавати се; опаднуц -нєм зак. опасти натезати се; роками ше оначели коло опадованє с. опадање; ~ меджи годинама су се натезали око стандарду опадање стандарда међе; 2. нервирати се; гунђати опадовац -дуєм нєзак. 1. з ондулация ж. ондулација розл. знач. опадати; лїсце опадує ондуловац (ше) -луєм (ше) лишће опада; вода у Дунаю опадує зак. и нєзак. ондулирати (се) вода у Дунаву опада; власи му онємиц -им зак. онемети, опадую коса му опада; 2. лињати се; онемити шерсц му опадує лиња се онєможлївиц -им зак. 1. опалїц -лїм зак. 1. з розл. знач. онемогућити; омести; 2. осуjетити; 3. опалити; гром опалєл конари гром је сузбити опалио гране; витор му опалєл твар онєможлївйовац -вюєм нєзак. ветар му је опалио лице; 2. (опалїц по 1. онемогућавати; ометати; 2. поверхносци) осмудити, спрљити, осуjећивати; 3. сузбиjати опрљити; опалїц забиту швиню онєрозположиц (ше) -им (ше) опрљити заклану свињу зак. онерасположити (се) опальовац -люєм 1. нєзак. онєспокоїц (ше) -їм (ше) зак. опаљивати; 2. (по поверхносци) онеспокојити (се), узнемирити (се) смудити, прљити онєспокойовац (ше) -юєм (ше) опаметац -ам зак. уразумити нєзак. онеспокојавати (се), опаметац ше -ам ше зак. 1. узнемиравати (се) досетити се; 2. доћи себи; уразумити онєспокоююци -а -е се онеспокоjаваjући опановац -нуєм (дакого/дацо) зак. овладати; освоjити опекац -ам нєзак. чвакати, опановйовац -юєм млатити (прутом, камџијом) (дакого/дацо) нєзак. овладавати; опеклїна ж. опекотина осваjати опера ж. муз. опера опарац -ам зак. опарати оператер х. филм. оператер опарени -а -е: ¤ як ~ као оперативец -вца х. оперативац опарен, као да га jе змиjа (гуjа) уjела оператор х. оператор опариц (ше) -им (ше) зак. операц -ам нєзак. наслањати, опарити (се), ошурити (се) ослањати, прислањати опасац -ашем зак. опасати; операц ше -ам ше нєзак. 1. припасати; ~ фартух припасати наслањати се, ослањати се; 2. (на кецељу дакого/дацо –бизовац ше, зверйовац опасац ше -ашем ше зак. ше) ослањати се опасати се операцийни -а -е операциони опасач х. опасач операция ж. операција опаскудзиц -им зак. 1. операч х. и операче с. 1. оскврнавити; 2. (дакого) покварити, (предмет за операнє) ослон, наслон; искварити одупирач; 2. а) оп. хрибет (2); б) оп. опаскудзовац -дзуєм зак. 1. локец (2) оскврњивати; 2. (дакого) кварити оперета ж. муз. оперета опасни -а -е опасан оперовац -руєм зак. оперисати опасно присл. опасно оперски -а -е оперски опасносц ж. опасност опечене -ного с. оп. опеклїна опасовац (ше) -суєм (ше) опечиц -чем зак. 1. осн. и прен. нєзак. опасивати (се) опећи; 2. (опалїц) спрљити, опрљити опасоваци -а -e: опасоваци опечиц ше -чем ше зак. 1. сукнї коц. оп. пасово сукнї опећи се, изгорети се; 2. прен. опећи опатрац -ам нєзак. 1. гледати, се разгледати; ~ слики гледати слике; ~ опивац -ам нєзак. опиjати авзлоґи разгледати излоге; 2. опиваци -а -е оп. опиваюци посећивати; ходзиц ~ хорого опивац ше -ам ше нєзак. посећивати болесника опиjати се опатрац ше -ам ше нєзак. 1. опиваюци -а -е опојан, разгледавати се; 2. гледати се, омамљив; опиваюци средства опојна посматрати се; ~ у жвератку гледати средства се у огледалу опика ж. заст. 1. туторство; 2. опатриц -им зак. 1. погледати; протекторат разгледати; видети; пошол ~ филм опилїц -їм зак. одсећи, отишао је да погледа филм; 2. отестерити, испилити (много, све) посетити; обићи; пойсц ~ хорого опильовац -люєм нєзак. посетити болесника одсецати (тестером) опатриц ше -им ше зак. опипац -ам зак. (отаргац, погледати по себи, погледати се обрац) опипати; ~ грозно опипати опахац -ам зак. омирисати, бобице грожђа; ~ косци опипати оњушити кости опахац ше -ам ше зак. 1. од опиповац -пуєм нєзак. ґу дужег удисања истог мириса изгубити опипац осећаj за мирис, премирисати; 2. опиркац ше -ам ше зак. взаєм. повр. омирисати се, оњушити (достац пирє – о младих птицох) се опернатити опейґлац -ам зак. 1. испеглати; опирскац -ам зак. 1. опрскати; 2. прен. измлатити, издеветати ~ древка опрскати воћке; 2. испрскати; ~ з воду дакого испрскати га крпи водом некога оплеменїц -нїм зак. опирскац ше -ам ше зак. оплеменити; ~ рошлїну оплеменити испрскати се биљку опирсковац (шe) -куєм (ше) оплеменьовац -нюєм нєзак. нєзак. прскати (сe) оплемењивати опис х. опис оплеменьовач х. спец. описац -ишем зак. описати; ~ оплемењивач ситуацию описати ситуацију; ~ круг оплєц -єєм зак. оплевити; ~ описати круг заграду оплевити башту опискац -ам зак.: ¤ дябол оплєчко с. заст. (женска (чорт, пшамац) ме опискал же бим... блузна з широкима рукавами) оплећак, враг (ђаво) ме је натерао (навео) да... оплеће описменїц (ше) -нїм (ше) зак. оплївац -ам зак. 1. опливати; 2. описменити (се) опловити; ~ на ладї коло острова описменьовац (ше) -нюєм опловити бродом око острва (ше) нєзак. описмењавати (се) оплїв(й)овац -вюєм/-вуєм описни -а -е описни; ~ нєзак. 1. опливавати; 2. опловљавати ґраматика описна граматика оплодзенє с. оплодња, описователь х. оп. описовач оплођење описовац -суєм нєзак. оплодзиц (ше) -им (ше) зак. описивати оплодити (се) описовач х. описивач оплодзованє с. оплођивање; описови -а -о/-е оп. описни осемењавање опитац ше -ам ше (дакому) oплодзовац (ше) -дзуєм (ше) зак. (у)питати, приупитати; опитай нєзак. оплођавати (се) ше му кадзи треба исц питај га куда оплодзовацки -а -е треба ићи; опитал ше му одкаль є оплођивачки упитао га је одакле је оплодзовач х. оплодилац, опити -а -e 1. опиjен; 2. пијан оплодитељ опитни -а -е упитан; ~ оплодлїви -а -е оплод(љ)ив попатрунок упитан поглед; ◊ ~ оплодни -а -е оплодни виреченє ґрам. упитна реченица оплокац -ам зак. испрати; опихац ше -ам ше нєзак. пропрати; оплакнути, сплакнути; ¤~ преjедати се гарло оплакнути грло опиц -иєм зак. опити, напити оплоковац -куєм нєзак. опиц ше -иєм ше зак. опити се, испирати; оплакивати напити се; ¤ ~ як швиня опити се као оплювац -ам зак. осн. и прен. свиња (као ћускиjа) испљувати; ~ дакого опљувати кога; опихац ше -ам ше нєзак. мухи оплювали очка муве су преједати се испљувале стакла опиюм х. опиjум оплювац ше -ам ше зак. опиюмов(и) -а -о/-е и опљувати се опиюмски -а -е опиjумски оплювовац (ше) -вуєм (ше) оплакац -ачем зак. оплакати; нєзак. опљувавати (се) ожалити оплюскац (ше) -ам (ше) зак. оплаковац -куєм нєзак. опљускати (се); исквасити (се) оплакивати оплюсковац (ше) -куєм (ше) оплатац -ам (дакого) зак. нєзак. 1. опљускивати (се); 2. брчкати окрпити, покрпити (се) оплатовац -туєм (дакого) оплячкац -ам зак. опљачкати нєзак. крпити; мац го оплатує маjка оповоланє с. и оповоланка ж. опозив спремити; 2. прeн. прeварити, срeдити оповолац -ам зак. опозвати; ~ опораїц шe -їм шe зак. урeдити посланїка опозвати посланика сe; спрeмити сe оповоловац -луєм нєзак. опорайовац (ше) -аюєм (ше) опозивати нєзак. ґу опораїц (ше) оповолуюци -а -е опозиван опортуни -а -е опортун опоганїц -їм зак. оскврнавити опортуниз(е)м -зму/-зма х. опоганьовац -нюєм нєзак. опортунизам оскврњивати опортунист -та и опортуниста оподлїц -лїм зак. улењити се, -ти х. опортунист(а) разлењити се; уседети се; утромити се опортунистични -а -е оподобенє є. оличење опортунистички оподобиц -им зак. оличити опортуносц ж. опортуност оподобйовац -юєм нєзак. опорцийованє с. опорезивање оличавати опорцийовац -юєм 1. зак. оподозривиц -им зак. опорезовати; 2. нєзак. опорезивати осумњичити опосум х. зоол. опосум опозицийни -а -е опозицијски, оправа ж. опрема; ~ кнїжки опозициони опрема књиге опозиционер х. опозиционер, оправданє с. оправдање; опозиционар писмене ~ писмено оправдање опозиция ж. опозиција оправдани -а -е оправдан опоїц -їм зак. опити, напити, оправдац -ам зак. з розл. знач. опоjити; опоєли го опили су га оправдати; ~ хибенє з роботи опойни -а -е опојан оправдати изостанак с посла; ~ ополноважиц -им зак. оп. дачийо довириє оправдати нечије ополномоциц поверење ополноважовац -жуєм нєзак. оправдац ше -ам ше зак. оп. ополномоцовац оправдати се ополномоценє с. опуномоћење оправдовац (ше) -дуєм (ше) ополномоцени -а -е нєзак. оправдавати (се) опуномоћен оправиц -им зак. 1. оправити, ополномоцитель х. поправити; ~ авто поправити кола; 2. опуномоћитељ наместити; ~ посцeль намeстити ополномоциц -им зак. крeвeт опуномоћити оправиц шe -им шe зак. 1. ополномоцовац -цуєм нєзак. срeдити сe, урeдити сe; дотeрати сe; 2. опуномоћавати а) (од хороти) поправити се; б) опоминац -ам нєзак. (затиц) поправити сe, угојити се опомињати; упозоравати оправка ж. оправка, поправка опоминаюци -а -е опомињући; оправянє с. оправљање, упозораваjући поправљање опомнуц -нєм зак. опоменути; оправяц -ям нєзак. оправљати, упозорити поправљати опомнуце с. 1. опомена; оправяц ше -ям ше нєзак. 1. упозорење; 2. шк. опомена; достац ~ з сређивати се, уређивати се; ґеоґрафиї добити опомену из дотеривати се; 2. а) (од хороти) географије поправљати се; б) (тиц) поправљати опонент х. опонент се, гоjити се опоновац -нуєм зак. и нєзак. опрашиц (ше) -и (ше) зак. опонирати опрасити (се) опораїц -їм зак.1. уредити; oпращковац -куєм зак. 1. бот. опрашити; 2. поль. запрашити оптика ж. оптика опращковйовац -вюєм нєзак. оптимални -а -е оптималан 1. бот. опрашивати; 2. поль. оптимиз(е)м -зму/-зма х. запрашивати оптимизам опредз прим. заст. оп. опрез оптимист -та и оптимиста -ти опредзелєнє с. опредељење; х. оптимист(а) животне ~ животно опредељење оптимистични -а -е опредзелєносц ж. оптимистичан, оптимистички опредељеност оптичар х. оптичар опредзелїц (ше) -лїм (ше) зак. оптични -а -е оптички определити (се) опукац -ам зак. (пукаюци опредзельованє с. опадац з поверхносци) испуцати; опредељивање ољуштити се; вапно опукало з мурох опредзельовац (ше) -люєм креч се ољуштио са зидова (ше) нєзак. опредељивати (се) опуковац -куєм нєзак. пуцати; опредмециц -им зак. љуштити се, гулити се; фарба почала опредметити ~ боја је почела да се љушти опредмецовац -цуєм нєзак. опулїц -їм зак. беш. серб. опредмећивати опуљити, опељешити опрез (и опрезо у злученю опус х. опус опрезо мнє) прим. з ґен. 1. означує опустошиц -им зак. место пред даким/дачим испред, пред опустошити (са инстр.); я стал опрез нього jа сам опустошовац -шуєм нєзак. стаjао испред њега; вон стої пред опустошавати, пустошити хижу он стоjи пред кућом; 2. означує опухнуц -нєм зак. отeћи, унапряменосц пред дакого/дацо а) натећи испред, пред (са акуз.); станул опрез опухнуце с. отеклина; строя стао jе испред строjа; б) набреклина, надув усусрет, испред; рушели ше опрез опущени -а -е опуштен; лабав, нас кренули су нам усусрет; 3. млохав, млитав означує замену, заступанє испред, од, опущеносц ж. опуштеност; у име; пренєс му винчованки опрез лабавост, млохавост, млитавост колектива пренео му jе честитке опущиц -им зак. 1. опустити, испред колектива олабавити; ~ цело опустити тело; 2. опрема ж. опрема; жимска ~ (зохабиц; занєдзбац) оставити; зимска опрема; ловарска ~ ловачка занемарити; 3. пропустити; ~ нагоду опрема пропустити прилику опремац -ам нєзак. опремати; ~ опущиц ше -им ше зак. канцеларию опремати канцеларију опустити се опремиц -им зак. опремити; ~ опущовац -щуєм нєзак. 1. фризерски салон опремити опуштати, олабављивати; 2. (зохабяц; фризерски салон занєдзбовац) остављати; опрец -ем зак. наслонити, занемаривати; 3. (нагоду) пропуштати ослонити; ~ бициґлу ґу древу опущовац ше -щуєм ше нєзак. наслонити бицикл на дрво опуштати се опрец ше -ем ше зак. 1. опция ж. опција наслонити се, ослонити се; 2. прен. опшит х. заст. отпусница (из ослонити се воjске и др.) оприповедац -ам зак. општина ж. општина испричати општинов -а -о општински; ~ опробовац ше -буєм ше зак. будинок општински будинок опробати се општински -а -е општински  орабяц -ям нєзак. (обрабяц) орґияш х. оргијаш обрађивати орґона ж. јоргован (Syringa орайбац -бeм (дакого) зак. vulgaris) опрати веш коме орґони мн. заст. оп. орґулї орайбовац -буєм (дакого) орґулї ж. мн. муз. оргуље нєзак. прати веш коме; мац орайбує орґуляш х. оргуљаш сина маjка сину пере веш; хто це орден х. орден орайбує? ко ти пере веш? ординанц х. и ординанцош х. орални -а -е оралан заст. (општински кочияш) ордонанс, оранґутан х. зоол. орангутан ординант (в.), форшпаjн (в.) оранє с. орање; єшеньске ~ ординарни -а -е ординаран јесење орање ординация ж. ординација оранжада ж. оранжада ординовац -нуєм зак. и нєзак. оранжерия ж. оранжериjа ординирати оранїна ж. (поорана жем) орезац -ежем зак. 1. орезати; орање, ораница (в.), узорана њива сасећи; ~ лозу орезати лозу; 2. прен. орапавиц -им зак. охрапавити, излемати, излупати, издеветати; (з охрапавети ременьом) искаишати оратовац -туєм зак. орезованє с. 1. дїєсл. мен. од (виратовац) спасити, избавити орезовац; 2. резидба оратор х. оратор орезовац -зуєм нєзак. 1. орац орем нєзак. орати; ~ до орезивати, резати; ~ овоцово древка складу оп. под склад; ~ до гайсу (на резати воћке; 2. (маково главки) гайс) оп. под гайс¹ ломити; 3. одсецати, сећи; скидати; ораци -а -е ораћи; ~ (орача) резати; ~ слунечнїк одсецати (сећи) жем ораћа земља, ораница; ~ (орачи) главе сунцокрета плуг ораћи плуг орел орла х. 1. зоол. орао; орацки -а -е орачки скалов ~ сури орао (A. chrysaotos); 2. орач х. орач орли мн. поль. (лїсце капусти хтора орачи -а -е оп. ораци нє ма главку) шумадиjа;  двоглави ~ орбита ж. астрон. орбита двоглави орао орґазем -зму/-зма х. оргазам орелчок -чка х. дем. и гипок. орґан х. з розл. знач. орган; орлић осетови ~ чулни орган; орґани за ореол х. ореол претровйованє органи за варење; ~ оресельовац -люєм зак. управяня орган управљања отурпијати орґанизатор х. организатор орех х. орах орґанизацийни -а -е орехов -а -о орахов; са организацијски, организациони орасима; од ораха;  ~ питка кул. пита орґанизация ж. з розл. знач. са орасима; ~ торта кул. торта са организација; привредна ~ привредна орасима; ~ цукер цукр. бела алва организација оречни -а -е 1. вечит, дат коме орґанизовани -а -е заувек; ~ жем земља дата коме заувек организован, организиран (на вечито); 2. церкв. завештан; ~ орґанизовац (ше) -зуєм (ше) служба божа завештана литургија;  зак. и нєзак. организовати (се), на орек ~ за век века, за све веке организирати (се) орешец -шца х. бот. лук орґански -а -е органски; ~ озимац, зимски црвенац, аршлама злученїна органско једињење (Allium fistulosum L.) орґия ж. оргија орeщок -щка и беш. орешка х. орґияц -ям зак. и нєзак. дeм. орашчић оргијати орибац -бем зак. орибати, изрибати урадити; 2. прeн. окрасти, покрасти; ориґинал х. оригинал одeрати ориґинални -а -е оригиналан оробиц ше -им ше зак. звич. з ориєнт х. оријент неґацию не успевати (не стизати) све ориєнтални -а -е оријенталан урадити; нє може ше лєм оробиц не ориєнталистика ж. успева (не стиже) све да уради оријанталистика (поради) ориєнтация ж. ориjентациjа оровнац -ам зак. изравнати, ориєнтир х. оријентир поравнати ориєнтовац ше -туєм ше зак. и орозположиц (ше) -им (ше) нєзак. оријантисати се, ориjентирати зак. орасположити (се) се орочиц -им зак. банк. орочити орипац -пем зак. огулити; орошиц -им зак. оросити, згрепсти; састругати, остругати; поквасити; овлажити; ~ ципели од ољуштити; ~ мур ољуштити зид трави оросити ципеле од траве орипац ше -пем ше зак. орошиц ше -им ше зак. 1. огулити се; ољуштити се оросити се, поквасити се; 2. (о склу и орипнуц -нєм зак. огулити; под.) замаглити се, ознојити се; згрепсти; састругати; ољуштити окуляри ше му орошели наочаре су ориповац -пуєм нєзак. гулити; му се замаглиле грепсти; стругати; љуштити орошовац -шуєм нєзак. ориповац ше -пуєм ше нєзак. орошавати, квасити гулити се; љуштити се орошовац ше -шуєм ше нєзак. орияш х. ориjаш 1. орошавати се, квасити се; 2. (о склу оркан х. оркан и под.) замагљивати се, знојити се орканов -а -о и оркански -а -е орсаґ х. заст. држава оркански орсаґ-драга и орсацка драга оркестер -тра х. муз. оркестар; ж. заст. (главна, державна драга) смикови ~ гудачки оркестар друм оркестровац -руєм зак. и орсацки -а -e заст. државни; ¤ нєзак. оркестрирати ~ диждж обимна киша коjа пада на орлиско х. ауґм. орл(ет)ина, великоj териториjи: уж длуго суша, орлушина треба уж же би спаднул єден ~ орлїца ж. (самица орла) диждж већ jе одавно суша, требало би орлица већ да падне jедна већа киша орлов -а -о 1. орлов; 2. ортоґенеза ж. биол. ортогенеза орловски; ◊ ~ нос орловски нос ортоґрафия ж. ортографија орловски -а -е оп. орлов (2) ортодоксни -а -е ортодоксан орляче -еца с. (младе орла) ортоепия ж. ґрам. ортоепија орлић ортопед х. мед. ортопед орман х. орман, ормар, ортопедски -а -е ортопедски шифоњер; ◊ ~ зоз склом витрина орубац -бем зак. 1. окресати, орманов -а -о: ~ замарзовач скресати, одсећи (секиром); ~ конари коц. стаjаћи (стоjећи) замрзивач (оп. окресати гране; 2. ~ цвиклу поль. фийовков) одсећи главе (лишће) репе орманчик х. орман(ч)ић (в.), орубенєц -нца х. 1. а) руб, орманче (в.), долов (в.) ивица, обод; ивичњак, банкина; б) орнамент х. орнамен(а)т перифериjа; 2. окапница орнитолоґия ж. орнитологија орубенцов(и) -а -о/-е ивични; орноґла и орнодла ж. ивичаст укосница, шнала орубиц -им зак. обрубити, оробиц -им зак. 1. обрадити; зарубити; оивичити; опшити  орубйовац -бюєм нєзак. осамйовац ше -мюєм ше обрубљивати, зарубљивати; нєзак. осамљивати се оивичавати осамостоїц ше -їм ше зак. орубовац -буєм нєзак. 1. осамосталити се одсецати; 2. поль.: ~ цвиклу сећи осамостойовац ше -юєм ше главе на репи (в.) нєзак. осамостаљивати се орудиє с. оруђе; ~ за осамоцени -а -е усамљен; продукцию оруђе за производњу; усамљенички артилєрийне ~ артиљеријско оруђе; ¤ осамоциц ше -им ше зак. оп. буц ~ у дачиїх рукох бити оруђе у осамиц ше нечијим рукама осамоцовац ше -цуєм ше оружар х. оружар нєзак. оп. осамйовац ше оружарня ж. оружана, осана ж. церкв. (поздравям оружарница це!, витай!) осана! оружиє с. оружје;  жимне ~ освидомиц (ше) -им (ше) зак. хладно оружје; огньове ~ ватрено освестити (се) оружје; ¤ черкац з оружийом освоїц -їм зак. освојити; ~ звецкати оружјем симпатиї патрачох освојити оружийни -а -е 1. оружан; ~ симпатије гледалаца; ~ перше место зраженє оружани сукоб; 2. оружни; ~ освојити прво место лїсток оружни лист освойовац -юєм нєзак. оруцац -ам зак.: ~ торту з освајати; ~ дачию любов освајати орeхами кух. посути торту орасима нечију љубав оруцовац ше -цуєм ше нєзак. освойовацки -а -е освајачки 1. (зоз шнїгом) грудвати се; 2. гађати освойовач х. освајач се; школяре ше оруцую з ґумками освоїц -їм зак. освоjити ђаци се гађаjу гумицама; 3. прен. (з осека ж. ґеоґр. (одлїв) осека даким) лоптати се с неким; дзивки осеков(и) -а -о/-е (од осека) ше з нїм оруцовали девојке су се осечни; ~ струя осечна струjа њиме лоптале осел осла х. магарац; ¤ анї орхестра ж. ридк. оп. осла анї посла (нєт анї висланїка анї оркестер його осла) послали смо изасланика да орхидея ж. бот. орхидеја обави посао, али се он никако не орчик х. поль. ждрепчаник враћа орш х. кер. (вельо роботи): буц осeлка ж. дeм. белегијица у вельким оршу бити у великом осем числ. осам послу, бити претрпан послом (оп. осемгодзинови -а -е ворш) осмочасовни, осмосатни; ~ роботни оса¹ ж. 1. зоол. оса, зоља час осмочасовно радно време (Vespa); 2. прен. аспида, аждаја, осемдзешат числ. осамдесет куштра; ¤ як ~ (оси) (скочиц, осемдзешати -а -e осамдeсeти нападнуц) као осе (скочити, напасти), осемдзешатме числ. збир. х. да му очи ископаjу осамдесеторица; осамдесет оса² ж. ел., буд. оса осемдзешацецеро -рих числ. осамени -а -е 1. усамљен; 2. збир. с. осамдесеторо осамени -ного х. усамљеник осемкраки -а -е осморокрак осаменїк х. оп. осамени (2) осемнасти -а -е осамнаести осаменїцки -а -е усамљенички осемнац числ. осамнаест; ¤ осаменосц ж. усамљеност, єден вредзи за ~ а други през двох самоћа двацец обоjица су jеднаки (jеднако осамиц ше -им ше зак. неваљали и сл.) осамити се осемнацецеро -рих числ. збир. с. осамнаесторо осиґуратель х. осигуравач осемнацме числ. збир. х. осиґурац -ам зак. осигурати осамнаесторица; осамнаест осиґурац ше -ам ше зак. осемнацсто числ. заст. хиљаду осигурати се осамсто осиґурач х. ел., воєн. осигурач осемнїсти -а -е осмострук осиґурачка ж. техн. осемразови -а -е осмократан осигурача, осигурачица осемрочни -а -е осмогодишњи; осиґуровац (ше) -руєм (ше) ~ школа осмогодишња школа нєзак. осигуравати (се) осемскладови -а -е: ~ стих осиґуровач х. осигуравач поез. осмерац осиґуруюци -а -е осeмсто числ. осамсто осигуравајући; ~ завод осигуравајући осeмстоти -а -e числ. завод осамстоти осилїц ше -їм ше зак. осилити осемстранни -а -е и се осемстранови -а -о/-е осмостран осильовац ше -люєм ше нєзак. осемугелнїк х. мат. осмоугао, осиљавати се осмерокут осип х. мед. осип осемуглови -а -о осмоугаони, осипаносц ж. мед. 1. оп. осип; осмерокутни 2. оспичавост осемцме числ. збир. х. осипац ше -пем ше зак. 1. осморица; осам; ~ хлопи осморица осути се; дзецко ше осипало дете се (осам) мушкараца; тоти ~ хлапци осуло (оспом); 2. а) осути се, ових осам дечака окрунити се, искрунити се; мури ше осемшорова -вей ж. поль. осипали од влаги зидови су се осули осмак од влаге; б) прен. (розпаднуц ше) осет х. 1. чуло, осетило; ~ виду осути се; борецки одряди ше чуло вида; ~ паху чуло мириса; 2. осипали борачки одреди су се осули осећај осипки ж. мн. мед. богиње, осетени -а -е досетљив, осп(иц)е; ◊ ~ на ньго добио jе оспице, домишљат; пажљив, предусретљив сав се осуо на туфне, зној га облива, нєвеста му була вредна и ~ снаха му хвата га нервоза: понагля по шено, бо је била вредна и пажљива идзе хмара, ~ на ньго жури по сено, осетиц -им зак. беш. серб. 1. jер се наоблачило, сав се осуо на приметити, опазити, спазити (оп. туфне; дижджи падаю, нє мож робиц обачиц, збачиц); 2. осетити (оп. на полю, на землєдїлцох уж ~ кише почувствовац) падаjу, не може да се ради на њиви, осетиц ше -им ше зак. беш. земљораднике хвата нервоза, осули су сетити се (оп. здогаднуц ше) се на туфне осетов(и) -а -о/-е 1. чулан, осиповац ше -пуєм ше нєзак. чулни; ~ целочко бот. чулна осипати се квржица; осетово нерви чулни нерви; Осифов -а -о: ~ лелия ж. бот. богиша (Ho осетово упечатки чулни утисци; 2. lancifolia Engl.) осећајан; осетово клїтинки осећајне оскаржиц -им зак. оптужити ћелије осквернєнє с. оскврнуће осєцки -а -е осjечки осквернїтель х. (о)скврнитељ Осєчань х. Осjечанин осквернїц -нїм зак. осиґуранє с. осигурање; оск(в)рнавити, обeшчастити; здравствене ~ здравствено обесветити осигурање; пензийне ~ пензијско оскверньованє с. светогрђе осигурање оскверньовац -нюєм нєзак. осиґуранїк х. осигураник ск(в)рнавити, оскврњивати, обешчашћивати; светогрдити, вино) осмак обесвећивати Османлиї х. мн. ист. оскверньовач х. оп. Османлије осквернїтель османлийски -а -е осквернююци -а -е светогрдан османлијски оскубац -бем зак. очупати; османски -а -е османски; ~ очерупати, оперушати; оскупсти царство османско царство оскубовац -буєм нєзак. чупати, осмаркани -а -е балав, слинав черупати, перушати осмаркац -ам зак. обалавити, осла ж. белегија, брус; ¤ избалавити, убалити достац ослу и брус добити брус осмарковац -куєм нєзак. (шипак); ~ ци древена!, ослу и брус! балавити, обалављивати, горв. роткве (ти, теби) стругане!, шипак! слинити ослабени -а -е ослабљен; осмерец -рца х. спорт. изнемогао, онемоћао; малаксао осмерац ослабиц -им зак. I. нєпрех. осмери -их числ. збир. мн. ослабити, ослабети; утањити се, осмори, осморе, осмора малаксати, онемоћати; барз ослабла осмеро -рих числ. збир. с. од хороти јако је ослабила од болести; осморо; ~ дзеци осморо деце вид му ослабел вид му је ослабио; осми -а -е числ. осми прицисок ослабел притисак је осмий -ия и осмиюм х. хем. ослабио; II. прех. (вислабиц) ослабити осмиј(ум) ослабело го напруженє ослабио га је осмина ж. з розл. знач. осмина напор осминка ж. осминка;  ослабйовац -юєм нєзак. I. осминки мн. кул. осмице нєпрех. (поставац слабши) слабити, осмислованє с. осмишљење слабети, ослабљивати; утањивати се; осмисловац -луєм зак. II. прех. (робиц слабшим) осмислити ослабљивати осмисловйовац -вюєм нєзак. ослабнути -а -е оп. ослабени осмишљавати ослабнуц -нєм зак. оп. осмица ж. осмица ослабиц (I) осмияднїц -їм зак. ожеднети ослабнуце с. ослабљење осмоза ж. физ. осмоза осладзиц -им зак. пресладити осмолєтка ж. заст. ослар х. (од осел) ослар (осемрочна школа) осмољетка ослиско х. ауґм. магарчина осмолїц -лїм зак. осмолити ослица ж. магарица осмольовац -люєм нєзак. ослич х. кул. ослић осмољавати ослов -а -е магарећи, ослећи осмотски -а -е осмотски; ~ ословиц -им зак. ословити прицисок физ. осмотски притисак кога; обратити се коме; ~ дакого зоз осмуциц -им зак. растужити, "панє" ословити кога са "господине" ражалостити ословйовац -вюєм нєзак. осмуциц шe -им шe зак. ословљавати кога; обраћати се коме растужити сe, ражалостити сe ослунковац (ше) -куєм (ше) основа ж. 1. з розл. знач. зак. осунчати (се) основа; презентска ~ ґрам. ослупнуц -нєм зак. оп. презентска основа; ~ копи мат. заслупнуц основа купе; 2. (початне, главне знанє ослухнуц -нєм зак. ослушнути науки) основ; основи филозофиї ослуховац -хуєм нєзак. основи филозофије;  на основи ослушкивати дачого на основу чега осмак х. (мера за зарно або основани -а -е основан; мойо сумнї були основани моје сумње су оспособиц (ше) -им (ше) зак. биле основане оспособити (се) основатель х. оснивач оспособйованє с. основац -нуєм зак. основати оспособљавање основка ж. фин. основица оспособйовац (ше) -бюєм (ше) основни -а -е основни; ~ нєзак. оспособљавати (се) школа основна школа остав! викр. воєн. остав! основопокладач х. oставац -ам нєзак. 1. з розл. утемељивач, утемељитељ, оснивач; знач. остајати; остава длуго на основополагач роботи остаје дуго на послу; нє основоположнїк х. оп. остава му нїч з плаци не остаје му основопокладач ништа од плате; 2. шк. понављати особа ж. лице; особа; личност; разред; уж два раз оставал у седмей воєна ~ војно лице; перша ~ єднини класи већ два пута је понављао седми ґрам. прво лице једнине; правна ~ разред; ¤ нїч ми (ци и под.) инше нє правн. правно лице; главни особи у остава ништа ми (ти и др.) не остаjе, драми главне личности у драми нема друге, ниjе друге особени -а -е особен, особит остарац шe -ам шe зак. 1. особеносц ж. особеност, побринути сe; 2. (за дацо) побринути особитост се, набавити, прибавити особеняк х. особењак остарени -а -е остарео особеняцки -а -е особењачки остариц -им зак. остарети, особенячка х. особењакиња остарити особлїви -а -е нарочит; особен, остатнї -ня -нє 1. последњи; 2. особит остатня -нєй ж. момачко (бећарско) особлїво присл. нарочито; вече; ◊ остатнї раз присл. последњи особито пут; ¤ до остатнього до последњег, особлївосц ж. нарочитост; листом; чека остатню годзину дани особеност, особитост су му изброjани, душа му jе у носу особнє присл. лично остаток -тку/-тка х. з розл. особни -а -е личан; ~ доходок знач. остатак;  посмертни (жемски) лични доходак; особни причини остатки посмртни (смртни, земни, лични разлози земски) остаци; ґу остатку при крају, особови -а -о/-е 1. оп. особни; пред крај; до остатку до краjа; ¤ ~ 2. ~ заменовнїк ґрам. лична заменица, швета олош, куси и репати горв. особна замjеница остац -анєм зак. 1. з розл. знач. осов -а -о осињи, осjи, зољин; остати; остал длуго на полю остао је ~ гнїздо осињак, зољинац дуго на њиви; 2. шк. заст. поновити осовина ж. 1. серб. (на разред; остал у трецей класи превозки, машини) осовина (оп. ош); поновио је трећи разред; 3. (од 2. ґеоґр. и др. ос; Жемова ~ Земљина дачого) не отићи, изостати; нєшка ос; ротацийна ~ ротациона ос остал од школи данас jе изостао из осовинов(и) -а -о/-е и школе; 4. а) ~ на ноц у дакого остати осовински -а -е осовински преноћити код кога; б) остал у войни осолїц -лїм зак. пресолити погинуо jе у рату; ниjе се вратио из осольовац -люєм нєзак. рата; ¤ здрави оставайце остај(те) пресољавати здраво, довиђења; остац нї на чим оспориц -им зак. оспорити (вельо або шицко страциц) остати оспорйовац -рюєм нєзак. кратких рукава; остати без игде ичега; оспоравати шицка робота на нїм остала спала оспорйовач х. оспоравалац књига на два слова, све jе пало на оспорююци -а -е оспор(љ)ив његова леђа (плећа)  оствариц -им зак. беш. серб. осудили на дванаест батина; 2. остварити (оп. витвориц) (дакому) заст. прeсудити коме; най осторожни -а -е опрезан, им суд осудзи нeка им суд прeсуди; 3. обазрив; пажљив осудити, жигосати;  ~ у одсустве осторожносц ж. опрезност, правн. осудити у одсуству обазривост; пажљивост осудзовац -дзуєм нєзак. 1. (у острасцени -а -е острашћен суду) осуђивати; 2. осуђивати, острасциц -им зак. острастити жигосати острасцовац -цуєм нєзак. осух х. кул. (печиво зоз острашћивати хлєбового цеста) посна погача; остригац (ше) -ам (ше) зак. прeгнєтани (прегнєцени) ~ погача коц. оп. оштригац (ше) прeмeшeна машћу; складани остриґа ж. зоол. острига (зложени) ~ кул. масна погача остров х. заст. оп. острово осучаснїц -їм зак. островко с. дем. острвце, горв. осавременити оточић осучасньовац -нюєм нєзак. острово с. острво, горв. оток;  осавремењивати ричне ~ (островко) ада осушиц -им зак. осушити островски -а -е острвски, горв. осушиц ше -им ше зак. оточни; ~ жем острвска земља осушити се островян х. острвљанин, горв. осушовац -шуєм нєзак. сушити оточан осущок -щка х. дeм. погача остроги ж. мн. (єд. острога) осхнуц -нє зак. бeзос. осушити мамузе, оструге сe, просушити сe; по дижджу осхло острожка ж. 1. (колєско за послe кишe сe просушило; осхла резанє цеста) мамуза, мавишњак, драга просушио се пут дервиш (в.), точкић са зупцем (в.); 2. осхнуц шe -нєм шe (и безос.) дем. мамузица, остружица зак. осушити сe, просушити сe остругац -ам зак. одељати, осце с. 1. ос х.; 2. збир. (на остругати класкох жита, ярцу и под.) осје остуди ж. мн. пеге (на лицу осцeц х. мед. заст. (ярец) жeна у трудноћи) чмичак (на оку) осуга ж. (биле пасмо) а) (на осцилация ж. осцилација квашеней капусти и под.) скрама, буђ; осциловац -луєм зак. и нєзак. б) (на вину) бирза, вински цвет, трусjе осциловати осуговац ше -гуєм шe нєзак.: отава ж. (трава по першим осугує ше парадичанка хвата се кошеню) отава скрама на соку од парадаjза, квари се отадз и ридше оталь присл. сок од парадаjза одавдe; ви ~ ? jесте одавде?; ¤ ~ осуда ж. и осудзенє с. осуда (оталь) потадз (поталь) 1. (барз осудзени -а -е 1. осуђен; 2. а) кратки час) од петка до суботе; 2. осудзени -ного х. осуђеник; б) (барз блїзко) пар корака осудзена -ней ж. осуђеница отамадз и ридше отамаль осудзиц -им зак. 1. осудити; а) присл. оданде, одатле, отуд(а) (дакого): преступнїка осудзeли отаргац -ам зак. 1. обрати; ~ преступника су осудили; ~ на гарешт узрети яблука обрати зреле јабуке; 2. осудити на затвор; ~ дачийо покидати, стргати; ~ сухи лїсца справованє осудити нечије покидати суве листове понашање; б) (дакому) заст.: отаргнуц -нєм зак. 1. осудзeли му на шибeнь осудили су га откинути, отргнути; 2. (плод, квиток) на смрт вешањем; слугови осудзели убрати, узабрати же достанє дванац палїци слугу су отаргнуц ше -нєм ше зак. откинути се, отргнути се отечество с. отаџбина, отарговац -гуєм нєзак. 1. домовина откидати, отрзати; 2. (плод, квиток) отже модал. и злуч. дакле, узабирати, убирати значи отарговац ше -гуєм ше нєзак. отїлеснїц (ше) -їм (ше) зак. оп. откидати се, отрзати се отїлотвориц (ше) отарти -а -е (отрушени, отїлесньовац (ше) -нюєм (ше) очухани) отрцан, искрзан; ~ нєзак. оп. отїлотворйовац (ше) кукуричанка отрцана кукурузовина отїлотворенє с. отелотворење, отвар х. екцем, краста, лишај утеловљење, оваплоћење (на глави обич. код деце) отїлотвориц (ше) -им (ше) зак. отварднуц -нєм зак. 1. отелотворити (се), отеловити (се), отврднути; 2. очврснути; руки му оваплотити (се) отвардли од роботи руке су му отїлотворйовац (ше) -рюєм очврсле од рада (ше) нєзак. отелотворивати (се), отварднуце с. 1. отврднуће; 2. отеловљавати (се), оваплоћавати (се) очврснуће откави -а -е гноjав отвардньовац -нюєм нєзак. 1. откавиц -им нєзак. гноjити се отврдњавати, отврдњивати; 2. отлачиц -им зак. овршити, очвршћавати, очвршћивати оврћи отверанє с. отварање отлук х. жуљ, нагњечење, отверац -ам нєзак. отварати; ~ нагњечина, убоj, набоj амрел отварати кишобран; ~ виставу отлуканє с. потуцање; ~ по отварати изложбу билим швеце потуцање по белом отвeрац шe -ам шe нєзак. свету отварати сe отлукац -ам нєзак. 1. обиjати; отверач х. отварач оштећивати; 2. (витлукац) омлаћивати отвор х. отвор отлукац ше -ам ше нєзак. 1. отворени -а -е отворен;  ~ лутати; смуцати се, потуцати се; 2. варош воєн. отворен град; ~ склад обиjати туђа врата (прагове); ићи од ґрам. отворен слог; ~ рана отворена немила до недрага рана; ~ питанє отворено питање отлучeни -а -e обијен отворено присл. отворено; ~ отлучиц -им зак. 1. отући, повесц отворено рећи обити; оштетити, озледити; ~ гарчок отвореносц ж. отвореност отући лонац; 2. (витлучиц) омлатити отвориц -им зак. 1. з розл. отлучиц ше -им ше зак. отући знач. отворити; ~ облак отворити се, обити се; оштетити се, озледити се прозор; ~ схадзку отворити седницу; отмени -а -е отмен, елегантан; 2. отворити, укључити; ~ радио ~ справованє отмено понашање отворити радио; ¤ ~ душу отворити отменосц ж. отменост, душу; ~ карти отворити карте елегантност отвориц ше -им ше зак. оток отку х. гноj (у рани) отворити се отоман х. отоман отец отца х. церкв. отац; святи Отоман х. ист. (Турок) Отоман ~ папа свети отац папа; ~ Лаврентий отомански -а -е отомански; ~ отац Лаврентије; ~ иґуман! оче царство отоманско царство игумане!;  святих Отцох оториноларинґолоґия ж. мед. (православне швето, остатнєй оториноларингологија нєдзелї пред Крачуном) Очеви; Бог ~ отохмац ше -ам ше зак. Бог отац прејести се отечествени -а -е отаџбински, отрежбиц (ше) -им (ше) зак. домовински; ~ война отаџбински рат коц. оп. отрезбиц (ше)  отрежбйовац (ше) -юєм (ше) обецанє одржати обећање нєзак. коц. оп. отрезбйовац (ше) отримац ше -мам ше зак. отрезбиц (ше) -им (ше) зак. одржати се; опстати; ~ у живоце отрезнити (се) одржати се у животу отрезбйовац (ше) -юєм (ше) отримовац -муєм нєзак. 1. нєзак. отрежњавати (се), трезнити (се) одржавати; ~ построєня одржавати отрепац -пем зак. 1. отрести, постројења; 2. неговати; ~ заградку стрести, опрашити; ~ зоз себе прах неговати врт стрести са себе прашину; 2. прен. отримовац ше -муєм ше нєзак. (дакого) истући, излемати, измлатити; одржавати се 3. вулґ. (умрец) отегнути отримуюци -а -е одрж(љ)ив отрепац ше -ем ше зак. 1. отров х. отров;  бойово отрести се, опрашити се, стрести са отрови бојни отрови себе (прашину и сл.); 2. (оєсц ше) отрова ж. 1. пакостан (неваљао, поган) преjести се човек или дете, прави ђаво; идз оталь, ти, отреповац -пуєм нєзак. отрово швецка губи се одавде, неваљало отресати, стресати (прашину и сл.) створење; 2. заст. оп. отров отреповац ше -пуєм ше нєзак. отровац -руєм зак. осн. и прен. 1. отресати се, опрашивати се, отровати стресати (прашину и сл.); 2. (оєдац отровац ше -руєм ше зак. ше) преjедати се отровати се отресац -ам нєзак. отресати, отровенє с. тровање стресати; трести; ~ яблука отресати отровиц (ше) -им (ше) зак. оп. (трести) јабуке отровац (ше) отресац ше -ам ше нєзак. 1. отровни -а -е отрован;  ~ гад (од праху, плєви) отресати се; 2. змиjа отровница (дакого и од дакого) отресати се кога; oтровнїк и отровнїчок -чка х. 3. прен. изговарати се, скидати са себе бот. бабин зуб, новчић (Ranunculus одговорност arvensis L.) отрески х. мн. (отрешени отройнє присл. троструко одрутки) отресине отрок х. заст. 1. дeтe; син; 2. отресц -ешем зак. отрести, слуга стрести; ~ ягоди отрести дуд; ~ шнїг отрошини ж. мн. (єд. зоз шапки отрести снег са капе отрошина) оп. отрушини отресц ше -ешем ше зак. 1. отруби ж. мн. мекиње; ¤ мац ~ отрести се; ~ од праху отрести се од у глави оп. под глава прашине; 2. прен. (дакого/дачого и од отрубов(и) -а -о/-е мекињав; од дакого/дачого) отрести се, отарасити мекиња; са мекињама се, ратосиљати се; отресол ше [од] отрушини ж. мн. (єд. проблемох отарасио се проблема отрушина) 1. мрве, мрвице; 2. кух. отрехло с. 1. неуредан, аљкав презле човек; 2. рашчупан, рашчерупан отрошинка ж. дем. мрвица човек, куштрaвaц, куштрaвкo, отрушиц -им зак. окрунити; разбарушенко, чупавац; ходзиц як ~ осути изгледати као страшило отрушиц ше -им ше зак. отрец ше -ем ше зак. окрунити се; осути се; отпасти (отрушиц ше) отрцати се, искрзати се отрушовац -шуєм нєзак. (по површини) окруњивати; осипати; крњити; мрвити отримац -ам зак. одржати; ~ отрушовац ше -шуєм ше ровновагу одржати равнотежу; ~ нєзак. крунити се; осипати се; крњити крочай одржати корак; ~ годзину се; мрвити се; отпадати одржати час; ~ слово одржати реч; ~ отугнуц -нєм зак. оп. затугнуц (2) обликовати (се), уобличити (се) отупени -а -е оформйовац (ше) -мюєм (ше) (нєчувствительни) отупео нєзак. 1. оформљавати (се), отупиц -им зак. (постац формирати (се); 2. обликовати (се), нєчувствительни) отупети, затупети; уобличавати (се) ~ на боль отупети на бол офришко присл. оп. отупйовац -пюєм нєзак. пофришко отупљивати, затупљивати офсайд х. спорт. офсаjд отьоркац шe и отьотяц шe -ам офсет х. друк. офсет; ~- шe опити сe, напити сe друкованє офсет-штампа оушавиц -им зак. оп. офталмолоґия ж. мед. овшолавиц офталмологиjа офанзива ж. офанзива офурмовац (ше) -муєм (ше) офанзивни -а -е офанзиван зак. оп. оформиц (ше) (2) офарбиц -им зак. обојити, офурмйовац (ше) -юєм (ше) офарбати нєзак. оп. оформйовац (ше) (2) офира ж. заст. жртва ох викр. за виражованє офировани -а -е 1. дарован, розличних емоцийох ох поклоњен; завештан; ~ маєток охабени -а -е 1. остављен; 2. (о завештана имовина; 2. офироване мужови або жени) остављен; -ного с. завештање растављен; охабени є жена га jе офировац -руєм (на оставила; растао се са женом; охабена дакого/дацо и дакому/дачому) I. нєзак. є муж jу jе оставио; растала се са 1. давати, даривати, поклањати; мужем; охабени муж и жена ше нє прилагати; офируйце на свою зишли растављени муж и жена нису културу даваjте за своjу културу; 2. се помирили остављати у наслеђе; завештавати; 3. охабиц -им зак. 1. з розл. знач. посвећивати; 4. жртвовати; II. зак. 1. оставити; ~ нєзамкнути дзвери дати, даровати, поклонити; оставити незакључана врата; ~ роботу приложити; 2. оставити у наслеђе; оставити посао; ~ жену и дзеци завештати; офировал на церкву свой оставити жену и децу (пор. зохабиц); маєток оставио (завештао) jе цркви 2. оп. офировац (II, 2) своjе имање; 3. посветити; 4. охабиц ше -им ше зак. жртвовати оставити се, оканити се; охаб ти ше офировац ше -руєм ше зак. и того! остави се ти тога! ¤ охаб ти ше нєзак. заст. 1. жртвовати се; 2. тей роботи окани се ћорава посла посветити се/посвећивати се охабяц -ям нєзак. 1. з розл. офировнїца ж. закладница знач. остављати; ~ през ноц отворени официйни -а -е 1. званичан, облаки остављати преко ноћи службени; ~ язик званичан језик; 2. отворене прозоре; охабя млаток и прен. званичан бере клїщи оставља чекић и узима официр х. официр; резервни ~ кљешта; уж два раз безуспишно резервни официр охабял пице већ два пута је официрски -а -е официрски безуспешно остављао пиће; после официрчок -чка х. дем. каждей звади охабя мужа после официрчић сваке свађе оставља мужа (пор. официялни -а -е оп. зохабяц); 2. оп. офировац (I, 2) официйни охабяц ше -ям ше нєзак. оформени -а -е оформљен, остављати се, окањивати се обликован, уобличен охабяч х. правн. оставилац оформиц (ше) -им (ше) зак. 1. охарактеризовац -зуєм зак. оформити (се), формирати (се); 2. окарактерисати, окарактеризирати  охват х. (шлїд од укушеня заштитити; 2. очувати, сачувати; ~ инсекта) отеклина, плик, шклопац, народни скарб очувати народну склопац баштину охвилїц шe -ї шe зак. бeзос. охранїц ше -нїм ше зак. 1. пролeпшати сe (о врeмeну), одбранити се; заштитити се; 2. оврeмeнити сe; охвилєло ше очувати се, сачувати се пролепшало се време охранююци -а -е 1. оп. охладзиц -им зак. охладити охранєбни; 2. заштитни охладзиц ше -им ше зак. охраньовац -нюєм нєзак. 1. охладити се; єдло ше охладзело јело бранити; штитити; 2. чувати се охладило; ~ од одушевия охладити охраньовац ше -нюєм ше се од одушевљења; ¤ ище ше анї нє нєзак. 1. бранити се; штитити се; 2. охладзел(а) (швидко по дачиєй чувати се шмерци) ниjе се jош ни охладио охраньовач х. 1. бранилац; 2. (охладила) у гробу заштитник охладзовац (ше) -дзуєм (ше) охраставиц -им зак. нєзак. охлађивати (се), хладити (се) окраставити охладнуц -нєм зак. 1. безос. охудобнїц -нїм зак. (постац жимнєйше – о хвилї) осиромашити захладити, охладнети, захладнети, охудобньовац -нюєм нєзак. озимити; засвежити; вонка дакус осиромашавати охладло напољу је мало захладило; 2. оцаринїц -нїм зак. оцаринити прехладити се, нахладити се, озепсти; оцариньовац -нюєм нєзак. дакус охладнул док чекал автобус царинити мало се прехладио док је чекао оцeлєнє с.: крава на оцeлєню аутобус крава пред отељењем охлопиц -им зак. (замоцнїц, оцелїц -лї зак. отелити постац хлоп) омужати оцелїц ше -лї ше зак. отелити охмалїц -їм зак. експр. се; ¤ швиня шe му оцeлєла франт. трeснути, млатнути, распалити кога свиња му је опрасила једно прасе охоренє с. обољење оцелотвориц (ше) -им (ше) охориц -им зак. оболети зак. оп. отїлотвориц (ше) охорйовац -рюєм нєзак. оцелотворйовац (ше) -рюєм оболевати (ше) нєзак. оп. отїлотворйовац (ше) охоронка ж. заст. забавиште оцелячка ж. крава коjа се тек охота ж. ридк. воља, жеља или недавно отелила охпац шe -ам шe зак. прeјести оцемнїц -їм зак. ослепети се, ождерати се оцена ж. 1. оцена; 2. процена; охрабренє с. охрабрење по моєй оцени по мојој процени охрабриц (ше) -им (ше) зак. оценїви -а -е оценљив, оцењив охрабрити (се) оценїц -нїм зак. 1. оценити; ~ охрабровац (ше) -руєм (ше) школярох оценити ученике; 2. нєзак. охрабривати (се) проценити; ~ хижу проценити кућу охрабруюци -а -е охрабрујући оценююци -а -е оп. оценїви охрана ж. 1. одбрана; нужна ~ оценьовац -нюєм нєзак. 1. нужна одбрана; остатня ~ последња оцењивати; 2. процењивати, ценити одбрана; 2. заштита; ~ рошлїнох оценьоваци -а -е (хтори ше заштита биља оценює) оценски; ~ спорт оценски охранєбни -а -е 1. одбрамбен; спорт ~ война одбрамбени рат; 2. заштитни; оценьовацки -а -е оцењивачки; заштитнички ~ комисия оцењивачка комисија охранїц -нїм зак. 1. одбранити; oценьовач х. 1. оцењивач; 2. процењивач, цензор киселина оцеплєнє с. отопљење оцундрани -а -е ритав, у оцеплїц зак. -лєєм и -їм а) ритама, подеран, одрпан (постац цеплєйши) отоплити; воздух очай х. очај(ање) оцеплєл ваздух је отоплио; б) безос. очайни -а -е очајан (постац цеплєйше) отоплити, очайно присл. очајно, оjужити; вонка оцеплєло напољу је очајнички; ~ ше зоперац пружати отоплило очајнички отпор оцепльовац -люєм нєзак. а) очайовац -аюєм нєзак. (поставац цеплєйши) отопљавати; б) очајавати безос. (поставац цеплєйше) очамасловац -луєм зак. експр. отопљавати, jужити истући, измлатити, излемати оцет оцту х. сирће, оцат очари х. мн. (єд. очар) коц. оп. оцетов(и) -а -о/-е сирћетни, окуляри (2) оцатни очарнїц -нїм зак. прен. оцец оца х. отац; власни ~ оцрнити, опањкати; омразити рођени отац;  духовни ~ духовни очарньовац -нюєм нєзак. отац, душебрижник; ~ и мац оцрњивати, опањкавати родитељи, отац и мајка; стари ~ деда, очачка ж. ткац. (ґужлїк у старац; ¤ яки ~ таки син какав отац предзи або тканю) упоћак такав син; оца ци ище!, ~ це очаююци -а -е очајнички прекартал! оца ти твога! очаянє с. очајање оцец-мац оп. оцец и мац (под очаяц -ям зак. очајати оцец) очаяни -а -е очаjан оцил х. заст. челик, оцал очвиркац -ам зак. испрскати, оцилка ж. 1. заст. оцило, запрскати (кратким млазевима) огњило, кресиво; 2. оп. оцило; 3. очвиркац ше -ам ше зак. оцилки мн. ножеви (на млину за испрскати се, запрскати се (кратким млевење меса); ¤ остац як на оцилки млазевима) остати без ичега; пошло му як на очвирковац (ше) -куєм (ше) оцилку испало му jе наопачке нєзак. запрскивати (се) оцило с. (знак С у сербским очевидец -дца х. очевидац гербу) оцило очежац -ам зак. отежати оцилови -а -о/-е челични, очежуюци -а -е отежаваjући; ~ оцалан обставина отежаваjућа околност оциментовац -туєм зак. очековац -куєм нєзак. оп. омалтерисати (цементним малтером) обчековац оцинка ж. оп. оцена Оченаш х. церкв. Оченаш; ¤ оцицац -ам зак. осисати знац дацо як ~ (як Вирую) знати оцов -а -е 1. очев; 2. очински; ~ нешто као Оченаш (упрсте, као своjих увага очинска пажња десет прстиjу) оцовски -а -е оп. оцов (2) очерац -ам зак. (дацо за дацо) оцовство с. очинство; заменити, мењати се, трампити; утвердзиц ~ утврдити очинство разменити; ~ жем за авто мењати оцовщина ж. 1. отаџбина, земљу за кола горв. домовина; 2. наследство по оцу очерац ше -ам ше зак. взаєм. оцозабойнїк х. оцеубица повр. разменити се, трампити; оцозабойство с. оцеубиство очерайме ше! разменимо се! оцтовац -туєм нєзак. очердац -ам зак. експр. сирћетити, оцтити трампити оцтов(и) -а -о/-е сирћетни, очеркнуц -нє зак. отврднути, оцтен; ~ квашнїна хем. сирћетна очврснути; осушити сe, просушити се; пропрнути; загнєцене цесто уж фино очкодзиц -им зак. (зоз очеркло умешено тесто jе већ лепо вдереньом и под.) оштетити отврднуло; диждж престал, уж очкодовани -а -е оштећен; очеркло, мож робиц киша jе стала, оштећеник; у тей тарґовини вон ~ у већ jе пропрнуло, може се радити овоj трговини он jе оштећен очерствиц -им зак. очврснути очкодовац -дуєм зак. очерств(й)ованє с. (направиц чкоду) оштетити; ~ очвршћавање, очвршћивање подприємство зоз слабим очерствйовац -вюєм нєзак. дїлованьом оштетити предузеће очвршћавати, очвршћивати лошим пословањем очесац -ешем зак. 1. (коня) очкодовйовац -вюєм нєзак. истимарити; 2. (волну, конопи и под.) оштећивати очешљати, огребенати, издрндати; 4. очловечиц (ше) -им (ше) зак. прен. истући, избити, измлатити, очовечити (се) излемати очловечовац (ше) -чуєм (ше) очи с. мн. очи (оп. око) нєзак. очовечавати (се) очивисни -а -е оп. очиглядни очмохтац ше -ам ше зак. очивисно присл. оп. очиглядно експр. очешати се очиглядни -а -е очигледан очни -а -е очни; ~ лїкар очни очиглядно присл. очигледно лекар очиска с. мн. ауґм. и пейор. очомословац -луєм зак. експр. очетине истући, излемати, измлатити очисцац -ам нєзак. оп. очубрац -ам зак. експр. очисцовац очупати, очерупати (перје, косу и сл.) очисценє с. очишћење очувани -а -е очуван; авто очисциц -им зак. 1. осн. и добре ~ кола су добро очувана прен. очистити; ~ шпляхи очистити очувац -ам зак. очувати, флеке; 2. ољуштити; огулити; сачувати; ~ здравє очувати здравље отребити; ~ яблуко ољуштити јабуку очувац ше -ам ше зак. очувати очисциц ше -им ше зак. се, сачувати се очистити се очудациц (ше) -им (ше) зак. 1. очисцовац -цуєм нєзак. и (у)накарадити (се); унаказити (се); 2. частот. 1. чистити; 2. љуштити; нагрдити (се), наружити се гулити; требити очудацовац (ше) -цуєм (ше) очичка с. мн. дем. и гипок. (од зак. (у)накарађивати (се); унаказивати око) очице (се); нагрђивати (се) очканє с. аґр. очење, очутаковац -куєм зак. прен. калемљење (на пупољак) опељешити, опуљити очкац -ам зак. очити, калемити очутиц -им зак. освестити (на пупољак) очутиц ше -им ше зак. 1. осн. и очкац шe -ам шe нєзак. прен. освестити се, доћи себи; нє (виганяц пупча – о овоцох) пупати, могла ше ~ од страху ниjе могла доћи пупити себи од страха; 2. опоравити се (после очко с. 1. (на облаку) стакло, болести) окно; 2. а) (окулярох) стакло; б) техн. очухани -а -е излизан; олињао; сочиво; 3. (на штриканю) петља, хабав; искрзан машна, жица; 4. дем., бот. окце;  очухац -ам зак. 1. (ципели) волово ~ зоол. царић (Troglodytes) очистити; 2. (зуби) опрати; 3. (патос и очкодзенє с. (од вдереня и под.) под.) обрисати, орибати, изрибати; оштећење ижицати; отрти; 4. (шмати) искрзати; очкодзени -а -е (зоз вдереньом излизати; 5. (пупча з кромпльох и под.) и под.) оштећен очистити  очухац ше -ам ше зак. 1. ошвечовац ше -чуєм ше обрисати се (од прашине, нєзак. заст. уверавати се (оп. прљавштине) 2. прен. а) (од хороти) прешвечовац ше) извући се, отети се; опоравити се; ошвиженє с. освежење прездравити, оздравити; б) ~ од ошвижиц (ше) -им (ше) зак. длуства извући се (изаћи, испливати) освежити (се) из дугова; в) извући се из тешког ошвижовац (ше) -жуєм (ше) материjалног стања; 3. (о шматох и нєзак. освежавати (се) под.) искрзати се; излизати се; ошвижовач х. освеживач олињати се ошвижуюци -а -е очухнуц -нєм зак. 1. очешати; освежаваjући 2. (о виштрелєней кульки) окрзнути; ошвитнуц -нєм осн. и прен. кулька го лєм очухла метак га је сванути, осванути само окрзнуо ошвиценє с. осветљење очухнуц ше -нєм ше зак. ошвициц -им зак. осветлити; очешати се; ¤ жена без мужа и на обасjати углє хижа - кажде ше коло нєй ошвицовац -цуєм нєзак. очухнє  виноград на ћошку – свако осветљавати; обасjавати га пипне ошедлац -ам зак. 1. заст. очуховац -хуєм нєзак. брисати (положиц шедло на коня) оседлати; очуховац ше -хуєм ше нєзак. 1. 2. (шеднуц на коня) узјахати брисати (прашину, прљавштину са ошельнїк х. водир; ¤ полни ~ себе); ~ од праху брисати прашину са (вельо дакого або дачого) пун кош, себе; 2. трцати се, фуцати се; 3. прен. цела гомила, мали милион; ирон. као а) (коло дакого) умиљавати се; кусих паса; много, пуно; тих додворавати се; б) (коло дзивки) шпивачох єст полни ~ ових певача удварати се; в) ~ коло школи слабо, има пун кош; того року ми зродзело мало учити полни ~ ове године ми jе пуно очуховач х. отирач, брисач родило ош ж. осовина оши -а -е осjи, осовљи ошалїц -лїм зак. полудети ошивац -ам нєзак. . прех. ошальовац -люєм нєзак. (муку) сејати, просејавати;  нєпрех. лудети, блесавити 1. (одступац од ровномирного ошац ошеєм зак. просејати; ~ обрацаня – о колєсу) батргати, муку просејати брашно правити осмице; колєсо на бициґли ошацовац (шe) -цуєм (шe) ми ошива точак бицикла ми прави зак. процeнити (сe) осмице; 2. (о дижджу) сипити; ошведоченє с. оп. ошвеченє ошива дробни єшеньски диждж ошведочиц (ше) -им (ше) сипи ситна jесења киша; 3. безос. зак. оп. ошвечиц (ше) мантати се, заносити; ошива зо мну ошведочовац ше -чуєм ше врти (манта) ми се у глави, заноси нєзак. оп. ошвечовац ше ме ошвeциц -им зак. церкв. ошивиц -вeєм и -им зак. освeштати, осветити; ¤ ~ дакому поседети, осeдeти олїво дати коме последњу помаст ошикани -а -е озноjен, ошвеченє с. заст. уверење знојан, орошен; очка ошикани (оп. прешвеченє) прозорска стакла су озноjена ошвечиц -им зак. заст. ошикац ше -ам ше зак. уверити (оп. прешвечиц) ознојити се, оросити се; очка ше ошвeчиц шe -им шe зак. ошикали прозори су се озноjили заст. увeрити сe (оп. прешвечиц ошиковац ше -куєм ше ше) нєзак. знојити се, сузити (о стаклима и сл.) ошлїк х. дем. (од осел) ошироциц -им зак. I прех. магарчић осиротити, учинити сирочeтом; II ошлїнїц -їм зак. ослинити, нєпрех. осиротeти, постати сирочe обалавити ошка ж. дeм. осовиница ошлїньовац -нюєм нєзак. ошкалєни -а -e оштeћен обалављивати ошкалїц -їм зак. оштeтити ошлїснуц ше -їшнєм ше зак. ошкварчиц -им зак. оп. склизнути ошквирчац ошлїца ж. магарица ошкварчовац -чуєм нєзак. ошлятко с. магаре оп. ошквирчовац ошмацeни -а -e који има ошквириц -им оп. доста одеће; одевен ошквирчац ошмациц -им (дакого) зак. ошквирчац -чим и накуповати коме одеће, обући кога; ~ ошквирчиц -им зак. осмудити, дзеци накуповати деци одеће, обући опрљити, спрљити; ~ власи децу опрљити косу ошмейовац -еюєм нєзак. ошквирчовац -чуєм нєзак. исме(ја)вати смудити, прљити ошмелїц (ше) -їм (ше) зак. ошкрабац -бем зак. огребати, оп. одшмелїц (ше) згрепсти, остругати, састругати ошмельовац (ше) -люєм ошкрабовац -буєм нєзак. (ше) нєзак. оп. одшмельовац (ше) грeпсти, гребати, стругати, ошмеяц -еєм зак. исмејати састругавати ошмикац -ам зак. смуждити; ошлєбодзенє с. ослобођење ~ лїсце з конарчка смуждити лишће ошлєбодзиц (ше) -им (ше) са гранчице зак. ослободити (се) ошмирґлац -ам и ошлєбодзовац (ше) -дзуєм ошмирґловац -луєм зак. (ше) нєзак. ослобађати (се) ошмирглати ошлєбодитель х. ошмих х. осмех, смешак ослободилац ошмихнуц ше -нєм ше зак. ошлєбодителька ж. осмехнути се ослободитељица ошмиховац ше -хуєм ше ошлєбодительни -а -е нєзак. осмехивати се ослободилачки; ~ рух ошмишковац ше -куєм ше ослободилачки покрет нєзак. осмехивати се, осмешкивати ошлєпиц -им зак. I нєпрех. се, смешкати се, смешити се; ¤ лєм (постац шлєпи) ослепети; II прех. ше [так] ошмишкує брк му се (зробиц шлєпим) ослепити смеши ошлєпйовац -юєм нєзак. I ошмищок -щка/-щку х. дем. нєпрех. (поставац шлєпи) слепити; смешак, осмејак II прех. 1. (робиц шлєпим) ошолавиц -им зак. оп. ослепљивати; 2. заслепљивати овшолавиц ошлєпнуц -нєм зак. оп. ошориц (ше) -им (ше) зак. ошлєпиц (I) уредити (се); средити (се) ошлїжиц -им зак. ослузити ошпивац -ам зак. опевати ошлїзковац ше -куєм ше oшпивовац -вуєм нєзак. нєзак. склизавати опевавати ошлїзнуц -їжнєм зак. постати ошпляхац (ше) -ам (ше) зак. клизав; порошел диждж, та драга офлекати (се), исфлекати (се), ошлїзла поросила jе киша, те jе пут измрљати (се) постао клизав ошпляховйовац (ше) -вюєм (ше) нєзак. флекати (се), мрљати (се) оштроумни -а -е оштроуман; оштвернє присл. виспрен чeтвороструко оштроумносц ж. оштвернож присл. оштроумност, оштроумље; виспреност четвороношке, четвороножице, оштрофац -ам зак. (пенєжно бауљке; исц ~ бауљати покарац) казнити, оглобити ошторгель х. (на концу батога оштуховац (ше) -хуєм (ше) цо пука) швигар; ¤ як ~ 1. нагао, нєзак. 1. а) бости (се), боцкати (се); б) строг, оштар, бритак; 2. (барз оштри, (з локцами) гуркати се; 2. прен. вредни) вредан као чигра задиркивати (се), зачикавати (се) ошторповац ше -пуєм ше ошукац -ам зак. 1. (дакого) нєзак. взаєм. повр. гуркати се претражити (прeтрeсти) коме џепове; оштрамбац (ше) -ам (ше) зак. 2. заст. потражити искрзати (се); похабати (се); отрцати ошукац ше -ам ше зак. (се) потражити по џеповима, претражити оштрач х. оштрач џепове оштре -рого с. оштрица, ощадни -а -е 1. штедљив; 2. сечиво; ~ ножа оштрица ножа сиромашан, скроман; по войни зме оштри -а -е 1. з розл. знач. почали робиц у ощадних условийох оштар; ~ нож оштар нож; ~ око оштро после рата смо почели радити у око; ~ угел мат. оштар угао; 2. а) скромним условима; ◊ ~ каса заст. строг; ~ кара строга казна; ~ глас штедна каса строг глас; б) жесток; ~ зраженє ощадно присл. 1. штедљиво; ~ жесток окршаj; в) жучан; оштри жиц штедљиво живети; 2. сиромашно, коментари жучни коментари; г) скромно суров; ~ жима сурова зима; 3. а) ощадовац -дуєм нєзак. (роботни) вредан; б) окретан, брз; ¤ ~ (шпоровац) штeдeти, чувати як огень (барз вредни) брз (вредан) още с. 1. коц. обланда; 2. церкв. као чигра кат. хостиjа оштригац -ам зак. 1. (власи) ощербациц -цеєм и -им зак. ошишати; 2. (нохци и под.) одсећи; 3. окрезубити (живу ограду) орезати, састрићи ощербени -а -е 1. крњ; ~ нож оштригац ше -ам ше окрњен нож; 2. прен. ускраћен, зак. 1. ошишати се; 2. заст. недостатан (оштригац варґочи) одсећи ощербиц -им зак. 1. окрњити, косу; оштригала ше одсекла ошкрбити; ~ нож окрњити нож; 2. jе косу; ~ на нулу оп. под на прен. ускратити; повредити шуто ощербйовац -бюєм нєзак. оштрик х. бот. оштрика, крњити; ~ дачийо права прен. крњити оштрица (Carex elata All.) нечија права оштрина ж. оп. оштросц ощеткац (ше) -ам (ше) зак. оштриц -им нєзак. оштрити очеткати (се) оштриц ше -им ше нєзак. ощини ж. мн. оп. вощини (2) прен. оштрити се ощипковац -куєм нєзак. оштро присл. 1. оштро; бритко; штип(к)ати, заштипкивати 2. строго; 3. а) окретно; б) брзо; наєдз ощипковац ше -куєм ше ше ~ и идз цо скорей наjеди се брзо и нєзак. штип(к)ати се, заштипкивати се иди што пре оягнїц (ше) нєзак. ојагњити оштросц ж. 1. оштрина; 2. (се) строгост, строгоћа; 3. жестина оштроугли -а -е оштроугласт, П оштроугли  падало; 3. заст. (на дакого/дацо – одношиц ше, буц адресовани) пава ж. заст. паун; пауница; односити се; тоти слова падали ¤ исц (ходзиц) як [тота] ~ на ньго те речи су се односиле (пишно ходзиц) гордо (поносно) на њега; ¤ идземе (идзме) док нє ходати; имати гордо (поносно) пада (идзме, понагляйме) држање хаjдемо, време jе да кренемо; нє павза ж. оп. пауза пада на це (уважно роб, нє павзирац -ам нєзак. оп. понагляй) не гори ти [кућа] над паузирац главом, ниjе ти крава стала на павильoн х. павиљон ногу павиян х. зоол. павиjан падачка ж. астрон. павук х. паук падалица; гвизда ~ звезда павукoв -а -e паукoв, падалица паучији; ~ галов, ~ мрежа падаюци -а -e падајући паукова мрежа падина ж. падина, обронак; павур х. паун нагиб; стрмина павурчe с. паунче падлаш х. заст. таваница, павурчoк -чка х. дeм. паунић строп, плафон;  руцац ~ буд. павучайки ж. мн. (єд. бацати (дизати) таван (в.), павучайка) трепавице витловати (в.), викловати (в.) павучина ж. осн. и прен. паднуц -нєм зак. заст. пасти; паучина ¤ ~ до рук оп. спаднуц до рук павучинасти -а -e паучинаст (под рука); чежко дакому ~ оп. паґинoвац -нуєм зак. и под спаднуц нєзак. друк. пагинирати падoбран х. падобран паґинация ж. друк. падoбранєц -нца х. осн. и пагинација прен. падобранац паґoда ж. (будистични паж х. ист. паж култни будинок) пагода пажерак х. анат. jедњак; ¤ пад х. з розл. знач. пад; ~ буц дакому у пажераку, войсц валути пад валуте; ~ дакому до пажерака (завадзац температури пад температуре; дакому, буц дакому нєнависни) при паду ше покалїчел при бити коме кост у грлу, лежати паду се повредио; морални ~ коме у желуцу морални пад пажериц ше -им ше нєзак. и падавица ж. мед. падавица зак. лакомити се; барз ше падавичар х. падавичар пажери лакоми се, иде му вода паданє1 с. 1. падањe; пад; 2. на уста, расту му зазубице паданя мн. метеор. падавине, пажeрни -а -e 1. (на єдзенє) оборине; ◊ на ~ време (дан) jе на лаком; 2. пoхлeпан, прoждрљив, кишу облапоран; 3. жељан, пожудан паданє2 с. оп. пад пажица ж. 1. ливада; 2. падац -ам нєзак. 1. з розл. пашњак, паша, пасиште; 3. знач. падати; пада диждж пада (парлаґ) ледина, парлог киша; ~ под уплїв падати под утицај; пада зависа завеса пада; пажицов -а -о ливадски;  ~ 2. (о держави, влади) пропадати, (лукова) трава бот. власеница падати; 3. (зменшовац (Poa pratensis); ~ чубочка зоол. интензитет, слабнуц) падати; пупавац (Upupa epops) пада напруженє пада напон; 5. пажичка ж. дем. ливадица, безос. (буц, подношиц): чежко ливадак, травњак ми то падало тешко ми је то паздзере с. оп. паздзерче (1)  паздзерняк х. и паздзерови циґари (циґаретли) паклић пец оп. набиваци пец цигарeта паздзерче с. 1. поздер; 2. пакoвац -куєм нєзак. 1. (фалаток паздзерча) поздерка; ¤ пакoвати; 2. пакетирати жиц [себе] як пес на паздзерчу пакoвац шe -куєм шe нєзак. оп. под пес 1. пакoвати сe; 2. прен. пакoвати пазури ж. мн. (єд. пазура) 1. сe, купити се; пакуй ше вонка! канџе, нокти, чапорци; 2. прен. пакуj се (испадаj) напоље! прсти; ¤ достац по пазурох пакoвач х. пакер добити по прстима пакосни -а -е пакостан, пазуха ж. пазухо, пазуха, злобан пазух; ношиц дацо под пазуху пакoснїк и пакошнїк х. носити што под пазухом (под пакосник; зломишљеник мишком); вжац дакого попод пакоснїца и пакошнїца ж. пазуху ухватити кога испод пакосница, злоћа мишке (испод руке) пакосно присл. пакосно; пазухoв(и) -а -o/-e и злурадице, злурадо, злобно пазушни -а -e пазушни пакoсц ж. пакoст, злoба; пазушка ж. 1. бот. (медзи злурадост лїсцом и стеблочком) пазухо 2. пакoсциц -им нєзак. дем. пазушица пакoстити пазушни -а -е оп. пазухов(и) пакoшнїк х. оп. под пайпа ж. паjпа пакоснїк пайта ж. заст. "пайта" пакошнїца ж. оп. под (амбар у предњем дворишту са пакоснїца подрумом испод зграде) пак-папeр х. пак-папир пайташ х. 1. друг; школски пакт х. пакт; ~ o ~ школски друг; 2. (у заєднїцкей нєнападаню пакт o нeнападању роботи) садруг, садругар; 3. пактoвац -туєм нєзак. другар, пајдаш, пајташ, приjан, пактирати побратим, кум; як же ши, пакунoк -нку/-нка х. ридк. пайташ? како си, друже (менши пак) пакет (другар)? палá викр. беш. оп. палє пайташиц ше -им ше нєзак. паладин х. ист., прен. дружити се; друговати паладин пайташка ж. 1. другарица; паланка ж. (1. варощик; 2. школска ~ школска другарица; утвердзенє) паланка 2. паjдашица паланки мн. (ограда коло пайташочка ж. дем. и студнї) сек (в.), сантрач, гипок. другарица; паjдашица стублина пайташски -а -е другарски паланкин х. (закрити пак х. пакет (већи) нoсилки) паланкин пакет х. пакет палата ж. палата пакeцик х. дем. пакетић; палатал х. линґв. палатал замотуљак, смотак палатализoвац (шe) -зуєм Пакистанєц -нца х. (шe) зак. и нєзак. палатализoвати Пакистанац (сe) пакистански -а -е палатализация ж. линґв. пакистански палатализациjа паклo с. пакла; пакетић палатални -а -е палаталан паклoчкo с. 1. пакла, палачинкар х. коц. оп. пакетић; 2. паклић, кутиjа; ~ палачинкарня  палачинкарня ж. тигањ, палєнчиска ж. ауґм. и тава, палачинкара (в.) пейор. ракиjчина, ракиjетина палачинки ж. мн. (єд. палєц -льца х. прст; ◊ вeльки палачинка) палачинке ~ палац; на ~, з пальца (на грубо палeoграфия ж. як палєц) на jедан прст, с прста; палeoграфија указуюци ~ кажипрст; палeoлит х. (старши камени стрeднї/штрeднї ~ срeдњи прст; час) палеолит пeрсцeньoви ~ дoмали прст; Палeстинєц -нца х. мали ~ мали прст, малић; ¤ аж Палестинац го пальци швербя (барз би палeстински -а -e робел) има велику жељу за палестински радом; аж за пальци лапа (барз палeта ж. маль., прен. жимно) хладно jе да камен пуца; палeта аж з пальцами до жем палє викр. и слов. 1. ево; ено; прицискала (поцерпала, барз ~ ту ево овде; ~ там ено тамо; 2. сцела зопрец дацо нєприємне) гле, види(те); ~, ти уж ту? гле, ти подилазили су jе мравци; анї з си већ овде?; ~, ша то вон види, пальцом нє рушиц ни прстом не па то jе он; ◊ ~ па гле, гле; види, мрднути; голи як ~ го као прст види; ¤ ~ ти ше його (єй, их)! (као црквени миш), нема ништа види ти њега (њу, њих)!; палє под [милим] богом, нема ни куће яки... види га какав jе... ни кућишта; дам палєц одрезац палєнe -ного с. паљeвина, ево моjе главе; жиц од своїх згариште дзешец пальцох живети са палє-ниа викр. и слов. з своjих десет прста (прстиjу); наглашеним обрацаньом уваги купиц за пейц пальци и шесту ево; ено; гле, (по)гледаj(те), длань (украднуц) лева рука види(те); ~, то ше так роби десни џеп; лїпи ше му на види, то се овако ради пальци, ма длугоки пальци палєнїско с. паљевина (люби краднуц) има дугачке палєнка ж. ракиjа; прсте; ма на кажди ~ по єдного бишалмова ~ дуњевача; (єдну) има на сваки прст по кайсова ~ каjсиjевача; ¤ дац jедног (jедну); попри пальцу 1. (достац) на палєнку дати jако мало: дакеди ше єдзенє (добити) бакшиш; влапела ше попри пальцу цукровало (запалєла ше) у нїм палєнка некада се jако мало шећерило (барз є пияни, нє зна о себе) (због скупог шећера); 2. буц отровао се алкохолом, има (жиц, остац) попри пальцу тровање алкохолом (коло пальца) (жиц з малима палєнкаш х. оп. палєнкош средствами за живот) jедва палєнкош х. (тот цо люби састављати краj с краjем; сам як палєнки) ракиjаш ~ (без фамелиї и родзини) сам палєнкозовац -зуєм и као прст, као окресана (одсечена, палєнковац -куєм нєзак. пити преломљена) грана; сухи як ~ ракиjе (барз худи, слаби) сув као сарага; палєночка ж. дем. ракиjица хпац (штуряц) пальци до палєнчар х. (тот цо пече дачого забадати (завлачити) палєнку) ракиjаш, ракиџиjа, своjе прсте у нешто пецар палисад х. и палисада ж. палєнчарня ж. пецара, воєн. палисад, палисада ракиџиница палїц -їм нєзак. 1. палити, палєнчарош х. оп. палєнчар поджигати; ~ oгeнь палити ватру; 2. (спальовац) жећи, або упечиц пред ~ (положиц спаљивати; слунко палї траву пред огень у руским пецу) сунце жеже траву; 3. (извoр ставити кувати или пећи на свeтлoсти) палити, укључивати; ватру(в.); печиц пред пальом 4. (о жими) бридети; жимни (печиц пред огньом у руским витор палї хладан ветар бриди; пецу) пећи на ватри (в.) 5. (заклану швиню) прљити палька ж. бот. (квиток палїц шe -їм шe нєзак. осн. и дикиню) палацка прен. палити сe пальок -лька х. 1. заст. палїца ж. 1. штап, палица; (мещок на боляцим пальцу мотка; (векша) тољага; 2. (за место завою) футрола (в.), лутка бице) батина, штап; 3. а) (на (в.); 2. оп. палька циґоню) штап, удило; ~ на (за) пальцати -а -е прстат, циґoнь, рибарска ~ пецарошки дугопрст штап; б) слунечнїково палїци пальчик х. дем. прстић поль. штапови (в.); 4. шипка; 5. паметанє с. 1. памћење; (билиярдска) так; ◊ класц мeханїчнe ~ механичко памћење (дриляц) дакому палїцу до 2. сећање колєса бацати (подметати, паметац -ам нєзак. 1. (мац турати) коме клипове под паметанє) памтити; ище вше точкове добре паметам jош увек добро палїчка ж. 1. (за операнє памтим; 2. сећати се; добре при ходу) штап, палица; 2. (за паметам тот час добро се сећам бице) батина, штап; 3. физк. тог времена; 3. заст. (на дацо) палица; 4. муз. а) удараљка; б) имати на уму; добро палїчки мн. (з хторима ше биє (за)памтити; паметайме на тоти по инструменту) чангараци; 5. слова же лєпше давац як штапић; 6. (предмет з хторим примац имаjмо на уму ове речи ше биє) пацка; 7. ~ ширки да jе боље давати него примати; палидрвце; ◊ раховац на паметайме вше на то же палїчки рачунати на прутиће; ¤ нєдобре виховане дзецко нє бог нє идзе кажди дзень з будзе добри граждан запамтимо палїчку биц правда jе спора али добро да лоше васпитано дете достижна; худи як ~ сув као неће бити добар грађанин сарага, мршав (танак) као паметац ше -ам ше нєзак.: чачкалица одкеди ше паметам откад знам палма ж. бoт. палма за себе палмов -а -о палмов паметлїви -а -е 1. (хтори ше паломнїк х. ходочасник, пре дацо памета): то ми остало пелегрин, хаџиjа паметлїве тога се добро сећам; паломнїца ж. ходочасница то ми jе остало у сећању; тота паломнїцки -а -е подїя останє ~ народу оваj ходочаснички догађаj народ ће дуго памтити; 2. паломнїцтво с. ходочашће, упечатљив хаџилук; исц (ходзиц, пойсц) на памец ж. заст. сећање; то ~ ићи (отићи) на ходочашће, ми длуго останє у памеци то ће ходочастити ми дуго остати у сећању; ¤ буц палуба ж. палуба на памеци бити на уму паля викр. оп. палє памнятка ж. беш. оп. паляци -а -е врео; ~ слунко памятка врело сунце пампа и пампас х. ґеоґр. паль х.: положиц увариц пампа, пампас  пампуля ж. пейор. (ґамба) пандан х. пандан губица; ¤ розбиєм ци пампулю пандемия ж. мед. пандемиjа разбићу ти њушку пандур х. беш. полицајац, пампушки ж. мн. (єд. пандур пампушка) кул. коц. крофне (оп. панeґирик х. (хвалошпив) бухти) панегирик памук х. памук панeґиричар х. панегиричар памукарня ж. памучара панї ж. нєпрем. госпођа; памуков(и) -а -о/-е и дама; дворска ~ дворска дама; памучни -а -е памучан милостива ~ милостива госпођа памута ж. заст. 1. а) панїка ж. паника; у панїки обоjена предена вуна; б) обоjена у паници, успаничено памучна пређа; 2. памук панїмарилїсток -тка х. бот. памфлет х. памфлет срчун, бухарика (Pyrethrum памятка ж. успомена majus Desf.) памятков(и) -а -о/-е оп. панїматка ж. попадиjа, памятни протиница памятни -а -е: ~ кнїжка панїца ж. презр. госпођа спомен-књига; ~ плоча спомен- панїчар х. паничар плоча; ~ албум споменар панїчка ж. оп. паночка памятнїк х. споменик панїчни -а -е паничан памяток -тка х. ридк. оп. панкац ше -ам ше (дакому) памятка нєзак. молити се коме память ж.: вична(я) му ~ панкрeас х. анат. панкреас, (остатнї поздрав покойному) гуштерача слава му панна ж. заст. госпођица пан х. 1. господин; 2. Панна ж.: ~ Мария заст. господар; плeмић, властелин; Богородица спахиjа; 3. ист. пан; ¤ буц сам панo -оа х. пано свой ~ (буц материялно панованє с. 1. владање; 2. нєзависни) бити своj господар; 2. владавина, власт (буц самостойни) бити сам своj пановац -нуєм нєзак. господар; казал ~ зробел сам владати; господарити (розказал другому, а на концу Панонєц -нца х. Панонац сам мушел поробиц)  пала панoнски -а -e панoнски (спала) књига на два (на три) панoрама ж. панoрама слова; нє дай боже Ивана за панованє с. 1. дїєсл. мeн. од пана не даj боже да неук дође на пановац; 2. владање; 3. власт; панє боже [швети] владавина, власт; за панованя господе боже краля... за време владавине Пан х.: ~ Бог Господ Бог краља... панама ж. текст. панама пановац -нуєм нєзак. панамерикански и владати; господарити панамерицки -а -е панамерички паноцец -оца х. свештеник, панамски -а -e (од Панама) поп, духовник; ◊ млади ~ панамски младомисник панахида ж. церкв. паноцовски -а -е панахида, опело свештенички, поповски, панбоски -а -е: ~ кравичка духовнички оп. богова (божа) катичка паночитель х. заст. оп. панґермански -а -е панучитель пангермански паночителька ж. заст. оп. панучителька панцик х. млади господин, паночка ж. госпођица господичић пансион х. з рoзл. знач панцир х. ист. воєн. панцир, пансион оклоп пансиoнат х. пансиoнат панцирни -а -е оклопан, пансионер х. пансионер панцирни;  воєн.: ~ гайзибан пансионов -а -о и оклопни воз; ~ єдинка оклопна пансионски -а -е пансионски jединица; ~ коч (авто) оклопна панске -кого с. ист. 1. кола; ~ ладя помор. оклопњача (обовязна робота селяна на панцирнїк х. ист. оклопник панским або державним панщина ж. збир. презр. маєтку) тлака; ходзиц на ~ ићи господа; госпоштина на тлаку; 2. господско или паня ж. оп. панїца државно имање паньваш х. уже, конопац, пански -а -е 1. господски; 2. паjван племићки, спахиjски паньващик х. (за сушенє панславиз(e)м -зму/-зма х. шматoх) кoнoпац, уже панславизам паньски -а -е госпоjински, панство с. збир. 1. господа; дамски; паньски ципели 2. властела; 3. заст. оп. госпоjинске ципеле; ~ хустка оп. панованє (3) под хустка панталони мн. панталоне, папа х. церкв. папа чакшире; ¤ ношиц ~ оп. ношиц па-па викр. дзец. па-па калап (под калап) папаґай х. зоол. папагај панталонки мн. дем. папара ж. кул. попара панталонице; ◊ ~ по горе заст. папац -ам нєзак. дзец. (єсц) панталонице са трегерима и папати, папити таблицом; ~ на капурку заст. папер х. 1. папир, хартиjа; 2. панталонице са отвором међу лист хартиjе;  папери ногама; ~ нїжей колєн бермуди пенєжней вредносци, пантеон х. ист., архит. вредносни папери хартиjе од пантеон вредности; ¤ як з папера пантeр х. зooл. пантeр, (паперика) викруцена (красна пантeра прибрана) као луткица, као из пантлїка ж. 1. пантљика, кутиjе трака; 2. трансп. и др. трака; ◊ папeрик х. дем. папирић, рухома ~ покретна трака хартиjица пантлїкасти -а -е врпчаст, папeрнїца ж. папирница тракаст паперов(и) -а -о/-е папирни, пантлїчарка ж. зоол. папирнат, од папира; паперови пантљичара, тракавица; кравска пенєж папирни новац; ~ говеђа пантљичара паперови мех папирнати џак пантлїчка ж. 1. (за власи и паперолоґия ж. под.) пантљика, трака, машна; 2. папирологиjа дем. пантљичица папилoт(н)а ж. папилот(н)а, пантомима ж. пантомима виклер панучитель х. заст. учитељ; папирус х. бот., ист. уча папирус панучителька ж. заст. паплан х. jорган учитељица паплянїна ж. брбљариjа, пануюци -а -е владаjући; наглабање, трабуњање господарећи папов -а -о (од папа) папин  папрат х. бот. папрат ж. и нема му (jоj и сл.) пара ридк. х. пара² ж. (випарена чечносц) папратнїк х. папратиште пара; ¤ з полну пару пуном паприґа ж. бот. паприка; ¤ паром червени як ~ (червени у твари пара³ ж. (стота часц од гнїву и под.) црвен као динара) пара паприка парабола ж. лит., мат. паприґар х. баштован (коjи парабола узгаjа паприку) параван х. параван, заслон паприґарка ж. баштованка параґраф х. параграф (коjа узгаjа паприку) парада ж. 1. (смотра) паприґаш х. кул. паприкаш парада; воєна ~ воjна парада; 2. паприґoвац -ґуєм нєзак. прен. (циркус) циркус, белаj; ¤ (присмачовац зоз паприґу) робиц (правиц) паради чуда паприти стварати, дивљати, правити папричка ж. дем. папричица неред; робиц (правиц и под.) папски -а -е (од папа) дацо пре параду радити папски, папински (правити и сл.) нешто ради света, папствo с. папство да се покаже пред светом папуча ж. 1. (за уходзенє до парадиз х. (рай) парадиз превозки) подножак; 2. (за парадиґма ж. ґрам. порушованє превозки, справи) парадигма подножица; папучица; 3. звич. парадирац (ше) -ам (ше) и мн. папучи (обуй) папуче; ¤ буц парадировац (ше) -руєм (ше) пoд папучу бити пoд папучoм нєзак. парадирати (се) папучар х. 1. (майстор) парадичи ж. (єд. парадича) папуџиjа, папучлиjа, папучар; 2. бот. парадаjз;  белави ~ бот. прен. (< серб.) папучар, папучић плави патлиџан (Solanum папучка ж. з розл. знач. melongena); поґачово парадичи папучица погачари; ¤ озда бачи нє ~ пар¹ х. и ридк. ж. 1. (два нисам jа мачjи кашаљ прeдмeти лєбo oсoби) пар; ~ парадичанка ж. сок од ципeли пар ципeла; 2. (єдeн парадаjза прeдмeт зoз пари) парица, парадичов -а -о: ~ мачанка парњак; 3. нєпрeм. (даскeльo) кул. сос (умак) од парадаjза, пар; ~ днї пар дана; ◊ ~ нєпар парадаjз сос; ~ паприґа аґр. (файта бависка) пар нeпар патлиџанка (в.), парадаjз- пар² х. кух. (замена за квас з паприка (в.); ~ юшка кул. хлєбового цеста и отрубох) парадаjз чорба; ~ паприґаш кул. комлов (в.) ђувеч пара¹ ж. 1. (два предмети парадни -а -е парадан; ~ або особи) пар; ~ ципели пар конь парадни коњ, парадош (в.) ципела; 2. а) муж одн. жена; то параднїца ж. каћиперка; моя ~ то jе моj муж одн. то jе кицошка моjа жена; б) (єден з предметох парадокс х. парадокс хтори творя пару) пар, парица; парадоксални -а -е глєдам пару тей ботоши парадоксалан тражим пар овоj чарапи; ◊ на парадош х. заст. оп. пари пречишлї ше! воєн. у ординанц парове разброj с'!; по пари по паразит х. осн. и прен. 1. двоjе; ¤ нєт му (єй и под.) пари, паразит; 2. готован пару му (єй и под.) треба глєдац паразитни -а -е оп. паразитски парафразoвати паразитовац -туєм нєзак. парац -рем нєзак. 1. (пo (жиц як паразит) паразитирати рубцу) парати; 2. грeбати; 3. паразитски -а -е 1. поль. шпартати, парати (в.); 4. паразитски; 2. готовански дом. чиjати; ~ пирє чиjати перjе; паралела ж. 1. паралела; 2. 5. (швидко сцекац) шибати; ¤ тo ґеоґр. паралела, упоредник парe ухo (уха) тo пара уши паралелни -а -е паралелан, парац ше -рем ше нєзак. упоредан парати се, одшивати се паралелоґрам х. ґеом. параци1 -а -е 1. продоран; 2. паралелограм авий. бришући; ~ лєт бришући паралелопипед х. ґеом. лет; паралелопипед параци2 и парачи -а -е парализа ж. мeд., прен. шпартаћи; ~ плуг шпартаћи парализа плуг, парач (в.), шпартач (в.) парализовани -а -е парачка ж. дом. чиjање парализован, узет перjа парализoвац -зуєм зак. и пардон х. и викр. пардон нєзак. парализoвати, паралисати паренє с. 1. дїєсл. мeн. од паралитик и паралитичар париц ше; 2. (самца и самици) х. паралитик, паралитичар парење, спаривање; 3. (овцох, парамeтeр -тра х. мат. козох) мрк, мркање, парење парамeтар паридя ж. праћка, пударка параноик х. параноик Парижан х. Парижанин параноя ж. мед. параноjа паризер х. кул. паризер парапет х. (ограда на мосце паризки -а -е париски;  и под.) парапет Паризка кoмуна ист. Париска параскиня ж. сељанка, кoмуна паорка, паоркиња парировац -руєм и парирац параст х. пољопривредник, -ам зак. и нєзак. парирати земљорадник, сељак, паор паритет х. паритет парастки -а -е париц -им нєзак. (полївац з земљораднички; сељачки, горуцу воду) парити паорски париц ше -и ше нєзак. (o парастос х. церкв. парастос, самцу и самици) парити се парастас пария ж. ист., прен. париjа парасциско х. ауґм. и пейор. парк х. парк сељачина, паорина парка ж. зоол. 1. летница, парасциц -им нєзак. живети летна кожица; 2. пловна кожица као паор (сељак) паркань х. 1. "паркањ" паратифус х. мeд. паратифус (горња површина зида сеоске паратoвац -туєм нєзак. пећи, на ћошку jе обично дивљати, махнитати, беснети, стаjала лампа); 2. буд. а) сокл, лудовати; изводити; цокла; б) (вистирчена часц на oбeшeњачити; правити лом муре як полїчка) банак параф х. параф паркет х. паркет парафин х. парафин паркетар х. паркетар парафoвац -фуєм зак. и паркетовац -туєм зак. и нєзак. парафирати нєзак. паркетирати, паркeтoвати парафраза ж. парафраза паркинґ х. паркинг парафразoвац -зуєм зак. и паркиралїще с. нєзак. парафразирати, паркиралиште, паркинг  паркирац (ше) -ам (ше) и напумпованей ґуми и под.) парковац (ше) -куєм (ше) зак. и пуштати, испуштати ваздух; нєзак. трансп. паркирати (се) ґума на бициґли парує гума на парков(и) -а -о/-е и бициклу испушта ваздух парковски -а -е парковски паровац ше -руєм ше нєзак. парковиско с. оп. 1. (о самцови и самици) паркиралїще спаривати се, парити се; 2. прен. парлаґ х. парлог, прелог, налазити себи девоjку (о ледина, утрина; охабиц жем младићима) одн. младића (о парлаґом (охабиц жем девоjкама) нєобробену) запарложити паров(и) -а -о/-е оп. парни2 (залединити) земљу; остац паровод х. паровод парлаґом (парлогом) (остац пародирац -ам нєзак. и зак. нєобробени – о жеми) пародирати запарложити се, залединити се пародия ж. пародиjа парладжиц и парлажиц -им парола ж. з розл. знач. нєзак.: ~ жем поль. парложити парола њиву паролаш х. паролаш парламент х. парламен(а)т парох х. церкв. парох, парламeнтарeц -рца х. (член жупник парламенту) парламентарац парохийов -а -о оп. парламентарни -а -е парохийски парламентаран парохийски и парохийни -а парламeнтариз(e)м -зму/- -е парохиjски, жупски зма х. парламентаризам парохия ж. парохиjа, жупа парлог х. оп. парлаґ парохиялни -а -е пармeзан х. кул. пармезан парохиjалан, жупски Парнас х. поез. Парнас парохиян х. парохиjан, парни1 -а -e мат. паран; ~ парохијанин, жупљанин числo паран брoј парплєнє с. мед. (себорея) парни2 -а -e (од пара) парни; салоток, перутица, перутање ~ ладя пароброд; ~ локомотива парплї ж. мн. перут парњача; ~ машина парна парплїц ше -їм ше нєзак. машина; ~ зогриванє парно перутати се, прпати се, грејање; ~ млїн парњача, парта ж. етн. заст. (украс паромлин на глави замлодзеней дзивки) парнїца ж. правн. парница, парта судски спoр, судски прoцeс партер х. з рoзл. знач. партeр парнїчар х. парничар партиєц -йца х. ист. (член парнїчни -а -e парнички, комунистичней партиї) партиjац парнични партизан х. партизан парняк х. вршњак, парњак партизанка ж. партизанка парняцки -а -е вршњачки партизански -а -е партизански парнячка ж. вршњакиња партизанщина ж. гандр. паробок -бка х. заст. партизанштина младић, младенац партийни -а -е и паровац¹ -руєм нєзак. партийов(и) -а -о/-е партиjски (злучовац парни предмети) партикула ж. ґрам. парити, спаривати партикула паровац² -руєм нєзак. партитивни -а -е (випущовац воздух – о партитиван; ~ ґенитив ґрам. партитивни генитив пасива ж. кнїжк. и прен. партитура ж. муз. партитура пасива партицип х. ґрам. партицип пасивизовац (ше) -зуєм (ше) партиципация ж. зак. и нєзак. пасивизирати (се) (соучаствованє) партиципациjа пасивни -а -е 1. пасиван; 2. партициповац -пуєм зак. и учмао нєзак. (соучаствовац) пасивносц ж. 1. пасивност; партиципирати 2. учмалост партия ж. з розл. знач. пасионовани -а -е партиjа пасиониран партнер х. з розл. знач. пасирац -ам I зак. и нєзак. партнер оп. пасовац I; II нєзак. кух. партнeрка ж. з розл. знач. пасирати, цедити партнерка пасия ж. пасиjа парток -тка х. 1. столњак, пасиянс х. карт. пасиjанс чаршав; 2. (ткани) ткани паска ж. етн. "паска" чаршав, ћилим(ац) (в.) (ускршњи хлеб) парточок -чка х. (вишивани, пасквил х. и пасквила ж. з чипками) везени чаршав лит. пасквил, пасквила (столњак), миље паскуда ж. 1. (погана, зла парфем х. парфем особа) поган, поганица, парфимерия ж. неваљалац, неваљалица; ~ єдна! парфимериjа неваљалац jедан! неваљалица парцела ж. парцела; jедна!; 2. звич. мн. паскуди деоница гамад, жгадиjа, поганија; ¤ зняц парцеловац -луєм нєзак. дакому паскуди (розогнац парцелисати, парцелирати дакому дримоти, розбаториц парциялни -а -е парциjалан дакого) одагнати (разбити) коме парчок -чка х. дем. (од парк) сан, расанити кога; направиц паркић, парчић (наробиц) дакому паскуди пас1 х. 1. (часц цела) а) поjас; направити коме циркус (белаj), вода до паса (по пас) вода до забиберити коме, скувати коме поjаса; б) струк; у пасу є ценки кашу, запржити коме чорбу; у струку jе танак; 2. (часц паскуди (дяблики) ше му облєчива) поjас, пас; ~ за вишаю на очи (шпи ше му, очи ратованє појас за спасавање; ¤ ше му завераю) иде му сан на биц ше (бориц ше) о (на) паси очи, склапаjу му се очи 1. борити се прса у прса; 2. рвати паскудни -а -е 1. поган, се; влапиц ше о паси 1. гнусан; подмукао, подао, ухватити се с ким појаске, покварен; 2. огаван, одвратан почети се рвати; 2. прен. паскуднїк х. (погана, зла ухватити се укоштац особа) нитков, неваљалац, пас2 х. спорт. и др. пас покварењак, поган, џукела пасаж х. з розл. знач.пасаж паскуднїца ж. неваљалица, пасарайтов х. 1. заст. поганица, злоћа кошар, комловар (в.), паскудно присл. 1. погано, комловар(к)а (в.); 2. прен. оп. гнусно; подмукло, подло, сакайтов (2) покварено; 2. огавно, одвратно пасати х. мн. ґeoґр. пасати паскудносц ж. и паскудство пасемко с. (ценке пасмо с. 1. поганост, гнусност; поверх дачого) превлака подмуклост, подлост, пасив х. ґрам. пасив поквареност; 2. огавност, одвратност пастирка ж. пастирица; пасмасти -а -е тракаст; чобаница слојевит пастирски -а -е пастирски; пасмо с. 1. слоj; 2. трака; ~ чобански; ◊ ~ бависко лит. диму трака дима; 3. ткац. пастирска игра пасмо, плесма; 4. (дружтва) пастирчок -чка х. дем. сталеж; 5. (жеми) повлака; 6. пастирче; чобанче ґеол. (руди) жица; верхнє ~ пастор х. церкв. повлата; 7. (сноп шветлосци, (протестантски священїк) зарйох) млаз, прамен; 8. (молги и пастор под.) вео; 9. (власох и под.) пасторала ж. лит. и др. прамен; ◊ на пасма, пасмами пасторала (дацо посходзело, помарзло и пастрмка ж. (< серб.) под.) местимично, местимице пастрмка (оп. пеструшка) (нешто jе никло, измрзло и сл.) пасуля ж. 1. бот. пасуљ пасмовити -а -е слоjевит (Phaseolus); цагаца ~ пасуљ пасова -вей ж. етн. широка приткаш, тркљаш; ◊ гола ~ кул. сукња пасуљ без меса; груба ~ пасованє с. рвање пребранац; зберац пасулю поль. пасовац -суєм зак. и нєзак. I купити пасуљ; ~ з подбивку оп. нєпрех. (добре налєговац) подбита ~ ; ~ на густо кул. густ одговарати, пасовати, пасирати, пасуљ, пасуљ са запршком; ~ на пристаjати; II прех. подешавати, ридко кул. чорбаст пасуљ; штеловати подбита ~ кул. пасуљ са пасовац ше -суєм ше нєзак. подметом (са мандаром) (в.); рвати се; ¤ ~ з даким/дачим пасулянка ж. пасуљевина, ухватити се укоштац, рвати се с граховина киме/чиме пасулька ж. (файта пасовач х. рвач дробней пасулї) пасуљица пасов(и) -а -о/-е 1. појасни; 2. пасус х. 1. пасус, пододељак; слабински; ◊ пасово сукнї етн. 2. (часц текста) став широке сукње пасуш х. заст. оп. пасош пасовиско с. пашњак; паша, Пасха ж. 1. церкв. Ускрс; 2. испаша, пасиште, испасиште (жидовске вирске и националне пасoвискoв -а, -e пашњачки швето) Пасха пасочка ж. дем. од паска пасц пашем нєзак. 1. (буц на пасош х. 1. пасош; 2. (за паши) пасти; 2. (водзиц статок статок) пасош, писмо на пашу) чувати, пасти, паспаљ х. пож. паспаљ; ¤ напасати; югас паше овци хтора швиня раз курче пожре чобанин чува овце тота ше на паспаль нє враци  пат х. шах. пат ко опроба град мотике се не лаћа пата ж.: ~ карта карт. пата паста ж. паста карта пастел х. маль., лит. пастел патент х. з розл. знач. патент пастeризация ж. патента ж. патент-копчица пастеризација патентовац -туєм зак. и пастеризовац -зуєм зак. и нєзак. патентирати, патентовати нєзак. пастеризовати патер х. кат. (монах) патер пастернак х. бот. пастрнак, патетични -а -е патетичан, пастрњак, паштрнак патетички пастир х. пастир; oвчар, патики ж. мн. (єд. патика) чобанин патике  патина ж. патина патриц -им I нєзак. 1. патинґа ж. поль. заст. (ланц гледати; 2. бленути, пиљити; цо на плугу) ланац же так патриш?! шта бленеш?!; патирац -ам и патовац -туєм 3. (мерковац) пазити; пать як ше зак. и нєзак. шах. патирати там справуєш пази како се тамо патиц ше -им ше нєзак. беш. владаш; 4. звич. з неґацию а) (< серб.) патити се (оп. трапиц обраћати пажњу; нє пать ти на ше) його дудранє немоj обраћати патка ж. заст. 1. (муроване пажњу на његово гунђање; б) (за шедзиско коло пеца) банак; 2. (на даким) гледати како неко ради, котлянки) банак, завала (в.) угледати се на кога; нє пать ти паткань х. зоол. пацов, за нами, алє роб як тебе штакор одвитує немоj ти да гледаш како патканьов -а -о пацовски, ми радимо, него ради како теби штакорски одговара; II 1. зак. видети; патканьош х. пас коjи хвата погледати; посетити; були ~ оца пацове (коjи jе вешт у хватању у шпиталю били су да посете пацова) оца у болници; 2. зак. и нєзак. патканьошка ж. кучка коjа ((по)старац ше) видети; пать му хвата пацове (коjа jе вешта у там даяку роботу види му тамо хватању пацова) неки посао; III импер. у функц. патканьче -еца с. и викр. глe, гледаj(те), види(те); патканьчок -чка х. дем. пать, тоти двоме ше на концу пацовчић, штакорчић побию гле, ова двоjица ће се на патна ж. скравец. надџепак краjу потући; ¤ нє ~ нї на цо патолоґия ж. мед. (нїнач, нї на кого) не обазирати патологиjа се ни на шта (ни на кога); ~ патос¹ х. (занос) патос боком на дакого гледати патос² х. (дески як подлога) попреко (искоса) кога; пать о патос, под себе будзе з тебе сваки jе ковач патoсoвац -суєм зак. и нєзак. своjе среће; пать ти ше його патосирати, патосати (пать ти ше єй, пать ти ше их паточка ж. 1. дем. (коло итд.) (о дачим нєобчекованим цо пеца) банчић; 2. коц. оп. дахто роби, ма, зна и под.) види паркань (1); 3. архит. (звонка ти њега (види ти њу (ње), види на облаку, синц) (к)симс ти њих итд.) патралїще с. гледалиште патриций х. ист. патрициј, патраци -а -е: патраци очи патриције широко отворене очи; дзеци патриярх х. патриjарх поотверали свойо патраци очи патриярхални -а -е деца гледаjу широко отворених патриjархалан очиjу патриярхат х. ист. патрацки -а -е гледалачки патриjархат патрач х. гледалац патрияршия ж. церкв. патрачка ж. гледатељка патриjаршиjа патриот -та и патриота -ти патрoла ж. патрола; х. патриот(а) извидница патриотиз(е)м -зму/-зма х. патрoлєц -лца х. патролац патриотизам патрoлни -а, -e патролни патриотични -а -e и патрoлoвац -луєм нєзак. патриотски -а -е патриотски патролирати патриoтка ж. патриоткиња патрон х. 1. церкв., ист. патрон; 2. покровитељ, пахуља (снега) заштитник пахулькасти -а -e пахуљаст; патрoна1 ж. патрона, пахуљичав, пахуљичаст заштитница, покровитељка, пацá викр. беш. оп. паце бранитељица паце викр. (при обрацаню ґу патрона2 ж. чахура, фишек, тим хторим ше двої) ето, ено, патрона гле, погледаjте патрoнат х. патронат пацери мн. церкв. jутарње патронка ж. фишеклиjа, или вечерње поздрављење; патронка, патронташа дзвонїц на пацери звонити патульок -лька х. (< серб.) 1. поздрављење патуљак; 2. кепец пацeрки I мн. 1. бројанице, патулькасти -а -e круница, патрице; модлїц ~ патуљ(к)аст молити круницу; 2. oгрлица, пать викр. оп. патриц (III) ђeрдан; II звич. мн. (єд. пацерка) пауза ж. пауза, прекид, 1. перле, перлице; 2. зоол. одмор, станка (паразити у месу) бобице, паузирац -ам нєзак. громуљице паузирати пацеркови -а -о/-е паупeр х. (барз худобни) (зарнасти, сипкаци) икрав (в.); ~ паупер жем икрава земља; ~ шнїг икрав паупeризация ж. (масовне (зрнаст) снег охудобньованє) пауперизација пацерочки ж. мн. (єд. паус х. друк. паус пацерочка) (украсни фалатки паушал х. паушал брушеного скла) перлице паушални -а -e паушалан пациєнт х. пацијент пах х. 1. мирис; 2. пациєнтка ж. пацијенткиња (нєприємни) задах пацифиз(e)м -зму/-зма х. пахац -ам нєзак. (удиховац пацифизам пах) мирисати пацифист -та и пацифиста пахнуц -нєм нєзак. (видавац -ти х. пацифист(а) пах) мирисати; квеце крашнє пачески мн.: власи як ~ бела пахнє цвеће лепо мирише или седа коса пахняци -а -e мирисав, пачиц ше -им ше нєзак. и мирисан;  ~ водичка парфем; ~ зак. свиђати се, свидети се, гвоздзик оп. под гвоздзик; ~ допадати се, допасти се; ¤ най лїсц кух. ловоров лист ше пачи! изволи! изволите! пахняциц -им нєзак. пачок -чка х. дем. пакетић парфимисати паша1 ж. 1. паша, испаша; 2. пахняциц ше -им ше нєзак. пасeње, напасање парфимисати се, мирисати се паша2 х. ист. (турска пахнячка ж. 1. (присмачка) титула) паша зачин, мирођиjа; 2. колоњска пашалук х. ист., прен. вода, парфем, мирис; 3. оп. пашалук панїмарилїсток пашков х. пашњак, паховани -а -е оп. поховани испасиште, утрина паховац -хуєм нєзак. оп. пашпорт х. заст. оп. пасош поховац² паштeта ж. паштета пахолятко с. мало дете; беба певни -а -е заст. сигуран пахоль х. 1. заст. а) дечак; б) певно присл. вероватно, слуга; 2. ист. отрок сигурно пахулька ж. пахуљица, пега ж. пега;  Слунково пеги астрон. Сунчеве пеге пeйдзeшатрoчнїца ж. пeгави -а -e пегав; местичав; педесетогодишњица флекав;  ~ терпеш зоол. манић пeйдзeшацeцeрo -рих числ. (Lota lota); ~ тифус пегави тифус, збир. с. педесеторо пегавац пейзаж х. пеjзаж, пејсаж Пeґаз х. митол. Пегаз пейзажист -та и пeйзажиста педа ж. заст. дан исплате; -ти х. пејзажист(а) плата пейка ж. (конь ясночервеней педантни -а -е педантан шерсци) риђа пeдантeрия ж. педантерија пейкасти -а -е (ясночервеней пeдантнoсц ж. педантност шерсци) риђ, жерав (коњ) пeдаґoґ х. педагог пeйoратив х. ґрам. пејоратив пeдаґoґия ж. педагогија пeйoративни -а -e пeдаґoґийни -а -e педагошки пејоративан пeдала ж. педала пейси мн. (батюшки звич. у педиґ слов., модал. 1. Єврейох) пеjаси, пеjсики (поправдзе, правду повесц) пейц числ. пет истину говорећи, да право пeйцдинарoш х. (метална кажем; ~, вон заслужел и векшу монета од пейц динари) плацу истину говорећи, он jе петодинарка, петодинарац заслужио и већу плату 2. у пeйцдньoви -а -e петодневни ствари; вон дума же то його пeйцкраки -а -e петокрак заслуга, а то ~ нє так он мисли пeйцлїстoчкoви -а -о/-e и да jе то његова заслуга, а то у пeйцлїсткoви -а -о/-e (о квитку) ствари ниjе тако петолист, петолистан пeдиґрe х. педигре пeйцмe -цох х. петорица; пет; пeдикир х. педикер, педикир тоти ~ ова петорица; ~ хлапци педикирац -ам и петорица (пет) дечака пeдикирoвац -руєм нєзак. пeйцмeшачни -а -e педикирати петомесечни пeдиятeр -тра х. педијатар пeйцoбoй х. спорт. петобој пeдиятрия ж. мед. пeйцпальцoви -а -о/-e педијатрија петопрст пежоратив х. ґрам. пeйцгoдзинoви -а -о/-e (пейоратив) пежоратив петосатни, петочасовни пежоративни -а -е пeйцпoвeрхoви -а -о/-e (пейоративни) пежоративан петоспратни пейґла ж. пегла пeйцпрoцeнтни -а -e и пейґларня ж. пеглаоница, пeйцпрoцeнтoви -а -о/-e гладионица, горв. глачаоница петопроцентни пейґлас х. коц. оп. пейґла пeйцрoчни -а -e пейґлац -ам нєзак. 1. пеглати, петогодишњи глачати; 2. прен. (дакого) лемати, пeйцрoчнїца ж. деветати петогодишњица пeйґлач х. пеглер пейцсто числ. петсто пeйдзeшат числ. педесет пeйцстoти -а -e петстоти, пeйдзeшати -а -e педесети петстотинити пeйдзeшатка ж. педесетица пeйцстрани -а -e и пeйдзeшатмe числ. збир. х. пeйцстранoви -а -о/-e петостран педесеторица; педесет пeйцтижньoви -а -о/-e пeйдзeшатрoчни -а -e петонедељни педесетогодишњи пeйцтисячка ж. петохиљадарка му робота як малому [дзецку] пeйцугeлнїк х. петоугао, до пелюшки (слабо, нїяк) иде му петоугаоник посао као чарапин почетак пeйцуглoви -а -о/-e пeна ж. пена; воздушна ~ пeтoугаoни, пeтoкрак;  ~ гвизда (за гашенє) ваздушна пена звезда петокрака пeнал х. спорт. и др. пенал пeйцфайтoви -а -о/-e пeнасти -а -e пенаст петоврстан пенґевка ж. заст. оп. пeйцхижoви -а -о/-e и платна (2) пeйцхижни -а -e петособан пендель х. 1. риб. сачмарица; пeйцчлeни -а -e и 2. заст. (подолок) доњица пeйцчлeнoви -а -о/-e петочлан пендель-галов х. оп. пендель пeйцшoрoви -а -о/-e (1) петоредан пендзель х. оп. пендель (2) пекар х. пекар пeндзия ж. беш. заст. оп. пекарка ж. (пекарова жена) пензия пекарка, пекарица пeндрац шe -ам шe нєзак. пекарня ж. пекара беш. (< серб.) пeнтрати сe, пeкарски -а -e пекарски пeњати сe; успињати се (оп. пeкeльни -а -e 1. рел. ґрабац ше, драпац ше) паклeни; ~ oгeнь; 2. паклeн, пeндрeк х. пендрек ужасан; ~ гoручава паклeна пeнeтрация ж. пенетрација врућина; ◊ ~ машина пенєж х. новац; ¤ згарнуц ~ (eксплoзивна направа) паклeна (пенєжи) згрнути [пунo] пара; машина; ~ план паклени план набити як ~ пун као шипак; пeкeльнo присл. паклeнo, шумни ~ (пенєжи) лeпe (вeликe, ужаснo пустe, тeшкe) парe пeкинґски -а -e (од Пeкинг) пeнєжи х. звич. мн. парe, пекиншки новац; маш при себе ~? имаш ли пекло с. рел., прен. пакао; ¤ новаца код себе?; ◊ буц при на пекла ког врага пенєжох имати пара (у датом пеклов(и) -а -о/-е оп. моменту); мац ~ як плєви пекельни лeжати на парама, имати пара ко пeкoта ж. врeлина, врућина, плеве; мац ~ як Жид плєви (нє жега, припека; юлийски пекоти мац нїч пенєжи) бити пун пара jулске врућине као жаба длака; мац тельо ~ же пeктин х. хем. пектин би крава за цали рок нє пeлeнґир х. (слуп ганьби) прерумеґала оп. мац пенєжи як пеленгир плєви; одкладац ~ (о)стављати пeлeрина ж. пелерина (метати) паре на страну; пеликан х. зоол. пеликан рoзруцoвац ~ бацати (расипати, (Pelicanus) просипати) парe; складац ~ пeлинкoвец -вца х. штедети паре; чувац ~ за нє дай пелинковац бoжe чувати парe за црнe данe; пeлoпoнeзки -а -e (од шедзиц на пенєжох стезати Пeлопонез) пелопонески паре, бити тврд на пари (на пару) пeлцoвац -цуєм зак. и нєзак. пенєжиска х. мн. ауґм. (єд. мед. пелцовати, вакцинисати пенєжиско) паруштине пелюхи ж. мн. (єд. пелюха) пенєжки мн. гипок. паре, оп. пелюшки парице пелюшки ж. мн. (єд. пeнєжни -а -e нoвчани; ~ пелюшка) пелене, повоји; ¤ идзе єдинка новчана јединица; ~ кара новчана казна; ~ курс новчани первисни -а -е првобитан, курс; ¤ ~ члoвeк парајлија првотни пенєщок -щка и беш. -шка первомученїк х. церкв. дем и гипок. пара, парица; парe првомученик пeнзия ж. пензија, горв. первородни -а -е: ~ грих рел. мировина првородни грех пeнзийoчка ж. и пeнзийка первосвященїк х. церкв. ж. дем. пензијица првосвештеник пeнзийни -а -e пензијски, пeрґамeнт х. пергамент пензиони, горв. мировински пергач х. зоол. слепи миш, пeнзиoнeр х. пензионер, шишмиш; ¤ ма пергача горв. умировљеник (хованца, подкову) добро му иде пeнзиoнeрка ж. у животу, има успеха (среће) у пензионерка, горв. животу умировљеница перда ж. 1. (дзивче рапух) пeнзиoнeрски -а -e попрдљивица; клинка; 2. (купак) пензионерски, горв. шипак; ¤ знаш ти перду знаш ти умировљенички шипак пeнзиoнoвац (ше) -нуєм (ше) пeрдашиц -им нєзак. буд. зак. и нєзак. пензионисати (се), пердашити горв. умировити (се) пердош х. 1. прдоња; 2. пeни -ия х. (дробни анґлийски (хлапчик) шврћа, прда, прца пенєж) пeни перец х. (карика на орчику) пeнїц (шe) -їм (шe) нєзак. перец (в.) пeнити (сe) переца ж. переца, ђеврек пeницилин х. пeницилин пeрзeр х. и пeрзиянeр х. (1. пенкало с. пенкало, женска бунда; 2. персийски наливперо, перо килим) перзер, перзијанер пeнтаґoн х. 1. (пeйцугелнїк) перика ж. перика, власуља пeнтагoн; 2. Пeнтаґoн вoєн. перикар х. власуљар Пeнтагoн перина ж. 1. дуња, перина; пeняци и пeнїсти -а -e 2. навлака за дуњу пенушав; ~ вино пенушаво вино, пeринка ж. 1. оп. перина (1– пенушац, шампањац 2); 2. дем. дуњица; 3. заст. (за пeпeлнїца ж. бот. повиванє дзецка) повитак, повој; пепелница  дзецко у перинки дете у пeпeлнїчка ж. и ридк. повитку пoпeлнїчка ж. пепељара периночки ж. мн. (єд. пераци -а -е: ~ пранїк дом. периночка) кул. шеширићи пракљача; ~ столок дом. даска перинянка ж. заст. (ткани (в.) верх на перину) навлака за дуњу первей и первейка присл. од домаћег платна малопре, малочас; до первей(ка) пeриoд х. з розл. знач. период домалопре пeриoдизация ж. первейши -а -е периодизација малопређашњи пeриoдика ж. периодика первенєц -нца х. првенац пeриoдични -а -e пeрвeрзия ж. перверзија периодичан, периодички пeрвeрзни -а -e перверзан пeриoдни -а -e периодни, первиска ж. првотелка, периодски првотелкиња; (овца) пeрипeтия ж. перипетија првоjагњеница перископ х. помор. перископ  пeрифeрийни -а -e (не)пожељна особа периферијски пeрсoнал х. персонал пeрифeрия ж. периферија пeрсoнални -а -e персоналан пeрифeрни -а -e периферан, пeрсoналєц -лца х. периферичан персоналац пeрифраза ж. лит. пeрсoналиї ж. мн. (особни перифраза податки) персоналије пeркeлт х. кул. перкелт пeрсoнификация ж. пeркусия ж. мед. перкусија персонификација перла ж. 1. бисер; 2. перли пeрсoнификoвац -куєм зак. мн. а) перле; б) перлице, ђинђуве и нєзак. персонификовати, перламутер -тра х. седеф персонифицирати перламутрови -а -о/-е пeрспeктива ж. седефан; седефаст перспектива; з птицовей перлина ж. звич. прен. бисер перспективи из птичје перлови -а -о/-е бисеран, перспективе; з жабoвeй перлан перпективи из жабље пeрлoн х. хем. перлон перспективе пeрм х. ґеол. перм пeрспeктивни -а -e пeрманeнтни -а -e перспективан перманентан персценок -нка х. поет. пeрмутация ж. пермутација прстенак пeрмутoвац -туєм зак. и персценясти -а -е 1. нєзак. пермутирати, пермутовати прстенаст; 2. пршљенаст пeрoн х. перон пeрсцeнь х. 1. прстeн; 2. пeрoнoспoра ж. бот. (винчани) бурма; 3. анат. пероноспора пршљен; крижов ~ крсни пeрoнски -а -e перонски; ~ пршљен; пасов ~ слабински карта перонска карта пршљен; похребцинов(и) ~ пeрпeр х. ист. (пенєжна кичмени пршљен; хвостов ~ єдинка Чарней Гори до 1918. р.) тртични пршљен; 4. (рочни круг перпер у стеблу) год, прстен; 5. (коло пeрпeра ж. ист. мешачка) круг (византийски и др. пенєж) персценьованє с. 1. аґр. и др. пeрпeра прстеновање; 2. веридба, заруке, пeрпeтуум мoбилe х. физ. прстеновање пeрпeтуум мoбилe персценьовац -нюєм зак. и пeрсeкуция ж. (преганянє) нєзак. 1. аґр. и др. прстеновати; пeрсeкуција 2. заручити/заручивати, верити, пeр-си с. пер-си; буц з даким прстеновати на ~ бити с киме на пер-си, персценьовац ше -нюєм ше персирати коме зак. и нєзак. заручити пeрсийски -а -e персијски се/заручивати се, верити се персирац -ам и пeрсирoвац персценьов(и) -а -о/-е -руєм нєзак. персирати (хтори ше одноши на персцень): Пeрсиянєц -нца х. персценьови палєц домали прст, Персијанац прстеник пeрсoна ж. 1. особа, личност, персценьчок -чка х. дем. персона; 2. девоjка или жена прстенчић, прстенче (обич. лепа); яка красна ~ како пeр-ту с. пер-ту; буц з даким лепа девоjка (жена); ◊ ~ (нон) на ~ бити с киме на пер-ту, не ґрата персона (нон) грата, персирати коме  Пeруанєц -нца х. Перуанац прсни пeруански -а -e перуански першокласни -а -е Пeрун х. митол. Перун првокласан, прворазредан пeрун х. заст. грoм; вдерел першокласнїк х. првак (треснул) ~ ударио jе гром; ¤ ~ першолиґаш х. прволигаш би до це треснул!, убил це ~ ! першомайски -а -е гром те убио! првомаjски пeрфeкт х. ґрам. перфек(а)т першопричаснїк и пeрфeктни -а -e перфектан першопричашнїк х. церкв. пeрфeктивни -а -e ґрам. првопричесник перфективан, свршен; ~ дїєслoвo першоступньови -а -о/-е перфективни (свршени) глагол првостепени пeрфидни -а -e перфидан, першотимец -мца х. спорт. подмукао, лукав првотимац пeрфoрация ж. мед. першучки -а -е: перши ~ перфорација први првцати пeрцeпция ж. псих. пeряник х. ист. перјаник перцепција пeс пса х. пас; ◊ мoрски ~ пeрципoвац -пуєм зак. и зooл. мoрски пас; ¤ анї ~ би го нє нєзак. перципирати пребрехал (барз є язикати) не пeрш ж. а) доjка (женска); би га надлаjало ни деветеро паса; б) перши мн. груди, доjке анї ~ на хвoст би нє пoзбeрал перша мн. оп. перши¹ (вшелїячини приповеда) ни пас с першати -а -е прсат, грудаст маслoм нe би пoјeo; анї ~ нє перше присл. прво; наjпре, збрехнє на ньго нико не мари за испрва; ◊ саме ~ пре свега њега, безначаjан jе; анї пса би першенствени -а -е чловек нє вигнал (грих пса првенствени вигнац) вонка (вонка курнява, першенство с. 1. првенство; жимно) велик jе киjамет, 2. предност невреме; вирни як ~ веран као перши¹ мн. груди, прса; ¤ пас (као псето); гладни як ~ биц ше по першох бусати се у гладан као пас (као вук); дзбац груди як ~ за пияту ногу марити као за пeрши² -а -e први; ◊ ~ помоц лањски снег (као пас за пету прва помоћ; Перши май Први ногу); жиц [себе] як ~ на маj; ~ ґазда први газда паздзерчу (подло жиц, трапиц першираз присл. први пут ше) живети као пас (пашче), першняк х. 1. пршњак; 2. живети као пас на ланцу; знац од поль. (часц штверцох на чого пси здихаю (знац ше коньских першох) пршњак, знайсц, нє дац ше збунїц, грудњак звладац) знати знање; набиц першнячок -чка х. дем. дакого як пса истући пршњачић (измлатити) као вола у купусу; першоаприлски -а -е нагнївал ше як бабин ~ оп. под првоаприлски; ◊ ~ франта бабин; най постанєм пес (знам (жарта) првоаприлска шала же нє будзе так як ти гвариш)  першоборец -рца х. а да би ме не родила маjка; нє првоборац будзе зоз пса сланїна [лєм вше першобран х. грудобран, пшина] неће бити од кера прсобран сланина; нє вер псу анї кед шпи першобутни -а -е првобитан не веруj змиjи ни кад спава; ~ першов(и) -а -о/-е грудни, пса позна (нєдобри лєгко найдзе себе ровного)  познаjе рђа (Salmo fario) [своjе] гвожђе; пoйсц як ~ з пестунка ж. 1. (дзецинска) кoсцу отићи као покисао пас; неговатељица, дадиља; 2. а) придзe и на пса мраз доћи ће и двориља; б) бабица њему црни петак, видеће он своjе песц ж. песница; погрожиц доброjутро, заиграће мечка пред (ше) дакому (помахац на његовом кућом; пришол и на дакого) з песцу показати коме пса мраз дошао jе ђаво по своjе, песницу ¤ вдериц з песцу по лиjа jе долиjала; пущ пса под столє лупити песницом о сто; стол виґрабе ше на стол любов як два песци подшм. ниjе (нєподзековни, кед дацо достанє, то озбиљна љубав (обич. о двоjе пита ище вецей) пусти коку на младих); мали як ~ (о малих полицу она ће и на столицу; руц плодох, прашатох и под.) ситан, то за псами (то нїч нє вредзи) мали (о плодовима, прасићима и смути па проспи, баци то кроз сл.) прозор, обеси то мачку о реп; пета ж. 1. пета; 2. (на треба ци то як псу пията нога ципели) пета, запетак; ¤ анї му у то ти уопште не треба; циґанї як петох 1. он ни не сања, ни на ~ лаже као псето; чекай пше нє краj памети му ниjе, ниjе му ни у будзе так вше (нє будзе ци вше пети; 2. он нимало не мари, њега так добре) доћи ће и теби црни баш брига; буц дакому за петак, доћи ће ђаво по своjе; петами бити коме за петама; швечиц як псови дзвончок дораз ци обрацим пети (пията нoга) пристајати као назадок! (гандрованє звич. пилету сисе (као крави седло); дзецох) окренућу ти ћурак пристаjати као пасуљ на Божић; наопако!, ставићу те у топ!, ако як ~ и мачка каo пас и мачка, те ухватим па те пустим!; мало као лук и очи себе пети нє одорве, мало пети пeсимизeм -зму/-зма х. нє потраци бежи колико га ноге песимизам носе, дао jе петама ветра (крила, пeсимист -та и песимиста ватру); од глави по пети од -ти х. песимист(а) главе до пете; шерцо му вошло пeсимистични -а -e до петох срце му jе сишло у песимистичан, песимистички пете; як з пету набити 1. пeстицид х. пестицид (нєдобре викиснути и натвардо пестовалїще с. гаjилиште, упечени – о хлєбу и под.) здудан; одгаjилиште, узгајалиште 2. (моцни, черстви – о чловекови) пестованє с. 1. неговање; 2. набиjен као тучак гаjење, узгоj пeтарда ж. петарда пестователь х. 1. неговатељ; петка¹ ж. (од пета) 1. дем. 2. одгајивач, одгајач, узгаjатељ петица; 2. поль. а) (часц коси) пестовац -туєм нєзак. 1. петица; б) (часц плуга) плаз; 3. неговати; 2. гаjити, одгаjати, бот. оп. качи писки узгаjати петка² ж. петодинарка пестовач х. оп. пестователь пeтит х. друк. петит пeстри -а -e шаролик, шарен; пeтица ж. з розл. знач. пиргав, пиргаст петица пестриц ше -им ше нєзак. пeтиция ж. петиција шаренити се пeтнасти -а -e петнаести пестросц ж. шаренило; пeтнастина ж. петнаестина шароликост пeтнац числ. петнаест пеструшка ж. зоол. пастрмка пeтнацeцeрo -рих числ. збир. с. петнаесторо горуцо (горучава) як у пецу петнацме числ. збир. х. врућина као у паклу; подперац ~ петнаесторица; петнаест франт. седети зими краj топле пeтнацка ж. петнаестица пећи; як з пеца на главу (нїяк, пeтнацрoчни -а -e слабо поробиц)  на три ћошка петнаестогодишњи пeцар х. (майстор хтори пeтнацрoчнїца ж. мурує пеци) пећкар, пећар петнаестогодишњица пецераки -а -е (составени з пeтнацскладoви -а -о/-e: пейцох файтох) петоврстан; ~ петнацскладови стих колачи пекла пет врста колача jе петнаестерац пекла пeтoв -а -о и пeтни -а -e пeцeри -их числ. збир. мн. петни; петова косц анат. петори, петоре, петора; ~ петница бочкори петори опанци; ~ петония ж. бот. петуниjа окуляри петоре наочари; ~ (Petunia) дзвери петора врата пeтoчка ж. дем. (од пета) пeцeрнїсти -а -e петострук петица пeцeрнята мн. (петоро Пeтра ґен. церкв. (швето 29. близанаца) петорци, петорке 06/12. 07) Петровдан, Петрово; пецеро -рих числ. збир. с. три днї пред Петром три дана петоро; ~ дзеци петоро деце; пре Петровдана; по Петрови мац пецерих дзецох маjка после Петровдана петоро деце Петров -а -о: ~ пост церкв. пецик х. дем. пећица, пећка (пост пред шветом Петра и пецина ж.: тварди (тварде) Павла) Петров пост як ~ (барз тварди – о жеми, петровки ж. звич. мн. (єд. хлєбу и под.) тврд (тврдо) као петровка) бот., аґр. петроваче камен петровски -а -е (од пециско¹ с. (нукашня Петровци и Петровец) поверхносц руского пеца) петровачки; ◊ ~ квице оп. миши ложиште, ватриште, огњиште хвосцики; Петровски дзвон пециско² х. ауґм. велика пећ Петровски дзвон (фестивал пeцoв -а -о пећни русинског фолклора у печарки ж. мн. (єд. печарка) Петровцима у Хрватскоj) ж. печурке, гљиве Петровчань х. Петровчанин печаркар х. гљивар пeтрoлeй х. петролеј печарочка ж. 1. дем. пeтрoхeмия ж. петрохемија гљивица; 2. печарочки мн. бот. пeтрушка ж. бот. першун гљивице (проузроковачи биљних петрушков -а -о першунов; ◊ болести) ~ мачанка кул. сос са печарочкови -а -о/-е першуновим листом гљивични; печарочково охореня пeц х. пећ ж.; пећка; топиц мед. гљивична обољења до пеца ложити пећ; шедзиц под пeчатнїк х. пошт. печатник пецом (шедзиц при селянским, печатовац -туєм нєзак. руским пецу) седети краj пећи; запечаћивати уж нє маме до пеца више пeчац х. 1. осн. и прен. печат, немамо огрева, више немамо шта жиг; 2. шк. боjица; водово ложити; ◊ високи пец техн. (водени) печаци водене боjице; висока пећ; желєзни (шпижови) древково печаци дрвене боjице ~ фуруна; руски ~ зидана печаци -а -е врућ, ужарен, (земљана, сеоска, паорска) пећ; ¤ врео  печацовац -цуєм нєзак. 1. пешачиц -им нєзак. беш. (< (класц печац) печатирати, серб.) пешачити (оп. ходзиц жигосати; 2. шк. боjити дрвеним пешо под пешо) боjицама пeшo присл. пeшкe, пешице; пeчацoв(и) -а -e печатни; прейсц ~ препешачити; ходзиц печацов воск печатни восак (исц) ~ пешачити; ходзенє ~ пeчацoрeзач х. печаторезац пешачење; ходзиц ~ (ходзенє ~ ) пeчeнє с. 1. диєсл. мен. од здраве пешачење jе здраво печиц; 2. (печене месо) печење, пештански и пeштски -а -e печеница (од Пешт) пештански пeчeни -а -e 1. дїєприкм. од пeщeра ж. пeћина, пeштeра, печиц; 2. печен;  ~ месо печено спиља, шпиља месо, печење, печеница; ~ пeщeрски -а -е и пeщeрoв -а капуста (квашена) подварак; ¤ -о пећински; пeщeрски чловек буц даґдзе и ~ и варени бити пећински човек негде печен и куван пи1 викр. звич. повторени за печетовац -туєм нєзак. заст. доволованє курчатох ћук-ћук, оп. печацовац (1) пи-пи печиво с. пециво пи2 мeн. нєпрeм. мат. пи печинка ж. 1. анат. jетра; 2. пивар х. пивар џигерица; ¤ жрец (виєсц) пиварня ж. 1. (фабрика) дакому печинку изjести коме пивара; 2. (локал) пиварница jетра, пити коме мозак пиварски -а -e пиварски печинкови -а -о/-е 1. јетрени; пиварствo с. пиварство ~ паштета јетрена паштета; 2. пивко с. дем. и гипок. пивце (печинковей фарби) пиво с. пиво затвореноцрвене боjе, бордо, боjе пивoв -а -e пивски џигерице пивски -а -e пивски; пeчиц -eм нєзак. 1. з розл. пиварски знач. пећи; ~ хлєба пећи хлеб; ~ пиґмeй и пиґмeєц -йца х. колача пећи колаче; ~ палєнку пигмеј, пигмејац пeћи ракију; рана го пече рана пиґмeнт х. биол. пигмент га пече; 2. лєм 3. oс. (o слунку) пиєдeстал х. пиједестал пeћи, пржити, жарити, жећи; 3. пиємoнт х. прен. (зєдинїтель палити; палєнка пeчe ракија народу) пијемонт пали пиєтeт х. пијетет пeчиц шe -eм шe нєзак. 1. з пижама и пиджама ж. розл. знач. пећи се; 2. (на слунку) пижама пржити сe пижура ж. и пижурак х. пeчски -а -e (од Печ) пећки; (инсект, хробак и под.) 1. црв,  Печска патрияршия церкв. буба; 2. прен. бабарога Пећка патријаршија пийокров х. прен. крвопиjа, пешадия ж. воєн. пешадиjа вампир пeшадийски и пeшадийни -а пик х. карт. пик -e пешадијски пикe с. текст. пике пeшадинєц -нца х. пикeт х. карт., ґeoд. пикет пешадинац пиков х. гандр. будала; пeшак х. 1. пешак; 2. воєн. пикову єден! будало jедна заст. а) оп. пешадинєц; б) пикoлo х. (погосцительски пешаки мн. оп. пешадия помоцнїк) пиколо пeшацки -а -e пешачки; ~ пикадoр х. (борец з буяками) преход пешачки прелаз пикадор  пикантeрия ж. пикантерија трудити се; бити вредан, вредно пикантни -а -е пикантан радити; вон поряднє поклада пикирац -ам нєзак. оп. испити на факултету, пилнує пикировац он редовно полаже испите на пикирoванє с. 1. дїєсл. мeн. факултету, труди се; б) бринути од пикировац; 2. авий. се, марити; давно родичи нє так пикирањe, oбрушавањe пилновали же би им дзеци пикирoвац -руєм зак. и поряднє ходзели до школи нєзак. 1. авий. обрушити давно родитељи нису тако се/обрушавати се; 2. пикирати марили да им деца редовно иду у пикирoвач х. авий. школу; в) jако много радити; обрушивач форсирати; Рускинї давно барз пикник х. пикник пилновали пресц Русинке су пиксла ж. 1. лименка; давно jако много преле; сцем пиксла, пикса, пиксна 2. табакера помали закончиц роботу, нє пикула ж. муз. (мала сцем так барз ~ хоћу да полако флаута) пикола, пикула завршим посао, нећу да пила ж. тестера, пила форсирам тако jако (велика, за двоjе) пилносц ж. 1. вредноћа, пилав х. кул. пилав марљивост; усрдност; преданост; Пилат х.: ¤ умиц/умивац 2. (уважна робота) пажљивост руки як ~ од Христа (зняц пилoвина ж. 1. пиловина, одвичательносц зоз себе) пиљевина; 2. опиљци (о)прати руке као Пилат пиловинка ж. опиљак пилат х. покварењак, нитков; пилoт х. з розл. знач. пилот ¤ пилата ци ище! аскурђела ти пилoтoвац -туєм нєзак. твога! пилотирати пилитька ж. оп. пиличка пилочка ж. дем. тестерица пилитькац шe -ам ше нєзак. пилула ж. пилула; ¤ оп. пиличкац ше прeлїґнуц горку пилулу пиличка ж. бависк. пилцика, прогутати горку пилулу клис пилярня ж. пилана пиличкац ше -ам ше нєзак. пиляч х. тестераш, пилар пилцикати се, играти се клиса пилька ж. пиљак, кликер; ¤ пилїц -їм нєзак. сећи робиц за пильки (за малу плацу) тестером, тестерисати, радити за пребиjен грош тестерити, пилити пилькац шe нєзак. дзец. 1. пилка ж. тестера пиљати се, играти се пиљака; 2. пилкасти -а -е тестераст кликерати се пилни -а, -e 1. вредан, пильoвина ж. коц. оп. марљив; усрдан; предан; 2. пилoвина (хтори з увагу роби) пажљив; 3. пинґвин х. зоол. пингвин важан; хитан, журан; неодложан; пинґ-пoнґ х. спорт. пинг- ма пилней роботи има важног понг, стони тенис посла пиндзия ж. заст. оп. пензия пилно присл. 1. вредно, пиниє с. церкв. пјеније марљиво; усрдно; предано; ~ пинта ж. заст. (стара мера робиц вредно радити; 2. (з увагу) за чечносц, коло 1/2 л) пинта пажљиво; ~ слухац пажљиво пинтeр х. пинтар, пинтер, слушати; 3. важно; нє ~ нам то бачвар знац ниjе нам то важно знати пинтле коц.: ~ на минтле пут пилновац -нуєм нєзак. а) под ноге; покупи своjе прње, хаљку на батаљку; пакуj се циґаршпиц) чибук, камиш; 2. пинтoвка ж. заст. (фляшка лула од коло ½ л) пинта пипочка ж. дем. лулица пинцeта ж. пинцета пир х. пир, гозба пинцик х. (мали, дробни пирамида ж. мат. и др. чловек або хлапец) цверглан (в.) пирамида пинцика ж. оп. пиличка пирамидални -а -e пинцикац ше -ам ше нєзак. пирамидалан оп. пиличкац ше пирана ж. зоол. пирана пинчи -ия х. (файта малого (Pygocentrus piraya) пшичка) пинч, пинчи, пинчика пират х. гусар, пират, пиньвица ж. подрум; разбојник пивница пиратовац -туєм нєзак. пиньвицки -а -e (од гусарити Пиньвиц) пивнички пиратски -а -e пиратски пиньвицов -а -e подрумски пирe с. кул. пирe, папула; ~ з Пиньвичань х. Пивничанин кромпльох, кромпльов ~ и пиoн х. 1. шах., прен. пион; 2. кромплї на пире кромпир-пире пейор. марионета, лутка пиречко с. дем. перце пиoнир х. з розл. знач. пирє с.1. збир. перје; 2. (при пионир птицох – менше, мегке) перо; ¤ пиoнирка ж. пионирка лєгки як ~ лак као перо; пойсц пиoнирски -а -e пионирски до пиря (до пирнаґох) (пойсц пипа ж. зоол. пипа спац) ићи (поћи) у крпе пипа-гуя ж. коц. заст. пирит х. мин. пирит одмор, пауза у раду пириц ше -им ше нєзак. пипалка ж. зоол. пипак (надувац ше на витре) пипeта ж. мед. и др. пипета надувавати се на ветру пипец х.: ¤ вишло дакому на пирйoв(и) -а -e (наполнєни ~ изашло коме на врх главе зоз пирйом) перјан; ~ заглавок (носа), прелила се коме чаша, перјани јастук дошло коме до грла; ~ би му пирканїк х. шк. коц. вирос (нє могол ше стримац нє (шкатулка за клайбаси и под.) повесц) проговориће на лакат, перница; кутиjа, дивит голицав jе под jезиком; ~ ми пиркаре¹ х. мн. (єд. пиркар) вороснул (барз ме интересує) заст. жандарми у Мађарскоj жив се уцрвљах 1941–1945. пи-пи викр. (на курчата, пиркарe² х. мн. (єд. пиркар) кури) пи-пи зooл. пeрајари (Pinnipedia) пипинє с. бот. булка, пиркo1 с. 1. з розл. знач. турчинак (Papaver rhoeas) перо; 2. (при рибох) пeраје; 3. пипишка ж. вулґ. (хлопски и (цибулї и под.) пераје, перо; 4. женски орґан за мокренє) (на калапе) перо; перјаница; 5. пишало муз. трзалица пипка ж. лула; куриц на пиркo2: -катeґoрия ж. пипку (на пипки) пушити лулу спорт. перолака категорија пипляви -а -е оп. пипняви пиркoв -а -о перни пиплянїна ж. оп. пипнянїна пирнаґи ж. мн. а) (перини, пипняви -а -e (бабраци) заглавки) постељина, пипав; ~ робота пипав посао креветнина; б) дуње и jастуци пипнянїна ж. пипав посао без навлака пипосар х. 1. (длугоки пирнїк х. оп. пирньовка  пирнїца ж. бот. 1. пиревина (затрепециц) прхнути (Glyceria); 2. пирика (Elytrigia пирчи -ия х. (звадлїви, Desv.) пирскаци чловек) свађалица, пирня ж. коц. пепео (оп. ґар) прзница, пргавац пирньoви -а -e пепељав, пирщ х. заст. а) чир; б) оп. пепељаст пирщок;  чарни ~ мед. црни пирньoвка ж. пепељара пришт, злић (Antrax) пирo с. (ярчкаста часц пирщави -а -е 1. (хтори ма ключа) перо, перда полно вреди) приштав, приштаст; пирoвац -руєм нєзак. 2. оп. пирщкави пировати пирщкави -а -е бубуљичав пироги ж. звич. мн. (єд. пирщкавосц ж. пирога) кул. ташци, ташке, барат- бубуљичавост филе (в.); ¤ лапайме ше до пирщoк -щка х. бубуљица; пирогох франт. прихватаjмо се пирщок ше му вируцел посла искочила му jе бубуљица пирoґа ж. (индиянски чамец) пирясти -а -e перјаст, пераст пирога пиряти -а -e (оброснути з пирoжки ж. мн. (єд. пирйом) пернат пирожка) кул. пирошке ж., писадло с. писаљка пирошки х. писанє с. 1. диєсл. мен. од пирoман х. пироман писац; 2. заст. а) (способ пирoмания ж. пироманија писаня) рукопис; б) писмени пирoтeхнїка ж. пиротехника уговор; ◊ Святе ~ Свето писмо пирoтeхнїчар х. писани -а -e 1. (у писаней пиротехничар форми) писмен; писан; ~ букви пирсканє с. прскање писана слова; писани жридла пирскац -ам нєзак. 1. писани извори; 2. (смугасти) прскати; 2. прштати, бризгати, појасаст; пругаст; 3. шарен, штрцати; 3. (починац покус пиргав, пиргаст; ~ килим шарен падац – о дижджу) кропити, ћилим; ~ мотиль шарен лептир; шкропити ◊ ~ гад зоол. шарка (Vipera berus) пирскаци -а -е 1. прскав, писанїна ж. пискарање; врцав; 2. прен. дрзак, пргав писанија, писаније пирскацосц ж. дрскост, писанка ж. писаница, пргавост шарено jаjе (ишарано ускршње пирскачка ж. 1. прскалица; јаје); ¤ як ~ веома леп: крава як 2. распршивач ~ jако лепа крава пирснуц -ршнєм зак. 1. писар х. писар прснути; 2. бризнути, штрцнути писарка ж. 1. (писарова пируeта ж. ум. пируета жена) писарка; 2. (женска пирхасти -а -е лепршав; особа писар) писарка прхав писарня ж. писарница, пирхац -ам нєзак. 1. писарна лeпршати; треперити; 2. (о писарчoк -чка х. дем. и застави и под.) лепршати, вити пейор. писарчић се, виjорити се, перјати, пoвијати писатель х. писац сe; застави пирхаю заставе се писатeльoв -а -o пишчев виjу писательски -а -е пирхаци -а -е лепршав; списатељски виjоран, виjораст писац пишем нєзак. 1. пирхнуц -нєм зак. писати; 2. (по мурох и под.) писати, шарати вилице писац ше пишем ше нєзак. 1. писков(и) -а -о/-е пешчан, презивати се; як ше пишеш? пeскoвит; ~ гoдзина пeшчани како се презиваш? како ти jе сат, пeшчаник; ~ жeм пeскoвитo презиме? 2. церкв. (приявйовац тлo; писково дини пeшчанe ше за винчанє – о заручнїкох) динe; ~ побрежє пeшчана oбала приjављивати се; 3. (приявйовац пискoвина ж. пeшчара ше до списку за купованє дачого) пискoвити -а -e оп. приjављивати се, предбележити писков(и) се писмeни -а -e 1. писмен; ~ писаци -а -e писаћи; ~ чловек писмен човек; 2. шк. машинка писаћа машина писмени; ~ задаток писмени писемко с. дем. писамце задатак писи -а -е прћаст; ~ нос писмeнo присл. писмено прћаст нос писмeнoсц ж. писменост писк х. писак, пискут писмo с. 1. з розл. знач. писка ж. звич. мн. поль. писмо; ◊ глагольскe ~ глагољско (предня часц санки зогнута писмо; кирилскe ~ ћирилско догоре) кљун писмо; клїнкастe ~ клинасто пискаловац -луєм нєзак. писмо; крeсцeнe ~ крштеница; пейор. 1. блебетати; 2. дрско прoвадзацe ~ спроводно писмо; одговарати Святe ~ Свето писмо; 2. (пасош писканє с. 1. диєсл. мен. од за статок) пасош; 3. мудрост, пискац; 2. звиждук; ~ кунст, маjсториjа; яке ми то ~ локомотиви звиждук направиц то није никаква локомотиве; 3. (о пищалки, мудрост направити машини) пијук, писак, пиштање; писмoнoшач х. писмoнoша 4. писак, пискутање писня ж. 1. (шпиванка) пискати -а -е прен. лаjав; ¤ ~ песма; 2. лит. а) песма; б) (часц як аґоштонь оп. аґоштонь епа) певање; 3. шара;  лебедова пискац -ам нєзак. 1. з розл. ~ лабудова песма знач. свирати; ~ на пищалки писньoчка ж. дем. песмица; свирати на фрули; судия писка рецитација конєц змаганя судиjа свира краj писoар х. писоар утакмице; 2. цвилети; звиждати; писок¹ -ска/-ску х. 1. (писки) фиjукати; пиjукати; 3. (о сирени уста, чељуст; њушка; 2. кљун; 3. на авту) трубити, свирати; 4. (о прен. њушка; ¤ дац дакому по машини и под.) пијукати, писку дати коме по губици; пиштати; пискати, пискутати; достац по писку добити по локомотива писка локомотива губици пишти писок² -ску х. песак; живи ~ пискаци -а -e (о звуку) живи песак пискав, пискутав, пиштав; писпас: бавиц ше на ~ крештав; ~ гвизданє пискав играти се скривача (скривалице); звиждук; ~ локомотива пиштава ¤ очи му на ~ (о нєвиспаному) локомотива укрстио jе очи (очима); мамуран писки мн. 1. а) (уста jе животинї) уста; чељуст, жвале; писта¹ ж. авий., спoрт. б) њушка, губица; 2. (джубок писта, слетиште векших птицох) кљун; 3. прен. писта² ж. (єден зоз штирох њушка; ¤ розняц ~ (нєкрашнє вертикалних слупчкох на санкох) одповесц) разjапити (развалити) стопица, чешаљ, ножица  пита ж. кул. пита; ◊ житна ~ да иде у пензиjу кул. ладњача (в.), разљевуша (в.), питач х. 1. (хтори ше мућеница (в.); кукурична кул. випитує) питалац; 2. а) просац; пита (разљевуша) од кукурузног б) проводаџиjа брашна (слатка, са бундевом) питачка ж. 1. просидба; 2. Питаґoрoв -а -o Питагoрин; проводаџика, проводаџиница ~ правилo Питагoринo правилo питка ж. кул. пита; лења питальнїк х. упитник пита; ~ зоз сиром пита са сиром; питанє с. з розл. знач. ~ з яблуками пита с јабукама; ~ питање; задац (поставиц) з маком маковњача; ~ з бундаву дакому ~ поставити коме бундевара; ~ з орехами и питање; ¤ боляце ~ болно кайсовим маджуном кул. жербо- питање; горуце ~ горуће питање; коцке ласкотаце ~ оп. под ласкотаци; питки -а -е питак ходзиц по питаню тражити питомец -мца х. питомац милостињу питоми -а -е питом; ~ заяц питанки мн. фолкл. питоми зец "питанки" (део свадбеног весеља питoмни -а -е заст. оп. коjе приређуjу родитељи младе) питоми питанково мн. оп. приданци питoн х. зоол. питон (Python питанькo с. дем. питањце reticulus) питац -ам нєзак. и зак. 1. пиха ж. 1. гордост; понос; тражити, затражити; заискати, дика; приповедац з пиху поискати; дзецко пита води дете причати с поносом; 2. оп. тражи воде; кельо питаш за пишносц авто? колико тражиш за кола?; пиц пиєм нєзак. 1. з розл. полиция питала од нього знач. пити; 2. (кусац – о суньоґох) вожацку дозволу полициjа jе уjедати; 3. (випивац вайца) затражила од њега возачку кљуцати; кури єй пию вайца дозволу; 2. молити; барз це кокошке jоj кљуцаjу jаjа; 4. прен. питам, зроб ми то jако те мучити; ◊ пиє як дуга пиjе као молим, учини ми то; 3. а) (за смук (као дуга); ~ за покой жену) просити; запросити; ~ души пити за душу; пию дoк дзивку просити девојку; б) єден другого видза пију до проводаџисати, просити коме бесвести; ходзи пиюци увек jе девоjку; питала му дзивку пиjан проводаџисала му jе; 4. шк. пица ж. кул. пица (преверйовац знанє) питати; пицe с. 1. пијење, пиће; вода учитель пита школярох учитељ за ~ вода за пиће, пијаћа вода; 2. пита ђаке пиће, напитак; моцне ~ жестоко питац шe -ам шe нєзак. и зак пиће 1. (дакому) питати, упитати, пишиц шe -им шe нєзак. 1. запитати; запиткивати (кога); пoнoсити сe, гордити се; дичити питал сом ше му як є (нє питал се; 2. шeпурити сe; прсити се, сом го) питао сам га како је; печити се; правити се важан; 3. питал ше му дзе бива (нє питал размeтати сe го) упитао га jе где стануjе; 2. пишкац -ам нєзак. дзец. тражити; хлапци ше питаю на пишкити змаганє дечаци траже да иду на пишкоревски -а -е заст. оп. утакмицу; дзецко ше пита дому пушкуревски дете тражи да иде кући; вон ше Пишкоревчань х. заст. оп. уж пита до пензиї он већ тражи Пишкуревчань  пишкуревски -а -е (од гарчок з пищком лонац са Пишкуревци) пишкуревачки зашиљеном усном (в.) Пишкуревчань х. пиявка ж. и пиялка ж. зоол. Пишкуревчан пијавица пишни -а -е 1. поносан, горд; пияк х. 1. пиjаница, пијанац, 2. охол; уображен пијандура, испичутура, локало; пишносц ж. 1. понос, 2. анат. (при птицох) једњак гордост; 2. охолост; уображеност пиялка ж. оп. пиявка пишкoта ж. кул. пишкота пияни -а -е пиjан; ¤ ~ як Пишта х.: ¤ най ми мено ~ цeлє (як швиня, як лeлe) пиjан (знам же нє будзе так як ти као чеп (као секира, као ћускија, гвариш)  а да би ме не родила као пањ, као земља, као смук); маjка, не померио се jа с места, пияного [и шалєного] и бог не завао се jа Митар (Јован итд.) чува  неће гром у коприве пиштoлїскo и пиянинo х. муз. пијанино пиштoльчискo х. ауґм. пиянист -та и пияниста -ти пиштољина, пиштољчина х. пијанист(а) пиштoль х. пиштoљ пиянистка ж. пијанисткиња пиштoльчoк -чка х. дем. пиянїца ж. и х. пиjаница, пиштољић, пиштољчић пијандура, пијанац пищалка ж. 1. свирала, пиянїцки -а -e пијаначки фрула; 2. оп. пищок (3) пияно присл. муз. пијано пищалкош х. фрулаш пиянствo с. пијанство; пищанє с. 1. диєсл. мен. од омамљеност пищац; 2. (птицох) пијук; ~ пиянствoвац нєзак. тащатoх пијук врапчића; 3. пијанчити (пищалки, машини) пијук, писак, пиястeр х. (стриберни пиштање; 4. пиштање, цвиљење; пенєж у даєдних восточних цика, циjук, цилик писак, пискут жемох) пијастар, пијастер пищац -щим нєзак. 1. (о пияти -а -e пети птичкох и под.) пиштати; пиятика ж. заст. пијанка, пијукати, пискати, пискутати; теревенка; пиjанчење курчата пища пилићи пијућу, пиятина ж. петина пиште; 2. (о мишох и под.) пиятираз присл. пети пут циjукати, цичати, циктати, пияток -тку х. 1. петак; скичати; цвилети; 3. (о пищалки, схадзка будзе на ~ седница ће машини) пијукати, пиштати, бити у петак; 2. у функц. присл. пискати, пискутати; 4. цичати, а) (прешлого пиятку) у петак; пиштати бул у нас ~ био jе код нас у пищаци -а -e (о звуку) петак; б) (и пиятками) петком; пискав, пискутав, пискутљив; роба приходзи ~ (пиятками) пиштав; ~ глас пиштав глас ~ роба долази петком; ◊ Вельки ~ глащoк пискав гласић церкв. Велики петак; ¤ ~ пищиска мн. ауґм. жвале, нєдобри початок (пияток нє чељуст треба починац роботу) петак пищoк -щка х. 1. пиштаљка, лош почетак; хто ~ барз весели звиждаљка; 2. (на авту и под.) на нєдзелю будзе плакац ко се сирена; 3. (на дуйним петком смеjе у недељу плаче инструменту) писак, сапница; пиятoкласнїк х. петошколац дулац; (на oргульох) писник; 4. пиятoкoлoнаш х. (джубок при дробних птицох) петоколонаш кљун, кљунић; 5. (на судзини): пияц х. 1. а) пијаца; б) пијачни дан, пазарни дан, пијаца; пламен у Керестуре всоботу ~ у Крстуру пламeньoв(и) -а -о/-е jе суботом пиjачни дан; 2. пламени; пламeньoво язики тржница; 3. (тарґовище) пламени језици тржиште; 4. заст. трг; 5. звич. пламeньoруцач х. воєн. мн. пияци (коцки хлєба и на нїх пламенобацач дробни фалатки сланїни и под. пламeньчoк -чка х. дем. кед ше дава єсц дзецом) возови; пламенчић, пламичак  рондьoш-пияц бувља пијаца, план х. з розл. знач. план бувљак планeр х. планер пияцки -а -е (од пияк (1)) планeта¹ ж. астрон. планета пиjаначки, пиjанички;  ~ планета² и планейта ж. шалєнство делириjум тременс заст. судбина; нешто што jе пияцов -а -о и пиячни -а -e (пред)одређено вишом силом; пијачни, пазарни; ~ такса оп. така му ~ , так му стоя планети пиячарина; ~ дзeнь тако му jе суђено пияцтво с. алкохолизам планeтарий х. и пиячарина ж. пијачарина планeтариюм х. планетар, плаґият х. плагиjат планетариј(ум) плаґиятор х. плагиjатор планeтoв(и) -а -о/-e и плаґирац -ам и плаґирoвац планeтни -а -e планетни, -руєм зак. и нєзак. плагирати планетски; ~ система планетни плажа ж. плажа систем плазма ж. биол. и др. плазма плани -а -е (нєдобри): ~ плазмoв(и) -а -о/-e и чловек зао (поган) човек; ~ плазматични -а -e плазматички, обичай рђава нарав; ~ жем плазматични, плазмични мршава (неплодна, лоша) земља; плаканє с. 1. диєсл. мен. од ~ витор оштар ветар; ~ рок плакац; 2. плакање, плач; тешка година; ~ робота; охаб ше кукњава тей планей роботи остави се тог плакар х. плакар ћоравог посла плаката ж. плакат, плаката планимeтрия ж. мат. плакатoвац -туєм нєзак. планиметрија плакатирати планка ж. 1. заст. (опадана плакац -ачeм нєзак. 1. овоц) падалица, купљеница; 2. плакати; 2. цвилети; кукати; ~ бикич. "планка" (jело од печених нарату кукати иза гласа; 3. (на сувих шљива и печених jабука дакого) преклињати кога; ¤ коjе се припремало за Бадњи дан) можеш ~ до черепка оп. под планктoн х. биол. планктон черепчок плано присл. лоше; рђаво; плакаци -а -е плачљив зло; дакеди жил ~, а нєшка жиє плакeта ж. плакета добре некада jе живео лоше, а плакшиви -а -e оп. плакаци сада живи добро пламeнїк х. хем. и др. планoванє с. планирање пламеник планoвац -нуєм нєзак. пламенїсти -а -е 1. планирати (пламеньовей фарби) огњен, плански1 -а -e плански алев; 2. (розчервенєти) заjапурен плански2 присл. плански (од трчања, гнева и сл.) плантажа ж. плантажа пламеняча ж. 1. аґр. плантажeр х. плантажер пламењача; 2. бот. подгара плантажни -а -e плантажни пламeнь х. осн. и прен. пласoвац (шe) -суєм (шe) нєзак. пласирати (се) плафoнoвац -нуєм зак. и пласман х. пласман нєзак. плафонирати пластeлин х. пластелин плафoнски -а -e (найвисши) пластeнїк х. пластеник плафонски пластика ж. з розл. знач. плахитка ж. 1. (на посцелї) пластика чаршав, плахта; 2. параван, пластичар х. пластичар штитник; 3. (на дзверох же би пластични -а -е пластичан мухи нє уходзели) завеса, плата ж. 1. закрпа; 2. плати комарник (в.) мн. (фалати) крпе; шнїг падал у плахта ж. 1. (за закриванє вельких платох (у вельких намесценей посцелї) чаршав, пахулькох) снег jе падао у поњава, плахта, ћилим; 2. (на великим крпама; по брегу видно ладї) jедро ~ нєрозпущеного шнїгу на брду плахтарка ж. jедрењак, се виде крпе неистопљеног снега једрилица платан х. бот. платан плац х. плац (Platanus) плаца ж. плата; ◊ єдна платани -а -е крпљен (иста) ми ~ (на исте ми видзе платац (ше) -ам (ше) нєзак. гоч як поробим) исто ми се пише крпити (се) плацаци -а -e екон. платина ж. хем. платина платежни; ~ моц платежна моћ платинoв(и) -а -о/-e и плацач х. платилац платински -а -e платински плацeнє с. 1. диєсл. мен. од платка ж. 1. дем. закрпица, плациц; 2. плаћање; ~ без закрпа; 2. (шплях) флека, мрља; ~ готовини безготовинско креви мрља крви; 3. платки мн. плаћање; ~ з готовим пенєжом оп. плата (2) готовинско плаћање платкасти -а -e пегав; плацени -а -е 1. плаћени, местичав; флекав; педичав; наjамни; 2. плацени -ного х. шарен; ~ крава шарена крава плаћеник платлїви -а -e платив плаценко с. 1. дем. од платна ж. техн. платна платно; 2. парче платна;  платнo с. 1. платнo; ~ своєй надципелове ~ глежњак роботи домаће платно; смугасте плацeнта ж. анат., бот. ~ појасаста тканина; 2. тканина плацента платни -а -e платни; ~ плациц -им I нєзак. плаћати; список платни списак; ~ обток II зак. 1. платити; плацел ши платни промет рахунок? jеси ли платио рачун?; платняни -а -e платнен 2. дати/давати принос, родити; платняр х. (продукователь и жито того року добре плацело тарґовец) платнар; ¤ нагнївани пшеница jе ове године добро як ~ љут као рис родила; ¤ ~ як з нєсвойого (як з платняра и платнярня ж 1. люцкого) плаћати као народна (фабрика) платнара, фабрика банка текстила; 2. (предавальня) плацoви -а -e платни; ~ платнара, платнарница кнїжочка платна књижица платo х. плато плацoчка ж. дем. платица платoнски -а -e платонски плач х. плач; з плачом платoчка ж. дем. 1. пегица, плачући; ¤ (рушиц, шмеяц ше и флекица; 2. закрпица под.) до плачу (ганути, смеjати платфoрма ж. платформа се и сл.) до суза плафoн х. прен. плафон плачуци¹ -а -е плачан; сузан; гуторела з плачуцим гласом мн. астрон. Плеjаде, Седам говорила jе плачним гласом Влашића плачуци2 присл. плачући; плєва ж. плeва; ¤ мац гуториц ~ говорити плачући, пeнєжи як плєви лeжати на кроз плач парама, имати пара као крша; плашиц -им нєзак. терати, мац пенєжи як Жид плєви (нє одгонити; ~ кури зоз загради мац анї кус пенєжи) бити као терати кокошке из баште црквени миш плашиц ше -им ше нєзак. плєварка ж. тлач. (бац ше, збуньовац ше – о плеварица (в.), плеварошкиња коньох) зазирати (в.), плашити (в.) се; конї ше плаша од камионох плєвка ж. дем. плевица коњи зазиру од камиона плєвнїк х. плевара плашлїви -а -е плашљив Плєвлян х. (житель (обич. о коњу) Плєвльох) Пљевљак плащ х. з розл. знач. плашт; плєвлянски -а -e (од мантиjа Плєвля) пљеваљски плащанїца ж. церкв. плєн х. плен плаштаница, балдахин плєнїц -їм нєзак. пленити, плeбeй х. и плeбeєц -йца х. освајати, заносити ист., прен. плебејац плєскавица ж. кул. плeбeйски -а -e плебејски пљескавица плeбисцит х. плебисцит плєсц -єцем нєзак. 1. плести; плeбисцитни и 2. (венєц) вити; 3. прен. плeбисцитарни -а -e наглабати, нагваждати, плебисцитан, плебисцитаран наклапати, лупетати, трабуњати плeбс х. (народ) плебс плєсц ше -єцем ше нєзак. 1. плeдoає х. пледоаје (до дакого/дачого – мишац ше) пледирац -ам и плeдирoвац уплитати се, плести се; 2. безос. -руєм нєзак. пледирати; а) плєце ше ми на врх ми jе бранити, заступати jезика; б) плєтло ше єй у сну плeксус х. анат. плексус сањала jе нешто неразумљиво и плeмe -ена с. племе чудно плeмeнити -а -e племенит; ~ плєтарство с. плетарство метал племенити метал (оп. плєтач х. плетач благородни) плєтачка ж. плетачица плeмeнка ж. аґр. (файта плєтка ж. 1. сплетка; грозна) племенка измишљотина; 2. (тот цо плeмeнски -а -e племенски; приповеда плєтки) а) (хлопска ~ ушоренє племенско уређење особа) брбљивац, блебетало, пленарни -а -e пленаран чаврљало; б) (женска особа) пленум х. пленум брбљивица, блебетуша; 3. плеоназ(е)м -зму/-зма х. плєтки мн. а) брбљариjа, плеоназам трачариjа; б) гласине, сплетке, плеонастични -а -e радио-Милева; правиц ~ плеонастичан ширити сплетке, сплеткашити; ¤ плех х. лим, плех правиц ~ (плєтку) на дакого плехови -а -о/-е лимен, правити (ширити) сплетке плехан, плехнат (лажи) о коме плещок -щка и беш. плешка плєткар х. сплеткар, х. парче лима сплеткарош плеяда ж. плејада; ◊ Плеяди плєткарка ж. сплеткашица  плєц -єєм нєзак. плевити плован; ~ обєкт пловни објекат; плєцати -а -e плећат, плећаст 2. пловећи; 3. плутајући плївба плєце с. 1. диєсл. мен. од ж. пловидба, пловљење; плєц; 2. плевидба, плевљење прибрежна ~ обалска пловидба плєцени -а -e плетен; ~ плївбови -а -e пловидбени карсцель плетена столица плївни -а -e плован; ~ рика плєцо с. а) раме, плеће; б) пловна река плєца мн. плећа, рамена; ¤ плївок -вка х. техн., трансп. дзвигнуц (сциснуц) з плєцами пловак слегнути раменима; мог бим це плїнїц ше -нїм ше преруциц прейґ плєца (слаби (розпущовац ше, розпадовац ше ши за мнє) могао бих те за пас у устох – о масним месу и под.) заденути; ношиц на своїх топити се у устима; месо ше плєцох (зношиц обовязки, терху) плїнї месо се топи у устима носити што на [своjим] леђима; плїняци -а -е коjи се топи у ~ попри (при) плєцу раме уз устима (о месу) раме; преруциц дацо прейґ плїска ж. зоол. плиска плєцох (поробиц, одбуц) (Motacilla) пребацити што преко главе плїтке -кого с. 1. плићак; 2. плєцов(и) -а -о/-е рамени; ~ (место дзе рику мож прейсц косц анат. рамењача пешо) газ, брод плєцочко с. дем. рамешце плїтки -а -е 1. осн. и прен. плєшнєнїна ж. плесан, буђ; плитак; ~ рика плитка река; ~ плеснивост, буђавост розум плитка (кратка) памет; 2. плєшнїц -нєєм и -їм нєзак. (през хтори мож прейсц пешо – плеснивити (се), буђати о води) бродан, газан, плима ж. плима прегажљив; ¤ я ту уж ~ (кратки) плимов(и) -а -о/-e плимски; jа не знам довољно о томе ~ габа плимски талас плїтко присл. плитко плисирац -ам и плисировац плїткосц ж. плиткост, -руєм нєзак. плисирати плиткоћа плиш х. оп. блиш плїткоумни -а -e плївадло с. пловило плиткоум(ан) плївалїще с. пливалиште плод х. плод; плодина плїванє с. 1. пливање; 2. плодзиско с. биол., пчол. пловидба, пловљење плодиште плївац -ам нєзак. 1. пливати; плодзиц ше -им ше нєзак. 2. пловити; ~ по морйох пловити плодити се, множити се морима; 3. плутати плодкиня ж. бот. плоткиња плїваци -а -e оп. плїваюци плївацки -а -e пливачки плодни -а -e плодан; плївач х. пливач плодовит плїваче с. 1. појас за плоднїк х. 1. анат. спасавање, плутача; 2. плївача постељица; 2. бот. плодник мн. заст. снопићи од огризина (Ovarium) као помоћно средство за плоднїца ж. анат. пливање (матернїца) материца плївачка ж. 1. пливачица; 2. плоднїцов(и) -а -о/-е плївачки мн. зоол. а) весларице материчин; матерични (Steganopodes); б) пловуше плодносц ж. плодност, (Natatores) родност плїваюци -а -e 1. пливајући, плодоносни -а -е плодоносан; берићетан плута ж. плута плодотворни -а -e плутанїна ж. метеж плодотворан плутов -а -e плутан, плутов; плодоряд х. аґр. плодоред ◊ ~ дуб бот. плутњак (Quercus плокац -ам нєзак. 1. suber) испирати; пропирати; 2. плутократия ж. полит. (подмивац) испирати, плутократија подлокавати (обалу и сл.) плутоний х. и плутониюм плокач х. испирач х. хем. плутонијум плoт1 х. плот, ограда, плетер плущок -щка и беш. плужка плот2 ж. (тїлесна страсц) х. 1. дем. од плуг; 2. (параци плот плуг) шпартаћи плуг, парач (в.), плотна ж. плоча, плотна (на шпартач (в.); 3. анат. рало шпорету) (vomer) плотни -а -e (од плот2) плювальнїца ж. оп. плотски, телесни плювачка плотун х. плотун плювац -ам нєзак. пљувати, плoтунски -а -e плoтунски; ~ пљуцати oгeнь, ~ штрельба плoтунска плювачка ж. пљуваоница, паљба пљувачница плотькац ше -ам ше нєзак. плювнуц -нєм зак. пљунути, (купац ше, мачкац ше) брчкати се пљуцнути; ¤ плювнул бим ци плоха ж. оп. поверхня (му, им и др.) на то то ти (му, им плохочка ж. плочица, плоча; и др.) jе jако мизерно (jадно, кревни плохочки физиол. крвне безвредно, никакво); то таке як плочице ~ на жем (то барз лєгко зробиц) плoцик х. дeм. плотић, просто као пасуљ, лако као oградица оченаш плоциско х. ауґм. плотина плюга ж. коц. (люштава плоча ж. з розл. знач. плоча; женска особа) аљкавица, плоха; памятна ~ спомен-плоча аљкавуша, лења Наста (в.) плочасти -а -e плочаст плюгави -а -е коц. неуредан, плочочка ж. 1. дем. од аљкав плоча; 2. физ. плочица плюндри мн. заст. 1. площа ж. 1. трг; 2. панталоне, чакшире, горв. хлаче; игралиште 2. (гандри) прње, крпице; ¤ плуг х. плуг;  ~ о єдну зберай свойо ~ и бер ше купи бразду оп. єднобраздни ~ своjе прње и пакуj се плугов(и) -а -e плужни плюс викр. пљус; бућ, пућ; плужиско х. и плугиско х. фљус, шљап; ~ до води пљус у ауґм. плужина воду плужиц -им нєзак. спорт. плюск х. пљускање, пљесак плужити плюсканє с. 1. диєсл. мен. плурал х. ґрам. плурал од плюскац; 2. (води) пљускање, плурализ(е)м -зму/-зма х. пљесак; ~ веслох пљесак весала; плурализам пљусак плуралия тантум мн. ґрам. плюскац -ам нєзак. 1. (чечиц плуралија тантум або падац биюци до дачого) плурални -а -e плурални пљускати; пљескати; пљаскати; плус х. з розл. знач. плус 2. (воду з дачого або по дачим) плусквамперфект х. ґрам. пљускати; ~ воду з чамца плусквамперфек(а)т пљускати воду из чамца; ~ воду на огень пљускати воду на пљуштати, пљускати, пљештати; ватру; 3. бућкати; риби плющи диждж пљушти киша; 2. плюскаю наверх води рибе а) (биц по води) пљескати; б) (о бућкаjу на површини воде; 4. нємирней води) бурлати, врети; брчкати; брчкати се; плискати, жуборити; шумети праћакати се; дзеци плюскаю у плющаци -а -е 1. коjи плїтким деца се брчкају у изазива звук пљуштања, шума и плићаку сл.; 2. жуборав плюснуц -юшнєм зак. 1. пляз х. (бок меча, ножа) (вдериц по води, по мокрим) бочна страна сечива пљуснути; пљеснути; пљаснути; плязом присл. пљоштимице; 2. (воду з дачого або по дачим) вдериц ~ зоз шаблю ударити пљуснути; ~ воду з лавора пљоштимице сабљом; вдеренє ~ пљуснути воду из лавора; 3. а) пљоштимичан ударац бућнути; ~ до води (при скоку, пляйстри ж. мн. (єд. паду) бућнути у воду; б) (скочиц пляйстра) пчол. саће; ¤ до води) бућнути се, брчнути се; пляйстру! (купак) шипак!; в) плиснути, праћакнути се достац пляйстру добити шипак плюснуце с. оном. пљусак; плянта(ю)ци -а -е тетурав, плисак гегав плюта ж. лапавица, плянтац ше -ам ше нєзак. брчкавица тетурати се, гегати се; посртати, плютави -а -е бљузгав, поводити се, саплетати се мљацав пляс викр. пљас; пљес; пљус; плюца с. мн. (єд. плюцо) фљус; вон му ~ позауха он њему анат. плућа (јед. плуће); пљус шамарчину запалєнє плюцох мед. упала пляска ж. шамар; ћушка плућа плясканє с. 1. диєсл. мен. од плюцаре х. мн. зоол. пляскац; 2. шамарање, ћушкање плућаши пляскац -ам нєзак. плюцни -а -е оп. плюцови шамарати; ћушкати плюцнїк х. бот. плућњак, пляснуц -яшнєм зак. медуника (Pulmonaria officinalis) ошамарити, ћушнути, ћушити плюцо с. анат. плућно крило плячка ж. (< серб.) пљачка; плюцов(и) -а -о/-е плућни;  грабеж ~ хусточка плућна марамица; плячкац -ам нєзак. (< серб.) поребрица, погрудница (Pleura); 1. пљачкати, отимати, харати; 2. ~ чума мед. плућна куга; ~ обиjати мехирчок анат. плућни плячкаш х. (< серб.) 1. мехурић пљачкаш, отимач, харалац; 2. плющ х.: ¤ мокри як ~ обиjач (шицок мокри) мокар до голе плячкашски -а -e коже, мокар до нити, мокар као пљачкашки моча пнеуматик х. пнеуматик плющанє с. 1. диєсл. мен. од пнеуматични -а -e плющац; 2. (води) пљуштање, пнеуматичан пљускање; пљусак, пљесак; пняк х. пањ; ¤ глупи як ~ плисак; шум; жубор; ~ дижджу глуп као ћускиjа (као дудук, као пљуштање кише; ~ габох шум клада); глухи як ~ глув као топ валова; вода ше з плющаньом пнячoк -чка х. дем. пањић, злїва вода се са жубором слива пањче плющац -щим нєзак. 1. пнячискo х. ауґм. пањина, пањчина в) значи рушанє дїї през по прим. I з акуз. 1. виражує нукашньосц дачого кроз, або ше просторне значенє а) означує преклада з инструменталом без рушанє дїї по поняце у акузативе применовнїка; по валалє ше до; сцигли по Керестур стигли ширел глас селом (кроз село) се су до Крстура; б) значи ширио глас; 2. означує час досягованє дїї по одредзену после, иза, након; по Крачунє просторну меру до; вода му по после Божића; ~ полудзенку костки вода му jе до чланака; 2. после ручка; 3. виражує означує час дїї а) значи длужину дистрибутивне значенє по (з тирваня дїї по; по цали дзень по акуз.); купела дзецом по єдней цео дан; б) зоз значеньом чоколадки купила jе деци по повторйованя дїї єдней за другу jедну чоколадицу; III у функциї нє преклада ше: уж по два раз присловнїка 1. у присловнїцких пришол дому застарани већ два виразох хтори указую на пута jе дошао кући забринут; в) остатнє по шоре окончованє дїї у злученьох од... по з назвами по, або ше нє преклада; позната датумох значи тирванє дїї шпивачка по други раз у одредзени часови одрезок до; од нашим месце позната певачица 25. по 30. юний од 25. до 30. по други пут у нашем месту; 2. jуна; г) зоз значеньом же ше дїя означує способ дїї по; а) иду по повторює єдно за другим у двойо иду по двоjе; б) по одредзеним числу часових мадярски мађарски; на одрезкох нє преклада ше: уж по мађарском jезику; по нємецки даскельо роки слаби урожай немачки; на немачком jезику; по већ неколико година jе слаб род; руски русински; на русинском злєкла ше, та по два ноци нє jезику; по сербски српски; на спала уплашила се, те две ноћи српском jезику; в) по женски ниjе спавала; ґ) значенє женски, као жена; по пански поровнаня дїйох з прешлосци и господски; по товаришски терашньосци преклада ше з другарски; по хлопски мушки часовим ґенитивом без пoардзавиц -веєм и -им зак. применовнїка: жимнїцу зарђати, изрђати, oбрђати порихтала як и по други роки побабрани -а -е 1. гандр. зимницу jе спремила као и (рушани): тото єдзенє побабране раниjих година; 3. означує циль (уж хтошка з нього єдол) ово дїї по; пошол по авто отишао jе jело jе забрљано; побабрани ми по кола; 4. значенє мери указує ствари неко ми jе дирао ствари на остатню гранїцу дїї до; буду (чепркао по стварима); 2. ше бориц по остатню капку оврачан креви бориће се до последње побабрац -рем и попабрец капи крви; 5. виражує -ем зак. 1. гандр. а) дирати дистрибутивне значенє по; дал (нешто што jе забрањено или нам по сто динари дао нам jе по туђе); брљати; нє побабрал ши сто динара; II з лок. 1. виражує ми дацо на столє? ниси ми просторне значенє а) означує дирао нешто на столу?; б) ~ место дїї по; по дутянох гужва єдзенє (почац єсц, а вец охабиц) по продавницама jе гужва; б) зоз забрљати jело; побабрал єдзенє, значеньом напряму дїї преклада а вец го охабел забрљао jе jело, ше з инструменталом без а онда га оставио; 2. оврачати применовнїка: идз просто по тей побавиц -им зак. 1. (кратши дражки иди право овом стазом; час бавиц) поиграти, мало играти; 2. (дзецко) забавити; побешнєни -а -е побеснео; побав дакус дзецко док я горопадан робим забави мало дете док jа побешнїц -нєєм и -їм зак. радим побеснети; згоропадити се побавиц ше -им ше зак. осн. побивац -ам I нєзак. 1. и прен. поиграти се побиjати, обарати, оповргавати; побавйовац ше -вюєм ше спорити; 2. сузбиjати; ~ зло нєзак. осн. и прен. поигравати се сузбиjати зло; 3. премлаћивати, побакаровац -руєм зак. пребиjати; II зак. (даґдзе, у побакрити дакого) становати негде неко побановац -нуєм зак. време зажалити, пожалити; покаjати се побивач х. оспоравалац побац ше -боїм ше зак. побивнїц -їм зак. олабавити уплашити се, побоjати се побивно присл. заст. побачиц -им зак. ридк. изобилно, изобила, обилно (збачиц) приметити, опазити побивньовац -нюєм нєзак. побегайло х. потрчко; олабављивати трчкарало, тркало побида ж. победа; ¤ Пирова пoбeгац -ам зак. I. прeх. ~ Пирова победа oбићи, oбиграти, оптрчати; ~ пo побидиви и побидими -а -e цалим варoшу oбиграти цeo победив град; II. лєм 3. oс. єд. (o млєку, побидитель х. заст. юшки) искипeти, прекипeти; ¤ ~ победник по бетелїни оп. под бетелїна побидителька ж. заст. побегац ше зак. 1. -а ше победница (поводзиц ше – о крави): крава побидни -а -e победан, ше побегала крава jе примила победоносан; ~ писня победна (добила) бика; 2. безос. побегало песма ше оговарањем и намештаљкама побиднїк х. победник покварени су нечиjи планови; побиднїца ж. победница побегало ше, нє будзе свадзба побиднїцки1 -а -e сплеткама су покварили свадбу победнички побегнуц -нєм зак. потрчати; побиднїцки2 присл. тркнути победнички побеговац -гуєм нєзак. побидоносни -а -e трчкарати победоносан побеґнуц -нєм зак. беш. (< побизовани -а -е ридк. серб.) (сцекнуц за леґиня – о поуздан дзивки) ускочити, побећи, пoбилїц1 -лєєм и -їм зак. одбегнути (оп. сцекнуц (3)) нєпрех. (постац били) побелети, победзиц -им зак. победити oбeлeти победзовац -дзуєм нєзак. пoбилїц2 -їм зак. прех. побеђивати (зробиц билим) 1. пoбeлити, побелавене -ного с. масница, oбeлити; 2. окречити мазница, модрица по било присл.: шлєбодно побелавени -а -е плав, (мож) єсц ~ церкв. (мож єсц поплавео; у модрицама (од млєчни продукти) може се jести болести, удара) бели смок побелавиц -веєм и -им зак. пoбиц -иєм зак. 1. (позабивац поплавети до жеми) побити, побости; ~ побешедовац -дуєм зак. колїки до жеми побити коље у поразговарати, попричати земљу; 2. (барз набиц) премлатити, пребити, претући, поборнїк х. поборник, измлатити, испребијати, истући заговорник; подржавалац изубиjати; барз го побили jако побочкац -ам зак. пољубити су га пребили; 3. (позабивац) побочкац ше -ам ше зак. поубиjати, побити; 4. (победзиц у взаєм. повр. пољубити се змаганю) победити, поразити, побочни -а -e споредан; потући; надиграти; 5. успутан; узгредан; ~ драга (обезвредзиц дачийо твердзенє) странпутица, споредан пут побити, oбoрити, oпoвргнути, побрани прикм. мн. коjи су у оповрћи; oбeснажити; ~ дoкази браку, коjи су се венчали (узели); oбoрити дoказe; 6. (збиц – о уж штерацец роки як зме ~ већ каменцу) побити, потући; jе четрдесет година како смо у уништити; каменєц шицко браку (како смо се венчали побил лед jе све побио; ¤ ~ ((узели)) дакого [на цмо и] на белаво побранїц -їм зак. поль. избити (истући) кога на мртво побранaти, подрљати име, убити бога у коме побратац (ше) -ам (ше) зак. побице с. оповргнуће оп. побратимиц (ше) побиц ше -иєм ше зак. побратим х. побратим потући се побратимиц (ше) -им (ше) поблагословиц -им зак. зак. побратимити (се), благословити збратимити (се) поблациц -им зак. изблатити побратимство с. поблїжей присл. поближе; ~ побратимство преучиц поближе проучити побрац -берем зак. 1. поблїзки -а -е оближњи; поузимати, узети; 2. (путнїкох до поблїзки валали оближња села превозки) укрцати поблїзко присл. близу, у побрац ше -берем ше зак. близини; єст ту даґдзе ~ дутян? (ступиц до малженства) узети има ли ту негде у близини се продавница? пoбрeжє с. обала поблїзше присл. оп. пoбрeжйoв(и) -а -o/-e и поблїжей пoбрeжни -а -e oбалски, oбални; поблїсковац -куєм нєзак. приобални; ~ держава oбалска севати с времена на време, држава севуцкати побренкац -ам зак. поблювац ше -ам ше зак. позвонити, зазвонити (о убљувати се звонцету, телефону и сл.) побляднуц -нєм зак. 1. побрехац -ешем зак. полаjати побледети, пребледети, побреховац -хуєм нєзак. пробледети; 2. (вибляднуц) штектати избледети, побледети побудзенє с. 1. диєсл. мен. од побожни -а -e побожан побудзиц; 2. побуда, порив, побожносц ж. побожност мотив, подстицај побойовац ше -юєм ше побудзиц -им зак. 1. нєзак. прибојавати се, зазирати пробудити (све, постепено), побольовац -лює лєм 3. ос. избудити; 2. (спонукнуц) нєзак. болети с времена на побудити, подстакнути, такнути време, болуцкати побудзиц ше -им ше зак. поборикац -ам зак. пробудити се (о свима), избудити испревртати, испретурати се (тражећи нешто) побудзовац -дзуєм нєзак. побуђивати, подстицати, тицати пшеница побунєни и побунєти -а -e 1. повалєнїско с. (од дижджу, збуњен; 2. побуњен; 3. побунєни бурї звалєне жито и под.) -ного и побунєти -того х. полегла пшеница, полог (в.), побуњеник лежа (в.) побунїц (ше) -їм (ше) зак. 1. повалїц ше -їм ше зак. узбунити (се); 2. побунити (се); (звалїц ше од дижджу, бурї – о 3. смести (се), збунити (се) житаркох и под.) полегнути, побуртавиц (ше) -им (ше) полећи; жито ше повалєло од зак. разбарушити (се), витру пшеница jе полегла од раскуштрати (се) ветра побуртац -ам зак. експр. пoвалoв(и) -а -о/-е пробудити (све, постепено), плафонски; ~ лампа плафонска избудити лампа побуц -удзем зак. (буц даґдзе поваляц -ям зак. порушити, одредзени час) бити, срушити проборавити, поборавити, поваляц ше -ям ше зак. 1. задржати се; дакус побул у порушити се, срушити се; 2. родичох, а вец ше врацел до (дакус ше валяц) поваљати се иножемства мало jе био код повальовац ше -люєм ше родитеља, а онда се вратио у нєзак. (валяц ше од дижджу, иностранство бурї – о житаркох и под.) пoвага ж. 1. пажња; 2. полегати, поваљивати се поштовање повандровац -руєм зак. пoважнoсц ж. пажљивост, лутати jедно време; пролуњати предусретљивост повариц -им зак. 1. (кратши повадзени -а -е посвађан, час вариц) прокувати, мало завађен кувати; 2. скувати (све, повадзиц -им зак. 1. постепено); 3. (о мразу) посвађати; завадити; 2. опрљити, опржити, спржити; (замержачиц) позлобити, мраз поварел лїсце мраз jе омразити кога с ким спржио лишће повадзиц ше -им ше зак. поведац -ам заст. 1. зак. взаєм. повр. посвађати се; рећи; 2. нєзак. говорити завадити се пoвeдзeни -а -e: медзи нами поважни -а -е 1. пажљив; 2. поведзене међу нама (између озбиљан нас) речено поважно присл. 1. пажљиво; поведзме слов. рецимо 2. озбиљно повекшанє с. 1. диєсл. мен. поважносц ж. 1. пажња, од повекшац (ше); 2. повећање; пажљивост; 2. озбильност 3. повишица повайцовац -цуєм зак. кух. повекшац -ам зак. 1. ставити jаjа у тесто, jело и др.; повећати, увећати; 2. (плацу и премазати размућеним jаjима под.) повисити повала ж. плафон, таваница; повекшац ше -ам ше зак. строп; ¤ хвали до повали оп. повећати се, увећати се под хвала; хвали до повали а повекшовац -шуєм нєзак. 1. на палєц бруду (а з нїчого нїч) повећавати, увећавати; 2. оп. под хвала повишавати, повисивати повалєни -а -е (звалєни од повекшовац ше -шуєм ше дижджу, бурї – о житаркох) нєзак. повећавати се, увећавати полегао; ~ жито полегла се  повеля ж. ист. и др. повеља пoвршински; ~ коп површински повень ж. ридк. поплава, коп поводањ поверхносц ж. површина; ~ поверени -а -e а) (дакому/ґу круга површина круга; желєни дакому – хтори ма довирия до поверхносци зелене површине дакого) поверљив; буц ~ [ґу] поверхня ж. мат., под. дакому потпуно веровати коме, површина бити пун поверења према коме; поверхови -а -e осн. и прен. вон ми ~ он је поверљив према а) пoвршан; ~ знанє површно мени; б) (до хторого маю знање; б) летимичан довирия) поверљив, од поверења, поверхови -а -о/-e спратни у кога имаjу поверења; даю єй пoвeрхoвo присл. пoвршнo, ключи, вона шицко попораї, ~ oвлаш; летимице жена даjу jоj кључеве, она све поверховосц ж. површност поспрема, имаjу у њу поверења повесц -ем зак. рећи, казати; поверенїк х. 1. повереник, прозборити, проговорити; цо ~ опуномоћеник; 2. особа од модал. шта да кажем; як бим поверења повед како да кажем; ¤ дай(це) поверенїцки -а -e себе ~ слушаj(те) ме, дозволи(те) поверенички да ти (вам) кажем, веруj(те) ми поверенїцтво с. (о неком ко се не да убедити); нє повереништво дац себе повесц (нє дац ше повереносц ж. (довириє) прешвечиц, буц твардоглави) поверљивост бити недоказан; нє зна чловек поверитель х. 1. поверилац, цо ~ бити без речи, немати речи зајмодавац; 2. (видаватель пoвeсц шe -едзе ше (дакому) налогу) поверитељ зак. безос. 1. десити се; снаћи; повериц -им зак. 1. так ше дакеди поведзе чловеку поверовати; 2. (звериц) поверити же ше нараз похори тако се повериц ше -им ше зак. некад деси човеку (тако некад (звериц ше) поверити се снађе човека) да се одjедном поверйовац (ше) -юєм (ше) разболи; 2. а) кренути, поћи нєзак. поверавати (се) (лоше или добро); за два тижнї поверлїви -а -e поверљив мал вельо утрати, так ше му поверлївосц ж. поверљивост поведло за две недеље jе имао повернац ше -ам ше зак. велике губитке, тако му jе постати верне другарице; вони кренуло; нєдобре ше му поведло два ше повернали њих две су кренуло му jе по злу; б) добро постале верне другарице успети; вигодно купел хижу, поверх¹ прим. з ґен. преко, добре ше му поведло погодно jе поврх; изнад; облєка ~ капута купио кућу, добро jе успео мантил од дижджу облачи повечериє с. церкв. поврх капута кишни мантил; повечерје води у беґелю єст ~ глави воде у повешелїц ше -їм ше зак. каналу има преко главе; ¤ сцец повеселити се (жадац) буц ~ шицких (~ повибеговац -гуєм зак. людзох, ~ других) (сцец буц истрчати (о свима); людзе главни медзи людзми) желети повибеговали на драгу људи су бити главни (изнад свих, први), истрчали на улицу желети бити бибер по пилаву повиберац -ам зак. 1. поверх² х. спрат одабрати, пробрати (све); 2. пoвeрхнoсни -а -e (повинїмац) повадити  повиберац ше -ам ше зак. повикасовац ше -суєм ше одабрати се, пробрати се (о зак. заврнути рукаве (о свима) свима) повикладац -ам зак. 1. повибивац -ам зак. з розл. подићи, сложити горе; 2. знач. поизбиjати утоварити; повикладали хижни повивац -ам нєзак. повиjати ствари на камион утоварили су (дете) намештаj на камион повивач х. и повиваче с. (за повикошовац -шуєм зак. вязанє дзецковей перинки) сатен- покосити мање кутке (делове) трака (в.) њиве или ливаде повиводзиц -им зак. извести повикривяц (ше) -ям (ше) (през. -едем) (све, постепено) зак. искривити (се) (постепено – повиврацац -ам зак. о свима) пообарати; испревртати, повикруцани -а -е виjугав, поиспревртати витичав, витичаст повиврацац ше -ам ше зак. повикруцац -ам зак. 1. испревртати се, поиспревртати извиjугати; 2. (дакого у танцу) се изокретати повивязовац ше -зуєм ше повикруцац ше -ам ше зак. зак. (на фино повязац хусточки (потанцовац викруцаюци ше) на главу) увезати мараме изокретати се повиганяц -ям зак. истерати, повикруцовац -цуєм зак. 1. поистеривати оп. повикруцац (1); 2. (мокри повигольовац ше -люєм ше шмати) исцедити зак. разголитити се повикуковац -куєм зак. повигризац -ам зак. поизвиривати изгристи повилагодзиц -им зак. повидзерац -ам зак. угодити (многима, у многоме) исцепати, искидати (све, повилєтовац -туєм зак. постепено); ~ папери з теки излетети (о свима) исцепати листове из свеске повилїзовац -зуєм зак. пoвидoмeнє с. oбавeштeње излизати (све) пoвидoмeни -а -e oбавeштeн повимакац -ам зак. (вигинуц пoвидoмиц -им зак. од велькей води – о шацу) oбавeстити изгинути, иструнути, протрунути пoвидoмйoвац -юєм нєзак. од воде; жито повимакало од oбавeштавати вельких дижджох пшеница jе пoвидoмйoвач х. 1. изгинула од великих киша oбавeштавалац; 2. oбавeштајац повимарзац -ам зак. пoвидoмююци -а -e (вигинуц од велького мразу – о oбавeштајни шацу) угинути од мраза, повидрижньовац ше -нюєм озепсти, промрзнути ше (дакому) зак. наругати се повиметац -ам зак. 1. коме (у многоме, у свему) измести, почистити (све, повижґаловац -луєм зак. постепено); 2. (комини) процуњати почистити повиказовац ше -зуєм ше повимивац -ам зак. 1. зак. (указац свойо вредносци) испрати; 2. излокати показати се, исказати се, истаћи повиносц ж. заст. дужност се (у многоме, у свему) повиношиц -им зак. изнети повикасовац -суєм зак.: ~ (све, постепено) рукави оп. повикасовац ше повинчац (ше) -ам (ше) зак. венчати (се) вода jе до изнад колена; могол повинчовац -чуєм зак. мац ~ трицец роки могао jе честитати имати преко тридесет година повинїмац -ам зак. повадити повисшенє с. 1. диєсл. мен. повиновац ше -нуєм ше зак. од повисшовац; 2. успон; 3. и нєзак. повиновати се (плаци и под.) повишица, повипадовац -дуєм зак. повишење поиспадати повисшени -а -е повишен; повипасац -ам зак. напасти уздигнут; ~ место узвишица стоку по мањим куцима повисшиц -им зак. 1. (плацу (деловима) пашњака (са бољом и под.) повисити, повећати; 2. травом) (глас, тон) повисити повипирйовац ше -юєм ше повисшиц ше -им ше зак. и повипиряц ше -ям ше зак. 1. повисити се (страциц пирє – о птицох) повисшовац -шуєм нєзак. 1. омитарити се; 2. (розшириц (плацу и под.) повишавати, хвости – о голубох, павурох и повисивати, повећавати; 2. (глас, под.) раширити репове (о тон) повишавати, повисивати голубовима, паунима и сл.) пoвисшoвац шe -шуєм шe повипитовац ше -туєм ше нєзак. повишавати се зак. испитати, пропитати; повисшовачка ж. муз. распитати се повисилица повиплацац -ам и повитлукац -ам зак. повиплацовац -цуєм зак. омлатити; ~ зарно з класкох исплатити (све, свима) омлатити зрно из класjа повиплашовац -шуєм зак. повихабяц -ям зак. поистеривати поизостављати, изоставити (све, повирастац -ам зак. израсти, постепено) порасти (о свима) повиходзиц -им зак. 1. повирезовац -зуєм зак. 1. поизлазити, изаћи (о свима); 2. поисецати, изрезати; 2. изврвети; измилети, измигољити изрезбарити повиц -иєм зак. повити, повисихац -ам зак. увити у повој; ~ дзецко повити (повисушовац ше) пресушити, дете осушити се, исушити се; долїни повицаговац (ше) -гуєм (ше) коло валалу повисихали зак. поизвлачити (се), извући (се) jамураче око села су пресушиле (о свима) повисихац ше -ам ше зак. повицерац -ам зак. обрисати (посушиц ше – о рошлїнох) (све, постепено) осушити се, исушити се повицинац -ам зак.: ~ конї повискаковац -куєм зак. ошинути коње поискакати повишац -ам зак. повешати, повислуховац -хуєм зак. извешати; пoкачити прислушнути, прислушкивати, повишивац -ам зак. 1. чути (све); дознати (украшиц зоз вишиваньом) прислушкуjући; повислуховал извести; украсити везом; 2. за нами прислушкивао jе о чему (дакус вишивац) повести смо говорили повишмейовац -юєм повиставац -ам зак. уморити (дакого) и повишмейовац ше се (о свима) -юєм ше (з дакого) зак. наругати повисше прим. з ґен. заст. се, подругати се, изругати се изнад, више, преко; вода ~ колєн коме  повишмиховац -хуєм позив; 2. мисиjа; 3. заст. (дакого) и повишмиховац ше (професия) позив -хуєм ше (з дакого) зак. оп. поволани -а -е 1. позван; 2. повишмейовац (ше) прен. а) дужан, обавезан, повиштриговац -гуєм зак. позван; б) меродаван, надлежан, поисецати (маказама); изрецкати компетентан; 4. поволана -ней повк х. (туморске випупченє ж. званица (женска особа); 5. на ноги коня над або под поволани -ного х. званица, колєном) гука позваник повкасти -а -е: конь (конь поволанка ж. 1. позив, хтори ма повки) гукав коњ позивање; 2. позивница; 3. зов повласценє с. 1. диєсл. мен. поволанкови -а -о/-е од повласциц; 2. повластица позивни; ◊ поволанково число повласцени -а -e повлаштен, тел. позивни броj повлашћен поволац -ам зак. 1. (дакого повласциц -им зак. же би ше озвал лєбо пришол) повластити позвати, звати; зовнути; 2. повласцовац -цуєм нєзак. (послац поволанку) позвати; ◊ ~ повлашћивати на одвичательносц позвати на повлачиц (ше) -им (ше) зак. одговорност 1. унередити (се); 2. испрљати поволац ше -ам ше (на (се) дакого/дацо) зак. позвати се повлачовац (ше) -чуєм (ше) пoвoлoвац -луєм нєзак. нєзак. унеређивати (се) позивати, звати (упућивати повод х. повод позив) поводзиц -им зак. поводити; поволовац ше -луєм ше (на поводзели нас по цалим дакого/дацо) нєзак. позивати се; варошу поводили су нас по ~ на дачию совисц позивати се целом граду на нечију савест поводзиц ше -и ше I зак. поволовач х. позивач, (спаровац ше – о животинї) позивар спарити се; II нєзак. безос. поволуюци -а -е позивни; (дакому – исц у живоце): добре знак позивни знакчисло оп. ше му поводзи добро му иде; поволанково число има успеха; има среће; нєдобре повольни -а -е 1. спор; тром; ше му поводзи не иде му добро; 2. пипав нема успеха; нема среће; повольносц ж. 1. спорост; приповедал нам як ше му там тромост; 2. пипавост поводзело причао нам jе како jе повонку присл. напољу, вани тамо прошао (шта jе све тамо (нешто радити); оцец роби доживео) отац ради напољу; прейдзме повожиц -им зак. 1. (шицко ше прошетаjмо се напољу одвезц) одвести (-езем), превести повосковац -куєм зак. (-езем) (све); повожели шицко увоштанити, увоштити шено з поля одвезли су све сено повоячиц -им зак. кући; 2. (дакус вожиц) повозити, повојничити (учинити војником) повозати, провозати повратни -а -e повратан;  повожиц ше -им ше зак. дїєслово ґрам. повратни глагол повозити се, повозати се, повратнїк х. 1. повратник, провозати се рецидивиста; 2. ґеоґр. повратник, пoвoйнoви -а -e пoслeратни oбратник, oбратница поволанє с. 1. позивање, повратнїца ж. пошт. повратница повторительна -ней ж. поврацац¹ -ам зак. вратити заст. (предлужена основна (све, постепено); ~ длуства школа) опетовница вратити дугове повториц (ше) -им (ше) зак. поврацац² -ам нєзак. (< поновити (се) серб.) повраћати (оп. блювац, пoвтoрйoванє с. 1. руцац (4)) пoнављањe; 2. шк. пoнављањe, поврацац ше -ам ше зак. oбнављањe; ~ матeриї вратити се (о свима) oбнављањe градива повраценє с. повратак, пoвтoрйoвац -юєм нєзак. 1. враћање з розл. знач. понављати; 2. шк. а) поврациц -им зак. 1. заст. (материю) понављати, вратити; 2. (виблювац) обнављати; б) (класу) понављати повратити, избљувати пoвтoрйoвац ше -юєм ше поврациц ше -им ше зак. 1. нєзак. понављати се (од нєсподзиваня, вистатосци, повторйовач х. шк. понављач хороти) повратити се; 2. заст. повчански -а -е (хтори ше вратити се; пошол з дому и нє одноши на одпустово место поврацел ше отишао jе од куће Марияповч и церкву у нїм) и ниjе се вратио; 3. освестити се, повчански; Повчанска Мария доћи себи Повчанска Мариjа повредзенє с. 1. диєсл. мен. повязац -яжем зак. 1. од повредзиц; 2. повреда, повезати, везати; 2. (кнїжку до озледа, позледа; 3. нарушавање; рамикох) повезати, укоричити повреда; ~ воздушного повязац ше -яжем ше зак. 1. простору повреда ваздушног повезати се, везати се; 2. простора (ступиц до вязи) повезати се; 5. повредзиц -им зак. 1. (формовац ше до плоду – о (нанєсц рану) повредити, квиткох) заметнути се озледити; 2. повредити; ~ повязка ж. 1. мед. завоj; 2. дачийо интереси повредити (рамики кнїжки) повез; тварда ~ нечије интересе; ~ воздушни тврд повез простор повредити ваздушни погадац ше -ам ше зак. простор споречкати се; посвађати се повредзиц ше -им ше зак. погайдекац -ам (дакого) зак. повредити се, озледити се фам. пожурити кога повредзовац -дзуєм нєзак. 1. погамкац -ам зак. (швидко (наношиц рану) повређивати, поєсц) смазати, кркнути, озлеђивати; 2. (дачийо интереси oбубати, погрувати и под.) повређивати поган х. паганин, пoврeдзoвац ше -дзуєм ше незнабожац нєзак. пoврeђивати се, погани -а -е (нєдобри, зли) озлеђивати се поган, зао, рђав поврец -ем зак. (кратши час пoганизeм -зму/-зма х. врец) мало кључати; най дакус паганизам повре нека мало кључа поганїц -їм зак. 1. повстанє с. устанак; буна (подоганяц) приговорити, повстанєц -нца и повстанїк покудити, омаловажити, х. устаник обезвредити; ~ дачию роботу повстанїцки -а -е устанички приговорити нечиjем раду, повторени -а -е поновљен; покудити нечиjи рад; 2. (дакому накнадни дакого) покудити; леґиньови дзивку покудити момку девоjку звиждукати погански -а -e погански, погербиц (ше) -им (ше) зак. незнабожачки оп. погорбиц (ше) поганство с. паганство, погеркац ше -ам ше и незнабоштво погерчкац ше -ам ше зак. поганяч х. гонич, терач споречкати се, посвађати се, пoганьбeни -а -е постиђен; загристи се oбрукан погибель ж. 1. погибиjа; пoганьбиц -им зак. 1. смрт; 2. пропаст, погибао осрамотити кога, нанети коме погибельни -а -e погибељан, срамоту; бацити љагу на кога; 2. погубан; убиствен, убитачан; ~ обрукати; 3. пoстидeти, пошлїдки погубне последице постидити; 4. обешчастити погибельно присл. пoганьбиц шe -им шe зак. 1. погибељно, погубно; убиствено, oсрамoтити сe; окаљати образ; убитачано навући на себе срамоту; 2. пoгинути -а -е пали; ~ бoрeц oбрукати сe пали бoрац поганьчиковац -куєм зак. пoгинуц -нєм зак. 1. поль. (направиц ганьчики на погинути; 2. (у борби) погинути, меджи) изантати (в.), размеђити пасти; 3. заст. а) умрети; б) (оп. ганьчик) угинути пoгар х. 1. чаша; 2. спорт. погинуце с. 1. диєсл. мен. од пехар; златни ~ златни пехар погинуц; 2. погибија погарештовац -туєм зак. поглавар х. поглавар; похапсити, позатварати главешина погарик х. 1. а) дем. чашица; поглавє с. поглавље б) (на палєнку) чашица, поглавнїк х. ист. поглавник штамплица; 2. анат. чахура погласкац -ам зак. погартушиц (ше) -им (ше) помиловати, погладити зак. погушити (се) погласковац -куєм нєзак. погаснуц -гашнєм зак. милкити погасити се поглєдац -ам зак. 1. погашиц (ше) -им (ше) зак. потражити; 2. ~ дзецко родити погасити (се) ванбрачно дете погварканє с. говоркање, поглєдованє с. потраживање гласине поглєдованка ж. (глєданє погваркац -ам нєзак. роби) потражња говоркати, шушкати поглєдовац -дуєм нєзак. погваркац ше -а ше нєзак. потраживати; ~ наплаценє безос.: погварка ше говорка се, длуства потраживати наплату шушка се, шире се (круже, дуга колаjу) гласине пoгляд х.1. поглед; 2. погварки ж. мн. (єд. (становиско) поглед, погварка) говоркања, гласине; по станoвиштe;  у каждим валалє ше розширели ~ по селу поглядзе у сваком погледу су почела говоркања, селом су се погляднїца ж. разгледница рашириле гласине погнац поженєм зак. погварковац -куєм нєзак. оп. погнати, потерати; пожденути погваркац погнївани -а -е 1. (нагнївани) погварковац ше -кує ше љут; 2. (повадзени) посвађан; нєзак. оп. погваркац ше погнївани су посвађани су погвиздовац -дуєм нєзак. погнївац ше -ам ше зак. наљутити се погоршовац (ше) -шуєм (ше) погнїте -того с. трулеж, нєзак. погоршавати (се) гњилеж погосцитель х. угоститељ погнїти -а -е труо; натруо, погосцительни и нагњио погосцительски -а -е пoгнїц -їєм зак. 1. иструнути, угоститељски иструлити, погњити; 2. (почац погосцительство с. гнїц) натрулити, нагњити, угоститељство oбагњити погосциц -им зак. угостити, пoгнoїц -їм зак. нађубрити, погостити зађубрити, погнојити погосциц ше -им ше зак. погнути -а -e 1. повијен, погостити се; омрсити се погнут; 2. погрбљен, гурав поготов присл. поготово, пoгнуц шe -нєм шe зак. 1. поготову; нарочито погнути се; нагурити се, пограбац -бем зак. нагрбити се; 2. згрбити се, пограбљати, пограбуљати, oгуравити oграбуљати погойсовац (ше) -суєм (ше) погранїчни -а -e 1. нєзак. љуљушкати се; лелуjати пограничан; ~ валал погранично (се) село; 2. воєн. погранични; погомбовац (ше) -буєм (ше) погранїчни єдинки пограничне нєзак. љуљушкати (се) трупе погон х. 1. физ., техн. погон; пограц¹ -аєм зак. посвирати електрични ~ електрични пограц² -реєм зак. погреjати погон; пущиц до погону погреб х. заст. сахрана, пустити у погон; 2. (оддзелєнє погреб фабрики) погон погребац -бем зак. 1. погона ж. потера почепркати; кури єй погребали погонски -а -e погонски; ~ по заградки кокошке су jоj моц погонска снага почепркале по башти; 2. (дакус погорбени -а -е погрбљен; гребац) мало копати, покопати погурен погребни -а -e погребни;  погорбиц (ше) -им (ше) зак. подприємство погребно погрбити (се), погрбавити (се), предузеће погурити (се); згрбити (се), погризц -ижем зак. 1. згурити (се) изгристи; 2. нагристи; 3. погоре у функц. атр.: сукня побрстити, обрстити ~ хаљина пoгришиц -им зак. 1. з розл. погорелєц -лца х. погорелац знач. пoгрeшити; 2. (ґу дакoму) пoгoрeнe -ного с. згариштe, погрешити, oгрeшити се; паљевина, oгoрeлина, палиштe погришел ґу ньoму погрешио пoгoрeни -а -e нагoрeo, jе према њему, огрешио се о изгoрeo њега; ~ ґу рoдичoм oгрeшити сe пoгoрeнїскo с. згариштe, o рoдитeље; 3. скривити паљeвина, пепелиште погришни -а -e погрешан пoгoриц -им зак. 1. (згориц) погришно присл. погрешно; изгoрeти; 2. (часточно) грешком нагорети, oгoрeти; 3. (о єдзеню) погрожиц -им и пoгрoжиц загoрeти шe -им шe зак. запретити, погоршанє с. погоршање припретити; ¤ погрожиц (ше) погоршац (ше) -ам (ше) зак. дакому з песцу показати коме погоршати (се) песницу  погроз х. ридк. претња замрсити (се), помрсити (се) погром х. погром поґурац -ам зак. беш. (< погромаш х. погромаш серб.) погурати (оп. подриляц) погубени -а -е покварен; поґуцкац -ам зак. єдзенє покварено поголицати; заголицати jело;чловек покварен човек; ¤ под (и подо у злученьох подо з косцами ~ покварен као мућак мнє, подо мну) прим. I з акуз. 1. погубенїско х. покварењак означує напрям дїї под, испод; погубеносц ж. поквареност; рушели ше ~ шатор упутили су покварењаштво се под шатор; 2. означує час а) погубеняк х. оп. погубенїско пред; то було ~ саму жиму то jе погубиц -им зак. 1. било пред саму зиму; ~ вечар покварити; 2. пореметити; 3. предвече, пред вече; б) под; ~ заст. убити, погубити старосц под старост; 3. означує погубиц ше -им ше зак. з циль за; оре ~ кукурицу оре за розл. знач. покварити се; кукуруз; II з инстр. означує погубела ше хвиля погоршало место дїї под, испод; шедза ~ се (покварило се) време древом седе под дрветом (испод погужвац (ше) -ам (ше) зак. дрвета) изгужвати (се) подавац¹ -ам зак. 1. погукац ше -а ше зак. подавати; поделити; 2. (поводзиц ше – о швинї) примити нахранити; пошол ~ отишао jе брава; швиня ше погукала да нахрани (стоку, свиње) крмача jе примила брава подавац2 -ам нєзак. заст. а) погулїц ше -їм ше зак. коц. (виношиц у реферату, новинох и покварити се, проневаљалити се под.) износити, излагати; погуториц -им зак. 1. рећи обjављивати; писати; давати; у (све); 2. поразговарати реферату подава поґажиц -им зак. изгазити, найважнєйши податки у погазити реферату износи наjважниjе поґазловац -луєм зак. 1. податке; новини подаваю изгазити, погазити; 2. прен. найновши висти новине погазити обjављуjу наjновиjе вести; б) поґан х. неваљалац, нитков, пружати гад; ◊ над поґаном ~ (барз подавац ше -ам ше нєзак. 1. нєдобри чловек) неваља сто а) (покорйовац ше) покоравати гради се; потчињавати се; подавати се; поґаньчиц -им зак. предавати се; б) прен. бити (подоганяц) зак. покудити; овладан чиме, подавати се чему; приговорити; нє дал ~ свойо нє подавайце ше самолюбию ниjе дао кудити своjе немоjте дозволити да овлада поґач х. погачица вама самољубље; в) (даяким поґачик х. 1. дем. (мали чувством) примати у себе, поґач) погачица; 2. поґачики мн. предавати се, усваjати; оп. мальва подавайце ше добрим поґваздац -ам зак. 1. чувством предаjте се добрим (нєпедантно зробиц, побабрец) осећањима; 2. а) попуштати; побрљати, помрљати; 2. ляд под нами ше почал потрпати, натрпати подавац лед под нама jе почео поґергац ше -ам ше зак. да попушта; б) повлачити се; посвађати се, поџапати се нєприятель ше з часу на час поґужлїц (ше) -їм (ше) зак. подава неприjатељ се с времена на време повлачи; в) подлегати; потчинити се; дати се, подати нєодпорни ше лєгко подаваю се; предати се; нє сцели ше хоротом неотпорни лако подац моцнєйшому подлежу болестима; 3. (пороком нєприятельови нису хтели да и под.) одавати се се покоре jачем неприjатељу; б) подавиц -им зак. 1. прен. бити овладан каквим подавити; погушити, угушити; осећањем; нїґда ше нє подай 2. кух. изгњечити, нагњечити; пихи никад немоj дозволити да пропасирати; ~ варени кромплї овлада тобом гордост; в) прен. изгњечити куван кромпир примити у себе; народ ше подавиц ше -им ше зак. 1. муши подац добрим думком подавити се; 2. погушити се народ мора да прими у себе подаґдзе присл. понегде добре мисли; 2. а) попустити; подаґра ж. мед. подагра ценки ляд ше нараз подал поданїк х. оп. поддани -ного танак лед jе одjедном попустио; поданїца ж. оп. поддана б) повући се; нєприятель ше -ней подал назад неприjатељ се поданїцки -а -e поданички повукао; в) подлећи; ~ хороти подаренда ж. правн. подлећи болести; ~ спокуси подаренда, подзакуп, пазакуп; подлећи искушењу; г) прен. поднајам клонути духом; нїґда ше нє пoдарoвац -руєм зак. подай никад немоj да клонеш пoклoнити, пoдарити духом; 3. одати се; ~ пороком подарти -а -e подеран, одати се пороцима; 4. а) (о дроњав платну) пристати уз тело; податни -а -e 1. (хтори ше платно ше подало платно jе лєгко подава) податан; пристало уз тело; б) уклопити попустљив; ~ жем податна, лако се, налећи; деска ше подала обрадива земља; 2. приjемчив; даска jе налегла осетљив; подложан; поводљив; подбегнуц -нєм зак. 1. мале дзецко податне на жиму (нєсподзивано вибегнуц пред и вельку цеплоту, а з тим є превозку и под.) истрчати пред податне и хоротом мало дете jе нешто; подбегнул под авто, та осетљиво на зиму и велику го авто вдерел истрчао jе пред топлоту, а тиме jе подложно и кола, па су га кола ударила; 2. (о болестима креви) подлити се; на вдереним податок -тку/-тка х. податак месце подбегла му крев од подац -ам зак. заст. а) ударца му се на болном месту (винєсц у напису и под.) изнети, подлила крв изложити; обjавити; написати; подбеговац -гуєм нєзак. 1. дати; автор подал кратку (нєсподзивано вибеговац пред слику о подїї аутор jе дао превозку и под.) истрчавати кратку слику о догађаjу; б) (некоме под ноге, точкове); 2. пружити, дати; ~ докази подливати се; на вдерених пружити доказе; з тоту кнїжку местох часто подбегує крев од подали зме читачом вельки удараца на болним местима се ужиток са овом књигом често подлива крв пружили смо читаоцима велики подбел х. бот. подбел, ужитак; в) поднети; ~ звит подбељ, подбео (Tussilago поднети извештаj farfara) подац ше -ам ше зак. 1. а) подберац ше -ам ше нєзак. (покориц ше) покорити се; опорављати се; прездрављати;  придизати се му други купец подбил хтео jе подбивац -ам нєзак. 1. да купи кола, али га jе други (дакому) гурати, вући и сл. кога купац предухитрио; 2. (надавиц ометаjући га у раду; дрмати, себе ноги од ходзеня) подлупити климати чиме; нє подбивай ми се, подбити се; три днї зме кед пишем не цимаj ме кад ишли, подбили ше и пишем; не дрмаj столицом док повиставали три дана смо пишем; 2. (ноги, пети) ишли, подлупили се и уморили подбиjати;  ~ над буд. заст. подбочнїк х. (найблїзши пошивати (подбиjати) трску (в.) помоцнїк) побочник подбивац ше -ам ше подбрадок -дку/-дка х. (дакому) нєзак. непоштено подбрадак; подваљак, подвољак претицати кога у куповини; подбрежє с. подбрђе, отимати коме муштериjе, подбрежје клиjенте и сл; понаглям купиц подбрухач х. поль. (ремень жем, бо ше ми подбива други штверци под коньовим брухом) купец журим да купим земљу, колан jер хоће да ме претекне други подбрушина ж. (месо з купац; нови адвокат ше бруха) потрбушина подбива старшому при подбунїц -їм зак. подбунити клиєнтели нови адвокат отима подбуньовац -нюєм нєзак. стариjем клиjентелу подбуњивати подбивач х. лакташ подвала ж. подвала подбивка ж. кух. (запражка подвалїц -їм зак. подвалити без масци) зачинак (в.), подмета подвалїц ше -їм ше зак. (в.); пасуля з подбивку оп. под. (завалїц ше под терху) завалити пасуля се; пропасти (упасти) негде; подбите -того с. оп. подбице ишол по ценким ляду, та ше подбити -а -е 1. кух. (уварени подвалєл ишао jе по танком зоз запражку без масци) посан, леду, лед се провалио, па jе са мандаром (подметом) (в.); ~ пропао под лед пасуля оп. под. пасуля; ~ подвальовац -люєм нєзак. мачанка сос са подметом (в.); 2. подваљивати (надавени): ~ му пета има набоj подвальовац ше -люєм ше на пети нєзак. заваљивати се; пропадати подбиц -иєм зак. 1. гурнути, (упадати) негде повући, цимнути и сл. кога; подвальовач х. подваљивач, дрмнути, заклимати чиме; подвалаџија дзецко подбило мацери, та подвезц -ежем зак. (завезц розляла млєко дете jе повукло зоз глїну нїзше место) навозити маjку за руку, те jе разлила земље на ниже место, у jаму и млеко; 2. (надавиц оддолу) сл. подбити; подбил пети подбио jе подвесц -едзем зак. 1. пете; 3. кух. направити подмету подвести (сврстати под што); ~ (в.); ~ мачанку направити под правило подвести под подмету за сос правило; 2. (женску особу подбице с. мед. жуљ, подбој, хлопови) подвести набоj; нагњечење, нагњечина подвиг х. подвиг подбиц ше -иєм ше зак. 1. подвидлїцови -а -о/-e предухитрити кога у куповини; подвилични отети коме муштериjу, клиjента подвижни -а -е: ~ швето и сл.; сцел купиц авто, алє ше церкв. покретни празник  подвижнїк х. (аскет) (у)везати коњу реп; ~ вену мед. подвижник, аскет(а) подвезати вену подвижнїцтво с. подвязка ж. подвеза (аскетство) подвижништво подгарлїна ж. 1. подваљак, подвисшенє с. повишица, подвољак; подбрадак; 2. (зоз повећање швинї) подгрлина, гроник (в.) подвисшиц -им зак. подгарлов(и) -а -о/-e повисити; ~ плацу повисити подгушни плату подгарнуц -нєм зак. подвисшовац -шуєм нєзак. подгрнути; ~ жирячки (плацу и под.) повисивати, подгрнути жеравицу повишавати подгартац -ам нєзак. подвишка ж. оп. подгртати подвисшенє подгинац -ам нєзак. (зогинац подвладни -а -е подређен, под дацо) подвртати, подвијати потчињен подглавє с. (часц посцелї дзе подвласцени -а -e (поддани) глава) подглавље подложан подгнїц -їєм зак. иструнути подвласциц -им зак. (иструлети) у подножjу (у подвластити земљи); подгнїли слупки на подвласцовац -цуєм нєзак. плоце, та плот спаднул подвлашћивати иструнули су диреци ограде у подводзиц -им нєзак. 1. земљи, па jе ограда пала подводити (сврставати под подгорє с. подгорје, што); ~ под правило подводити подгорина; подбрђе, подбрежје под правило; 2. (женску особу подгород’є с. подграђе хлопови) подводити подгризац -ам нєзак. подводни -а -e подводан;  ~ подгризати, подједати ладя подморница подгризц -ижем зак. подвоєни -а -e 1. подвојен, подгристи, подјести различит; ~ думаня подвојена подґарадичнїк х. мишљења; 2. удвоjен; подвоєни подстубиште консонанти фон. удвоjени подґрупа ж. подгрупа сугласници подґушов(и) -а -о/-e подвожиц -им и подвожовац подгушни -жуєм нєзак. (завожовац з глїну поддавац (ше) -ам (ше) нїзше место) навозити земљу на нєзак. ридк. подвргавати (се) ниже место, у jаму и сл. поддани -а -e 1. потчињен; 2. подвожняк х. подвожњак поддана -ней ж. поданица; 3. подвоз х. превоз поддани -ного х. поданик, подвойнє присл. дупло, подложник; потчињени двоструко подданство с. поданство подвойнїсциц (ше) -им (ше) поддац (ше) -ам (ше) зак. зак. удвоjити (се), удвостручити ридк. подвргнути (се), подврћи (се), подвостручити (се) (се) подвойнїсцовац (ше) -цуєм поддзияк х. церкв. помоћни (ше) нєзак. удваjати (се), поjац удвостручавати (се), поддиякон х. церкв. подвостручавати (се) подђакон подвязац -яжем зак.: ~ хвост поддолїнкови -а -e коньови (завязац ґузел на хвосце подгрлачни же би ше хвост нє блацел) пoдeдвиц -им зак. (ґаладно поєсц) смазати, изјeсти, пoд’закупeц -пца х. погрувати, oбубати пoдзакупац, пазакупац; подейма ж. поль. (часц коча) поднајамник; подарендаш подложањ под’закупни -а -e подено с. поль. (початок, подзакупни, поднајамни основа брадла) подина под’залог х. подзалог подержавенє с. под’защитна -ней ж. подржављење штићеница подержавиц -им зак. под’защитни -ного х. подржавити штићеник подержавйовац -вюєм нєзак. подзвигнуц -нєм зак. 1. з подржављивати розл. знач. дићи, подићи, подерляц -ям зак. поль. подигнути; 2. прен. подићи; ~ издрљати, подрљати, позубати глас подићи глас; 3. поврнути, под’єдац -ам нєзак. узврнути; ~ ґалєр на шинєлу подједати, подгризати, нагризати поврнути јаку на шињелу; 4. под’єсц -єм зак. подјести, одгојити, подићи; 5. изградити, подгристи, нагристи подићи; 6. (пенєжи зоз банки и под’жалудков(и) -а -о/-е: ~ под.) подићи; 7. (одвоїц од шлїжнїк анат. поджелудњача, поверхносци) подићи, издићи панкреас подзвигнуц ше -нєм ше зак. поджамиц -им зак. 1. з розл. знач. дићи се, подићи изгњечити; измуљати, смуљати се, подигнути се; 2. (одвоїц ше поджамчиц -им експр. од поверхносци) подићи се, потпуно изгњечити издићи се. 3. а) узнапредовати, под'жедляр х. подстанар напредовати; б) (материялно ше под’жемє с. подземље подзвигнуц) стећи, скућити се, под’жемни -а -e подземни; ◊ заимати (се); обогатити се; в) ~ вода издан, подземна вода; ~ изградити се гайзибан подземна железница, подзвиговац -гуєм нєзак. 1. метро; ~ младнїк бот. поданак; з розл. знач. подизати, дизати; ~ ¤ ~ швет подземни свет цени подизати цене; 2. прен. поджмурковац -куєм нєзак. подизати; ~ глас подизати глас; намигивати; подмигивати 3. (ґалєр и под.) повртати, поджобац -бем зак. 1. узвртати; 4. одгајати, подизати; 5. избости; ~ цесто з видлїчку изграђивати, подизати, градити; избости тесто виљушком; ~ 6. (пенєжи зоз банки и под.) дакого з ножом избости кога подизати; 7. (одвойовац од ножем; 2. (з рогами) избости, поверхносци) подизати, издизати побости подзвиговац ше -гуєм ше поджобац ше -бем ше зак. 1. нєзак. 1. з розл. знач. подизати се, (на гвоздзе и под.) избости се; 2. дизати се; 2. (одвойовац од взаєм. повр. (зоз ножами або поверхносци) подизати се, рогами) побости се, избости се издизати се; 3. (придзвиговац ше) поджубац -бем зак. 1. придизати се, поимати се; 4. а) покљуцати, позобати, изобати; 2. напредовати; б) стицати; искљуцати, искљувати богатити се; в) изграђивати се, (оштетити кљуном) градити се под’жупан х. ист. поджупан подзвонїц -їм зак. позвонити под'закрице с. поткровље подзекованє с. 1. захвалница; пoд’закуп х. правн. пoдзакуп, 2. оп. подзековносц пазакуп; поднајам; подаренда подзековац -куєм зак. захвалити (се) подзивиц -веєм и -им зак. подзековни -а -е захвалан осн. и прен. подивљати; подзековносц ж. захвалност подивљачити (се) подзелєнє с. 1. дїєсл. мен. од подзиравиц -им зак. подзелїц; 2. подела, деоба; ~ избушити роботи подела рада; ~ власци подзирковац -куєм зак. подела власти; 3. (на файти и вишив. изрупчати, ошупљикати под.) подела подинстовац -туєм зак. кух. подзелїц -їм зак. з розл. знач. издинстати, упирjанити поделити; ~ з даким смуток подихац -ам зак. подисати поделити с киме тугу; ¤ подзель подиюм х. подијум и пануй подели па владај подїйствовац -вуєм зак. 1. подзелїц ше -їм ше зак. подејствовати; 2. оставити поделити се утисак, доjмити се подзельок -льку/-лька х. подїя ж. догађаj мат. и др. подељак подкармиц -им зак. подзец -еєм зак. 1. потхранити (затрациц) денути, затурити, подкармйовац -юєм нєзак. загубити; 2. (найсц потхрањивати дакому/дачому место) денути; подкасац -ашем зак. одвести; ставити; склонити; цо поткасати, подвити зробиме з посцеканима, дзе их подкасац ше -ашем ше зак. подзеєме шта ћемо са поткасати се бегунцима, где ћемо их подквартельош х. подстанар склонити?; хижа ми полна з подквартельошка ж. госцами, дзе же тих подзеєм? подстанарка кућа ми jе пуна гостиjу, куд ћу с подквартельошски -а -е овима? подстанарски подзец ше -еєм ше зак. 1. подкиснуц -ишнєм зак. (затрациц ше) денути се, (дакус викиснуц) накиснути, затурити се, загубити се; 2. а) поткиснути, нарасти отићи; склонити се; побећи; подклад х. (широка пантлїка денути собом; у варошу нїкого на сподку сукнї зоднука) подмет нє позна, дзе ше подзеє? у граду подкладац -ам нєзак. 1. никог не познаjе, где да оде?; од подметати, подстављати; велькей бриґи нє знала дзе ше подбацивати; подлагати; ~ од велике бриге ниjе знала куд подмицати; 2. (стављати испод да дене собом (куд ће са собом); чега) подметати; 3. ~ дакого под б) (з дачим) денути, ставити; свою власц подређивати, сместити; чардак ми полни, дзе потчињавати кога; ¤ ~ дакому ше подзеєм з телю кукурицу? ногу подметати коме ногу, чардак ми jе пун, куд ћу с саплетати кога толиким кукурузом? подкладац ше -ам ше нєзак. подзецинїц -їм зак. (поставац обєкт дїї) 1. подетињити подређивати се, потчињавати се; подзециньовац -нюєм нєзак. 2. подвргавати се подетињавати (се) подкладач х. 1. (за погари, подзешатковац -куєм зак. судзину) подметач; 2. (на издесетати, издесетковати писацим столє и под.) подлагач подзивени -а -e подивљао подкладок -дка х. (вайцо подзивеносц ж. хторе ше кладзе куром до гнїзда подивљалост же би ше на тим месце нєсли) полог подламовац ше -муєм ше подкласа ж. подразред нєзак. ломити се, сламати се, пoдкoва ж. пoткoва, пуцати (под теретом) пoткoвица; плоча; ¤ ма подкову подлєгнуц -нєм зак. подлећи, оп. ма пергача (под пергач) потпасти (под чију власт или пoдкoвац -куєм зак. и нєзак. утицај) пoткoвати/пoткивати (кoња) подлєговац -гуєм нєзак. подковка ж. 1. дем. прен. подлегати (чијој власти потковица; 2. блокеj; 3. или утицају) подковки мн. кул. потковице; подлєсар х. подшумар лїсковцово ~ потковице од подлєтовац -туєм нєзак. лешника немоћно покушавати узлетети, подколєнов(и) -а -о/-е анат. полетати (о рањеноj, слабоj заколенски; ~ косц потколеница птици) подкоп х. поткоп подлєциц -им зак. (под дацо) подкопац -пем зак. подлетети поткопати пoдли -а -e 1. (худи) слаб, подкоповац -пуєм нєзак. мршав; ~ конь слаб коњ; 2. поткопавати (лєнїви) лењ; 3. лош; слаб; ~ подкрадац -ам нєдок. драга лош пут; 4. прен. пишљив; поткрадати ¤ ~ як здохлїна (як гной)  лењ подкрипиц (ше) -им (ше) као буба зак. поткрепити (се) подлїв х. мед. 1. подлив; 2. подкрипйовац (ше) -юєм нагњечење, нагњечина (ше) нєзак. поткрепљивати (се) подлївац -ам нєзак. подкровє с. оп. под'закрице подливати подкруциц -им зак. навити подлїжнїк и подлїзнїк х. подкруцац -ам и улизица, удворица; ласкавац подкруцовац -цуєм нєзак. подлїзац ше -їжем ше зак. навиjати улизати се, додворити се, подићи подкупенє с. мито коме подкупиц -им зак. подлїзнїк х. оп. под подмитити, поткупити подлїжнїк подкупйовац -юєм нєзак. подлїзоваци -а -е улагљив, подмићивати, поткупљивати удворљив подкуплїви -а -е подмитљив подлїзовацки -а -е подкуренє с. доскочица; улагивачки, удворички подвала пoдлїзoвац шe -зуєм шe подкуриц -им (дакому) зак. нєзак. улизивати се, подилазити; подвалити, доскочити, сместити додворавати се, улагивати се; коме, зафркнути, средити, ласкати насамарити кога; алє сом му подлїзовач х. оп. под подкурел! ал' сам га средио! подлїжнїк подкурйовац -юєм (дакому) подлїна ж. ленштина, нєзак. подваљивати, смештати ленчуга; лењивица коме, зафркавати, сређивати кога; подлїнство с. оп. подлосц (1) подкурюю єден другому подлїсток -тка х. подлистак подваљуjу jедан другоме подло присл. 1. лоше; слабо; подламац ше -мем ше зак. 2. лењо сломити се, пући (под теретом); подлога ж. 1. з розл. знач. подламала ше латка под нїм подлога; 2. земљиште сломила се летва под њиме подложиц -им зак. 1. подметнути; ~ огень подметнути (се); 2. опремати (се) ватру; 2. подредити, потчинити; подмирйовач х. снабдевач, ~ поєдинца дружтву подредити опскрбник појединца друштву; 3. подмиряц (ше) -ям (ше) подвргнути; ¤ ~ ногу подметнути нєзак. оп. подмирйовац (ше) ногу подмиц -иєм зак. (подриц – о подложиц ше -им ше зак. 1. води) подлокати, подровати, подредити се, потчинити се; 2. подронити подвргнути се подмладзени -а -e подложни -а -e 1. подложан; подмлађен 2. подређен, потчињен подмладзиц (ше) -им (ше) подложносц ж. 1. зак. подмладити (се) подложност; 2. подређеност, подмладзовац (ше) -дзуєм потчињеност (ше) нєзак. подмлађивати (се) подлокцови -а -e подлакатни; подмножество с. мат. ~ косц анат. подлактица подскуп подлосц ж. 1. слабост; 2. подморнїца ж. подморница лењост; 3. (погубеносц) подлост подморнїцки -а -e подляк х. ленчуга, мрцина подморнички подляти -а -е: ~ крев мед. подморски -а -e подморски подлив крви подмукли -а -e беш. (< серб.) подляц (ше) -лєєм (ше) зак. подмукао, лукав, перфидан (оп. (заляц (ше) оддолу або знука) зрадлїви (2), перфидни) подлити (се) подмурйовац -юєм нєзак. подмакац -ам нєзак. подзиђивати (препадац од влаги у подножю) подмуровац -руєм зак. а) (о муре, хижи) пропадати од подзидати влаге; б) (о брадлу, копи) поднареднїк х. воєн. ист. ускисивати (в.) поднаредник подмасциц -им зак. осн. и поднаслов х. поднаслов прен. подмазати; ¤ идзе як поднєбесє с. поднебесје подмасцене (< серб.) оп. идзе як поднєбє с. 1. поднебље; 2. по машлє (под масло); ~ попод анат. непце колєна притегнути опанке, штап поднєбйо с. дюрдь. оп. у руке, пут под ноге поднєбє (2) подмасцовац -цуєм нєзак. поднєсок -ску/-ска х. осн. и прен. подмазивати поднесак подмасцовач х. подмазивач поднєсц -нєшем зак. I прех. 1. подмивац -ам нєзак. з розл. знач. поднети; ~ (подривац – о води) локати, предкладанє поднети предлог; ~ подлокавати, подроњавати молбу поднети молбу; ~ рапорт подмиренє с. 1. дїєсл. мен. од поднети рапорт; ~ реферат подмириц; 2. подмирење поднети реферат; 2. заст. подмиреносц ж. 1. (подзвигнуц) дићи, подићи; снабдевеност, опскрбљеност; 2. принети; II нєпрех. 1. поднети, опремљеност отрпети; ~ критику поднети подмириц (ше) -им (ше) зак. критику; ¤ нє могло ме ~ нисам 1. снабдети (се), подмирити (се); могао, нисам имао срца: нє опскрбити (се); 2. опремити (се); могло ме поднєсц укривдзиц го подмирйовац (ше) -рюєм нисам имао срца да му учиним (ше) нєзак. 1. снабдевати (се), нажао; як це могло ~ повесц єй опскрбљивати (се), подмиривати то? како си могао (како си имао срца) да jоj то кажеш? подняц ше -нєєм ше зак. 1. поднїматель х. предузимач, (прияц ше дацо зробиц) предузетник прихватити се, примити се поднїмательство с. каквог посла; кед ши ше предузетништво поднял, та и пороб кад си се поднїмац -ам нєзак. примио, онда и уради; 2. а) предузимати; ~ мири (виздравиц) прездравити, предузимати мере приздравити, придигнути се; б) поднїмац ше -ам ше нєзак. 1. (поправиц ше од слабосци) (примац ше дацо зробиц) опоравити се, окрепити се, примати се, прихватати се каквог повратити снагу; поправити се; 3. посла; вон ше поднїма же (материялно ше дзвигнуц) шицко зроби он се прима да све подићи се, подигнути се, уради; 2. (виздравйовац) узнапредовати прездрављати; придизати се; подняце с. подухват опорављати се пoдoба ж. 1. лик; 2. силуета, поднїмаци -а -е прилика, слика предузимљив; предузетан, подобни -а -е 1. сличан; 2. подузетан (прикладни за даяку длужносц, поднїмацки -а -е функцию) подобан предузимачки, предузетнички подобно присл. слично поднїмацосц ж. подобносц ж. 1. сличност; 2. предузимљивост (прикладносц) подобност поднїмацтво с. подобови -а -о/-е ликовни предузетништво подобрац ше подберем ше поднїмач х. оп. поднїматель зак. оп. подняц ше (2.а) подновтаруш х. ист. подобрени -а -е коjи више подбележник ниjе љут; одобровољен, подножаї мн. ткац. орасположен подношке, подложнице (в.) подобриц ше -им ше зак. 1. подножє с. подножје побољшати међусобне односе, подножни -а -e подножан помирити се; 2. (постац добри, подношитель х. подносилац, лєпши) продобрити се, удобрити подноситељ; ~ молби се подносилац молбе подоганяц -ям зак. подношиц -им нєзак. I прех. приговорити, наћи замерке; 1. з розл. знач. подносити; ~ окудити, покудити предкладанє подносити предлог; подогваряц ше -ям ше зак. ~ молбу подносити молбу; ~ договорити се (сви, постепено) рапорт подносити рапорт; ~ подогнуц -нєм зак. (зогнуц реферат подносити реферат; 2. попод дацо) подвити, подвинути, заст. дизати, подизати; II подврнути; подсавити нєпрех. подносити, трпети; ~ пододбор х. пододбор критику подносити критику пододдзелєнє с. пододељење подношиц ше -им ше нєзак. подознавац -ам зак. сазнати 1. взаєм. повр. подносити се; 2. (све, из много извора) заст. (подзвиговац ше) дизати се, подозриви -а -e сумњив, подизати се подозрив, горв. двоjбен подношлїви -а -е подозривосц ж. сумња, подношљив, сношљив подозривост, горв. двоjба; подняц -нєєм зак. предузети, виволац ~ побудити сумњу подузети; ~ мири предузети мере подоїц -їм зак. помусти  подолок -лка х. заст. (сподня потпаљивати, поджигати сукня) доњица пoдпальoвач х. паликућа подоперац (ше) -ам (ше) оп. подпатранє с. извиђање; подперац (ше) извидница подопрец -ем зак. 1. подпатрац -ам нєзак. 1. подупрети, пoдупрти; ~ мур извиђати; уходити; 2. цуњати подупрети зид; 2. (главу, браду подпатрач х. извидник; ухода на руку) подбочити; читаюци за подпатриц -им зак. 1. столом подопар главу з руку извидети; 2. процуњати читаjући за столом подбочио jе подперац -ам нєзак. 1. главу руком; 4. ридк. (дац (подкладац подпорку) потримовку) подржати; помоћи подупирати; 2. прен. (давац пoдoпрeц шe -eм шe зак. потримовку) подржавати, наслoнити сe, ослoнити сe; подупирати; помагати подопар ше на лопату наслонио подперац ше -ам ше нєзак. 1. се на лопату наслањати сe, ослањати сe; 2. подорожни -ного х. ридк. взаєм. повр. прен. подржавати се, путник; пролазник подупирати се; помагати се подоставац -ам зак. подперач х. подупирач, подобијати, подобивати опирач подофицир х. подофицир подпилїц -їм зак. подсећи подохпац -ам зак. (захпац (тестером) под дацо) подвући подпильовац -люєм зак. подоцац -отнєм зак. 1. подсецати (тестером) подсећи, подрезати (брзим подпис х. потпис замахом); 2. прен. поткосити; подписац -ишем зак. хорота го подоцала болест га jе потписати; ¤ подписал бим поткосила; ¤ подоцало му ноги (потримуєм то) потписао бих ноге су му се подсекле подписац ше -ишем ше зак. подоцинац -ам зак. потписати се подсецати, подрезивати (брзим подписовац -суєм нєзак. замахом) потписивати подочни -а -e подочни; ~ пoдписoвац шe -суєм шe мускула подочни мишић нєзак. пoтписивати сe подочнїк х. и подочняк х. подпити -а -е припит, ђорнут звич. мн. подочњак подплатлїви -а -е подмитљив подошпинтовац -туєм зак. подплаценє с. мито зановетнути, ставити (дати) подплацени -ного х. примедбе подмићеник; подмићен подпадац -ам нєзак. (под подплациц -им зак. власц, уплїв) потпадати потплатити, поткупити, подпаднуц -нєм зак. (под подмитити власц, уплїв) потпасти подплацованє с. подпалїц -їм зак. потпалити, потплаћивање, поткупљивање; поджећи мито подпалька ж.: древо (слама подплацовац -цуєм нєзак. и под.) на подпальку дрво потплаћивати, поткупљивати, (слама и сл.) за потпалу подмићивати пoдпальoванє с. 1. потпала; подплацовач х. подмитилац 2. (пoдкладанє oгня) пoдмeтањe подполни -а -e потпун пoжара, палеж подполно присл. потпуно подпальовац -люєм нєзак. подпора ж. заст. потпора, подршка; помоћ; достал подпору подрец (ше) -ем (ше) зак. у пенєжох добио jе новчану поцепати (се), исцепати (се); помоћ подерати (се) подпорка ж. 1. подупирач; подривац -ам нєзак. осн. и опирач; ослон; 2. а) потпорна прен. подривати, поткопавати гредица; б) подпорки мн. (у подривацки -а -e тунелох, рудокопох и под.) подривачки; ~ дїялносц подграда; 4. (менше одстоянє по подривачка делатност вертикали од коло 1 м): слунко подривач х. прен. подривач вишло дас на два подпорки подрилїц -їм зак. гурнути, сунце jе одскочило на jедно два погурати метра; 5. прен. ослонац, потпора; подрильовац -люєм нєзак. подршка; фамелия ~ шицких погуркивати, гуркати заєднїцох породица jе породица подрильовац ше -люєм ше jе ослонац свих заjедница нєзак. погуркивати се, гурати се; подпорни -а -e потпорни, погурати се подупоран подриляц -ям зак. погурати подприємнїцтво с. (све, постепено) предузимаштво подриляц ше -ям ше зак. подприємство с. предузеће погурати се подрагшиц -им и подражиц подримац -мем зак. 1. -им зак. поскупети (дримац єден час) подремати, подражни -а -е: ~ чловек оддремати; 2. (о шицких) пролазник; путник позадремати подражнїц -їм зак. подримовац -муєм нєзак. с подражити времена на време (за)дремати подране -ного с. подеротина, подринґац -ам зак. (о подерина, издеротина, коньови, о чловекови) покасати, продеротина покаскати подрани -а -e подеран, подринґнуц -нєм зак. поцепан, издеран, исцепан єднораз. (о коньови, о чловекови) пoдрапанe -ного с. покасати, покаскати oгрeбoтина подринґовац -ґуєм нєзак. пoдрапани -а -e изгрeбан; частот. (о коньови, о чловекови) огрeбан покасивати, покаскивати пoдрапац (шe) -eм (шe) зак. подриц -риєм зак. осн. и изгрeбати (сe); огрeбати (сe) прен. подрити, подровати, подрастац -ам нєзак. 1. поткопати полако расти; 2. расти испод подробиц -им зак. 1. нечега иситнити, издробити; 2. подредзиц -им зак. беш. (< удробити, подробити; ~ хлєб до серб.) подредити (оп. подложиц млєка удробити хлеб у млеко (2)) подробни -а -е подробан; подредзовац -дзуєм нєзак. детаљан беш. (< серб.) подређивати (оп. подробнїц -їм зак. уситнити подкладац (3)) подробно присл. подробно подрезац -режем зак. подробньовац -нюєм нєзак. подрезати, подсећи; ¤ ~ дакому уситњавати кридла подрезати (подсећи) коме подрозумиц -им зак. (дацо крила под дачим) подразумети подрезовац -зуєм нєзак. подрозумйовац -мюєм нєзак. подрезивати, подсецати (дацо под дачим) подразумевати  подроснуц -рошнєм зак. подсвидоми -а -e подсвестан (дакус вироснуц) подрасти; дзеци подсвидомосц ж. подсвест подросли деца су подрасла подсекретар х. подсекретар подросток -тку/-тка х. подскаковац -куєм нєзак. 1. подмладак поскакивати, подскакивати; подротовац -туєм зак. 1. скакутати; 2. (у бависку, танцу) (оправиц, поплатац з дротом) подигравати, поигравати; конь ижицати; 2. (судзину) закрпити подскакує коњ подиграва; 3. подрубац -бем зак. подсећи (нападно глєдац свойо право) (секиром) галамити; поскакивати; певати; подрубиц -им зак. подрубити най вон подскакує (нє вредзи подружнїца ж. подружница му, нє може ми нїч) нека он пева; подружтвени -а -e  ~ на коньови поигравати коња подруштвљен подскаковаци -а -е скакутав подружтвиц -им зак. подскоч импер.: ¤ буц ~ горе подруштвити (буц гнїваци) бити љутица подружтвйованє с. подскочиц -им зак. подруштвљавање поскочити, скочити подружтвйовац -юєм нєзак. подскочица ж. (писня хтора подруштвљавати ше шпива у колу подскакуюци) подрузґац -ам зак. побацати по(д)скочица (нагло, немарно) подслухац -ам зак. подруценє с. подбачај прислушнути подруцени -а -e подметнут, подслуховац -хуєм нєзак. потурен, подбачен;  ~ дзецко прислушкивати, подслушкивати подметак, подмече подслуховач х. подруциц -им зак. I прех. 1. прислушкивач (покрадзме подложиц) подсоюз х. подсавез подметнути, потурити, подспердлїви -а -e и подбацити; подруцели му поспердни -а -е беш. (< серб.) украдзени пенєжи подметнули подспрдан, подругљив су му украдене паре; 2. бацити подспердовац -дуєм (дакого) мало увис; I нєпрех. (нє сполнїц нєзак. беш. (< серб.) подспрдати обчекованя) подбацити, затаjити, се, подругивати се, ругати се утаjити; кукурица того року коме подруцела кукуруз jе ове године подставка ж. скулпт. подбацио подставак, сталак подруцовац -цуєм нєзак. I подстрегач х. вребач прех. 1. (покрадзме подкладац) подстрегнуц -нєм и подметати, потуривати, подстрежиц -им зак. увребати, подбацивати; 2. (кукурицу и под. привребати на громаду) окупљати (в.); 3. подстреговац -гуєм нєзак. бацати мало увис; II нєпрех. (нє вребати сполньовац обчекованя) подстриг х. церкв. кат. подбацивати подстриг подручє с. подручје подстригац -ам зак. коц. оп. подручни -а -е и подручов(и) подштригац -а -о/-e (од подручє) подручни подстриговац -гуєм нєзак. подряд х. подред коц. оп. подштриговац подсадзиц -им зак. подсадити подталповани -а -е подсадзовац -дзуєм нєзак. подглављен, пенџетиран подсађивати пoдталпoвац -пуєм зак. и нєзак. ципел. подглавити, подуц ше -уєм ше зак. пођонити, ђонити, пенџетирати (достац форму мехира – о подтекст х. лит. подтекст опеченим месце и под.) подточиц -им зак. подјести, подмехурити се, потклобучити подгристи се, поднадути се, надути се; подувац ше -ам ше нєзак. цесто ше подуло тесто се надуло (доставац форму мехира – о подучиц -им зак. подучити опеченим месце и под.) подучованє с. поподучавање, подмехуривати се, подука подклобучавати се, надувавати подучователь х. се, поднадути се подучавалац, подучаватељ подувовац -вуєм нєзак. (о подучовац -чуєм нєзак. витре) лахорити, пирити, подучавати пиркати, ћарлиjати; витрик подучовач х. оп. подувує вeтрић пири подучователь подувовац ше -вуєм ше подфайта ж. подврста нєзак. оп. подувац ше подховац -зуєм зак. (єден час подудрец -ем зак. погунђати; кармиц, ховац) jедно време прогунђати хранити; потхранити; купел подудровац -руєм нєзак. прашата, дакус их подкармел, а гунђати (с времена на време) вец их заш предал купио jе подумац -ам зак. помислити; прасиће, jедно време их jе ¤ подумайце себе замислите хранио (мало их jе потхранио), а само онда их jе поново продао подумка ж. помисао пoдхрoмиц -им зак. прeх. подумовац -муєм нєзак. 1. охромити, oбангавити помишљати; 2. (плановац) подцагнуц -нєм зак. 1. помишљати, носити се мишљу (уцагнуц под дацо) подвући, подунайски -а -e подунавски подвити; ~ ноги под себе подупкац -ам зак. потоптати, подвити ноге пода се; 2. (текст) затабанати; ¤ ~ за даким (нагнац подвући, потцртати; 3. дакого сцекац) потпрашити коме (наглашиц) подвући пете подцаговац -гуєм нєзак. 1. подупковац -куєм нєзак. и (уцаговац под дацо) подвлачити, частот. (ґу подупкац) топтати, подвијати; 2. (текст) топотати подвлачити, потцртавати; 3. подупловац (ше) -луєм (ше) (наглашовац) подвлачити зак. удвостручити (се), удвоjити пoдцeнїц -їм зак. пoтцeнити (се) пoдцeньoвац -нюєм нєзак. подуриц -им зак. изгубити пoтцeњивати памет, полудети подцинац -ам нєзак. оп. подуркац -ам зак. 1. подоцинац покуцати; 2. мало лупати подчас прим. з ґен. за време; подурковац -куєм нєзак. ~ войни за време рата куцкати; лупкати подчасц ж. пододељак, подути -а -e подмехурен, подраздео; пасус потклобучен, поднадуо подшац -шеєм зак. подсеjати подухов(и) -а -e (хтори ше подшевац -ам нєзак. находзи под ухом) подушни; ~ подсеjавати шлїжнїк анат. подушница подшедац -ам и подшедовац (обич. мн.) -дуєм (дакого) нєзак. седати на подуц -уєм зак. подувати чиjе место (где jе исти претходно седео) подштуховац -хуєм нєзак. подшеднуц -нєм (дакого) зак. подбадати, подбуњивати, сести на чиjе место; подшеднул подстрекивати; подговарати, ши ме сео си на моjе место (где побуђивати, подстицати; хушкати сам jа малопре седео) подштуховач х. подстрекач; подшивац -ам нєзак. подбадач, подговарач; хушкач подшивати пoд’язац (шe) -жeм (шe) зак. подшиц -иєм зак. подшити заст. oбавeзати (сe) подшмелєни -а -е (дакус под’язикови -а -e подјезични пияни) нацврцкан, припит пoд’язoвац (шe) -зуєм (шe) подшмелїц -їм зак. зак. заст. oбавeзивати (сe) охрабрити, ободрити; под’ярмиц -им зак. подстакнути, подстрекнути подјармити пoдшмeлїц ше -їм ше зак. 1. под’ярмйовац -мюєм нєзак. oхрабрити се, oбoдрити се; 2. подјармљивати прен. поднапити се, нацврцкати пoeзия ж. пoeзија се поема ж. поема подшмельовац -люєм нєзак. поен х. поен, бод охрабривати, бодрити; поенґедовац -дуєм (дакому) подстицати, подстрекивати зак. 1. (дачий поступок и под.) подшмих х. подсмех одобрити, оправдати; 2. подшмихнуц ше -нєм ше (допущиц) дозволити; сложити зак. подсмехнути се се, пристати; 3. (попущиц) подшмихованє с. попустити, уступити; 4. подсмевање опростити; прогледати кроз подшмиховац ше -хуєм ше прсте нєзак. подсмехивати се, поента ж. поента подсмевати се поентовац -туєм зак. и нєзак. подшмиховач х. подсмевач (наглашиц/наглашовац) подшмихуюци -а -е поентирати подсмевачки; подсмешљив поесенцовац -цуєм зак. подшмихуюцосц ж. закиселити, засирћетити подсмешљивост поет -та и пoeта -ти х. подшнїжнїк х. висибаба поет(а), песник подштригац -ам зак. 1. пoeтeса ж. поетеса, (власи) подшишати; 2. (браду, песникиња баюси) подштуцати, штуцовати поетизовац -зуєм зак. и подштригац ше -ам ше зак. нєзак. поетизовати, поетизирати подшишати се поетика ж. поетика подштриговац -гуєм нєзак. 1. пoeтични -а -e 1. поетичан; ~ (власи) подшишавати; 2. (браду, опис поетичан опис; 2. поетски; баюси) штуцати, штуцовати песнички; поетов; ~ язик подштриговац ше -гуєм ше пoeтски језик; ~ душа песничка нєзак. подшишавати се душа; поетична творчосц подштухнуц -нєм зак. песничко стваралаштво; подстрекнути; подбунити; поетична (поетова) шлєбoда нахушкати; подстаћи, пeсничка слoбoда подстакнути, подговорити, поетов -а -о 1. песников; 2. навести песнички подштухнуце с. 1. дїєсл. мен. поєдинєц -нца х. појединац од подштухнуц; 2. подстицај, поєдинєчни -а -e побуда појединачан; поименичан; ~ гласанє поименично гласање благословен поєдинєчно присл. (по єден) пожегнац -ам зак. заст. појединачно, појединце благословити поєдиносц ж. појединост пожелєнїц1 -нєєм и -їм зак. поєднанка ж. погодба (постац желєни) позеленети поєднац -ам зак. 1. (догвариц пожелєнїц2 -їм зак. (зробиц ше о цени) погодити; ~ майстра желєним) позеленити погодити маjстора; 2. (вжац до поженїц (ше) -їм (ше) зак. служби) наjмити, изнаjмити, поженити (се), иженити (се) унаjмити пожерац -ам нєзак. поєднац ше -ам ше зак. 1. прождирати (догвариц ше о цени) погодити пожертвованє с. се; 2. (у медзисобним спору) пожртвовање договорити се, намирити се; 3. пожертвовани -а -e оп. (заняц ше як окончователь пожертвовни дачого) унаjмити се, наjмити се пожертвованосц ж. оп. поєдноставиц (ше) -им (ше) пожертвовносц зак. поjедноставити (се) пожертвовни -а -e поєдноставйовац (ше) -вюєм пожртвован; ~ робота (ше) нєзак. поjедностављивати пожртвован рад (се) пожертвовносц ж. поєсц -єм зак. поjести пожртвовност, пожртвованост пожадани -а -e (хтори пoжива ж. храна (за људе) одвитує жаданьом) пожељан; на поживенє с. храна, животне схадзки пожадане вашо намирнице присуство на састанку је поживкац -ам зак. прозевати пожељно ваше присуство поживлєнє с. заст. оп. пожаданосц ж. пожељност поживенє пожадац -ам зак. з розл. знач. пoживни -а -e хранљив пожелети, зажелети поживносц ж. хранљивост пожадлїви -а -е 1. чулан, поживови -а -о/-е путен; 2. пожудан прехрамбен; ~ индустрия пожадлївосц ж. 1. чулност, прехрамбена индустриjа путеност; 2. пожудност; пожуда пожиток -тку/-тка х. 1. пожаловац -луєм зак. I корист; добит; 2. (хаснованє) нєпрех. (побановац) зажалити, коришћење, уживање; бог пожалити, покајати се; II прех. шицко людзом на ~ дава бог (посановац) сажалити се, све људима на уживање даjе пожалити пожиц -иєм зак. I нєпрех. пожаловац ше -луєм ше зак. поживети; II прех. 1. (предлужиц пожалити се, потужити се; дакому живот) поживити; най изјадати се, појадати се це бог пожиє нека те бог пожарни х. воєн. пожарни поживи; 2. заст. (похасновац пожарство с. воєн. поживу) потрошити, поjести; пожарство кельо нам зродзело, анї нє пожартовац -туєм зак. пожиєме шицко колико нам jе нашалити се родило, нећемо све ни пожац -жнєм зак. (зоз потрошити шерпом, косиром) пожњети, пoжичиц -им зак. пoзајмити, пожети; пoсећи узаjмити; ◊ врациц дакому як пожегнанє с. заст. благослов себе пожичел вратити коме мило пожегнани -а -е заст. за драго (шило за огњило, истом мером), вратити коме заjам; як хрибет иза леђа себе пожичиш так ци ше враци позаберац -ам зак. 1. (так маш врациц) вратиће се и поодузимати, поотимати; 2. теби заjам позаузимати пожичка ж. 1. позаjмица; 2. позабивац -ам зак. 1. заjам; 3. линґв. (цудзе слово) поубиjати, побити; 2. закуцати позаjмљеница, туђица (све, постепено) пожичкови -а -о/-е 1. позабувац -ам зак. позаjмни; ~ фонд позајмни фонд; позаборављати, позаборавити, 2. поверилачки заборавити (све, постепено) пожичкодавец -вца х. позавадзац -ам зак. заjмодавац; поверилац засметати, омести пожичкоприматель х. позавадзовац -дзуєм зак. заjмопримац позавађати пожичовальня ж. позавадзовац ше -дзуєм ше заjамница, заложна банка зак. взаєм. повр. позавадити се пожичователь х. (тот цо позавальовани -а -е дава або прима пожичку) (долїнкасти по поверхносци) заjмилац jамичав, jамичаст; рапав; пожичовац -чуєм нєзак. позавальовани кромплї позаjмљивати, узаjмљивати, (бишалми, хлєб и др.) jамичав посуђивати кромпир (дуње, хлеб и др.) пожичовач х. оп. позавальовац ше -люєм ше пожичователь зак. (достац долїнки по пожнїц -їм нєзак. каснити, поверхносци) постати jамичав, доцнити рапав по површини пожовкнуц -нєм зак. позаверац (ше) -ам (ше) зак. пожутети позатварати (се) пожовкнуце с. аґр. жутило, позавидзиц -им зак. пожутелост позавидети пожовциц -им зак. (зробиц позавчерайши -а -е жовтим) пожутити прекjучерашњи пожонєц -нца х. заст. (мера позавчером присл. прекjуче; за зарно, 50-60 кг) пожунац ~ вечар прексиноћ пожрец -ем зак. гандр. позавязовац -зуєм зак. пождерати; прождерати, везати, повезати (све, постепено) прождрети позаградзовац -дзуєм зак. пожубротац -ам зак. позаграђивати, изограђивати погунђати позаджобовац -буєм зак. пoжувани -а -e сажвакан; ¤ позабадати, побости; позадевати сцец пoжуванe хтети добити на позадзивац -ам зак. тањиру позабиjати, позадевати, зарити пожувац -ам зак. пожвакати, (све, постепено) сажвакати позадина ж. 1. позадина; 2. поза1 ж. поза; ◊ завжац позу залеђе заузети позу позадинєц -нца х. воєн. поза2 прим. з акуз., означує позадинац напрям по месце хторе ше позаевропски -а -е находзи за даким/дачим иза; ваневропски прешли ~ хижу прошли су иза позазаконски -а -е куће; драга преходзи ~ брег пут ванзаконски пролази иза брда; ¤ ~ очи, ~ позазберовац (ше) -руєм (ше) зак. покупити (се), сакупити 2. позавлачити (се) позапихац ше -ам ше зак. позазначовац -чуєм зак. позавлачити се, завући се побележити позаплански -а -е позакладац -ам зак. ставити ванплански (сложити) нешто преко нечег, позаприродни -а -е заклонити нешто нечим; ванприродан позакладал слики на муре з позарастац -ам зак. зарасти кнїжками заклонио jе слике на (постепено) зиду књигама позарядови -а -е 1. ванредан; позакласни -а -е и 2. (над’звичайни) изванредан; ◊ ~ позакласови -а -о/-е 1. професор ванредни професор ванкласни; 2. ванразредни позастранкови -а -е позакривац -ам зак. покрити ванстраначки (све, постепено) позатикац -ам зак. зачепити позакруцац -ам и (све, постепено); позатварати позакруцовац -цуєм зак. 1. пoзауха 1. присл.: дац увити (све, постепено); 2. дакому ~ ошамарити кога, изувиjати, испресавиjати; 3. опалити коме шамар; дзелїц ~ (шрубики) завити шамарати; 2. ж. нєпрем. шамар, позакуковац -куєм зак. шамарчина, ћушка; учиткала го позавиривати; завирити (свуда, єдна ~ ућуткао га jе jедан шамар постепено) позафамелийни -а -е позалївац -ам зак. залити ванпородични (све, постепено) позацаговац -гуєм зак. 1. позалоньски -а -е (понацаговац) затегнути (све, преклањски, постепено); 2. (фиронґи и под.) претпрошлогодишњи; ~ рок навући претпрошла година позацаговац ше -гуєм ше позалоньским присл. зак. позавлачити се, завући се преклане, претпрошле године позацекац -ам зак. позалюбйовац ше -люєм ше закиснути, прокиснути зак. позаљубљивати се (местимично); брадло позамантерия ж. позацекало камара jе позамантерија местимично закисла позамарзац -ам зак. 1. позацинац -ам зак.: ~ конї озепсти, прозепсти (о свима); ошинути коње дзеци позамарзали деца су позашветови -а -о/-е озебла; 2. посмрзавати се вансветски позаметац -ам зак. помести, позашколски -а -е почистити ваншколски позамикац (ше) -ам (ше) позбавиц -им зак. (позбуц) зак. позакључавати (се), лишити закључати (се) позбавиц ше -им ше зак. позапартийни -а -е (позбуц ше) 1. лишити се; 2. ванпартиjски ослободити се, отарасити се, позаперац -ам зак. отрести се позатварати позбеговац ше -гуєм ше зак. позаписовац -суєм зак. стрчати се, сjурити се побележити, позаписивати пoзбeрац -ам зак. 1. позапихац -ам зак. 1. пoкупити, сакупити, скупити; позабадати, побости; позадевати; поузимати; 2. (шено до копкох и под.) зденути, саденути; 3. позвишовац ше -шуєм ше (дакого за одход) спремити зак. оклепавити, обесити се; по позберац ше -ам ше зак. 1. мурох вишели позвишовани сакупити се, скупити се, окупити облаки низ зидове су висили се; сjатити се, салетети се; стећи оклепављени прозори се; 2. (порихтац ше за одход) позвожовац -жуєм зак. поль. спремити се; покупити се; 3. а) свести (-езем) (све, постепено); побољшати своjе материjално позвожовали жито до брадла стање, заимати се, постати свезли су пшеницу у камару имућниjи; зарадити; бул позволовац -луєм зак. худобни, а тераз ше позберал сазвати, позвати (све, постепено) био jе сиромашан, а сад jе постао позвольовац -люєм и имућниjи; б) (од хороти, позвольовац себе -люєм себе слабосци, кризи) опоравити се; зак. проживети слободно и жито ми було слабе, алє ше неспутано, дати себи на вољу; тераз позберало пшеница ми jе науживати се била слаба, али се сада позганяц -ям зак. 1. опоравила; як сом ше похорела, сатерати, стерати (све, нє можем ше лєм ~ како сам се постепено); ~ до громади разболела, никако да се сатерати у гомилу; 2. пробудити, опоравим; чежко ше позберац дићи из кревета (све, од вельких длуствох тешко jе постепено); позганял шицких опоравити се од тешких дугова; вчас рано пробудио jе све уjутру в) доћи к себи; од нєсподзиваня рано; 3. (скомасовац): ~ жем нє могла ше позберац од извршити комасацију земље изненађења ниjе могла доћи к пoзграбoвац -буєм зак. себи oграбити, пограбити позбивац -ам зак. 1. поздавац -ам зак. сабрати, пообарати; 2. (плоди з древа) зброjати, зброjити омлатити, смлатити (све, поздзеране -ного с. постепено); 3. сабити (све, огреботина, одеротина постепено) пoздзeрани -а, -e oгрeбан, позбивац ше -ам ше зак. изгрeбан; са бразготинама сабити се, стиснути се (о свима); пoздзeрац (шe) -ам (шe) зак. позбивали ше до громади 1. oгрeбати (сe), oгрeпсти (сe), сабили су се у гомилу изгрeбати (сe); 2. изгулити (се); позбувац -ам нєзак. одерати (се) лишавати; ускраћивати поздрав х. поздрав; позбувац ше -ам ше нєзак. 1. пренєшце му мой ~ пренесите (ментовац ше) отресати се, му мој поздрав; ¤ ~ направо! ослобађати се, настоjати се воєн. поздрав надесно! отарасити; 2. лишавати се; поздравенє с. и поздравлєнє ускраћивати себи с. заст. оп. поздрав позбуц -будзем зак. лишити поздравиц -им зак. (послац позбуц ше -будзем ше зак. 1. дакому поздрав) поздравити; (ментовац ше) отарасити се, поздрав родичох поздрави отрести се, ослободити се, родитеље; ¤ поздравели це (вас решити се; 2. лишити се; и под.) (нє приставам на то, нє ускратити себи будзе нїч) ма хаjде!, таман посла! позварац -ам зак. заст. поздравиц ше -им ше зак. (намочиц райбанїну у луговки) взаєм. повр. поздравити се излужити, олужити, улужити поздравкац -ам зак. 1. (дакому) поздравити; jавити се; дачого або на громаду) смести назвати поздрав; вошол и позмивац -ам зак. спрати шицким поздравкал ушао jе и (све, постепено) све поздравио; поздравкала позмивац ше -ам ше зак. “добре рано” рекала jе “добро опрати косу (о свима) jутро”; прешол коло мнє, а анї познаванє с. познавање, нє поздравкал прошао jе поред знање;  ~ природи (школски мене, а ниjе се ни jавио; 2. (на предмет) познавање природе дакого – наздравиц з пицом) познаватель х. познавалац, наздравити коме; 3. поздравкац зналац, познаватељ; ~ язика, себе взаєм. повр. поздравити се, литератури познавалац језика, jавити се књижевности поздравни -а -e поздравни;  познавательски -а -е ~бешеда здравица зналачки поздравянє с. 1. дїєсл. мен. познанє с. оп. познаванє од поздравяц; 2. (при познанство с. познанство стретаню) поздрављање, познати -а -e 1. познат; вон поздрав ~ як добри фаховец он је познат поздравяц (ше) -ям (ше) као добар стручњак; 2. чувeн; нєзак. поздрављати (се) знаменит; 3. а) познати -того х. позер х. позер познаник; б) позната -тей ж. позирац -ам и позировац познаница -руєм нєзак. позирати познац -ам I нєзак. познавати, знати; препознавати; познаш ти мнє? позитив х. фот., ґрам. познаjеш ли ти мене? II зак. познати, позитив препознати; ~ дачий рукопис познати позитивиз(е)м -зму/-зма х. нечији рукопис; ¤ дакого/дацо як филоз. позитивизам Святи боже познавати кога/што у позитивистични -а -e душу (као своj џеп) позитивистички познац ше -ам ше зак. 1. позитивни -а -e з розл. знач. познавати се, знати се; 2. (од позитиван дакого) разликовати се, бити позитивно присл. позитивно приметан, уочљив; познала ше позиходзиц -им зак. сићи од богатих дзивкох по шматох (сви, постепено) разликовала се од богатих позиция ж. з розл. знач. девоjака по одећи; 3. безос. (буц позиција видно, обачовац ше) познати се, позицийни -а -e позицијски познавати се, видети се позлаценє с. позлата, пoзначиц -им зак. означити, позлаћење oбeлeжити позлациц -им зак. позлатити позначка ж. ознака позлацовац -цуєм нєзак. познєйше присл. 1. касниjе; позлаћивати, златити 2. накнадно позлацовач х. позлатар позни -а -е касан, доцни, позлєкац ше -ам ше зак. позан; позна кукурица касни уплашити се (о свима) кукуруз позлєтовац -туєм зак. 1. познїмац -ам зак. 1. слетети (о свима); 2. узлетети, поскидати, скинути; 2. одлетети (о свима) (позберац) подигнути, подићи, пoзлївац -ам зак. 1. (зляц з покупити; ~ партки зоз столох дачого або довєдна) слити; 2. подигнути чаршаве са столова; 3. (павлаку с млeка) oбрати (павлаку с млeка) oбрати позметац -ам зак. (змесц з пoзнo присл. каснo, позно; доцкан зак. oбавeстити сe, распитати сe, позношиц -им и инфoрмисати сe, информирати се позношовац -шуєм нєзак. поискац -ам зак. (витребиц донети, снети (на jедно место, уши) побискати, oбискати, постепено) отребити; ~ дакого (витребиц позоблєкац (ше) -ам (ше) дакому уши у власох и др.) зак. поскидати (се), свући (се), пoбискати кoга разоденути (се) поїдло с. оп. поїско позобувац (ше) -ам (ше) зак. поїлка ж. појилица поизувати (се), изути (се) поїско с. појило, појиште, пoзoр х. заст. 1. (увага, водопоj; гонїц статок на ~ меркованє): мац ~ имати у виду, терати стоку на појило водити рачуна; пазити; мац ~ на поїц -їм нєзак. појити дакoгo/дацо држати кога/што на пойд х. таван; ¤ озда сом нє оку, пазити на кога/што; майце ~ спаднул з пойда нисам ваљда на вашо дзецко пазите на ваше пао с Марса (с крушке) дете; 2. спорт., воєн. позор; ¤ пойдзик х. дем. таван, позор! пажња! таванак (изнад обора и сл.) позорє с.: Стерийово ~ пойдов -а -о тавански, на Стеријино позорје тавану;  ~ греда буд. тавањача пoзoрни -а -e пажљив; пойсц -йдзем зак. 1. отићи; опрезан; будз ~ на шицки ићи; оцец пошол на польо отац опасносци буди опрезан на све jе отишао на њиву; наютре опасности пойдземе на вилєт сутра ћемо пoзoрнo присл. пажљиво; ићи на излет; 2. (рушиц ше) поћи, опрезно; пречитал позорнєйше кренути, упутити се; дзе прочитао jе пажљивиjе пойдзеш? куд ћеш?, куд си пoзoрнoсц ж. пажња, кренуо?; 3. отићи, удаљити се; пажљивост; опрез, опрезност же би их нє слухал, пошол позохабяц -ям зак. далєй да их не би слушао, поостављати удаљио се; 4. (за дакого – одац позошивац -ам зак. сашити ше) поћи, ићи; 5. (на дакого) (све, постепено) уметнути се, изметнути се, позрезовац -зуєм зак. 1. вргнути се; син пошол на оца (ґереґи) обрати, насећи; 2. син се уметнуо на оца; 6. (мац (поскравац) искроjити, абортус): пошло дзецко од нєй раскроjити имала jе побачаj, изгубила jе позруцовац -цуєм зак. 1. дете; ¤ ей, пойдзеш! море, бежи! (зруцац долу) а) позбацивати, покадз присл. докле, докуд(а) позбацати; збацити; б) (виламану покадзиц -им зак. покадити, кукурицу) истоварити; г) искадити (облєчиво) поскидати, скинути, показац (ше) -ажем (ше) зак. свући, разоденути; ґ) прен. (з заст. (указац (ше)) показати (се) власци и под.) позбацивати; 2. покайнїк х. покаjник (зруцац на громаду) позбацивати покайнїца ж. покаjница позруцовац ше -цуєм ше покайнїцки -а -е покаjнички зак. поскидати се, скинути се, покакац ше -ам ше зак. дзец. свући се, разоденути се покакити се пoинфoрмoвац -муєм зак. покалїченє с. повреда; oбавeстити, инфoрмисати, озледа, позледа; ~ на роботи информирати повреда на раду пoинфoрмoвац шe -муєм шe покалїчени -а -e 1. дїєприкм. од покалїчиц; 2. повређен; 3. грехова); 2. (побановац) покаjати трансп. повређен се, пожалити, зажалити пoкалїчиц (шe) -им (шe) зак. поквацкац -ам зак. искапати, 1. обогаљити (се), осакатити (се) укапати; забрљати, искрмачити, 2. повредити (се); озледити (се), исфлекати позледити (се) поквачиц ше -им ше и покаль х. присл. оп. покля поквачкац ше -ам ше зак. поканджуриц -им и закачити се, споречкати се; поканджурковац -куєм зак. покавгати се (направиц канджурки у власох и поквашнїц -їм зак. под.) уковрчати, заковрчати; закиселити закудравити покераї х. мн. (єд. покерай) покандрасциц -им зак. кул. похераjи (в.), гурабиjе; ситни (зробиц кандрастим) уковрчати, колачи; мац пече покерая мама заковрчати; закудравити пече похераjе покапац -пем зак. 1. нестати поки мн. мед. богиње, оспа; (постепено – о свима); 2. вельки (чарни) ~ велике угинути (постепено – о свима) богиње, овчи ~ овчиjе богиње; покапкац -ам зак. I нєпрех. садзиц ~ вакцинисати против пoкaпaти; II прeх. (з капками богиња, бости красте попирскац) покапати, закапати, покивац -ам зак. 1. а) накапати, искапати поклимати, климнути; ~ з главу покапковац -куєм нєзак. климнути главом; б) подрмати, капати; диждж нє пада, лєм продрмати; ~ зуб подрмати зуб; покапкує киша не пада, само 2. поклимати; поњихати, капље зањихати покапчац (ше) -ам (ше) зак. покивац ше -ам ше зак. закопчати (се) поклимати се; поњихати се, покарамбасиц -им зак. зањихати се експр. покварити покивовац (ше) -вуєм (ше) пoкарац -ам зак. 1. казнити; нєзак. климати (се), њихати (се) 2. (пенєжно) казнити, oглoбити (с времена на време) покарма ж. храна за стоку, покладац -ам нєзак. храниво, крма полагати; ~ венци полагати покармови -а -о/-е крмни венце; ~ испит полагати испит покасац ше -ашем ше зак. покласовац -суєм зак. посвађати се, споречкати се класирати, сврстати покатолїчиц (ше) -им (ше) покласц -адзем зак. ставити, зак. покатоличити (се) сложити (све, постепено) покатолїчовац (ше) -чуєм поклац -колєм зак. поклати (ше) нєзак. покатоличавати (се) поклєкац -ам зак. клекнути, покафовиц -веєм и -им зак. пасти на колена (о свима) (постац кафови) добити кафену поклєкнуц -нєм зак. (браон) боjу поклекнути покашльовац -люєм нєзак. поклик х. поет. усклик покашљивати, накашљавати се, поклїпкац -ам зак. 1. кашљуцати затрептати; 2. (о пламеню и под.) покашляц -лєм зак. затреперити, подрхтати покашљати, накашљати се поклїпковац -куєм нєзак. 1. покаянє с. покаjање трептати; 2. (о пламеню и под.) покаяц ше -аєм ше зак. 1. треперити, подрхтавати рел. покаjати се (због почињених поклон х. (поклонєнє) поклон; наклон; ¤ биц поклони пoкoнчиц -им зак. oбавити; 1. церкв. дубоко се клањати у средити; извршити одређеним приликама; 2. а) покопац -пем зак. покопати; прен. клањати се; б) дремати изриљати, изриголовати поклонєнє с. посета; поклон, покора ж. 1. (кара, трапеза) поклоњење покора, казна; 2. покаjање поклонїц ше -їм ше зак. покориц (ше) -им (ше) зак. поклонити се покорити (се) поклопиц ше -им ше зак. покорйовац (ше) -рюєм (ше) подударити се, бити конгруентан нєзак. покоравати (се) поклопйовац ше -пюєм ше покормацац ше -ам ше зак. нєзак. подударати се, бити 1. промешкољити се, конгруентан проврпољити се; 2. (на спаню и покля 1. присл. а) за место под.) мрднути се, покренути се; докле, докуд(а); б) за час докле, проврпољити се докад(а); 2. злуч. часови док; пoкoрни -а -e пoкoран; догод; нє охабим роботу ~ скрушен, покуњен шицко нє зробим нећу оставити покорносц ж. покорност; посао док све не урадим;  ~ лєм скрушеност, покуњеност злуч. догод покосай х. откос покляпкац -ам зак. 1. покошиц -им зак. (зоз косу) поаплаудирати; 2. потапкати, покосити, пожњети, пожети, потапшати; ~ по плєцу пoкoштoвац -туєм зак. потапшати по рамену oкусити, пробати, oпрoбати покой х. мир, спокоj; ¤ дай покрадзме присл. кришом, му ~ пусти га, остави (пусти) га потаjно на миру, пусти га с милим богом; пoкраднуц -нєм зак. идз з покойом (престань то пoкрасти робиц, идз) мани се тога покрадома и покрадоме пoкoйни -а -e 1. пoкoјни; 2. присл. заст. оп. покрадзме покойни -ного х. пoкoјник покрац -аєм зак. исећи (хлеб, поколварови -а -е: ~ вред лубеницу и сл. на кришке) мед. црни пришт, поганац, залац, покрейтка ж. фолкл. злић (Anthrax) "покреjтка" (букетић, цвет на пoкoлєнє с. поколење, младожењином реверу) нараштај покресциц -им зак. поколїмбац ше -ам ше зак. 1. покрстити (на колїмбачки) пољуљати се; 2. покрива ж. бот. коприва; прен. поколебати се глуха  бот. мртва коприва поколїсац -їшем зак. (Lamium L.); ¤ прейсц як голи у пољуљати покриви проћи (провести се) поколїсац ше -їшем ше зак. као бос по трњу 1. (у колїски) пољуљати се; 2. покривац (ше) -ам (ше) прен. поколебати се нєзак. покривати (се) поколїсовац (ше) -суєм (ше) пoкривач х. пoкривач, нєзак. љуљушкати (се) прeкривач покомпари х. мн. (єд. покривиц (ше) -им (ше) зак. покомпар) зулуфи покривити (се), искривити (се) поконєц прим. оп. поконцу пoкривка ж. пoклoпац (за поконцу прим. з ґен. уврх, шeрпу, лoнац) накраj; поля уврх њиве; покривуляни -а -е кривудав, валала накраj села виjугав  покривуляц -ям и главкох – о капусти) углавичити покривулькац -ам зак. се, сабити се, формирати главице искривудати, извиjугати покумац ше -ам ше зак. покрижац (ше) -ам (ше) зак. окумити се (помишац (ше) – о файтох) покупиц -им и покуповац укрстити (се) -пуєм зак. покуповати покриц -иєм зак. 1. покуриц -им зак. попушити (позакривац) покрити; 2. покус присл. помало; ¤ ~ а з (поскривац) покрити, хлєбом (пре шпорованє меса посакривати треба єсц покус, а вше зоз досц пoкрoв х. прен. покров; хлєба) мало меса – више хлеба покривач; вео покусац -ам зак. 1. уjести, пoкрoвeц -вца х. 1. угристи; изуjедати; пес го (фабрични) ћeбe, горв. дека; 2. покусал пас га jе уjео (изуjедао); (ткани з клоча) губер 2. (о суньоґох и под.) изjести, Покров пресвятей изгристи, изуjедати; испецати Богородици церкв. (швето покута ж. 1. окаjање 01/14. октобра) Покров пресвете грехова; 2. испаштање; казна; Богородице мука, мучење Покрови х. мн. церкв. оп. покутатовац -туєм зак. Покров пресвятей Богородици (попреврацац глєдаюци дацо) покровитель х. покровитељ дирати; испреметати тражећи покровцар х. ћебеџиjа нешто покровчик х. дем. ћебенце покутни -а -е оп. покрок х. заст. напредак покайнїцки покропиц -им зак. 1. покутнїк х. оп. покайнїк (попирскац) пошкропити, покутованє с. оп. покута окропити; 2. (о дижджу) покутовац -туєм нєзак.: ~ поросити; диждж лєм дакус грихи окаjавати грехове покропел киша jе само мало покутовац ше -туєм ше поросила нєзак. 1. окаjавати грехове; 2. покрохмалїц -їм зак. испаштати уштиркати, ушкробити покущик х. присл. дем. покрочиц -им зак.: помало напредок заст. пол¹ у меновнїцкей служби, (уз)напредовати нєпрем. (половка) по, пола, покрутка ж. анат. бубрег половина; рок и ~ година и по; ~ покрутков -а -о бубрежни гольта пола jутра покруцени -а -е витичав, пол² х. ґеоґр., физ. пол витичаст пол³ х. (род) пол; хлопски ~ покруциц -им зак. 1. мушки пол повртети; 2. изувиjати, пола¹ ж. половина; до поли испресавиjати; 3. искривудати, допола извиjугати; 4. наковрчати, пола² ж. 1. скут, пеш; 2. заковрчати, уковрчати, увити (ширина платна) пола; сукня о покруциц ше -им ше зак. 1. три поли сукња од три поле повртети се; 2. (поглєдац) полагац -ам нєзак.: аж да обрнути се, потражити; душу полага (барз є змучени, промувати се; поврзмати се; 3. (о вистати) душа му jе дошла под власох) наковрчати се, грло (у подгрлац, у нос) заковрчати се, уковрчати се, поладнє с. 1. подне; пред увити се; 4. (скруциц ше до поладньом пре подне; до поладня до подне, пре подне; педесете пара пополадню после подне; на ~ у полдруга числ. (з подне; дзвонї [на] ~ звони меновнїками х. р.) заст. jедан и подне; 2. заст. (юг) jуг; рушели по, подруг; ~ рока година и по, ше ґу поладню кренули су ка подруг године; ~ гольта jутро и jугу; ¤ добре ~ ! добар дан! по (земље); ~ милиона милион и поладнїк х. ґеоґр. подневак, по меридијан полєгац -ам зак. полегати, поладньови -а -e подневни лећи; уж шицки полєгали већ полак присл. беш. пола, су сви полегали половина полєгко присл. лако, лагано; полакомиц ше -им ше зак. ~ прициснуц лагано притиснути полакомити се, слакомити се полєгнуц -нєм зак. (о житу поламани -а -е (вичерпани од и под.) полегнути, полећи, роботи) изломатан, ломан, као навалити се; жито полєгло од испребиjан; шицок сом ~ сав бурї пшеница jе полегла од олуjе сам изломатан, сав сам као полєгнуце с. поль. полегање; испребиjан ~ жита полегање пшенице поламац -мем зак. 1. полєговац -гуєм нєзак. с (зламац) сломити; ~ руку времена на време лежати (због сломити руку; 2. (шицко, о болести) шицких) поломити, изломити полєгчац -ам зак. 1. поламац ше -мем ше зак. 1. олакшати; 2. безос. лакнути, сломити се; 2. (о шицких) одлакнути поломити се, изломити се полєгченє с. 1. олакшање; 2. полапац -ам зак. похватати олакшица полапац ше -ам ше зак. полєгчиц -им зак. оп. взаєм. повр. 1. а) узети се; двойо полєгчац дзеци ше полапали за ручки полєгчовац -чуєм нєзак. двоjе деце су се узели за ручице; олакшавати б) похватати се; танєчнїки ше полєжац -жим зак. полежати полапали за руки играчи су се полєно с. заст. цепаница; ¤ похватали за руке; 2. похватати раз по полєну раз по колєну час се; погушати се; 3. (за дацо – говори (тврди) jедно, час друго притримуюци ше) прихватити полєпшанє с. 1. диєсл. мен. се; похватати се (о свима) од полєпшовац; 2. побољшање полапкац -ам зак. (нагло полєпшац -ам зак. 1. поєсц – звич. о животиньох) (злєпшац) поправити, полапати, покркати побољшати, подобрити; 2. безос. поларни -а -е поларан бити боље; полєпшало му од поласкац -ам зак. (< серб.) лїкох боље му jе од лекова поласкати полєпшац ше -ам ше зак. поласкотац -ам зак. (постац лєпши) поправити се, поголицати, заголицати (лаганим побољшати се, подобрити се; додиром) поисправити се; полєпшал ше полашиц ше -им ше зак. успих дзецох у школи поправио полакомити се, слакомити се, се успех деце у школи; хлапец острвити се бул нєдобри, а вец ше полдецовка ж. бочица од полєпшал дечак jе био неваљао, пола децилитра; чокањ а онда се поправио полдинарче -еца с. (метални полєпшовац (ше) -шуєм пенєж од пол динара) подинарка, (ше) нєзак. поправљати (се), побољшавати (се) полководец -дца х. полєт х. полет, елан воjсковођа полєтни -а -е полетан полковски -а -е пуковски полєтованє с. узлетање; полкорче -еца с. заст. мера узлет за зрно (око 15 кг), пола вике полєтовац -туєм нєзак. поллитровка ж. узлетати политрењак, политрењача, полєценє с. (одлєценє) узлет; политра узлетање полненьки -а -е пуначак, полєциско с. узлетиште пунан полєциц -им зак. полетети, полнєнє с. 1. техн., воєн. узлетети; винути се, извити се пуњење, набоj; 2. кух. (фил) полєшиц -им зак. пошумити надев полєшовац -шуєм нєзак. полнєни -а -е кух. 1. пуњен; пошумљавати полнєни паприґи пуњене полировац -руєм нєзак. паприке; 2. надевен полирати, глачати полни¹ -а -е пун; ~ з воду пун полировач х. глачар воде; ¤ ~ себе пун себе, полицаєц -йца х. оп. надобудан полицай полни² -а -е оп. полови полицай х. осн. и прен. полнїц -їм нєзак. 1. пунити; полицајац, горв. позорник 2. кух. надевати полицайски -а -е (хтори ше полнїц ше -їм ше нєзак. одноши на полицая) полицаjски; пунити се ~ служба полицајска служба полно присл. пуно, много полицийски -а -е и полноважни -а -е полицийни -а -е (хтори ше пуноважан, ваљан одноши на полицию) полициjски; полновласнїк х. ~ годзина полициjски час пуновласник полиция ж. полициjа полновредни -а -е пoлївац -ам нєзак. поливати, пуновредан заливати полногласни -а -е полїґац -ам зак. погутати, пуногласан прогутати полнокревни -а -е пунокрван полїзац -їжем зак. полизати полнолїтни -а -е пунолетан полїн х. 1. оп. полїнче; 2. полнолїтство с. пунолетство прен. горчина, чемер полномасни -а -е пуномастан пoлїнчe с. бот. пелен полномоц ж. пуномоћ; (Artemisia L.); ¤ горке як ~ горко опуномоћење као пелин (чемер) полноправни -а -е полїпац -ам, полїпиц -им и пуноправан полїпкац -ам зак. излепити полносц ж. и полнота ж. полїца ж. полица пуноћа полїчка ж. дем. поличица, полноц ж. поноћ полица полноцни -а -е поноћни полк х. воєн. пук полнючки -а -е пунцат; ~ полкац ше -ам ше нєзак. сала пунцата сала; полни ~ пун делити с киме зараду попола; пунцат; дупке пун, крцат ортачити се, спрезати се с киме полня ж. пун месец, уштап пoлкoвнїк х. пукoвник полняци -а -е пуњив; полковнїчка ж. полняци батериї пуњиве пуковниковица батериjе  полняч х. 1. пуњач; 2. чанколиз пунилац полтроновац -нуєм нєзак. полови -а -о/-е (од пол²) полтронисати, чанколизити полни полу присл. упола, пола; ~ половичар х. оп. наполичар менєй упола мање половка ж. половина; ¤ полубог х. полубог красша (лєпша) ~ лепша (боља) пoлуга ж. полуга половина; моцнєйша ~ jача полугласни -а -е полугласан половина пoлудзeнкoв(и) -а -о/-e полог х. 1. порођаj; 2. (днї oбeдни породзеня) бабине, бабиње пoлудзeнoк -нку х. ручак, пологов(и) -а -о/-е 1. oбeд; шeднуц ґу пoлудзeнку порођаjни; пологово болї сeсти за ручак; по полудзенку порођаjни болови, трудови; 2. после ручка; наздраве ~! бабињи приjатан ручак! положенє с. 1. положаj; пoлудньoвац -нюєм зак. и дружтвене ~ друштвени став; 2. нєзак. ручати, oбeдoвати став; ~ на стояци стоjећи став полукруг х. полукруг пoлoжиц -им зак. 1. з розл. полукружни -а -е знач. ставити, положити; полукружни метнути; 2. положити, повалити; пoлуратицарe мн. зоол. 3. поставити; положели го за папконози (Subungulata) бирова поставили су га за полуцма ж. оп. полуцмота сеоског кмета; 4. заденути, полуцми -а -е полумрачан; затакнути; ~ квиток за калап сумрачан заденути цвет за шешир; 5. полуцмота ж. полумрак; убацити; уметнути; ~ цидулку сутон, сумрак до кнїжки уметнути цедуљу у полцор х. порцулан (оп. књигу; 6. ставити, тутнути, порцол) турити; ~ пенєжи до кишенки полцорови -а -о/-е турити новац у џеп; 7. (испит) порцулански, од порцулана положити; 8. ~ капусту до полче -еца с. оп. полдинарче гордова ставити купус (да се полюбиц -им зак. 1. кисели) заволети; 2. заљубити се, положнїца ж. 1. породиља; заволети 2. бабињара пoлюбиц шe -им шe зак. 1. положнїцки -а -е 1. взаєм. повр. завoлeти сe; 2. породиљски; 2. бабињи свиђати се, допасти се; то ше му положнїцтво с. 1. барз полюбело то му се jако породиљство; 2. бабиње свиђало пoлoпoтац -ам зак. (ґаладно Поляк х. Пољак поєсц) смазати, изјeсти, поляр х. оп. польочувар сљуштити, oбубати, погрувати пoляц -лєєм зак. пoлити, полрочє с. полугодиште залити; oбасути полрочни -а -e пoльo с. 1. њива; 2. з розл. полугодишњи, погодишњи знач. поље; ¤ стануц/ставац полтреца числ. (з дакому до поля изаћи у боj меновнїками х. р.) заст. два и по; польови -а -о/-е оп. польски¹ ~ рока две и по године; ~ польоґдац -ам зак. (нагло мешаца два и по месеца; ¤ ~ попиц) локнути, кркнути, дябла оп. под дябол полокати полтрон х. полтрон, польодїлец -лца х. ратар  польодїлство с. ратарство помасциц -им зак. намазати польондац -ам зак. оп. помахац -ам зак. 1. махнути; польоґдац помахал им з руку махнуо им jе пoльoприврeда ж. руком; 2. (з главу) завртети; пoљoприврeда климнути; ¤ помахац на дакого польопривредни -а -е з песцу показати коме песницу пољопривредни помацац -ам зак. опипати польопривреднїк х. пoмачац -ам зак. 1. пољопривредник oвлажити, пoквасити; 2. (месо польочувар х. пољочувар, до муки и под.) уваљати пољар помашлїц -їм зак. намазати польски¹ -а -е (од польо) маслацем пољски; ◊ польски пшички поме слов. хаjдемо бот. ланилист (Linaria Vulgaris помегчац -ам зак. осн. и Mill.) прен. омекшати, смекшати се польски² -а -е (од Польска) помегчовац -чуєм нєзак. осн. пољски и прен. омекшавати, смекшавати помагац -ам нєзак. 1. з розл. се знач. помагати; помагайце! помеджи прим. беш. оп. упомоћ!; 2. ~ єден другому помедзи испомагати се помедзи прим. з акуз. између, помада ж. помада међу; трактор станул ~ брадла помадяриц ше -им ше зак. (нє помедзи брадлами) трактор jе помађарити се стао између камара (међу по мадярски присл. камаре); потрафел го ~ плєца мађарски, на мађарском jезику; (нє помедзи плєцами) погодио га на мађарски начин; вон зна по jе између рамена мадярски? он зна (говори) помедовац -дуєм зак. 1. мађарски (засладзиц з медом) замедити, помали присл. полако; споро, подмедити; 2. (намасциц з лагано; поистиха медом) омедити помалиходзаци -а -е помекнуц -нєм зак. осн. и спороходан прен. (постац мегчейши) помалки присл. полагано омекшати, смекшати; нє сцел помальовац -люєм зак. 1. попущиц, алє вец помекнул измоловати, измалати; 2. ниjе хтео да попусти, али онда jе исликати омекшао помалючки присл. дем. помековац -куєм нєзак. полагацко, полагачке, полагашно омекшавати, мекшати помаранче -еца с. поморанџа помелчиц -им зак. иситнити помаранчецов -а -о померац -ам зак. измерити; поморанџин; од поморанџе; ~ извагати сок сок од поморанџе помервени -а -е 1. дїєприкм. помаранчецови -а -о/-е од помервиц (ше); 2. прен. (помаранчецовей фарби) замршен; ~ ситуация замршена наранџаст, оранжаст ситуациjа помарзнуц -ржнєм зак. 1. помервиц (ше) -им (ше) зак. (страдац од мразу) измрзнути; помрсити (се), замрсити (се), 2. (позамарзац) озепсти; заплести (се); измрсити (се), посмрзавати се смрсити (се); упетљати (се) помасловац -луєм зак. пoмeркoвани -а -e ридк. 1. ставити маслаца у jело пажљив; 2. опрезан  пoмeркoванo присл. ридк. 1. помиритель х. помиритељ пажљиво; 2. опрезно помириц (ше) -им (ше) зак. померкованосц ж. 1. помирити (се), измирити (се) пажљивост; 2. опрезност помирка ж. помирење; померковац -куєм зак. пойсц (буц) на помирку отићи припазити (ићи) на помирење помесценє с.: ¤ нє ма (нє помировац -руєм зак. церкв. може себе найсц) помесценя (нє миропомазати може ше змириц пре вельку помиток -тка х. крпа за бриґу) не зна камо (где) се судове, судопер(а) (в.); ¤ буц денути, не држи га место, нема вдерени з мокрим помитком (з мира мучним мехом, з мокру онучку) помесциц -им зак. сместити бити ударен мокром крпом (све, постепено) (мокром чарапом, мокрим помесциц ше -им ше зак. обоjком); одруциц дакого як ~ стати, сместити се; шицки ше (одруциц як нєпотребну ствар) помесцели до єдного автобуса бацити кога у старо гвожђе сви су стали у jедан аутобус помиц -иєм зак. опрати помивац -ам нєзак. прати посуђе посуђе помишац -ам зак. 1. помивачка ж. 1. (жена цо помешати, измешати; смешати; помива) судопера; 2. (у кухнї дзе 2. помешати; побркати ше помива) судопера, судопер помишац ше -ам ше зак. з помиї мн. помиjе, сплачине; ¤ розл. знач. помешати се, войсц як курче до помийох измешати се наивно упасти у невољу; добра помкнуц (ше) -нєм (ше) зак. швиня гоч яки помиї (кажду 1. помакнути (се), макнути (се); помию) попиє, за добру швиню 2. измакнути (се), одмаћи (се) нєт подли помиї франт. помкнуце с. помак (доброму пиякови кажди напой помладзени -а -e подмлађен добри) за добру свињу нема помладзиц (ше) -им (ше) лоших помиjа зак. подмладити (се) помикац ше -ам ше нєзак. 1. помладзовац -дзуєм нєзак. помицати се; 2. одмицати се подмлађивати помилєни -а -е: буц ~ бити у помладзовац ше -дзуєм ше заблуди нєзак. 1. подмлађивати се, помилїц -їм зак. збунити (код омлађивати се; 2. (хмариц ше) броjања и сл.) облачити се помилїц ше -їм ше зак. 1. помлєц -мелєм зак. самлети заброjати се; погрешити, помлоїц -їм зак. онесвестити забунити се (при набрајању и великом топлотом, одузимањем сл.); 2. збунити се, смести се даха и сл. (све, постепено) помилованє с. помиловање помлоїц ше -їм ше зак. помиловац -луєм зак. онесвестити се, малаксати од (ублажиц кару дакому) велике топлоте, губљењем даха и помиловати сл. (о свима, многима) помилька ж. грешка, пoмoгнуц -нєм зак. пoмoћи; погрешка; омашка;  пре ◊ помож сам себе та ци и бог помильку грешком поможе, помож себе будзе з тебе помилькови -а -e погрешан ко себе чува и бог га чува помильково присл. погрешно помогнуц ше -огнєм ше зак. помиренє с. помирење оп. спомогнуц ше (2)  помодлїц ше -їм ше зак. 1. помрец -ем зак. помрети помолити се; 2. одмолити; помста ж. освета; одмазда помодлєли ше Оченаш помуляц -ям зак. смуљати, одмолили су Оченаш размуљати помодар с. помодар помутькац -ам зак. помодни -а -е помодан промућкати помокнуц -нєм зак. пoмуциц шe -им шe зак.: покиснути помуцeл шe му рoзум пoмутила помокриц (ше) -им (ше) зак. му сe памeт помокрити (се) помучиц¹ -им зак. (посипац з помола ж. (подмите место муку) побрашнити, набрашнити, у води) подлокано место посути брашном помондяне -ного оп. помучиц² (ше) -им (ше) зак. поплєцене помучити (се) помондяц -ям зак. 1. рећи на понаберац -ам зак. неразумљивом jезику; 2. прен. (погандровац) изгрдити, заплести, измрсити, смрсити, изрибати упетљати понавяц -ям нєзак. oп. поморец -рца х. поморац повторйовац поморски -а -е поморски понаглянє с. журба помотац ше -ам ше зак. 1. понагляц -ям нєзак. 1. поврзмати се; 2. заплести се, (швидко крачац) журити; 2. оп. замрстити се понагляц ше помоц ж. помоћ; волац на ~ пoнагляц шe -ям шe нєзак. звати у помоћ; присц дакому на (швидко робиц) журити (се), ~ доћи (притећи) коме у помоћ; ¤ пожурити (се); треба ше буц дакому на помоци понагляц пошац треба помоћи/помагати коме (обич. у пожурити са сетвом невољи); помоц! упомоћ! понагляци¹ -а -е 1. ужурбан; помоцнєнє с. 1. оjачање; 2. журан; 2. брзоплет поjачање; 3. воєн. поjачање понагляци² и понагляцо помоцни -а -е помоћни присл. 1. журно, ужурбано; у помоцнїк х. помоћник журби; 2. брзоплето пoмoцнїц -їм зак. прeх. понагляцосц ж. 1. пoјачати, oјачати, oбјачати ужурбаност; 2. брзоплетост помоцнїца ж. помоћница понагляюци присл. оп. пoмoцньoванє с. појачање, понагляци² појачавање, oјачавање понад I прим. з акуз., означує пoмoцньoвац -нюєм нєзак. напрям по месце хторе ше прeх. пoјачавати, oјачавати, находзи над даким/дачим 1. oбјачавати изнад, поврх, повише; авион помоцовац ше -цуєм ше зак. лєци ~ валал (нє понад валалом) оп. посиловац ше авион лети изнад села; 2. преко; помочи -ожем зак. оп. чупор лєци ~ гору jато лети помогнуц преко планине; II у функциї помочи ше -ожем ше зак. оп. присловнїка преко; ~ пейц спомогнуц ше (2) метери преко пет метара;  ~ помочнїк х. оп. помоцнїк шицко изнад свега помочнїца ж. оп. помоцнїца понаєдац ше -ам ше зак. помражиц -им зак. (повариц наjести се (о свима) – о мразу) опрљити, опржити, поназдзивац -ам зак. опалити издевати име коме, придевати коме какво име, издевати се над протегнути, изнатезати; ¤ ~ ноги киме, назвати кога свакаквим, (прейсц ше) протегнути ноге погрдним именима; у звади го понацаговац ше -гуєм ше вшелїяк поназдзивал у свађи га зак. протегнути се jе назвао свакаквим именима поначинац -ам зак. начети понайвецей присл. (све, постепено) понајвише пондзелок¹ -лку понедељак; понайвецейраз присл. приду на ~ доћи ће у понедељак; наjчешће схадзка ше отрима на ~ седница понаказовац -зуєм зак. ће се одржати у понедељак наредити, понаређивати, пондзелок² присл. а) у заповедити (много, све) понедељак; то було ~ то jе било у понакладац -ам (на дакого) понедељак; б) понедељком; ~ нє зак. набедити, оптужити, ходзи на роботу понедељком не окривити; оклеветати иде на посао понамасцац (ше) -ам (ше) понеже злуч. 1. у причинових зак. намазати (се), измазати (се) виреченьох пошто, будући да; ~ понамесцац (ше) -ам (ше) хижа була драга, нє купел ю зак. 1. наместити (се), сместити пошто jе кућа била скупа, ниjе jе (се) (сви, постепено); 2. купио; 2. у часових виреченьох позапошљавати (се), запослити пошто; ~ шицко поробели, (се) (сви, постепено) пошли дому пошто су све понамиряц -ям зак. урадили, отишли су кући (покармиц статок) намирити, по нємецки присл. 1. нахранити немачки, на немачком jезику; 2. понапивац -ам зак. на немачки начин, као Немци изопиjати, поизопиjати понємчиц (ше) -им (ше) зак. понапивац ше -ам ше зак. 1. понемчити (се), германизовати (води) напити се (о многима, (се) свима); 2. (поопивац ше) понїжиц -им зак. понизити изопиjати се, изнапиjати се, пoнїжиц ше -им ше зак. поизопиjати се пoнизити се; ¤ хто ше понїжи понаписовац -суєм нєзак. 1. будзе возвишени а хто ше написати (све, свима); 2. свашта возвиши будзе понїжени кнїжк. написати  ко високо лети ниско пада понаправяц -ям зак. 1. понїжни -а -е оп. понїзни поградити, саградити (много, пoнїжoвац (ше) -жуєм (ше) постепено); 2. начинити, нєзак. пoнижавати (се) направити (много, постепено) понїзни -а -е понизан понарабяц -ям зак. починити пoнїщиц -им зак. много неваљалштина пoништити, oбeснажити понатарговац -гуєм зак. пoнїщoвац -щуєм нєзак. продрмати, подрмати пoништавати, oбeснаживати понатресац (ше) -ам (ше) поновиц -им зак. (дац дакому зак. издрндати (се) дацо нове) поновити, подновити, понаходзиц -им зак. наћи, обновити пронаћи, поизналазити (много, поновиц ше -им ше зак. све) поновити се понаходзиц ше -им ше зак. поновйовац (ше) -юєм (ше) наћи се, пронаћи се (сви, нєзак. (куповац дацо нове) постепено) понављати (се) понацаговац -гуєм зак. поновни -а -е понован  понос х. жалба, пожала, обесити тужба; пойсц на ~ отићи се пooбивац -ам зак. 1. (плоди з жалити, отићи на пожалу; нє древа) oмлатити, oтрeсти, oбити; сцем чуц нїяки поноси нећу да 2. (очкодовац поверхносц) чуjем никакве жалбе изобиjати; 3. (з десками, поносованє с. 1. жаљење, латками) обложити јадање; 2. жалба, тужба, пожала пooбихoдзиц -им зак. oбићи, поносовац ше -суєм ше пообилазити; пoсeтити нєзак. 1. жалити се, јадати се; пооблапяц (ше) -ям (ше) зак. ваjкати се, кукати; jадиковати; 2. изгрлити (се) (на дакого) тужакати кога, пooблєкац (шe) -ам (шe) зак. жалити се на кога oбући (сe) (све, постепено) поношиц -им зак. унети; пооблєсковац ше -куєм ше и донети; однети; пренети; пооблїзковац ше -куєм ше зак. поношели шицко углє до шопи улизати се, улизивати се, унели су сав угаљ у шупу; улагивати се; пооблєсковала ше поношце шицко на громаду коло шефа мало се улизала однесите (донесите, пренесите) шефу све на гомилу пообочковац (ше) -куєм (ше) пoнукац -ам нєзак. 1. нудити; зак. изљубити (се) 2. заст. (спонукац) побуђивати, пообрацац -ам зак. обрнути, подстицати окренути (све, постепено) пoнукнуц -нєм зак. 1. пooбрацац шe -ам шe зак. 1. пoнудити; 2. заст. (спонукнуц) а) (пооглядац ше) осврнути се, побудити, подстакнути oбрнути сe, oкрeнути сe (вишe понуковац -куєм нєзак. оп. пута, на свe странe); б) понукац (2) погледати; потражити; понюхац -ам зак. поњушити, пообрацал ше за роботу оњушити потражио jе посао; 2. (пременїц понятиє с. заст. оп. поняце ше – о обставинох) променити поняце с. појам се, окренути се поняцови -а -e појмовни, пообувац (ше) -ам (ше) зак. појамни обути (се) поньва ж. 1. (ткана) поњава пообщени -а -е уопштен (в.); 2. колски кров, арњеви; пообщено присл. уопштено цирада пообщиц -им зак. уопштити поньвичка ж. дем. пообщовац -щуєм нєзак. поњавица уопштавати пooбeрац -ам зак. 1. (овоц и пооганяц -ям зак. повијати, под.) oбрати, побрати (све, потерати, појурити постепено); 2. (куру и под.) пooгваряц -ям зак. очерупати; очистити изоговарати, наoгoварати; пооберац ше -ам ше зак. oклeвeтати; позлобити (подоставац хороту од дакого) пooглядац шe -ам шe зак. заразити се (сви, постепено); од осврнути се, окренути се, єдного дзецка ше шицки дзеци oбазрeти сe (вишe пута, на свe пооберали од jедног детета су се странe) сва деца заразила поодавац (ше) -ам (ше) зак. пообецовац -цуєм зак. поудавати (се), подомити (се) обећати, наобећавати поодберац -ам зак. 1. (побрац пообешовац -шуєм зак. часц) поузимати, преузети; 2. пoвeшати, извешати, пoкачити, (пооднїмац) поодузимати, поотимати; 3. поль. изруковедати разгледати (све, постепено) поодбивац -ам зак. поопекац -ам зак. (набиц з поодбиjати батогом и под. ) ошинути, поодвальовац (ше) -люєм оплести; ишибати (ше) зак. одвалити (се) (све, поопекац ше -ам ше зак. постепено) опећи се (на више места) пооддзельовац (ше) -люєм пооперац (ше) -ам (ше) зак. (ше) зак. оделити (се), издвоjити наслонити (се) (сви, постепено) (се) поопивац (ше) -ам (ше) зак. поодкладац -ам зак. поопиjати (се), изопиjати (се), склонити, посклањати; сложити; поизопијати (се) ~ єдзенє зоз стола склонити jело пооправяц -ям зак. са стола; поодкладали алат поправити (све, постепено) сложили су алат поорац -рем зак. поорати, поодметац -ам зак. 1. узорати одмести (све, постепено); 2. ~ поорезовац -зуєм зак. исећи, шнїг почистити снег (метлом) одсећи (све, постепено) пооднїмац -ам зак. пооставац -ам зак. поотимати поостаjати поодношиц -им зак. однети поотарговац (ше) -гуєм (ше) (све, постепено) зак. пооткидати (се) поодпадовац -дуєм зак. 1. поотверац (ше) -ам (ше) зак. поотпадати, опасти; 2. (о поотварати (се) малтеру и под.) ољуштити се, поотлукац -ам зак. олупити се, окрунити се (очкодовац поверхносц) отући, поодповедац -ам зак. дрско обити (на више места); ~ гарчок одговорити (одговарати); свашта отући лонац одговорити пooтлукац шe -ам шe зак. 1. поодрезовац -зуєм зак. (очкодовац ше по поверхносци) поодсецати обити се, отући се; 2. (поблукац) поодрильовац ше -люєм ше потуцати се jедно време нєзак. взаєм. повр. погурати се поотреповац (ше) -пуєм (ше) поодрубовац -буєм зак. зак. отрести (се) поодсецати (секиром) пooтрeсац -ам зак. отрести, поодруцац -ам зак. побацати, стрести (све, постепено) поизбацивати поохабяц -ям зак. поодходзиц -им зак. отићи (о поостављати свима) пооцицовац -цуєм зак. пooлєйoвац -юєм зак. полизати; осисати; ~ пальци науљити, зауљити, oбуљити (при єдзеню) полизати прсте поолївац (ше) -ам (ше) зак. пооцтовац -туєм зак. полити (се) (више пута, закиселити (сирћетом) потпуно) поошивац -ам зак. просеjати поолїзовац (ше) -зуєм (ше) пoп х. 1. знєваж. поп; 2. поль. зак. олизати (се) (више пута, а) (верхнї сноп на марадику) потпуно) горњак (в.), поп(а) (в.); б) попове поометац -ам зак. (очисциц мн. (верхнї снопи на брадлє) од праху) омести; опаjати горњи ред снопова повлате; ¤ єст пооначиц ше -им ше зак. и над попом ~ има и над попом споречкати се, посвађати се поп пooпатрац -ам зак. пoпадац -ам зак. 1. попадати, пoглeдати, прeглeдати, порушити се; 2. а) (о дижджу) поросити, оросити: диждж кус спарити се попадал киша jе мало поросила, попаровац ше -руєм ше зак. пало jе мало кише; б) (о шнїгу): 1. (о самцох и самицох) спарити кус попадал шнїг мало jе падао се; 2. прен. наћи себи девоjке (о снег, пало jе мало снега младићима) одн. младиће (о попадовац -дує нєзак. (з часу девоjкама) на час падац – о дижджу) попасовац ше -суєм ше зак. ромињати; повремено падати порвати се; опробати с ким снагу попажериц ше -им ше зак. попасц -ашем зак. (спасц) полакомити се, острвити се попасти, испасти; побрстити, попаковац -куєм зак. обрстити попаковати попатрац -ам нєзак. 1. попаковац (ше) -куєм (ше) поглéдати, погледавати; зак. попаковати (се) заглéдати се, загледавати; попалїц -їм зак. 1. попалити; гледуц(к)ати; зверати, зиркати; 2. 2. (циґари) запалити, припалити; ~ єден на другого поглéдати се; попалєли себе запалили су по ¤ ~ спод ока гледати испод ока jедну попатренє с. оп. попаметац -ам зак. попатрунок попамтити попатриц -им зак. 1. попанщени -а -е коjи се погледати, бацити поглед; ~ на погосподио; вони уж дакого погледати кога; ~ коло попанщени они су се већ себе погледати око себе; ~ спод погосподили ока погледати испод ока; 2. а) ~ по пански присл. господски, на себе погледати се; попать на као господин (господа); вони себе як випатраш погледаj се жию по пански они живе како изгледаш; б) ~ єден на господски другого погледати се попанщиц ше -им ше зак. попатрунок -нку/-нка х. погосподити се поглед; ¤ на перши ~ на први пoпаприґoвац -ґуєм зак. поглед; руциц ~ бацити поглед (присмачиц зоз паприґу) попахац -ам зак. помирисати, зачинити паприком, запаприти омирисати по парастки присл. паорски, пoпачиц шe -им шe зак. сељачки, као паори (сељаци) дoпасти сe, свидeти сe, свиђати попарац -рем зак. 1. се; запети за око; бацити око на (розпарац зошите) опарати, кога/што попарати, испарати; 2. попейґлац -ам зак. испеглати (штрикане) расплести; ~ попелнїчка ж. пепељара виштрикани рукав расплести пoпeр -пру х. бибер; цали ~ исплетен рукав; 3. изгребати; 4. бибер у зрну поль. ишпартати, попарати (в.) пoпeрнїк х. (судзинка за попарац ше -рем ше зак. 1. попер) биберница, биберњача (о зошитим) опарати се, попечатовац -туєм зак. оп. попарати се, испарати се; 2. (о попечацовац (2) штриканим) расплести се попечацовац -цуєм зак. 1. попариц -им зак. (преляц з офарбати (обоjити) дрвеним горуцу воду) попарити, обарити боjицама; 2. печатирати, ударити попаровац -руєм зак. (найсц печате пару парним предметом) попечиц -чем зак. 1. а) спарити испећи (све, постепено); б) мало попаровац ше -руєм ше зак. (краће време) пећи; 2. (опечиц) опећи, осмудити, опрљити, поплашити се; 2. (позлєкац ше – опржити, ожарити о коньох) зазрети, поплашити се; попечиц ше -чем ше зак. конї ше поплашели од авта (опечиц ше) опећи се; осмудити коњи су зазрели од аута се, опрљити се; опржити се, поплєсц -єцем зак. 1. ожарити се поплести, исплести; 2. прен. попивац -ам нєзак. оп. (наспак поприповедац) погрешно попивовац (наопачке) испричати; попивковац -куєм нєзак. налупетати, натрабуњати дем. пиjуцкати поплєсц ше -єцем ше зак. 1. пoпивoвац -вуєм нєзак. заплести се, сплести се; 2. безос. пиjуцкати (дакому): таке ше ми поплєтло попилїц -їм зак. исећи у сну сањао сам нешто (тестером) необично, замршено пoпирскац -ам зак. 1. поплєцени -а -е прен. 1. пoпрскати, опрскати, запрскати; замршен; 2. поплєцене -ного с. 2. (кус попадац – о дижджу) без главе и репа оросити, поросити поплєшнєти -а -e плеснив, попирсковац -куєм нєзак. убуђан капати (о киши); диждж почина поплєшнїц -нєєм и -їм зак. попирсковац киша почиње да убуђати се, убуђавити се, капље побуђавити; уплеснивити се, пописац -ишем зак. 1. (унєсц заплеснивити се до попису) пописати; 2. исписати, поплювац -ам зак. 1. ишарати; ~ мур з крейду испљувати; запљуцкати; ~ патос исписати зид кредом испљувати под; 2. прен. (дакого) пописац ше -ишем ше зак. попљувати; ◊ ~ до рукох церкв. (приявиц винчанє у церкви (гарсцох) пљунути у шаке – о заручених) приjавити се поплювковац -куєм нєзак. попитац ше -ам ше зак. частот. дем. пљуцкати распитати се поплювовац -вуєм нєзак. попиц -иєм зак. з розл. знач. частот. пљуцкати попити; ¤ попил дацо наjео се попод прим. з акуз. 1. означує бунике (лудих гљива) рушанє по месце хторе ше пoпишкани -а -e 1. упишан; находзи под даким/дачим испод; 2. попишкани -ного х. пишоња, авион лєци ~ хмари авион лети упишанко испод облака; 2. означує рушанє попишкац (ше) -ам (ше) зак. коло подножя дачого поред, уз; упишкити (се), упишати (се) драга водзи ~ лєс пут води поплакац -ачем зак. поред шуме; ишли ~ хижи ишли поплакати су поред кућа поплаковац -куєм нєзак. поподкладац -ам зак. поплакивати подметнути (све, постепено) поплатани -а -е 1. закрпљен; поподмивац -ам зак. 2. покрпљен разлокати, подлокати; вода поплатац -ам зак. 1. поподмивала побрежє вода jе закрпити; 2. покрпити разлокала обалу поплашиц -им зак. поподперац -ам зак. уплашити, заплашити, подупрети (све, постепено) поплашити попожичовац -чуєм зак. поплашиц ше -им ше зак. 1. (подавац на пожичку) уплашити се, заплашити се, распосуђивати  пополаднє с. поподне, додуше; ~, требало би чуц и послеподне; ¤ добре ~ ! добар други бок додуше, требало би дан! чути и другу страну; 2. модал. у пополадню присл. после ствари; шицки гваря же вона подне виновата, а ~ нє було так сви пополадньови -а -е кажу да jе она крива, а у ствари поподневни, послеподневни ниjе било тако пополи присл. напола, попола поправиц -им зак. 1. пополївац -ам зак. полити направити (све, постепено); ~ (све, постепено) кифлочки направити кифлице; пополнїц -їм зак. попунити 2. (виправиц) поправити пополньовац -нюєм нєзак. поправиц ше -им ше зак. 1. попуњавати (постац лєпши) поправити се; попомивац -ам зак. опрати поисправити се; 2. (затиц) посуђе поправити се, удебљати се пoпoнагляц -ям нєзак. I поправяц -ям нєзак. нєпрех. (швидше исц; швидше поправљати робиц) пoжурити, похитати; II поправяц ше -ям ше нєзак. 1. прех. (дакого) пожурити кога (поставац лєпши) поправљати попонагляц ше -ям ше зак. се; 2. (тиц) поправљати се, (швидше робиц) пожурити; удебљавати се ужурбати се; попонагляли ше попрагац -ам зак. упрегнути дакус же би на час закончели попражиц -им зак. 1. роботу пожурили су мало да на испржити (све); 2. (дакус време заврше посао пражиц) пропржити попонагльовац -люєм попраскац -ам зак. попуцати (дакого) нєзак. пожуривати кога (уз прасак) попоносовац ше -суєм ше попратац -ам зак. коц. 1. оп. зак. пожалити се, потужити се; попораїц; 2. (поодкладац) изјадати се, појадати се посклањати пoпoнукац -ам зак. пoнудити попращковац -куєм зак. (свима) запрашити пoпoпровани -а -e попребеговац -гуєм зак. (присмачени зоз попром) претрчати (сви, постепено) побиберен, забиберен попреберац -ам зак. 1. пoпoпрoвац -руєм зак. пробрати; 2. (пасулю и под.) пoбибeрити, забиберити, отребити, пребрати набиберисати попребивац -ам зак. 1. попораїц -їм зак. избости; попребивал ноги по поспремати; распремити, церню избо jе ноге на трњу; 2. уредити, средити; ~ хижу избушити; испробиjати; поспремати собу попребивали ґуми на бициґлох попосилац -ам зак. разаслати избушили су гуме на бициклима попосцеляц -ям зак. попревожиц -им зак. (намесциц посцелї) а) (за спанє) превести (-езем) (све, постепено) наместити, распремити, попреврацац -ам зак. разместити; б) (по спаню) поиспревртати, испревртати, наместити, распремити поиспретурати поправдзе I присл. 1. попреганяц -ям зак.: ~ прaвeднo; зрoбиц ~ урадити статок прошетати стоку праведно; 2. искрено; повесц ~ попредац -ам зак. рећи искрено; II 1. слов. заправо, поиспродавати, продати (све, постепено); распродати керпари по жеми разастрети попреднї -я -є ридк. крпаре по поду; 2. прострети, претходан извешати; ~ порайбани шмати попрейґа присл. попреко;  прострети рубље наздлуж и ~ уздуж и попреко попретарговац -гуєм зак. 1. попреказовац ше -зуєм ше (мархву, петрушку) проредити, зак. показати се; подичити се; рашчупати; 2. поиспрекидати, пошепурити се искидати, испрекидати попрекладац -ам зак. 1. попрехладзовац ше -дзуєм преместити, ставити, пренети ше зак. прехладити се (о свима) (све, постепено); 2. (на други попреходзиц -им зак. 1. язик) превести (све, постепено) проћи (сви, постепено); 2. попреламовац -муєм зак. (вшелїячини дожиц) проћи, поиспреламати свашта доживети; вшелїяк там попремакац -ам зак. попреходзел свакоjако jе тамо прокиснути, скроз покиснути (о прошао свима) попрец -еєм зак. повенути, попремарзац -ам зак. (барз увенути (све, постепено) позамарзац) озепсти, прозепсти, попрецаговац -гуєм зак. 1. промрзнути (о свима); дзеци испровлачити, провући; 2. попремарзаю на тей жими деца испрецртати, прешарати ће прозепсти на овоj хладноћи попрецинац -ам зак. расећи, попременьовац -нюєм зак. распорити/распарати; з батогом изменити, помењати (све, попрецинал коньови скору постепено) бичем jе расекао коњу кожу на попремесцац -ам зак. више места испремештати попрецинац ше -ам ше зак. попреписовац -суєм зак. укрстити се, изукрштати се (о испреписивати путевима, правцима) попреплашовац (ше) -шуєм попречитовац -туєм зак. 1. (ше) зак. испрепадати (се) преброjати (све); 2. прочитати попреплєтац (ше) -ам (ше) (све) зак. преплести (се), испреплести попрешварбовац -буєм, (се) (све, постепено) попрешмарбовац -буєм и попрерастац -ам зак. попрешмарґовац -ґуєм зак. (прероснуц през дацо) испрецртати, искрижати, испрорастати прешарати попререзовац -зуєм зак. попри прим. з лок. и ґен. 1. испресецати; изукрштати означує место у блїзкосци попреривац -ам зак. дакого/дачого поред, до; ~ хижи поиспрекидати, испрекидати заградка поред куће jе башта; 2. попреруцовац -цуєм зак. означує пресцеранє по цалей испребацати, испребацивати длужини дакого/дачого дуж, уз, попрескаковац -куєм зак. поред; ~ побрежя (побрежю) осн. и прен. испрескакати мочарна жем дуж обале jе попрестрашовац (ше) -шуєм мочварно земљиште; 3. означує (ше) зак. испрепадати (се) додаванє, паралелносц поред, попресц -едзем зак. 1. (дакус осим; ~ других ту и вон поред пресц) попрести; 2. (шицко осталих ту jе и он; 4. означує спресц) испрести источасносц уз; нєприятель попресцерац -ам зак. 1. напада ~ потримовки танкох разастрети, прострети; ~ неприjатељ напада уз подршку тенкова; 5. означує поровнанє постепено) поред, у поређењу са; чловек поприцискац -ам зак. малки ~ велькому швету човек притиснути (све, постепено) jе мален у поређењу са великим пoпрoбoвац -буєм зак. 1. светом; 6. звич. у злученю и пробати, пoкушати; испробати; попри виражує допусне значенє oпрoбати; 2. (єдзєнє) oкусити, поред, и поред; [и] ~ пецерих пробати дзецох оцец нє роби поред попров -а -о (хтори ше петоро деце отац не ради; и ~ одноши на попер): ~ пах мирис шицким нє удало ше му и поред бибера; ◊ ~ колач х. кул. свега ниjе успео; ◊ ~ тим, ~ того папрењак поред тога, уз то, осим тога; попровадзиц -им зак. 1. поврх; место ~ месту по целоj (покончиц роботи површини: ляд побил шаца одвичательней одн. руководзацей место ~ месту лед jе убио усеве особи) обавити, спровести; (в.), лед jе све уништио водити; шицки роботи поприбеговац -гуєм нєзак. попровадзел як треба све дотрчати (о свима) послове обавио jе како треба; 2. поприберац (ше) -ам (ше) (з даким – окончиц роботу зак. дотерати (се); упарадити старателя) бринути се, (се); нагиздати (се); накинђурити побринути се; хто з тима дзецми (се) попровадзи? ко ће о овоj деци да поприбивац -ам зак. се брине прикуцати (све, постепено) пoпрoвац -руєм нєзак. попривожиц -им зак. бибeрити, паприти довести (-езем) (све, постепено) попросто присл. 1. попривязовац -язуєм зак. jедноставно; ми ~ нє знаме привезати, повезати (све, лєпше жиц ми jедноставно не постепено) умемо боље живети; 2. попризначовац -чуєм зак. простачки, непристоjно, побележити, забележити (све, вулгарно; одповед му ~ постепено) одговорио му jе непристоjно; ◊ пoприкладац -ам зак. 1. млєц ~ поль. млети на просто oблoжити; покрити; ставити (на попруга ж. (моцни платняни нешто или преко нечег); 2. ~ ремень) гуртна облоги ставити облоге пo псoвски присл. пасји, на поприкривац -ам зак. пасjи начин покрити (све, постепено) попукац -ам зак. попуцати, поприношиц -им зак. донети испуцати (све, постепено) попутац -ам зак. 1. сапети, поприповедац -ам зак. 1. спутати; 2. упетљати, уплести попричати, поразговарати; 2. попутовац -туєм зак. напричати; испричати, путовати; добре попутовали избрбљати, разбрбљати; добро су путовали вшелїячини там поприповедал попухнути -а -e отекао; свашта jе тамо напричао подбуо; надувен, поднадуо попристановяц (ше) -ям попухнуц -нєм зак. отећи; (ше) зак. поженити (се); надути се; поднадути се поудавати (се); подомити; попучиц -им зак. поудати (поприцискац, поджамиц) поприходзиц -им зак. изгњечити; провалити подолазити, доћи (сви, попущац -ам зак. попуштати, пустити (све постепено) распремање; уређивање, пoпущиц -им зак. I нєпрех. сређивање (постац помирлївши) попустити; пораженє с. пораз II прех. (побивнїц) попустити, поражиц -им зак. поразити олабавити; ◊ нє ~ за шицок поражуюци -а -е швет не попустити ни за длаку поражаваjући, запањуjући попущлїви -а -е 1. пораїц¹ -їм нєзак. спремати; попустљив; 2. схисходљив распремати; уређивати, попущлївосц ж. 1. сређивати; чистити; ~ квартель попустљивост; 2. схисходљивост спремати стан; ~ двор уређивати попущовац -щуєм нєзак. I (чистити) двориште нєпрех. попуштати; предавати се, пораїц² -їм зак. 1. подавати се; II прех. попуштати, препоручити, посаветовати, лабавити, олабављивати упутити; 2. препоручити момку попущуюци -а -е оп. девоjку одн. девоjци момка попущлїви пораїц ше -їм ше нєзак. попущуюцосц ж. оп. вршити велику нужду, попущлївосц олакшавати се попшиц ше -им ше зак. порайбац -бем зак. опрати проневаљалити се, опоганити се, (све рубље) олошати; постати покварен поранєти -а -е рањен; пора ж. анат. и др. пора повређен порабени -а -е угњетен, поранїц -їм зак. ранити; поробљен разрањавити; повредити порабиц -им зак. поробити пораховац -хуєм зак. 1. порабйовац -бюєм нєзак. израчунати; 2. сабрати, зброjати, поробљавати зброjити порабйовач х. поробљивач пораховац ше -хуєм ше зак. порабяц -ям зак.: цо обрачунати се порабяш? шта радиш? пораяч х. спремач; собар порада ж. 1. савет; 2. пораячка ж. спремачица, саветовање чистачица; собарица пoрадзиц -им зак. пoрвазoк -зка х. канап, узица; савeтoвати, посаветовати; ◊ водзиц (весц, тримац) дакого упутити; ¤ ~ себе: нє мoжeм на порвазку водити (држати) сeбe ~ нe мoгу да будeм памeтан, кога на узици (на ланцу) не знам шта да радим, на муци порвац -вем зак. тргнути, сам дрмнути, цимнути; повући; ~ порадзиц ше -им ше зак. 1. дакого за рукав цимнути кога за взaєм. пoвр. а) посаветовати се; рукав б) договорити се; 2. (дакому – порвац ше -вем ше зак. глєдац од дакого совит) тргнути се; пренути се; посаветовати се с киме, тражити штрецнути се, жацнути се савет од неког; порадзел ше пoрващoк -щка и беш. -азка адвокатови цо ма робиц х. 1. канапче, узица; 2. (на меху посаветовао се са адвокатом шта за вязанє) канап да ради порвец (ше) -ем (ше) зак. оп. пораднїк х. саветник порвац (ше) (приручник) порвислар х. поль. заст. пoрaдoвaц ше -дуєм ше зак. (пресцерач порвислох) онаj што порадовати се полаже (простире) ужа пораєнє с. спремање; пoрвислo с. поль. заст. (скруцени раж за вязанє снoпoх) спрeмити сe, припрeмити сe ужe; правиц порвисла плести пориц -иєм зак. изрити, ужа (в.); пресцерац порвисла изровати, разрити полагати (простирати, ширити) порище с. бот. троскот, ужа (в.) дворник, живинска трава порезане -ного с. посекотина (Polygonum aviculare L.) порезац -ежем зак. посећи; порни -а -е 1. (гербни) исећи надмен; важан; 2. прек, пргав порезац ше -ежем ше зак. поробени -а -е 1. у функц. посећи се пред.: поробене дакому порекац -ам нєзак. порицати, наврачано jе коме; 2. поробене опорицати -ного с. оп. поробенїско порекнуц -нєм зак. порећи, поробенїско с. враџбина; чар, опорећи чаролиjа; чини; мађиjа; урок порив х. побуда, порив, пoрoбиц -им зак. 1. мотив; подстицај, подстрек; урадити; учинити; oбавити 2. давац ~ давати подстицај (дакому) наврачати; заврачати; поривац -ам нєзак. 1. oбајати, омађијати; зачарати; побуђивати, подстицати, бацити чини наводити (на нешто); 2. поровнанє с. 1. упоређење; 2. (наводити на лоше) нагодба подстрекивати пoрoвнац -ам зак. 1. порива(ю)ци -а -e поравнати; 2. упoрeдити подстицајни поровнац ше -ам ше зак. 1. поридко присл. (хтори ше поравнати се; 2. упоредити се; 3. ридко зявює): жито ~ зишло взаєм. повр. изравнати пшеница jе омашита; нашо (измирити) рачуне, нагодити се, церкви у Америки єст ~ наше намирити се цркве у Америци су доста ретке пoрoвнoвац -нуєм нєзак. 1. порипац -пем зак. 1. равнати; 2. упоређивати, испарати, изгребати, изгулити; 2. пoрeдити коц. (кукурицу) ишпартати; 3. пoрoвнoвац ше -нуєм ше кух. исећи; ~ цесто з острожку нєзак. 1. упоређивати се, исећи тесто дервишем пoрeдити се; 2. взаєм. повр. пориско с. 1. држаље, дршка; изравнавати рачуне, нагађати се, 2. (на видлох) вилиште; 3. (на намиривати се батогу) бичаље, држаље; 4. (на поровнуюци -а -е 1. грабльох) грабљиште; ¤ глупи упоредан; 2. упоредив як ~ глуп као ћускиjа (као дудук, пород х. и породзенє с. као клада) порођаj порихтани -а -e спреман, породзинац ше -ам ше зак. готов ородити се, освоjити се порихтаносц ж. спремност, породзиц -им зак. 1. нєпрех. готовост оп. породзиц ше; 2. прех. пoрихтац -ам зак. 1. (дзецко) родити спрeмити, припрeмити; 2. породзиц ше -им ше зак. подесити (учинити подесним); 3. породити се прен. (дакого – намесциц дакому породзовац ше -дзуєм ше нєприємносц) средити кога, нєзак. порађати се подвалити коме; алє го порозбеговац ше -гуєм ше порихтали ала су га средили зак. разбежати се пoрихтац шe -ам шe зак. порозберац -ам зак. 1. расклопити, раставити (све, порозни -а -е порозан постепено); 2. (куру и под.) порозношиц -им зак. разнети изудити, истранжирати, (све, постепено) раскомадати; 3. (робу у дутяну) порозпадовац ше -дуєм ше разнети, разграбити; 4. (дакого) зак. распасти се, пораспадати се потешити, утешити, разгалити; порозпатрац ше -ам ше зак. порозберай ю дакус у тих погледати око себе, разгледати се бриґох утеши jе мало у овим порозпосилац -ам зак. бригама разаслати (све, постепено) порозбивани -а -e порозруцовац -цуєм зак. поразбијан, разбијен разбацати (све, постепено) порозбивац -ам зак. порозсельовац (ше) -люєм поразбијати (ше) зак. раселити (се) (сви, порозводзиц -им зак. постепено) развести (-едем) (све, постепено) порозсиповац -пуєм зак. 1. порозвожиц -им зак. (сипкацу материю, дробни развести (-езем) (све, постепено) предмети) испросипати; 2. порозвязовац (ше) -зуєм (чечносц – порозлївац) (ше) зак. развезати (се) (све/сви, испроливати постепено) порозтверац -ам зак. порозганяц -ям зак. 1. поотварати растерати (све, постепено); 2. порозуменє с. 1. разумевање; (цесто з розвалку) развити 2. споразум порозгваряц ше -ям ше зак. порозумиц -им зак. разумети, поразговарати схватити пороздавац -ам зак. раздати порозумиц ше -им ше зак. (све, постепено) взаєм. повр. 1. разумети се; 2. порозиходзиц ше -им ше оп. споразумети се, договорити се порозходзиц ше порозходзиц ше -им ше зак. порозкапчовац (ше) -чуєм 1. разићи се, поразилазити се; 2. (ше) зак. раскопчати (се); растати се (сви, постепено) раздрљити (се) порозшевац (ше) -ам (ше) порозкладац -ам зак. зак. расеjати (се) (покласц обєкт дїї коло себе) порок х. порок ставити (сложити, разместити) пороляц -ям зак. 1. (убиц з око себе; ~ алат коло себе ролю) изваљати; поваљати, ставити алат око себе изравнати ваљком; 2. поль. порозкладац ше -ам ше зак. поваљати (покласц обєкт дїї коло себе) пoрoснути -а -e oбрастаo припремити се за рад; (коровом и др.) порозкладал ше з роботу ставио пoрoснуц -oшнєм зак. 1. а) (сложио, разместио) jе алат и др. проклиjати; цибуля през жиму око себе, припремио се за рад поросла црни лук jе преко зиме порозлєтовац ше -туєм ше проклиjао; 2. (о води) порасти, зак. разлетети се (сви, надоћи; 3. прен. порасти; постепено) пороснул му угляд порастао му порозмазовац -зуєм зак. jе углед помазити пороснуце с. 1. пораст; ~ порозметац -ам зак. размести температури пораст (све, постепено) температуре; 2. (води) надолазак порозмикац -ам зак. порота ж. порота откључати (све, постепено) поротнїк х. поротник  порочни -а -е порочан протрести џак са брашном; 4. порошиц -им зак. (попадац – (плїтко поорац або покопац): о дижджу) поросити плїтко ~ жем з плугом плитко порошовац -шуєм нєзак. узорати; ~ кус жем з мотику (попадовац – о дижджу) росити коло кукурици окресати мало пoрплї ж. мн. кoц. oп. око кукуруза, плитко окопати; 5. парплї а) прен. а) побудити, подстаћи, пoрплїц шe -їм ше нєзак. подстакнути; б) (дац кoц. oп. парплїц шe инициятиву) покренути; в) порта ж. 1. (хижи) плац, дирнути, ганути грунт (в.); 2. (церковни двор) порушац ше -ам ше зак. порта помакнути се, помаћи се портейка ж. заст. роба порушенє с. 1. дїєсл. мен. од портир х. портир порушиц; 2. порив, мотив, портирка ж. портирка побуда, подстицај портирнїца ж. портирница порушиц -им зак. порубац -бем зак. 1. исећи (спонукнуц) побудити, (секиром); 2. поцепати, исцепати; подстакнути, навести ~ древо исцепати дрва порушовац -шуєм нєзак. 1. пoрубeнe -ного с. пoруб побуђивати, подстицати; 2. порубиц -им зак. порубити (давац инициятиву) покретати поругац -ам зак.: ~ на дакого порушовач х. покретач обасути кога погрдама порушуюци -а -e 1. поруковац ше -куєм ше зак. покретачки; ~ сила покретачка руковати се, поруковати се снага; 2. подстицајни по руски присл. 1. русински, пoрхeт х. текст. пархет на русински начин; 2. на пoрхeтoв(и) -а -о/-e русинском jезику, русински; пархетни бешедую по руски говоре на порцийни -а -е и русинском jезику порцийов(и) -а -о/-е порески; порусначиц (ше) -им (ше) порцийово кнїжки пореске зак. русинизовати (се), књиге русинизирати (се) пoрция ж. 1. порез, данак; 2. порусначовац (ше) -чуєм пoрција, oбрoк (ше) нєзак. русинизовати (се), порцол х. порцулан (оп. русинизирати (се) полцор) поруцац -ам зак. 1. (на порцолови -а -о/-е громаду, з коча долу и под.) порцулански побацати; 2. (одруциц) побацати, порядка ж. заст. епидемиjа; избацити зараза порученє с. порука порядков(и)¹ -а -о/-е (од поручиц -им зак. (послац порядка) епидемиjски, порученє) поручити епидемичан; ~ хорота поручовац -чуєм нєзак. епидемична болест (посилац порученє) поручивати порядкови² -а -о/-е редни; ~ порушани -а -е 1. дїєсл. мен. числовнїк редни броj од порушац; 2. дирнут, ганут поряднє с. 1. уредно; 2. порушац -ам зак. 1. дирати, редовно дирнути; 2. помакнути, помаћи; порядни -а -е 1. уредан; 2. 3. протрести; ~ мех з муку редован (помкнуц мех геваль-тамаль же порядок -дку/-дка х. 1. ред; би ше мука у нїм нє збила) направиц ~ направити ред; 2.  уређење, поредак терет, па га сад боле леђа посада ж. посада пoсипац -пeм зак. 1. посадзац -ам зак.: ~ хлєб до пoсути; 2. укрцати, утоварити; ~ пеца сложити хлеб у фуруну писок на ладю утоварити песак (в.) на брод посадзиц -им зак. 1. пoсипoвац -пуєм нєзак. (засадзиц) посадити; 2. посеjати; посипати ~ кукурицу (цвиклу, поскакац -ам зак. 1. слунечнїк) посеjати кукуруз скочити, поскакати, пођипати; (репу, сунцокрет); 3. (нову нараз шицки поскакали зоз файту рошлїни) запатити; карсцельох одједном су сви посадзел нову файту черешнї поскакали са столица; 2. (по запатио jе нову врсту трешања; даким/дачим) поскакати 4. заст. (змесциц): ~ дакого ґу поскладац -ам зак. 1. столу посадити кога за сто; ~ сложити, послагати; 2. (зложиц дакого на коня попети кога на дацо розобране) склопити; 3. коња зденути, саденути; ~ жито до посамо присл. свако марадикох саденути жито у посебно, сваки сам; три шестри крстине; ◊ ~ руки скрстити жию ~ три сестре живе свака (прекрстити) руке посебно поскок х. зоол. поскок посановац -нуєм зак. 1. (Cerastes cornutus) пожалити; посановала пoскoна ж. црна (крупна) нєщесного чловека пожалила jе кудеља (в.); ¤ ценки (худи) як ~ несретног човека; 2. сажалити се сув ко сарага, танак као свећа о посватац ше -ам ше зак. сиротињском парастосу; вирос (постац сватове) постати як ~ (вирос високи и ценки) приjатељи (о родитељима пара порастао jе висок као гора младенаца) поскравац -ам зак. посел -сла х. заст. скроjити, искроjити изасланик; ◊ анї осла анї посла поскривац (ше) -ам (ше) оп. под осел зак. посакривати (се) посербиц (ше) -им (ше) поскруцовац (ше) -цуєм зак. посрбити (се) (ше) зак. посавиjати (се), посербйовац (ше) -юєм изувиjати (се) (ше) нєзак. посрбљивати (се) поскубац -бем зак. 1. по сербски присл. 1. на почупати; повући; ~ дакого за српском jезику, српски; вон зна власи повући кога за косу; 2. по сербски он зна српски; 2. (попасц) почупати; побрстити српски; на српски начин; као послабиц -им зак. Србин (Срби) ослабити посилатель х. пошиљалац посладзиц -им зак. посилац -ам нєзак. 1. посладити, засладити слати; 2. одашиљати посланєц -нца х. оп. посилач х. одашиљач висланїк посилка ж. пошиљка послац пошлєм зак. посиловац ше -луєм ше послати; одаслати зак. (з вельким напружованьом после 1. прим. з ґен. (< почкодзиц себе здравю) серб.) после, након, иза; ~ претргнути се; посиловал ше настави после наставе; ~ войни дзвигаюци терху, та го болї после рата (оп. по (II, 2)); 2. хрибет претргао се дижући присл. (< серб.) после, затим (оп. потим) прех. (дац єдзеню смак з послеслово с. поговор, присмачками) зачинити; II епилог нєпрех. 1. приjати; послуга ж. беш. (1. посмаковали му колачи слугове; 2. послуженє) послуга приjали су му колачи; 3. оп. послуговац -гуєм нєзак. насмаковац послуживати; служити посмертни -а -e послуговац ше -гуєм ше посмртни, погребни;  ~ марш нєзак. служити се, помагати се, посмртни марш; ~ бешеда испомагати се; вони ше посмртни говор послугую як добри сушеди они посни -а -е постан; посне се испомажу као добре комшиjе єдзенє посно jело;  ~ жем послуговач х. служилац (нєплодна жем) посна земља; послуженє с. (єдзенє, посни колєса неподмазани пице) послужење; предложиц точкови пред дакого ~ изнети посовитовац -туєм зак. послужење посаветовати послужитель х. посолєни -а -е посољен; ¤ послужитељ бегац як з посолєну (нїґда нє послужителька ж. мировац) бити прави вртиреп послужитељка (вртигуз) пoслужиц -им зак. посолїц -їм зак. посолити пoслужити; услужити поспани -а -е поспан, пoслужиц шe -им шe зак. сањив; дремљив; мамуран, пoслужити сe бунован послужовац -жуєм нєзак. поспаносц ж. поспаност, послуживати; услуживати сањивост; дремљивост; послужовац ше -жуєм ше мамурлук нєзак. послуживати се поспац пошпим зак. послужовач х. оп. поспати, заспати (о свима) послуговач поспишиц ше -и ше зак. пoслух х. 1. послушност; звич. безос. успети; поспишело дисциплина; у фамелиї бул ше му успео jе послух док оцец жил у поспишовац ше -шує ше породици jе владала послушност нєзак. звич. безос. успевати док jе отац живео; 2. викр.: посплацовац -цуєм зак. послух! пажња!; модлїм ~ ! исплатити, отплатити (све, молим тишину!, молим мало постепено); достал оцову хижу, пажње! та посплацовал братох добио jе пoслухац -ам зак. 1. очеву кућу, па jе исплатио браћи пoслушати, саслушати; 2. њихов део ослушнути, прислушнути посплєтац -ам зак. послухни -а -е оп. (наприповедац вшелїячини) послушни налупетати, натрабуњати, послушенство с. кнїжк. свашта напричати послушност (оп. послушносц) посподку присл. на доњоj послушни -а -е послушан страни, доњом страном; ◊ сукня послушнїк х. церкв. ~ жипон (новик) искушеник поспреведац -ам зак. послушносц ж. преварити, изварати, поварати послушност поспреводзиц -им зак. оп. посмаковац -куєм зак. I. поспреведац  поспричкац ше -ам ше зак. улицом и застаjкуjе пред споречкати се продавницама; намири статок, пoст х. церкв. пoст; Вельки а вец поставка на драже ~ (Вельконоцни пост) Велики намири стоку, а онда шетка пред пост; Крачунски ~ Божићни кућом; 2. цупкати; допило му ~ пост; строги ~ строги пост за столїком на пияцу досадило постав х. заст. (верх за му jе цупкати за тезгом на шмати) лице пиjаци постава ж. беш. (< серб.) поставяц -ям нєзак. 1. з постава (за одело) (оп. футро) розл. знач. постављати; ~ поставани дїєприкм. мн. єдначину мат. постављати коjи су поустаjали (после једначину; ~ питања спавања), коjи су на ногама; постављати питања; ~ стражу вчас рано уж шицки були ~ постављати стражу; 2. (класц уjутру рано већ су сви били вариц) пристављати поустаjали (већ су сви били на поставяц ше -ям ше зак. ногама) постављати се; заузимати поставац¹ -ам зак. 1. стати становиште (сви, постепено); шицки постамент х. постамен(а)т, поставали до шора сви су постоље стали у ред; 2. поустаjати (после постанова ж. заст. одлука спавања); 3. а) изгазити, проћи; постановиц -им зак. заст. 1. поставал по розлятей фарби одлучити, решити; 2. закључити; прошао jе по разливеноj боjи; б) утврдити у гужви себе поставали по постановка ж. 1. (теза) ногох у гужви су се изгазили по поставка, теза; наукова ~ научна ногама поставка; 2. театр. и др. поставац² -ам нєзак. поставка постаjати, настаjати постановяц -ям нєзак. заст. поставиц -им зак. 1. з розл. одлучивати, решавати знач. поставити; ~ дакого за пoстарац шe -ам шe зак. шефа поставити кога за шефа; ~ пoбринути сe, постарати се дияґнозу поставити диjагнозу; ~ пoстарeни -а -e oстарeo, питанє поставити питање; 2. oвeштаo (положиц вариц) приставити; пoстариц -реєм и -им зак. поставела вариц полудзенок oстарeти, oстарити; oвeштати; приставила jе ручак; 3. (хижу и изанђати се под.) подигнути, подићи, пoстариц шe -реєм ше и -им изградити, направити, шe зак. oстарeти, остарити; наш саградити; поставели нову сушед ше постарел наш хижу направили су нову кућу; ¤ комшиjа jе остарео ~ дакого чловеком поставити постарчиц -им зак. (сцигнуц кога на ноге; вон сце (жада) поробиц вецей роботи) успети, [лєм] на (по) своїм ~ (жадац стићи, доспети; постарчела и зробиц дацо лєм по своїм) он статок накармиц и навариц жели да буде само по његовом; полудзенок успела jе и да он се држи само свога става нахрани стоку и да скува ручак поставкац -ам и постац¹ -стоїм (кратши час поставковац -куєм нєзак. 1. стац) зак. постаjати, постоjати; застаjкивати; шеткати постал дакус и предлужел (застаjкуjући); идзе по улїци и робиц постаjао jе мало и поставка пред дутянами иде наставио да ради; нє шеднєм, постоїм тельо нећу сести, построїц (ше) -їм (ше) зак. постаjаћу мало постројити (се) постац² -анєм зак. постати постройовац (ше) -юєм (ше) постлукац -ам зак. нєзак. построjавати (се) изубиjати; спаднул и постлукал поступ х. заст. напредак, колєна пао jе и изубиjао колена напредовање постлукац ше -ам ше зак. пoступац -ам нєзак. изубиjати се; док сцекал, пoступати шицок ше постлукал док jе поступенє с. оп. поступок бежао, сав се изубиjао пoступиц -им зак. 1. посто присл. посто; ◊ сто ~ пoступити; 2. заст. напредовати сто посто поступнє присл. постепено постолє с. постоље; поступни -а -е поступан подножак пoступoк -пку/-пка х. 1. з постоток -тку/-тка х. розл. знач. пoступак; 2. чин постотак посудзиц -им зак. постояц -оїм нєзак. (критиковац) осудити; (исновац) постоjати ожигосати постояци -а -е (иснуюци) посудзовац -дзуєм нєзак. постоjећи (критиковац) осуђивати; пострадалєц -лца х. жигосати унесрећени; пострадали посумняц -ям зак. (< серб.) пострадани -а -е посумњати унесрећени; пострадали посушиц (ше) -им (ше) зак. пострадац -ам зак. страдати; посушити (се) претрпети штету; велї посходзени -а -е 1. (зобрани) пострадали од вилїву многи су окупљен; посходзени людзе страдали од поплаве чекаю окупљени људи чекаjу; 2. пострашиц -им зак. (зидзени – о рошлїнох) изникао поплашити посходзиц¹ -им (позиходзиц постред прим. оп. поштред долу) зак. сићи, посилазити (сви, постредни -а -е оп. постепено) поштредни посходзиц² -им зак. (зисц – о постреднїк х. оп. рошлїни) никнути, нићи; жито поштреднїк посходзело пшеница jе никла постреднїцтво с. оп. посходзиц ше -им ше зак. поштреднїцтво састати се, окупити се (сви, постредно присл. оп. постепено) поштредно посцаговац -гуєм зак. 1. постредовац -дуєм нєзак. (долу) свући; 2. (на громаду) оп. поштредовац довући пострел х. мед. (вред на посцекани мн. одбегли; пальцу руки або на дланї) црни избегли пришт (на прсту руке или на посцекац -ам зак. 1. длану) разбежати се, побећи; 2. пострибловац -луєм зак. избегнути (сви, постепено); 3. посребрити разjурити се постригац -ам зак. оп. посцелїна ж. постељина, поштригац креветнина пострижениє с. церкв. посцелїц -їм зак. 1. пострижење (намесциц посцель) а) (за спанє) построєнє с. оп. пошоренє наместити, распремити, разместити; б) (по спаню) посцискац ше -ам ше зак. наместити, распремити; 2. (позбивац ше) стиснути се (слами под статок) настрети; ¤ посциц -им нєзак. постити як себе посцелїш так будзеш пoтадз присл. довде спац како простреш онако ћеш и потаємнє присл. 1. таjно, лећи (спавати) потаjно; 2. притаjено посцелка ж. 1. дем. потаємни -а -е 1. таjни; 2. креветац, креветић; 2. анат. притаjен постељица; 3. топла леjа; 4. потаємно присл. оп. поль. (часц плуга) jастук (в.), потаємнє ланци (в.) потайни -а -е (< серб.) таjни посцеляц -ям нєзак. 1. (оп. потаємни (1)) (намесцац посцель) а) (за спанє) потайно присл. (< серб.) намештати, распремати, потаjно (оп. потаємнє) размештати; б) (по спаню) поталповац -пуєм зак. оп. намештати, распремати; 3. подталповац (слами под статок) настирати поталябац -ам зак. изгазити пoсцeль ж. 1. крeвeт, прљавим ногама или обућом пoстeља; 2. лежаj; 3. оп. поталь присл. оп. потадз посцелка (4); ¤ лєгнуц до потамадз присл. дотле, посцелї (похориц ше) пасти у донде кревет пoтамаль оп. потамадз пoсцeрац -ам зак. обрисати, потанцовац -цуєм зак. избрисати поплесати; поиграти пoсцeрац шe -ам шe зак. потапшац -ам зак. 1. (дакус oбрисати сe, избрисати се поґажиц з ногами) изгазити, посцигнуц -нєм зак. 1. погазити; 2. (завлачиц (сцигнуц поробиц) успети, стићи; тапшаюци, походзиц) ти нє посцигнєш шицко нєшка зашљапкати поробиц ти нећеш успети све потаргац -ам зак. покидати, данас урадити; 2. постићи; искидати вельо ~ у живоце много потаргац ше -ам ше зак. постићи у животу; 3. (знайсц) покидати се, искидати се; ¤ ~ снаћи, задесити, стићи; (урвац ше) од роботи посцигла го нєволя снашла га претргнути се од посла, jе невоља искилавити се посцигнуце с. достигнуће; потаргнуц -нєм зак. постизање, достизање тргнути; дрмнути; цимнути; посциговац -гуєм I нєзак. 1. повући; подрмати (сциговац поробиц) успевати, потаргнуце с. трзаj стизати; 2. постизати; ~ успихи потарговац -гуєм нєзак. постизати успехе; 3. (дакого – трзати; дрмати; цимати знаходзиц) сналазити, потарґовац -ґуєм (перф. -ал) задешавати, стизати; II зак. и потарґовиц -ґуєм и -им (перф. (поприходзиц) стићи -вел) зак. пазарити, трговати, посцигуюци -а -е достижан потрговати; добре потарґовел посцилка ж. коц. оп. добро jе пазарио посцелка пoтвeрдзeнє с. 1. дїєсл. мeн. посцинац -ам зак. покосити, од потвердзиц; 2. пoтврда окресати пoтвeрдзиц (шe) -им (шe) посцискац -ам зак. стегнути зак. пoтврдити (сe); дoказати (све, постепено) (сe); oбистинити (сe)  пoтвeрдзoвац (шe) -дзуєм истуцати; умецати; ~ месо (шe) нєзак. пoтврђивати (сe); истући месо; 3. а) (набиц) дoказивати (сe); oбистињавати изубиjати, премлатити; б) (о (сe) каменцу) побити, потући потвора ж. 1. наказа, потлучиц ше -чем ше зак. накарада, нагрда, грдоба; 2. угрувати се, изубиjати се сабласт, саблазан, авет поток х. поток потвориц ше -им ше зак. потоков -а -о поточни; ◊ ~ звич. з неґацию 1. потрудити се; рак зоол. рак поточни (A. анї кус ше нє потворел нимало Тorrentum) се ниjе потрудио; 2. поjавити се, пoтoлкoвац -куєм зак. 1. показати се oбјаснити, појаснити; 2. потворни -а -е 1. наказан, oбразлoжити накарадан, нагрдан; 2. потомок -мка х. потомак сабластан, аветињски потомство с. потомство потворносц ж. наказност, потоп х. потоп накарадност, нагрда потопа ж. заст. 1. потоп, потеди присл. дотад(а), поплава; ◊ швета ~ библий. дотле потоп света; ¤ як швета ~ (барз потедишнї -я -є дотадашњи велька нєпогода) небо се потенциял х. ґрам. отворило (проломило), потенцијал, погодбени начин саставило се небо са земљом потераз присл. досад, до пoтoпeни -а -e пoтoпљeн, сада пoплављeн потерашнї -я -є досадашњи пoтoпиц -им зак. 1. (у пецу) потеркац -ам зак. (вдериц з изложити, изгорети; сагорети, рогами) побости, избости погорети; потрошити; ~ шицко потеркац ше -ам ше зак. древо погорети сва дрва; 2. взаєм. повр. (збиц ше з рогами) (ладю) пoтoпити; 3. (заляц) побости се, избости се потопити, пoплавити потим присл. затим, после поточина ж. буjица тога, након тога; после; ◊ ~ як поточинов -а -о буjични (пошол, пришол и под.) пошто поточиц -им зак. (погризц, jе (отишао, дошао и сл.); ¤ о знїчтожиц) расточити тим ~ о том потом; уж ~ (уж потрава ж. поль. (шено и нєскоро, прешла уж нагода) под. як статкова покарма) крма прошао jе воз, сад jе касно потрафенє с. погодак (у потирвац -ам зак. потраjати циљ) потїха ж. утеха потрафени -а -е погођен; ◊ потїшитель х. поет. нє ~ промашен утешилац, утешитељ потрафиц -им зак. з розл. потїшителька ж. поет. знач. погодити; ~ до циля утешитељка погодити у циљ; потрафел потїшни -а -е утешан праве на полудзенок погодио је потлачиц -им зак. поль. баш на ручак; потрафел сом овр(е)ћи, овршити твойо думки погодио сам твоjе потлумиц -им зак. (побиц) мисли; потрафело их нєщесце изубиjати погодила их је несрећа; ◊ нє ~ потлучиц -чем зак. 1. промашити истуцати, стући; излупати, потрафяц -ям нєзак. з розл. сатрти; иситнити, уситнити; 2. знач. погађати; ◊ нє ~ (з вдеренями змегчац) истући, промашивати  потрафяч х. погађач изрибати, изрендати; 2. (конопу) потрацени -а -е: вон ~ он се отрлити; 3. (вимасирац) истрти; губи (губи памћење) ~ дакому руку истрти коме руку потрациц -им зак. погубити, потрешенє с. 1. потрес; 2. изгубити титраj потрациц ше -им ше зак. потримац -ам зак. 1. з розл. (хвильково страциц вязу думкох) знач. подржати; 2. подржати, изгубити се одобрити; ~ дачийо думанє потреба ж. 1. потреба; 2. подржати нечије мишљење; 3. нужда, потреба; буц у потреби (потирвац) потраjати; нє знаме бити у нужди; помогнуц кельо криза потрима не знамо дакому у потреби помоћи коме колико jе криза потраjати; така у нужди жима годна длужей ~ таква потребни -а -е потребан зима може дуже потраjати; 4. потребовац -буєм нєзак. и (витримац якиш час) зак. а) бити потребан; наша послужити; поробиме кед жем потребує ґаз нашоj земљи хвиля потрима урадићемо ако потребан jе гас; даєдни нас време послужи; поможеме рошлїни потребую вельо води дзецом кед нас здравє потрима неким биљкама потребно jе помоћи ћемо деци ако нас много воде; б) тражити; здравље послужи; 5. (сполнїц) захтевати; подлу робу людзе нє испунити, одржати; ~ слово потребую лошу робу људи не одржати реч траже; тема драми потримац ше -ам ше зак. 1. потребовала лєпши розробок а) држати се, издржати, тема драме захтевала jе бољу изгурати, устраjати; кед ше и разраду далєй так потримаш, достанєш потребуюци -а -е коjи jе у векшу плацу ако и даље тако нужди издржиш, добићеш већу плату; потрепац -пем зак. 1. обшеднути у твердинї ше полупати, излупати, потримали ище мешац поразбиjати, изразбиjати; 2. опседнути у тврђави издржали потрпати; 3. разбити; ~ дакому су jош месец дана; б) држати се нос разбити коме нос реда; 2. одржати се; република потрес х. потрес ше потримала даскельо роки потресац -ам нєзак. република се одржала неколико потресати; дрмусати, дрмати година; 3. взаєм. повр. подржати потресац ше -ам ше нєзак. се 1. потресати се; дрмати се, потримовац (ше) -муєм (ше) дрмусати се; 2. подрхтавати; 3. нєзак. подржавати (се) прен. потресати се потримовач х. подржавалац потресни -а -е потресан потримовка ж. подршка потресц -ешем зак. 1. потровац (ше) -руєм (ше) потрести, подрмати; уздрмати, зак. потровати (се) продрмати, протрести; 2. потровиц (ше) -руєм (ше) и промућкати; 3. прен. потрести; -им (ше) зак. оп. потровац (ше) дирнути, ганути потрошенє с. оп. потрошок потресц ше -ешем ше зак. 1. потрошиц -им зак. потрести се; уздрмати се, потрошити продрмати се; 2. подрхтати; 3. потрошок -шку/-шка х. прен. потрести се утрошак потрец -ем зак. 1. (на тарлу) потрудзиц ше -им ше зак. потрудити се поувредзовац -дзуєм зак. потрушиц (ше) -им (ше) зак. извређати измрвити (се); иситнити (се) поуганяц -ям зак. утерати потукац -ам зак. (вдериц з (све, постепено); ~ швинї до рогами або з главу – о статку) кармика утерати свиње у обор побости, избости; ударити поугинац -ам зак. улубити потукац ше -ам ше зак. (на више места) взаєм. повр. (побиц ше з рогами поугльованє с. угљенисање або главами – о статку) поугльовац (ше) -люєм (ше) побости се, избости се зак. угљенисати (се) потулєни -а -е оп. потульни поука ж. поука, наук пoтульни -а, -e пoкoран; поуказовац -зуєм нєзак. скрушен, покуњен; кротак показати (све) потульно присл. покорно; поуквильовац -люєм зак. скрушено, покуњено, кротко извређати потунїц -їм зак. оп. поукладац -ам зак. 1. потуньшиц уметнути (све, постепено); 2. ~ потуньовац -нюєм нєзак. дзеци однети (одвести) децу на оп. потуньшовац спавање, успавати децу потуньшенє с. појевтињење пoумeрац -ам зак. потуньшиц -им зак. пoумирати, пoмрeти; ¤ як кед би појевтинити (яґда) ци (му и др.) шицки потуньшовац -шуєм нєзак. поумерали као да су ти (му и нєпрех. појевтињавати др.) све лађе потонуле потупенє с. 1. диєсл. мен. од поумивац -ам зак. опрати, потупиц; 2. прекршај, преступ; поумивати; ~ руки опрати руке повреда; ~ правилох повреда поумивац ше -ам ше зак. правила опрати се, поумивати се потупитель х. прекршилац, поуношиц -им зак. унети прекршитељ (све, постепено) пoтупиц -им зак. 1. поупрекосциц -им зак. затупити, иступити (све, пркосити (мало, jедно време) постепено); 2. прeкршити; поутарговац -гуєм зак. 1. изневерити; погазити; ~ закон поукидати; 2. поиспрекидати прекршити закон; 3. (нє поуходзиц -им зак. 1. ући виполнїц) погазити; ~ обецанє (сви, постепено); 2. (до погазити обећање превозки) ући, укрцати се пoтупйoвац -пюєм нєзак. 1. пoуцeрац -ам зак. 1. прeкршивати, кршити; oбрисати; избрисати; побрисати; изневеравати; 2. (нє 2. пoчистити виполньовац) газити; ~ обецанє пoуцeрац шe -ам шe зак. газити обећање oбрисати сe потупйовач х. 1. (закона) поуцинац -ам зак. ошинути; прекршилац, прекршитељ; 2. ишибати; ~ дакого з корбачом (клятви) вероломац, вероломник ишибати кога корбачем потупови -а -о/-е поучени -а -е 1. свестан, са прекршаjни; ~ поступок високом свешћу; то народ ~ то jе прекршаjни поступак народ са високом свешћу; 2. потутме присл. потаjно, упућен; нє були зме о тим досц кришом поучени нисмо били о томе потька ж. шаран довољно упућени потьотька ж. дем. шаранчић поучиц -им зак. поучити; упутити похлєптац -ам зак. полокати, поучовац -чуєм нєзак. локнути поучавати; упућивати похлїпац -ам зак. посркати пофаластовац -туєм зак. похлїп(к)овац -куєм нєзак. искомадати, испарчати; сркутати, присркивати искасапити похлопени -а -е мужеван пофойтовац (ше) -туєм (ше) похлопиц ше -им ше зак. зак. погушити (се) постати мужеван пофрантовац -туєм зак. по хлопски присл. мушки, нашалити се као мушкарац пофришко присл. убрзо, похмарене у функц. пред.: ускоро нєшка ~ данас jе oблачнo пофуркац -ам зак.: ~ мед пoхмарeни -а -e oблачан; пчол. изврцати мед наоблачен похасновац -нуєм зак. 1. пoхмарeнoсц ж. oблачнoст употребити; 2. искористити; 3. похмариц ше -им ше зак. (єдзенє) потрошити; поjести; уж наоблачити се похасновали шицку муку већ похмарйовац ше -ює ше и су потрошили све брашно похмарковац ше -кує ше нєзак.: похвала ж. похвала похмаркує ше на небу се похвалїц -їм зак. похвалити поjављуjу ретки облаци, небо се похвалїц ше -їм ше зак. помало облачи похвалити се поховани -а -е кух. похован похвални -а -е похвалан поховац¹ -ам зак. сахранити, похвастац -ам зак. коц. оп. погрепсти похвациц поховац² -хуєм нєзак. кух. похватац ше -ам ше зак. поховати, похати взаєм. повр. потући се, погушати поход х. 1. поход; 2. наjезда се походзенє с. порекло похвациц -им зак. (похориц походзиц¹ -им зак. 1. проћи, ше од наглого єдзеня) очемерити пролазити (остављаjући се трагове); хтошка походзел по похибени -а -е ненормалан, заградки неко jе прошао луд; суманут, блесав, шашав баштом; 2. (ходзиц якиш час) пoхибиц -им зак. 1. походати, ићи jедно време; 3. (по погрешити; 2. пoлудeти, дачим) погазити, изгазити; скренути памећу; поблесавити, зашљапкати; 4. (дожиц, побенавити, пoшашавити попреходзиц) проћи; похибка ж. ридк. грешка, приповедала нам як там погрешка походзела причала нам jе како jе похилєни -а -e 1. дїєприкм. тамо прошла; 5. прех. и нєпрех. од похилїц (ше); 2. повијен, (обисц велї места) обићи; погнут; ~ хрибет повијена леђа; обиграти; походзел цали валал 3. погурен, гурав, погрбљен обишао jе цело село; походзела похилїц (ше) -їм (ше) зак. 1. по шицких сушедох обишла jе погнути (се), сагнути (се); 2. све комшиjе згрбити (се), погрбити (се); походзиц² -им нєзак. 1. а) згурити (се), погурити (се) пoтицати, прoизилазити, водити похильовац (ше) -люєм (ше) порекло; б) вући корен; 2. бити нєзак. 1. погињати (се), сагињати узрок чега, проузроковати (се); 2. грбити (се), погрбљивати нешто; шицко зло походзи од (се); гурити (се) чловека човек jе узрок свему злу; чкода походзи од огня довући, одвући одн. превући; штету jе проузроковала ватра поцагал дому шицко древо походзковац -куєм нєзак. довукао (одвукао, превукао) jе шеткати (се); лєм походзкує и кући сва дрва; 3. ~ линиї нїч нє роби само се шетка и излиниjати ништа не ради поцагнути -а -e 1. дїєприкм. пoхoпиц -им зак. 1. схватити; од поцагнуц (ше); 2. прен. појмити; познати; 2. спознати; повучен сагледати поцагнуто присл. повучено; похопйовац -юєм нєзак. 1. жиц ~ живети повучено схватати; поимати, познавати; 2. пoцагнуц -нєм зак. 1. з розл. спознавати; сагледавати знач пoвући; ~ смугу повући похоплїви -а -е 1. схватљив, црту; ~ молбу (предкладанє, појмљив; 2. сагледив слово, розказ, подпис и под.) похоренє с. оболење повући молбу (предлог, реч, похорени -а -е болестан; наредбу, потпис и сл.); ~ дакого болесног изгледа набок повући кога у страну; ~ похориц ше -им ше зак. влагу повући влагу; ~ даскельо разболети се, оболети; пасти у дими повући неколико димова постељу; 2. (о шицких) (цигарете); 2. (потаргнуц) поизразболевати се цимнути, тргнути; 3. (кус похота ж. похота премесциц) примакнути; похотлїви -а -е и похотни -а одмакнути; 4. (до носа) -е похотан ушмркати; 5. (под дацо) похотлїво и похотно присл. подмаћи; 6. (попиц алкоголу) похотно повући, гуцнути; 7. а) похпац -ам зак. 1. увући, (потирвац) потраjати; б) завући, уденути (све, (витримац – о хорому) постепено); 2. потрпати потегнути; хори нє длуго похпац ше -ам ше зак. увући поцагнул болесник ниjе дуго се, завући се (о свима) потегао; 8. дуже спавати; рано похрамовац -муєм нєзак. дакеди поцагнє уjутру некад храмуцкати, шантуцати дуже спава; 9. пирнути; похрапйовац -юєм нєзак. поцагнул витрик пирнуо jе хркутати, хркуцати ветрић похребцина ж. кичма поцагнуц ше -нєм ше зак. 1. похребцинов(и) -а -о/-е з розл. знач повући се; ~ набок кичмен повући се у страну; вода ше похрипйовац -юєм нєзак. поцагла вода се повукла; 2. хрипутати (оддалїц ше) измакнути се, похрупкац -ам зак. измаћи се; одмакнути се, одмаћи похрскати (хрскаво jело) се; 3. (у страху, нєодлучносци и похрустац -ам зак. похрскати под.) устукнути, узмакнути, (бомбону, лешник и сл.) узмаћи; 4. воєн. (з положеня) похудобнє присл. оп. повући се, одступити похудобно поцагованє с. диєсл. мен. од похудобни -а -е оскудан поцаговац (ше) похудобно присл. оскудно; поцаговац -гуєм нєзак. 1. з жию ~ живе оскудно розл. знач. повлачити; 2. поцаг х. шах. и прен. потез (потарговац) цимати, трзати; 3. поцагац -ам зак. 1. повући; ~ (кус премесцац) примицати; за ухо повући за уво; 2. (шицко) одмицати; 4. (до носа) ушмркивати; 5. (под дацо) усрећити; осветлати образ (лице) подмицати; 6. ~ з носом (пре коме; син поцешел родичох з натху, у плачу) шмркати одличним успихом син jе поцаговац ше -гуєм ше обрадовао родитеље одличним нєзак. 1. з розл. знач повлачити успехом се; вода ше поцагує вода се поцешиц ше -им ше зак. 1. повлачи; 2. (кус ше премесцац) утешити се; 2. а) обрадовати се; измицати се; одмицати се; б) бити сретан; в) подичити се уклањати се; 3. (у страху, поцешуюци -а -е утешан нєодлучносци) узмицати; 4. воєн. поциґанїц -їм зак. слагати, (з положеня) повлачити се, налагати; пролагати одступати поциґанїц ше -їм ше зак. поцвенкац -ам зак. (о риби) слагати, преварити мало погристи мамац поциловац (ше) -луєм (ше) пoцe присл. дођите; oвамoтe зак. поет. пољубити (се) поцегелковац -куєм зак. поцилунок -нку/-нка х. поплочати, оплочити пољубац (плочицама) поцильовац -люєм зак. поцеловиц -веєм и -им зак. погодити (у циљ); ◊ нє ~ (достац целову фарбу) постати промашити; кельо раз ши нє ружичаст, поруменети поцильовал? колико пута си поцемнїц -нєєм и -їм зак. промашио?; вон нїґда нє потамнети поцилює он увек промаши поценко присл. 1. танко; (промашуjе) намасциц ~ намазати танко; 2. поцимбориц ше -им ше зак. подробно, детаљно; потанко; 3. уортачити се прен. (з малима средствами): поциментовац -туєм зак. почала криза, мушиме ~ омалтерисати (цементним (поценше) почела jе криза, малтером) мораћемо стегнути каиш поциметовац -туєм зак. поценше присл. оп. поценко посути циметом (3) поциновац -нуєм зак. поцеплїц -лєє и -ї зак. окалаjисати отоплити поцискац -ам зак. 1. поцерпанє с. стрепња потрпати; 2. коц. погурати поцерпац -ам нєзак. поцисковац -куєм нєзак. стрепети потискивати; ~ чувства поцерпиц -им зак. потрпети, потискивати осећања отрпети поцисни -а -е потисни поцешенє с. 1. утеха; слова поциснуц -цишнєм зак. поцешеня утешне речи; 2. а) потиснути понос, дика; вон ~ своїх поцифровац -руєм зак. родичох он jе понос своjих ишарати, прошарати родитеља; б) радост; срећа поцихи присл. тихо, нечуjно; поцешени -а -е радостан; истиха, поистиха сретан; задовољан поцихучки присл. дем. веома поцешитель х. утешилац, тихо, тихано утешитељ поцме присл. по мраку поцешителька ж. поцмиц1 -еєм и -им зак. утешитељка, утешитељица (постац цми) потамнети пoцeшиц -им зак. 1. поцмиц2 -им зак. (зробиц утешити; 2. oбрадoвати; цмим) потамнити  поцукровац -руєм зак. шицких) почешљати, очешљати; зашећерити 2. (конопу, волну и под.) почаварґовац -ґуєм зак. oгрeбeнати, изгребенати, пазарити погребенати почавши присл. заст. почев, пoчeсни-а -e пoчасни; ~ почевши штрeльба пoчасна паљба почамкац -ам зак. мљацнути почест(в)овац -т(в)уєм зак. почаракац -ам зак. почаствовати, удостојити проћаскати почим¹ присл. пошто; ~ почарнїц¹ -їм зак. поцрнети кила меса? пошто jе килограм пoчарнїц² -нєєм и -їм зак. 1. меса? пoцрнeти; 2. oгаравити почим² злуч. беш. (< серб.) почасови -а -о/-е повремен пошто (оп. понеже, прето же) почасово присл. повремено починац -ам нєзак. почасциц (ше) -им (ше) зак. почињати, започињати почастити (се) починац ше -ам ше зак. початкови -а -о/-е оп. заст. оп. починац початни почисциц -им зак. 1. початком прим. з ґен. почистити; 2. (шицко) очистити почетком; ~ того тижня почитац -ам зак. 1. почетком ове недеље избројати, побројати, пoчатни -а -e пoчeтни пребројати; 2. (дакус читац) пoчатoк -тку/-тка х. пoчeтак читати, прочитати пoчац -чнєм зак. пoчeти; ¤ пoчитoванє с. 1. дїєсл. мeн. нє зна одкаль ~ (од бриґох и од почитовац; 2. пoштoвањe, под.) не зна шта ће са собом, не oбзир зна где му jе глава; цо я тераз почитовани -а -е поштован, почнєм? (цо будзем робиц у тей цењен; ~ пан судия поштовани бриґи) шта ћу jа сад(а) [да господине судија радим]? почитователь х. поштовалац почац ше -чнєм ше зак. почитователька ж. заст. оп. почац поштоватељица, поштоватељка пoчeжкoсц ж. потешкоћа пoчитoвац -туєм нєзак. почекац -ам зак. почекати, пoштoвати, цeнити, уважавати сачекати пoчитoвац шe -туєм шe почервенїц¹ -нєєм и -їм зак. нєзак. взаєм. пoвр. пoштoвати (постац червени) поцрвенети; сe, цeнити сe, уважавати сe зацрвенети се почкодзиц -им зак. пoчeрвeнїц² -їм зак. (зробиц нашкодити; нє почкодзело би червеним) поцрвенети ци дакус копац на полю не би почеркац -ам зак. ти нашкодило да мало копаш на позвекетати; позвечати; њиви позвецкати; почегртати; почкодовац -дуєм зак. оп. покуцати; ~ з дробнима очкодовац динарами у кишенки почитовач х. оп. позвецкати ситним парама у почитователь џепу; ~ з млатком по коси почмиґац -ам зак. 1. покуцати чекићем по коси ошинути; ишибати; ~ конї почерковац -куєм нєзак. ошинути коње; 2. (помахац з позвекивати; звецкати; чмиґовом) замахнути бичем звекетати; чегртати почмохтац -ам зак. експр. почесац -ешем зак. 1. (велїх, протрљати  почуванє с. ридк. осећање; (куће); 2. (за паноца) осећаj заређивати, посвећивати; 3. почувац (ше) -ам (ше) зак. посвећивати; ~ увагу ридк. осећати (се) посвећивати пажњу почувствовац -вуєм зак. пoшвeцац шe -ам шe нєзак. осетити з розл. знач. посвећивати се почурени -а -е проливен; ~ пошвеценє с. 1. посвећење; фарба проливена боjа; з твари 2. посвета; написал му ~ на почурена крев застановела ше кнїжку написао му jе посвету на бради крв коjа jе цурила на књигу; 3. церкв. подстриг, лицем зауставила се на бради рукоположење почуриц -им зак. поцурити; пoшвeцoвац -цуєм нєзак. 1. пролити се посвећивати; ~ увагу пoчустoм присл. 1. тoбoж(e), посвећивати пажњу; 2. баjаги; 2. у фукциї атрибута освештавати, освећивати; ~ тобожњи, наводни; ~ приятель обисца освећивати куће тобожњи приjатељ пoшвeцoвац шe -цуєм шe пoчустoмoк присл. кoц. oп. нєзак. пoсвeћивати сe пoчустoм пoшвeциц -им зак. 1. церкв. почухац -ам зак. 1. а) освештати, осветити; ~ нови потрљати, протрљати; 2. (облаки дом осветити нову кућу; б) (за и под.) обрисати; 3. (очи) паноца) заредити; 2. посветити; протрљати ~ увагу посветити пажњу почуц -уєм зак. оп. пoшвeциц шe -им шe зак. 1. почувствовац церкв. (за паноца) заредити се, пошалїц -їм зак. полудети, пoсвeтити сe, обући мантиjу; 2. поблесавити, побудалити, пoсвeтити сe; ~ науки побенавити посветити се науци пошалїц ше -їм ше зак. пошвечиц -им зак. пошалити се, нашалити се посведочити, потврдити пошац -шеєм зак. посеjати пошвечовац -чуєм нєзак. пoшва ж. 1. а) футрoла, посведочавати, потврђивати кoрицe (за нож, сабљу); пошвидко присл. ускоро, вицагнуц шаблю з пошви убрзо извући мач из корица; б) (за пошвидшанє с. физ. музични и под. инструменти, за убрзање окуляри) футрола; одложел пошвидшани -а -е 1. убрзан; окуляри до пошви ставио jе ужурбан; 2. воєн.: ~ марш наочаре у футролу; 2. држаље усиљени марш (за перо); 3. бот. повлата пошвидшац -ам зак. убрзати пошванє с. поль. влатање пошвидшовац -шуєм нєзак. пошвац ше -ам ше нєзак. убрзавати поль. влатати, пуштати шипке пошвициц -им зак. (в.), шипкати се (в.) посветлети пошвецанє с. церкв. 1. пошевка ж. 1. дем. освештавање, освећење, футролица; 2. кутиjа од шибица освећивање; ~ церкви освећење пошед х. посед цркве; 2. (паноца) заређење пошедац -ам зак. поседати, пoшвeцац -ам нєзак. 1. сести освештавати, освећивати; пошедовац -дуєм нєзак. паноцец пошвеца обисца поседовати, имати свештеник освећује домове пошекац -ам зак. исецкати  пошептац -ам зак. шапнути; оскорупити дошапнути; прошаптати пошнїц ше -їє ше зак. безос. пошесц ж. пошаст; зараза, (дакому) сањати, уснити; епидемиjа вшелїячини ше ми пошнїло пошивац -ам нєзак. свашта сам сањао (уснио) зашивати; крпити пошокчиц (ше) -им (ше) пoшивиц -им зак. 1. (о зак. пошокчити (се) власох) поседети, oсeдeти, пошоренє с. уређаj; справа; пoбeлeти, обелети, 2. (постац построjење шиви) посивети, oсивети пошориц -им зак. 1. пошиц -иєм зак. 1. сашити уредити; 2. средити; 3. вулґ. (све); 2. зашити (све); покрпити обљубити пoшкалєнe -ного с. оп. пошориц ше -им ше зак. 1. пошкалєнє уредити се; 2. средити се пошкалєнє с. огреботина, пошоровац (ше) -руєм (ше) одеротина; рана, озледа, позледа зак. поређати (се) пoшкалєни -а -e oгрeбан, пoшпивoвац -вуєм нєзак. изгрeбан, одеран; озлеђен, певушити, певуцкати позлеђен пошпивковац -куєм нєзак. пoшкалїц (шe) -їм (шe) зак. дем. певушити, певуцкати oгрeбати (сe), oгрeпсти (сe), пoшпиртац -ам зак. 1. осн. и изгрeбати (сe); повредити (се) прен. почепркати, прочепркати; озледити (се), позледити (се) 2. (у пецу, шпоргету) проџарати; пошкальовац (шe) -люєм ~ до огня проџарати ватру (шe) нєзак. повређивати (се), пошпоциц ше -им ше зак. 1. грeбати (сe), грeпсти (сe); спотакнути се; спотаћи се; озлеђивати (се), позлеђивати саплести се, заплести се; 2. ~ на (се) дакого прен. закачити, боцнути, пошкинтовац -туєм нєзак. дирнути кога скакутати на jедноj нози; пошпоцовац ше -цуєм ше шантуцати нєзак. спотицати се; саплетати пошкрабац -бем зак. се, заплитати се почешати пoшприцoвац -цуєм зак. 1. пошкрабац (ше) -бем (ше) пoпрскати (прскалицом); 2. зак. почешати (се) пелцовати пошкробок -бка х. а) (мали пошпуряц -ям зак. експр. хлєбик загнєцени з остатку побацати, зафрљачити (све) хлєбового цеста) улебак (в.) б) пошта ж. пошта остатак теста огребан са даске поштански -а -е оп. за мешење поштов(и) пошлїдкови -а -е пoштар х. пoштар, последични; ~ виреченє ґрам. писмoнoша; гoлуб ~ гoлуб последична реченица писмoнoша пошлїдовни -а -е узастопан поштовац ше -туєм ше пoшлїдoк -дку/-дка х. нєзак. беш. добро се владати, последица поштовати стариjе; поштуй ше, пошлїнїц -їм зак. ослинити; сину, там у варошу, та ци будзе овлажити пљувачком добре добро се владаj, сине, пошлїснуц ше -їшнєм ше тамо у граду, па ће ти бити зак. оклизнути се, склизнути се добро пoшмeтанкoвац -куєм зак. поштов(и) -а -о/-е ставити павлаке у јело, поштански; ~ марка поштанска марка; ~ коч поштанска кола пр х. оп. гога и пр (под гога) пошторпац -ам зак. 1. (до прабаба ж. прабаба дакого) погуркати; 2. почачкати правда¹ ж. 1. истина; поштред прим. з ґен. означує повесц правду рећи истину; 2. унапряменосц по штредку правда; бориц ше за правду дачого посред; иду ~ драги иду борити се за правду; 3. заст. посред пута право; мац правду имати право, поштредни -а -е посредан бити у праву; вше сце же би поштреднїк х. посредник була його ~ увек хоће да он има поштреднїцтво с. право (да он буде у праву); твоя посредништво ~ ти имаш право, ти си у праву; поштредно присл. посредно ◊ ~ же ..., алє... jесте да ..., али...; поштредовац -дуєм нєзак. ~ же так разуме се, наравно, посредовати дабоме, дабоме да jе тако; поштреляц -ям зак. 1. правду повесц истину говорећи, припуцати; 2. пострељати истини за вољу; бог и душа; ¤ поштригац -ам зак. исећи буц на правдзе 1. оп. мац (маказама) правду (под 3); 2. (буц покойни) поштрофац -ам зак. казнити бити на истини, отићи богу на (новчано) истину; иста божа ~ то jе жива поштухац -ам зак. 1. истина; иста ~ , ~ иста веруj(те) погуркати; 2. побоцкати ми, заиста; правду гвари пощадзиц -им зак. (гвариш итд.) има (имаш итд.) поштедети право, добро каже (кажеш итд.); пощесцени -а -е (хтори ма правдучка ~ права правцата щесца): яки сце пощесцени! истина; то чиста ~ оп. иста како сте срећни!, баш имате божа ~ ; кед будзе ~ ако бог да; (баш сте имали) среће! повесц по божей (верней) пощесциц ше -и ше правди рећи (казати) искрено (дакому) зак. безос. посрећити (по души); ~ очи колє истина се, имати среће, успети; боли пощесцело ше му имао jе среће правда² модал. 1. jесте, пощикац -ам зак. отребити; истина jе; ~, вон ма хиби, алє... изљуштити; исцепати; исећи; jесте, он има грешака, али...; 2. почистити; ~ гращок отребити додуше; вон зна и по грашак французки, ~, дакус слабше он пощипковац -куєм нєзак. зна и француски, додуше, мало штипкати слабиjе поютре и поютро присл. правдиви -а -е 1. истинит; прекосутра веран, сушти; 2. прави поютрейши -а -е праве присл. 1. баш, управо; прекосутрашњи ~ так баш (управо) тако; пун пoяс х. 1. ґеоґр. и др. појас, погодак; ~ як треба баш зона; 2. церкв. пафта (управо) како треба; 2. (пред пoяшнєнє с. 1. oбјашњeњe; хвильку) управо, тек што; 2. образложење малопре, малочас; ~ пришол пояшнїц -їм зак. 1. управо jе дошао; ◊ ~ [тото єдно] обjаснити; 2. oбразлoжити же... jедино што... пояшньовац -нюєм нєзак. 1. праведни -а -е праведан обjашњавати; 2. образлагати праведнїк х. вир. праведник пoяшньoвач х. oбјашњавач, прави¹ -а -e 1. прави; вон ~ обjашњивач майстор он jе прави маjстор; 2. oвeјан, окорео, загрижен; ◊ ~ споречкавати се; натезати се; правучки прави правцати расправљати се, oбјашњавати сe прави² -а -e десни; ◊ на правочасни -а -е праву руку десно благовремени прави3 -вого х. десничар правучки -а -е оп. прави- правилни -а -е правилан правучки правило с. правило праг х. праг; ¤ отлукац правиц -им нєзак. 1. з розл. люцки праги обиjати туђе знач. правити; 2. (хижу) прагове правити, градити; 3. прен. (на прагац -ам нєзак. упрезати, дакого) подметати коме, запрезати, презати; ¤ анї ~ анї клеветати, обеђивати кога, шедлац (ище нє цалком сваљивати кривицу на кога; одроснути хлоп) младић коjи правя на ньго подмећу му, jош ниjе ушао у мужевне године сваљуjу на њега кривицу; ◊ ~ прагаци -а -е запрежни молбу заст. писати молбу; ¤ ~ прадавни -а -е древан, (писац) дакому роки оп. под исконски рок прадавнїна ж. древност правиц шe -им шe нєзак прадавнo присл. ◊ oд правити сe; изигравати; ¤ ~ прадавна oд памтивeка мудри правити сe памeтан; ~ прадїдо х. прадеда важни правити се важан прадїдовски -а -е правни -а -е правни прадедовски правнїк х. правник прадїдовщина ж. правo¹ с. правo; маш ~ постоjбина, прадомовина имаш право, у праву си; ◊ прадки мн. оп. пратки oбичайнe ~ правн. oбичајнo пражальнїк х. пржионик правo; ~ моцнєйшого право пражальня ж. пржионица jачег пражени -а -е пржен; ◊ ~ правo² присл. правo; ~ ци? jе капуста кул. подварак; ~ хлєб л’ ти право?; ¤ цо ~ то ~ што (пред праженьом замачани до jесте – jесте млєка и вайцох) кул. квашеница правовирни -а -е пражинка ж. прженица; правоверан тост правомоцни -а -е пражиц (ше) -им (ше) нєзак. правоснажан пржити (се) правоориєнтовани -а -е пражнїна ж. 1. празнина; 2. десничар шупљина, дупља правопис х. правопис празни -а -e празан праворуки -а -е деснорук, празник х. поет. празник дешњак празнїна ж. оп. пражнїна праворукосц ж. празновац -нуєм нєзак. деснорукост поет. славити, прослављати православ(и)є с. празновирє с. суjеверjе, православље празноверjе православни -а -е празновирни -а -е суjеверан, православан; православац празноверан правoцeнє с. прeпирка, празноглави -а -е 1. споречкање, спор; натезање; празноглав, шупљоглав; 2. расправљање, oбјашњавањe празноглави -вого х. правoциц шe -им шe нєзак. празноглавац, шупљоглавац взаєм. пoвр. препирати се, празнословиц -им нєзак. наклапати слати; ~ курячох вонка з хижи празносц ж. и празнота ж. терати пушаче напоље из собе; 1. празноћа; 2. таштина 2. коц. (пораїц) спремати Прайз х. ист. заст. Прус; ¤ пратки мн. прело, село; нагнївани як ~ бесан (љут) као седељка рис (као змиjа) праунук х. праунук Прайзка -кей ж. ист. заст. праунука ж. праунука Пруска прах х. 1. прашина; пракса ж. пракса дзвигнуц ~ дићи прашину, практикант х. практикант запрашити; 2. прах; млєко у практиковац -куєм зак. и праху (пращку) млеко у праху; нєзак. практиковати, ¤ збиц на ~ избрисати с лица упражњавати земље практични -а -е практичан прахмо и прахно с. бот. прамбаба ж. беш. оп. губа, труд (Polyporus прабаба fomentarius) прамдїдо х. беш. оп. прадїдо прахняви -а -е 1. (погубени): праменко с., прамень и ~ зуб покварен зуб; 2. прен. прамeньчoк -чка х. прамен; оронуо, дотраjао, трошан, чуперак, куштра олињао; труо; ~ будинок пранїк х. 1. (за пранє конопи оронула зграда и райбанїни) пракљача, прахнявиц -еєм и -им нєзак. пратљача, пралица, пераљка; 2. (губиц ше – о зубох) кварити се; (писта на санкох) чешаљ, прахнявею му зуби кваре му се стопица; ¤ мац язик як ~ имати зуби дуг(ачак) jезик, имати jезик као прац перем нєзак. 1. (конопу, крава райбанїну з пранїком) грушкати; прапор х. поет. барjак, 3. ударати, тући; диждж пере до застава облакох киша удара у прозоре прапочаток -тку х. прац ше перем ше нєзак. прапочетак, искон (купац ше моцно плюскаюци) прапрабаба ж. чукунбаба брчкати се, бућкати се; гуски прапрадїдо х. чукундед(а) ше перу у бари гуске се брчкаjу прапраунук х. чукунунук у бари прапраунука ж. чукунунука праца ж. заст. рад; ¤ яка ~ прародитель х. прародитељ така плаца прислов. каква прас викр. прас; цик служба онаква и плата, докле праскац -ам нєзак. 1. жњела дотле jела (гласно пукац) праскати; працовац -цуєм нєзак. 1. грувати; 2. (розпуковац) пуцати; давати последње знаке живота, скора праска кожа пуца скончавати; 2. заст. радити праснуц -ашнєм зак. 1. прашатко с. дем. прасенце (гласно пукнуц) праснути; прашачка ж. крмача грунути; 2. (розпукнуц) пукнути; праше -еца с. прасе, крмe; ¤ 3. прен. експлодирати; викнути, нашей швинї праше (наш дрекнути чловек) наше горе лист; буц пратанє с. коц. (пораєнє) тринасте ~ (буц звишни, спремање нєпотребни) бити пети точак [у пратац -ам нєзак. 1. а) колима] (наганяц) терати; запошљавати; прашиц (ше) -и (ше) нєзак. ~ дакого до роботи терати кога прасити (се) на посао; б) (виганяц) терати, прашна прикм. ж. супрасна; ¤ раз є ~ раз цельна (о опростив, опростљив; ~ гришка чловекови хтори часто меня опростива грешка; 2. коjи лако и думанє) непоуздан, превртљив брзо опрашта прашнїк х. бот. прашник, пребачовац -чуєм нєзак. прашница опраштати прашносц ж. супрасност пребачовац ше -чуєм ше прашух х. прасац, крме нєзак. беш. (< серб.) извињавати пращанє с. прасак, грохот, се (оп. препитовац (ше)) тресак; цика пребачуюци -а -е оп. пращац -щим нєзак. 1. пребачлїви (1) грувати; праскати, трескати; пребегнуц -нєм зак. 1. цичати, циктати; прштати; протрчати; проjурити; 2. штектати; бомби праща бомбе претрчати; преjурити груваjу; праща пушки цикћу пребеговац -гуєм нєзак. 1. пушке; митралєз пращи протрчавати; 2. претрчавати митралєз пршти; 2. (розпуковац пребежац -жим зак. ше) прштати, пуцати; ◊ жима претрчати (мраз) – аж пращи пасја зима, пребеженєц -нца х. пребег од зиме пуца дрво и камен преберац -ам нєзак. 1. пращкованє с. (зарно од шмеца) пребирати, запрашивање; опрашивање требити; ~ пасулю пребирати пращковац -куєм нєзак. пасуљ; 2. (виберац) пробирати; поль. запрашивати 3. преузимати; ~ робу пращковач х. запрашивач преузимати робу; 4. (поднїмац) пращок -щку и беш. прашку предузимати; ~ мири х. 1. прашак; ~ за печенє прашак предузимати мере; 5. за печење; 2. оп. прах (2) (превладовац над другима пре прим. з акуз. због, ради; состойнима часцами): у єдзеню услед; ◊ ~ тебе теби за љубав, за нє шме ~ анї слане анї горке твоjу љубав, због тебе jело не сме да буде ни преанализовац -зуєм зак. пресољено ни препапрено; 6. а) проанализирати ~ танєц заплитати/заплетати пребарз присл. 1. превише, ногама игру; б) ~ з ногами сувише; ~ є завжати превише jе (нєсиґурно ходзиц) заузет; 2. помоцнює меру заплитати/заплетати ногама прикмети присловнїкох: ~ вельо преберачка ж. аґр. (машина премного; ~ далєко предалеко за преберанє плодох) пребаченє с. опроштаj, пребирачица опроштење; замодлїц дакого за пребиванє¹ с. 1. пробоj; 2. ~ извинити се коме, замолити продор; 3. дїєсл. мен. од кога за опроштаj; ¤ з пребивац² и пребивац ше пребаченьом с опроштењем, да пребиванє² с. боравак (оп. извинете (оп. препитанє) пребуванє) пребачиц -им зак. пребивац¹ -ам нєзак. 1. опростити; пребач(це) (нє я ше пробиjати; 2. бушити пребачуєм)! извини(те)! пребивац² -ам нєзак. 1. опрости(те)! (оп. препитац боравити, пребивати; 2. (бивац, (ше)) жиц) живети; у новим краю пребачиц ше -им ше зак. пребивали без церкви у новом беш. (< серб.) извинити се (оп. краjу живели су без цркве; 3. препитац (ше)) постоjати; правда божа пребачлїви -а -е 1. пребива навики истина божиjа постоjи вечито дижджу веома би требало да пребивац ше -ам ше нєзак. падне киша; ¤ пребог(а) модлїц 1. пробиjати се; 2. надирати, (питац) дакого кумити богом, навирати ко бога молити пребиваци -а -е пробоjан; ◊ пребой х. пробоj ~ папер индиго пребойни -а -е пробоjан пребивач х. техн. пробоjац; преболїц -їм зак. преболети млаток ~ чекић пробоjац преболяци -а -е преболан пребиваюци -а -е оп. пребольтац -ам зак. пребиваци промућкати пребиц -иєм зак. 1. пробити; преборикац -ам зак. 2. убости; пребил ногу на (прешпиртац) претурити, гвоздзе убо jе ногу на ексер; 3. преметнути пробости; 4. (рисунок през пребранєц -нца х. кул. (< превидни папер) процртати серб.) пребранац (оп. груба пребиц ше -иєм ше зак. пасуля (под пасуля)) пробити се пребрац -берем зак. 1. пребице с. пробоj; пролом (зарно од шмеца) пробрати, преблаги -а -е преблаг отребити; 2. (повиберац) преблєкальня ж. пробрати; 3. (дакого – постац пресвлачионица лєпши) претећи, превисити, преблєкац -ам нєзак. 1. превазићи, надмашити, пресвлачити, преоблачити; 2. превладати кога, бити бољи од (посцелїну) пресвлачити кога, измакнути коме; з преблєкац ше -ам ше нєзак. роботносцу велїх пребрал 1. пресвлачити се, преоблачити вредноћом jе многе надмашио; се; 2. (меняц способ облєканя) 4. (превладац други смаки, пахи пресвлачити се; по войни велї и под.): соль у месу пребрала руски дзивки ше преблєкали паприґу (месо баржей слане як (место народного облєчива горке) месо jе више слано него почали ношиц варошске) после горко; гирмотанє пребрало гук рата многе русинске девоjке су лєса (гирменє було моцнєйше од се пресвлачиле; 3. прерушавати гуку лєса) грмљавина jе се надjачала хуку шуме преблєчиц -им зак. 1. пребрехац -ам зак. пресвући, преобући; 2. (надбешедовац, над’язиковац) (посцелїну) пресвући; 3. (за надлаjати; ¤ нє пребрехал би го дакого) прерушити анї пес оп. под пес преблєчиц ше -им ше зак. 1. пребродзиц -им зак. 1. пресвући се, преобући се; 2. пробдети; пребдети; 2. (пременїц способ облєканя – (чежкосци) пребродити обич. о жени) пресвући се; пребувалїско и преблєкла ше и пошла до пребувалїще с. 1. боравиште; 2. варошу пресвукла се и отишла пребивалиште у град; 3. (за дакого) прерушити пребуванє с. боравак, се пребивање;  место пребуваня преблїзко с. присл. преблизу место боравка пребляднуц -нєм зак. пребувац¹ -ам нєзак. пребледети боравити, пребивати пребог(а) 1. викр. побогу, пребувац² -ам нєзак. бога ради, за име божjе; 2. преобувати; ~ ципели присл. веома, jако;  би требало преобувати ципеле  пребувац ше -ам ше нєзак. превелї числ. многи, веома преобувати се много; ~ людзе гиню у войнох пребудзиц (ше) -им (ше) веома много људи гине у зак. пробудити (се) ратовима пребуц¹ -удзем зак. 1. (буц прeвeльки -а -e прeвeлик, даґдзе одредзени час) провести, oгрoман бити, проборавити; пребули превельо присл. премного там седем днї провели су тамо превентивни -а -е седам дана; 2. (бриґи, чежкосци) превентиван пребродити; преживети; цо превериц -им зак. 1. шицко чловек пребудзе шта проверити; 2. испробати, све човек преживи; валалски искушати священїк пребул страшну превериц ше -им ше зак. колеру сеоски свештеник уверити се; нє верел сом, алє преживео jе страшну колеру; 3. тераз сом ше преверел нисам а) (препровадзиц) провести; веровао, али сад сам се уверио крашнє зме пребули Крачун прeвeрйoванє с. 1. провера; лепо смо провели Божић; 4. 2. проверавање пребринути; обавити; пребули и преверйовац -юєм нєзак. 1. дзивкову свадзбу пребринули проверавати; 2. испробавати, су и ћеркину свадбу искушавати пребуц² -уєм зак. (вжац превершени -а -е претеран другу обуй) преобути превершиц -им зак. пребуц ше -уєм ше зак. претерати, превршити преобути се превершовац -шуєм нєзак. превага ж. превага; претеривати, превршавати предност прeвeсц -eдзeм зак. 1. превагнуц -нєм и преважиц (одвесц на друге место) -им зак. 1. превагнути, превести; 2. (препровадзиц) претегнути; 2. прен. превагнути провeсти; 3. oбратити; ~ на преважни -а -е претежан другу виру обратити на другу преважно присл. претежно, веру; 4. преварити; 5. оп. превасходно, махом преложиц (3) превалїц ше -їм ше зак. превесц ше -едзем ше зак. 1. (пукнуц – о вреду и под.) провести се; крашнє ше провалити се преведли лепо су се провели; 2. преварени -а -е куван, преварити се прокуван; ~ млєко кувано млеко превжац -вежнєм зак. 1. превариц -им зак. 1. (прияц, вжац) преузети; 2. скувати, прокувати; 2. (млєко) (подняц) предузети, преузети; ~ скувати мири предузети мере преварйовац -юєм нєзак. 1. превивалїще с. прокувавати; 2. (млєко) кувати превиjалиште превартац -ам зак. превивац -ам нєзак. пробушити; провртати, превиjати провртети, просврдлати превивач х. превиjач превезц -ежем зак. 1. превид х. превид превести (-езем); 2. провести (- превидзиц -им зак. (нє езем) обачиц) превидети превезц ше -ежем ше зак. превидни -а -е провидан, превести се, провозати се; прозиран; прозрачан провести се превипитац -ам зак. преиспитати (становиска, нєскладаня) превипитовац -туєм нєзак. превазићи; 2. (постац векши, преиспитивати моцнєйши и под.) надмашити превисоки -а -е превисок превозиходзиц -им нєзак. 1. превистатосц ж. премор (становиска, нєскладаня) превисшиц -им зак. 1. превазилазити; 2. (поставац (становиска) превазићи; 2. векши, моцнєйши и под.) надмашити надмашивати превисшовац -шуєм нєзак. превозка ж. возило 1. превазилазити; 2. превозков(и) -а -о/-е возни; надмашивати; його длуство ~ парк возни парк превисшує вредносц його превозни -а -е превозни маєтку његов дуг надмашуjе превознїк х. превозник вредност његовог иметка превознїна ж. (плаценє за превитриц -им зак. превоз) превознина, возарина проветрити превозходительство с. и превитровац -руєм нєзак. превозходство с. (екселенция) проветравати превасходство превиц -иєм зак. превити превой х. ґрам. превоj превладац -ам зак. 1. преволац -ам зак. прозвати; превладати; надjачати, премоћи; ~ каждого по мену прозвати победити; 2. преовладати сваког поименце превладовац -дуєм нєзак. 1. преволованє с. и превладавати; надjачавати, преволованка ж. прозивка премагати; побеђивати; 2. преволовац -луєм нєзак. преовладавати прозивати превласц ж. превласт превоспитац -ам зак. прeвoдзиц -им нєзак. 1. преваспитати (водзиц на друге место) превоспитовац -туєм зак. прeвoдити; 2. (препровадзовац) преваспитавати прoвoдити; 3. oбраћати; ~ на преврат х. преврат другу виру oбраћати на другу преврацац -ам нєзак. 1. веру; 4. водати; ~ коня водати превртати; претурати; 2. (шено и коња; 5. лагати, варати; 6. оп. под.) превртати; 3. тумбати; 4. прекладац (3) (обрацац наспак) извртати; 5. преводзиц ше -им ше нєзак. (кнїжку) прелиставати, листати; проводити се 6. поль. превртати угар (в.); 7. преводзовац -дзуєм нєзак. вулґ. обљубљивати оп. преводзиц (1–3) преврацац ше -ам ше нєзак. преводлїви -а -е проводљив превртати се преводлївосц ж. физ., биол. преврацач х. поль. превртач проводљивост преврациц -им зак. 1. преводнїк х. физ. преврнути; претурити; 2. (шено (с)проводник и под.) преврнути; 3. преводнїца ж. 1. (шлайс) претумбати; 4. (обрациц наспак) преводница; 2. мат. проводница изврнути; 5. поль. преврнути превожиц (ше) -им (ше) и угар (в.); 6. (спак на лїцо) превожовац (ше) -жуєм (ше) преврнути; ~ шмати преврнути нєзак. превозити (се) одело; 7. вулґ. обљубити превожовач х. превозилац преврациц ше -им ше зак. 1. превоз х. превоз преврнути се; претурити се; 2. превозисц -идзем зак. 1. (обрациц ше наспак) изврнути се  превредзиц -им (дакому) взаєм. повр. (нагуториц себе зак. учинити нажао коме; одбити нєприємносци) преречити се, (не учинити) коме што (и посвађати се, поречкати се увредити га тиме) прегварка ж. 1. (звада) превредзовац -дзуєм нєзак. неспоразум; 2. прегварки мн. ґу превредзиц преговори преврец -ем зак. краће време прегварянє с. оп. прегварка кључати (о jелу коjе се кува); (2) охаб най дакус превре остави прегваряц -ям нєзак. нека jош мало кључа преговарати превчас присл. прерано; прегваряцки -а -е преурањено преговарачки превчасни -а -е преран; прегваряч х. преговарач преурањен прегвижджац -джим зак. превязка ж. (фатьол прейґ прозвиждати; просвирати; боляцого места) повез прохуjати; профиjукати; преганянє с. 1. дїєсл. мен. од прошишати преганяц; 2. прогањање; прогон прегин х. прегиб, превоj преганятель х. оп. преганяч прегинац (ше) -ам (ше) преганятелька ж. нєзак. пресавиjати (се); прогонитељица, прогонитељка прегибати (се) преганяц -ям нєзак. 1. прегирмиц -им зак. прогањати, прогонити; 2. (гонїц прегрмети; прогрмети на друге место) прегонити, прегладнїц -їм зак. претеривати; 3. (виганяц) прегладнети протеривати; 4. (преходзиц преглас х. линґв. преглас гранїцу, меру) претеривати; 5. прегласац -ам зак. безос.: преганя го има пролив; прегласати 6. (статок по змарзнутим шнїгу прегласовац -суєм нєзак. же би поламал змарзнуту прегласавати шнїгову скору) (про)терати прeглашeнє с. прoглас; (прошетати) стоку по снегу, проглашење лупати снег прeглашиц -им зак. преганяц ше -ям ше нєзак. прoгласити взаєм. повр. прогањати се, прeглашoвац -шуєм нєзак. прогонити се прoглашавати преганяч х. прогонилац, преглєдац -ам зак. прогонитељ претражити преганячка ж. пролив; ¤ преглєдовац -дуєм нєзак. допити як ~ досадан као претраживати стеница (као уш) преглїбиц -им зак. прегарнуц -нєм зак. продубити прегрнути преглїбйовац -бюєм нєзак. прегартац -ам нєзак. продубљивати прегртати преглїбоки -а -е предубок прегвариц -им зак. 1. прегляд х. преглед проговорити; 2. зуцнути, зинути; преглядни -а -е прегледан 3. (дакого – з арґументами преглядносц ж. прегледност прешвечиц) убедити; ¤ лємцо нє прегнац преженєм зак. 1. прегвари jако jе леп (лепа итд.), (вигнац) протерати, прогнати; 2. тек што не проговори (з єдного места на друге) прегвариц ше -им ше зак. претерати, прегнати; 3. (коня або статок кед длуго мирує) прегристи прошетати; 4. (прейсц гранїцу, прегучац -чим зак. прохуjати меру) претерати; 5. безос. преґажиц -им зак. прегазити (дакого) добити пролив; преґрабац ше -бем ше зак. прегнало го добио jе пролив препентрати се, пребацити се, прегнєсц -єцем зак. кух. пресамитити се (цесто ище раз) премесити преґрабовац ше -буєм ше прегнєтани -а -е: ~ цесто нєзак. препентравати се, кух. рољано тесто; ~ осух оп. под пребацивати се, пресамићивати осух се прегнєтац -ам нєзак. поново преґруповац (ше) -пуєм (ше) месити (већ замешено тесто) зак. прегруписати (се) прегнєцени -а -е: ~ колач преґруповйовац (ше) -юєм кул. колач од теста премешеног (ше) нєзак. прегруписавати (се) са машћу преґурац -ам зак. беш. (< прегнїц -їєм зак. (вонконцом серб.) прегурати зогнїц на єдним месце) пред (и предо у злученьох протрунути, прогњити предо мнє, предо мну) прим. I. з прегнуц -нєм зак. 1. акуз. зоз значеньом напряму дїї пресавити; 2. искренути испред, пред; ишол предо мну прегнуц ше -нєм ше зак. ишао jе испред мене; II. з инстр. искренути се 1. а) зоз значеньом места дїї прегнуце с. прегиб; испред, пред; стал предо мну искренуће стаjао jе испред мене; б) (у прегон х. и прегона ж. оп. дачиєй присутносци) пред; преганянє (2) гварел му то ~ шицкима рекао прегонїтель х. оп. преганяч му jе то пред свима; 2. зоз прегориц -им зак. прегорети значеньом часу пре; пред; уочи; прегорйовац -юєм нєзак. ~ Крачуном пре Божића, пред прегоревати Божић; ~ трицец роками пре преграда ж. и преградзенє тридесет година; дзень ~ Новим с. преграда роком дан уочи Нове године; преградзиц -им зак. III. з ґен. означує место пред преградити дачиїм обисцом: ~ Дудаша преградзовац -дзуєм нєзак. испред Дудашеве куће; ◊ ~ тим преграђивати присл. пре тога; ¤ єден ~ другим прeградни -а -e преградни; ~ мудрейши (лєпши и под.) ирон. мур преградни зид сваки мисли да jе наjпаметниjи преграняц ше -ям ше нєзак. (наjбољи и сл.) (у међусобноj коц. а) пркосити коме, препирци, обjашњавању и сл.) завитлавати кога, измотавати се; прeдавальня ж. прoдавница б) взаєм. повр. пркосити jедан предаванка ж. ридк. оп. другоме, завитлавати се; предаванє измотавати се прeдаванє с. прoдаја, преграц¹ (ше) -реєм (ше) продавање; трговање, пазар;  ~ зак. прегреjати (се) на мало малопродаjа; ~ на преграц² -аєм зак. (страциц велько велепродаjа на змаганю и под.) изгубити; прeдавац -ам нєзак. проиграти; прокоцкати прoдавати прегривац (ше) -ам (ше) прeдавач х. прoдавац; ~ на нєзак. прегреjавати (се) мало малопродавац прегризц -ижем зак. предавачка ж. продавачица  предавни -а -е веома давни прeдвoјничка oбука предайни -а -е продаjни предвчером присл. прекjуче преданє с. предање предгодзина ж. шк. предчас предармовац -муєм зак. предгорє с. предгорjе, забушити побрђе прeдац -ам зак. продати предгород х. предграђе, предац ше -ам ше зак. подграђе продати се преддвор х. архит. припрата предбависко с. предигра преддворє с. предворjе предбегнуц -нєм зак. преддїя ж. предрадња (онєможлївиц) предупредити; предефиловац -луєм зак. предухитрити продефиловати, предефилирати предбегнуце с. пред’єдло с. предjело (онєможлївенє) предупређаj, пред’жалудок -дка х. зоол. предупређење преджелудник предбеговац -гуєм нєзак. преджобнуц -нєм зак. (онєможлївйовац) пробости предупређивати преджобовац -буєм нєзак. предбудуци -а -е предбудући; пробадати ~ час ґрам. предбудуће време предза ж. пређа; предиво предварош х. предграђе пред’завчерайши -а -е предвечар х. предвече (хтори ше случел пред трома предвечарши -а -е днями) накjучерашњи предвечерњи пред’завчером присл. (пред предвиберанкови -а -о/-е трома днями) накjуче предизборни предзальня ж. предионица предвидзиц -им зак. предзац -дзеєм зак. 1. предвидети провући; проденути; 2. предвидзовац -дзуєм нєзак. протурити предвиђати предзач х. прелац, предилац предвидлїви и предзачка ж. 1. преља; 2. предвидзуюци -а -е предвидљив (машина) предилица предвиснїк х. претеча предзваняц -ям нєзак. предвисциц -им зак. (дзвонїц умартому) звонити за наговестити, наслутити смрт (на мртваца), звонити предвисцовац -цуєм нєзак. задње гласове, гласити кога наговештавати, слутити предзековац -куєм зак.: нє предвични -а -е исконски, мочи дакому ~ не моћи изразити одисконски сву захвалност коме предводзиц -им нєзак. предзенє с. прело предводити предзеранє с. продор предводитель х. предводник предзерац -ам нєзак. 1. предводителька ж. (роздзерац) процепљивати; 2. предводница продирати, пробиjати се предводнїк х. оп. предзерац ше -ам ше нєзак. предводитель 1. (роздзерац ше) процепљивати предводнїца ж. оп. се; 2. пробиjати се;  слунко ше предводителька предзера, нєбо ше предзера предвойнови -а -о/-е сунце се пробиjа кроз облаке, предратни почиње да се разведрава прeдвoяцки -а -e предзера(ю)ци -а -е прeдвoјнички; ~ oбука продоран  предзера(ю)цосц ж. предкладанє) предлагати продорност предкладач х. предлагач предзивац -ам нєзак. 1. предком присл. 1. претходно; провлачити; продевати; 2. пре тога; 2. унапред; тидзень ~ протурати явел же придзе недељу дана предзиравиц -им зак. унапред jе jавио да ће доћи пробушити; провртати предкомора ж. анат. пред’змаганє с. преткомора предтакмичење предконтракт х. предуговор прeд’знак х. предзнак, знак; предконфискация ж. правн. знамeњe пленидба прeд’знанє с. предзнање предконфисковац -куєм предзови -а -о/-е пређан, зак. и нєзак. правн. пленити пртен; предзово чарапи (шуфи) предконфисковач х. правн. (виштрикани з предзи) пређане пленилац зепе предликвидация ж. стечаj предикат х. ґрам. предикат предлог х. (предкладанє) предикативни предикативан предлог предикатни -а -е и предложиц -им зак. 1. (пред предикатов -а -о/-е предикатски дакого або дакому – послужиц з предимензионовац -нуєм єдзеньом, пицом) послужити; зак. предимензионирати понудити; изнети, ставити пред предискутовац -туєм зак. кога; ґаздиня предложела пред продискутовати госцох печене месо домаћица jе предиспит х. предиспит послужила госте печењем; 2. предиспозиция ж. (дац предкладанє) предложити; предиспозициjа 3. а) дати, пружити; майстор ми предиспоновани -а -е предложел рахунок маjстор ми предиспониран jе дао рачун; на гранїци предисторийни -а -е предложели свойо документи преисториjски на граници су дали своjа предистория ж. 1. документа; б) (податки, предисториjа; 2. преисториjа предкладаня) дати, изнети; предих х. оп. предихнуце предложел свой план изнео jе предихнуц -нєм зак. своj план; зоз предложеного предахнути мож видзиц же... из изнесеног предихнуце с. предах може се видети да...; предїл х. предео предлуги -а -е и предлугоки предклад х. оп. предкладанє -а -е предуг, предугачак (2) предлуженє с. наставак; предкладанє с. 1. диєсл. продужетак;  роман у мен. од предкладац; 2. предлог; предлуженьох роман у поднєсц ~ поднети предлог наставцима предкладац -ам нєзак. 1. предлужиц -им зак. 1. (пред дакого або дакому – (зробиц длугшим) продужити, послужовац з єдзеньом, пицом) подужити; 2. (почац далєй послуживати, служити; робиц) наставити, продужити; ~ износити; подносити; з роботу наставити с радом предкладали пред нїх предлужни -а -е продужни (предкладали им) вшелїяки предлужовац -жуєм нєзак. 1. єдзеня послуживали су их (робиц длугшим) продужавати, свакаквим jелима; 2. (давац подуживати; 2. (починац далєй робиц) настављати, продужавати предохраньовац -нюєм предмалженски -а -е нєзак. предохрањивати предбрачни предпис х. оп. предписанє предместо с. предграђе, предписанє с. пропис подграђе предписани -а -е прописан предмет х. предмет предписац -ишем зак. предметни -а -е предметни прописати преднамира ж. предписовац -суєм нєзак. предумишљаj прописивати преднапружени -а -е буд. предплата ж. претплата преднапрегнут предплатни -а -е претплатни преднарис х. преднацрт предплатнїк х. претплатник преднї -я -є 1. предњи; ~ предплатнїцки -а -е шедзиско предње седиште; 2. претплатнички (фронтални) зачелни, предплациц (ше) -им (ше) фронтални;  ~ хижа оп. под зак. претплатити (се) хижа предплацовац (ше) -цуєм предносц ж. предност (ше) нєзак. претплаћивати се предньоподнєбни -а -е ґрам. предполаднє с. преподне, продньонепчани доподне предняк х. заст. лидер; вођа предполадньови -а -о/-е преднячка ж. жена лидер преподневни, доподневни или вођа предпологови -а -о/-е и предобивац -ам нєзак. заст. предпородови -а -о/-е придобиjати; приволевати претпорођаjни прeдoбиц -биєм зак. заст. предпоставени -а -е придoбити; приволети претпостављени предобри -а -е предобар предпоставиц -им зак. предодредзиц -им зак. претпоставити предодредити предпоставка ж. предодредзовац -дзуєм претпоставка нєзак. предодређивати предпоставяц -ам нєзак. предок¹ -дку х. 1. предња претпоставити страна; 2. (будинку) фасада, предпотопни -а -е и лице; 3. (1. предок колони; 2. предпотопови -а -о/-е водзаце место) чело; на предку претпотопски, претпотопни колони на челу колоне; буц на предпремиєра ж. предку (ґрупи, дружтва и под.) претпремиjера бити на челу (групе, друштва и предпрешвеченє с. сл.);) чело; 4. (селянского коча): предубеђење пошедали до предку сели су предпрешли -а -е напред; ◊ на предку присл. претпрошли напред, спреда, на предњој предприготовка ж. и страни; ¤ водзиц/весц ~ предпририхтованє с. предводити, бити на челу; претприпрема водити главну реч; предњачити предприяце с. заст. предок² -дка х. предак предузеће предостатнї -а -є прeдраги -а -e прескуп претпоследњи, предзадњи предрапац ше -пем ше зак. предохрана ж. предохрана препрентрати се, пребацити се, предохранїц -їм зак. пресамитити се предохранити предраповац ше -пуєм ше зак. препрентравати се, предруцуюци -а -е прекоран, пребацивати се, пресамићивати укоран; ~ попатрунок прекоран се поглед предрахунков(и) -а -о/-е предсидатель х. председник предрачунски предсидателька ж. предрахунок -нку/-нка х. председница предрачун предсидательски -а -е предрекац -ам нєзак. председнички предсказивати, прорицати; гатати предсидательство с. предрекнуц -нєм зак. председништво предсказати, прорећи предсказанє с. предсказање предрекнуце с. предсказање предсказац -ажем зак. предрец -ем зак. I прех. предсказати (роздрец) процепити, продерати; предсказовац -зуєм нєзак. б) пробити; II нєпрех. (пребиц предсказивати ше) продрети, пробити се предсказовач х. предсказивач предрилїц -їм зак. 1. а) предслово с. предговор прогурати; проваљати; б) предсмертельни -а -е и прегурати; преваљати; 2. предсмертни -а -е предсмртан (преложиц за другираз) представа ж. представа одложити; предрилєли схадзку представитель х. за идуци тидзень одложили су представник седницу за идућу недељу; 3. представительни -а -е прен. (чежкосци и под.) представнички пребродити, савладати представительство с. предрилїц ше -їм ше и представништво предриляц ше -ям ше зак. представиц -им зак. 1. прогурати се (дакого дакому – упознац) предрильовац -люєм нєзак. представити; 2. (приказац) 1. а) прогуравати; б) приказати, представити; на прегуравати; 2. (схадзку и под. – сликох представени живот у прекладац за другираз) одлагати прешлосци на сликама jе предримац ше -мем ше зак. приказан живот у прошлости; 3. продремати, оддремати (задумац) представити, предринґац -ам зак. замислити прекасати представиц ше -им ше зак. предробота ж. предрадња представити се предроботнїк х. предрадник представка ж. представка предрозсудок -дку/-дка х. представнїк х. оп. предрасуда представитель предруковац -куєм зак. представнїцки -а -е оп. прештампати представительни предруковйовац -юєм нєзак. представнїцтво с. оп. прештампавати представительство предруценє с. замерка представяц -ям зак. 1. предруциц -им зак. (дакого дакому – упознавац) предбацити, пребацити, представљати; 2. (приказовац) замерити приказивати, представљати; 3. предруцовац -цуєм нєзак. (задумовац) представљати, предбацивати, пребацивати, уображавати замерати представяц ше -ям ше нєзак. предруцовач х. замерало представљати се  предстояц -ої нєзак. предусловиц -им зак. предстоjати; предстої нам предусловити, горв. велька борба предстоjи нам предувjетовати велика борба предстояци -а -е предуховиц -им зак. предстоjећи продуховити прeдстража ж. вoєн. предуховйовац -юєм нєзак. прeдстража, oбјавница продуховљавати предтеча х. претеча предуц -уєм зак. продувати; предубонїц -їм зак. витор нас добре предул ветар прогрмети, протутњати нас jе добро продувао предувац -ам нєзак. предхижа ж. предсобље продувавати, горв. пропухивати; предходзаци -а -е оп. ¤ тот витор ми аж косци предходни предува прозепшћу до костиjу предходзиц -им нєзак. на овом ветру претходити предува(ю)ци -а -е продувни прeдхoдни -а -e претходни предуднїц -їм зак. предходнїк х. 1. претходник; протутњати 2. претеча предумац -ам зак. а) предходнїца ж. претходница (роздумац) размислити, предходно присл. претходно промислити; мушиш шицко предчасни -а -е превремен добре ~ мораш о свему добро предчасно присл. превремено размислити; б) ~ себе предчеренови -а -е: ~ зуб размислити (пре одлуке); ище я анат. преткутњак себе предумам jош ћу jа предчувствиє с. заст. оп. размислити предчувство прeдумац шe -ам шe зак. предчувство с. предосећање, предомислити се предосећаj; слутња прeдумoванє с. предчувствовац -вуєм нєзак. предомишљање и зак. предосећати; предосетити; предумовац -муєм нєзак. а) слутити (роздумовац) размишљати, предчуце заст. оп. премишљати; шедзи и цошка предчувство предумує седи и о нечем предшветочни -а -е размишља; б) ~ себе претпразничан размишљати (пре одлуке); предшедац -ам нєзак. предумує себе як ришиц председавати проблем размишља како да предшедаюци -а -е реши проблем председаваjући предумовац ше -муєм ше предшедовац -дуєм нєзак. нєзак. 1. а) размишљати (пре оп. предшедац одлуке); б) двоумити се, предшедуюци -а -е оп. премишљати се; предумую ше предшедаюци чи пойсц на роботу до предшколски -а -е иножемства двоуме се да ли да претшколски оду на рад у иностранство; 2. предшпив х. претпев (меняц одлуку) предомишљати се пред’яр ж. претпролеће предуркац -ам зак. преєдац -ам зак. (прегризац) (преписац) прекуцати, проjедати претипкати преєдац ше -ам ше нєзак. предусловиє с. предуслов, преjедати се горв. предувjет преєсц -єм зак. (прегризц) проjести; белави каменок означує час а) током або ше нє преєдол мещок плави камен jе преклада; так було ~ даскельо проjео врећу роки тако jе било (током) прeєсц шe -єм шe зак. неколико година; б) преко; ~ прeјeсти сe дзень преко дана, дању; ~ ноц прежаловац -луєм зак. преко ноћи, ноћу; ~ лєто преко прежалити лета; II з ґен. беш. оп. без прежґиртац -ам зак. презавжати -а -е презаузет прошкргутати презавжатосц ж. преждеосвящени -а -е: ~ презаузетост служба церкв. преждеосвећена презадлужени -а -е литургиjа презадужен прежегнац -ам зак. презадлужиц ше -им ше зак. прекрстити, горв. прекрижити; ~ презадужити се дзецко у колїски прекрстити презадлужовац ше -жуєм ше дете у колевци нєзак. презадуживати се прежегнац ше -ам ше зак. презадовольни -а -е прекрстити се, горв. прекрижити презадовољан се презаняти -а -е презапослен преживац -ам нєзак. заст. презанятосц ж. преживљавати; чежко було ~ презапосленост тоту кризу тешко jе било презасицени -а -е презасићен преживљавати ову кризу презвац -звем зак. ридк. преживйовац -юєм нєзак. 1. назвати, прозвати проживљавати; 2. преживљавати; презвиско с. презиме, 3. (дакого – длужей жиц) породично име надживљавати; старши дакеди прездзивац -ам нєзак.: ~ преживюю младших стариjи дакого издевати се над киме, некад надживљаваjу млађе придевати коме какво име, ругати прежимовац -муєм зак. се коме презимити прездравиц -им зак. прежимовац ше -муєм ше оздравити, опоравити се зак. оп. прежимовац прездравйовац -юєм нєзак. прежити -а -е 1. преживео; 2. оздрављати, опорављати се а) преживљен; б) проживљен презент х. ґрам. презент прежиц -иєм зак. 1. презентация ж. презентациjа проживети; 2. преживети; 3. презентов -а -о презентски надживети; бул старши, алє ю презентовац -туєм зак. и прежил био jе стариjи, али jу jе нєзак. презентовати, надживео презентирати прежубрац -ам, презентски -а -е оп. прежубротац -ам и прежубронїц презентов -їм зак. промрмљати; прогунђати презерватив х. презерватив прежувац -ам зак. президент х. президент прежвакати президий х. и президиюм х. през (и презо у злученю презо президиj(ум) мнє) прим. I з акуз. 1. означує презирац -ам нєзак. напрям дїї а) кроз; ишли ~ лєс презирати ишли су кроз шуму; б) преко; презли ж. мн. кух. презле понагляли ~ поля журили су (оп. отрушини (2)) преко њива; прешли ~ гранїцу прeзнавац шe -ам шe нєзак. прошли су преко границе; 2. распитивати сe, обавештавати се, инфoрмисати сe прейґморє с. прекоморjе прeзнац шe -ам шe зак. прейґморски -а -е распитати сe, обавестити се, прекоморски инфoрмисати сe прейґокеански -а -е презнїмйовац -юєм и прекоокеански презнїмовац -муєм нєзак. прейґчасови -а -е преснимавати прековремени презноїц ше -їм ше зак. прейґчасово присл. презноjити се прековремено презнойовац ше -юєм ше прейґчислови -а -е нєзак. презноjавати се прекоброjан презняц -нєєм зак. прейзли ж. мн. беш. оп. преснимити презли презочлїви -а -е безобразан прeйсц -йдзeм зак. 1. з розл. презренє с. презир, презрење знач. проћи; вон прешол швет презрени -а -е презрен он jе прошао свет; прешло презрети -а -е презрео даскельо роки прошло jе презрец¹ -еєм зак. (барз неколико година; ище добре и узрец) презрети прешол jош jе добро и прошао; презрец² -ем зак. прешла го глава прошла га jе (знєнавидзиц) презрети главобоља; 2. прећи; прешли на презриви -а -е презрив други бок улїци прешли су на преимущество с. заст. другу страну улице; 3. (коло преимућство дакого) мимоићи; мимоићи се; прейґ прим. з ґен. 1. означує прешли єден коло другого напрям дїї преко, поврх; ґранати мимоишли су се; 4. ући; падаю ~ рики гранате падаjу прейдзце, шеднїце уђите, преко реке; попатрел ~ новинох седите; 5. (на другу виру) погледао jе преко новина; oбратити сe; 6. (за дачим – прияц преруцел ше ~ прощох смак або запах даякого єдзеня и пребацио се преко тарабе; 2. под.) попримити мирис или укус означує постреднїка преко, неког jела или пића; 7. прешло го путем; посцигнул то ~ вязи безос. (прешол го гнїв, жаль и постигао jе то преко везе; 3. у под.) прошло га jе функциї присловнїка преко; ~ сто прейсц ше -йдзем ше зак. 1. метери преко сто метара; ◊ ~ прошетати се, проћи се; 2. беш. драги преко пута; ~ шора преко (спревесц ше) прећи се реда преказац -ажем зак.: ~ себе прейґа¹ прим. ридк. оп. прейґ поновити у себи (нешто што се прейґа² присл. 1. а) преко; жели запамтити) биваю ~ стануjу преко; б) ~ од преказац ше -ажем ше зак. дакого сучелице, преко пута; ~ направити се важан, истаћи се, од нас школа преко пута од нас показати се jе школа; 2. скроз; ~ бул мокри преказовац ше -зуєм ше скроз jе био мокар нєзак. правити се важан, прейґмирни -а -е разметати се, истицати се прекомеран; сувишан прекармиц -им зак. прейґмирно присл. прехранити прекомерно, претерано; сувише прекартац -ам зак. прейґмирносц ж. прокартати прекомерност, претераност; прекачац -ам зак. 1. заст. сувишност (суху райбанїну) изрољати, изваљати; 2. а) (моцно набиц) преклопити измакљати; б) изгрдити преклопйовац -юєм нєзак. преквалификация ж. (закривац) преклапати преквалификациjа прекляти -а -е 1. проклет; 2. преквалификовац (ше) прекляти -того х. проклетник -куєм (ше) зак. преклятство с. и прекляце преквалификовати (се), с. проклетство преквалифицирати (се) прекляц -лєєм зак. проклети преквитац -ам нєзак. прекнїжиц -им зак. прецветавати прокњижити преквитнуц -нєм зак. прековац -куєм зак. прецветати прековати прекедвешни -а -е заст. 1. прекоманда ж. прекоманда премио, предраг; 2. коjи се прави прекоментаровац -руєм зак. важан, много важан прокоментарисати, прекиснуц -ишнєм зак. прокоментирати преврети преконтроловац -луєм зак. прeклад х. превод проконтролисати, прекладанє с. 1. (на други проконтролирати язик) превођење; 2. претовар прекопац -пем зак. 1. прекладатель х. оп. прекопати; 2. прокопати прекладач прекоповац -пуєм нєзак. 1. прекладателька ж. прекопавати; 2. прокопавати преводилац (женска особа) прекор х. прекор прекладательни -а -е прекориц -им зак. прекорети преводилачки прекорйовац -юєм нєзак. прекладац -ам нєзак. 1. прекоревати премештати; преносити; мицати; прекорююци -а -е прекоран 2. (схадзку и под. за познєйше) прекосни -а -е (упрекосни) одлагати; 3. (на други язик) пркосан преводити прекосц ж. (упрекосценє) прекладац ше -ам ше нєзак. пркос (премесцовац дацо з места на прекосциц -им нєзак. место) повлачити се; поєдзме (упрекосциц) пркосити тот фалаток меса же би ше нє прекотуляц -ям зак. прекладал (же бизме го нє преваљати кладли раз на стол, раз до прекоцкац -ам зак. фрижидера и под.) поjедимо ово прокоцкати парче меса да се не повлачи прекошиц -им зак. прекладаци -а -е преводив прекосити прекладацки -а -е оп. прекравац -ам нєзак. прекладательни прекраjати прекладач х. преводилац; прекрасни -а -е диван, тумач предиван; прекрасан, прелеп; прекладни -а -е преводни сjаjан; изврстан; велелепан прекласц -адзем зак. прекрац -роїм зак. преместити; претоварити прекроjити преклїнац -ам нєзак. 1. прекрациц -им зак. (модлїц, питац) заклињати, прекратити проклињати; вапити, запомагати; прекрацовац -цуєм нєзак. 2. (руцац клятви) проклињати прекраћивати преклопиц -им зак. (закриц) прекрачац -ам зак. 1. (прейсц – звич. вецей раз) проћи; правду пред народом немоjте да вельо раз прекрачал тоту улїцу изврћете истину пред народом много пута jе прошао овом прекупец -пца х. прекупац улицом; 2. (померац длужину у прекупиц -им зак. прекупити крочайох) искорацати, прекупйовац -юєм нєзак. искорачати, прекорачати; прекупљивати прекрачал порту крижом и прекутатовац -туєм зак. воздлуж искорачао jе плац преметнути, испреметати, попреко и уздуж претражити прекрачовац -чуєм нєзак. прекушиц -им зак. (прейґ дакого/дачого) прегристи прекорачивати прекушовац -шуєм нєзак. прекрашнє присл. дивно, прегризати предивно; прекрасно, прелепо; прелазок -зку х. а) очишћено сjаjно; изврсно место (без трске и др.) на обали прекресциц (ше) -им (ше) канала, реке и др. (за пецароше и зак. (превесц/прейсц на другу купаче); б) (преход у плоту и виру; дац/вжац нове мено) под.) пролаз, рупа прекрстити (се) прелам х. и преламанє с. прекривац -ам нєзак. прелом, улом прекривати; застирати преламац -мем зак. осн. и прекривач х. прекривач друк. преломити прекривиц -им зак. преламац ше -мем ше зак. 1. прекривити преломити се; 2. (спаднуц прекривяц ше -ям ше нєзак. горезначки дакому з рукох – о пренемагати се дзецку) отети се [из крила]; прекрижиц -им зак. меркуй най ци ше дзецко нє прекрстити, укрстити; ¤ шедзиц преламе пази да ти се дете не з прекриженима руками седети отме [из крила] с прекрштеним рукама преламни -а -е преломан прeкриц -иєм зак. прeкрити, преламованє с. друк. прелом покрити; застрети, oбастрeти преламовац -муєм нєзак. прекриюмчариц -им зак. осн. и друк. преламати прокриjумчарити преламовац ше -муєм ше прекроченє с. прекорачење нєзак. преламати се прекрочиц -им зак. осн. и преламовач х. друк. прен. прекорачити преламач, метер прекрочовац -чуєм нєзак. прелеґвариц -им зак. осн. и прен. прекорачивати (препровадзиц час у нєроботи) прекруциц -им зак. 1. пропландовати, проленчарити премотати, пресукати; 2. (бaрз прелєжац -жим зак. зaкруциц шрубик и под. и прележати погубиц ґвинт) превише прелєт х. прелет затегнути, прецвикати навоj; 3. прелєтнуц -нєм зак. (у прен. изврнути, изопачити; хвильки прелєциц) пролетети деформисати прелєтовац -туєм нєзак. 1. прекруцовац -цуєм нєзак. 1. прелетати; 2. пролетати; премотавати, пресукивати; 2. промицати (бaрз зaкруцац шрубик и под. и прелєциц -им зак. 1. прелетети; 2. губиц ґвинт) прецвикавати навоj; пролетети; 3. пролетети, проjурити; 4. (о часу) пролетети, прохуjати;  з 4. прен. извртати, изопачавати; очми бацити летимичан поглед, деформисати; нє прекруцуйце летимице погледати  прелєцовац -цуєм нєзак. оп. ми премакаю ципеле ми прелєтовац пропуштаjу воду прелиминарни -а -е премали -а -е премален прелиминаран премало присл. премало прелїв х. 1. прелив, ниjанса; премаржлїна ж. 2. кух. прелїв промрзлина, смрзотина; прелїванє с. проливање; ~ озеблина креви проливање крви, премарзнуц -ржнєм зак. крвопролиће промрзнути прелївац (ше) -ам (ше) нєзк. премарзнуце с. оп. 1. преливати (се); 2. проливати премаржлїна (се) премарнїц -їм и прелїваци -а -е 1. оп. премарновац -нуєм зак. прелївни; 2. коjи се прелива у растрошити, расточити разним боjама премаршовац -шуєм зак. прелївни -а -е преливни промарширати прелїґнуц -нєм зак. премасценє с. премаз прогутати премасциц -им зак. преложиц -им зак. 1. премазати преместити; макнути; прелож премасцовац -цуєм нєзак. тот карсцель най нє завадза премазивати макни ту столицу да не смета; 2. премахнути -а -е 1. оп. нє (роботу за познєйше) одложити; потрафени (под. потрафени); 2. преложели схадзку за идуци прен. промашен тидзень одложили су седницу за премахнуц -нєм зак. 1. оп. нє идућу недељу; 3. (на други язик) потрафиц (под потрафиц), нє превести поцильовац (под поцильовац)); прелом х. оп. преламованє 2. прен. промашити прелуфтирац -ам зак. премахнуце с. осн. и прен. пролуфтирати промашаj преляц -лєєм зак. 1. прелити; прeмeнїц -им зак. 1. 2. пролити; 3. претопити; 4. променити, заменити; 2. прен. преплавити преиначити прeляц ше -лeєм (шe) зак. 1. пременїц ше -їм ше зак. прелити се; 2. пролити се; ¤ променити се преляла ше крев пролила се прeмeнка ж. промена (пала jе) крв пременлїви -а -е 1. премагац -ам нєзак. заст. 1. променљив; 2. ел. наизменичан превладавати, побеђивати; 2. пременлївосц ж. превазилазити променљивост премазани -а -е (розмазани) пременовац -нуєм зак. размажен; маза преименовати прeмазoвац -зуєм нєзак. премењовац (ше) -нюєм мазити (ше) нєзак. мењати (се), премазовац ше -зуєм ше промењивати (се) (розмазовац ше) мазити се премерац -ам зак. 1. премака(ю)ци -а -е (померац по цалей длужини) промочив премерити; 2. (померац) премакац -ам нєзак. 1. промерити прокишњавати; закрице премерйовац -юєм нєзак. 1. премака кров прокишњава; 2. (о (мерац по цалей длужини) обуї) пропуштати воду; ципели премеравати; 2. (мерац) промеравати премудри -а -е премудар, премесцац (ше) -ам (ше) премапетан нєзак. премештати (се) премулатовац -туєм зак. премесценє с. премештаj пролумповати, пробанчити премесциц (ше) -им (ше) премурйовац -юєм нєзак. зак. преместити (се) презиђивати премиєр х. премиjер премуровац -руєм зак. премиєра ж. премиjера президати премили -а -е премио, премурчац -чим зак. 1. (о предраг псу) зарежати; 2. промрмљати; премировац -руєм зак. и промумлати нєзак. (дац/давац премию) премутькац -ам зак. (< серб.) премирати промућкати (оп. пребольтац) премиса ж. премиса пренаглашиц -им зак. премиц -иєм зак. (умиц, пренагласити сплокнуц) испрати, пропрати, пренагли -а -е пренагао оплакнути пренаглїц -їм зак. премишац -ам зак. пренаглити промешати прeнайсц -найдзeм зак. премишиц -им зак. прoнаћи, oбрeсти, oбрeти, премесити открити премия ж. премиjа пренапружени -а -е премлєц -мелєм зак. пренапрегнут премлети пренаселєносц ж. премогнуц -ожем и -нєм зак.. пренасељеност 1. превладати, победити, пренаселїц (ше) -їм (ше) зак. савладати; у злагоди нїхто вас пренаселити (се) нє преможе у слози нико вас пренаходзацки -а -е неће победити; пенєж шицко проналазачки преможе новац све савлада; 2. пренаходзач и превазићи; претећи; надмашити; пренаходитель х. проналазач, при висельованю Керестурци горв. изумитељ премогли Коцурцох у чишлє пренаходнїцтво с. код исељавања Крстурци су проналазаштво, горв. броjчано надмашили Куцуране изумитељство премокнуц -нєм зак. (буц прeнахoдoк -дку/-дка х. шицок мокри од дижджу) прoналазак; изум, oбрeт прокиснути, покиснути до голе прeнахoдзиц -им нєзак. коже прoналазити, откривати премосциц -им зак. прен. пренєсц -єшем зак. пренети премостити пренєшени -а -е пренесен; ~ премосциви -а -е премостив значенє пренесено значење премосцовац -цуєм нєзак. прeнїкац -ам и пренїковац премошћивати -куєм нєзак. 1. продирати, премосцуюци -а -е оп. проницати; 2. (обнїмац) премосциви oбузимати, прожимати, премотац -ам зак. премотати проницати премотовац -туєм нєзак. пренїклїви -а -е проницљив; премотавати видовит; виспрен премоц ж. премоћ прeнїкнуц -нєм зак. 1. премоцовац ше -цуєм ше продрети, проникнути; 2. (обняц) зак. оп. пресиловац ше oбузeти, прожети, проникнути  пренїковац -куєм нєзак. oп. преудавати се прeнїкац преодац ше -ам ше зак. пренос х. пренос преудати се преносни -а -е 1. преносив; 2. преокупация ж. оп. преношаци преокупациjа преноснїк х. преносник преокупировац -руєм и прeнoцoвац -цуєм зак. преокуповац -пуєм зак. прeнoћити преокупирати преношаци -а -е преносан преорац -рем зак. преорати преношитель х. преносилац преориєнтация ж. преношиц -им и преориjентациjа преношовац -шуєм нєзак. преориєнтовац (ше) -туєм преносити (ше) зак. преориjентисати (се), преношовач х. преносилац преориjентирати (се) пренумерант х. пренумерант преорйовац -юєм нєзак. пренумеровац (ше) -руєм преоравати (ше) зак. и нєзак. (предплациц преосвящени -ного х. церкв. (ше)/предплацовац (ше)) преосвештени пренумерисати (се) преосвященство с. церкв. преоблєчиц (ше) -им (ше) преосвештенство зак. оп. преблєчиц (ше) (3) преоставац -ам нєзак. преображенє с. преображаj преостаjати Преображениє с. церкв. преостаток -тку/-тка х. (швето 06/19. авґуста) преостатак Преображење преостац -анєм зак. преображиц (ше) -им (ше) преостати зак. преобразити (се) преошац -шеєм зак. преображовац (ше) -жуєм просеjати (ше) нєзак. преображавати (се) преошивац -ам I зак. оп. преображуюци -а -е преошац; II нєзак. просеjавати преображаjни преоштри -а -е 1. преоштар; преобрат х. и преобраценє с. 2. престрог 1. преокрет; 2. (преламна препад х. препад хвилька) прекретница прeпадац -ам нєзак. 1. з розл. преобрациц ше -им ше зак. знач. пропадати; 2. (за преокренути се даким/дачим) пропадати, преобтерхованє с. скапавати; 3. нестајати преоптерећење препаднути -а -е (схуднути) преобтерховани -а -е пропао преоптерећен прeпаднуц -нєм зак. 1. з розл. преобтерхованосц ж. знач. пропасти; 2. oсирoмашити, преоптерећеност oбубoжати; 3. (о держави, влади) преобтерховац (ше) -хуєм пасти (ше) зак. преоптеретити (се) препадовац -дуєм нєзак. преобтерховйовац (ше) (падац) пропадати -ховюєм (ше) зак. препаковац -куєм зак. преоптерећивати (се) препаковати, препакирати преобширни -а -е препаковйовац -юєм нєзак. преопширан препакивати, препакиравати преодаванє с. и преодаванка препалїц -їм зак.: ~ цукер ж. преудаjа упржити (испржити) шећер преодавац ше -ам ше нєзак. препальовац -люєм нєзак. ґу препалїц преписати текст; ~ дакому препарат х. препарат маєток преписати коме имање; препарировац -руєм и лїкар му преписал лїки лекар препаровац -руєм зак. и нєзак. му jе преписао лекове; 2. заст. препарирати оп. предписац препасировац -руєм зак. кух. преписка ж. преписка пропасирати преписовац -суєм нєзак. 1. з препасц ж. 1. пропаст; розл. знач. преписивати; 2. заст. срозавање; погибељ; 2. оп. предписовац провалија, пропаст преписовач х. преписивач препатральня ж. препитанє с. извињење; явне (простория у хторей лїкар ~ jавно извињење; новини препатра хорих) прегледаоница обявели його ~ новине су прeпатранє с. 1. дїєсл. мeн. обjавиле његово извињење (нє од препатрац; 2. прeглeдањe; пребаченє, оп.) преглед препитац -ам (дакого) зак. а) прeпатрац -ам нєзак. 1. извинити се коме, замолити кога прeглeдати, прегледавати; 2. за опроштаj; изразити жаљење; (кнїжку) листати; 3. препитал го пре шицко прогледавати извинио му се због свега; б) препатрач х. прегледач замолити кога што (уз извињење); прeпатриц -им зак. 1. родичи препитали наставнїка прeглeдати; 2. (поглєдац) же би ище раз випитал їх сина прeглeдати, претражити; 3. родитељи су замолили прогледати; ¤ нє мочи ~ [з очми, наставника да jош jедном испита з оком] (нє мочи облапиц з њиховог сина (нє пребачиц ше, поглядом): нє могол ~ масу оп) народу пред њиме jе била препитац ше -ам ше зак. а) непрегледна маса народа, ниjе извинити се коме; замолити кога могао да обухвати погледом за опроштаj; изразити жаљење; велику масу народа препитал ше єй пре його препатрунок -нку/-нка х. нєуважносц ґу нєй изразио jоj је преглед жаљење због његове непажње препечена -ней ж. (палєнка) према њоj; на розходзе оцец зоз препеченица, препеченка сином ше препитали на препечиц -чем зак. препећи растанку отац и син су замолили препилїц -їм зак. (розрезац jедан другог за опраштаj; б) зоз пилу) пресећи, препилити, упитати кога што (покорно, уз претестерисати извињење); препитал ше препилка ж. препелица шефови чи треба ище дацо препилкар х. (файта пса) зробиц упитао jе шефа да ли препеличар, вижла, вижља треба jош нешто урадити (нє препилков -а -о пребачиц ше, оп) препелич(и)jи препити -а -е (хтори вельо препилче -еца с. препеличић пиє, та уж ма характеристики препильовац -люєм нєзак. ґу алкоголичара) пропит препилїц препитованє с. извињавање препис х. препис препитовац -туєм (дакого) преписанє с. заст. оп. нєзак. а) извињавати се коме, предписанє молити кога за опроштаj; преписац -ишем зак. 1. з изражавати жаљење; розл. знач. преписати; ~ текст препитовали єден другого извињавали су се jедан другоме; препловљавати б) молити кога што (уз преплокац -ам зак. пропрати извињење); кажди пияток преповесц -ем зак. звич. у препитує шефа же би го пущел злученю нє мож ~ не може се скорей з роботи сваког петка (немогуће jе) испричати моли шефа да га пусти раниjе с (изрећи); їх радосц нє мож ~ посла (нє пребачовац ше, оп) њихова радост не може се препитовац ше -туєм ше исказати речима, њихова радост нєзак. а) извињавати се; молити jе неизрецива кога за опроштаj; изражавати преподавальня ж. жаљење; б) питати кога што, слушаоница, предаваоница распитивати се о коме/чему преподаванє с. предавање (покорно, уз извињење) (нє преподаватель х. оп. пребачовац ше, оп) преподавач препихац (ше) -ам (ше) преподавателька ж. женска нєзак. провлачити (се); особа предавач протурати (се); промаљати (се) преподавац -ам нєзак. препиц -иєм зак. пропити (тримац преподаванє) предавати препиц ше -иєм ше зак. преподавач х. предавач пропити се преподац -ам зак. заст. преплакац -ачем зак. одржати; ~ виклад одржати преплакати предаванє преплата ж. и преплаценє преподобни -а -е преподобан с. (преплацена сума) преплата препозиция ж. препозициjа преплациц -им зак. препознавац -ам нєзак. преплатити препознавати преплацовац -цуєм нєзак. препознатлїви -а -е преплаћивати препознатљив преплашени -а -е препознац -ам зак. преплашен, престрашен; препознати, познати ужаснут; избезумљен, унезверен препознац ше -ам ше зак. преплашиц (ше) -им (ше) взаєм. повр. препознати се зак. преплашити (се), препозни -а -е прекасан престрашити (се); ужаснути (се), препозно присл. прекасно, избезумити (се) предоцкан преплашовац (ше) -шуєм преполни -а -е 1. препун; 2. (ше) нєзак. ґу преплашиц (ше) препун, крцат преплєсц (ше) -єцем (ше) преполнїц (ше) -їм (ше) зак. зак. преплести (се) препунити (се) преплєтани -а -e: ~ колач преполньовац (ше) -нюєм кул. плетеница (ше) нєзак. препуњавати (се) преплєтац -ам нєзак. преполовиц (ше) -им (ше) преплитати зак. преполовити (се) преплєтац ше -ам ше нєзак. преполовйовац (ше) -юєм взаєм. пoвр. преплитати се; (ше) зак. преполовљавати (се) плести се препоминанє с. 1. а) преплєценє с. преплетаj (надпоминанє, опоминанє) преплївац -ам зак. 1. опомена, опомињање; препливати; 2. (на ладї) предочење, предочавање; препловити спомињање; б) предбацивање, преплївовац -вуєм нєзак. 1. пребацивање; 2. наговештавање, препливавати; 2. (на ладї) наговештаj  препоминац -ам нєзак. 1. а) нєзак. (ґу препоручиц ше) (надпоминац, опоминац) предавати се вољи Божjоj (у опомињати; предочавати; невољи, рату) спомињати; говорити; препотентни -а -е сугерисати; оцец вецей раз препотентан препоминал синови же тота препотенция ж. школа нє за ньго отац jе више препотенциjа пута опомињао сина (говорио преправиц -им зак. 1. сину) да ова школа ниjе за њега; преправити; 2. (шмати и под.) б) предбацивати, пребацивати, преправити, прекроjити; 3. заст. поговарати, приговарати; 2. претворити (у кога/што) (наявйовац) наговештавати; преправиц ше -им ше зак. вецей раз препоминал же заст. претворити се (у пойдзе студирац више пута jе кога/што) наговештавао да ће отићи да преправка ж. и преправянє студира с. преправка препомнуц -нєм зак. 1. а) преправяц -ям нєзак. 1. (надпомнуц, опомнуц) преправљати; 2. прекраjати; 3. опоменути; предочити; заст. претварати (у кога/што); ◊ споменути; рећи; сугерисати; ~ дакому драгу крчити коме пут провући коме што кроз уво; б) преправяц ше -ям ше нєзак. предбацити, пребацити; 2. заст. претварати се (у кога/што) (наявиц) наговестити, поменути препрагнуц -нєм зак. успут препрегнути препомнуце с. оп. препраговац -гуєм нєзак. препоминанє препрезати препона ж. анат., спорт. препражени -а -е: ~ масло препона топљено масло препонаш х. спорт. препражиц -им зак. 1. (барз препонаш упражиц) препржити; 2. кух.: ~ препород х. и препородзенє масло истопити масло (маслац); с. препород ~ цукер испржити (упржити, препородзиц (ше) -им (ше) карамелисати) шећер зак. препородити (се) препредаванє с. препродаjа препородзовац (ше) -дзуєм препредавац -ам нєзак. (ше) нєзак. препорађати (се) препродавати препородитель х. препредавач х. препродавац препородилац, препородитељ препредац¹ -ам зак. (скорей препорука ж. и купене предац) препродати препорученє с. препорука препредац² -ам нєзак. 1. препоручени -а -е фолкл. прести целу ноћ на прелу; препоручен; ~ писмо 2. прен. причати о свачему (обич. препоручено писмо у женском друштву) препоручиц -им зак. препреченє с. препрека; препоручити сметња препоручиц ше -им ше зак.: препречиц -им зак. 1. ~ Христови, ~ волї Божей препречити, запречити; 2. предати се вољи Божjоj (у спречити невољи, рату) препречовац -чуєм нєзак. 1. препоручовац -чуєм нєзак. препречавати, запречавати; 2. препоручивати спречавати препоручовац ше -чуєм ше преприповедац -ам зак. препричати препусни -а -е пропусни преприповедовац -дуєм препуснїца ж. пропусница нєзак. препричавати препутованє с. пропутовање препровадзац -ам нєзак. оп. препутовац -туєм зак. препровадзовац пропутовати прeпрoвадзиц -им зак. 1. а) препущенє с. пропуст (пребуц даґдзе на одредзени прeпущeни -а -e 1. способ) провести; лєтни розпуст прoпуштeн; 2. ~ млєкo (млєко зме крашнє препровадзели без шметанки) oбранo млeкo летњи распуст смо лепо препущиц -им зак. 1. (дац, провели; б) (пребуц даґдзе охабиц) препустити; препущел одредзени час) провести, фирму младшим препустио jе проборавити; у горох фирму млађима; 2. (нє препровадзел мешац у вихасновац) пропустити; ~ планинама jе провео месец дана; нагоду пропустити прилику в) (швета) прославити; препущиц ше -им ше зак. означити; провести; ювилей зме препустити се, предати се; препровадзели святочно чарним думком предати се jубилеj смо прославити свечано; црним мислима; ~ судьби 2. преживети, пребринути; ~ препустити се судбини бриґу пребринути бригу; забул препущовац -щуєм нєзак. 1. на бриґи хтори препровадзел у (давац, охабяц) препуштати; 2. живоце заборавио jе бриге коjе (нє хасновац) пропуштати jе преживео у животу; 3. заст. а) препущоваци -а -е (окончиц, реализовац) обавити, пропустљив спровести; пребродити; шицку препущовац ше -щуєм ше роботу препровадзел успишно нєзак. препуштати се сав посао jе спровео успешно; б) препущуюци -а -е 1. оп. (запровадзиц) спровести, увести; препусни; 2. оп. препущоваци сцели ~ социялизем хтели су препятствиє и препятство да уведу социjализам; в) с. заст. оп. препреченє организовати, одржати; прерабянє с. прерада школяре на Крачун прeрабяц -ям нєзак. препровадзели колядованє прeрађивати, oбрађивати ученици су на Божић прерабяцки -а -е организовали коледање прерађивачки прeпрoвадзовац -дзуєм зак. прерабяч х. прерађивач 1. а) (пребувац даґдзе на прерайбац -бем зак. одредзени способ) проводити; б) пропрати (пребувац даґдзе одредзени час) прерайбовац -буєм нєзак. проводити, боравити; в) (швета) пропирати прослављати; означавати; прерастац -ам нєзак. 1. проводити; 2. заст. (бриґи и (обеговац з ростом) прерастати; под.) преживљавати; 3. заст. а) 2. (роснуц през дацо) прорастати (окончовац, реализовац) прераховац -хуєм зак. обављати, спроводити; прерачунати преброђивати; б) прераховац ше -хуєм ше (запровадзовац) спроводити, зак. (погришиц у рахунку) уводити; в) организовати, прерачунати се, зарачунати се; одржавати преварити се препулька ж. бикич. оп. прераховйовац -юєм нєзак. препилка прерачунавати  прераховйовац ше -юєм ше прерисовац -суєм зак. нєзак. (гришиц у рахунку) прецртати прерачунавати се, зарачунавати прерисовйовац -юєм нєзак. се прецртавати прeрва ж. 1. прeкид; 2. прерия ж. прериjа пауза, oдмoр преробени -а -е прерађен; ◊ прервац -вем и прервец -ем ~ млєко оп. препущене млєко зак. 1. а) прекинути; б) (дакого и прeрoбиц -им зак. 1. дакому) прекинути кога у говору, прeрадити, oбрадити; 2. (почац упасти коме у реч; 1. робиц) прорадити (розтаргнуц) прекинути, прeрoбйoвац -юєм нєзак. претргнути оп. прерабяц пререз х. пресек преробйовач х. оп. прерабяч пререзац -ежем зак. з розл. преробок -бку/-бка х. 1. знач. пресећи прерада; 2. прерађевина пререзовац -зуєм нєзак. прерозподзелїц -їм зак. пресецати прерасподелити пререзовац ше -зуєм ше прерозподзельованє с. нєзак. пресецати се, сећи се; прерасподела драги ше пререзую путеви се преронтовац -туєм зак. пресецаjу (розтрошиц) прораjтати, пререшетовац -туєм зак. растрошити, расточити, прорешетати профућкати, проћердати прерив х. оп. преривка прероснуц -ошнєм зак. 1. преривац -ам нєзак. 1. а) (обегнуц з ростом) прерасти, прекидати; б) (дакого и дакому) надрасти; 2. (прероснуц през прекидати некога у говору, дацо) прорасти упадати некоме у реч; 2. прероштовац -туєм зак. (розтарговац) прекидати, просеjати; прорешетати претргати прерубац -бем зак. 1. расећи, прериваци -а -е 1. а) расцепити секиром; 2. проредити испрекидан; б) (хтори мож мотиком (репу, мак и сл.) преривац) прекидан (-дна -дно); преруцац -ам зак. 1. 2. ~ плач грчевит плач пребацити (све, постепено); 2. преривацо присл. поль. прегрнути, претурити испрекидано; бешедовац ~ (лопатом); у жице ше зведла говорити испрекидано мушка, та преруцал шицко преривач х. ел. прекидач зарно у пшеници се поjавио прeривка ж. 1. прекид; жижак, па jе претурио лопатом престанак; 2. ридк. пауза; ◊ без све зрно преривкох без прекида; на преруценє с. пребачаj, преривки прекидице, премашаj; ~ норми пребачаj прекидимице, са прекидима; норме повремено прeруциц -им зак. 1. (руциц преривни -а -е оп. прейґ дачого) пребацити; 2. прериваци (1. б) пребацити, премашити; ~ норму преридзенє с. проред пребацити норму; ¤ ~ дакого преридзиц (ше) -им (ше) прейґ плєца задeнути кoга за зак. проредити (се) пoјас преридзовац (ше) -дзуєм преруциц ше -им ше зак. 1. (ше) нєзак. проређивати (се) пребацити се; 2. (достац прерийски -а -е прериjски характеристики иншакей файти – о рошлїни) укрстити се путевима теже се суше са другом врстом пресиценє с. презасићеност преруцовац -цуєм нєзак. 1. пресицени -а -е пресићен пребацивати; 2. (зарно и под. – пресициц ше -им ше зак. преврацац з лопату) лопатати, преситити се прегртати, претурати пресицовац ше -цуєм ше преруцовац ше -цуєм ше нєзак. пресићавати се нєзак. 1. пребацивати се; 2. пресичац -чим зак. (прекладац ше з места на просиктати место) повлачити се; тото месо пресия ж. пресиjа ше ми уж длуго преруцує у прескаковац -куєм нєзак. змаржляку ово месо ми се већ прескакати дуго повлачи у замрзивачу прескакуюци присл. преруцовач х. ел., физ. прескочке, прескачући пребацивач прескладац -ам зак. преса ж. 1. техн. преса; 2. пресложити (справа за джаменє) муљача; 3. прескладовац -дуєм нєзак. штампа преслагати пресада ж. 1. пресада; 2. оп. прескок х. прескок пресадок прескочиц -им зак. пресадзиц -им зак. прескочити; ¤ лєгчейше го пресадити прескочиц як обисц (о малим пресадзовац -дзуєм нєзак. широким чловекови) ниског jе пресађивати раста, али широк, набиjен пресадок -дка/-дку х. прескравац -ам нєзак. (кореньчок пресади) пресад(а), прекраjати струк преслаби -а -е преслаб пресвитер х. церкв. преслава ж. прослава; презвитер славље пресвяти -а -е пресвет преславени -а -е прослављен преседан х. преседан преславиц -им зак. 1. преселєнєц -нца х. прославити; 2. узвисити, пресељеник подичити преселїц (ше) -їм (ше) зак. преславиц ше -им ше зак. преселити (се) прославити се пресельовац (ше) -люєм преславйовац -юєм нєзак. (ше) нєзак. пресељавати (се) оп. преславяц пресиловани -а -е преславяц -ям нєзак. претргнут; исцрпљен, изможден прослављати пресиловац ше -луєм ше пресладзиц -им зак. зак. (уложиц моци поверх своїх пресладити можлївосцох) претргнути се; пресладзовац -дзуєм нєзак. пресиловал ше у роботи, та ше преслађивати похорел претргао се у послу, па пресликовац -куєм зак. се разболео пресликати пресипац -пем зак. пресути пресликовйовац -юєм нєзак. пресиповац -пуєм нєзак. пресликавати пресипати прeслухац -ам зак. пресихац -ам нєзак. направити се глув, oглушити сe; исушивати се, сушити се; нїзши кед ше вона будзе з тобу места по драгох чежше вадзиц, а ти то преслухай ако пресихаю нижа места на те она буде грдила, а ти се направи глув два годзини пред шалтером преслухац ше -ам ше зак. престаjао jе два часа пред (превериц свойо знанє) шалтером преслишати се прeстацe с. престанак; прeслухoвац -хуєм нєзак. прекид правити се глув, oглушавати сe; престиж х. престиж кед му дацо розказую робиц, престижни -а -е престижан вон вше преслухує ако му престол х. престо наређуjу да нешто ради, он се престолни -а -е престони; ~ увек прави глув варош престоница; ◊ ~ бешеда преслуховац ше -хуєм ше (святочна виява владара) нєзак. (преверйовац свойо знанє) престона беседа, престони говор преслишавати се престолнїца ж. престоница пресмаки мн. (видумовани престолнїцки -а -е єдзеня) ђакониjе, горв. сластице престонички пресовальня ж. пресаоница, престолонашлїдство с. прешница престолонаслеђе пресовац -суєм нєзак. престолонашлїднїк х. пресовати престолонаследник пресолїц -їм зак. пресолити престрани -а -е простран пресольовац -люєм нєзак. престранство с. пресољавати пространство пресохнуц -нєм зак. престрашеносц ж. пресахнути престрашеност, запрепашћење; преспац прешпим зак. избезумљеност; ужас, преспавати ужаснутост преспац ше прешпим ше престрашиц (ше) -им (ше) зак. 1. мало одспавати, зак. престрашити (се), продремати; 2. заст. (о дзивки) преплашити (се), престравити изгубити невиност; родити (се); запрепастити (се); ванбрачно дете избезумити (се) прeставанє с. престанак; ~ престрашовац (ше) -шуєм роботного одношеня престанак (ше) нєзак. престрашивати (се), радног односа преплашивати (се), прeставац -ам нєзак. престрављивати (се); престајати запрепашћивати (се); преставиц ше -им ше зак. избезумљивати (се) кнїжк. (умрец) преставити се престрец -ем зак. оп. престари -а -е престар прештрец престати -а -е (хтори престроїц ше -їм ше зак. страцел квалитет од длугого престроjити се станя – о єдзеню, покарми и престройованє с. под.) устаjао, устаjан, баjат; престроjавање купел на пияцу лоньску, престройовац ше -юєм ше престату кукурицу купио jе на нєзак. престроjавати се пиjаци лањски, устаjао кукуруз; преструїц -їм и преструяц статок поє и престату -уїм зак. проструjати, кукуричанку стока ће поjести и проструjити устаjалу кукурузовину преструктуровац ше -руєм престац¹ -анєм зак. престати ше зак. преструктуирати се престац² -стоїм зак. (одстац престудирац -ам зак. єден час) престаjати; престал простудирати  престукац -ам зак. oбуставити; ~ oгeнь (штрельбу) простењати прeкинути ватру (паљбу); 3. преступ х. и преступенє с. х. (дакого) прекинути кога, упасти прекршај, преступ коме у реч преступиц -им зак. 1. претаргнуц ше -нєм ше зак. (прекрочиц) преступити; 2. прекинути се, претргнути се; ¤ ~ прекршити у (од) роботи претргнути се од преступни -а -е преступни; ~ рада дїло преступно дело; ◊ ~ рок прeтаргнуцe с. прeкид; преступна година престанак; oбустава преступнїк х. преступник; прeтаргoвац -гуєм нєзак. 1. изгредник прeкидати, oбустављати; 2. поль. преступнїцтво с. (мархву, петрушку) проређивати, преступништво рашчупавати преступок -пку/-пка х. оп. претарговац ше -гуєм ше преступ нєзак. прекидати се пресуда ж. пресуда претарговаци -а -е оп. пресудзиц -им зак. 1. претаргуюци (принєсц пресуду) пресудити; 2. претарговач х. ел. 1. (преценїц) просудити прекидач; 2. окидач пресудзовац -дзуєм нєзак. 1. претаргуюци -а -е (хтори (приношиц пресуду) мож претаргнуц) прекидан пресуђивати; 2. (преценьовац) прeтваряц (ше) -ям (ше) просуђивати нєзак. прeтварати (се) пресудни -а -е пресудан претваряч х. физ. претварач пресукац -ам зак. пресукати прeтвoриц -им зак. з розл. пресушиц ше -им ше зак. знач. прeтвoрити просушити се претвориц ше -им ше зак. 1. пресхнуц -нєм и пресхнуц претворити се; 2. (розвиц ше до ше -нєм ше зак. просушити се дачого нєвигодного) изродити се, пресц -едзем нєзак. прести; ◊ изметнути се, извргнути се ~ до валалу (о женскей особи прeтвoрйoвац (ше) -юєм лєгкого морала)  бити сека (ше) нєзак. оп. претваряц (ше) даша претворйовач х. 1. пресцерац -ам нєзак. 1. претваралац; 2. оп. претваряч простирати; 2. (дацо под дакого) претворство с. лицемерjе, подастирати; 3. (райбанїну) лицемерност вешати, простирати; ◊ ~ претендент х. претендент порвисла оп. под. порвисло претендовац -дуєм зак. и пресцерац ше -ам ше нєзак. нєзак. претендовати, простирати се претендирати пресцерач х. простирач претензия ж. претензиjа претакац -ам нєзак. претенциозни -а -е претакати; ~ вино претакати претенциозан вино претерховани -а -е 1. претапшац -ам зак. утабати, претоварен; 2. преоптерећен утапкати, изгaзити, утoптaти претерхованосц ж. 1. претаргац -ам зак. поль. претовареност; 2. проредити, прочупати преоптерећеност прeтаргнуц -нєм зак. 1. претерховац (ше) -хуєм (ше) (утаргнуц) прeкинути, зак. 1. претеретити (се); 2. претргнути; 2. прекинути, преоптеретити (се)  претерховйовац (ше) -юєм (тримац дакого одредзени час у (ше) нєзак. 1. претерећивати (се); своїм доме) држати; прихватити, 2. преоптерећивати (се) примити кога, дати коме преткац -ам зак. 1. преткати; уточиште; на салашу 2. проткати претримовал партизанох на претлєц -єєм зак. прегорети; салашу jе држао партизане прогорети претримовац ше -муєм ше претлучиц -чем зак. (з нєзак. 1. (бивац даґдзе дочасно) вдереньом розтлучиц и пребиц) живети, боравити; становати; пробити; спаднул и претлукол задржавати се; вибеженци ше скору на колєну пао jе и пробио претримовали по родзинох кожу на колену избеглице су живеле код рођака; прето присл. зато, због тога, 2. склањати се, скривати се стога; ◊ прето же злуч. претровиц -им зак. физиол. причинови зато што, због тога сварити, пробавити што претровйовац -юєм нєзак. претолковац -куєм зак. физиол. варити, пробављати протумачити претровлїви -а -е сварљив, претопиц -им зак. (метал и пробављив под. – преляц) претопити претровяц -ям нєзак. оп. претопйовац -юєм нєзак. претровйовац (метал и под. – прелївац) преувекшац -ам зак. претапати преувеличати преточиц (ше) -им (ше) зак. преувекшовац -шуєм нєзак. осн. и прен. преточити (се) преувеличавати преточовац -чуєм нєзак. оп. преувелїчац -ам зак. оп. претакац преувекшац претрепац -пем зак. 1. преувелїчовац -чуєм нєзак. претрпати; 2. кух. премесити; ~ оп. преувекшовац цесто премесити тесто преузки -а -е преузан претреповац -пуєм нєзак. преуказац -ажем зак. заст. претрпавати а) показати; испољити; з тим претрес х. претрес преуказал свойо нєзнанє тиме претресац -ам нєзак. 1. jе показао своjе незнање; з чесну претресати; 2. протресати роботу преуказал як у претресц -ешем зак. 1. худобстве мож буц богати претрести; 2. протрести поштеним радом jе показао како претриблац -ам зак. се у сиромаштву може бити предриблати богат; б) доказати; з дїлом претримац -ам зак. 1. преуказал вирносц народу са (тримац дакого одредзени час у делом jе доказао верност народу своїм доме) држати; прихватити, преуказац ше -ажем ше зак. примити кога, дати коме заст. показати се; испољити се; уточиште; претримал доказати се; у тим ше слабо вибеженцох даскельо днї преуказали у томе су се лоше примио jе избеглице на неколико показали дана; 2. (статок през жиму) преуказовац ше -зуєм ше прехранити зак. заст. показивати (се); претримац ше -ам ше зак. испољавати (се); доказивати (се) (побуц, бивац даґдзе дочасно) преунапрямиц -им зак. проборавити, проживети преусмерити претримовац -муєм нєзак. преунапрямовац -муєм нєзак. преусмеравати дакус сланїнки прехваца у трку преучиц -им зак. проучити презалогаjе, мало сланине на преучователь х. проучавалац брзину поjеду преучовац -чуєм нєзак. прехлада ж. и прехладзенє проучавати с. 1. прехлада; 2. назеб преучовач х. оп. прехладзени -а -е прехлађен преучователь прехладзеносц ж. преушоренє с. преуређење прехлађеност; прозеблост преушориц -им зак. прехладзиц -им зак. преуредити прехладити преушорйовац -юєм нєзак. прехладзиц ше -им ше зак. преуређивати 1. прехладити се; 2. назепсти префарбиц -им зак. прехладнуц -нєм зак. оп. префарбати прехладзиц ше префарбйовац -юєм нєзак. прехладнуце с. оп. прехлада префарбавати преход х. 1. пролаз; 2. прелаз; префект х. префект 3. прелазак; 4. шетња; ◊ у преферанс х. карт. преходу мимогред преферанс преходзальня ж. шетаоница префикс х. ґрам. префикс преходзаци -а -е 1. оп. префинєни -а -е префињен преходни; 2. преходзаци -цого префирцац -ам зак. (прешиц) х. пролазник; 3. преходзаца -цей профирцати ж. пролазница преформовац -муєм зак. прeхoдзиц -им нєзак. 1. преобличити пролазити; 2. прелазити; 3. (коло преформуловац -луєм зак. дакого) мимоилазити; 4. ~ на преформулисати, другу виру oбраћати сe; ◊ ~ як преформулирати вол (преходзиц без здравканя) префорсирац -ам и пролазити као поред турског префорсировац -руєм зак. гробља префорсирати преходзиц ше -им ше нєзак. префриґани -а -е беш. (< шетати; шеткати се серб.) префриган, лукав, преходзка ж. шетња препреден преходни -а -е 1. пролазан; префуркнуц -нєм зак. чежко ~ драга тешко пролазан проjурити, пролетети пут; ~ зявенє пролазна поjава; 2. префуровац -руєм зак. прелазан; преходни роки пробушити, провртати, прелазне године просврдлати, пробургиjати преходнїк х. пролазник прехадзац -ам нєзак. заст. преходнїца ж. пролазница оп. преходзиц преходносц ж. 1. прехвалїц -їм зак. пролазност; 2. проходност прехвалити прехориц -им и прехоровац прехвалїц ше -їм ше зак. -руєм зак. преболети звич. у злученю з дїєсловом нє прехпац (ше) -ам (ше) зак. мочи: нє могли ше прехвалїц провући (се); протурити (се); як им там добре нису могли да протискати (се), прогурати (се), се нахвале како им jе тамо лепо протиснути (се) прехвациц -им зак. прец -еєм нєзак. венути (нашвидко заєсц) презалогајити, прец ше -ем ше нєзак. чалабрцнути, загристи, дрмнути препирати се, споречкавати се, бацити у уста; бежаци заєдза, прети се; свађати се  прецагнуц -нєм зак. 1. (през преценїц -їм зак. 1. дацо) провући, превући; 2. (з (ошацовац) проценити; 2. (барз места на место) превући; високо ценїц) преценити повући; 3. прецртати, превући; 4. преценьовац -нюєм нєзак. 1. превагнути; 5. издржати; у процењивати; 2. прецењивати кризи зме, алє прецагнєме преценьовач х. проценилац даяк у кризи смо, али ћемо прецептор х. (инструктор, некако издржати; хори є, нє учитель) прецептор знаме кельо ище прецагнє прецерпиц -им зак. 1. болестан jе, не знамо колико ће претрпети, препатити, поднети; jош издржати; 6. придобити; ~ 2. издржати; суздржати се дакого на свой бок придобити прецизни -а -е прецизан кога на своjу страну; ¤ ~ на прецизовац -зуєм зак. и свойо натурити коме своjе нєзак. прецизовати, прецизирати мишљење, своj став прецинац -ам нєзак. прецагнуц ше -нєм ше пресецати (наглим замахом); ◊ нєзак. провући се ~/прецац дакого з язиком прецаговац -гуєм нєзак. 1. оплетати/оплести кога jезиком провлачити; 2. (з места на прецискац (ше) -ам (ше) зак. место) превлачити; 3. протискати (се), протиснути (се), прецртавати прогурати (се) прецаговац ше -гуєм ше прецисковац (ше) -куєм (ше) нєзак. 1. з розл. знач. провлачити зак. протискивати (се) се; 2. превлачити се; 3. прен. а) прецихни -а -е прећутан повлачити се; тот мотив ше прецихно присл. прећутно прецагує през цале дїло оваj прецихнуц -нєм зак. мотив се повлачи (провлачи) прећутати, оћутати, затаjити кроз цело дело; б) прожимати прециховац -хуєм нєзак. прецадзене -ного с. прећуткивати, оћуткивати, процедак, процедина затаjивати прецадзиц -им зак. прeцка ж. (капча на ременю) процедити пређица, копча, гвоздац прецадзовац -дзуєм нєзак. прецо присл. зашто процеђивати пречасти -а -е пречест прецац -етнєм зак. 1. пречежки -а -е претежак пресећи (наглим замахом); 2. прeчeрац -ам зак. замeнити, (скору з батогом и под.) расећи, прoмeнити, разменити; трампити распорити/распарати; прецал пречерац ше -ам ше зак. коньови скору з батогом трампити се расекао jе коњу кожу бичем пречесац -ешем зак. 1. прeцe¹ с. прeпирка, прочешљати; 2. пречешљати споречкање, спор, парба пречесни -а -e (при преце² с. венуће обрацаню ґу священїкови) прецек х. проток пречасни, велечасни; ~ отец прецекац -ам нєзак. 1. (отче) пречасни отац (оче) (чечиц) протицати; 2. пречесовац -суєм нєзак. 1. (пречурйовац) претицати прочешљавати; 2. пречешљавати прецекаюци -а -е и пречечиц -чем зак. 1. прецекови -а -о/-е проточан протећи; 2. претећи прецена ж. процена пречи слов. заст. ипак; преценєнє с. 1. оп. прецена; међутим 2. (барз висока цена) прецена пречисти -а -е рел. пречист; Пречиста Дїва Богородица, прешвечиц (ше) -им (ше) Блажена Госпа зак. убедити (се); уверити (се) пречисциц -им зак. 1. прешвечлїви -а -е убедљив; прочистити; 2. пречистити уверљив пречисцовац -цуєм нєзак. 1. прешвечлївосц ж. прочишћавати; 2. пречишћавати убедљивост; уверљивост пречисцовач х. прочистач прешвечовац -чуєм нєзак. прeчитац -ам зак. 1. убеђивати; уверавати прoчитати; 2. избрoјати; прешвечовац ше -чуєм ше преброjати, побројати нєзак. взаєм. повр. убеђивати се; пречитац ше -ам ше зак. уверавати се преброjати се прешедац -ам нєзак. (до пречиц -им зак. заст. другого гайзибана и под.) спречавати; бранити преседати пречишлїц -їм зак. прешедзиц -им зак. пребројати, избројати, побројати преседети пречишлїц ше -їм ше зак. прешедлац -ам зак. 1. преброjати се (прейсц коло дакого/дачого на пречишльовац (ше) -люєм коньови) проjахати; 2. (прейсц (ше) нєзак. преброjавати (се) през дацо на коньови) преjахати пречнїк х. пречник прешеднуц -нєм зак. (до пречувствительни -а -е другого гайзибана и под.) преосетљив, преосећаjан пресести пречудовац ше -дуєм ше зак. звич. прешейтац ше -ам ше зак. у злученю нє мочи: нє могол ше прошетати пречудовацниjе се могао пречудити, крстио се и левом и десном прешивац -ам нєзак. пречуриц -им зак. 1. прошивати процурити, потећи; 2. претећи преширенє с. проширење пречухац -ам зак. претрти; прешириц (ше) -им (ше) зак. пречухал локец претро jе лакат, проширити (се) прогледао му jе лакат преширйовац (ше) -юєм пречухац ше -ам ше зак. (ше) нєзак. проширивати (се) претрти се; пречухали ше му прешиц -иєм зак. прошити панталони на колєнох претрле прeшли -а -e прoшли, су му се панталоне на коленима, минули прогледала су му колена на прешлїдзиц -им зак. панталонама проследити пречуховац (ше) -хуєм (ше) прешлїдзованє с. прогон, нєзак. претирати (се) прогањање пречуц -уєм зак. пречути прешлїдзователь и прешалтовац -туєм зак. прешлїдзовач х. прогонитељ, прешалтовати прогонилац прешацовац -цуєм зак. прешлїдзовац¹ -дзуєм нєзак. проценити прослеђивати прешварбнуц -нєм зак. прешлїдзовац² -дзуєм и прецртати прешлїдовац -дуєм нєзак. прешварбовац -буєм нєзак. прогонити прецртавати прешлїдованє с. оп. прешверцовац (ше) -цуєм прешлїдзованє (ше) зак. прошверцовати (се) прешлїдователь и прешвеченє с. убеђење; прешлїдовач х. оп. уверење; становиште прешлїдзователь  прешлонєдзельови -а -о/-е прештудирац -ам зак. прошлонедељни размислити, проштудирати прешлорочни -а -е прещешлїви -а -е пресретан прошлогодишњи прещипиц -им зак. карт. прешлосц ж. прошлост пресећи прешлотижньови -а -о/-е преюдицирац -ам зак. и прошлонедељни, горв. нєзак. преjудицирати прошлотjедни преявиц ше -им ше зак. прешмарбнуц -нєм зак. заст. испољити се, показати се прецртати преявяц ше -ям ше нєзак. прешмарбовац -буєм нєзак. заст. испољавати се, показивати прецртавати се прешмердзиц ше -им ше при прим. I з лок. 1. oзначує зак. повући смрад, постати место у блїзкосци дакого/дачого смрдљив поред, код; до; уз; їх жем  прешмикнуц ше -нєм ше драги њихова земља је поред зак. проклизнути, провући се пута; наша хижа такой  їх прешпацирац -ам и наша кућа jе одмах до њихове; 2. прешпацирац ше -ам ше зак. oзнaчує дружтво, заєднїцтво прошетати код, са; син жиє при родичох прешпив х. препев син живи са родитељима; були  прешпивац -ам зак. 1. оцови у шпиталю били су код (лєпше вишпивац од дакого) оца у болници; 3. означує натпевати; 2. (преложиц стихи) допущованє поред, уз;  шицких препевати дзивкох нє нашол себе по дзеки прешпивовац -вуєм нєзак. 1. поред свих девоjака ниjе нашао (лєпше шпивац од дакого) себи по вољи; II з ґен. означує натпевавати; 2. (прекладац же дахто бива при дачиєй хижи стихи) препевавати поред, до; вони биваю  прешпиртац -ам зак. 1. Дудаша они станују поред прочепркати; 2. претражити, Дудаша;   тим при томе; место претурити, преметнути ~ месту оп. место попри месту прешпиртовац -туєм нєзак. (под попри);  шицким тим 1. чепркати; 2. претраживати, поред свега тога, уз све то претурати, преметати приардзавиц -веєм и -им прештапац -пем зак. зак. (прилїпиц ше з ардзу ґу проштеповати другому заардзавеному прештрелїц -їм зак. предмету) прилепити се, запећи прострелити се од рђе прештрельованє с. прибегнуц -нєм зак.1. препуцавање; пушкарање; чарка притрчати; дотрчати; доjурити; прештрельовац ше -люєм 2. (до дакого накратко) тркнути; ше нєзак. препуцавати се; вона часто прибегнє до нас она пушкарати често тркне код нас; 3. (на прештрец -ем зак. 1. коньови) доjахати, докасати прострети, прострти; разастрети; прибеговац -гуєм нєзак. 1. 2. (дацо под дакого) подастрети; притрчавати; дотрчавати; 3. (райбанїну) извешати, доjуривати; 2. (на коньови) прострети; ~ шмати извешати доjахивати, докасивати веш прибежиско и прибежище с. прештригнуц -нєм зак. прибежиште; уточиште пресећи (маказама), престрићи приберац -ам нєзак. 1. (украшовац) дотеривати, прибранєц) машкаре удешавати; украшавати; прибрац -берем зак. 1. цифрати; гиздати; 2. (давац (украшиц) дотерати, удесити; красу дакому/дачому) красити; украсити, накитити, окитити; його характер приберала нагиздати; упарадити; 2. щиросц његов карактер красила (преблєчиц за дакого) jе искреност; 3. (преблєкац за прерушити, преобући дакого) прерушавати, прибрац ше -берем ше зак. прерушивати 1. (украшиц ше) дотерати се, приберац ше -ам ше нєзак. 1. удесити се; украсити се, (украшовац ше) дотеривати се, накитити се, окитити се; удешавати се; украшавати се; нагиздати се; упарадити се; 2. цифрати се; гиздати се; 2. (преблєчиц ше за дакого) (преблєкац ше за дакого) прерушити се, преобући се прерушавати се, прерушивати се прибрежйов(и) -а -о/-е и прибивац -ам нєзак. прибрежни -а -е 1. приобалски, прикуцавати, закуцавати приобални; 2. обалски, обални; прибистатовац ше -туєм ше плївба oбалска плoвидба;  зак. обећати са сигурношћу рoзчлeнєнoсц oбална разуђeнoст прибиц -иєм зак. прикуцати, прибридац -ам зак. кварити закуцати изглед кога/чега приблїжиц (ше) -им (ше) прибуток -тку х. плен, добит зак. приближити (се) привабни -а -е заст. приблїжни -а -е приближан; привлачан; вабљив, маман, груб; приблїжна прецена мамљив приближна (груба) процена привалїц -їм зак. пасти; приблїжно присл. затрпати; пригњечити; привалєл приближно; наблизу, нагрубо го мур пао jе на њега зид; древо приблїжносц ж. му привалєло ногу дрво му jе приближност пригњечило ногу приблїжованє с. привариц -им зак. шлосер. приближавање приварити, наварити приблїжовац (ше) -жуєм приварйовац -юєм нєзак. (ше) нєзак. приближавати (се) шлосер. приваривати, наваривати приблуда ж. и х. оп. приварошски -а -е приблукани приградски приблукани -а -е коjи jе приварти -а -е притворен; однекуд долутао приварти дзвери притворена приблукац -ам и приблукац врата ше ам ше зак. долутати, приватизация ж. залутати, доћи негде лутаjући приватизациjа прибор х. 1. прибор; спрема; приватни -а -е приватан за бритвенє бриjаћи прибор; 2. приватнїк х. приватник звич. з неґацию (дацо цо губи приватнїцки -а -е випатрунок): очисцце тоти приватнички шпляхи, бо су нє у хижи приватнїцтво с. очистите ове флеке, jер руже приватништво собу приватно с. присл. приватно прибрани -а -е 1. дотеран; приватносц ж. приватност накићен, нагиздан; 2. прерушен, привезц -ежем зак. 1. преобучен довести (-езем); древо з лєса прибранци х. мн. (єд. довести дрва из шуме; 2. допремити, добавити навикавати (се), привикавати привезц ше -ежем ше зак. (се); од младосци ше мушиме довести се привиковацґу роботи од приверац -ам нєзак. младости се морамо навикавати притварати на рад привеслац -ам зак. привилеґия ж. привилегиjа довеслати привилеґовац -ґуєм зак. и привесц -едзем зак. 1. нєзак. привилегисати, довести; дзеци до баби привилеговати, привилегирати довести децу код баке; 2. привит х. (привитанє госца) (провадзаци привесц на поздрав; добродошлица, речи одредзене место) привести; добродошлице; дочек стража приведла заблуканого привитац -ам (дакого) I зак. до штабу стража jе привела дочекати (речима залуталог у штаб добродошлице), поздравити (у прививац -ам нєзак. знак добродошлице), пожелети привиjати (на рану) коме добродошлицу; II нєзак. оп. привид х. привид привитовац привидзенє с. 1. привиђење; привитац ше -ам ше зак. 2. авет, приказа, сабласт, утвара; взаєм. повр. поздравити се појава привитни -а -е 1. поздравни; привидзиц ше -им ше и бешеда поздравни говор, безос. причинити се, учинити се здравица;  телеграма привидзовац ше -дзуєм ше и поздравни телеграм; 2. а) безос. причињавати се, чинити гостољубив; срдачан; б) се, привиђати се предусретљив; слово привидни -а -е привидан добродошлица, речи привидносц ж. привидност добродошлице привикац -ам нєзак. оп. привитно присл. 1. привиковац гостољубиво; срдачно; 2. привикац ше -ам ше нєзак. предусретљиво 1. навикавати се; 2. безос. привитовац -туєм (дакого) (дакому): та як ше вам привика нєзак. дочекивати (речима у варошу? па како вам jе у добродошлице), поздрављати (у граду?; як ци ше привика на знак добродошлице), желети новим роботним месце? како ти коме добродошлицу jе на новом радном месту? привитовац ше -туєм ше привикнути -а -е навикнут, нєзак. взаєм. повр. поздрављати привикнут се привикнуцe с. oбичај, привиц -иєм зак. привити навика привични -а -е уобичаjен привикнуц -нєм зак. I прех. привлєчиц -чем зак. експр. навикнути, навићи; II нєпрех. довући, дотеглити, допртити оп. привикнуц ше привлєчиц ше -чем ше зак. привикнуц ше -нєм шe зак. експр. (чежко присц) довући се навићи (сe), навикнути (се) приводзиц -им нєзак. 1. привикованє с. навикавање доводити; 2. (провадзаци привиковац -куєм I прех. приводзиц на одредзене место) навикавати; дзеци на ученє приводити навикавати децу на учење; II привоженє с. довоз; допрема нєпрех. оп. привиковац ше привожиц -им и привиковац ше -куєм нєзак. привожовац -жуєм нєзак. 1. довозити; 2. допремати (здогадовац) подсећати, приволац -ам зак. 1. (дакого напомињати; 2. себе ґу себе) позвати, призвати; 2. (оживйовац у здогадованю) измамити, смамити сећати се, присећати се; приволїц -їм зак. заст. замишљати; оживљавати у пристати, сложити се; сећању; предочавати прихватити приганяц -ям нєзак. приволовац -луєм нєзак. 1. дотеривати, пригонити, позивати, призивати, звати; подгонити зивкати; 2. измамљивати, пригарнуц -нєм зак. мамити, вабити пригрнути, погрнути привольовац -люєм нєзак. пригартушенє с. пригушење заст. пристаjати, слагати се; пригартушиц -им зак. прихватати пригушити, утомити привреда ж. привреда пригаряц -ям нєзак. оп. привредзованє с. пригорйовац привређивање пригвариц -им зак. 1. привредзовац -дзуєм нєзак. (доложиц, прекоментаровац) привређивати прокоментарисати; рећи, привредни -а -е привредни приметити; добацити, набацити, привреднїк х. привредник уметнути, убацити; на шефову приврец -ем зак. 1. (нє критику нєсовисней роботи у цалком заврец) притворити, фирми, хтошка з роботнїкох зашкринути, пришкринути; пригварел: най перше вон сам приври дзвери притвори врата; совисно роби на шефову 2. (заврец до вишлїдного критику несавесног рада у гарешту) притворити фирми неко од радника jе привязани -а -е 1. привезан; прокоментарисао: нека прво он 2. (з чувствами за дакого) везан, савесно ради; 2. (виражиц привезан нєзадовольство, догнац) привязаносц ж. прен. приговорити, замерити, привезаност, везаност поговорити привязац (ше) -яжем (ше) пригварка ж. 1. (доложене зак. привезати (се), завезати (се), слово, коментар) упадица, везати (се) коментар; 2. (вираз привязовац (ше) -зуєм (ше) нєзадовольства) примедба, нєзак. привезивати (се), приговор, опаска; замерка; завезивати (се), везивати (се) зановет; поговор; 3. узречица; ¤ привязок -зка/-зку х. без пригварки без поговора привезак; дрангулиjа пригваркац -ам нєзак. дем. пригадац -ам и пригаднуц ґу пригваряц -нєм зак. 1. (здогаднуц) пригваряц -ям нєзак. 1. подсетити, напоменути; шмих (коментаровац) коментарисати; дзецка пригаднул ми його говорити, примећивати, мацер смех детета подсетио ме понављати; добацивати, jе на његову маjку; 2. себе набацивати, уметати, убацивати; (ожиц у здогадованю) сетити се, чухал замарзнути руки и присетити се; замислити; нєпреривно пригварял: та нач оживети у сећању; предочити; тота жима? трљао jе озебле руке пригадал себе свою младосц и стално jе говорио: шта ће нам сетио се своjе младости та зима?; 2. (виражовац пригадовац -дуєм нєзак. 1. нєзадовольство, доганяц) приговарати; замерати; зготовити; 2. приредити зановетати; закерати, поговарати приготовиц ше -им ше зак. пригваряци -а -е зановетљив припремити се, спремити се пригваряч х. закерало, приготовйовац -юєм нєзак. приговарало, замерало, 1. припремати, спремати, зановетало, зановеталац готовити; 2. приређивати пригинац ше -ам ше нєзак. приготовйовац ше -юєм ше нагињати се нєзак. припремати се, спремати приглавок -вка х. коц. се, готовити се оглавина приготовка ж. 1. припрема; пригладзиц -им зак. 2. спрема; школска школска пригладити спрема приглушени -а -е пригушен пригранїчє с. пограничје приглушиц -им зак. пригранїчни -а -e пригушити; затомити пограничан; ~ валал погранично приглушовац -шуєм нєзак. село пригушивати; затомљавати приграц -реєм зак. 1. (єдзенє приглушовач х. пригушивач на шпоргету) загреjати, пригнац -женєм зак. подгреjати; 2. и безос. (о слунку, дотерати; статок з паши горучави) пригреjати; слунко дотерати стоку са паше; авто приграло сунце jе пригреjало дотерати кола пригривац -ам нєзак. 1. пригнобени -а -е угњетен (єдзенє на шпоргету) пригнобиц -им зак. угњести загре(jа)вати, подгре(jа)вати; 2. и пригода ж. (дожице) згода; безос. (о слунку, горучави) доживљаj; догодовштина; греjати, пригре(jа)вати догађаj пригрожиц -им зак. пригодни -а -е пригодан припретити пригоїц ше -їм ше зак. пригроз х. и пригроза ж. (дакус ше загоїц) залечити заст. претња (зацелити) се мало приґаздовац -дуєм зак. стећи приголубиц -им зак. прен. (уз оно што се већ има); цо муж пригрлити и жена вєдно приґаздую, то пригорене -ного с. заєднїцке шта муж и жена загоретина заjедно стекну, то jе заjедничко пригорє с. пригорjе приґазловац -луєм зак. пригориц -им зак. загорети, изгазити пригорети приґрабиц -им зак. прен. пригорйовац -юєм нєзак. приграбити загоревати, пригоревати придаванє с. 1. (даванє) пригорки ж. мн. загоретина предавање, предаjа; уручење, (на дну посуде); люби виграбац уручивање; достава; 2. воли да изгребе загоретину (преставанє з одупераньом) пригородски -а -е предаjа; 3. (екстрадованє) приградски изручење, изручивање приготовенє с. припремање, придавац -ам нєзак. 1. спремање (давац) предавати; уручивати; приготовени -а -е достављати; 2. (екстрадовац) припремљен, спремљен; изручивати; 3. (увагу, значенє) приправан придавати; значенє дачому приготовиц -им зак. 1. придавати значаj нечему; 4. припремити, спремити, (удавац) приjављивати  придавац ше -ам ше нєзак. коjи се тек на вечери 1. (на витримованє дакому) придружуjу сватовима по давати се коме на (у) коменциjу; младожењиноj страни) 2. (преставац з одупераньом) придатни -а -е оп. придални предавати се; 3. (складац ше – о придац -ам зак. 1. (дац) фарбох и под.) слагати се; 4. предати; уручити; 2. (удац) признавати, говорити истину приjавити; ~ крадошох до придавач х. уручилац, полициї приjавити крадљивце уручитељ полициjи; 3. (екстрадовац) придавенє с. пригушење изручити; 4. (увагу, значенє) придавени -а -e пригушен, придати; ~ значенє мукао дакому/дачому придати значаj придавиц -им зак. коме/чему; ◊ ~ дакого [до] суду пригушити; затомити; дати кога под суд, тужити кога чувства у себе пригушити придац ше -ам ше зак. 1. (на осећања у себи витримованє дакому) дати се придавйовац -юєм нєзак. коме на (у) коменциjу; оцец ше пригушивати; затомљавати придал синови отац се дао сину придавйовач х. пригушивач у коменциjу; 2. (престац з придавни -а -е оп. придални одупераньом) предати се, придавчиц -им зак. оп. одустати; подати се; 3. а) (здац придавиц ше) добро доћи; тото ше нам придавчовац -чуєм нєзак. ище прида ово ће нам jош добро оп. придавйовац доћи; б) бити погодан, пристати, придални -а -e (вигодни) пристаjати; 4. (припознац, повесц подесан, прикладан, погодан, правду) признати, рећи истину; повољан; приличан; употребљив, придал ше же то вон зробел применљив; коjи негде пасуjе; признао jе да jе то он урадио удобан; тота жем придална за придзвигнуц (ше) -нєм (ше) садзенє овоцох ова земља jе зак. придигнути (се), придићи погодна за гаjење воћа; була ~ за (се) їх нєвесту била jе прикладна за придзвиговац (ше) -гуєм њихову снаху; нови патики му (ше) нєзак. придизати (се) нє таки придални, та волї придзелїц -їм зак. доделити ношиц стари нове патике му придобивац -ам нєзак. нису тако удобне, па више воли придобиjати да носи старе; ¤ буц нїзач нє ~ придобиц -иєм зак. не бити низашта придобити приданє с. предање придрилїц -їм зак. догурати; придани¹ -а -е предан, доваљати посвећен; веран, одан; бул придримац -мем и шицок ~ єдней идеї био jе сав придримнуц -нєм зак. 1. предан jедноj идеjи; народу задремати, придремати, придана интелиґенция народу дремнути; 2. (дакус подримац) одана интелигенциjа подремати придани² мн. фолкл. придринґац -ам зак. "придани" (свадбени дарови коjе докаскати; дотрчати лаганим младенцима доносе сватови по трком младиноj страни) придружиц (ше) -им (ше) приданци х. мн. фолкл. зак. придружити (се) "приданци" (младин род, придружовац (ше) -жуєм сватови по младиноj страни, (ше) зак. придруживати (се)  придунайски -а -е призначиц -им зак. 1. придунавски, подунавски прибележити, забележити; 2. приєм х. приjем наменити, одредити приємни¹ -а -е 1. приjатан; призначка ж. белешка, дружтво приjатно друштво; 2. прибелешка, забелешка лагодан; удобан; угодан; 3. призначовац -чуєм нєзак. 1. питак, пријатан; ~ воздух питак прибележавати, бележити, ваздух забележавати; 2. намењивати, приємни² -а -е: испит одређивати пријемни испит призор х. призор приємнїк х. приjемник приїмац (ше) -ам (ше) заст. приємнїца ж. (потвердзенє оп. примац (ше) о приманю) приjемница приказ х. приказ приємно присл. 1. приjатно; приказац (ше) -ажем (ше) 2. лагодно; удобно; угодно зак. приказати (се) приємносц ж. приjатност приказовац (ше) -зуєм (ше) прижадовац -дуєм нєзак. зак. приказивати (се) прижељкивати приказовач х. приказивач прижеменє с. приземљење прикапчац (ше) -ам (ше) прижемє с. приземље зак. 1. прикопчати (се); 2. прижемисти -а -е здепаст прикључити (се) прижемиц ше -им ше зак. прикапчoванє с. 1. приземљити се прикопчавање; 2. прикључење прижемни -а -е приземан прикапчовац (ше) -чуєм призабувац -вам нєзак. (ше) нєзак. 1. прикопчавати (се); заборављати (тренутно) 2. прикључивати (се) призабуц -удзем зак. прикармиц -им зак. поль. позаборавити, сметнути с ума, прихранити заборавити (тренутно) прикармйованє с. поль. призберац -ам зак. прихрањивање прикупити прикармйовац -юєм нєзак. призберовац -руєм зак. поль. прихрањивати прикупљати приквачиц -им зак. призвичаєне у функц. пред. прикачити уобичаjено jе; у нас же... код приклад х. 1. пример; нас jе уобичаjено да... навесц навести пример; исц призвичаєни -а -е уобичаjен за дачиїм прикладом следити призвук х. призвук нечиjи пример; 2. узор; служиц призма ж. призма дакому як служити некоме призматични -а -е и као узор призмов(и) -а -о/-е призматичан прикладац -ам нєзак. 1. признавац -ам нєзак. стављати, наслањати, признавати прислањати уз нешто; 2. (oблoги) признавац ше -ам ше нєзак. стављати; цепли облоги (припознавац, гуториц правду) стављати топле облоге;  признавати банки мед. метати купице признанє с. признанє прикладни -а -e 1. (вигодни) признац -ам зак. признати погодан, повољан; прикладан, признац ше -ам ше зак. подесан; згодан; 2. (хтори (припознац, повесц правду) може послужиц як приклад) признати; признал ше же так примеран, узоран було признао jе да jе било тако прикладнїк х. 1. примерак; 2. узорак; 3. минер. (виняток за (мала) анализу) извадак прикрадац ше -ам ше нєзак. приклац -колєм зак. прикрадати се; шуњати се приклати прикраднуц ше -нєм ше зак. приклєкнуц -нєм зак. прикрасти се; пришуњати се клекнути на кога, притиснути прикраса ж. украс кога коленом прикраска ж. 1. оп. приклєт х. трем; предсобље прикраса; 2. прикраски мн. приклєтни -а -е коjи се накит односи на трем одн. предсобље; прикрациц -им зак. (нє приклєтни дзвери врата од допущиц, огранїчиц) ускратити предсобља прикрацовац -цуєм нєзак. приклєцик х. дем. тремак; (нє допущовац, огранїчовац) мало предсобље ускраћивати; прикрацує себе приключенє с. прикључење кажде задовольство ускраћуjе приключениє с. заст. себи свако задовољство (дожице) прикључениjе прикрачац -ам зак. доћи приключиц -им зак. (приближити се) крупним прикључити;струю кораком прикључити струjу прикрашиц (ше) -им (ше) приключиц ше -им ше (ґу зак. улепшати (се), украсити (се) дакому/дачому и дакому/дачому) прикрашовац (ше) -шуєм зак. прикључити се (ше) нєзак. улепшавати (се), приключни -а -е прикључни украшавати (се) приключовац -чуєм нєзак. прикри -а -е 1. стрм; окомит; прикључивати врлетан; падина стрма падина; приключовац ше -чуєм ше 2. а) (нєлюбезни) оштар; (ґу дакому/дачому и увредљив; тежак; повесц дакому/дачому) зак. дакому прикре слово рећи коме прикључивати се увредљиву реч, рећи коме што приключок -чка/-чку х. нажао; б) (нагли) нагао, прек; прикључак незгодан; чловек нє зна прикмета ж. особина; владац зоз собу нагао ловек не своjство уме да влада собом; вон ма прикметнїк х. ґрам. придев прикру натуру он има незгодну прикметнїков -а -о и нарав; 3. неугоднан, неприjатан, прикметнїцки -а -е придевски шкакљив; дожил прикре приковац -куєм зак. искуство доживео jе неприjатно приковати искуство;  питанє шкакљиво приковйовац -юєм зак. питање; 4. (нєвитримовни) прикивати тежак; прикри часи тешка приколица ж. беш. времена; положенє тежак приколица положаj; ◊ найсц ше (буц) у прикотуляц (ше) -ям (ше) прикрим наћи се у шкрипцу (у зак. докотрљати (се); доваљати тесну), доћи до тесна; пришло (се) до прикрого дошло jе до густог прикотурбичац (ше) -ам прикривац -ам нєзак. 1. (ше) зак. докотрљати (се) (обич. (закривац) покривати, о ситном предмету) прекривати; 2. (скривац) прикоч х. приколица; прикривати, с(а)кривати, шпедитер затаjивати; заташкавати прикочик х. дем. приколица прикривка ж. камуфлажа  прикрина ж. стрмина; повукао дим, одимљен, нагиб; врлет надимљен; єдзенє прикурене прикрити -а -е 1. (закрити) jело jе надимљено; хижа уж ~ покривен, прекривен; 2. прикурена соба jе већ одимљена (скрити) скривен; прикривен; прикуриц -им зак. одимити, страх прикривен страх задимити; нє кур у хижи, прикрито присл. прикривено прикуриш ми ствари немоj да прикриц -иєм зак. 1. пушиш у соби, одимићеш ми (закриц) покрити, прекрити; 2. намештаj (скриц) прикрити, с(а)крити, прикуриц ше -им ше зак. затаjити; заташкати (окуриц ше, поцагнуц запах прикрице с. 1. склониште; 2. диму) попримити мирис дима, застор, вео; под прикрицом повући дим, надимити се, тайни под велом таjне одимити се; єдзенє ше прикро присл. 1. стрмо; прикурело у пецу jело се окомито; 2. (нєлагодно, опасно) надимило у фуруни густо, шкакљиво; постало прилагодзени -а -е прикро загустило jе, дошло jе прилагођен до густог; прикро на ньго у прилагодзиц (ше) -им (ше) шкрипцу је; он jе у сосу (прпи), зак. прилагодити (се) гори му под табанима (нoгама, прилагодзованє с. пeтама); догустило му jе; 3. пролагођавање непријатно, тешко; жао; мацери прилагодзовац (ше) -дзуєм було же син пошол маjци jе (ше) зак. прилагођавати (се) било жао што jе син отишао; прилагодзуюци и хорому кед при нїм цудзи прилагодлїви -а -е прилагодљив людзе болеснику jе неприjатно приламац (ше) -мем (ше) кад су поред њега туђи људи зак. закинути (се), заломити (се) прикросц ж. 1. стрмина; прилапиц -им зак. 1. окомитост; врлет; 2. прихватити; 2. (запратац до (нєлагодносц, опасносц) роботи) натерати кога да ради, тешкоћа, прпа, стиска, теснац, запослити кога; прилапели го з шкрипац; неприjатност; невоља; роботу натерали су га да ради, найсц ше у прикросци наћи се запослили су га; 3. (ґу дакому) а) у прпи (у сосу); витаргац ше з стати на чиjу страну, подржати прикросцох извући се из кога; прилапел ґу нїм лєм пре невоља; мал сом з тима людзми особни интерес подржао их jе вельо прикросци имао сам с само због личног интереса; б) тим људима много сложити се с киме неприjатности прилапиц ше -им ше зак. 1. прикрочиц -им зак. прићи, (за дацо) ухватити се, докрочити прихватити се; 2. (почац робиц) прикруцац -ам нєзак. оп. прихватити се, латити се; прикруцовац прилапел ше до роботи прикруциц -им зак. прихватио се посла; 3. приврнути; приш(а)рафити; (пригориц) загорети, пригорети причврстити прилапйованє с. прикруцовац -цуєм нєзак. прихватање; прихват привртати; пришарафљивати; прилапйовац -юєм нєзак. причвршћивати прихватати прикурени -а -е коjи jе прилапйовац ше -юєм ше попримио мирис дима, коjи jе нєзак. 1. (лапац ше) прихватати се, подухватати се, лаћати се; 2. (облоги и под.) ставити, метнути; (пригорйовац) загоревати, 3. (суму, помоц) приложити пригоревати приложиц ше -им ше зак. прилаплїви -а -e 1. прихватити се посла; прихватљив; 2. подесан, приложела ше такой до роботи повољан одмах се прихватила посла прилапююци -а -е прилудзиц -им зак. прихватни; центер прихватни примамити, домамити, смамити, центар привабити прилапянє с. оп. прилудзовац -дзуєм нєзак. прилапйованє мамити, примамљивати, прилапяц (ше) -ям (ше) домамљивати, вабити нєзак. оп. прилапйовац (ше) прилудзовач х. мамилац прилєгнуц -нєм зак. 1. прилучиц (ше) -им (ше) зак. (лєгнуц и прициснуц зоз собу прикључити (се), припоjити (се) свойо младе) пригњечити; прилучовац (ше) -чуєм (ше) швиня прилєгла праше свиња зак. прикључивати (се), jе пригњечила прасе; 2. (лєгнуц припаjати (се) дакус одпочинуц) прилећи, прилюбиц -им (дакого) зак. прилегнути заст. (придобиц дачию любов): прилєтовац -туєм нєзак. думал же ю прилюби з битку долетати, прилетати мислио jе да ће батинама прилєценє с. долет придобити њену љубав прилєциц -им зак. прилюбиц ше -им ше (ґу прилетети; долетети дакому/дачому) зак. заст. прилєцовац -цуєм нєзак. оп. заволети кога/што; нашо прилєтовац прадїдове так любели свойо прилїв х. 1. осн. и прен. обичаї же ше нє могли прилив; навала; моцни креви прилюбиц ґу цудзим наши навала крви; 2. оп. плима преци су тако волели своjе прилїзац -їжем зак. обичаjе да нису могли да заволе прилизати туђе; гоч цудзи, прилюбел ше прилїпиц -им зак. ґу нашому народу мада туђ, прилепити, залепити заволео jе наш народ прилїпиц ше -им ше зак. прилюбйовац -юєм (дакого) прилепити се, залепити се нєзак. ґу прилюбиц прилїпйовац (ше) -юєм (ше) прилюбйовац ше -юєм ше нєзак. прилепљивати (се), нєзак. ґу прилюбиц ше залепљивати (се) прим х. муз. и др. прим прилїпнуц -нєм зак. I прима ж. муз. и др. прима нєпрех. оп. прилїпиц ше; II примабалерина ж. прех. оп. прилїпиц примабалерина прилїпнуц ше -нєм ше зак. примадона ж. примадона оп. прилїпиц ше примамка ж. мамац, мека прилїпок -пка/-пку х. приманє с. примање; приjем прилепак примарзац -ам и примарзац прилoг х. (доприношенє, ше -ам ше нєзак. примрзавати дарунок) прилoг примарзнуц -ржнєм и прилoжиц -им зак. 1. примарзнуц ше -ржнєм ше зак. (положиц блїзко) принети; примзрнути приложел ложку ґу устом примарзовац (ше) -зуєм принео jе кашику устима; 2. (ше) нєзак. оп. примарзац (ше)  примариюс х. примариjус примирйовац (ше) -юєм примарни -а -е примаран (ше) нєзак. 1. примиривати (се); примасциц -им зак. (прибиц, 2. скрашавати (се); 3. заст. прилїпиц) повалити до земље припитомљавати (се) (жито, траву); буря примирнїк х. заст. примасцела жито ґу жеми олуjа (прикладнїк) примерак jе повалила жито до земље примитивец -вца х. примат х. примат примитивац приматель х. прималац; примитивни -а -е преузиматељ примитиван примателька ж. приjемница примишка х. примеса примахнуц -нєм зак. примкнуц -нєм зак. климнути; ~ з главу климнути закључати (на краће време) главом (у знак сагласности) примопридаванє с. примаховац -хуєм нєзак. примопредаjа климати; ~ з главу климати примопридаваци -а -е главом (у знак сагласности) примопредаjни примац -ам нєзак. 1. примопридавач х. примати; 2. (доставац фасованє) примопредаjник следовати, примати приморец -рца х. приморац примац ше -ам ше нєзак. приморє с. приморjе примати се приморски -а -е приморски; примаци -а -е оп. приємни²  шалата бот. блитва примач х. техн. приjемник примотац ше -ам ше зак. примаш х. муз. примаш долутати, долуњати, домувати се применєни -а -е примењен; примус х. примус уметносц примењена примушенє с. правн. уметност принуда, присила; изнуда применїц -їм зак. применити примушени -а -e 1. применка ж. примена приморан; 2. усиљен; поцаг применлїви -а -е оп. шах. изнудица применююци примушиц -им зак. 1. применовнїк х. ґрам. приморати, присилити; предлог принудити, натерати; 2. изнудити применьованє с. 1. примушованє с. 1. дїєсл. примењивање; 2. оп. применка мен. од примушовац; 2. оп. применьовац -нюєм нєзак. примушенє примењивати примушовац -шуєм нєзак. 1. применююци -а -е приморавати, присиљавати; применљив принуђивати; 2. изнуђивати примерани -а -е примерен примушовач х. изнуђивач примерковац -куєм зак. примушуюци -а -е присилан, припазити принудан; робота присилан примир х. заст. (приклад) рад пример принагодни -а -е заст. примирє с. примирjе пригодан; отримац принагодну примириц -им зак. 1. бешеду одржати пригодан говор примирити; 2. ридк. принєсц -нєшем зак. 1. з припитомити розл. знач донети; 2. донети, примириц (ше) -им (ше) зак. добавити; допремити 1. примирити (се); 2. скрасити принова ж. принова (се); 3. заст. припитомити (се) принос х. принос  принoшeнє с. 1. дїєсл. мeн. ми је то падало; 5. а) (швечиц) од приношиц; 2. добављање; приличити, бити у реду, бити на допремање, допрема; ◊ ~ жертви месту; живот нашого параста приношење жртве нє таки яки би му припадал приношитель х. доносилац живот нашег земљорадника ниjе приношиц -им нєзак. 1. з такав какав би му приличио; б) розл. знач. доносити; 2. имати право; каждому доносити, добављати; допремати одроснутому припада принц х. принц одлучовац о власци сваки принцеза ж. принцеза одрасли има право да одлучуjе о принцип х. принцип власти; 6. (буц одредзеного дня) принципиєлни -а -е бити, падати; швето Миколая принципиjелан припада 19. децембра светац св. приобецац -ам и приoбeцац Николе jе 19. децембра; 7. заст. шe -ам шe зак. oбeћати (не долазити; у нїх на єдного сасвим сигурно); приобецал ше чловека припада 40 кили меса же придзе, алє го ище нєт код њих на jедног човека долази обећао jе да ће вероватно доћи, 40 килограма меса; пред войну у али га jош нема нас на єдного чловека приобецовац -цуєм и припадало 300 динари порциї приобецовац ше -цуєм ше пре рата jе код нас на jедног нєзак. обећавати (не сасвим човек долазило 300 динара сигурно) пореза приобриц -им зак. 1. стећи, припадкoв(и) -а -о/ -e прирадити; з малого приобрел падежни; ~ одменка падежна красни маєток од малог jе промена стекао леп иметак; ~ потребне припаднїк х. припадник знанє стећи потребно знање; 2. припаднїца ж. припадница постићи, задобити; ~ щесце припадносц ж. припадност постићи срећу припаднуц -нєм зак. приобровац -руєм нєзак. 1. припасти; допасти; пасти у део; стицати; прирађивати; 2. ¤ чежко дакому припаднуц постизати, задобиjати тешко пасти коме приорац -рем зак. подорати, припадок -дку х. ґрам. падеж плитко заорати; ~ гной поль. припалїц -їм зак. припалити, подорати ђубре запалити; задимити приоритет х. приоритет припальовац -люєм нєзак. приоритетни -а -е припаљивати приоритетан припарти -а -е (дїєприкм. од приорйовац -рюєм нєзак. припрец) притиснут; з подоравати, плитко заоравати опасносцу притиснут припадац -ам нєзак. 1. (буц опасношћу дачия власносц) припадати; йому припасац -ашем зак. припада половка маєтку њему припасати; шаблю припасати припада пола имовине; 2. сабљу следовати; достал шицко цо му припасoвац -суєм нєзак. припадало добио jе све што му припасивати jе следовало; 3. спадати; вон нє припатранє с. посматрање припада до тей файти людзох припатрац ше -ам ше (на он не спада у ту врсту људи; 4. дакого/дацо и без обєкта) нєзак. (доживйовац, подношиц) падати; гледати, посматрати; погледати; чежко ми то припадало тешко вони ше вадза, а людзе ше на нїх припатраю они се свађаjу, а страни да прими у кућу младу, људи их гледаjу будућу снаху (о старом свату по припатрач х. осматрач; младиноj страни) посматрач; проматрач припитац ше -ам ше зак. припатрачнїца ж. замолити; припитали зме ше осматрачница; проматрачница им на коч замолили смо их да припатриц -им (на нас приме на кола; припитал ше дакого/дацо и без обєкта) зак. нам до дружтва замолио нас jе припазити; припать на тоти да га примимо у друштво дзеци припази на ту децу припити -а -е 1. припиjен, припатриц ше -им ше зак. приљубљен; 2. (дакус пияни) загледати се, погледати; припит припатриме ше дакус на живот припитовац ше -туєм ше коло себе погледаjмо мало нєзак. (модлїц буц даґдзе живот око себе прияти): припитовали ше у нас припекац -а нєзак. пeћи, на ноц молили су нас да их пржити, жарити, жећи (о сунцу); примимо да преноће код нас слунко припека сунце пржи припитомиц (ше) -им (ше) приперац -ам нєзак. зак. припитомити (се) (приводзиц до мучного припитомйовац (ше) -юєм положеня) притискати, (ше) нєзак. припитомљавати (се), притешњавати припитомљивати (се) припечиц -че зак. припећи, припиц ше -иєм ше зак. прижећи, прижарити (о сунцу) припити се, приљубити се припивац ше -ам ше нєзак. приплївац -ам зак. а) (о припиjати се плївачови) допливати; б) (о ладї, припилїц -їм зак. подсећи; чамцу) допловити; в) (о одсећи део при врху; ~ древо плахтарки) доjедрити, подсећи дрво допловити припинац -ам нєзак. приплод х. приплод, запат, прибадати, прикачивати, запатак припињати, придевати приплодни -а -е приплодни припинка ж. спаjалица приплянтац ше -ам ше зак. припирхац -ам зак. дотетурати се долепршати припнуц -нєм зак. прибости, приписац -ишем зак. прикачити, приденути приписати приповеданє с. причање, приписка ж. (дацо казивање; прича приписане, дописане) припис, приповедац -ам нєзак. 1. причати, приписак разговарати, говорити; поведати; 2. (о каждодньових стварох, о шицким) приписовац -суєм нєзак. ћаскати, ћеретати, чаврљати; 3. приписивати приповеда ше безос. прича се, поговара припитац -ам зак. 1. а) се; ¤ гоч цо (вшелїячини) наглабати, замолити; припитам це до нїх нагваждати, наклапати; лєм на ноц замолићу их да те приме приповеда приповеда говори као на преноћиште; б) оцец навиjен; як кед мокре гори, два за три млатити празну сламу, бунцати, припитал сина до майстра за баљезгати; од кореня до нашеня шеґерта отац jе поразговарао са причати (на) дуго и (на) широко маjстором да му прими сина за приповедаци -а -е причљив, шегрта; 2.  млоду фолкл. говорљив, разговорљив, посебним говором замолити беседљив, брбљив старог свата по младожењиноj приповедацки -а -е приповедачки журити; 2. пренагљивати; II приповедач х. приповедач прех. (дакого) пожуривати приповедка ж. 1. припонагльовац ше -люєм приповетка, прича; повест; 2. ше нєзак. оп. припонагльовац приповедки мн. гласине (I) приповедочка ж. дем. приправени -а -e дограђен причица приправиц -им зак. 1. припознавац -ам нєзак. (доправиц ґу дачому) доградити; признавати доправити; 2. (притвердзиц припознанє с. признање додаток ґу цалосци) споjити; припознати -а -е признат намонтирати; инсталирати; 3. припознац -ам зак. признати заст. припремити припознац ше -ам ше зак. приправиц ше -им ше зак. (повесц правду) признати, рећи заст. припремити се истину приправка ж. препарат; припоїц (ше) -їм (ше) зак. приправки з рошлїнох биљни припоjити (се) (оп. прилучиц препарати (ше)) приправнїк х. приправник припойовац (ше) -юєм (ше) приправнїца ж. нєзак. припаjати (се) (оп. приправница прилучовац (ше)) приправнїцки -а -е припомагац -ам нєзак. приправнички помагати, припомагати; приправяц -ям нєзак. 1. доприносити (доправяц ґу дачому) припоминац -ам нєзак. 1. а) дограђивати; доправљати; 2. подсећати; тота шпиванка ми припремати припомина родзени край ова приправяц ше -ям ше нєзак. песма ме сећа на родни краj; б) заст. припремати се себе (обновйовац у паметаню) припрагнуц -нєм зак. сећати се, присећати се; 2. заст. припрегнути напомињати припраговац -гуєм нєзак. припомнуц -нєм зак. 1. а) припрезати сетити, подсетити; б)себе припрац -перем зак. 1. а) (обновиц у паметаню) сетити се, (жито, траву) повалити до присетити се; 2. заст. земље, припљескати (в.); диждж напоменути припрал траву киша jе припомогнуц -нєм и припљескала траву; б) витор припомочи -ожем зак. помоћи, однєс папери, а диждж их припомоћи; допринети припрал ветар jе однео папире, припонаглїц -їм зак. I а киша их jе припљескала; 2. нєпрех. 1. оп. припонаглїц ше; направити покорицу (о киши); 2. пренаглити; II прех. (дакого) кед диждж припере жем, та пожурити нашенє нє може зисц кад киша припонаглїц ше -їм ше зак. направи покорицу, семе не може пожурити; припонаглєл ше да никне повесц, бо мушел пойсц припрец -ем зак. 1. пожурио jе да каже, jер jе морао притиснути, приклештити; да иде припарли краву з древом ґу припонагляц -ям зак. муру притисли су краву пожурити дурунгом уза зид; 2. ~ дакого припонагльовац -люєм прен. притиснути, притеснити, нєзак. I нєпрех. 1. пожуривати, притиснути (притерати) уза зид, сатерати (сабити) у угао, прирађивати дотерати цара до дувара; прирастац -ам нєзак. припарли го, та повед правду прирастати, прирашћивати притисли су га, па jе рекао прираховац (ше) -хуєм (ше) истину нєзак. приброjати (се), припровадзац -ам нєзак. оп. прирачунати (се); уврстити (се) припровадзовац прираховйовац (ше) -юєм припровадзиц -им зак. (ше) нєзак. прибраjати (се), допратити, довести приброjавати (се), прирачунавати припровадзовац -дзуєм (се); уврштавати (се) нєзак. допраћати, доводити прирачковац -куєм зак. припуст х. статк. припуст допузати (о детету) припутовац -туєм зак. прирва ж. провалиjа, допутовати суноврат, урвина припущац -ам нєзак. ридк. прирвац ше -вем ше и оп. припущовац прирвец ше -ем ше зак. припущиц -им зак. 1. делимично се прекинути дозволити коме да приђе; владар прирез х. (додаток порциї) нє припущел подданих ґу себе прирез владар ниjе дозволио прирезац -ежем зак. 1. поданицима да му приђу; 2. а) подсећи; 2. одсећи део при врху; дозволити, допустити; бог ~ древко одсећи са врха воћке припущел тоту кару на нас бог пририхтани -а -е jе дозволио да ова казна падне на припремљен, спремљен; спреман нас; б) ~ себе дозволити себи, пририхтаносц ж. спремност, приуштити себи (више слободе и припремљеност сл.); рано себе припущел дакус пририхтац -ам зак. 1. длужей спац уjутру jе дозволио припремити, спремити; 2. себи мало дуже спавање; 3. (дац приредити ше або нє дац видоїц) а) з пририхтац ше -ам ше зак. неґацию: крава ма целє, та при припремити се, спремити се доєню нє сце ~ млєко крава има пририхтованє с. теле, па код мужње устеже (неће припремање, спремање; да пусти) млеко; б) попустити; припрема; єдла припремање кед целє одлучели, крава jела припущела млєко кад су теле пририхтовац -туєм нєзак. 1. одбили, крава jе (по)пустила припремати, спремати; 2. млеко приређивати припущовац -щуєм нєзак. пририхтовац ше -туєм ше 1. дозвољавати коме да приђе; 2. нєзак. припремати се, спремати а) дозвољавати, допуштати; б) се (себе) дозвољавати себи, пририхтовач х. 1. приуштити себи (више слободе и припремач; 2. приређивач сл.); 3. (давац ше або нє давац пририхтуюци -а -е 1. видоїц) а) з неґацию: крава нє припреман; пририхтуюци припущує млєко (нє пуща роботи припремни радови; 2. млєко, нє да ше видоїц) крава приређивачки; ~ одбор устеже млеко; б) крава уж приређивачки одбор припущує млєко крава jе приробиц -им зак. стећи на (по)пустила млеко (уз) постоjећи иметак, прирабяц -ям нєзак. прирадити; нашлїдзел капитал, (повекшовац маєток) стицати, алє на нїм нїч нє приробел наследио jе имање, али на њему присвоїц -їм зак. 1. ништа ниjе стекао; з капиталом присвоjити; 2. утаjити, затаjити; цо приробели сцу пристановиц проневерити дзеци са капиталом коjи су присвойни -а -е стекли желе да збрину децу присвоjан;заменовнїк ґрам. приробок -бку х. стицање уз присвоjна заменица (на) постоjећи иметак, присвойованє с. 1. дїєсл. прирађивање мен. од присвойовац; 2. прировнанє с. упоређење утаjивање; утаjа; проневеравање; прировнац (ше) -ам (ше) проневера зак. упоредити (се), сравнити присвойовац -юєм нєзак. 1. (се) присваjати; сваjатати; 2. прировновац (ше) -нуєм утаjивати, затаjивати; (ше) зак. упоређивати (се), проневеравати поредити (се), сравњивати (се) присвойовач х. 1. присваjач; природа ж. природа 2. утаjивач; проневерилац, природзенє с. анат. полни проневеритељ орган; хлопске (женске) ~ присебни -а -е присебан; мушки (женски) полни орган сабран природзени -а -е урођен, приселєнєц -нца х. 1. прирођен досељеник; 2. дошљак природзеносц ж. урођеност приселєнїцки -а -е и природни -а -e природан; приселєнски -а -е досељенички природни науки природне приселїц -їм зак. I прeх. науке; ~ зявенє природна појава доселити; II нєпрех. оп. природняк х. природњак приселїц ше природознавец -вца х. приселїц ше -їм ше зак. природословац доселити се природопис х. природопис присельовац -люєм нєзак. I прироснуц -ошнєм зак. прeх. дoсeљaвaти; II нєпрех. оп. прирасти; ¤ приросла му присельовац ше шапка, прироснул му калап (нє присельовац ше -люєм ше знял шапку або калап при крижу) нєзак. досељавати се ниjе скинуо капу (шешир) пред присерзовац -зуєм зак. заст. Христовим распећем стећи на (уз) постоjећи иметак, прироснуце с. 1. прираштаj; прирадити; державней каси 2. оп. прирост сцели нови милиони у прирост х. прираст државну касу хтели су да стекну прируцац -ам зак. затрпати нове милионе; родичи ше кога, навалити, набацати на кога стараю присерзовац дзецом (покрити кога/што бацаjући на ґаздашаґ родитељи се труде да њега сламу, снопове и сл.) повећаjу имање за децу (оп. прируцовац -цуєм нєзак. приробиц) затрпавати кога, наваљивати, присиловани -а -e приморан; бацати на кога (покривати натеран кога/што бацаjући на њега присиловац -луєм зак. 1. сламу, снопове и сл.) приморати, присилити; приручни -а -е приручан; принудити; 2. изнудити апатика приручна апотека присипац -пем зак. 1. засути; приручнїк х. приручник 2. донети добит присвоєнє с. 1. дїєсл. мен. од присихац -ам нєзак. присвоїц; 2. утаjа; проневера засушивати, сасушивати се; сушити се; рани уж присихаю присмачка ж. кул. зачин ране већ засушуjу присмачовац -чуєм нєзак. прискаковац -куєм нєзак. зачињавати прискакати присни -а -е присан прискориц -им зак. оп. присоєдинїц -їм зак. приспориц присаjединити прискориц ше -им ше зак. присоєдиньовац -нюєм оп. приспориц ше нєзак. присаjедињавати прискорйовац -юєм нєзак. присолїц -їм зак. прен. оп. приспорйовац (прициґанїц) долагати прискочиц -им зак. присподобенє с. 1. прискочити прилагођење; 2. (поровнанє) прискринка ж. и упоређење, просподоба прискринок -нка х. (преградзенє присподобиц (ше) -им (ше) у древеней лади за документи и зак. 1. а) прилагодити (се); б) под.) 1. претинац; преградак; 2. подесити (се); 2. (поровнац (ше), таjни преградак прировнац (ше)) упоредити (се), присловка ж. пословица; присподобити (се) изрека присподобйовац (ше) -юєм присловнїк х. ґрам. прилог (ше) зак. 1. прилагођавати (се); присловнїков -а -о и подешавати (се); 2. (поровновац присловнїцки -а -е прилошки (ше), прировновац (ше)) прислухац ше -ам ше зак. упоређивати (се), погрешно чути нечиjе речи; присподобљавати (се) питала тристо ґрами, а присподоблїви -а -е и тарґовкиня ше прислухала, та присподобююци -а -е єй дала сто ґрами тражила jе прилагодљив; подесив триста грама, а продавачица jе приспориц -им зак. 1. погрешно чула, па jоj jе дала сто привредити, повећати принос грама одн. корист; жито му того року прислуховац -хуєм нєзак. 1. приспорело пшеница му jе ове (уважно слухац) ослушкивати, године повећала принос на прислушкивати; 2. (тайно имању; 2. а) поспешити, убрзати; слухац) прислушкивати; инекциї можу ~ лїченє инекциjе подслушкивати могу убрзати лечење; б) помоћи прислуховац ше -хуєм ше коме да брже заврши посао; нєзак. 1. погрешно чути нечиjе приспорел ши ми з твою речи; вон ше часто прислухує помоцу помогао си ми, па сам он често погрешно чуjе нечиjе брже завршио речи; 2. (дачому) ослушкивати, приспориц ше -им ше зак. прислушкивати повећати се по количини, броjу и прислуховач х. сл.; у Коцуре ше того року прислушкивач приспорели даскельо дзеци ове прислухуюци -а -е године у Куцури се броj деце прислушни повећао за неколико присмак х. оп. присмачка новорођених; уложени капитал присмаковац -куєм зак. ше му приспорел уложени (посмаковац) допасти се (о укусу капитал му jе донео профит; анї jела) єдно посадзене квеце ше нє присмачeни -а -e зачињен приспорело (анї єдно ше нє присмачиц -им зак. кул. розросло) ниjедно посађено зачинити цвеће ниjе се разрасло  приспорйовац -юєм нєзак. 1. вариц) пристављати, постављати привређивати, повећавати пристанїщe с. пристаништe, принос одн. корист; 2. а) лука поспешивати, убрзавати; пристанїщни -а -e слунково зарї приспорюю пристанишни; ~ рoбoтнїк узреце сунчеви зраци убрзаваjу пристанишни радник, oбалац; ~ сазревање; б) помагати коме да складзискo пристанишнo брже заврши посао складиштe приспособиц (ше) -им (ше) пристанїщов -а -о оп. зак. прилагодити (се) пристанїщни прис-прас: зробиц дацо на  пристановени -а -е ожењен; (зробиц нашвидко и удата; дзеци, син и дзивка, им нєквалитетно) урадити нешто пристановени син им jе на брзину, на брзу руку, овлаш ожењен, ћерка удата пристав х. ист. пристав пристановиц -им зак. приставац -вам нєзак. 1. а) оженити сина; удати (удомити) (давац согласносц) пристаjати; б) ћерку (складац ше з дачиїм пристановиц ше -им ше зак. предкладаньом, думаньом) засновати своj дом (своjу слагати се, саглашавати се; вон породицу); оженити се; удати се, им гуторел, а вони приставали удомити се он им jе говорио, а они су се пристановяц -ям нєзак. слагали; 2. (ґу дакому) женити сина (синове); удавати подржавати кога, држати чиjу ћерку (ћерке) страну; 3. а) (швечиц) пристановяц ше -ям ше приличити, доликовати; таки нєзак. заснивати своj дом (своjу живот тебе нє пристава такав породицу); женити се; удавати живот теби не доликуjе; б) се, удомљавати се (одвитовац) одговарати, пристац -анєм зак. 1. а) (дац пристаjати, доликовати; согласносц) пристати; б) старшим приставаю цмейши (зложиц ше з дачиїм фарби стариjима пристаjу предкладаньом, думаньом) тамниjе боjе; 4. уклапати се; вон сложити се, сагласити се с нє пристава до того дружтва он киме/чиме; цо вон пове, вона се не уклапа у ово друштво; 5. такой пристанє шта он каже, (пасовац) добро налегати, она се одмах сложи с њиме; 2. пасовати; облаки нє приставаю (ґу дакому) подржати кога, стати прозори не пасуjу; 6. (у дакого) ¤ на нечиjу страну; 3. (на дацо) на то(то),  на дачийо слагати прихватити; 4. (прилагодзиц ше) се, саглашавати се (оп. уклопити се негде; жец пристал приставац (1.б)): еколоґи до женовей фамелиї зет се радзели жительом валала же уклопио у женину породицу; ¤ би валал тримали чисто и на то(то),  на дачийо шицки приставали на тото сложити се, сагласити се с киме (приставали на їх) еколози су (оп. пристац (1.б)): жена нє саветовали житељима села да дала предац жем и муж село држе чисто и сви су се пристал на то (пристал на єй) слагали с тиме жена ниjе дала да се прода земља приставиц -им зак. и муж се сложио (положиц вариц) приставити, присташ х. 1. (чловек хтори поставити по женїдби жиє зоз жену у доме приставяц -ям нєзак. (класц єй родичох) домазет; 2. заст. присталица 5. звич. безос. (на дакого – о пристойни -а -е пристоjан дачим нєдобрим) снаћи; нє пристойно присл. пристоjно старал ше док на ньго нє пристойносц ж. пристоjност пришло ниjе бринуо док га ниjе пристол х. 1. церкв. престо, снашло зло; ◊ на коньови сто; 2. заст. (владарски престол) доjахати; пришло му нєдобре престо позлило му је; ¤ ~ ґу рoзуму пристрасни -а -e пристрасан доћи памeти; ~ ґу себе доћи пристрасносц ж. себи; як пришло так пошло пристрасност (нєчесно здобуте будзе пристроїц ше -їм ше зак. страцене) с ђаволом дошло с спремити се ђаволом отишло приступ х. приступ присцец -ем зак. прихватити, приступац -ам нєзак. заволети (неког раниjе приступати, прилазити нежељеног); жеца перше нє приступиц -им зак. I нєпрех. сцели, а вец го присцели зета (ґу дакому/дачому и без прво нису хтели, а онда су га применовнїка) приступити, прихватили прићи; II прех. 1. (стануц з ногу присцигнуц -нє (дакого) зак. на часц своєй шмати и под.) безос.: присцигло го морао jе да причепити; приступел себе се олакша шнурку на ципели причепио jе присциговац -гуєм нєзак. 1. себи пертлу на ципели; 2. (о пристизати; 2. нєзак. ґу коньови): конь приступел присцигнуц штранґ коњ jе закорачио притаєни -а -е притаjен штрањгу (стао на штрањгу) притаїц ше -їм ше зак. приступни -а -е 1. доступан, притаjити се приступачан; место притайовац ше -юєм ше приступачно место; 2. прилазни; нєзак. притаjивати се 3. приступан; бешеда притапшац -ам зак. приступна беседа изгазити;  траву изгазити траву приступнїца ж. притарговац ше -гуєм ше приступница нєзак. (на пол кореня ше таргац) присуство с. присуство закидати се; сцела претаргац присуствовац -вуєм нєзак. и мархву, алє ше єй зак. присуствовати притарговала, бо жем суха присутни -а -е присутан хтела jе да прореди шарґарепу, присутносц ж. присутност али jоj се закидала, jер jе земља присушиц ше -им ше зак. била сува (осушиц ше и остац прилїпени ґу притачкац ше -ам ше зак. дачому): капки фарби ше доклатити се присушели ґу склу капи боjе су притвердзиц -им зак. се осушиле и прилепиле за причврстити стакло притвердзовац -дзуєм нєзак. присц придзем зак. 1. доћи; причвршћивати аж вечар пришол дому тек притвор х. 1. церкв. (предня, увече jе дошао кући; пришла яр уходна часц церкви) припрата, дошло jе пролеће; 2. (приступиц) паперта; 2. (вишлїдни гарешт) прићи; обачел нас и пришол ґу притвор нам приметио нас jе и пришао притипулькац -ам зак. стићи нам; 3. настати, oсванути; ситним кораком, домигољити - пришло рано освануло jе jутро; превериц  притлучиц -чем зак. притулєла ґу кнїжки омладина пригњечити, нагњечити треба да буде привржена књизи; притока¹ ж. склоност; наш народ треба же би ше цо наклоност; позив; указовац баржей притулєл ґу своєй притоку ґу дачому испољавати просвити наш народ треба да склоност према нечему што више буде везан за своjу притока² ж. ґеоґр. притока просвету притрафиц ше -и ше зак. притульни -а -е прихватни; заст. десити се, догодити се дом прихватилиште притримац -ам зак. притульовац -люєм нєзак. 1. придржати приљубљивати; привиjати, притримац ше -ам ше зак. пригрљивати; прибиjати, придржати се стискати; припиjати; 2. прен. а) притримовац -муєм нєзак. давати коме уточиште; придржавати пригрљивати кога; примати кога притримовац ше -муєм ше под своjе окриље нєзак. придржавати се; притульовац ше -люєм ше правила придржавати се нєзак. 1. приљубљивати се; правила привиjати се, пригрљивати се; притужба ж. правн. прибиjати се, стискати се, притужба припиjати се, приањати; притулєнє с. 1. уточиште; 2. прислањати се; 2. налазити дїєсл. мен. од притулїц (ше) уточиште, склањати се; утицати притулєни -а -е 1. дїєприкм. се код кога, привиjати се, свиjати од притулїц (ше); 2. привржен, се уз кога привезан притульок -льку х. 1. притулєносц ж. пригрљаj, загрљаj; 2. приврженост, привезаност прибежиште, уточиште; спас притулїц -їм зак. 1. притча ж. прича, приповетка приљубити; привити, пригрлити; (са поуком) прибити, стиснути; припити; приучиц -им зак. I oп. прислонити; 2. прен. дати коме приучиц ше; II прех. навићи, уточиште; пригрлити кога; навикнути, привикнути, примити кога под своjе окриље; приучити добри людзе притулєли двойо приучиц ше -им ше зак. широтки добри људи пригрлили навићи се, навикнути се, су двоjе сирочади привићи се, привикнути се, притулїц ше -їм ше зак. 1. приучити се приљубити се; привити се; приучованє с. навикавање, прибити се, стиснути се; привикавање припити се; прислонити се; 2. приучовац (ше) -чуєм (ше) прен. а) наћи уточиште, склонити нєзак. навикавати (се), се; утећи се код кога, привити се, привикавати (се), приучавати (се) свити се уз кога; остал без прифирцац -ам зак. (дочасно родичох, та ше притулєл ґу пришиц, поприквачовац) дїдови и баби остао jе без уjамчити родитеља, те се привио уз деду и прифрантовац -туєм зак. баку (те се утекао код деде и (прекоментаровац у франти) баке); б) бити (постати) нашалити се, додати у шали привржен коме/чему; привезати прифуркац -ам зак. се, постати везан за кога/што; доjурити, долетети младеж треба же би ше прихвальовац -люєм нєзак. хвалити нечиjи рад у његовом рижних ситуацийох) доспевати; присуству ¤ ~ на розум падати на памет прихилїц -їм зак. 1. (ґу себе) приходни -а -е 1. (до хторого нагнути, наклонити, приклонити, ше приходзи) долазни; станїца повити; примакнути; 2. прен. долазна станица; 2. (приступни) приклонити; придобити прилазни;драга прилазни пут прихилїц ше -їм ше зак. 1. прихрамац -мем зак. нагнути се, приклонити се; дохрамати, дошантати примакнути се; 2. прен. прихудни -а -е (нє цалком приклонити се худи – о коньови) омршав прихильни -а -е 1. склон; 2. прицагнуц -нєм зак. 1. наклоњен; привржен; довући, привући; дотеглити; 2. благонаклон прен. а) привући; б) намамити; прихильнїк х. 1. поборник, измамити заговорник; 2. присталица, прицагнуц ше -нєм ше зак. следбеник, приврженик, 1. довући се, привући се; подржавалац, присташа допузати, припузати; 2. прен. прихильнoсц ж. 1. склоност; привући се; 3. дошуњати се, указал  ґу малярству испољио пришуњати се; 4. (помалки jе склоност ка сликарству; 2. присц) домигољити, домилети наклоњеност, наклоност; прицаговац -гуєм нєзак. 1. приврженост; благонаклоност, довлачити; теглити; 2. прен. а) љубав привлачити; ~ увагу привлачити прихильовац -люєм нєзак. пажњу; б) мамити, намамљивати; 1. (ґу себе) повијати, нагињати, измамљивати приклањати; примицати; 2. прицаговац ше -гуєм ше прен. приклањати; придобиjати нєзак. 1. довлачити се, прихильовац ше -люєм ше привлачити се; 2. прен. нєзак. 1. нагињати (се), привлачити се; 3. шуњати се, приклањати (се); примицати (се); шуљати се; 4. (помалки повијати (се;) 2. прен. приходзиц) милети, мигољити, приклањати (се); прицаговач х. техн. приховац -ам зак. отхранити привлакач уз оно што се већ има (стоку, прицагуюци -а -е привлачан; живину и др.); приховала себе допадљив дакус дробизґу отхранила jе прицагуюцосц ж. себи jош мало живине привлачност; допадљивост; приход х. 1. (приходзенє) драж, чар долазак; 2. (приходне место) прицеканє с. доток прилаз; 3. (хасен, заробок) прициґанїц -їм зак. долагати приход прициль х. оп. мета приходзенє с. долазак; прициновац -нуєм зак. долажење прилемити приходзиц -им нєзак. 1. а) прицисканє с. 1. дїєсл. мен. долазити; приходзи до нас од прицискац; 2. притисак; кажди дзень долази код нас апарат ше руша з сваког дана; б) долазити, стизати; прицисканьом ґомбички апарат приходзи гайзибан долази воз; се покреће притиском на дугме 2. (ґу дакому/дачому) прилазити, прицискац¹ -ам нєзак. 1. приближавати се; приходзи ґу притискати, притискивати; 2. нїм и цошка ше пита прилази гњечити, гњавити; 3. прен. им и нешто их пита; 3. (до (гнобиц) угњетавати, давити; 4. прен. а) (на дакого) вршити почекац) сачекати, причекати; 2. притисак на кога; б) (дачий приход) сачекати, поjачавати/поjачавати нападе дочекати прицискац² -ам зак. коц. причековац -куєм нєзак. догурати; доваљати сачекивати, дочекивати прицисков -а -о коjи се причина ж. 1. узрок; 2. односи на притисак, тлачни разлог, пoвoд; 3. у функц. пред.: прициснуц -ишнєм зак. 1. буц ~ дакому/дачому бити крив притиснути; 2. (тежином тела) због нечег, бити кривац чему; притиснути, навалити се; 3. вон сам свойого нєщесца он (притлучиц) нагњечити, jе сам крив због своjе несреће; ◊ пригњечити, угњавити; конь з тей причини, пре тоту спаднул и прициснул причину из тог разлога шедлачови ногу коњ jе пао и причинносц ж. узрочност нагњечио jахачу ногу; 4. прен. причинови -а -о узрочан (дакого и на дакого) притегнути, причишлїц -їм зак. притерати у кут; прицисли на приброjати; прирачунати ньго, та припознал притегнули причишльовац -люєм нєзак. су га, па jе признао; 5. безос. приброjавати; прирачунавати (присц до безвиходного причта ж. оп. притча положеня) догустити; прицисло причувац (ше) -ам (ше) зак. го догустило му jе причувати (се), сачувати (се); прициснуце с. оп. припазити (се) прицисканє (2) причупиц ше -им ше зак. прицисок -ску х. з розл. знач. шћућурити се притисак причупнуц -нєм зак. прицицац ше -ам ше зак. одспавати мало (припиц ше з рилочком и под.) причуц ше -ує ше зак. безос. припити се причути се; причуло ше ми же причаровац -руєм зак. дахто дурка причуло ми се да (прицагнуц з врачаньом) неко куца дочарати пришага ж. 1. заклетва; причаровйовац -юєм нєзак. завет; складац/зложиц пришагу (прицаговац з врачаньом) полагати/положити заклетву; дочаравати нови предсидатель зложел причаснїк х. оп. причашнїк пришагу нови председник jе причасц ж. церкв. причест положио заклетву; 2. венчање; причасцац (ше) -ам (ше) иду до пришаги иду на венчање коц. оп. причащац (ше) пришагац -ам нєзак. I причашнїк х. церкв. нєпрех. полагати заклетву; причесник заклињати се, зарицати се, причашнїца ж. церкв. заветовати се; II прех. венчавати, причесница венчати причащац -ам церкв. нєзак. пришагац ше -ам ше нєзак. и зак. причестити; причешћивати венчавати се, венчати се (у причащац (ше) -ам (ше) цркви) церкв. нєзак. и зак. причестити пришагнїк х. правн. (се); причешћивати (се) приседник, присежник причек х.: (купиц, предац) пришагнути -а -е 1. венчан; на ~ (купити, продати) на причек 2. онаj коjи се заклео, заклетник (почек) пришагнуц -нєм зак. I причекац -ам зак. 1. (дакус нєпрех. положити заклетву, заклети се; зарећи се; заветовати барицама се изjутра направила се; пришагнул же вецей нє ледена скрама будзе пиц положио jе заклетву да пришквириц и више неће да пиjе; пришагнул пришквирчиц -им зак. 1. (дакус єй же єй вше будзе вирни пригориц – о єдзеню) мало заклео jоj се да ће jоj увек бити загорети; 2. опрљити, осмудити; веран; II прех. венчати; паноцец нагнул ше ґу огню, та му власи их пришагнул свештеник их jе пришквирчели нагнуо се према венчао ватри, па му jе косу опрљило пришагнуц ше -нєм ше зак. пришкинтац -ам зак. венчати се (у цркви) дошантати пришажни -а -е венчани; то пришкрабнуц -нєм зак.: ~ його ~ жена то jе његова венчана себе фам. 1. (приробиц себе, жена; ~ шмати венчано одело додац ґу уж заробеному) пришажнїк х. оп. прирадити; 2. одспавати мало пришагнїк пришляпчиц -им зак. пришапкац -ам и дотапкати пришапчиц -им зак. притапкати пришнїц ше -їє ше зак. звич. пришвайзовац -зуєм зак. безос. сањати, приснити (се), приварити, наварити уснити (се); пришнїло ше ми пришвечиц -им зак. же... сањао сам да..., приснило потврдити истинитост нечиjе ми се да...., приснио сам да...; изjаве; вон пришвечел же так пришнїл ше ми чудни сон було он jе потврдио да jе било сањао (уснио) сам чудан сан тако пришпацирац ше -ам ше пришвечовац -чуєм нєзак. зак. дошетати (се) потврђивати истинитост нечиjе пришпив х. припев изjаве, дакати; цо Янко гуторел, пришпивовац -вуєм нєзак. вон пришвечовал шта jе Јанко певушити говорио, он jе потврђивао пришпинтнуц -нєм зак. пришеднуц -нєм зак. приговорити; добацити присести пришпороване -ного с. пришейтац ше -ам ше зак. уштеђевина, уштеда; мала дакус дошетати се пришпорованого имала jе мало пришивац -ам нєзак. уштеђевине пришивати пришпорованє с. (добиток у пришиковац -куєм зак. часу и под.) уштеда заст. довести (-езем) (возом) пришпоровац -руєм зак. пришиц -иєм зак. пришити уштедети, заштедети, пришкапиц шe -им шe зак. приштедети, пришпарати (мац случайни добиток, щесце) пришпотац ше -ам ше зак. 1. пoсрeћити сe, десити се; ¤ дошантати; 2. домувати се, пришкапeлo шe му як шлєпeй долуњати кури зарнo пoсрeћилo му сe каo пришрубовац -буєм зак. ћoравoј кoкoши да нађe зрнo пришарафити пришкарупнуц -нєм зак. пришрубовйовац -юєм (кус змарзнуц по поверхносци): нєзак. пришарафљивати вчера було блато, а нєшка рано приштабни -а -е и кус пришкарупло jуче jе било приштабов(и) -а -о/-е блато, а данас уjутру jе по приштабни површини мало смрзло; барки Приштинчан(ь) х. (житель зрана пришкарупли на Приштини) Приштевац  прищипиц -им и воно може ~ у тесто ставити прищипнуц -нєм зак. толико брашна колико оно може приштинути, пришкинути, загушити приклештити прияц ше примем ше зак. прищипок -пку/-пка х. примити се (побочни додаток, доправена проба ж. 1. проба; 2. oглeд, часц будинку) привезак, eкспeримeнт; 3. кушња прикрпина, пришивак; приграда, прoблeм х. 1. проблем, брига; приградак; ◊ буц [таки] як ~ 2. мат. проблем бити пети точак у колима проблематика ж. приява ж. приjава проблематика приявиц -им зак. 1. проблематични -а -е приjавити; 2. (почац давац млєка проблематичан – о крави, кози и под.) налити; пробни -а -е пробни; ◊ крава нам нє мала млєка, а вец камень пробни камен нараз приявела (вец єй нараз пробованє с. 1. дїєсл. мeн. од приявело млєко) крава нам ниjе пробовац; 2. прoба, покушаj; 3. имала млека, а онда jе одjедном опробавање налила прoбoвац -буєм I нєзак. приявиц ше -им се зак. пробати, покушавати; 2. приjавити се eкспeримeнтисати; испитивати; приявйовац (ше) -юєм (ше) 3. довиjати се; II зак. пробати, нєзак. приjављивати (се) покушати приявйовач х. приjавник, пробовни -а -е заст. искусан приjавитељ пробовносц ж. заст. приявни -а -е приjавни искуство приявнїца ж. приjавница провадзаци -а -е 1. (хтори прияжнє присл. оп. приязно дакого/дацо провадзи) пратећи; приязни -а -e љубазан, батальон воєн. пратећи приjазан батаљон; ~ акт пропратница; 2. приязно присл. љубазно, (хтори дакого водзи) спроводни; приjазно официр воєн. спроводни приязносц ж. љубазност, официр; 3. пропратни; ~ зявенє приjазност пропратна поjава приятель х. приjатељ; ¤ провадзач х. спроводник домашнї ~ кућни приjатељ провадзачка ж. пратиља, приятелька ж. приjатељица пратилица; водиља приятельски¹ -а -е провадзенє с. 1. дїєсл. мен. приjатељски; другарски од провадзиц; 2. (з маєтком и приятельски² присл. под.) вођење; управа, управљање приjатељски; другарски провадзиц -им нєзак. 1. приятельство с. пратити; 2. (шлїдзиц) следити; 3. приjатељство; другарство а) (з маєтком и под.) водити; прияток -тку/-тка х. управљати; обављати; ~ з домом примитак (обисцом) водити кућу; прияц примем зак. 1. "Просвита" провадзела шицку примити; прихватити; 2. (достац нашу културну роботу одредзени розмири) попримити; "Просвета" jе водила сав наш 3. (путнїкох до превозного културни живот; з тоту машину средства) примити, укрцати; 4. провадзи лєм єден чловек овом кух. загушити; до цеста машином управља само jедан положиц тельо муки кельо човек; директор провадзел чежку роботу директор jе програмовац -муєм нєзак. обављао тежак посао; б) водити програмирати бригу, бринути се; ~ з дзецми програмски -а -е програмски бринути се о деци; 3. а) (способ проґноза ж. прогноза живота) водити; имати; ~ проґнозовац -зуєм зак. и порядни живот водити уредан нєзак. прогнозирати живот; вони провадза чежки проґностични -а -е живот они имаjу тежак живот; б) прогностички живети; так вони з дня на дзень проґрес х. прогрес провадза тако они из дана у дан проґресивни -а -е живе; в) (з проблемами) прогресиван успевати; як лєм з нїм його проґресия ж. прогресиjа жена провадзи? како само продекан х. продекан његова жена успева с њиме?; 5. продукователь х. произвођач пратити, уходити, мотрити; ¤ ~ продуковательни -а -е живот, ~ свой вик проводити произвођачки живот, живети; ~ шор водити продуковац -куєм нєзак. бригу, бринути се; водити рачуна производити, продуковати провалия ж. беш. (< серб.) продуковацки -а -е оп. провалиjа (оп. прирва) продуковательни провидзенє с. провиђење продуковач х. оп. провидїниє с. заст. оп. продукователь провидзенє продукт х. 1. производ, провизия ж. провизиjа продукт; 2. мат. умножак провизорни -а -е провизоран продуктивни -а -е провинцийни и продуктиван; производан провинцийски -а -е продуктивносц ж. провинциjски; 2. паланачки, продуктивност; производност малоградски, маловарошки продукцийни -а -е провинция ж. провинциjа продукциони; производан провинциялєц -лца х. 1. прoдукция ж. производња, провинциjалац; 2. продукција маловарошанин, паланчанин продуцент х. продуцент провинциялка ж. проєкт х. проjек[а]т провинциjалка проєктант х. проjектант прoвинциялни -а -e проєктил х. проjектил прoвинцијалан проєктни -а -е проjектни провиянт х. провиjант проєктовац -туєм зак. и провкатор х. заст. адвокат нєзак. проjектовати, провокативни -а -е проjектирати провокативан проєктор х. проjектор провокатор х. провокатор проєкция ж. проjекциjа провокация ж. провокациjа проза ж. проза провоковац -куєм нєзак. прозаик х. прозаик провоцирати прозаист -та и прозаиста -ти прогибиция ж. ист. х. прозаист(а) прохибициjа прозаични -а -е прозаичан програм х. и програма ж. прозаходни -а -е прозападни програм прозни -а -е прозни програмер х. програмер прозодия ж. лит. прозодиjа програмни -а -е оп. произвольни -а -е програмски произвољан  проїц -їм нєзак. парити; промовирати ноги парити ноге промоция ж. промоциjа проїц ше -їм ше нєзак. 1. пропаґанда ж. пропаганда парити се, презноjавати се пропаґандни -а -е (паром, на пари); 2. (церпиц пропагандни горуцосц) кувати се пропаґатор пропагатор проїцирац -ам и пропаґовац -ґуєм нєзак. проїцировац -руєм филм., мат. пропагирати проjицирати пропан х. хем. пропан прокажени -а -е заст. пропелер х. пропелер лепрозан, губав, прокажен проповидац -ам нєзак. проказа ж. мед. заст. губа, проповедати лепра проповиднїк х. проповедник прокель х. бот. прокељ проповидовац -дуєм нєзак. (Brassica oleracea) оп. проповидац прокимен х. церкв. прокимен пропозиция ж. пропозициjа прoкламoвац -муєм зак. и пропоновац -нуєм зак. и нєзак. прокламовати нєзак. пропонирати прoкламация ж. пропорционални -а -е прoкламација, прoглас, oбзнана пропорционалан проклитика ж. ґрам. пропорция ж. пропорциjа проклитика проректор х. проректор прокупац -пца х. (файта пророк х. пророк вина) прокупац пророковалїще с. прокуратор х. ист., правн. пророчиште прокуратор пророковац -куєм зак. и прокуратура ж. правн. нєзак. пророковати прокуратура пророковачка ж. пророчица пролетарият х. пролетариjат пророцки и пророчески -а -е пролетер х. пролетер пророчански пролетерски -а -е пророцтво с. и пророчество пролетерски с. пророчанство пролог х. лит. и др. пролог просба ж. заст. молба пролонґовац -ґуєм зак. и просвита ж. просвета нєзак. пролонгирати просвиташ х. ист. променада ж. променада "просвиташ", "просветаш" (члан прoмeт х. беш. (< серб.) или присталица Русинског промет (оп. обток (2)); оп. народног просветног друштва транспорт) (1919–1941)) прометни -а -е беш. (< серб.) присвититель х. прометан (оп. под транспорт) просветитељ прометейски -а -е присвитительство с. прометеjски просветитељство промил х. промил просвитни -а -е просветни; ~ проминентни -а -е роботнїк просветни радник проминентан просвищени -а -е просвећен промисел -сла х. промисао просвищиц -им зак. ж. просветити промискуитет х. просвищовац -щуєм нєзак. промискуитет просвећивати промововац -вуєм зак. и просек х. просек нєзак. промовисати, просекови -а -о/-е просечан  просеково присл. просечно простодушносц ж. просековосц ж. просечност простодушност; безазленост просеция ж. беш. оп. простолинийни -а -е процесия равнолинијски проскурки ж. мн. (єд. простонародни -а -е проскурка) церкв. просфора, простонародни проскура простопиниє с. церкв. просо с. просо простопjениjе, напев проспект х. проспек(а)т прoстoр х. прoстoр просперитет х. просперитет прoстoрия ж. прoстoрија, просперовац -руєм зак. и oдаја нєзак. просперирати просторни -а -е просторан простак х. простак простосердечни -а -е простацки -а -е простачки простосрдачан; простодушан прoстацтвo с. простаклук простосц ж. и простота ж. простачиско х. простачина простота простачка ж. простакиња пространи -а -е простран прости -а -e 1. прав; смуга пространство с. права црта; ~ драга прав пут; 2. пространство усправан; ~ ход усправан ход; 3. простучки -а -е звич. у (єдноставни) прост, jедноставан; злученю прости ~ сасвим прав oбичан; ми прости людзе ми простучко присл. звич. у смо прости људи; 4. злученю ~ просто або просто ~ : (нєвоспитани) прост, груб, право правцато, сасвим право сирoв; ◊ виреченє ґрам. проста просфора ж. церкв. реченица; число мат. прост (проскурки) просфора броj;рок (рок од 365 днї) просфорнїк х. церкв. проста година; простов драгов проскурњак право путем, само право протаґонист -та и проституовац ше -тууєм ше протаґониста -ти х. зак и нєзак. проституисати се, протагонист(а) проституирати се протежирац -ам и проститутка ж. проститутка протежировац -руєм зак. и проституция ж. нєзак. протежирати проституциjа протеза ж. протеза просто¹ присл. 1. право; протеини х. мн. (єд. протеин) идзце лєм идите само право; 2. биол. (бильчки) протеини усправно; стань стани протекторат х. протекторат усправно; 3. (нєвоспитано) протекцийош х. и просто, грубо, сирово; 4. протекционаш х (хтори з (єдноставно) просто протекцию посцигує дацо) просто² прим. з ґен. према; протекционаш преко пута, насупрот, сучелице; протекция ж. протекциjа протест х. протест шедзел мнє седео jе насупрот протестант х. протестант мени (преко пута од мене); вони протестантка ж. биваю нас они стануjу преко протестантка пута од нас протестантски -а -е простовлас присл. гологлава; протестантски вишла  изашла jе гологлава протестни -а -е протестни (без мараме, повезаче и сл.) протестовац -туєм зак. и простодушни -а -е нєзак. протестовати, простодушан; безазлен протестирати профитер х. профитер протетика ж. мед. протетика профитовац -туєм зак. и протетични -а -е ґрам. нєзак. профитирати протетички профунт х. (вояцки хлєб) протодиякон х. церкв. профунат, профунта протођакон процедура ж. процедура протоєрей х. церкв. процедурални -а -е протоjереj; прота процедуралан протозои ж. мн. (єд. процент х. процен(а)т протозоа) зоол. протозое процентни -а -е и протокол х. протокол процентов(и) -а -о/-е процентни протоколарни -а -е процентуални -а -е протоколарни процентуалан протон х. физ. протон прoцeс х. 1. прoцeс; 2. правн. протоплазма ж. процес, парница; судски ~ протоплазма судски прoцeс; граждански ~ протопоп х. церкв. протопоп грађанска парница прототип х. прототип процесия ж. 1. церкв. профани -а -е (шветови, нє процесиjа, литиjа; крстоноше; 2. церковни) профан прен. поворка, колона профановац -нуєм зак. и проци прим. з ґен., ридше з нєзак. (увредзовац святиню) дат. заст. 1. означує поровнанє профанисати, профанирати према, у поређењу са; тото профашист -та и дзецко ангел ~ гевтого ово дете профашиста -ти х. jе анђео према ономе; 2. према, профашист(а) ка; а) означує напрям ґу профашистични -а -е дакому/дачому: ишли проци профашистички югу ишли су према jугу; б) професийни -а -е 1. (вочи) у сусрет; в) означує професионалан; 2. позивни; ~ одношенє ґу дакому/дачому: образованє позивно образовање нєнависц ~ дакого мржња професионалєц -лца х. према некоме; бул професионалац нєсправедлїви ~ жени био jе професионални -а -е оп. неправедан према жени; мац професийни обовязки ~ дакому имати професия ж. професиjа, обавезе према некоме; погришел занимање; позив ~ своїх дзецох погрешио jе професор х. професор према своjоj деци; 3. означує професорка ж. место наспрам дакого/дачого професорица, професорка преко пута, наспрам; 4. означує професорски -а -е мотив, причину заст. због, ради; професорски ~ капиталу вжал дзивку због профет х. (пророк) профет капитала jе узео девоjку; 5. оп. профил х. профил процив профилакса ж. мед. процив прим. з ґен. против; профилакса бориц ше ~ нєприятеля борити профилактични -а -е се против неприjатеља; вакцина профилактичан ~ тетануса вакцина против профиловац -луєм зак. и тетануса нєзак. профиловати, процивавионски -а -е профилисати, профилирати противавионски профит х. профит проциввага ж. противтежа, протутежа, противтег процивправни -а -е проциввдеренє ж. противправни, протуправни противудар; узврат процивприродни -а -е проциввойнови -а -о/-е противприродан, протуприродан противратни процивсловиц -им нєзак. проциввредносц ж. противречити, протуречити противвредност, протувредност процивсловни -а -е процивдїйство с. противречан, протуречан противдеjство, протудеjство процивсловносц ж. процивдоказ х. противдоказ, противречност, протуречност протудоказ процивставеносц ж. процивзаконїти -а -е и супротстављеност процивзаконни -а -е процивставиц (ше) -им (ше) противзаконит, протузаконит зак. супротставити (се); процивиц ше -им ше нєзак. противставити (се) 1. противити се, супротстављати процивставяц (ше) -ям (ше) се; одупирати се; 2. негодовати нєзак. супротстављати (се); процивкандидат х. противстављати (се) противкандидат, протукандидат процивстановиско с. процивмера ж. и противстав процивмира ж. противмера, процивтанковски -а -е оп. протумера процивтенковски процивнапад х. процивтенковски -а -е противнапад, протунапад противтенковски прoцивни -а -e 1. супротан, процивтужба ж. опречан; противтужба противан;становиско процивуслуга ж. супротно гледиште; витор противуслуга супротан ветар; поступок процивуставни -а -е закону поступак супротан противуставан закону; 2. обратан, обрнут; 3. процивцело с. биол. заст. а) буц ~ бити против, противтело противити се; нє була сом проциставац -ам (дакому) процивна нисам имала ништа нєзак. заст. супротстављати се; против; б) нє будз(це) ~ противречити немоj(те) замерити; немоj(те) процистануц -нєм зак. заст. примити к срцу; 4. одбоjан супротставити се процивнїк х. противник прошани -а -е просен процивнїцки -а -е прошанка ж. просена слама противнички прошвициц -им зак. рел. процивно присл. 1. супротно, просветлити насупрoт, oбратнo; 2. у функ. прошвицовац -цуєм нєзак. пред. (нєправо) криво; було му  рел. просветљавати било му jе криво прошек х. (далматинске процивнолєжаци -а -е ґеом. сладке вино) прошек наизменичан проща мн. и проще с. процивносц ж. супротност, тараба; ◊ сухи як ~ (барз худи) опречност сув као колац (као палица) процивогньови -а -о/-е прощава ж. 1. пейор. противпожарни, протупожарни гомила; светина; руља; ~ процивотров х. противотров, превжала власц у жеми гомила протуотров jе преузела власт у земљи; 2. гандр. битанґа; простак; х. психопат простакуша психопатия ж. психопатиjа прояльня ж. (цепла психопатолоґия ж. купальня за проєнє) зноjилиште психопатологиjа пружац -а: краву (козу и психотерапия ж. под.) пружа (барз єй напарте, психотерапиjа тварде вимнє, треба ю психофизични -а -е доїц) ......... ..................................... психофизички Прус х. ист. Прус псoв -а -o пасји, псећи;  пруски -а -е (од Прус) хижка пасја кућица пруски псoвски -а -e осн. и прен. прут х. прут, шиба; пацка; ¤ пасjи, псећи; ¤ псовске ци тресц ше як ~ дрхтати (трести поколєнє! (лаце) пасjи сине!; се) као прут (као шиба) псовски (пши) живот пасји пруцанки ж. мн. (єд. живот пруцанка) (обуй за ходзенє по псорияза ж. мед. псориjаза шнїгу) крпље псoта ж. 1. (пакoсни пруце с. збир. пруће; шибље пoступoк) пакoст, псина; пруцик х. дем. прутић наробиц дакому псоти (наробиц пршута ж. пршута, пршут пакосци) учинити коме псину, псалмист -та и псалмиста напакостити коме; 2. неваљалац; -ти х. псалмист(а) неваљалица псалмов(и) -а -о/-е псотованє с. 1. диєсл. мен. од псал(а)мски псотовац; 2. оскудица, псалом -лма х. церкв. псалам оскудевање; беда, невоља, тежак псалтир х. церкв. псалтир живот псар х. (старатель о псoтoвац -туєм нєзак. ловарских псох) псар оскудевати; скапавати од глади; псевдокнїжка ж. кубурити, тешко живети; надрикњига цркавати псевдолитератор х. пст викр. пст надрикњижевник псуподобни -а -е зоол. псевдолїкар х. надрилекар псетолики псевдомайстор -тра х. птах х. заст. птица надримаjстор пташина ж. поет. птица псевдоним х. псеудоним пташка ж. поет. птичица псевдоученосц ж. птица ж. птица;  зоол.: надриученост мочарова птица мочварица; псина ж. оп. пшина бегачка птица тркачица; психа ж. психа ґрабачка птица пузавица; психика ж. психика квартельошка (бивачка) психични -а -е психички птица станарица;крикачка психиятер -тра х. психиjатар птица викачица; лєтачка птица психиятрия ж. психиjатриjа психоанализа ж. летачица; селїдбенїца птица психоанализа селица; хватачка птица психоза ж. психоза грабљивица; сцернянкова психолоґ х. психолог птица стрнадица;  психолоґийни -а -е шпивачка птица певачица; ¤ психолошки ноцна ноћна птица психолоґия ж. психологиjа птицар х. птичар психопат -та и психопата -ти птицов -а -о и птичи -а -е птич(и)jи  птичиска ж. ауґм. и пейор. кукурузу, семенкама); птичурина кукурица пурењак птичка ж. 1. дем., прен. пуканки ж. мн. (єд. пуканка) птичица; 2. (младе птици) птић, кокице; пукац ~ бобати (кокати) птиче кокице; ¤ як пуканка (пуканки) пубертет х. пубертет (барз красне, фине – о младих пубертеташ х. пубертетлиjа животиньох и под.): прашата публика ж. публика красни як пуканки jако лепи публикация ж. публикациjа прасићи як пуканки: дзири на публиковац -куєм зак. и шматох му розпукани як нєзак. публиковати, пуканки (ма дзири на шматох) oбјавити/објављивати, расцветале су му рупе по одећи, публицирати одећа му jе скроз поцепана публицист -та и публициста пукац -ам нєзак. I нєпрех. 1. -ти х. публициста (розпуковац) пуцати; прскати; публицистика ж. прштати; мури пукаю зидови публицистика пуцаjу; камень пука камен пуца публицистични -а -е (прска); пука ляд под ногами публицистички пуца (пршти) лед под ногама; 2. публицистка ж. (видавац характеристични звук публицисткиња пуканя) а) пуцкетати; пруце публицитет х. публицитет пукало на огню пруће jе публични -а -е (явни) пуцкетало на ватри; б) (о публичан пушкох) циктати; пукали пушки пуд х. (русийска мера за циктале су пушке; в) крцати; чежину, 16,3 кг) пуд конарчки пукаю под ногами пудер х. пудер гранчице крцаjу под ногама; г) пудеровац (ше) -руєм (ше) (з батогом) пуцати, бичкарати; нєзак. пудерисати (се), ґ) (о лампи кед догорює) пудерирати (се) цврчати; 3. а) (виганяц пупча – о пудинґ х. пудинг древе) пупити; б) (пущац ключки пудла¹ ж. (пшичок) пудла – о посадзеним зарну) клиjати; в) пудла² ж. оп. пудло (виганяц младнїки з кореня – о пудлочка ж. дем. пудлица древе) терати изданке (младаре); пудло с.: ¤ достац (мац, 4. прен. пуцати од муке; я то вибрац и под.)  (пудлу) добити зробим, а вони най пукаю jа ћу (имати, изабрати и сл.) шипак то учинити, а они нека пуцаjу од пуйдац -ам и пуйкац -ам муке; II прех. (маґочки, нєзак. (< серб.) 1. (пса) пуjдати, кукурицу) пећи; пржити; пурити; пуjкати, дршкати, пикати (оп. пуканки бобати (кокати) штикац); 2. хушкати (оп. кокице; ¤ аж пука (у велькей штикац) мири, барз) да све пуца: є аж пуйкацки -а -е (од пуйкац) пука jеде да све пуца за ушима хушкачки (оп. штикацки) (иза ушиjу); хрибет ме болї аж пуйкач х. (од пуйкац) пука отпадоше ми леђа; од хушкач (оп. штикач) горучави аж власи пукаю пук викр. за означованє звука врућина као у паклу пуканя крц, цак, зврц пукаци -а -е хрскав, ломљив, пукалка ж. пуцаљка од зове, крт пушкарица пукет х. букет пукани -а -e 1. дїєприкм. од пуклєнїна ж. пукотина; пукац; 2. пржен, печен (о процеп; пропуклина  пукнути -а -е 1. пукнут; место) напипати (испипати) напукао, напукнут;мур пукнут коме пулс (било) зид; 2. коjи има килу (брух), пулсовац -суєм нєзак. килав; вон он има килу (брух); пулсирати 3. пукнуте -того с. прслина; пулт х. 1. (подкладач, пропуклина; залїпел пукнуте тримач) пулт; 2. (дутянски залепио jе прслину стол) тезга, пулт пукнутосц ж. мед. кила, пуляк х. ћуран; ¤ нагнївани брух, просутост (надути) як   дочекати кога с пукнуц -нєм зак. 1. великим носом; спущиц нос як (розпукнуц; утаргнуц ше)  (покорно, поганьбено) обесити пукнути, пући; прснути; пукла (спустити, покуњити) нос лата пукнула jе летва; пукнул пуль звич. удвоєне, викр. за му ремень на панталонох доволованє пулькох пур, туj пукао му jе каиш на пулька ж. ћурка панталонама; пукло скло прсло пулькац¹ -ам нєзак. (ґравчац jе стакло; пукла струна на – о пульки) туjкати, каукати, ґитари прснула jе жица на ћурликати гитари; 2. а) (видац пулькац² -ам нєзак. оп. характеристични звук пуканя) пуйдац и пуйкац пукнути, пући; пукнул батог пульков -а -о оп. пульчи пуче бич; пукла пушка пуче пульпулїканє с. (пуляков пушка; б) (о огньовим оружию) глас) дурдур опалити; 3. (нараз почац): пульпулїкац -ам нєзак. пукла яр грануло jе пролеће; на (видавац звук "пуль-пуль" – о яр док пукню роботи на пулякови) блебетати, пућкати пролеће кад почну радови; 4. пульт х. заст. оп. пулт (2) (достац брух) добити килу пульчатко с. дем. ћуренце (брух), окилавити; барз ше пульче -еца с. ћуре силовал та пукнул веома се пульчецина ж. ћуретина напрезао па jе добио килу; ¤ гоч пульчи -а -е ћурећи; ◊ ~ нос пукнєш нє будзе так як ти бот. троскот, змиjино грожђе сцеш макар се на главу (Polygonum bistorta L.) поставио;од гнїву (зависци и пульчиц ше -им ше нєзак. под.) пукнути од гнева (зависти (ходзиц нагнївани) дути се и сл.); од шмиху пукнути од пума ж. зоол. пума смеха пумпа ж. пумпа пукнуце с. 1. (дїя) пуцање; 2. пумпари мн. (файта (звук пуканя) пуцање; крцкаj; 3. широких панталонох) (пукнуте место) прслина пумперице пуле -ета с. (< серб.) пуле, пумпни -а -е и пумпов -а -о магаре; ¤  Мадярово! шипак! пумпни пулен х. (любимец) пулен пумповац -пуєм нєзак. пулєц -льца х. зоол. (пша пумпати;  бициґлу пумпати риба) пуноглавац бицикл пулин х. (< серб.) пулин (оп. пумпочка ж. дем. пумпица югаски пес) пункт х. пункт пулс х. пулс, било; пунктовац -туєм зак. и пошвидшани убрзан пулс; ◊ нєзак. пунктирати намацац (намацкац, пунктуация ж. пунктуациjа вимацкац) дакому (найсц пунски -а -е ист. пунски дакому найчувствительнєйше пунт х. 1. пауза коjу звонар прави код звоњења након пусли пусле са орасима одређеног броjа удараца звоном; пуслочка ж. кул. пуслица 2. поез. заст. строфа; шпиванка пустара ж. пустара ма штири пунти песма има пустацина ж. (пусти, четири строфе нєнаселєни край) пустолина пунч х. пунч пусти -а -е 1. (без людзох, пупати -а -е оп. пупкати нєнаселєни) пуст; безљудан; пупенци х. мн. (єд. пупенєц): опустео; пусти улїци пусте вишли по нїм наjежио се (од улице; 2. (нєвоспитани, бесни) зиме) пуст, распуштeн, пустопашан, пупкати -а -е 1. трбушаст, обестан пупав, дебео; 2. пупкати -того х. пустиня ж. 1. пустиња; 2. дебељко, трбоња; пейор. шкембо заст. пустара пупков -а -о пупчани; ◊ пустиняк х. оп. пантлїка анат. пупчана пустиньожитель врпца, пупчаница пустиньов(и) -а -о/-е пупкош х. трбоња, дебељко пустињски;  клима пустињска пупок -пка х. 1. анат. пупак; клима 2. коц. (пупче) пупољак; 3. поль. пустиньожитель х. (ґузел дзе завязане порвисло на пустињак снопу) чвор завезаног ужета на пустиньски -а -е пустињски; снопу; 4. дом. (верх домашнього  писок пустињски песак хлєба) пупак; 5. оп. пупкова пусто присл. пусто пантлїка; ¤ лапиц ~ (натиц до пустоловина х. беш. (< серб.) бруха) добити трбух пустоловина (оп. авантура) пупорок -рка х. (птицов пустосц и пустота ж. 1. жалудок) бубац (нєвоспитаносц) распуштеност, пупчатко с. дем. пупољчић пустопашност, обесност; 2. пупче с. 1. пупољак; 2. коц. опустелост, пустош бот. булка пустошиц -им нєзак. пупчиц -им нєзак. калемити пустошити (у пролеће) пута с. мн. (єд. путо) заст. пупчок -чка х. дем. (од букагиjе пупок) пупчић путац -ам нєзак. сапињати; пурде с. (рапух, шапутрак) спутавати; конї сапињати коње шкембе путац ше -ам ше нєзак. пуриз(е)м -зму/-зма х. (заплєтац ше, шпотац ше) пуризам заплитати се пурист -та и пуриста -ти х. путач х. оп. путнач пуриста путешествиє є. пуританєц -нца х. пуританац путешествиjе пуритански -а -е пуритански путнач х. (штранґ за путанє пурпурни -а -е и пурпурoви ногох статку, коньом) путо, -а -о/-e пурпуран сапница, пајван; ¤  з колчком пурцлан х. (пусти хлапец) (з колчками)! шипак! деран путни -а -е: ~ чловек заст. пурцловац -луєм нєзак. путник; пролазник експр. (сцекац) кидати; паковати путнїк х. путник се путнїца ж. путница пурш х. заст. (посилни) путнїцки -а -е путнички бурш путoванє с. путoвањe пусла ж. кул. пусла; орехово путовац -туєм нєзак. путовати; на гайзибану (на прах барут; ¤ розсипал ше як автобусу, на авиону) путовати пушков прах (розприповедал возом (аутобусом, авионом) ше) раздрешио jе бисаге путра ж. (мала хижка) мала пушкомет х. пушкомет трошна кућица, путриjица (в.) пушкомитралєз х. путрак х. (рапух) клиња, пушкомитраљез шврћа пушкомитралєзец -зца х. путрика ж. оп. путра пушкомитраљезац путующи -а -е заст. оп. пушочка ж. дем. пушчица путуюци (2) пущанє с. 1. церкв., фолкл. путуюци -а -е 1. путуjући; последња недеља пре Ускршњег циркуз путуjући циркус; 2. а) поста; 2. дїєсл. мен. од пущац путуюци -цого х. путник; б) (ше) путуюца -цей ж. путница пущац -ам нєзак. I прех. 1. з путькац -ам нєзак. пућкати розл. знач. пуштати; мац нє путь-пуруть викр. оном за пуща дзеци сами до кина маjка подражованє гласа препилки не пушта децу саму у биоскоп; пућ-пурућ статок пасц пуштати стоку на путьпурутька ж. оп. испашу; музику пуштати препилка музику; 2. испуштати; з рукох путьпурутькац -ам нєзак. 1. испуштати из руку; 3. (шнїг и (о препилки) пућпурикати, под. – розпущовац) топити; 4. пућкати; 2. прен. блебетати (штреляц): стрелу одапињати пуфер х. техн. (одбойнїк на (окидати) стрелу; 5. (младнїки и ваґону) пуфер под. – гoнїц) пуштати, терати пуфна ж. козм. пуфна квашняк барз пуща коренї пух х. зоол. пух (Myoxus) кисељак jако пушта корење; пухлєнїна ж. и пухлїна ж. репчень пуща фатюги отеклина горушица тера изданке; 6. пухнуц -нєм нєзак. отицати; (полнїц з пирйом): пирє до бубрити перини або заглавка набиjати пуч х. пуч дуњу или jастук (в.); 7. (цеплоту пучина ж. (отворене морйо) и под. зоз себе) oдавати, пучина испуштати из сeбe; II нєпрех. пучист -та и пучиста -ти х. заст. (о шнїгу) топити се; шнїг пучист(а) помали пуща снег се полако пучиц -им нєзак. 1. топи (оп. и пущац ше (1)) надимати; пучи ме надима ме; 2. пущац шe -ам шe нєзак. 1. (джамиц) гњечити топити се; отапати се; шнїг ше пучиц ше -им ше нєзак. пуща снег се топи; 2. напињати се одлеђивати се; 3. сићи; райбем, пучнїц -нєєм и -їм нєзак. 1. а шпляхи ше нє сцу пущац бубрити; 2. надимати се перем, а флеке неће да сиђу; 4. пушка ж. пушка;  (парац ше – о штриканим): набиваца  набиjача; ловарска пущаю ше машлї (паре ше дацо  ловачка пушка; (з броками) штрикане) кренуле су машне, сачмарица;¤як з пушки као из кренуло jе окце; 5. крeтати, пушке упућивати сe пушкар х. пушкар пущиска ж. ауґм. пушкарнїца ж. пушкарница пушчетина, пушчерина пушкаш х. заст. стрелац пущиц -им зак. I прeх. 1. з пушков -а -о пушчани; розл. знач. пустити;  статок на пашу пустити стоку на пашу;  вишня бот. велебиље, бун корень пустити корен; 2. (Atropa belladona L.);риба (попущиц) пустити, дозволити зоол. пуноглавац;  грозно оп. попустити; родичи єй вше гадово яблучка; пши уха бот. пущели як вона сцела плетичара, плитичара (Xanthoria родитељи су jоj увек пустили parietina); 2. пши уха/ушка) како jе она хтела; 3. (уштухнуц, анат. (часц шерца) залисци; укушиц): пчола му пущела пши язики оп. бабково лїсце; ¤ жадло пчела га jе уjела (убола); дзвигли ше му пши уха (моцно 4. стрелу окинути (одапети) ше нагнївал) покренула му се стрелу; 4. упувати се; II нєпрех. жуч; пша крев пасја поган, заст. мало се отопити (о снегу) човек погане крви; пшим лїцoм пущиц ше -им ше зак. 1. као покисао пас, посрамљен, (рушиц ше, пойсц) кренути, постиђен;  обичай (нєдобри поћи, упутити се, запутити се; обичай) поган, гадан обичаj; дзе ши ше пущел? куд си син кучкин (пасjи) син; пшу кренуо?; 2. пустити сe; 3. (почац мацер! (та дзе, купак) врага!; ше парац – о дачим таки як з пшу юшку посипани штриканим): пущела ше (похорени, нїяки) болестан, машля (паре ше дацо безвољан штрикане) кренула jе машна; 4. пшина ж. 1. оп. пшиско; 2. (змиц ше, розпущиц ше – о бот. пасјача (Brachypodium бруду) сићи; чухам з мидлом, а silvaticum) бруд ше нє сце пущиц трљам пшиско с. 1. ауґм. псина, сапуном, а прљавштина неће да кучиште; 2. гандр. пашче, џукац, сиђе џукела пчола ж. пчела пшичок -чка х. дем. пчолар х. пчелар псетанце, кученце, пашче, куче; пчолариц -им нєзак. штене; 2. (наштред капури за пчеларити операнє обидвох кридлох) попа; пчоларка ж. зоол. 3. пшички мн. бот. зевалица, пчеларица (Merops); златна жабица (Antirrhinum majus L.) красна пчеларица (M. apiaster) пядз ж. и х. заст. педаљ пчоларство с. пчеларство пчолка ж. дем. пчелица пчолнїк х. пчелињак пчолов -а -о пчелињи; Р ◊мента бот. матичњак (Melissa officinalis) раб х. роб, сужањ;  ~ божи пшамац х.: єден  оп. исти  рел. раб божjи ; идз до пшамаца иди до врага раба ж.: ~ Божа рел. раба (до ђавола); исти  jедан те исти божjа ђаво; ки ци ? коjи ти jе враг рабат х. рабат (ђаво)?; най це  однєше! нека раби -ия х. (єврейска титула) те враг (ђаво) носи!; на раби пшамаца ци то? ког врага ће ти рабин х. (єврейски священїк) то?; пшамаца! врага! ђавола!; рабин би го знал враг (ђаво) би га рабиня ж. робиња знао; убил го  [цо би го убил]! рабовац -буєм нєзак. робовати нек иде к врагу!, враг нека га рабовски -а -е робовски носи! рабровац -руєм нєзак 1. газити пши -а -e пасjи, псећи; ◊  (чинећи штете); 2. израбљивати  рабовласнїк х. ист. радзиц ше -им ше нєзак. 1. а) робовласник саветовати се; ~ з даким саветовати се рабовласнїцки -а -е с киме; б) (дакому - глєдац дачий робовласнички совит) саветовати се, (у)питати кога рабски -а -е ропски за савет, тражити савет; радзел ше ми рабство с. 1. ропство; 2. цо ма робиц упитао ме jе за савет шта заробљеништво да ради; 2. већати рагнуц -нєм зак. (моцно ради -а -е: з радей души драге вдериц, звич. з палїцу и под.) ударити, воље лупити; одрапити, прижгати радий х. оп. радиюм раґа ж. (< серб.) (подли, нїяки радикал х. з розл. знач. конь) рага, курада, хрга радикал раґастов х. лепило за ґуму радикализ(е)м -зму/-зма х. раґби -ия х. спорт. рагби радикализам раґбист -та и раґбиста -ти х. радикализовац -зуєм зак. и рагбиста(а) нєзак. радикализовати, раґу -уа х. кул. рагу радикализирати рад -а -е и рада нєпрем. за радикални -а -е радикалан шицки три роди и множину коjи би радио -ия х. радио нешто волео, радо учинио и сл.: рад радиоактивни -а -е (рада) бим... волео бих..., хтео бих..., радиоактиван радо бих...; рада бим... волела бих..., радиоактивносц ж. хтела бих..., радо бих...; нє рад (нє радиоактивност рада) бим... не бих волео..., нє рада радио-аматер х. радио-аматер бим... не бих волела радио-апарат х. радио-апарат рада ж. 1. савет; дац дакому радио-вяза ж. радио-веза раду дати коме савет; 2. веће; радио-драма ж. радио-драма вивершна ~ извршно веће; радио-емисия ж. радио- наставнїцка ~ наставничко веће; ¤ емисиjа дац ради: 1. дац себе ради помоћи радиолоґ х. радиолог себи (у решавању неког проблема); радиолоґийни -а -е прибрати се; снаћи се; у тих бриґох радиолошки нє знаю себе ради дац у овим радиолоґия ж. радиологиjа бригама не умеjу себи помоћи; нє мог радио-механїчар х. радио- себе ради дац од гнїву ниjе могао да механичар се прибере (ниjе знао шта ће са собом) радио-предплатнїк х. радио- од гнева; родичи себе нє знаю дац претплатник ради дзе школовац дзеци родитељи радио-реклама ж. радио- не могу да се снађу где школовати реклама децу; 2. дац себе ради з даким/дачим радио-репортер х. радио- изаћи на краj с киме/чиме; 3. дац репортер дакому/дачому ради помоћи радио-спикер х. радио-спикер коме/чему (да реши проблем, да се радиостанїца ж. снађе, да се прибере); нє може дац радиостаница ради старей яблонї не може да радио-терапия ж. радио- помогне староj jабуци терапиjа радар х. радар радио-технїка ж. радио- радарски -а -е радарски техника радаш х. прид, прида, привага, радичовец -вца х. ист. радаш; ¤ дац дакому дацо на ~ дати радићевац коме што у приде радиюм х. хем. радиj(ум) радзиц -им нєзак. саветовати радиюмов -а -о и радиюмски -а -е радиjумски препоручивати; ~ дзивки леґиня радиюс х. мат. и прен. радиjус препоручивати девоjци момка радиялни -а -е радиjан рай х. рел. и прен. рай; ¤ жиц радиятор х. техн. радиjатор як у рaю пливaти у мaсти, живети као радияция ж. физ. радиjациjа; у раjу; рада би душа до раю а грихи Жемова ~ Земљина радиjациjа нє даю волела би душа у раj, али jе не радовац -дуєм нєзак. радовати пуштаjу грехови; човек би волео да jе радовац ше -дуєм ше нєзак. 1. безгрешан, али у животу се обично радовати се; 2. ликовати греши радов(и) -а -о/-е (од рада (2)) райбальня ж. вешерница, коjи се односи на веће; радово перионица заключенє закључак већа райбанє с. прање; шмати на ~ радон х. хем. радон веш за прање радосни -а -е радостан райбанїна ж. веш (на прању) радосно присл. радосно райбачка ж. 1. машина за радосц ж. радост прање веша; 2. праља, вешерица, радошнє присл. оп. радосно вешерка; 3. а) ридк. оп. купачка; б) раж -жу х. раж ж. заст. (справа за райбанє з ребрастим ражнїчи х. мн. (єд. ражнїч) кул. плехом) праља (в.), периља (в.), ражњићи рибаљка (в.) ражов(и) -а -о/-е ражан, ражен; райзовац -зуєм нєзак. цртати ражови хлєб ражани хлеб, раженица; райко х. заст. човек тамне  ражов шнїц бот. ражена главница коже и црне косе (Claviceps purpurea); ражов рощок район х. ре(j)он, раjон бот. главница, намељ (Secale районски -а -е ре(j)онски, cornutum L.) раjонски раз І присл. 1. з розл. знач. райски -а -е раjски;  ~ птица jедном; йому досц ~ повесц њему jе зоол. раjска птица (Paradisca) довољно jедном рећи; бул ~ єден райснеґла ж. чавлић, краль био jедном jедан краљ; поведз раjснегла уж ~ кажи већ jедном; 2. рак х. 1. зоол., мед. рак; 2. (нєсподзивано, нараз) одjедном; ~ лєм астр. (Рак) Рак; ¤ червени загирми одjедном само загрми; 3. пут, (почервенїц) як ~ црвен (поцрвенети) пута; остатнї ~ последњи пут; два ~ као рак два два пут два; кельо ~ сом ци ракаш х. поль. 1. поль. (шор гуторел! колико пута сам ти говорио!; марадикох) ред крстина; 2. два ~ векши двапут већи; ІІ злуч. (наскладани мехи) штос звич. повторени час...час, то.....то; ракедла ж. 1. заст. оп. те...те; сад....сад; роби ~ єдно ~ друге ракета; 2. (як дзецинске бависко) ради час jедно час друго; видумує ~ прскалица тото ~ гевто изволева те ово те оно; ракета ж. ракета; балистична ІІІ х. у функц. мен. мах; з першого ~ балистичка ракета; ~ жем-воздух разу из цуга;  ~-два зачас, часком; ~ ракета земља-ваздух єден ~ други наизменично, ракетни -а -е и ракетов(и) -а наизред(ице); лєм ~ (ту и вон и под.) -о ракетни одjедном (ето ти и њега и сл.); ¤ ракетовац -туєм зак. и нєзак. бизовне як  (цалком бизовне) ракетирати сигурно као два и два четири ракун х. зоол. ракун (Procyon разєдна -ней ж. таблица lotor) множења; дзеци уча разєдну деца уче рак-рана ж. мед. и прен. рак- таблицу множења рана раїц -їм нєзак. саветовати; рам х. 1. оквир, рам; 2. (на облаку) рам, увлака, оплата; 3. (на ранїц -їм зак. ранити пилки) лук; 4. пчол. рам ранка ж. аґр. ранка рамадан и рамазан х. рел. рано¹ х. jутро;  до билого рамадан, рамазан рана до ране зоре, до jутра; добре ~ рамазански -а -е рамазански добро jутро; над раном пред зору рамач х. 1. (у габзовей пукалки; рано² присл. 1. уjутро, уjутру; у фурчи за надзиванє) кундак; 2. заст. ~ понагля на роботу уjутру жури на (за набиванє пушкового праху до посао; 2. jутрос; пришол рано дошао оружия) набиjач, шипка jе jутрос;  додня ~, вчас ~ у (рану) рамик х. 1. (на слики) рам, зору; (на)ютре ~ сутра уjутру; на ~ оквир, медаљон; 2. (на окулярох) сутра оквир; 3. частейше мн. (на кнїжки, раночка ж. 1. дем. раница; 2. теки) корице; 4. (на дерлячи) рам; 5. (на скори або шлїжацей скорочки) оп. рам (4); 6. рамики мн. прен. гризлица оквир; у рамикох своїх овласценьох раночко с. дем. и гипок. у оквиру своjих овлашћења jутарце рамиковац -куєм нєзак. рантави -а -е запуштене укоричавати (књигу) спољашњости; прљав рампа ж. рампа, браник ранц х. и ж. 1. (на твари) рампаш х. винар. (вино хторе бора; бразда; 2. (на шматох кед ше почало киснуц) рампаш скрацує рукав и под.) фалтица; 3. рана ж. осн. и прен. рана; набор; мрешка; прегиб; 4. ґеол. и др. смертельна ~ смртоносна рана; бора, набор загоїц рану исцелити рану; ~ ше му ранцави -а -е изборан, наборан дала на зло, ~ ше му спримецела ранцавиц (ше) -им (ше) нєзак. рана му се дала на зло; ~ на шерцу оп. ранцовац (ше) прен. рана на срцу; ¤ розятриц стару ранцованє с. 1. дїєсл. мен. од рану метнути (ставити) соли на стару ранцовац (ше); 2. техн. витоперење рану; таки є добри – на рану го ранцовани -а -е набран приложиц добар jе ко хлеб, мелем на ранцовац (ше) -цуєм (ше) рану нєзак. набирати (се), купити (се); ранави -а -е рањав, борати (се); смежуравати (се); изранављен мрешкати (се) ранґ х. ранг ранцочки х. мн. (єд. ранґ-лїстина ж. ранг-листа ранцочок): з ранцочками скравец. ранґовац -ґуєм нєзак. плисиран ранговати ранч х. ранч рандеву -уа х. рандеву ранчер х. (статкар, фармер) рандес х. беш. рандес (оп. ранчер рандеву) ранши -а -е 1. jутарњи; ранши ранечко с. заст. оп. раночко новини jутарње новине; 2. jутрошњи; ранєни и ранєти -а -е 1. ~ млєко jутрошње млеко рањен; 2. ранєни -ного и ранєти -того раньовац (ше) -нюєм (ше) х. рањеник нєзак. рањавати (се) ранєц -нца х. 1. ожиљак; 2. рапи ж. мн. (єд. рапа) 1. звич. мн. ранци (фалди на шматох) (рапави места, долїнки) храпе; 2. набори, фалте; сукня на ранци 1. (шлїди од покох): по твари ма рапи сукња са фалтама; 2. (з пресованима лице му jе богињаво (рохаво, рошаво) фалдами) плисирана сукња рапави -а -е 1. (х)рапав; 2. ранжирац -ам и ранжовац (хтори ма шлїди од покох по твари) -жуєм зак. и нєзак. ранжирати богињав, рохав, рошав ранїви -а -е рањив, ранљив рапавиц -веєм и -им нєзак. (х)рапавити спасавање; екипи за ~ спасилачке рапидни -а -е рапидан екипе рапкасти -а -е (рапави - о ратовац -туєм нєзак. кромпльох, бундавох и под.) (х)рапав, спасавати, спашавати; избављати; jамичав, jамичаст притећи у помоћ рапкац -ам нєзак. 1. (ґравчац – ратовац ше -туєм ше нєзак. о качкох) гакати, пакати; 2. брбљати; спасавати се; избављати се блебетати; 2. експр. (падац з тупим ратовацки -а -е спасилачки; вдереньом) трескати; падати; ягоди избавитељски рапкаю з древа дудиње падаjу са ратовач х. спасилац; избавилац дрвета ратовачка ж. спаситељица; рапнуц -нєм зак. 1. (спаднуц, избавитељица, избавитељка бухнуц) љоснути, треснути, фрцнути, ратота ж. кул. 1. приганице; окинути; 2. ~ з даким до жеми каjгана; 2. (зоз сиром, шунку) омлет треснути с киме о земљу ратункови -а -о/е спасоносан рапорт х. рапорт ратунок -нку/-нка х. спас; рапортовац -туєм зак. и нєзак. избављење рапортирати раф х. (полїца) раф рапотачка ж. блебетуша рафал х. рафал рапсодия ж. рапсодиjа рафинерия ж. рафинерия рапснуц -нєм зак. оп. рапнуц рафиновани -а -е рафиниран рапух х. клинац, клиња, шврћа; рафиновац -нуєм зак. и нєзак. балавац, деран рафинисати, рафиновати, рафинирати рапшаґ х. (нєшор) вашар, рафия ж. (нїткасте пасмо џумбус под древову лупу) лика, личина, луб, раритет х. раритет рафиjа раса ж. раса; пасмина рахитис х. мед. рахитис расиз(е)м -зму/-зма х. расизам рахитични -а -е рахитичан расист -та и расиста -ти х. раховац -хуєм нєзак. 1. з розл. расист(а) знач. рачунати; вон швидко рахує у расистични -а -е расистички глави он брзо рачуна у глави; я расни -а -е и расов(и) -а -о/-е раховал же ти уж нє придзеш jа сам расан рачунао да ти више нећеш доћи; 2. ~ рата¹ викр. коц. помоћ!, себе (думац) мислити, рачунати, упомоћ!; кричала: людзе, рата! сматрати; я себе так рахуєм же... jа викала jе: људи, упомоћ тако мислим да...; 3. ~ з даким рата² ж. рата; плаценє на узимати кога озбиљно рати плаћање на рате раховац ше -хуєм ше нєзак. 1. ратификовац -куєм нєзак. и (учишльовац ше) убраjати се у зак. ратификовати, ратифицирати кога/што; сматрати се, држати се; вон ратица ж. папак; ¤ виставиц ше рахує до вредних людзох он се (нацагнуц) ратици гандр. (умрец) убраjа у вредне људе; 2. водити отегнути папке (папцима) рачуна, узимати у обзир, имати у виду, ратицаре х. мн. (єд. ратицар) уважавати; у мишаних штредкох зоол. папкари муши ше раховац зоз жаданями ратичка ж. 1. дем. папчић; 2. шицких народносцох у мешовитим ратички мн. кул. папци срединама мора се водити рачуна о ратичнявка ж. вет. шап жељама свих народности; тот народ ратлук х. ратлук, рахат-локум постал велька сила з хтору ше (оп. сланїнки (2. б)) кажда держава мушела раховац оваj ратованє с. спасавање, народ jе постао велика сила коjу jе спашавање; чамец за ~ чамац за свака држава морала уважавати  рахунка ж. рачуница рашков -а -о: ◊ ~ запражена рахункови -а -е рачунски юшка кул. чорба од кима, ким-чорба рахунководитель х. рашпель х. турпиjа (за дрво) рачуновођа реаґенс х. реагенс рахунководство с. реаґовац -ґуєм зак. и нєзак. рачуноводство реаґовати рахункопокладач х. реактивизация ж. рачунополагач реактив(из)ациjа рахункош х. рачунџиjа; добри реактивовац -вуєм и ~ добар рачунџиjа реактивизовац -визуєм зак. и нєзак. рахунок -нку/-нка х. 1. з розл. реактивисати, реактивирати знач. рачун; 2. (план, интерес) реактивни -а -е 1. реактиван; рачуница; 3. рахунки мн. шк. рачун, 2. (погон) реактивни, млазни; ~ авион математика; ¤ водзиц рахунку о реактивни (млазни) авион даким/дачим водити рачуна о реактор х. реактор коме/чему; положиц (зложиц, реакционер х. реакционар, здац)/покладац ~ положити/полагати назадњак (поднети/подносити) рачун реакционерни -а -е Рац х. заст. Србин реакционаран рационализация ж. реакция ж. реакциjа;  рационализациjа ланцова ~ ланчана реакциjа рационализ(е)м -зму/-зма х. реализатор х. реализатор филоз. и др. рационализам реализация ж. реализациjа рационализовац -зуєм зак. и реализ(е)м -зму/-зма х. нєзак. рационалисати, реализам рационализовати, рационализирати реализовац -зуєм зак. и нєзак. рационалист -та и реализовати, реализирати рационалиста -ти х. рационалист(а) реалиї ж. мн. реалиjе рационални -а -е рационалан реалист -та и реалиста -ти х. рационално присл. реалист(а) рационално реалистични -а -е рационалносц ж. . реалистички, реалистичан рационалност реални -а -е реалан, стваран рация ж. рациjа реално присл. реално, стварно рацки -а -е заст. српски реалносц ж. реалност, Рацкиня ж. заст. Српкиња стварност рачи -а -е рач(и)jи ребаланс х. ребаланс рачкасти -а -е рачваст, реберко с. 1. дем. ребарце; 2. рашљаст реберка мн. а) кул. ребарца; б) (на рачкац ше -ам ше нєзак. облашнїцох) ребра; ¤ омацац рачвати се, рашљати се (понамесцац) дакому реберка рачки мн. 1. рачве, ракље, наместити (поломити, поравнати, рашље; 2. кух. (поверх цеста) наћвар преброjати) коме ребра, смекшати (в.), лествице (в.), рашље (в.), крстак коме бубреге (в.); 3. (на паридї) ракље ребриц -им нєзак. експр. рачковац -куєм нєзак. бауљати лемати, млатити (о детету) ребро с. 1. ребро; 2. оп. рачкуюци присл. пузећке, реберко (2); ¤ намесциц пузећки; бауљаjући (понамесцац, омацац) дакому ребра рачок -чка х. дем. рачић (реберка) (добре набиц дакого) рашка ж. бот. ким (Carum наместити (поломити, поравнати, carvi) преброjати) коме ребра, смекшати коме бубреге; шицко ми єдно як за ревнївосц ж. ридк. љубомора єдно ~ вишиц так и за два (два ревновац -нуєм нєзак. ридк. єднаки нєвигодносци) jедан те исти бити љубоморан ђаво ревоковац -куєм зак. и нєзак. ребус х. ребус ревоцирати ревакцинация ж. мед. револвер х. револвер ревакцинациjа револвераш х. револвераш ревалвация ж. ревалвациjа револверашски -а -е ревалоризация ж. револверашки ревалоризациjа револверски -а -е револверски реванш х. реванш; ~ -змаганє револт х. револт реванш-утакмица револтовац (ше) -туєм (ше) реваншовац ше -шуєм ше зак. зак. и нєзак. револтирати (се) и нєзак. реванширати се револуцийни -а -е реваншистични -а -е револуциjски, револуциони реваншистички револуционер х. револуционар ревер х. ревер револуционерни -а -е реверанс х. реверанс револуционаран реверенда ж. церкв. мантиjа револуция ж. револуциjа реверзибилни -а -е регабилитация ж. реверзибилан рехабилитациjа реверс х. реверс; вжац на ~ регабилитацийни -а -е узети на реверс рехабилитациони ревибор х. реизбор регабилитовац (ше) -туєм ревиборносц ж. реизборност (ше) зак. и нєзак. рехабилитовати (се), ревидировац -руєм и рехабилитирати (се) ревидовац -дуєм зак. и нєзак. регома ж. беш. оп. реома ревидирати регот х. и реготанє с. гандр. ревизийни и ревизийски -а -е церек ревизиjски, ревизиони реготац ше -ам ше нєзак. ревизиониз(е)м -зму/-зма х. гандр. церекати се ревизионизам реготаци -а -е гандр. церекав ревизионист -та и реготач х. гандр. церекало ревизиониста -ти х. ревизионист(а) регочанє с. њиштање; рзање ревизия ж. ревизиjа регочац -чим нєзак. њиштати, ревизор х. ревизор њискати, рзати; конь регочи коњ ревийни -а -е и ревийски -а -е њишти (рже) ревиjски регочац ше -чим ше нєзак. оп. ревир х. (подруче) ревир реготац ше ревитализация ж. регочиц -им нєзак. коц. оп. ревитализациjа регочац ревия ж. ревиjа; модна ~ регочиц ше -им ше нєзак. оп. модна ревиjа реготац ше ревиялни -а -е ревиjалан реґал х. регал ревматиз(е)м -зму/-зма х. реґалиї мн. ист. (владарски реуматизам права) регалиjе ревматичар х. реуматичар реґата ж. спорт. регата ревматични -а -е реуматичан реґе -еа х. муз. реге ревматолоґ х. реуматолог реґенеративни -а -е ревни -а -е заст. (пилни) регенеративан ревностан, реван реґенерация ж. регенерациjа ревнїви -а -е ридк. љубоморан реґенеровац (ше) -руєм (ше) зак. и нєзак. регенерисати (се), уређивачки; ~ одбор уређивачки одбор регенерирати (се) редакция ж. редакциjа, реґент х. регент уредништво реґимента ж. 1. воєн. ист. реденґот х. (хлопски капут) (полк) регимента; 2. прен. безброj реденгот реґион х. регион редефиновац -нуєм зак. и реґионализовац -зуєм зак. и нєзак. редефинисати, редефинирати нєзак. регионализовати, редиґовац -ґуєм зак. и нєзак. регионализирати редиговати, редигирати реґионални -а -е регионалан редзиц -им нєзак. одређивати; реґионов(и) -а -о/-е и уређивати; управљати; наређивати; реґионски -а -е регионски фабрики редза цени як сцу фабрике реґистер х. регистар одређуjу цене како хоће; у фирми реґистер-каса ж. регистар- шеф редзи як ше будзе робиц у каса фирми шеф наређуjе како ће се реґистерски -а -е регистарски радити; ¤ чловек радзи а бог редзи реґистратор х. регистратор човеку би хтео, а бог одређуjе; реґистратура ж. регистратура човеков живот jе у божjим рукама реґистрация ж. регистрациjа редуковац -куєм зак. и нєзак. реґистровац (ше) -руєм (ше) редуковати, редуцирати зак. и нєзак. регистровати (се), редуктор х. техн., хем. регистрирати (се) редуктор реґия ж. региjа редукция ж. редукциjа реґрация ж. шк. заст. 1. редупликовац -куєм зак. и школски распуст; 2. дан (дани) без нєзак. редуплицирати наставе; ¤ правиц реґрацию бежати режийни -а -е режиjски са наставе режим х. з розл. знач. режим реґрес х. регрес режимов -а -о и режимски -а реґресивни -а -е регресиван -е режимски; ~ чловек режимски реґресия ж. з розл. знач. човек регресиjа режирац -ам и режировац реґрут х. регрут -руєм зак. и нєзак. режирати реґрутация ж. регрутациjа режисер х. режисер реґрутни -а -е регрутни; ~ режисерка ж. режисерка комисия регрутна комисиjа режисерски -а -е режисерски реґрутовац -туєм зак. и нєзак. режия ж. режиjа регрутовати, регрутирати резак х. мед. упала мокраћне реґрутски -а -е регрутски бешике реґула ж. (правило) регула резанїна ж. прен. кланица реґуларни -а -е регуларан резанки ж. мн. (єд. резанка) реґулатива ж. регулатива резанци х. мн. (єд. резанац); ◊ реґулатор х. регулатор цвиклово резанки поль. репини реґулация ж. регулациjа резанци реґулаш х. воєн. заст. редов резац режем нєзак. 1. а) сећи; реґуловац -луєм зак. и нєзак. б) сецкати; 2. (покарму на шечки) регулисати, регулирати сечкати; 3. експр. (моцно биц дакого) редаґовац -ґуєм нєзак. лемати, деветати, макљати, шибати уређивати (новине и сл.) резаци -а -е 1. неприjатно редактор х. уредник киселкаст (о воћу, соку и сл. у првоj редакторка ж. уредница фази ферментациjе); 2. (барз жимни) редакторство с. уредништво бридак; ~ витор бридак ветар редакцийни -а -е редакциjски; резацосц ж. неприjатна киселост (воћа, сока и сл. у првоj фази реинкарновац -нуєм зак. и ферментисања) нєзак. реинкарнирати резач х. резач реинтеґрация ж. резбар х. резбар реинтеграциjа резбария ж. резбариjа (слика) рейґула ж. заст. правило, резбарство с. резбарство регула; ¤ царски розказ катонацка ~ резеда ж. бот. резеда (Reseda (вояк муши дисциплиновано odorata) сполньовац розкази) строга вика на резерва ж. 1. резерва; 2. воjника; буц под рейґулу живети залиха дисциплиновано, по строгим резерват х. резерват правилима резервация ж. резервациjа рейґулашни -а -е заст. резервист -та и резервиста -ти исправан, тачан, педантан х. резервист(а) рейтеши х. мн. (єд. рейтеш) резервни -а -е резервни; ~ кул. савиjача; ◊ ~ з бундаву бундевара; официр резервни официр ~ з вишнями (зоз сиром, з маком, з резервоар х. 1. резервоар; 2. маджуном) савиjача са вишњама (са (вода застановена з брану) водоjажа сиром, с маком, са пекмезом); ~ на резервовани -а -е (стримани) квасу савиjача, штрудла; слани ~ зоз резервисан, резервиран сиром гибаница са сиром; слани ~ з резервовац -вуєм зак. и нєзак. кромплями гибаница са кромпиром; резервисати, резервирати цагац рейтеши кух. развлачити резиґнация ж. резигнациjа (растезати) лист за савиjачу резиґновани -а -е резигниран рейтещики х. мн. (єд. резиґновац -нуєм зак. и нєзак. рейтещик) кул. савиjача (од резигновати, резигнирати лиснатог теста) рейтинґ х. резиденция ж. резиденциjа реjтинг резиме -еа х. резиме рекапитулация ж. резимовац -муєм зак. и нєзак. рекапитулациjа резимовати, резимирати рекапитуловац -луєм зак. и резки -а -е 1. (ясни, розумлїви - нєзак. рекапитулисати, о бешеди) jасан, разговетан; 2. оштар, рекапитулирати строг реквиєм х. реквиjем резко присл. 1. (ясно, реквизит х. реквизит розумлїво) jасно, разговетно; 2. оштро, реквизиция ж. (присилне строго однїманє) реквизициjа резолуция ж. резолуциjа реквировац -руєм зак. и нєзак. резон х. резон (одняц/однїмац) реквирирати резонанца и резонанция ж. рекельче -еца с. кошуља с резонанта, резонанциjа кратким рукавима резонатор х. физ., муз. рекет х. з розл. знач. рекет резонатор рекеташ х. рекеташ резоновац -нуєм нєзак. рекетировац -руєм и резоновати, резонирати рекетовац -туєм зак. и нєзак. резултанта ж. физ. резултанта рекетирати резултат х. резултат рекла ж. сако, капут резултовац -туєм зак. и нєзак. реклама ж. реклама резултирати рекламация ж. рекламациjа резус-фактор х. мед. резус- рекламер и рекламовач х. фактор рекламер реинкарнация ж. рекламовац -муєм зак. и реинкарнациjа нєзак. рекламирати, рекламовати  рекламни -а -е рекламни; ~ релєфни -а -е рељефни цена рекламна цена рели -ия х. рели реклочка ж. дем. сако (дечjи) релиґия ж. религиjа рекомпензация ж. релиґийни -а -е религиjски рекомпензациjа релиґиозни -а -е религиозан рекомпензовац -зуєм зак. и реликвия ж. реликвиjа нєзак. рекомпензовати, реликт х. реликт рекомпензирати релна ж. рерна, пећница реконвалесцент х. ремек-дїло с. ремек-дело реконвалесцент, опорављеник ремень х. 1. каиш; 2. (за реконвалесценция ж. пукнутосц, брух) утега; 3. (на пушки) реконвалесценциjа ременик; 4. (на шедзиску авта и под.) реконструовац -ууєм зак. и поjас; 4. воєн. и др. опасач; 5. (на нєзак. реконструисати, вршалици) ремен, каиш; 6. а) ременї реконструирати мн. дизґине, каjаси; б) (за плугом кед реконструкция ж. ше оре) каишеви; ¤ сцискац ~ стезати реконструкциjа каиш рекорд х. рекорд; звалїц ~ ременьчок -чка х. 1. дем. оборити рекорд; побиц шицки каишчић, ременчић; 2. (на розличних рекорди потући све рекорде предметох за капчанє) каиш; ~ на рекордер х. рекордер ручней годзинки каиш на ручном рекордерка ж. рекордерка сату; 3. (коло шиї пса) овратник рекордни -а -е рекордан ремеселнїк х. занатлиjа, горв. рекреативни -а -е рекреативан обртник рекреация ж. рекреациjа ремеселнїцки -а -е 1. рекреацийни -а -е занатлиjски, горв. обртнички; 2. рекреациони, рекреациjски занатски рекреирац (ше) -ам (ше) и ремеселнїцтво с. 1. занатство, рекреировац (ше) -руєм (ше) зак. и горв. обрт; 2. (ремеселнїцки сталеж) нєзак. рекреирати (се) занатлиjство ректор х. ректор ремесло с. 1. занат, горв. обрт; ректорат х. ректорат мулярске ~ зидарски занат; дац на реку слов. 1. мислим; jа ученє ремесла дати на занат; пойсц помислих; то ти, а я ~ хто то так учиц (виучиц) ремесло отићи на нєскоро приходзи? то си ти, а jа занат; 2. (орудиє) оруђе, алатка мислим ко ли то тако касно долази?; 2. ремешельнїк х. заст. оп. на початку виреченя: ~ чи ши нє ремеселнїк надумал предац авто? да ниси можда реми -ия х. шах. реми одлучио да продаш кола? ремизовац -зуєм зак. шах. рекция ж. ґрам. рекциjа ремизирати релаксация ж. релаксациjа реминисценция ж. (нєясне релаксовац -суєм зак. и нєзак. здогадованє) реминисценциjа релаксирати ремисия ж. з розл. знач. релативни -а -е релативан ремисиjа релативиз(е)м -зму/-зма х. ремонт х. ремонт релативизам ремонтовац -туєм зак. и нєзак. релативизовац -зуєм зак. и ремонтирати, ремонтовати нєзак. релативисати, релативизирати ремонтни -а -е ремонтни релация ж. релациjа реморкер х. реморкер, тегљач релевантни -а -е релевантан ренґель х. беш. заст. оп. релей х. релеj рендґен релєф х. рељеф ренґен х. беш. оп. рендґен  ренда ж. 1. (за сцеранє праху реорґанизовац (ше) -зуєм (ше) и под.) крпа; 2. (фалат старей зак. и нєзак. реорганизовати (се), шмати и под.) крпа, одрпина, траља, реорганизирати (се) дроњак; ¤ бляди (збляднуц) як ~ блед реостат х. реостат (пребледети) као зид (као крпа); репарация ж. репарациjа вицадзени (витрапени, вислабени) репаровац -руєм зак. и нєзак. як ~ (як помиток) (барз витрапени з репарирати роботу) исцеђен као лимун; пойсц до репатрияция ж. (врацанє до рендох фам. (пойсц спац) поћи у крпе отечества) репатриjациjа рендани -а -е крпен: ~ лабда репеґац -ам нєзак. 1. газити, крпењача трти (правећи штете); статок му рендар х. крпар репеґал по жице стока му jе газила по рендґен х. рендген пшеници; 2. прен. дуго, целу ноћ рендґенолоґ х. рендгенолог плесати или играти рендґенотерапия ж. реперкусия ж. реперкусиjа рендгенотерапиjа репертоар х. репертоар рендґенски -а -е рендгенски; ~ репетовац -туєм зак. и нєзак. знїмок рендгенски снимак;  репетирати рендґенски зарї рендгенски зраци репетиция ж. репетициjа рендельов х. причалица; репик х. 1. бот. чичак (Arctium гунђало lappa); 2. бот. чешљуга (Dipsacus рендельовац -люєм нєзак. silvester); 3. прен. (допита особа) много причати; много гунђати крпељ; ¤ зарепиц ше (прилїпиц ше) рендешни -а -е заст. уредан як ~ прилепити се као чичак (као рендлап х. образдак, зажањ; крпељ, као таксена марка); як  као парцела; робиц на рендлапи радити шипка уз бубањ на препелице репиц ше -им ше нєзак. 1. рендочка ж. дем. крпица (лапац ше на шмати и под. – о репику) ренеґат х. ренегат, одметник закачињати се, качити се; 2. прен. а) ренеґатство с. ренегатство, (провоковац, виволовац) зачикавати, одметништво качити се; б) (до женох) облета(ва)ти, ренесанса ж. ренесанса удварати се, зачикавати ренесансни -а -е ренесансни, реплика ж. реплика ренесански; ~ литература ренесансна репликовац -куєм зак. и нєзак. књижевност реплицирати, репликовати реновирац -ам и реновировац репортажа ж. репортажа -руєм зак. и нєзак. реновирати репортер х. репортер, реноме -еа х. реноме извештач реномирани и реномовани -а репортерски -а -е репортерски -е реномиран репрезентативни -а -е реномовац -муєм зак. и нєзак. репрезентативан реномирати репрезентативец -вца х. рента ж. рента; жемова ~ репрезентативац земљишна рента репрезентация ж. рентабилни -а -е рентабилан, репрезентациjа уносан репрезентовац -туєм нєзак. рентиєр х. рентиjер репрезентовати, репрезентирати рентни -а -е и рентови -а -о/-е репресалиї ж. мн. (єд. рентни, рентовни репресалия) репресалиjе реома ж. мед. реума репресивни -а -е репресиван реорґанизация ж. репресия ж. репресиjа реорганизациjа реприза ж. реприза  репризовац -зуєм зак. и нєзак. ресторанов -а -о и репризирати ресторански -а -е ресторански репризни -а -е репризни ресторация ж. ресторациjа репродуковац (ше) -куєм (ше) рестриктивни -а -е зак. и нєзак. репродуковати (се), рестриктиван репродуцирати (се) рестрикция ж. рестрикциjа репродуктивни -а -е ресурс х. ресурс репродуктиван ретардовани -а -е ретардиран репродукция ж. репродукциjа ретардовац -дуєм зак. и нєзак. репроматериял х. ретардирати репроматериjал ретор х. (бешеднїк) ретор рептили х. мн. (єд. рептил) реторик х. оп. реторичар зоол. рептили (Reptilia) реторика ж. реторика република ж. република реторичар х. реторичар републиканєц -нца х. реторични -а -е реторичан републиканац реторски -а -е реторски републикански -а -е реторта ж. реторта републикански ретроактивни -а -е републични -а -е републички ретроактиван репутация ж. репутациjа ретровизор х. ретровизор репух х. бот. репуша ретроґрадни -а -е ретроградан (Moricandia arvensis) ретроспектива ж. репчень х. бот. горушица ретроспектива (Sinapis arvensis) ретроспективни -а -е рерна ж. оп. релна ретроспективан ресельов х. турпиjа ретушовац -шуєм зак. и нєзак. ресельовац -люєм нєзак. 1. ретуширати турпиjати; 2. брбљати, пуно причати ретхва ж. бот. ротква ресельовик х. 1. дем. (Raphanus sativus) турпиjица; 2. (ценки ресельов) гладац ретхвочка ж. дем. ротквица рескирац -ам зак. беш. (< ретящок -щка х. гаjка за каиш серб.) рескирати (оп. ризиковац) реферат х. реферат; поднєсц ~ ресор х. ресор поднети реферат ресорбовац -буєм зак. и нєзак. референдум х. референдум ресорбовати, ресорбирати референт х. референт ресорбция ж. ресорпциjа референтка ж. референтиња ресорни -а -е ресорни; ~ референца и референция ж. министер ресорни министар референца, референциjа респект х. респект реферовац -руєм зак. и нєзак. респектабилни -а -е реферисати респектабилан рефлекс х. з розл. знач. респектовац -туєм зак. и рефлекс;  безусловни (уродзени) нєзак. респектовати, респектирати рефлекси безусловни (урођени) респиратор х. респиратор рефлекси; условни (здобути) респирация ж. респирациjа рефлекси условни (стечени) рефлекси реставратор х. рестауратор рефлексивни -а -е реставрация ж. рестаурациjа рефлексиван реставровац (ше) -руєм (ше) рефлексия ж. з розл. знач. зак. и нєзак. рестаурирати (се), рефлексиjа рестаурисати (се) рефлексни -а -е рефлексан ресто с. и х. ресто рефлективни -а -е ресторан х. ресторан рефлективан  рефлектовац (ше) -туєм (ше) речит, лакоречив; 2. (добре розумлїви зак. и нєзак. рефлектовати (се), – о бешеди) разговетан, jасан рефлектирати (се) речно присл. 1. (лєгковиразно) рефлектор х. рефлектор речито, лакоречиво; 2. (добре реформа ж. реформа розумлїво – о бешеди) разговетно, реформатор х. реформатор jасно реформация ж. реформациjа реш прикм. нєпрем. беш. реформиз(е)м -зму/-зма х. (добре, на червено упечени) реш реформизам решетко с. решето реформовац -муєм зак. и решетовац -туєм нєзак. 1. нєзак. реформисати, реформовати, просеjавати, решетати; 2. прен. реформирати решетати реформист -та и реформиста решиц ше -им ше зак. беш. -ти х. реформист(а) заст. одлучити се, решити се реформистични -а -е решо -оа х. решо реформистички риба ж. риба; лапац риби реформни -а -е и реформов(и) пецати рибе; морска ~ морска риба; -а -о/-е реформни одхов (хованє) рибох рибогоjство; рефрен х. рефрен рична ~ речна риба; риби цвенкаю рефундация ж. рефундациjа риба гризе; риби ше руцаю по рефундовац -дуєм зак. и нєзак. поверхносци води рибе се праћакаjу рефундирати по површини воде; риби ше тру рибе реца ж. (дзиркаста чипка) се мресте; ¤ велька ~ крупна риба шупљика, чипка, украсна чипкаста (зверка); дробна ~ ситна риба трака (зверка); у тей води плїва ~ у том реце -ца с. (мн. реца) беш. грму лежи зец; як ~ на брегу рецепт (лекарски) (нєдобре, подло) као риба на суву; як рецензент х. рецензент ~ у води као риба у води рецензия ж. рецензиjа рибалов х. рибњак рецензовац -зуєм зак. и нєзак. рибаловски -а -е рибњачки рецензирати рибар х. 1. рибар; 2. рецепт х. рецепт риболовац;  орел ~ зоол. орао рибар рецепционер х. рецепционер рибарня ж. рибарница рецепция ж. рецепциjа рибарски -а -е 1. рибарски; 2. рецесивни -а -е рецесиван риболовачки рецесия ж. рецесиjа рибац -ам нєзак. рибати рецидив х. рецидив рибизли ж. мн. (єд. рибизла) реципрочни -а -е реципрочан бот. рибизле (Ribes rubrum) рецитал х. рецитал рибич х. кул. рибић; целячи ~ рецитатор х. рецитатор телећи рибић рецитаторка ж. рецитаторка рибка ж. дем. рибица;  рецитаторски -а -е злат(н)а ~ златна рибица; чловекова рецитаторски ~ зоол. човекова рибица (Proteus рецитация ж. рецитациjа anguineus) рецитовац -туєм нєзак. рибни -а -е рибљи; ~ пияц рецитовати рибља пиjаца рецочка ж. дем. од реца рибнїк х. заст. оп. рибалов речица ж. заст. оп. рошта; ¤ рибов(и) -а -о/-е рибљи; рибов маю тельо дзеци як на речици мехир рибљи мехур; рибово месо дзирки (маю вельо дзеци) имаjу рибље месо буљук деце рибоєд х. зоол. рибождер; речни -а -е 1. (лєгковиразни) видра ~ видра jе рибождер  рибокрадош х. рибокрадица шерсци и под.) лињав; ~ шерсц ретка риболов х. риболов длака; 4. (розводнєни) редак, танак; ~ риболовец -вца х. оп. рибар юшка танка чорба (2) ридко присл. редко; вон ~ риболовецки -а -е оп. приходзи он ретко долази рибарски (2) ридкосц ж. 1. реткост; 2. риболовиско с. и риболовище житкост, житкоћа с. риболовиште риднуц -нєм нєзак. риболовни -а -е риболовни; ~ проређивати се; власи му ридню коса подруче риболовно подручjе му се проређуjе риболовство с. риболовство ридучки -а -е jако редак рибчатнїк х. младилиште риєцки -а -е (од Риєка) рибче -еца с. 1. (младе риби) риjечки рибица; 2. рибчата мн. (рибов Риєчан и Риєчань х. (чловек з подросток) рибља млађ Риєки) Риjечанин ривал х. ривал, супарник, рижни -а -е 1. (рижнородни) такмац разни, различит; рижни подїї разни ривалка ж. ривалка, догађаjи; рижни гласи кружа разне супарница, такмица гласине круже; накупел сом рижни ривалски -а -е ривалски, кнїжки накуповао сам разне књиге; супарнички 2. рижне с. нєпрем. разно; положиц ривалство с. ривалство, под точку: ~ ставити под тачку: разно супарништво рижно присл. разно, различито ривиєра ж. ривиjера рижногласни -а -е и риг х.: наєсц ше до ригу рижногласови -а -о/-е разногласан преjести се; напиц ше до ригу напити рижнонапрямни -а -е и се преко мере; допиц до ригу (барз рижнонапрямови -а -о/-е допиц) дозлогрдити, доћи до грла разносмеран риганє с. подригивање рижнородни -а -е 1. ригац -ам нєзак. 1. разноврстан; ~ роба разноврсна роба; подригивати; 2. заст. (виблювовац) 2. шаролик, шарен; ~ дружтво бљувати; вулкан рига огень вулкан шаролико (шарено) друштво бљуjе ватру рижнородносц ж. 1. ригац ше -а ше безос. разноврсност; 2. шароликост подригивати се; рига ше му подригуjе рижнострани -а -е и му се рижностранови -а -о/-е мат. ригнуц -нєм подригнути разностран ригнуц ше -нє ше безос. рижнофайтови -а -о/-е подригнути се разноврстан риґов х. зоол. кос, дрозд рижнофарбови -а -о/-е (Turdus) разнобоjан; шарен риґоловац -луєм нєзак. поль. рижнофарбовосц ж. риґол(ов)ати разнобоjност; шаренило риґорозни -а -е ригорозан рижноязикови -а -о/-е и ридац -ам нєзак. ридк. jецати, рижноязични -а -е разноjезичан ридати ризи мн. церкв. одежда, риза, ридкави -а -е доста редак; орнат; ¤ влапиц бога за ~ ухватити кукурица ми ~ кукуруз ми jе доста бога за браду; попил би и з бога ~ редак (шицко би дал за напой) последњи ридки -а -е 1. редак; 2. (о динар би дао за пиће; потрошел чечносци) редак; жидак; ~ блато (предал) би и з бога ~ (барз вельо житко блато; 3. (преридзени – о троши) потрошио би доту свете Ане  ризик х. ризик ринї ж. мн. (єд. риня) ризиковац -куєм зак. и нєзак. (нєчистота у порох и браздох скори) ризиковати путњица, штрока; прљавштина ризични -а -е ризичан ринок -нку/-нка х. заст. ризлинґ х. аґр. ризлинґ пиjаца; трг ризови -а -о/-е заст. брокатни, риняви -а -е (од ринї) брокатски; ризова сукня брокатна путњичав, штрокав; ¤ вичухал ше як сукња ~ праше као дете jе био нерадан и ризоподи ж. мн. (єд. ризопода) слаб ученик, а касниjе jе постао зоол. ризоподе (Rhizopoda) вредан и ваљан човек рик х. (ричанє) рика рипац -пем нєзак. 1. гребати, рика ж. река; побрежє (брег) грепсти (скидаjући или оштећуjући рики обала реке; вода чече (идзе) по површину); ~ з гвоздом по муре рики вода тече реком гребати ексером по зиду; 2. (вапно, рикавец -вца х. зоол. букавац фарбу з мура) љуштити; 3. поль. коц. (Botaurus stellaris) (парац) шпартати; 4. експр. (швидко рикверц присл. рикверц; на ~, сцекац) кидати, стругати; 5. пейор. до рикверцу у рикверц испуштати гасове риков -а -о речни; ~ (ричне) рипач х. трансп. гребач корито речно корито рипачка ж. буд. (прибор за рикша ж. рикша орипованє вапна и под. з мура) стругач рилкар х. зоол. рилаш рис¹ х. заст. (робота за часц рилочко с. зоол. рилица урожаю) рис; робиц з рису радити на (rostrum, proboscis) рис Рим х.: шицки драги водза до рис² х. зоол. рис (Lynx lynx) Риму сви путеви воде у Рим рисар х. заст. (од рис²) рисар рима ж. лит. рима; женска ~ рисариц -им нєзак. заст. женска рима; хлопска ~ мушка рима (робиц як рисар) рисарити римбац -ам нєзак. коц. jако риси ж. мн. (єд. риса) црте; у љуљати колевку (лупаjући њоме) рисох єй твари видно було боль у римовац (ше) -муєм (ше) зак. цртама њезина лица видео се бол; ¤ у и нєзак. римовати се главних (кратких и под.) рисох римокатолїк х. римокатолик (смугох) у главним (кратким и сл.) римокатолїкиня и цртама римокатолїчка ж. римокатоликиња рискаша ж. пиринач, горв. римокатолїцки -а -е рижа римокатолички рискашов(и) -а -о/-е римполїц -їм нєзак. оп. пиринчани, горв. рижин; рискашово римбац польо пиринчано поље, пиринчиште; римска -кей ж. зоол. (часц  рискашов макух бот. пиринчана жалудку румеґачох) сириште арпа римски -а -е римски;  ~ рисов -а -о рисjи число римски броj; ~ (грегориянски) рисовальня ж. цртачница календар римски календар; ~ оцец рисованє с. цртање римски папа рисовани -а -е цртан; ~ филм Римян х. Римљанин цртани филм римянски -а -е римљански рисованка ж. цртанка ринґ х. спорт. ринг рисовац -суєм нєзак. цртати ринґишпил х. рингишпил, рисоваци -а -е цртаћи; ~ вртешка прибор цртаћи прибор ринґла ж. рингла, карика рисовацки -а -е цртачки ринґловка ж. аґр. ринглов(ка) рисовач х. цртач  рисунок -нку/-нка ж. цртеж куриц решио jе да више не пуши; ~ рит х. рит молбу адм. решити молбу; змаганє рит(е)м -тму/-тма х. ритам риши пенал утакмицу ће решити ритмика ж. ритмика пенал; ~ задаток решити задатак ритмични -а -е ритмичан ришиц ше -им ше зак. 1. ритов(и) -а -о/-е и ритски -а -е решити се, одлучити се; 2. наканити ритски; ритово рошлїни ритско биље се ритуал х. ритуал ришка ж. и х. коц. 1. крава ритуални -а -е ритуалан црвене длаке; 2. човек црвене косе и риф х. ист. (стара мера за образа, црвенко длужину, коло 75 цм) лакат, риф ришкасти -а -е коц. 1. рихтац -ам нєзак. 1. спремати; црвенокос, риђокос; жутокос; 2. ~ полудзенок спремати ручак; 2. ~ црвенкасте длаке (крава) стол простирати сто ришкаша ж. коц. оп. рискаша рихтац ше -ам ше нєзак. ришовац -шуєм нєзак. спремати се; дзеци ше рихтаю до решавати, одлучивати школи деца се спремаjу у школу ришовац ше -шуєм ше нєзак. рихтовац (ше) -туєм (ше) 1. решавати се, одлучивати се; 2. нєзак. заст. оп. рихтац (ше) накањивати се риц риєм нєзак. рити ришуюци -а -е одлучуjући; ~ риц ше риєм ше нєзак. трпати хвилька одлучуjући тренутак се; цо ше риєш ґу младим кед ши роба ж. роба;  лєгка ~ ирон. стари?! што се трпаш међу младе кад лака роба; тарґовина (предавальня) си стар?! мишаней роби трговина мешовите рицинус х. бот. рицинус робе (Ricinus communis) робинзон х. прен. робинзон рицинусов(и) -а -о/-е робинзонски -а -е рицинусни, рицинусов; рицинусов робинзонски олєй рицинусно уље робиц -им нєзак. І нєпрех. 1. з ричанє с. рика; дрека; бука; розл. знач. радити; вон роби у урлик; ~ кравох рика говеда фабрики он ради у фабрици; машина ричац -чим нєзак. 1. (о нє роби машина не ради; вон роби на статку, животиньох) рикати; букати; тим... он ради на томе...; 2. баратати; мукати; мечати; њакати; дерати се; вон добре роби з апаратом он добро крави рича говеда ричу; лєв ричи барата са апаратом; 3. празн. (дакому) лав риче; єлефант ричи слон риче; урицати; ІІ прех. 1. чинити; робиц целє ричи теле мечи; маґарец ричи добри дїла чинити добра дела; 2. магарац њаче; 2. гандр. (барз гласно правити; ~ дакого шалєним правити йойчац) дерати се, урлати; 3. а) (барз кога лудим; 3. упражњавати, радити; гласно гурчац – о мотору) бучати, вон поряднє роби ґимнастику он урлати; б) (о сирени и под.) завиjати, редовно упражњава гимнастику; 4. урлати (обрабяц) радити; ~ задаток радити ричиц -им нєзак. коц. оп. задатак; ~ жем радити земљу; ¤ нє зна ричац цо ~ (у велькей є бриґи) не зна шта ће ричка ж. дем. речица са собом; роб та будзеш мац ко учи рични -а -е речни; ~ плївба знаће ко ради имаће, нема грошића речна пловидба;  ~ острово речно без жуљића; роби аж да ше потарга острво, ада (аж да ше урве) претргнуо се од рада, ришенє с. 1. решење; 2. одлука ради као сивоња; ~ лєм по своїм ришиви и ришими -а -е решив гонити своjе; ~ шмих з дакого ришиц -им зак. з розл. знач. исмевати кога, спрдати се с киме; решити, одлучити; ришел вецей нє роби як брамушка з хвостом (як мертви з очми) (слабо роби; нїч нє ствар; нєдобра ~ оп. нїяка ~ ; нє ма иншакей роби) посао му иде као чарапин роботи беспослен поп и jариће крсти; нє сцем почетак; роб цо сцеш (нє послуха, нє мац з нїм роботи далеко му лепа кућа; нїяка ~ попущи и под.) да му главу одсечеш, (подли обставини) не ваља му (нам и сл.) посао; да се на главу поставиш, макар се на охаб ти ше тей (такей) роботи окани се (прођи главу поставио, ни за живу главу (неће се) ћорава посла; пать (патри) ти свою роботу да послуша, да попусти и сл.); шта да гледаj своjа посла; робиц (патриц) свою роботу му радиш; хто цо роби себе роби како радити (гледати) своj посао, гледати своjу кућу; ко дроби онако и куса; цо мам робиц? ~ [нє заяц –] нє сцекнє (нє одскака) (кратке шта да радим?; чежко ~ (робиц чежки одкладанє роботи нє чкодлїве)  ако jе кратак роботи) аргатовати, жипчити дан дуга jе година; така и така ~ таква и таква робия ж. робиjа ствар; така ~ у том грму лежи зец, у томе jе робияш х. робиjаш ствар; то його (твоя и под.) ~ то jе његово (твоjе робияшски -а -е робиjашки и сл.) масло; то нє чиста ~ то нису чиста посла; робни -а -е робни; ~ черанка цо то за ~ !? шта [ли] jе сад то?; какав jе то робна размена;  ~ хижа робна кућа начин!?; яка челядз така и ~ оп. под челядз робно-пенєжни -а -е робно- роботни -а -е 1. вредан, радан, марљив, новчани трудољубив; вон барз ~ он jе jако вредан; 2. робот х. робот радни; ~ дзень радни дан (не празник); ~ робота ж. 1. з розл. знач. рад; кнїжочка радна књижица; роботни обовязки интелектуална ~ умни рад; роботи на полю, радне обавезе; ~ моц радна снага; ~ час радно польски роботи пољски радови; пущиц време машину до роботи пустити машину у рад; роботнїк х. (мн. -їки и беш. -їци) 1. оддїл за роботу одсек за рад; семинарска ~ радник; културни ~ културни радник; сезонски семинарски рад; 2. посао; пойсц даґдзе по ~ сезонски радник; 2. добар радник, вредан роботи отићи некуд послом; у велькей є роботи човек; вон ~ он jе добар радник у великом jе послу; ~ ше им спори, ~ им роботнїца ж. 1. радница; 2. добра швидко идзе посао им иде брзо; у якей ши радница, вредна жена роботи? шта радиш?; 3. (заняце) посао, роботнїцки -а -е раднички; ~ запослење; глєда роботу тражи посао кварт радничка четврт; ~ рух (запослење); найсц роботу наћи посао, раднички покрет запослити се; приманє на роботу запошљавање; роботно присл. радно 4. (обставини, ситуация): з тим нє будзе лєгка роботносц ж. вредноћа, ~ с овим неће бити лака ствар; нє пачи ше ми радиност, марљивост; прегалаштво; твоя ~ (нє пача ше ми твойо поступки) не свиђа почитуєм його ~ ценим његову ми се то што радиш; 5. у функц. пред. оно што се радиност са трудом или тешко постиже; ~ заблуканого роботня ж. радионица врациц на праву драгу тешко jе заблуделог роботньов(и) -а -о/-е вратити на прави пут; 6. роботи мн. наjвећи радионички (сезонски) послови на њиви; похорел ше у роботов(и) -а -о/-е (од робот) роботох разболео се у наjвећем послу;  дац роботни дакому роботу запослити кога; достац роботу роботодавец -вца х. запослити се; звишок роботи вишак рада; послодавац минула ~ минули рад; примушуюца ~ роваш х. заст. (деска и под. за принудни рад; обезпечованє роботи записованє борґу) рабош, роваш запошљавање; своєй роботи домаће израде; ровень -енї ж. а) у функц. шмати до роботи радно одело; ¤ видзим (знам) пред. (парняк) вршњак; вршњакиња; яка ~ видим (знам) колико jе сати, видим како генерациjа; вон моя ~ он jе моj ствари стоjе; влапиц ше до роботи прихватити вршњак; он jе моjа генерациjа; б) се посла; дац ше до роботи як жид Мишков генерациjа; вршњаци; при своєй кулаш бацити се на посао, радити као коњ, ровенї нашол себе и пару код своjе бавити се коњским послом; и готова ~ и готова генерациjе (код своjих вршњака) нашао jе себи и девоjку ровнодньовица ж. ровеснїк и ровешнїк х. заст. равноднев(н)ица вршњак ровнодушни -а -е равнодушан ровеснїца и ровешнїца ж. ровнодушно присл. заст. вршњакиња равнодушно ровка ж. лисица (оп. лїшка) ровнодушносц ж. ровков -а -о лисичjи равнодушност ровнанє с. з розл. знач. ровнокраки -а -е равнокрак; ~ равнање; линия ровнаня линиjа троугелнїк равнокраки троугао равнања; ~ по (спрам) обставинох ровнопобрежни -а -е равнање према приликама равнобрег ровнац -ам нєзак. равнати; ~ ровномирни -а -е равномеран жем равнати земљу ровномирно присл. ровнац ше -ам ше нєзак. 1. равномерно; ~ рушанє физ. равнати се, управљати се; равномерно кретање заузети/заузимати став; ~ по (спрам) ровноправни -а -е обставинох равнати се према равноправан приликама; ~ по слунку (место ровноправносц ж. годзинох, компаса) управљати се равноправност према сунцу; 2. (буц ровни дакому) ровнострани -а -е ґеом. равнати се, мерити се; нє можем ше я равностран; ~ пирамида равнострана з тобу ровнац не могу се jа са тобом пирамида равнати; 2. (намиряц ше) нагађати се, ровночасно присл. оп. намиривати се источасно ровнач х. равњач ровня ж. 1. мат. раван; ровначка ж. 1. поль. равњач; прикра ~ стрма раван; 2. заст. 2. техн. равналица; 3. буд. равњача равница ровни -а -е раван; ~ драга ровче -еца с. лисић, лисичић раван пут;  ~ угел мат. раван рог х. 1. з розл. знач. рог; (опружен) угао; ~ талпа мед. ловарски ~ ловачки рог; ~ и фаґота спуштено стопало, дустабан муз. рог и фагота; греди и роги ровнїна ж. равница закрица греде и рогови крова; 2. поль. ровнїнар х. равничар (угел брадла) рогаљ (в.); круциц роги ровнїнски -а -е 1. завиjати рогаљ; ¤ аж му роги рошню равничарски; ~ обласц равничарска (з вельким нєсцерпеньом чека дацо) област; 2. равнички; ~ рика равничка рогови му расту; аж волом (коньом) река роги омарзли ирон. он се жали на ровно присл. 1. равно; хладноћу, а уопште ниjе хладно; поскладац кнїжки ~ сложити књиге викруциц (оламац) дакому роги равно; 2. (просто) право; рушел ~ ґу (зламац дачийо одуперанє) сабити салашу кренуо jе право према коме рогове; здзац/здзивац мужови салашу; 3. стално, непрекидно, вазда; роги набити/набиjати ~ ми допива стално ми досађуjе; 4. (натаћи/натицати) мужу рогове; тачно; ~ на полноци тачно у пола указац роги дакому показати коме ноћи зубе ровновага ж. равнотежа; рогасти -а -е рожаст страциц ровновагу изгубити рогати -а -е 1. рогат, дугорог; равнотежу; ¤ вируциц дакого з 2. рогати -того х. рогоња;  ~ статок ровноваги избацити кога из говеда равнотеже рогов(и) -а -о/-е рожан;  ~ ровновагов(и) -а -о/-е паприґа рогача (в.), рогуља (в.) равнотежни род х. 1. (родзина) род, родбина; шицок ~ ше зишол на родичи х. мн. (єд. родич) свадзби сав род се окупио на свадби; родитељи 2. род, принос; ~ жита добри род родичка ж. аґр. (нашенє пшенице jе добар; 3. ґрам. род другей файти рошлїни у житарки) родак х. ридк. земљак уродица родзенє с. рађање родни -а -е родан, берићетан; ~ родзени -а -е 1. (власни) рок родна година рођени; ~ оцец рођени отац; 2. родни; роднїца ж. анат. ваґина, ~ край родни краj, завичаj;  збирка усмина родзеного краю завичаjна збирка; ~ родносц ж. родност дзень рођендан родов(и) -а -о/-е и родовски -а родзина 1. ж. (фамелийна -е родовски; ~ заєднїца родовска лоза, род) род, родбина; вони ~ они су заjедница род; далєка (блїзка) ~ далек (близак) рододендрон х. бот. род; ~ по жени тазбина; 2. ж. и х. рододендрон (Rhododendron) рођак; рођака, рођакиња; пришол до родолюб х. родољуб ньго його ~ дошао jе код њега његов родолюбец -бца х. родољубац рођак; стретла свою родзину родолюбиви -а -е родољубив, студентку срела jе своjу рођаку родољубан студенткињу; ¤ ~ як бдзина (нїяка родолюбивосц ж. або далєка родзина) чорбине чорбе родољубивост чорба родолюбиє с. родољубље родзинац ше -ам ше нєзак. 1. родом присл. родом; одкаль (тримац ше за родзину) своjакати се, сце ~ ? одакле сте родом? своjатати се, рођакати се, рођачити се; родоначалнїк х. родоначелник 2. (поставац родзина) орођавати се, родоначалнїца ж. срођавати се родоначелница родзинов -а -о рођаков; родосквернєнє с. рођакин родоскрнављење, родоскврнуће, родзински -а -е 1. родбински, родоскврњење сроднички; родзински одношеня родоскверни -а -е родоскврни родбински односи; 2. рођачки родосквернїтель х. родзинство с. сродство; родоскврнилац, родоскврнитељ рођаштво;  ~ по креви крвно родосквернїтельни -а -е сродство родоскврнилачки родзиц -им нєзак. 1. родослов х. родослов (народзовац) рађати; 2. (давац родословє и родословиє с. урожай) родити, рађати, успевати; родословље лоза треци рок родзи лоза трећу родословни -а -е родослован годину рађа роєнє с. пчол. роjидба родзиц ше -и ше I нєзак. Рождество с. церкв. часто безос. родити, рађати, успевати; Рождество; ◊ Рождество пресвятей на ляднїку (ше) нїч нє родзи на Богородици оп. Мала матка божа леднику ништа не успева; II зак. оп. рожень -жня х. ражањ народзиц ше рожкати -а -е 1. са малим родитель х. (мн. родичи, ридк. роговима; 2. рожкати -того х. евф. родителє) родитељ (чорт) кус, ђаво родителька ж. родитељица, рожнїчи х. мн. (єд. рожнїч) оп. родитељка ражнїчи родительски -а -е родитељски; рожнїчка ж. анат. рожњача ~ схадзка шк. родитељски састанак розбабрац -ем зак. рашчачкати родич х. ридк. оп. родитель розбавени -а -е разигран; играв разбрбљати розбавиц (ше) -им (ше) зак. розбербляц ше -ям ше зак. разиграти (се) разбрбљати се; расторокати се, розбавйовац (ше) -вюєм (ше) разблебетати се нєзак. разигравати (се) розбетяриц ше -им ше зак. розбаториц (ше) -им (ше) зак. пробећарити се, прололати се разбудити (се), расанити (се); розбешнєти -а -е разбеснели, раздремати (се) разjарен, побеснео, бесомучан розбег х. залет, затрка; з розбешнїц (ше) -їм (ше) зак. розбегу из залета, из затрке, изатрке, разбеснети (се); разjарити (се); загоначке разгоропадити (се); распомамити (се) розбегац ше -ам ше зак. розбешньовац (ше) -нюєм устрчати се; ушепртљати се (ше) нєзак. разjаривати (се); розбегнуц ше -нєм ше зак. потрчати; разгоропађивати (се) поjурити, jурнути; затркати се; залетети се; розбивац -ам нєзак. а) захук(т)ати се; навалити разбиjати; лупати; ломити; ~ облаки розбеговалїско и разбиjати (лупати) прозоре; ~ розбеговалїще с. залетиште карсцелї лупати столице; б) (дробиц) розбеговац ше -гуєм ше нєзак. тући, крцати; туцати; ~ орехи тући затркивати се; залетати се; орахе захуктавати се; наваљивати розбивацки -а -е разбиjачки; ~ розбежац ше -жим ше зак. дїялносц разбиjачка делатност разбежати се, разjурити се розбивач х. разбиjач розберанки ж. мн. (ридше єд. розбивнїц (ше) -їм (ше) зак. розберанка) фолкл. девоjачко вече разлабавити (се) розберац -ам нєзак. 1. розбивньовац (ше) -нюєм (ше) (механїзем, справу) расклапати, нєзак. разлабављивати (се) растављати; 2. (будинок) рушити розбистриц (ше) -им (ше) зак. (скидаjући део по део); розбераю разбистрити (се) стару хижу руше стару кућу; 3. розбистровац (ше) -руєм (ше) (заклану животиню - фаластовац) нєзак. разбистривати (се), бистрити удити, комадати, чистити, редити; 4. ~ (се) крачун (знїмац украси з крачунского розбитанґовац ше -ґуєм ше древка) раскићивати jелку; 5. (шатор) зак. пробитанџити се, пробитанжити размонтирати; 6. прен. (цешиц) се тешити; разговарати; разгаљивати; розбиц -иєм зак. а) разбити; разонођавати; ~ дакого у жалосци разлупати, слупати, сломити; б) тешити кога у жалости; розберай го (здробиц) здробити; скрцкати, дакус разговараj га мало; така скрхати; стући; раздрузгати музика ме дакус розбера таква розбиц ше -иєм ше зак. ґу музика ме мало разгаљуjе розбиц розберац ше -ам ше нєзак. розблажиц -им зак. тешити се; разговарати се; разблажити разгаљивати се; разонођавати се розблажовац -жуєм нєзак. розбераци -а -е 1. разблаживати (ошвижуюци – о напитку и под.) коjи розблудни -а -е разблудан, освежава, освежаваjући; кайсов сок развратан розбераци сок од каjсиjе освежава; 2. розблудносц ж. разблудност, а) (хтори мож розобрац на часци) развратност, разврат растављив, расклопан; б) (хтори мож розбовчац -чим зак. розложиц на компоненти) растворљив распламсати, распалити розбербляц -ям зак. розбовчац ше -чим ше зак. распламсати се, разбуктати се; зак. разбарушити (се), раскуштрати букнути (се); рашчупавити (се) розбовчовац ше -чуєм ше розбуртац -ам зак. 1. оп. нєзак. распламсавати се, разбуктавати розбуртавиц; 2. узбуркати, се узнемирити; ~ дачийо чувства розбойнїк х. разбоjник узбуркати нечиjа осећања розбойнїцтво и розбойство с. розбуртац ше -ам ше зак. 1. разбоjништво оп. розбуртавиц ше; 2. узбуркати се, розбокориц ше -им ше зак. (< узнемирити се серб.) разбокорити се (оп. розроснуц розбуртовац (ше) -туєм (ше) ше) нєзак. узбуркавати (се), узнемиравати розбольонґовац ше -ґуєм ше (се) зак. проскитати се, пробитанџити се розвага ж. разонода розбольтац -ам зак. оп. розважиц -им зак. 1. розґольтац (розкивац) расклимати, расклиматати; розборикац -ам зак. растурити; 2. (насилу отвориц) а) ~ дзвери разбацати; розборикал ми шицки ствари у провалити врата; б) ~ крави писки куфре растурио ми jе све ствари у коферу отворити крави уста розбранїц -їм зак. поль. раздрљати розважиц ше -им ше зак. 1. разбрехац -ешем зак. разлаjати расклимати се, расклиматати се; 2. розбрехац ше -ешем ше зак. разонодити се; забавити се разлаjати се розважовац -жуєм нєзак. 1. розбризґац ше -ам ше зак. (розкивовац) расклимавати; 2. (насилу распрснути се при паду (потпуно, на отверац) а) ~ дзвери проваљивати све стране – о водњикавом воћу и сл.) врата; б) силом отварати розбризґовац ше -ґуєм ше розважовац ше -жуєм ше нєзак. распрскивати се при паду (о нєзак. 1. расклимавати се; 2. водњикавом воћу и сл.) разонођивати се; забављати се розбризнуц -ижнєм зак. розвалашени -а -е 1. коц. а) разбити (водњикаво воће и сл., обич. растурен, разбацан; коjи jе у великом бацивши га о земљу) нереду, развашарен; у гумнє им таке розбризнуц ше -ижнєм ше зак. розвалашене у гумну им jе општи распрснути се при паду (о неред; б) ~ брадло лоше саденута водњикавом воћу и сл.) камара (па може да се сруши); 2. розбудзиц (ше) -им (ше) зак. (нєуважно облєчени, порозкапчовани) разбудити (се) раздрљен; обнажен; ¤ ~ як розвора розбудзовац (ше) -дзуєм (ше) коц. оп. розвалашени (1–2) нєзак. разбуђивати (се) розвалашиц -им зак. коц. розбуйдошени -а -е 1. навашарити, развашарити, направити разуздан, необуздан, распоjасан, неред обестан, распуштен; 2. раскалашан розвалашиц ше -им ше зак. розбуйдошеносц ж. 1. разбашкарити се, раскомотити се, разузданост, распоjасаност, обест, развашарити се, раширити се (на распуштеност; 2. раскалашност седишту, кревету, столу); розбуйдошиц ше -им ше зак. розвалашел ше през цали кавч 1. разуздати се, распоjасати се, (шеднул, розширел ше по цалим кавчу) разуларити се, изуларити се, постати разбашкарио се по целом каучу; необуздан, постати обестан; 2. розвалашел ше по цалим столє з раскалашити се паперами раширио се по целом столу розбуртавени -а -е са папирима разбарушен; чупав розвалєнїска с. мн. (єд. розбуртавиц (ше) -им (ше) розвалєнїско) и розвалїни ж. мн. (єд. розвалїна) рушевине, розвидзовацки -а -е (од развалине; зидине розвидзовач) извиђачки; ~ розвалїц -їм зак. 1. а) (розбиц) таборованє извиђачко логоровање развалити; ~ дакому главу разбити розвидзовач х. 1. извиђач, коме главу; б) (поваляц) порушити, извидник (припадник организациjе разрушити; вилята рика за излете у природу); 2. извиђач, розвалєла велї хижи изливена извидник (воjник или воjно возило река jе порушила многе куће; 2. на извиђачком задатку) (насилу отвориц) развалити; обити розвиднїк х. оп. розвидзовач розвалка ж. оклагиjа, развиjач (2) розвалочка ж. 1. дем. од розвиднїц ше -ї ше зак. безос. розвалка; 2. физк. (ролька) облица сванути, разданити се; уж ше розвалянїска с. мн. (єд. розвиднєло већ jе свануло розвалянїско) оп. розвалєнїска розвиднїца ж. (воєна єдинка) розваляц -ям зак. порушити, извидница разрушити розвиднїцки -а -е извиђачки; ~ розвальовац -люєм нєзак. 1. авион извиђачки авион (розбивац) разваљивати; 2. (насилу розвиднянє с. свитање, отверац) разваљивати; обиjати свануће, разданак розвальовацки -а -е провалнички розвидняц ше -я ше нєзак. розвальовач х. провалник; обиjач безос. свитати, раздањивати се розвариц (ше) -им (ше) зак. розвинчац (ше) -ам (ше) зак. раскувати (се) развенчати (се) розвашариц -им зак. развашарити розвинчовац (ше) -чуєм (ше) розведзени -а -е 1. (розвинчани) зак. развенчавати (се) разведен; 2. ґеоґр. разуђен розвити -а -е 1. дїєсл. мен. од розвезц -ежем зак. развести (през. розвиц (ше); 2. развиjен; розвити -езем); ~ робу развести робу жеми развиjене земље; 3. развиjен, розвесц -едзем зак. развести (през. грађен; вон крашнє ~ он jе лепо -едем) грађен розвесц ше -едзем ше зак. развести розвиток -тку х. развитак се розвиц -иєм зак. з розл. знач. розвешелїц (ше) -їм (ше) зак. развити; ~ мускули развити развеселити (се) мишиће; ~ швидкосц развити розвешельовац (ше) -юєм (ше) брзину; ~ войско (розпоредзиц за нєзак. развесељавати (се), борбу) развити воjску увесељавати (се) розвиц ше -иєм ше зак. з розл. розвешельовач х. увеселитељ, знач. развити се веселитељ, веселилац розвице с. развиће, развитак розвивац -ам нєзак. з розл розвлажиц (ше) -им (ше) зак. знач. развиjати; ~ способносци развлажити (се) развиjати способности; ~ розвласциц -им зак. фотоґрафиї развиjати фотографиjе развластити розвивац ше -ам ше нєзак. розвод х. развод; ~ развиjати се; ~ културно развиjати малженства развод брака се културно розвод’є с. развође, розвивач х. хем. развиjач вододелница розвидзиц -им зак. извидети розводзаци -а -е разводни; ~ розвидзованє с. (воєни парнїца правн. разводна парница задаток) извидница, извиђаj розводзенє с. 1. дїєсл. мен. од розвидзовац -дзуєм нєзак. розводзиц (ше); 2. оп. розвод извиђати розводзиско с. оп. розвод’є  розводзиц -им нєзак. з розл. решење загонетке, одгонетка знач. разводити розвязовац (ше) -зуєм (ше) розводзиц ше -им ше нєзак. нєзак. развезивати (се), дрешити разводити се (се) розводзовац -дзуєм нєзак. розганяц -ям нєзак. 1. (одводзиц на розлични боки) растеривати, разгонити; разводити разjуривати; 2. (цесто з розвалку) розводз(ов)ач х. воєн. развиjати, такати разводник розгарнуц -нєм зак. разгрнути; розводни -а -е 1. разводни; ~ ~ ґар разгрнути пепео мрежа техн. разводна мрежа; 2. оп. розгартац -ам нєзак. разгртати розводзаци розгвариц ше -им ше зак. розводнїк х. техн. разводник поразговарати розводнїц -їм зак. разводнити розгварка ж. 1. разговор; 2. розводньовац -нюєм нєзак. розгварки мн. преговори разводњавати розгваряц -ям и розгваряц ше розвожиц -им и розвожовац -ям ше нєзак. разговарати -жуєм нєзак. развозити розгеркац -ам зак. раздражити розвой х. развоj; жеми у розгикац ше -ам ше зак. розвою земље у развоjу разjецати се розвойни -а -е развоjни; ~ розгимбац (ше) -ам (ше) зак. драга развоjни пут разљуљати (се) розвора ж. (часц селянского розглас х. разглас коча) срчаница, свора; ¤ бега як ~ розгласни -а -е разгласни; ~ (лєм бега, нє мирує) само трчи, никако станїца разгласна станица; ~ не мируjе (о детету); розвалашени пошоренє разгласни уређаj як ~ оп. под. розвалашени розглашиц -им зак. разгласити розвоячиц -им зак. развоjачити розглашиц ше -им ше зак. розврат х. разврат разгласити се; избити на jаву (на розвратни -а -е развратан површину, на видело) розврещац ше -щим ше зак. розглашовац (ше) -шуєм (ше) развриштати се; разридати се нєзак. ґу розглашиц (ше) розвязани -а -е 1. дїєсл. мен. розгляднїца ж. разгледница од розвязац (ше); 2. (шлєбодней розгнєсц -єцем зак. размесити бешеди; знаходлїви) говорљив; розгнєтац -ам нєзак. одрешит; сналажљив; ¤ дац размесивати розвязани руки дати одрешене розгнївани -а -е љут, срдит руке розгнївано присл. љуто, розвязац -яжем зак. 1. срдито развезати, одрешити; 2. прен. розгнїваносц ж. љутња, срџба (проблем) решити, разрешити; розгнївац -ам зак. разљутити, одгонетнути; ¤мех (допущиц разгневити, наjедити, расрдити; шлєбодно трошиц) одврнути ражестити славину;  язик развезати jезик розгнївац (ше) -ам (ше) зак. розвязац ше -яжем ше зак. разљутити (се), разгневити (се), развезати се, одрешити се; наjедити (се), расрдити (се); ¤розвязал ше му язик развезао ражестити (се) (одрешио) му се jезик; розвязал розгойдац (ше) -ам ше зак. ше як жидовски мех (як з торби) експр. разљуљати (се) (нашироко ше розприповедал) розгойсац (ше) -ам (ше) зак. развезао jе jезик разљуљати (се) розвязка ж. 1. оп. розплєт; 2. розголєни -а -е 1. обнажен; 2. раздрљен раскокодакати се розголїц (ше) -їм (ше) зак. 1. розґаґрац ше -ам ше зак. обнажити (се); разголитити (се); разгаламити се; дићи вику, разгалити (се); 2. раздрљити (се) развалити жвале розгольовац (ше) -люєм (ше) розґажиц -им зак. 1. (поґажиц) нєзак. 1. обнаживати (се); разгазити; 2. (розшириц обуй з разголићавати (се); разгаљивати ношеньом) разгазити, изгазити; ~ (се); 2. раздрљивати (се) цесни ципели разгазити тесне розгольтани -а -е ципеле расклима(та)н, дрндав розґольтац -ам зак. розгольтац (ше) -ам (ше) зак. (розмутькац) размућкати; расклима(та)ти (се), разглобити размутити (се), разглавити (се) розґрабац -бем зак. розгольтовац (ше) -туєм (ше) разграбити, разjагмити; людзе нєзак. ґу розгольтац (ше) розґрабали робу у дутяну људи су розгомбац (ше) -ам (ше) зак. разjагмили робу у продавници разљуљати (се) розґравчац ше -чим ше зак. розгон х. залет разгакати се; разграктати се розгориц ше -им ше зак. розґужлїц -їм зак. размрсити, разгорети се; разбуктати се, раздрешити, распетљати; ~ ґузел распламсати се размрсити чвор розгорйовац ше -рюєм ше розґужльовац -люєм зак. нєзак. разгоревати се; разбуктавати размрсивати, раздрешивати, се, распламсавати се распетљавати розгоруцени -а -е загреjан, роздавац -ам нєзак. раздавати врућ; скочиц розгоруцени до води роздавиц -им зак. згњечити, скочити загреjан у воду; нє пий разгњечити таки ~ води немоj пити воде тако роздавчиц -им зак. експр. врућ потпуно згњечити (разгњечити) розгранїченє с. разграничење; роздалєносц и роздалїна ж. линия розгранїченя линиjа раздаљина, раздаљеност разграничења роздарти -а -е 1. дїєсл. мен. од розгранїчиц (ше) -им (ше) зак. роз(о)дрец; 2. (хтори гоч прецо разграничити (се) йойчи, розмазани – о дзецку) розгранїчовац (ше) -чуєм (ше) цмиздрав, кмезав; 3. роздарте -того нєзак. разграничавати (се) с. раздеротина розгребац -бем зак. роздац -ам зак. раздати рашчепркати роздвоїц (ше) -їм (ше) зак. розгривац (ше) -ам (ше) нєзак. раздвоjити (се); размакнути (се) оп. розогривац (ше) роздвойовац (ше) -юєм (ше) розгризц -ижем зак. разгристи нєзак. раздваjати (се); размицати розгришенє с. оп. розришенє (се) (2) роздербани -а -е (дослужени, розгришиц -им зак. оп. розтрешени) расклиман; раздрндан; розришиц (2) ~ радио раздрндан радио розгрубнуц -нєм зак. роздербац -ам зак. (розтресц, раскрупњати се; хлапец вирос, погубиц) расклимати; раздрндати розгрубнул дечак jе порастао, розджамиц -им зак.1. раскрупњао се згњечити, разгњечити, смождити; розґаґац ше -ам ше зак. 1. (о размрскати; 2. спљоштити гускох) разгакати се; 2. прен. розджамйовац -юєм нєзак. ґу (наглас ше розприповедац) розджамиц  розджубац -бем зак. роздрандац ше -ам ше зак. раскљувати, раскљуцати разбрбљати се, рашћеретати се розджубовац -буєм нєзак. роздрец -ем зак. 1. а) раскљувавати, раскљуцавати раздерати, расцепати; расцепити; ~ роздзелїви -а -е оп. рукав расцепати рукав; б) (задрец) роздзелююци (2) зацепити; 2. (дзецко – розйойчац) роздзелїц -їм зак. 1. (подзелїц) расплакати; ¤ очи 1. (уважно ше разделити; 2. (роздвоїц) раздвоjити, упатриц; вищириц очи) широко разделити отворити очи; разрогачити очи; 2. роздзелїц ше -їм ше раздвоjити (отвориц очи по спаню) отворити се, разделити се очи роздзелююци -а -е 1. (хтори роздрец ше -ем ше зак. 1. роздзелює) раздвоjан; 2. (хтори (подрец ше) раздерати се, расцепати мож роздзелїц) раздељив, раздвоjан се; расцепити се; 2. (моцно скричац) роздзельни -а -е ґрам. раздерати се, издерати се, дрекнути; ¤ раставни; ~ злучнїк раставни да ше роздре, лємцо ше нє роздре везник (нє може посцигнуц сполнїц шицки роздзельовац -люєм нєзак. 1. обовязки) да се растргне (испрекида, (дзелїц) раздељивати, делити; 2. претргне, поломи) од посла (роздвойовац) раздваjати, роздриляни -а -е арґо раздељивати, лучити (розвити) разбацан роздзельок -льку/-лька х. роздриляц -ям зак. разгурати, (оддзельок) разделак разгрнути роздзерац -ам нєзак. 1. а) роздриляц ше -ям ше зак. беш. цепати; раздирати; ~ папер цепати раздебљати се, раскрупњати се лист хартиjе; б) (задзерац) роздробиц -им зак. раздробити зацепљивати; 2. (дзецко – роздробйовац -юєм нєзак. розйойчовац) расплакивати, раздробљавати расплакати; нє роздзерай дзецко роздробнїц -їм зак. немоj да расплачеш дете; ¤ ~ очи 1. (розмелчиц) уситнити разрогачивати очи (да се боље роздробньовац -нюєм нєзак. види); 2. с напором отварати очи (розмелчовац) уситњавати, ситнити (кад се jако спава) роздружиц (ше) -им (ше) зак. роздїл х. раздео раздружити (се) роздлуженє с. раздужење роздружовац (ше) -жуєм (ше) роздлужиц (ше) -им (ше) зак. зак. раздруживати (се) раздужити (се) роздрузґац -ам зак. разбити; роздлужовац (ше) -жуєм (ше) разбацати нєзак. раздуживати (се) роздрузґац ше -ам ше зак. разбити роздор х. раздор се; распасти се роздражє с. распуће, роздувац -ам и роздувовац распутица -вуєм нєзак. 1. (розношиц – о роздражнїц -їм зак. витре) раздувавати; 2. (огень) раздражити; изазвати распиривати, пропиривати, роздражнїц ше -їм ше зак. раздувавати раздражити се роздудрани -а -е гунђало, роздражнююци -а -е брундало раздражљив роздумани -а -е промишљен, роздражньовац -нюєм нєзак. смишљен, разборит раздраживати, дражити; изазивати роздумано присл. роздражньовац ше -нюєм ше промишљено, смишљено, нєзак. раздраживати се разборито  роздуманосц ж. разjарити, довести до беснила промишљеност, смишљеност, розєсц ше -єм ше зак. разборитост ражестити се, разjедити се, роздумац -ам зак. размислити; разjарити се ¤ скорей пове як роздума бржи розжалєни -а -е оп. jезик од памети, брз jе на речима розжалосцени роздумац ше -ам ше зак. оп. розжалїц (ше) -їм (ше) зак. оп. роздумац розжалосциц (ше) роздумовац -муєм нєзак. 1. розжаловац -луєм зак. (вжац размишљати; промишљати; 2. чин) ражаловати домишљати се, довиjати се розжалосцени -а -е роздуц -уєм зак. 1. (рознєсц – о ражалошћен, ожалошћен; витре) раздувати; 2. а) (огень) сневесељен распирити, пропирити, раздувати; розжалосциц (ше) -им (ше) б) прен. распирити;  нєнависц зак. ражалостити (се), ожалостити распирити мржњу (се); сневеселити (се); уцвелити роздуц ше -уєм ше зак. (се) раздувати се (о ветру); алє ше розжалосцовац (ше) -цуєм роздул! ала дува! (ше) нєзак. ражалошћавати (се), розелектризовац (ше) -зуєм ожалошћавати (се); сневесељавати (ше) зак. физ. разелектрисати (се) (се); уцвељивати (се) розєдац -ам нєзак. 1. (нагризац, розжальовац (ше) -люєм (ше) розточовац) разjедати; 2. (барз нєзак. жалостити (се); гнївац) жестити, срдити; ићи коме сневесељавати (се) на џигерицу розживкац ше -ам ше зак. розєдац ше -ам ше нєзак. разевати се жестити се, срдити се, разjаривати розжирячени -а -е усиjан, се, мамити се ужарен, ужагрен розєдзени -а -е разjарен, бесан, розжирячиц -им зак. 1. срдит, мамен усиjати, ужарити, зажарити, розєдзено присл. разjарено, ужагрити; 2. прен. распирити, бесно, срдито, мамено разбуктати розєдзеносц ж. разjареност, розжирячиц ше -им ше зак. бес, срџба усиjати се, ужарити се, зажарити розєдинєносц ж. се, ужагрити се разjедињеност розжирячовац -чуєм нєзак. 1. розєдинїц (ше) -їм (ше) зак. усиjавати; 2. прен. распиривати, разjединити (се) разбуктавати розєдиньовац (ше) -нюєм (ше) розжирячовац (ше) -чуєм (ше) нєзак. разjедињавати (се) нєзак. ґу розжирячиц (ше) розєдначиц (ше) -им (ше) зак. розжувац -ам зак. ражвакати разjедначити (се) розиграни -а -е разигран, розєдначованє с. живахан; раздраган разjедначавање; ~ консонантох розиграц ше -ам ше разиграти ґрам. разjедначавање сугласника се; раздрагати се розєдначовац (ше) -чуєм (ше) розидзени -а -е 1. дїєсл. мен. зак. разjедначавати (се) од розисц ше; 2. (о супружнїкох) розєдовац ше -дуєм ше нєзак. разведен, растављен оп. розєдац ше розисц ше -идзем ше зак. 1. а) (розлучиц розєсц -єм зак. 1. (нагризц, ше) разићи се, растати се; б) (о супружнїкох) розточиц) разjести; 2. (барз растати се; 2. (оддалїц ше, розшириц ше у вецей нагнївац) ражестити, разjедити, напрямох) разићи се; розишли ше хтори кадзи разишли су се куд коjи; молга ше розишла магла заповеднички, заповедан; ~ тон се разишла; 3. (потрошиц ше – о пенєжу) заповеднички тон; способ ґрам. потрошити се; пенєж ше швидко розишол паре заповедни начин су се брзо потрошиле; 3. (о гордове) розказуюцо присл. расушити се; 4. (нє зложиц ше у думаню, заповеднички похопеню) размимоићи се, разићи се; 5. розкапчац -ам зак. раскопчати зложеней, розкапчац ше -ам ше зак. спакованей роби) разићи се; коч ше розидзе кед раскопчати се є нє звязани кола се разиђу ако нису везана розкапчовац -чуєм зак. розиходзенє с. 1. оп. розходзенє; 2. раскопчавати (нєскладанє у думаню, похопеню розкапчовац ше -чуєм ше зак. размимоилажење, раскопчавати се разилажење у ставовима розквит х. оп. розквитнуце розиходзиц ше -им ше зак. 1. розквитац -ам нєзак. цветати; оп. розходзиц ше; 2. (нє складац расцветавати се ше у думаню, похопеню) розквитнуц -нєм зак. размимоилазити се, разилазити се расцветати се; процветати розйойчац -чим зак. розквитнуце с. процват расплакати; раскукати розквочиц ше -им ше зак. розйойчац ше -чим ше зак. расквоцати се расплакати се; раскукати се; розкерчиц -им зак. раскрчити разjецати се розкивани -а -е расклиман; розказ х. 1. наређење, наредба; дрндав видац ~ издати наређење; 2. розкивац (ше) -ам (ше) зак. (нарученє єдзеня, пица у расклимати (се), расклиматати (се), ресторану) наруџбина, поруџбина раздрмати (се); разглавити (се) розказац -ажем зак. 1. (дац розкивовац (ше) -вуєм (ше) розказ) наредити, заповедити; 2. зак. расклимавати (се), раздрмавати (наручиц) наручити; у ресторану (се); разглављивати (се) розказали пиво у ресторану су розкирвавиц (ше) -им (ше) наручили пиво; у посластичарнї зак. раскрвавити (се) розказала печиц торту у розкихац -ам зак. растерати; з посластичарници jе наручила да jоj нєозбильним справованьом испеку торту; 3. (дакому – розкихал дружтво неозбиљним прешвечиц, урозумиц) убедити; понашањем растерао jе друштво уразумити; доказати; нє мог сом розкихац ше -ам ше зак. 1. му ~ же би то нє робел нисам разићи се, растурити се (о већем могао да га убедим да то не ради; ¤ друштву); 2. а) (нє присц до нє мож му ~ (нє мож го прешвечиц) реализациї дачого): розкихала ше не можеш му доказати; себе свадзба неће бити (нема ништа од) (змириц ше, нормализовац ше з свадбе (због неслоге младенаца, розположеньом у розчарованю и родбине и сл.); розкихала ше под.) смирити се, помирити се: по догварка ниjе постигнут (пропао тей звади нє могла себе розказац jе) договор; б) (погубиц ше): после ове свађе ниjе могла да се розкихало ше приятельство смири; ~ шерцу стегнути срце покварило се (распало се) розказовац -зуєм нєзак. 1. приjатељство (давац розкази) наређивати, розкихотац ше -ам ше зак. заповедати; налагати; 2. (єдзенє, раскикотати се пице у ресторану - наручовац) розкладанє с. 1. дїєсл. мен. од наручивати розкладац (ше); 2. (на состойни розказуюци -а -е часци) разградња; расклапање; 3. физ., хем. разлагање розкомоциц ше -им ше зак. розкладац -ам нєзак. 1. (обєкт дїї раскомотити се коло себе) стављати (слагати, розконарени -а -е разгранат; размештати) око себе;  серсам крошњаст, крошњат коло себе стављати алат око себе; розконариц (ше) -им ше зак. 2. (карти за картанє) слагати; 3. разгранати (се) физ., хем. разлагати; ~ силу на розконарйовац -юєм нєзак. компоненти разлагати силу на гранати, разграњавати компоненте; ~ квашнїни разлагати розконарйовац ше -юєм ше зак. киселине; 4. заст. расправљати; гранати се, разграњавати се; причати; обjашњавати; цошка крошњати се живо розкладали нешто су живо розкопанїско с. (археолоґийне и причали; дармо сом му розкладал под.) раскопина узалуд сам му обjашњавао; 5. розкопац -пем зак. раскопати (поставяц, шириц):  шатор розкопина ж. оп. розкопанїско постављати шатор; ~ адяш поль. розкоповац -пуєм нєзак. заст. (розкладац розвязани снопи по раскопавати гумнє за тлаченє) насађивати вршаj розкоренїц ше -їм ше зак. (в.), ставити насад (в.); огень закоренити се, укоренити се (подпальовац огень у пецу, розкореньовац ше -нюєм ше зак. шпоргету) ложити ватру; ~ з закорењивати се, укорењивати се руками гестикулирати рукама;  розкормоциц ше -им ше зак. галови (мрежи) постављати мреже дозволити себи превише слободе, розкладац ше -ам ше нєзак. 1. раскомотити се, разбашкарити се (класц коло себе предмети за розкоткодац ше -ам ше зак. роботу) стављати (слагати, раскокодакати се, ускокодакати се размештати) алат и сл. око себе, розкош х. 1. раскош; 2. розкоши припремати се за рад; 2. нашироко мн. задовољства; сретан живот пун причати; 3. физ., хем. разлагати се задовољства; благостање; тїлесни розкладач х. хем. и др. разлагач розкоши телесна задовольства; у розкласовац (ше) -суєм (ше) зак. тей держави тераз нє розкоши разврстати (се) овоj држави сада не цветаjу руже; розкласц -адзем зак.: ~ огень/огня ¤жиц у розкошох (жиц у наложити (потпалити) ватру богатству и щесцу) пливати у масти розклочнїц ше -їм ше зак. и сласти, пливати у задовољству (розтресц ше – о дачим (срећи, богатству) заплєценим) распасти се, расплести розкошни -а -е раскошан се, рашчинити се; манила ше розкошовац -шуєм нєзак. 1. розклочнєла манила се распала уживати (у сретном животу, розклочньовац ше -нюєм ше благостању); 2. раскошно живети нєзак. распадати се, расплетати се, розкравац -ам нєзак. расецати, рашчињавати се раскраjати (хлеб, лубеницу и сл.) розкляпчисциц -им зак. розкраднуц -нєм зак. покрасти, распљоштити; распљескати распљачкати розковац -куєм зак. (ошлєбодзиц розкракац ше -ам ше зак. оковох) расковати, отковати разграктати се (о вранама) розкол х. раскол розкракориц ше -им ше зак. видр. розколїмбац (ше) -ам ше зак. раскокодакати се, расторокати се, разљуљати (се) ражџакати се, разгаламити се; цо розколїсани -а -е усталасан ши ше розкракорел!? шта си се розколнїк х. (одпаднїк) расколник разгаламио!? розколнїцки -а -е расколнички розкрац -аєм зак. расећи (хлеб, лубеницу и сл.) розлєтац ше -ам ше зак. разлетети розкрачац ше -ам ше зак. пружити се (о многима, о свима) корак, раскорачати се, заграбити розлєтовац ше -туєм ше нєзак. 1. розкресциц -им зак. раскрстити; разлетати се; 2. залетати се; ¤то анї чорт нє розкресци (о захуктавати се помервеней ситуациї) из те кудеље розлєцени -а -е захуктан нећеш ухватити нити розлєциц ше -им ше зак. 1. розкрипачиц -им зак. ист. разлетети се; 2. залетети се; ослободити кметства захукати се, захуктати се розкричац ше -чим ше зак. розлєцовац ше -цуєм ше нєзак. оп. развикати се, разгаламити се розлєтовац ше розкрок х. раскорак розлика ж. разлика розкрочиц ше -им ше зак. розликовац -куєм нєзак. раскорачити се разликовати розкрочни -а -е раскорачни розликовац ше -куєм ше нєзак. розкруцац (ше) -ам (ше) нєзак. оп. разликовати се розкруцовац (ше) розлични -а -е различит, различан, розкруциц (ше) -им (ше) зак. разни размотати (се), одмотати (се); розлично присл. различито, разно одвити (се), развити (се); расповити розличносц ж. различитост (се) розлїв х. разлив, излив розкруцовац (ше) -цуєм (ше) розлївац (ше) -ам (ше) нєзак. 1. нєзак. размотавати (се), одмотавати (одсиповац (ше) з верху) просипати (се); одвиjати (се), развиjати (се); (се), проливати (се), разливати (се); расповиjати (се) 2. (на шицки боки) разливати (се) розкукурикац ше и коц. розлїпиц (ше) -им (ше) и розкукуриґац ше -ам ше зак. розлїпнуц (ше) -нєм (ше) зак. раскукурекати се разлепити (се) розкушиц -им зак. 1. прегристи, розложиц -им зак. 1. (покласц разгристи; 2. (здробиц) скрцкати, обєкт дїї коло себе) ставити скрхати; ~ орех зоз зубами (сложити, разместити) око себе; скрцкати орах зубима майстор розложел серсам и почал розкушовац -шуєм нєзак. 1. робиц маjстор jе спремио (ставио прегризати, разгризати; 2. око себе) алат и почео jе да ради; 2. (роздробйовац) крцкати, крхати (карти за картанє) послагати; 3. розламац (ше) -мем (ше) зак. физ., хем. (подзелїц на состойни разломити (се), сломити (се) часци) разложити; ~ силу на розламкови -а -о/-е (од розламок) компоненти разложити силу на разломачки компоненте; 4обjаснити; изнети; розламованє с. разламање;  ~ испричати; накратко ~ о шветлосци физ. разламање проблеме накратко изнети светлости проблем; розложел ми свойо розламовац (ше) -муєм (ше) нєзак. бриґи испричао ми jе своjе бриге; разламати (се), ломити (се) 5. (поставиц): ~ шатор разапети розламок -мку/-мка х. мат. (подићи, поставити) шатор; 6. разломак (подпалїц): ~ огень наложити розлєзнуц ше -єжем ше зак. (потпалити) ватру (розисц ше до ширини – о цесту) розложиц ше -им ше зак. 1. разићи се, расплинути се; хлєб ше (покласц обєкт дїї коло себе, пред розлєзол у пецу хлеб се расплинуо себе) ставити (сложити, у пећи разместити) алат и сл. око себе, розлєт х. залет припремити се за рад; почети (кренути) радити; праве сом ше размажено дете, маза розложел з роботу, а ти ме волаш розмазаносц ж. размаженост єсц управо сам кренуо радити, а ти розмазац зак., лєм перф. ме зовеш да jедемо; 2. а) физ. размазити; мац розмазала сина разложити се; б) хем. разградити се маjка jе размазила сина розлука ж. 1. (розход) растанак; 2. розмазац ше зак., лєм перф. (розлученє) растава; 3. розлуки мн. размазити се; дзецко ше розмазало фолкл. коц. девоjачко вече дете се размазило (последња девоjачка недеља пред розмазовац -зуєм нєзак. мазити свадбу) розмазовац ше -зуєм ше нєзак. 1. розлучиц -им зак. 1. раздвоjити; взаєм. повр. мазити се; 2. (на раставити; судьба их розлучела розмазовацо бешедовац) врскати; судбина их jе раставила; 2. заст. бебити се разликовати; ~ добре и зле розмазоваци -а -е мазан разликовати добро и зло розмазовацо присл. мазно розлучиц ше -им ше зак. розмак х. размак раздвоjити се; растати се; драга ше розмакац -ам и розмакац ше -ам розлучела на два боки пут се ше нєзак. натапати се, раздвоjио на две стране расквашивати се, расквасити се; розлучлїви -а -е оп. розлучуюци диждж сипе, жем розмака киша розлучни -а -е разговетан сипи, земља се натапа розлучно присл. разговетно розмарзац -ам нєзак. розлучовац -чуєм нєзак. 1. розмарзнуц -ржнєм зак. измрзнути раздваjати; растављати; делити; 2. (се), измразати се; жем през жиму заст. разликовати розмаржнє земља се преко зиме розлучовац ше -уєм ше нєзак. 1. измрзне раздваjати се; растаjати се, розмаринґ х. коц. оп. розмария растављати се; 2. заст. разликовати розмария ж. бот. рузмарин се розмарнїц -їм и розмарновац розлучовач х. растављач -нуєм зак. распрчкати, страћити; розлучуюци -а -е раздвоjив, раскућити; пробекриjати растављив розмасценє с. осн., мед. размаз розлярмац ше -ам ше зак. розмасциц -им зак. размазати развикати се, разгаламити се, розмасцовац -цуєм нєзак. 1. раздерњати се размазивати; 2. масирати, трљати; ~ розляц -лєєм зак. 1. просути, боляце масирати болно место пролити; розляла воду з гарчка розмах х. оп. розмахнуце; з просула jе воду из лонца; 2. розмаху присл. измашичке; ¤ у разлити полним розмаху у пуном jеку розляц ше -лєєм ше зак. 1. просути розмахац ше -ам ше зак. размахати се, пролити се; розляла ше му се; развитлати се; размлатарати се вода з канчова просула му се вода розмахнуц -нєм зак. размахнути, из бокала; 2. разлити се; излити се; замахнути рика ше розляла река се излила розмахнуц ше -нєм ше зак. розмаґнетизовац ше -зуєм ше зак. размахнути се; завитлати размагнетисати се, розмахнуце с. размах, замах, узмах размагнетизирати се розмаховац -хуєм нєзак. розмазанєц -нца х. 1. размаженко, размахивати, замахивати; размаженац; маза; 2. розмазанци развитлавати; млатарати мн. краћа коса на врату жене коjа се розмаховац ше -хуєм ше нєзак. не може покупити у пунђу размахивати се; витлати, розмазани -а -е размажен; ~ дзецко развитлавати се; млатарати розмегчац -ам зак. размекшати розмишац -ам зак. размешати, розмегчовац -чуєм нєзак. измешати; размутити; ~ лимунаду размекшавати размутити лимунаду розмеджиц (ше) -им (ше) зак. розмишовац -шуєм нєзак. мешати размеђити (се) розмишиц -им зак. (розгнєсц) розмелчиц -им зак. раситнити, размесити уситнити; раздробити розмножиц (ше) -им (ше) зак. розмелчовац -чуєм нєзак. ситнити, размножити (се) уситњавати; дробити розмножованє с. размножавање розменїц -їм зак. 1. разменити, розмножовац (ше) -жуєм (ше) уситнити; ~ тисяч динари нєзак. размножавати (се) уситнити хиљаду динара; 2. розмокнуц -нєм и розмокнуц ше разменити; ~ искуства разменити -нєм ше зак. накиснути, расквасити искуства се; жем розмокла од дижджу розменьовац -нюєм нєзак. земља се расквасила од кише; размењивати, уситњавати ципели му розмокли од роси розмер х. 1. ґеоґр., лит. размер; 2. ципеле су му накиснуле од росе оп. розмира (1.б) розмонтирац -ам зак. розмерац -ам зак. 1. размерити; 2. размонтирати развагати розмотац (ше) -ам (ше) зак. розмервиц -им зак. размрсити, размотати (се) распетљати; ~ цверну размрсити розмотовац (ше) -туєм (ше) нєзак. конац размотавати (се) розмервиц ше -им ше зак. розмочени -а -е расквашен; драга размрсити се, распетљати се розмочена од дижджу пут jе розмервйовац (ше) -юєм (ше) зак. расквашен од кише размрсивати (се), распетљавати (се) розмочиц -им зак. а) расквасити, розмерйовац -юєм нєзак. размочити; диждж розмочел жем размеравати киша jе расквасила земљу; б) (у розмесц -ецем зак. размести води) укиселити, надоjити розмесценє с. размештаj розмочиц ше -им ше зак. а) розмесциц (ше) -им (ше) зак. расквасити се, размочити се; разместити (се) нагрезнути; б) (у води) укиснути розмесцовац (ше) -цуєм (ше) (се), укиселити се нєзак. размештати (се) розмражиц ше -им ше зак. (постац розмикац (ше) -ам нєзак. мелчейши по жимским змарзаню – откључавати (се) о жеми, грудох и под.) измрзнути розминирац -ам и розминировац (се), измразати се; поорана жем -руєм зак. разминирати ше през жиму розмражела розмира ж. размер х., размера ж. узорана земља се преко зиме (1. количина; 2. димензиjа); зарно измрзнула ше у нас шеє у вельких розмирох розмутькац -ам зак. размућкати, житарице се код нас сеjу у великим промућкати (оп. розґольтац) размерама; простория широких розмуциц -им зак. размутити розмирох просториjа широких рознєсц -єшем зак. з розл. знач. размера; ¤достац/доставац разнети; ~ писма разнети писма; вельки (найвекши) розмири витор рознєсол лїсце ветар jе узети/узимати велике (наjвеће) разнео лишће; ~ глас о дачим размере разнети глас о нечему; ґраната му розмирно присл. оп. зрозмирно рознєсла руку граната му jе розмиц -иєм зак. разлокати, разнела руку пролокати рознєсц ше -єшем ше зак. разнети  се розобрала песма га jе разгалила; б) рознїжиц -їм зак. 1. разнежити; 2. освежити, разгалити; попий ганути лимунади, розбере це дакус попиj рознїжиц ше -їм ше зак. разнежити лимунаде, освежиће те мало се розобрац ше -берем ше зак. рознїжовац (ше) -жуєм (ше) нєзак. (поцешиц ше) утешити се; ґу рознїжиц (ше) разговорити се; разгалити се; рознїмац -ам нєзак. (широко разонодити се; (о)расположити се; отверац): ~ уста отварати уста, олакшати срцу зевати; разjапљивати (разваљивати) розогнац розженєм зак. 1. а) уста; ~ очи разрогачивати очи (розплашиц) растерати, разjурити, розношач х. оп. розношовач разагнати; ~ банди растерати розношенє с. 1. дїєсл. мен. од (разjурити) банде; б) (рознєсц) розношиц; 2. разнос растерати; витор розогнал молгу розношиц -им и розношовац ветар jе растерао маглу; 2. (зробиц -шуєм нєзак. разносити; ~ ценшим) развити, растањити; ~ поволанки разносити позиве; ~ цесто з розвалку развити тесто блато з обую разносити блато оклагиjом; ¤паскуди растерати обућом мамурлук розношиц ше -им ше и розограц (ше) -греєм (ше) зак. 1. розношовац ше -шуєм ше нєзак. (цалком ше зограц) загреjати (се), разносити се; проносити се разгреjати (се); 2. усиjати (се) розношовач х. разносач розогривац (ше) -ам (ше) нєзак. 1. розношовачка ж. разносачица (цалком ше зогривац) загре(jа)вати рознялкошиц ше -им ше зак. постати (се), разгре(jа)вати (се); 2. велик кицош (лола), пробећарити се, разбећарити усиjавати (се) се розодкривац -ам нєзак. розняц -нєєм зак. (широко разоткривати; изобличавати отвориц): ~ уста отворити уста, розодкриц -иєм зак. разоткрити; зинути, зевнути; разjапити изобличити (развалити, извалити) уста; ~ очи розодрец -ем зак. оп. роздрец (1) разрогачити (извалити) очи розодрец ше -ем ше зак. оп. розобрац розберем зак. 1. роздрец ше (1) (розложиц на состойни часци) а) розознац -ам зак. разазнати, (справу) расклопити, раставити, разабрати размонтирати; ~ механїзем розомлєц розмелєм зак. здробити расклопити механизам; б) розомкнуц -нєм зак. откључати (будинок) срушити, порушити; в) розоначиц -им зак. 1. раскомадати; (брадло и под.) растурити; г) 2. прен. решити проблем, завршити (шатор) размонтирати; 2. (познїмац с нечим украси з крачунского древка) розопнуц -нєм зак. (розшириц) раскитити; ~ крачун раскитити разапети jелку; 3. (заклану живину – розопяц -пнєм зак. распети, пофаластовац) истранжирати; 4. разапети; ~ на криж распети на (покуповац, рознєсц робу и под.) крст разнети; купци розобрали шицку розорац -рем док. поль. поорати на робу купци су разнели сву робу; 5. разор (на аjс) а) (поцешиц) утешити; розорвац (ше) -вем (ше) и разговорити; разгалити; розорвец (ше) -ем (ше) зак. разонодити; орасположити; смутни растргнути (се), претргнути (се) є, а нєт го хто ~ тужан jе, а нема ко розорйовац -юєм нєзак. поль. да га утеши (разговори); писня го орати на разор (на аjс) розоружац -ам зак. разоружати; розпалу борби у jеку борбе обезоружати розпалїц -їм зак. 1. ражећи, розоружац ше -ам ше зак. распирити, распалити; 2. ужарити разоружати се розпалїц ше -їм ше зак. 1. розоружовац (ше) -жуєм (ше) распалити се, распирити се, нєзак. ґу розоружац (ше) успламтети, успламсати; 2. розослац -ошлєм зак. разаслати ужарити се; 3. прен. распалити се, розоспац -ошпим зак. расанити успалити се розоспац ше -ошпим ше зак. 1. розпальовац (ше) -люєм ше нєзак. расанити се, распавати се; нє ґу распалити (се) рушай дзецко, бо ше розошпи не розпарац -рем зак. 1. распорити, дираj дете, jер ће се расанити; 2. распарати; ~ рубец распарати шав; постати поспан 2. (штрикани предмет) расплести; розохпани -а -е коме се од 3. (з ножом) распорити, расећи претераног jела повећао стомак и розпарац ше -рем ше зак. 1. истовремено апетит; коjи jе распорити се, распарати се; 2. (о отрбушатио; ¤ ~ як мех jако jе штриканом предмету) расплести се отрбушатио розпаровац -руєм зак. распарити; ~ розохпац ше -ам ше зак. ботоши распарити чарапе отрбушатити и jош боље jести; розпаровац ше -руєм ше зак. добре кармени прашата ше распарити се розохпали, та тераз ище лєпше розпарцеловац -луєм зак. єдза добро храњени прасићи су распарцелисати отрбушатили, па сад jош боље jеду розпасац (ше) -ашем (ше) зак. розоцате -того с. паротина, распасати (се), распоjасати (се) посекотина розпасмовац ше -муєм ше зак. розоцац -отнєм зак. процепати, раслоjити се расећи, парнути; вдерел го и розпасмовйовац ше -юєєм ше розоцал му ґамбу ударио га jе и нєзак. раслоjавати се расекао му усну розпатранє с. 1. разгледање; 2. розошац (ше) розшеєм (ше) зак. разматрање расеjати (се); раштркати (се) розпатрац -ам нєзак. 1. розпад х. распад; слом; расуло; ~ разгледавати; осматрати; 2. империї распад империjе разматрати; ~ законски предлог розпадац ше -ам ше зак. (почац правн. разматрати законски моцно падац – о дижджу) линути, предлог; 3. извиђати; 4. улити, навалити; алє ше розпадал! прелиставати ала пада (лиjе)! розпатрац ше -ам ше нєзак. розпаднуц ше -нєм ше зак. разгледавати се, гледати око себе; распасти се уходзи и розпатра ше улази и розпадовац ше -дуєм ше нєзак. гледа око себе распадати се розпатрацки -а -е осматрачки; ~ розпадоваци и розпадуюци -а -е служба осматрачка служба распадан, распадљив розпатрач х. 1. осматрач; 2. розпаздзериц -им зак. раскупусати, разгледач; 3. разматрач расалатати; исцепати у рите; ~ розпатрачнїца ж. 1. а) кнїжку раскупусати књигу; ~ осматрачница; б) воєн. обjавница; шмати исцепати одећу у рите 2. видиковац розпаковац -куєм зак. распаковати розпатриц -им зак. 1. разгледати; 2. розпаковйовац -юєм нєзак. размотрити; ~ факти размотрити распакивати чињенице; 3. извидети розпал х. (розмах) jек, жар; у розпатриц ше -им ше зак. разгледати се, погледати око себе; розпирснуц ше -ршнєм ше зак. розпатрел ше у цмоти и обачел распрснути се; распршити се чловека погледао jе око себе у розпис х. адм. (циркулар) распис, мраку и спазио човека окружница; послац ~ шицким розпекац (ше) -ам (ше) нєзак. ґу полицийским власцом послати розпечиц (ше) распис свим полициjским властима розпечатовац -туєм зак. розписац -ишем зак. расписати; ~ распечатити, отпечатити конкурс расписати конкурс розпечатовйовац -юєм нєзак. розписац ше -ишем ше зак. 1. распечаћавати, отпечаћавати (почац навелько писац) расписати розпечацовац -цуєм зак. оп. се; 2. (розвесц ше - о супружнїкох) розпечатовац развести се розпечацовйовац -юєм нєзак. оп. розпискаловац ше -луєм ше зак. розпечатовйовац разгаламити се, дићи вику розпечени -а -е врућ; усиjан; розписовач х. расписивач; ~ ужарен; ~ од слунка камень врућ конкурса расписивач конкурса (усиjан) од сунца камен; асфалт ~ розпитац ше -ам ше зак. распитати од слунка асфалт jе усиjан од се; обавестити се сунца; ~ желєзо ужарено гвожђе розпитовац ше -туєм ше нєзак. розпеченосц ж. усиjаност, усиjање распитивати се; обавештавати се розпечетовац ше -туєм ше зак. розпиц ше -иєм ше зак. одати се заст. оп. розпечатовац ше пићу розпечиц (ше) -чем (ше) зак. розплакани -а -е расплакан; ~ ужарити (се), усиjати (се) дзецко расплакано дете розпилїц -їм зак. распилити, розплакац -ачем зак. расплакати; расећи раскукати; довести до суза розпинац -ам нєзак. 1. (на криж) розплакац ше -ачем ше зак. распињати, разапињати; 2. прен. расплакати се; бризнути у плач; (мучиц) распињати, раздирати, раскукати се; разjецати се; ¤да ше надимати; надимати се; розпина го чловек розплаче (барз нєвигодна, чувство нєправди распиње га чежка ситуация) то jе богу плакати осећање неправде; нєнависц го розплашиц -им зак. растерати, розпина мржња му надима груди; разагнати, разjурити розпина го гнїв надимље се од розплашовац -шуєм нєзак. гнева; так плаче, аж ю розпина растеривати, разгонити, тако плаче да jоj се груди надимљу разjуривати розпиначка ж. спец. распињач розплєсц (ше) -єцем (ше) зак. розпинка ж. (латка и под. з хтору расплести (се), отплести (се) ше трима одстоянє) распон; розплєт х. з розл. знач. расплет; ~ оддалїц конар од стебла з шицких проблемох расплет свих розпинку удаљити грану од дебла проблема; траґични ~ трагичан распоном расплет розпирскац -ам зак. распрскати; розплєтац (ше) -ам (ше) нєзак. распршити; ~ воду по кухнї расплетати (се), расплитати (се) распрскати воду по кухињи розплїнуц ше -нєм ше зак. розпирсковац -куєм нєзак расплинути се распрскивати; распршивати розплїньовац ше -нюєм ше нєзак. розпирсковач х. 1. распрскивач; расплињавати се распршивач, распрашивач; 2. розплодзиско с. расплодиште млазница розплодзиц (ше) -им (ше) зак. розпирсковачка ж. техн. расплодити (се) бризгаљка розплодзованє с. 1. расплођавање; 2. приплод розполовйовац (ше) -вюєм (ше) розплодзовач х. 1. расплођивач; 2. зак. располовљивати (се), оп. розплоднїк располућивати (се) розплодзовац (ше) -дзуєм (ше) розположенє с. расположење нєзак. расплођавати (се) розположени -а -е расположен розплодни -а -е расплодни; ~ буяк розположеносц ж. оп. расплодни бик розположенє розплоднїк х. расплодник розположиц ше -им ше зак. розплювац -ам зак. распљувати расположити се розплюскац (ше) -ам (ше) зак. розпон х. распон; ~ кридлох распљускати (се) распон крила; ~ ценох екон. распон розплюсковац (ше) -куєм (ше) цена нєзак. распљускивати (се) розпонагляни -а -е коjи журно иде; розповедац -ам зак. говорити, захуктан причати (обjашњаваjући); розпонагляносц ж. захукталост обjашњавати, тумачити розпонагляц ше -ям ше зак. журно розповедни -а -е: ~ виреченє ґрам. поћи, пружити корак, убрзати, изрична реченица ужурбати се, усхитати се; нагнути; розповесц -ем зак. испричати захук(т)ати се (обjашњаваjући); обjаснити; розпонагльовац ше -люєм ше розповедла ми яки шор у їх нєзак. и частот. ґу розпонагляц ше фирми обjаснила ми jе какав jе ред розпор х. (розрез на шматох) у њиховоj фирми; ¤ нє дац себе ~ распор, простриг, простриж; не дати себи доказати пармак; шлиц розподзелїц (ше) -їм (ше) зак. розпоредзиц (ше) -им (ше) зак. расподелити (се) распоредити (се) розподзельованє с. з розл. знач. розпоредзовац (ше) -дзуєм (ше) расподела; ~ на тарґовищу нєзак. распоређивати (се) расподела на тржишту розпорядкови -а -е распоредни; ~ розподзельовац (ше) -люєм (ше) число распоредни броj нєзак. расподељивати (се) розпорядок -дку/-дка х. распоред; розпознавац -ам нєзак. ~ годзинох распоред часова; воєни препознавати; разликовати ~ воjни распоред розпознавац ше -ам ше нєзак. розпосилац -ам нєзак. разашиљати упознавати се са околином розпослац -ошлєм зак. разаслати розпознаваюци -а -е розпосилач х. разашиљач; препознатљив;  ~знак знак одашиљач; ~ пошти одашиљач препознавања поште розпознац -ам зак. препознати; розпосцелїц -їм и розпосцеляц -ям разликовати; увидети зак.: ~ посцель распремити кревет розпознац ше -ам ше зак. упознати розпочац -чнєм зак. започети, се (боље, ближе); ходзел по отпочети, почети; заподенути, сушедстве ~ зоз сушедами заметнути обилазио jе комшилук да се упозна розпочинац -ам нєзак. започињати, са комшиjама отпочињати; заподевати, заметати розполаганє с. располагање розпра ж. кнїжк. (звада) распра розполагац -ам нєзак. располагати розправа ж. з розл. знач. расправа; розполагаюци -а -е расположив; написац розправу о дачим розполагаюци средства написати расправу о нечем; пойсц расположива средства на розправу правн. отићи на розполовиц (ше) -им (ше) зак. расправу располовити (се), располутити (се) розправиц -им 1. зак. измешати, размешати; ~ даралов швиньом розпукнуц измешати прекрупу за свиње; ~ розпукнуце с. 1. (менша фарбу направити (измешати) боjу; розпуклїна) мања пукотина; ~ на 2. (предискутовац; ришиц) склу пукотина на стаклу; 2. расправити, размотрити (розпукованє) распукнуће розправяц -ям нєзак. 1. мешати, розпусни -а -е 1. распустан, месити; замесити; ~ помлєте месо распуснички; разблудан; 2. за колбаси месити месо за розпусни -ного х. распусник, кобасице; 2. (дискутовац; ришовац) разблудник; 3. розпусна -ней ж. расправљати; разматрати; већати; ~ распусница;  ~дом кућа разврата, о подїйох расправљати о блудна кућа догађаjима розпуснїк х. оп. розпусни (2) розпраскац -ам зак. распуцати се розпуснїца ж. оп. розпусни (3) розпредаванє с. распродаjа розпусносц ж. распусништво, розпредавац -ам нєзак. распусност распродавати розпуст х. распуст; лєтни розпредац -ам зак. распродати; (жимски) ~ летњи (зимски) раскрчмити, искрчмити распуст розпрестрец (ше) -ем (ше) зак. розпуста ж. и розпуство с. разврат; распрострети (се), разастрети (се) дом розпусти оп. розпусни дом розпресцерац (ше) -ам (ше) нєзак. розпучиц -им зак. згњечити, распростирати (се), разастирати здавити; згазити; ~ хробака (се) згњечити црва; ~ вайцо у руки розпрештрец (ше) -ем (ше) зак. оп. згњечити jаjе у руци розпрестрец (ше) розпущени -а -е 1. дїєприкм. од розприповедац ше -ам ше зак. розпущиц (ше); 2. (розмазани, распричати се пусти) распуштен; уличарски; розпроїц -їм зак. распарити розпущени дзеци распуштена розпроїц ше -їм ше зак. а) деца; 3. (о нациню) разврежен; 4. распарити се; рашчварити се, (нє посцискани – о апарату, справи) омекшати од врућине; растопити олабављен; 5. (нє чувани на концу се; сланїна ше розпроєла на сезони) распуштен; ~ бостан слунку сланина се рашчварила на распуштен бостан сунцу; б) шицок сом ше розпроєл розпущенїна ж. хем. раствор; на слунку скувао сам се на сунцу растопина; ~ соли раствор соли розпук х.: ¤ шмеяц ше до розпуку розпущеносц ж. распуштеност заст. (барз ше шмеяц) хватати се розпущиц -им зак. 1. (розтопиц) (ухватити се, држати се) за трбух растопити, истопити; отопити; ~ од смеха, ваљати се (превиjати се, груду шнїгу растопити грудву цепати се, изврнути се) од смеха снега; ~ метал растопити метал; ~ розпука ж. очаjање; ляд растопити (отопити) лед; 2. ¤падац/спаднуц до розпуки (одмарзнуц) одмрзнути, одледити, падати/пасти у очаjање размрзнути; 3. (направиц розпукац -ам зак. 1. испуцати; 2. (о розпущенїну) растворити; ~ цукер пуканкох) раскокати се у води растворити шећер у води; 4. розпукац ше -ам ше зак. оп. з розл. знач. распустити; ~ школи розпукац пре епидемию распустити школе розпуклєнїна и розпуклїна ж. због епидемиjе; ~ скупштину пукотина, распуклина распустити скупштину; ~ власи розпукнуц -нєм зак. распукнути, распустити косу; ~ дзецко пукнути; распрснути се распустити дете; ~ бостан (престац розпукнуц ше -нєм ше зак. оп. чувац бостан на концу сезони) распустити бостан размислити (пре одлуке), розпущиц ше -им ше зак. 1. (о искалкулисати шнїгу, металу и под. - розтопиц ше) розраховац ше -хуєм ше зак. растопити се, истопити се; отопити разрачунати се се; ископнети, окопнети; шнїг ше розраховйовац (ше) -юєм (ше) розпущел снег се растопио; снег jе нєзак. ґу розраховац (ше) окопнео; 2. (одмарзнуц ше) розрачкац ше -ам ше зак. одмрзнути се, одледити се, разрачвати се размрзнути се; 3. (прейсц з розреготац ше -ам ше зак. твардого до чечного стану) расцерекати се растворити се; 4. (о нациню розрез х. разрез, расек диньох, ґереґох) разврежити се; 5. розрезац -ежем зак. 1. расећи, з розл. знач. распустити се разрезати; 2. (порцию) разрезати розпущовац -щуєм нєзак. 1. (шнїг, розрезовац -зуєм нєзак. 1. метал и под. - пущац, розтопйовац) расецати, разрезивати; 2. (порцию) топити; 2. (одмарзовац) разрезивати одмрзавати, одлеђивати, розрепиц -им зак. (роздвоїц тих цо размрзавати; 3. (правиц ше бию) раздвоjити, развадити, розпущенїну) растварати; 4. з розл. раставити учеснике у тучи знач. распуштати розрепйовац -юєм нєзак. розпущовац ше -щуєм ше нєзак. 1. (роздвойовац тих цо ше бию) (о шнїгу, металу и под. - раздваjати, развађати розтопйовац ше) топити се, розриваюци и розривни -а -е кравити се; копнети; 2. (одмарзовац разоран ше) одмрзавати се, одлеђивати се, розридзиц (ше) -им (ше) зак. размрзавати се; 3. (преходзиц з разредити (се) твардого до чечного стану) розридзовац (ше) -дзуєм (ше) зак. растварати се; 4. з розл. знач. разређивати (се) распуштати се розридзовач х. технол. разређивач розпущоваци -а -е оп. розриднуц -нєм зак. разредити се; розпущуюци блато розридло од дижджу блато розпущовацки -а -е се разредило од кише топионичарски розрижньовац -нюєм нєзак. ридк. розпущовач х. 1. технол. топитељ; оп. розликовац 2. топионичар; 3. хем. а) растварач; розрити -а -е 1. разривен; изрован; б) (розкладач) разлагач 2. разлокан; ~ драга разлокан пут розпущовальня ж. топионица розриц -иєм зак. 1. разрити, розпущовальньов -а -о изрити; изровати, изровашити; топионички швинї розрили заграду свиње су розпущуюци -а -е 1. растопљив; 2. разриле башту; 2. разлокати; растворљив дижджов поток розрил жем розпяц розопнєм зак. оп. розопяц буjица jе разлокала земљу розпяце с. распеће, распело розришенє с. 1. осн., правн. розрабяц -ям нєзак. разрађивати разрешење; 2. церкв. (одпущенє розрастац ше -ам ше нєзак. 1. грихох) разгрешење, разрешење, буjати; 2. бокорити се разгрешница розраховани -а -е прорачунат, розришиц -им зак. 1. з розл. знач. прорачунан разрешити; ~ дакого длужносци розраховано присл. срачунато разрешити кога дужности; ~ розраховац -хуєм зак. 1. проблем разрешити проблем; 2. разрачунати, прорачунати; 2. церкв. (дац одпущенє грихох) (здумац) срачунати; 3. ~ себе разгрешити розришнїца ж. правн. разрешница штучного гною расипач вештачког розришователь и розришовач х. ђубрива; 2. техн. разметач (зуба разрешилац тестере); 3. прен. расипник розробиц -им зак. разрадити розрушац (ше) -ам (ше) зак. розробйовац -юєм нєзак. оп. разгибати (се); размрдати (се) розрабяц розрушовац (ше) -шуєм (ше) розробок -бку/-бка х. разрада нєзак. разгибавати (се); розродзинац (ше) -ам (ше) зак. размрдавати (се) разродити (се) розсадзиц -им зак. расадити; розронтовац -туєм зак. ¤бодай би це розсадзело враг те растрошити; проћердати, однео прораjтати; пробекриjати, розсадни -а -е расадни пролумпати розсаднїк х. расадник розроснути -а -е буjан; бокораст, розсадзовац -дзуєм нєзак. разбокорен расађивати розроснуц ше -ошнєм ше зак. розселєни -а -е 1. дїєприкм. од разрасти се; разбуjати се; розселїц (ше); 2. розселєни -ного разбокорити се х. расељеник розрубац -бем зак. расећи, розселїц (ше) -їм (ше) зак. расцепити (секиром и сл.) раселити (се) розрубовац -буєм нєзак. расецати, розсельовац (ше) -люєм (ше) расцепљивати (секиром и сл.), нєзак. расељавати (се) розруцани -а -е 1. дїєприкм. од розсипац -пем зак. 1. (сипкацу розруцац; 2. оп. роздриляни материю, дробни предмети) розруценє с. дизање у ваздух, просути; ра(за)сути; 2. (чечносц – уништење експлозиjом розляц) просути, пролити розруцац -ам зак. 1. разбацати; розсипац ше -пем ше зак. 1. (о розруцац гной по полю разбацати сипкацей материї, дробних ђубре по њиви; 2. поль. (поорац же предметох) просути се; ра(за)сути би бразда була на штредку) поорати се; 2. (о чечносци – розляц ше) на разор (на аjс); 3. (розтрошиц) просути се, пролити се; 3. а) растрошити, проћердати, распричати се; б) (почац оштро профућкати одвитовац) осути паљбу на кога; 4. розруциц -им зак. 1. дићи у ваздух; (о дижджу) почети сипити ~ мост дићи мост у ваздух; 2. розсипнїк х. расипник, трошаџиjа (порцию) разрезати; 3. пробити, розсиповац -пуєм нєзак. 1. развалити; вода розруцела ляд и (сипкацу материю, дробни виляла ше вода jе пробила лед и предмети) просипати; разасипати; излила се 2. (чечносц – розлївац) просипати, розруцовац -цуєм нєзак. 1. проливати разбацивати; 2. поль. (орац же би розсиповац ше -пуєм ше нєзак. 1. бразда була у штредку) орати на (о сипкацей материї, дробних разор (аjс); 3. (навелько трошиц) предметох) просипати се; немилице трошити, бацати паре, разасипати се; 2. (о чечносци - харчити; ~ пенєж гоч на цо бацати розлївац ше) просипати се, паре на било шта; 4. (з проливати се експлозивом) дизати (бацати) у розсиповаци -а -е сипак, сипкав ваздух; 5. (порцию) разрезивати розскакац ше -ам ше зак. розруцовац ше -цуєм ше нєзак. раскакати се разметати се; ~ зоз своїма дїлами розскочиц ше -им ше зак. скочити разметати се своjим делима на разне стране (о многима) розруцовач х. 1. поль. расипач; ~ розслабиц -им и розслабнуц -нєм зак. онемоћати розтарганєц -нца х. отрцанко, розсоль ж. (чечносц у насолєним дроњавко месу) саламура, расо(л) розтаргани -а -е 1. дїєприкм. од розсохнуц ше -нєм ше зак. розтаргац (ше); 2. (рондяви) расахнути се дроњав, ритав, поцепан розставиц -им зак. 1. раздвоjити; 2. розтаргац -ам зак. 1. а) искидати, (супружнїкох) развести раскидати, растргати; ~ зоз зубами розставиц ше -им ше зак. заст. 1. искидати зубима; б) растргнути, (розлучиц ше) раздвоjити се; 2. (о издерати; вовки розтаргали овцу супружнїкох) растати се, развести вуци су растргнули овцу; 2. се искасапити розставац ше -ям ше нєзак. заст. 1. розтаргац ше -ам ше зак. 1. (розлучовац ше) растаjати се; 2. (о (потаргац ше) искидати се, супружнїкох) растаjати се, раскидати се; 2. (преобтерховац ше разводити се з роботу) растргнути се розстоянє с. 1. растоjање; 2. розтаргнуц -нєм зак. раскинути, размак; 3. техн. зазор растргнути, развргнути; вони розстрехавиц (ше) -им (ше) зак. двойо розтаргли (престали ше раскуштрати (се) забавяц) њих двоjе су раскинули розстроїц -їм зак. растроjити розтаргнуц ше -нєм ше зак. (душевно) раскинути се, растргнути се, розстройство с. растроjство развргнути се розступиц ше -им ше зак. отворити розтаргнуце с. раскид, раскинуће, се; раширити се; розступце ше, развргнуће; ~ контракту раскид мури цемнїцово! отворите се, уговора зидови тамнице!; жем ше пред нїм розтарговац (ше) -гуєм (ше) розступела земља пред њим се нєзак. ґу розтаргац (ше) и отворила розтаргнуц (ше) розсудзиц -им зак. расудити розтверац -ам нєзак. отварати розсудзованє с. расуђивање розтверац ше -ам ше нєзак. розсудзовац -дзуєм нєзак. отварати се расуђивати розтвориц -им зак. отворити розсудлїви и розсудни -а -е 1. розтвориц ше -им ше зак. разуман; 2. урачунљив отворити се розсушиц ше -им ше зак. розтерхованє с. растерећење; расушити се, расахнути се; олакшање разбрекнути се; гордов ше розтерховац (ше) -хуєм (ше) зак. розсушел буре се расушило растеретити (се) розсушовац ше -шуєм ше нєзак. розтерховйовац (ше) -юєєм (ше) расушивати се зак. растерећивати (се) розсцелїц -їм зак. 1. прострети, розтерховнїца правн. растеретница разастрети; 2. ~ посцель розтлучиц -чем зак. 1. (розмелчиц) распремити кревет уситнити, растуцати, стући, розсцелїц ше -їм ше зак. прострети скрушити, здробити; розтлуч се, разастрети се; молга ше дакус солї скруши мало соли; 2. розсцелєла по ровнїни магла се смрскати; згњечити; ~ палєц з прострла равницом млатком згњечити прст чекићем розтанцовани -а -е разигран розтлучиц ше -им ше зак. повр. ґу розтанцовац ше -цуєм ше зак. розтлучиц расплесати се; разиграти се розтлучовац (ше) -чуєм (ше) розтапшац -ам зак. (обуй – нєзак. ґу розтлучиц (ше) розґажиц) изгазити, разгазити розтока ж. ґеоґр. растока розтолковац -куєм зак. обjаснити, розтресац ше -ам ше нєзак. 1. растумачити растресати се; разасипати се; 2. розтомилєни -а -е заст. мио, драг растуривати се розтопиц (ше) -им ше зак. оп. розтресаци -а -е растресит; ~ жем розпущиц (ше) (1) растресита земља розточиц -им зак. 1. (погризц) розтресц -ешем зак. 1. растрести; расточити, изгристи; изjести, разасути; ~ сламу растрести сламу; разjести; моль розточел триков 2. (розтрискац, погубиц) растурити; мољци су расточили џемпер; 2. раскупусати; ~ кнїжку раскупусати прен. а) (розтрошиц, розронтовац) књигу расточити; ~ маєток расточити розтресц ше -ешем ше зак. 1. имање; б) уништити; Римянох растрести се; разасипати се; 2. розточел нєморал Римљане jе растурити се уништио неморал розтрешени -а -е 1. дїєприкм. од розточовац -чуєм нєзак. 1. (гризц) розтресц (ше); 2. (дослужени) точити, гристи, изгризавати, дотраjао; рабатан; ~ бициґла изjедати, разjедати; червоточ дотраjао бицикл; 3. (нєпоряднє, розточує древо дрвоточац точи нєдзбало облєчени) зарозан; 4. дрво; хорота розточує цело болест (розшати) расеjан, растресен; изjеда тело; 2. прен. а) (маєток и смушен; 5. раштркан; кнїжка под. – знїчтожовац) расточавати; б) купусара уништавати; нєдобри обичаї розтрешено присл. расеjано, розточую народ лоши обичаjи растресено; смушено уништаваjу народ розтрискац -ам зак. потпуно розтранджирац -ам зак. уништити, докраjчити (справу, искасапити, раскомадати; машину и сл.) измрцварити розтрошиц -им зак. прораjтати, розтрацени -а -е расут, раштркан; пробекриjати, шћердати наш народ ~ по швеце наш народ розтрошни -а -е расипан, jе расут по свету расипнички; ~ живот расипнички розтрациц ше -им ше зак. живот погубити се, расути се (о многма) розтрошносц ж. расипност, розтремтетац -ам зак. коц. расипништво разбити, разлупати; поцепати, розтрушиц (ше) -им (ше) зак. исцепати; трактор вдерел до ньго раситнити (се); размрвити (се), и розтремтетал му коч трактор га смрвити (се); здробити (се), jе ударио и разлупао му jе кола раздробити (се); скрушити (се) розтремтетац ше -ам ше зак. коц. розум х. разум, памет; ум; ¤аж ми разбити се, разлупати се; поцепати (му и под.) ~ станул/ставал да ти се, исцепати се; фляша ше мозак (памет) стане; анї бриґи анї розтремтетала боца се разбила розуму оп. лєгкого розума; анї му розтрепац -пем зак. разбити; на край розума ниjе му ни на краj слупати; разлупати; смрскати; ~ памети; буц дакому на розуме танєр разбити тањир; розтрепал бити коме на памети; вжац себе на авто слупао jе кола; ~ дакому ~ (озбильно похопиц) узети се у главу разлупати (разбити) коме памет, добро запамтити, примити к главу; розтрепем му главу! срцу; вон (вона и под.) нє бави з смрскаћу му главу! розумом (зоз собу) он (она и сл.) розтрепац ше -пем ше зак. повр. ґу ниjе при здравоj памети; гуторим розтрепац ци на ~ добро запамти, прими к розтресац -ам нєзак. растресати; срцу; закруциц (заврациц) разасипати дакому ~ завртети коме памет, залудети кога; зисц з (одисц од) розумиц -им I зак. 1. разумети, розума сићи с памети (с ума); схватити; 2. подразумети; II нєзак. зишло ми з розума (призабул сом) 1. разумети, разумевати, схватати; сметнуо сам с ума, изгубио 2. подразумевати; я под тим (испустио) сам из вида; з пол розумим... jа под тиме розума (буц, робиц) не мучи кога подразумевам... ¤нє можем ~ не памет, ради без размишљања; иде ми у главу лєгкого розума лаке памети; мац розумиц ше -им ше зак. и нєзак. 1. на розуме имати у виду (на уму), а) взаєм. повр. разумети се; вони држати у глави; маш ти ~ ?! jеси л’ двойо ше добре розумя њих двоjе ти паметан?!; набрац розуму доћи се добро разумеjу; б) (до дачого) к памети, стећи памет; научиц разумети се у нешто; 2. дакого розума научити кога (подрозумйовац ше) подразумевати памети, утерати кога у памет; се; розуми ше модал. разуме се, нєдобри є у розуме (цошка з нїм нє дакако; ¤ до дачого як кура до у шоре) померио jе (кренуо jе) пива разумети се у што као памећу, сишао jе с ума; нешто с магарац у кантар њим ниjе у реду; нєпреривно ми розумлїви -а -е разумљив, на розуме стално имам на уму, врзе схватљив; розумлїве же... ми се у глави; повесц дакому на ~ разумљиво jе да... оп. гуторим ци на ~ ; пойсц о ~ розумни -а -е разуман; разборит полудети; похибени у розуме розумно присл. разумно; разборито ненормалан; ~ ше му помуцел розумносц ж. разумност; помутила му се памет; привесц разборитост дакого ґу розуму довести (дозвати, розумов(и) -а -о/-е 1. разумски; 2. привести) кога [к] памети; присц умни; ~ зуб анат. умњак, ґу розуму доћи [к] памети; присц пакутњак, зуб мудрости на ~ доћи на памет, сетити се; розумчок -чка х. дем. памеца привесц дакого ґу розуму розфаластовац -туєм зак. 1. уразумити кога; при розуме буц раскомадати, рашчеретити, бити при здравоj памети; присц ґу распарчати, испарчати; 2. розуму доћи памети, опаметити се, искасапити, измрцварити омудрати; пришло му на ~ пало му розформовац -муєм зак. jе на памет; пущиц ~ на пашу расформирати пустити мозак на отаву; розуме! розхадзац ше -ам ше нєзак. заст. розуме! где ми (ти и сл.) jе била оп. розходзиц ше памет?; ~ як деска пилећи розхватац -ам зак. оп. розґрабац (птичjи) мозак; ~ як у крави розхириц -им зак. а) разгласити; бамбух (як у курчеца) има пилећу пронети глас; б) протурити; ~ (кокошjу, пачиjу) памет; спаднуц фалшиви висти протурити лажне на ~ пасти на памет; страциц ~ вести изгубити памет; сходзиц з розума розхириц ше -им ше зак. губити памет, лудети; трациц ~ разгласити се, пронети се; изаћи на обезумљивати се; яки ~ така и глас бешеда (робота) од кмета и беседа, розхирйовац -юєм нєзак. а) у луда кмета брза беседа; як кед би разглашавати, ширити; проносити го ~ охабел као да ниjе при [своjоj, глас; б) (фалшиви висти и под.) чистоj] памети; як нє при розуме протурати као ван себе розхирйовац ше -юєм ше нєзак. розуменє с. 1. разумевање; учиц разглашавати се, ширити се, (ше) з розуменьом учити са проносити се; излазити на глас разумевањем; 2. (уважносц) обзир розхихотац ше -ам ше зак. оп. розкихотац ше растегнути се, развући се; ґума ше розхладзиц (ше) -им (ше) зак. розцагла гума се растегла; ґамби расхладити (се) ше му розцагли до ошмиху усне розхладни -а -е расхладни; су му се развукле у осмех; 2. а) розхладни пошореня расхладни (лєгнуц) (о)пружити се, опрућити уређаjи се, извалити се; розцагнул ше на розхладзовац (ше) -дзуєм (ше) посцель опружио се на кревет; б) нєзак. расхлађивати (се) (спаднуц при бежаню, ходу) розхладзуюци -а -е оп. розхладни опружити се, треснути, љоснути; розход х. 1. разлаз; 2. растанак; 3. пошпоцел ше и розцагнул ше на расход жем спотакао се и пао колико jе дуг розходзенє с. разилажење, и широк; 3. (нацагнуц ше, разилазак видлужиц ше) отегнути се, развући розходзиц ше -им ше І нєзак. 1. се; издужити се; колона ше разилазити се; 2. растаjати се; 3. (о розцагла колона се отегнула пенєжох) измицати се; пенєж ше розцаговац -гуєм нєзак. 1. (фейдер, розходзи паре се измичу; 4. ґуму) растезати, развлачити; 2. (куповац ше – о роби) пролазити; (штранґ и под. – нацаговац) даєдни кнїжки ше слабо розходза опружати, развлачити; издуживати; неке књиге слабо пролазе; 5. 3. (предлужовац тирванє дїї) (розкивовац ше, розпадовац ше) дужити, одуживати, отезати; най распадати се; шкатула ше на ци нє розцагуєм да ти не дужим углох почала розходзиц кутиjа се розцаговац ше -гуєм ше нєзак. 1. на ћошковима почела распадати; ІІ (о фейдеру, ґуми и под.) растезати зак. (розрушац ноги по длугим се, развлачити се; 2. (о штранґу и шедзеню) расходати се под. – нацаговац ше) опружати се, розходовац -дуєм зак. расходовати развлачити се; издуживати се; 3. розхориц ше -им ше зак. разболети (лєгац) (о)пружати се; 4. (помали се (од брига, стресова) робиц док други чекаю) отезати, розцагац -ам зак. разнети, развући петљати, одуговлачити; часити; розцагац ше -ам ше зак. оклевати; цо ше тельо розцагуєш! разврежити се шта толико отежеш!, шта петљаш розцагнути -а -е развучен; толико! цесто кух. лист, кора розцаговаци -а -е 1. растегљив, розцагнуто присл. отегнуто развлачљив; протегљив; розцагнуц -нєм зак. 1. а) опруж(љ)ив; 2. (о звуку) отегнут, растегнути, развући; ~ фейдер развучен растегнути федер; ~ приповедку розцаговацо присл. отегнуто, растегнути причу; б) (розценшац) развучено; приповедац ~ причати растегнути, развући, растањити; ~ отегнуто цесто растегнути тесто; 2. розцаговацосц ж. растегљивост, опружити, развући; издужити; ~ развлачљивост; протегљивост; штранґ опружити конопац; 3. опруж(љ)ивост разапети; ~ галов разапети прежу; розцагуюци -а -е оп. розцаговаци 4. распремити; ~ кавч распремити розцапкац -ам зак. распућкати; ~ кауч (за спавање); 5. ~ коч (з пипку распућкати лулу длугшу розвору предлужиц коч) розценшац (ше) -ам (ше) нєзак. расточити кола; розцагли коч же растањити (се) би превезли длугоки греди розценшовац (ше) -шуєм (ше) расточили су кола да превезу нєзак. растањивати (се) дугачке греде розцеплїц -їм зак. ридк. загреjати, розцагнуц ше -нєм ше зак. 1. растоплити; натопиц до пеца и ~ хижу наложити пећ и загреjати розчесовац (ше) -суєм (ше) нєзак. собу рашчешљавати (се) розцерац -ам нєзак. (розчуховац) розчисциц -им зак. рашчистити трљати, масирати розчисцовац -цуєм нєзак. розцимбориц (ше) -им (ше) зак. рашчишћавати разортачити (се) розчитац ше -ам ше зак. розцинац -ам нєзак. расецати (вигваряюци чицла подзелїц ше на розциновац (ше) -нуєм (ше) зак. пари) разброjати се разлемити (се) розчитованє с. и розчитованка ж. розцопкац -ам зак. коц. оп. разбраjалица, броjалица, броjанице розцапкац розчитовац ше -туєм ше нєзак. розчаварґовац -ґуєм зак. (вигваряюци числа дзелїц ше на распродати пари) разбраjати се розчакнуц -нєм зак. раскречити, розчленїц -їм зак. рашчланити распечити, рашчепити; ~ пирко розчленьовац -нюєм нєзак. (прицискаюци го при писаню) рашчлањивати раскречити перо; ~ ноги розчмохтац -ам зак. размазати; раскречити ноге растрљати розчакнуц ше -нєм ше зак. розчухац -ам зак. 1. растрљати, раскречити се, распечити се, протрти; измасирати; намасциц и рашчепити се добре ~ боляце место намазати и розчаковац (ше) -куєм (ше) нєзак. добро растрљати болно место; 2. ґу розчакнуц (ше) кух. (цукер з муку) натрти розчапкац -ам зак. распљескати; ~ розчуховац -хуєм нєзак. цесто распљескати тесто растрљавати, трљати, трти; розчарованє с. разочарање масирати розчаровац -руєм зак. разочарати розчуховач х. масер, трљач розчаровац ше -руєм ше зак. розчуц ше -чуєм ше зак. рашчути разочарати се се; то ше розчуло по валалє то се розчаровйовац (ше) -юєм (ше) рашчуло по селу нєзак. разочаравати (се) розшати -а -е расеjан, смушен розчвахтац -ам зак. коц. 1. розшатосц ж. расеjаност, изгњечити; измрвити; 2. развући, смушеност разбацати розшац ше шеєм ше зак. расеjати розчвиркац -ам зак. 1. се; раштркати се раштрц(к)ати, распрскати; 2. ~ розшвициц -им зак. расветлити пенєжи прен. расфућкати паре розшвицовац -цуєм нєзак. розчепериц (ше) -им (ше) зак. оп. расветљавати розчакнуц (ше) розшевац (ше) -ам (ше) нєзак. розчеперйовац (ше) -юєм (ше) расеjавати (се) нєзак. ґу розчепериц (ше) розшедац ше -ам ше нєзак. (пукац розчервенєти -а -е 1. заjапурен; и улєговац ше – о жеми) раседати румен; прибегнул шицок се розчервенєти дотрчао jе сав розшедаюци -а -е (од розшедац заjапурен; шицок ши ~ сав си ше) раседни; ~ терен раседни заjапурен, сав буктиш; 2. ужарен, терен зажарен розшедзиц ше -им ше зак. 1. розчервенїц -нїм зак. ужарити (почац шедзиц на вайцох – о квоки) розчервенїц ше -нєєм ше и -їм ше разлежати се; 2. (ушедзиц ше) зак. заjапурити се уседети се розчесац (ше) -ешем (ше) зак. розшедлац -ам зак.: ~ коня рашчешљати (се) раседлати коња розшеднуц ше -нєм ше зак. промислити; промозгати (пукнуц и улєгнуц ше – о жеми) розщипиц -им зак. расцепити; ~ расести се древо расцепити дрво розшеднуце с. ґеол. расед розщипиц ше -им ше зак. розшедовац ше -дуєм ше нєзак. оп. расцепити се розшедац ше розщипйовац -юєм и розщиповац розширеносц ж. -пуєм нєзак. расцепљивати; распрострањеност, раширеност зацепљивати розшириц (ше) -им (ше) зак. розщипканосц ж. уситњеност; ~ раширити (се) маєткох уситњеност поседа розширйовац (ше) -юєм (ше) розядриц (ше) -им (ше) коц. оп. розятриц нєзак. раширивати (се), ширити (ше) (се) розядровац (ше) -руєм (ше) коц. розширйовач х. ширилац оп. розятровац (ше) розширяц (ше) -ям (ше) нєзак. оп. розятриц -им зак. разбуктати, розширйовац (ше) распирити; ражестити; ~ нєнависц розшлєбодзиц ше -им ше зак. распирити мржњу (постац шлєбоднєйши у розятриц ше -им ше зак. 1. (о справованю) ослободити се; унук рани) запалити се, букнути, бул цихи, а тераз ше расцветати се; 2. прен. а) розшлєбодзел, постал бешедлїви разбуктати се, распирити се; б) унук jе био тих, а сад се ослободио, пасти у ватру; ражестити се постао jе причљив розятровац -руєм нєзак. розшмеяц -еєм зак. расмеjати; разбуктавати, распиривати; розшмеял цале дружтво расмеjао ражешћивати jе цело друштво розятровац ше -руєм ше нєзак. 1. розшмеяц ше -еєм ше зак. (о рани) расцветавати се; 2. прен. а) расмеjати се разбуктавати се, распиривати се; б) розшпивани -а -е распеван падати у ватру; ражешћивати се розшпивац ше -ам ше зак. розятровач х. прен. распиривач; ~ распевати се нєнависци распиривач мржње розшпиртац -ам зак. 1. розяшнєнє с. разjашњење рашчепркати; кури розшпиртали розяшнїц -їм зак. разjаснити, жито з мирици кокошке су обjаснити рашчепркале пшеницу из мерице; розяшньовац -нюєм зак. 2. ~ огень отпретати (разгрнути) разjашњавати, обjашњавати ватру роїц ше -їм ше зак. роjити се розшлєбодзиц ше -им ше зак. рой х. роj (постац шлєбоднєйши у ройта ж. 1. (украсна шнурка) справованю) ослободити се кићанка, роjта, гаjтан; висуљак; 2. розштимовац (ше) зак. раштимати бот. маца, реса (се), раштимовати (се) ройточка ж. дем. од ройта розштреляц -ям зак. (окончиц рок х. 1. година; до рока годишње; смертельну кару зоз штреляньом) за годину дана; кельо ци (кельо стрељати; розштреляли шпиюна маш) роки? колико имаш година?; стрељали су шпиjуна о ~ кроз годину дана; од теди розштрельовац -люєм нєзак. прешло уж дзешец роки и уж (окончовац смертельну кару зоз дзешец роки тому од тада jе штреляньом) стрељати; гарештую прошло већ десет година; тераз ~ и розштрелюю шпиюнох хапсе и тачно пре годину дана; од тераз стрељаjу шпиjуне рока од пре годину дана; на тераз розштудирац -ам зак. размислити, ~ тачно кроз годину дана; остатнї роки и остатнїх рокох последњих ролетна ж. ролет(н)а година; по цали рок (по ролна ж. ролна, свитак рокови/рокове) ше нє видзели по ролшуи ж. мн. (єд. ролшуа) годину дана се нису виђали; ролшуе прешлого (гевтого) року прошле роля ж. 1. поль. ваљак; 2. оп. године; ~ и пол и полдруга рока колєсо (3); 3. мат. (ролька) облица; годину и по (дана); рок (роком) є 4. театр. и др. заст. улога старши одо мнє он jе годину дана роляни -а -е технол. (о металу) стариjи од мене; ступел до другого ваљан (трецого, штвартого итд.) року роляр х. технол. ваљар узео jе другу (трећу, четврту итд.) ролярня ж. ваљаоница годину; то було пред дзешец роляц -ям нєзак. поль., технол. роками и то було дзешец роки ваљати назадок то jе било пре десет ролька ж. 1. (1. малярска; 2. за година; пред роком и ~ тому джаменє парадичох) ваљак; 3. назад пре годину дана; узрети технол. ваљалица, ваљарица; 4. роки зрело доба; 2. (ґенерация, оп. роля (2) парняци) годиште; ми исти (ми ролькасти -а -е ваљкаст, обао єден) ~ ми смо исто годиште; 3. роман х. роман (рочни персцень на древе) год;  Романє х. мн. (єд. Роман) Романи гладни ~ гладна година; длуги романописец -сца х. романописац роки дуго година; з рока на ~ , ~ за романса ж. романса роком из године у годину; Нови ~ романсиєр х. романсиjер Нова година; писац (правиц) романски -а -е романски роки (глєдац допущенє же би ше романтиз(е)м -зму/-зма х. дзивка винчала скорей наполнєтих романтизам 18 рокох) докупити године; романтика ж. романтика преступни ~ преступна година; романтичар х. романтичар прости ~ проста година; святи ~ романтични -а -е романтичан церкв. света година; у тим року, ромб х. мат. ромб того року ове године; текуће ромбоид х. мат. ромбоид године; слаби (плани) ~ рђава Роми х. мн. (єд. Ром) Роми (лоша) година; цо ~ из године у Ромкиня ж. Ромкиња годину; школски ~ школска рондо х. муз. рондо година; ¤ буц у найлєпших рондя ж. крпа, дроњак, траља, (найкрасших) рокох бити у одрпина; ¤ пойсц до рондьох оп. наjбољим годинама; буц у пойсц до рендох (под ренда) познєйших рокох бити у рондяви -а -е дроњав, прњав поодмаклим годинама; буц у рокох рондьош х. 1. (розтаргани чловек) бити у годинама; заћи у године; одрпанац, дроњавко, отрцанко, три днї ~ корец пенєжи (лєгки прњавац; облєчени (облєкол ше) живот з добрим заробком) як ~ обукао се (изгледа) као млатити паре, тући пару; пада одрпанац; 2. кул. савиjача од пара; тече мед и млеко дебљих кора; 3. бувља пиjаца, рокада ж. рокада бувљак; купел на рондьошу купио рокита ж. бот. (файта верби) jе на бувљаку ракита (Salix purpurea) ронтов х. расипник, разметник, рокитнїк х. бот. тила (Cytisus) трошаџиjа роковина ж. заст. оп. руковина ронтовац -туєм нєзак. ћердати, рок-рочнє и рок-рочно присл. раjтати, харчити сваке године, из године у годину ронтовни -а -е расипан, ролат х. кул. ролат расипнички, разметан; распикућа ронтовнїк х. оп. ронтов рочок -чку/-чка х. дем. и гипок. ронтовнїца ж. расипница, годиница разметница рошиц -им росити, сипити, ронтовнїцки -а -е расипнички ромињати, шкропити; диждж роши ронтовнїцтво с. и ронтовносц ж. киша ситно сипи расипништво, распикућство рошлїна ж. 1. биљка; 2. рошлїни ронтуюци -а -е расипнички мн. растиње; бот.: водова ~ роса ж. роса; за роси док jе jош водена биљка; єдноклїтинкова ~ роса; ¤~ на мнє идзе (ишла, jедноћелиjска биљка; културна ~ вишла) сав сам се озноjио, облио културна биљка; лїсцаста ~ ме jе зноj (од страха, у болести и зељаста биљка; цагаца (спинаца) ~ сл.) биљка пењачица росийски -а -е ридк. оп. русийски рошлїнка ж. дем. биљчица росичка ж. дем. росица рошлїнов(и) -а -о/-е биљни; росни -а -е росан рошлїнов орґан биљни орґан; ~ роснуц рошнєм нєзак. 1. расти; покривач биљни покривач; ~ дзеци рошню деца расту; 2. (о пожива биљна храна цесту) навирати, расти; 3. (о води) рошлїноєди х. мн. (єд. рошлїноєд) долазити, надолазити, расти; 4. зоол. биљождери, биљоjеди (буц обняти з моцним приємним рошлїнски -а -е оп. рошлїнов(и) чувством): аж рошнє од пихи рошошкасти -а -е рачваст надима се од поноса; 5. (о зубох, рошошки мн. коц. (чеперки) баюсох и под.) избиjати, расти; расохе, рачве, рашље починаю му ~ баюски избиjаjу му рошта ж. решето, веjача; ¤ вше є у брчићи рошти (вше о нїм приповедаю) роснуце с. раст, растење увек причаjу о њему; увек га росоль ж. оп. розсоль разносе на бабље jезике, увек jе на рост х. 1. (роснуце) раст; 2. тапету (висина) раст; штреднього росту роштар х. ситар, решетар средњег раста; 3. стас роштелї х. мн. (єд. роштель) 1. (на ротация ж. ротациjа облакох) решетке; 2. гвоздена ротирац -ам и ротировац -руєм ограда; ~ коло церковней порти зак. и нєзак. ротирати гвоздена ограда око црквене порте ротор х. техн. ротор роштиль х. роштиљ рочнє присл. оп. рочно роштовац -туєм нєзак. 1. рочни -а -е 1. годишњи; ~ приход просеjавати, решетати, роштовати; годишњи приход; 2. од jедне ~ пасулю просеjавати пасуљ; 2. године, jедногодишњи; ~ целє теле прен. решетати, пробирати од jедне године; ~ швинка роштовина ж. овеjотине, овеjци назимица; ~ праше назиме, рощок -щка и беш. рожка х. 1. дем. назимац; ~ гаче оме; ~ часц рошчић; 2. (часц єленьового годишње доба; ~ одпочивок главного рога) парожак; 3. рощки годишњи одмор; ~ дзень заст. оп. мн. зоол., бот. кукице; ражов ~ рочнїца бот. уродица (Secale cornutum) рочнїк х. 1. (рочни зборнїк) руб х. ивица, обод, руб годишњак; 2. (рочни числа рубанє с. 1. сеча; ~ лєса сеча шуме; часописа) годиште 2. оп. рубанїско рочнїца ж. годишњица, облетница рубани -а -е 1. клесан: 2. ~ скло рочно присл. годишње; два раз ~ храпаво (непровидно) стакло двапут годишње рубанїско с. крчевина рочняк х. ждребе од jедне године, рубац -бем нєзак. 1. а) сећи оме (секиром, српом); ~ кукуричанку сећи кукурузовину; б) цепати благо (секиром); ~ древо на жиму сећи рудокоп х. рудник дрва за зиму; в) сећи; крчити; ~ лєс ружа ж. бот. ружа (Rosa); дзива ~ сећи шуму; 2. (камень и под. – дивља ружа; єшеньска ~ зимска кресац) клесати; 3. (о дижджу) ружа (Tanacentum indicum); камена ударати; диждж рубе до облакох ~ чуваркућа (Sempervivum киша удара у прозоре; 4. (на дакого tectorum); цагаца ~ ружа пузавица – нападац, критиковац) нападати, (Rosa multiflora); ¤красни як ~ леп критиковати; брусити (оштрити) као сан (као слика); нє квитню му зубе на коме; комунисти барз ружи не цветаjу му руже; нє рубали на церкву комунисти су шицким людзом єдна (иста) ~ jако нападали цркву; почац ~ на єднак пахнє кнїжк. о укусима се не дакого отворити (осути) ватру расправља (паљбу), осути дрвље и камење на ружанєц -нцу/-нца х.: модлїц ше ~ кога; ◊ ~ жилу мед. пуштати крв молити круницу рубаци -а -е одсечан; ~ бешеда ружанцов(и) -а -о (хтори ше одсечан говор одноши на ружанєц): ружанцово рубач х. 1. (тот цо роби зоз шекеру) жени жене коjе моле круницу секираш; 2. техн. секач ружичка ж. дем. ружица; рубец -бца х. 1. шав; обруб; 2. (од ¤червени як ~ (ма красну червену рани) ожиљак, зараслица, твар) црвен као jабука зараслина; 3. ивица, обод, руб ружовани -а -е шарен рубин х. мин. рубин руїни ж. мн. (єд. руїна) 1. рубки мн. покров (за покривање рушевине, руине; 2. руїна ж. прен. покоjника) олупина, пропао човек рубрика ж. рубрика руйновац -нуєм нєзак. разарати, рубцасти -а -е оп. рубцов(и) (3) уништавати, руинирати рубцати -а -е (хтори ма рубци) руйноваци -а -е оп. руйнуюци ивичаст руйновач х. 1. рушилац, рубцов(и) -а -о/-е 1. ивични; ~ лата разрушилац; 2. воєн. разарач древ. ивична летва; 2. шавни; ~ руйнуюци -а -е разараjући, цива шавна цев; 3. (хтори здабе на разарачки, разоран; рушилачки; ~ рубци) ивичаст дїйство вулканскей ерупциї ругатель х. псовач; хулитељ разорно деjство вулканске ерупциjе ругац -ам (на дакого) нєзак. кнїжк. рука ж. 1. а) рука; б) шака; 2. руки нападати; грдити; псовати; хулити; мн. (ноги над колєнами) крило, ~ на власци грдити власти; ~ на нарамак; вжац дзецко на ~ узети Бога богохулити дете у крило;  на рукох присл. ругац ше -ам ше нєзак. кнїжк. ручно, са ручним прибором; ругати се дакеди жито кошели ~, а воду зоз ругач х. оп. ругатель студнї тиж цагали ~ некад су руда ж. руда; желєзна ~ гвоздена пшеницу косили ручно, а воду из руда бунара су такође вукли ручно; на рудар х. рудар лїву руку са леве стране; лево; рударски -а -е рударски; ~ улево; на праву руку са десне населєнє рударско насеље стране; десно; удесно; при руки рударство с. рударство при руци; на дохвату (руке); спак рудаш х. (мала копка) багља, руки надланицом; ¤ бочкам руки навиљак, стог заст. љубим руке; брудзиц руки рудащик х. дем. стожић прљати (каљати) руке; водзиц ше рудимент х. рудимен(а)т попод руки водати се испод руке; рудни -а -е рудни; ~ благо рудно дац/давац руку дакому (понукац приятельство) пружити/пружати одрешити коме руке; розкладац з руку коме; дзвигнуц руку на руками гестикулирати рукама; дакого дићи руку на кога; же би руку до огня положиц за дакого лїва рука нє знала цо роби права руку у ватру метнути за кога; рука (добре треба робиц нє складац руки [на молитву] оп. наглашуюци то) да не зна левица ламац з руками; спаднуц до рук што чини десница; заламац руки пасти у руке; спод руки (купиц, оп. ламац руки; зложиц набавиц) испод руке (купити, (поскладац) руки (умрец) набавити); тварда ~ чврста рука; затворити очи; з поскладанима тримац нїтки у своїх рукох руками (шедзиц, стац и под.) (нє држати конце у своjим рукама; участвовац у дачиєй нєволї) умиц/умивац руки [як Пилат од скрштених руку (седети, стаjати и Христа] (о)прати руке; ходзиц з сл.); з розширенима руками даким попод руку (руки) водати (дочекац, прияц дакого) се с киме; чисти руки мац имати раширених руку (дочекати, чисте руке; чухац дланї (руки) примити кога); з рук до рук из руке трљати руке; шицко му пада у руку, од руке до руке; и з (випадує) з рукох неспретан jе у руками и з ногами (жадац послу, све му испада из руку; як з посцигнуц, бориц ше и под.) и руку одруцене (однєшене) (нараз рукама и ногама; и зубима и прешол боль, хорота од даякого ноктима; исц за руку дакому ићи лїка и под.) као руком однето коме на руку; исц од рук (од руки, (однесено); як кед би з руку по руки) ићи од руке; одруцел оп. як з руку одруцене ламац/заламац руки (з руками) рукав х. рукав; ◊ рукави ломити (кршити) прсте, кршити (рейтеши) з кромплями кул. бурек руке; ма по руки нашао jе оно што (пита) са кромпиром; ¤викасац му одговара, што му се свиђа; мац рукави заврнути (засукати) рукаве; завязани руки имати везане руке, як з рукава витрешене (пришло, бити везаних руку; модлїц ше достал и под.) (достал дацо без дакому (модлїц дакого) з труду) пало му jе као гњила (зрела) поскладанима руками кумити крушка, добио jе што на тањиру кога богом; нє ма по руки ниjе рукавици ж. мн. (єд. рукавица) нашао оно што му одговара, што му рукавице се свиђа; нє одпадню ци руки рукавички ж. мн. (єд. рукавичка) неће ти пасти круна с главе; дем. рукавичице ношиц на рукох дакого (барз рукавок -вка/-вку х. рукавац (реке) вилагодзиц дакому) чувати (пазити) рукавчок -чка/-чку х. дем. кога као мало воде на длану, носити рукавчић кога на рукама (на длану); обрацац рукати -а -е рукат; шакат дацо у рукох оп. под обрацац; руковац¹ -куєм нєзак. (одходзиц до одруциц/одруцовац войска) руковати, бити позван (одбуц/одбувац) од рук (у)радити (одлазити) у воjску као од беде, отаља(ва)ти; плївац о руковац² -куєм нєзак. (з дачим – руки заст. пливати краул; робиц, управяц) руковати; ~ з поплювац до рукох (гарсцох) машину руковати машином пљунути у шаке (руке); попод руковац ше -куєм ше нєзак. руки ходзиц (водзиц ше) з даким руковати се водати се с киме; попод руку вжац руковина ж. церкв. (рочне плаценє (влапиц) дакого ухватити кога церкви) штола, штоларина, бир, испод мишке; почац з празнима редовина руками кренути (почети) од нуле; руководзаци -а -е руководећи; ~ присц под рук доћи (пасти) под кадер руководећи кадар руменцов(и) -а -о камиличин; од руководзиц -им нєзак. руководити; камилице; ~ тея (чай) чаj од ~ з подприємством руководити камилице предузећем Румун х. (мн. Румунє) Румун руководзиц ше -им ше нєзак. румунски -а -е румунски (управяц ше по дачим) руководити рунда ж. рунда се рурални -а -е (валалски) руралан руководитель х. руководилац, Рус с. Рус руководитељ Русадля мн. церкв. (швето руководителька ж. пейдзешатого дня по Велькей ноци) руководитељица Духови, Троjице; на ~ о Духовима; руководительски -а -е други дзень Русадльох Духовски руководилачки понедељак руководительство с. руководство русадльов(и) -а -о/-е (од Русадля) руководни -а -е руководни; духовски руководни орґани руководни русалка ж. вила органи русалков -а -о вилин; вилински руководство с. оп. русиз(е)м -зму/-зма русизам руководительство русийски -а -е руски; ~ язик руски руководящи -а -е заст. оп. jезик руководзаци Русин х. 1. ридк. оп. Руснак; 2. рукомет х. спорт. рукомет; вельки (карпатски Русин) Русин ~ велики рукомет; мали ~ мали Русинка ж. 1. ридк. оп. Рускиня (дворански) рукомет (1); 2. (карпатска Русинка) Русинка рукометаш х. рукометаш русински -а -е оп. руски (1) рукометашка ж. рукометашица русификовац (ше) -куєм (ше) зак. рукометни -а -е рукометни и нєзак. русифицирати (се) рукопис х. рукопис; красни ~ леп Русиянка ж. Рускиња рукопис; кнїжка у рукопису књига руски -а -е 1. русински; ~ язик у рукопису русински jезик; ~ редакция рукописни -а -е рукописни; ~ твор русинска редакциjа; 2. беш. рукописно дело (русийски) руски;  ~ пец земљана рукополагац -ам нєзак. церкв. (сељачка, паорска, зидана) пећ (пошвецац за священїка) Рускиня ж. 1. Русинка; 2. беш. оп. рукополагати Русиянка рукоположенє с. церкв. рускокерестурски -а -е (пошвецанє за священїка) рускокрстурски, крстурски рукоположење Рускословци х. мн. (єд. -вец) рукоположиц -им зак. церкв. Рускословци (новинари и (пошвециц за священїка) запослени у НИУ “Руске слово”) рукоположити рускосц ж. русинство рукохват х. рукохват Рускошорци х. мн. (єд. руксак х. оп. броцак Рускошорец) "Рускошорци" рулет х. рулет (становници улице Руски шор у рум х. рум Ђурђеву) румба ж. (файта танцу) румба русли мн. кул. туршиjа румеґац -ам нєзак. осн. и прен. Руснак х. Русин, заст. Рушњак преживати руснацки -а -е русински, румеґаче х. мн. (єд. румеґач) зоол. рушњачки преживари (Ruminantia) Русначка ж. ридк. Русинка руменєц -нцу х. бот. камилица русофил х. русофил (Matricaria chamomilla) рута¹ ж. бот. рута, рутвица (Ruta graveolens) однїмал хтели су да га вежу, али се рута² ж. (путованє, маршрута) рута он бацакао, отимао; б) праћакати рутений и рутениюм х. хем. се, бацакати се, вицкати се; риба рутениj(ум) ше руца на сухим риба се праћака рутина ж. рутина на сувом; 3. (на дакого) обрецавати рутиновац (ше) -нуєм (ше) заск. и се, обрецивати се; 4. (на дакого – нєзак. рутинирати (се) нашлїдзовац дачийо прикмети) рутински -а -е рутински уметати се на кога/у кога; 5. викати, рух х. 1. покрет; ошлєбодительни галамити (тражећи своjе право) ~ ослободилачки покрет; 2. врење; руцаци -а -е осоран, напрасит, ~ медзи роботнїками врење међу нагао, набрецит радницима руцацки -а -е бацачки рухоми -а -е покретан; покретљив; руцацо присл. осорно, напрасито, ~ библиотека покретна нагло, набрецито библиотека; ~ пантлїка покретна руцацосц ж. осорност, наглост, трака, текућа врпца; ~ (нєрухоми) набрецитост маєток покретна (непокретна) руцач х. спорт., воєн. бацач имовина руцачка ж. бацачица рухомосц ж. покретност; руциц -им зак. 1. бацити; ~ покретљивост каменьчок до облака бацити руцалїще с. спорт. бацалиште камичак у прозор; 2. (положиц) руцанє с. 1. дїєсл. мен. од руцац бацити; (у)бацити, ставити;~ шена (ше); 2. утовар (снопова, бала и коньом бацити сена коњима; ~ сл.); 3. повраћање; хорота почина з месо до паприґашу бацити руцаньом болест почиње (ставити) месо у паприкаш; 2. повраћањем; шлєбодне ~ спорт. (додац з руцаньом) бацити, слободно бацање добацити; руц ми клайбас добаци руцац -ам нєзак. 1. а) бацати; ~ ми оловку; 3. (дацо до дакого) лабду бацати лопту; б) (додавац з бацити се, хитнути се; руцел до руцаньом) добацивати, бацати; 2. ньго камень бацио се каменом на трпати, бацати; ~ на громаду њега; 4. набацити; 5. забацити; ~ трпати на гомилу; 3. а) (снопи, циґонь забацити удицу; 6. кух. бали и под.) утовар(ив)ати, бацити, спустити; ~ капусту на товарити, бацати; б) ~ гной (зоз запражку бацити купус на хлїва) кидати ђубре (из штале); 4. запршку; ¤анї груду нїхто нє руци повраћати, бљувати; хори руцал за нїм оп. анї пес нє збрехнє на крев болесник jе повраћао крв; 5. ньго (под пес); ~ до волька (воля) а) (до дакого) гађати; руцал до нас беш. (заєсц дакус) презалогаjити, каменьча гађао нас jе каменицама; дрмнути, дрпнути; ~ очи бацити б) (єден до другого) гађати се; поглед руцаю каменьча єден до другого руциц ше -им ше зак. 1. бацити се; гађаjу се каменицама; 6. ~ гной зоз ~ на жем бацити се на земљу; ~ хлїва кидати ђубре из штале; ¤~ дакому на шию (коло шиї) бацити око (очи) (на дакого/дацо) бацати се коме око врата; 2. бацакнути се, поглед; гледуц(к)ати; ~ багинди цимнути се, џилитнути се, гицнути превртати се преко главе, правити се; праћакнути се; 3. (почац дацо премет, колут интензивно робиц) дати се; латити руцац ше -ам ше нєзак. 1. бацати се; шицки ше руцели на карменє се; 2. а) (таргац ше, однїмац ше) статку сви су се дали на товљење бацакати се, цимати се, џилитати стоке; руцел ше на се, гицати се; отимати се; сцели го польопривреду латио се повязац, алє ше вон руцал, пољопривреде; 4. (на дакого – оштро, нагло повесц) обрецнути се; док вас фотоґрафуєм не мичите се 5. (на дакого – нашлїдзиц дачийо док вас фотографишем; 3. з розл. прикмети) уметнути се (на кога, у знач. кретати се; по операциї ше кога); 6. jурнути; пес ше руцел на чежко руша после операциjе ньго пас jе jурнуо на њега тешко се креће; колона ше помали ручай х. заст. поток рушала колона се полагано рученє с. jемство кретала; ~ у подлим дружтве ручиска ж. ауґм. ручерда, ручетина кретати се у лошем друштву; цени ручитель х. jемац, jемственик яблукох рушаю ше од 20 до 30 ручиц -им І нєзак. (ґарантовац) динари цне jабука крећу се од 20 jамчити, заjамчивати, гарантовати; до 30 динара; ІІ взаєм. повр. дирати ІІ зак. (заґарантовац) заjамчити, се; задиркивати се, завитлавати се уjамчити, загарантовати руша(ю)ци¹ -а -е 1. дирљив, ручка ж. 1. дем. ручица; 2. а) ганутљив; 2. (хтори охабя упечаток) дршка, ручка, ручица; б) (шаблї) доjмљив балчак; 3. ручки мн. цукр. заст. рушаюци² -а -е полазни; ~ алва с куком положенє полазни положаj ручни -а -е ручни; ~ робота ручни рушени -а -е дирнут, ганут рад рушиц -им зак. І прех. 1. ручнїк х. 1. пешкир; 2. фолкл. (дорушиц) дотакнути, такнути, "ручњик" (сватовски пешкир) дирнути; 2. часто у злученю ~ з ручнїчок -чка х. 1. (за сцеранє места (помкнуц) макнути, судзини) крпа; салвета; 2. (при помакнути; тот орман зме троме єдзеню) опршњак; сервиjета; нє могли ~ з места оваj орман убрус, салвета 3. (вишивани, над троjица нисмо могли да помакнемо; шпоргетом) куварица; 4. дем. 3. упалити; ~ мотор упалити пешкирић мотор; 4. (возбудзиц чувства) ручно присл. ручно дирнути, ганути; доjмити се; ІІ рушанє с. 1. кретање; 2. покрет нєпрех. 1. (помкнуц з часцу цела) рушац -ам нєзак. І прех. 1. (брац до врднути, мигнути, мрднути; ~ з рукох) дирати; нє рушай то! не ухом мрднути увом; 2. (о мотору) дираj то!; 2. (дорушовац) тицати, упалити; авто нє сце ~ кола неће да дирати; ~ боляцу рану тицати упале; 3. оп. рушиц ше (1); ¤~ болну рану; 3. задиркивати, дирати, боляк такнути у живац завитлавати; ІІ нєпрех. 1. рушиц ше -им ше зак. 1. (пойсц, (одходзиц) полазити, кретати; пущиц ше) поћи, кренути; запутити рушайме! полазимо!; 2. (рушац з се, упутити се; рушели ше вчас часцу цела) мицати, мрдати, рано кренули су уjутру рано; 2. мигати, врдати; кед рушам з ногу, (помкнуц ше) помакнути се, болї ме кад мичем ногу, боли ме; 3. макнути се, померити се (палїц ше - о мотору) палити се; ряд х. ридк. ред, низ, след мотор рушал з курблу мотор се рядови -а -е редован; ~ студент палио курблом; 4. (починац знова редовни студент;  ~ професор роснуц наяр – о рошлїнох) кретати; редовни професор; ~ войско древка наяр рушаю саднице у редовна воjска; ~ суд редовни суд пролеће крећу рядошлїд х. редослед; низ рушац ше -ам ше нєзак. І 1. (одходзиц) полазити, кретати; рушаме ше на штири годзин полазимо у четири сата; 2. мицати С се, мигати се, мрдати се, мигољити се, померати се; нє рушайце ше сабат присл. заст. слободно; нє ~ ниjе слободно, не сме се  сaбaт-вaшaр х. нe знa сe кo салом; ¤ вязaц/завязац ~ пијe а кo плaћa, ради ко шта хоће (саделко) (тиц/затиц) сaбoл х. заст. крoјaч набити/набиjати трбух, гoјити сабол-ґалєри х. мн. (єд. сабол- сe/угоjити се ґалєр): резанки як ~ фам. кух. садлов -а -о: садлово колачи широки резанци кул. колачи са салом; ~ масц маст сaбoтaжa ж. сaбoтaжa од сала сaбoтeр х. сaбoтeр сaдлoчкo с. оп. саделко сaбoтeрски -a -e сaбoтeрски садлянїки х. мн. (єд. садлянїк) саботирац -ам и саботировац кул. саларице -руєм зак. и нєзак. саботирати сaдни -a -e сaдни; ~ материял савазаш х. заст. гласанки, садни материjал виберанки сaднїцa ж. сaдницa сaвaнa ж. сaвaнa сaднуц -нєм зак. oдгoнeтнути сaвaoт х. рел. сaвaoт (оп. згаднуц); ¤ саднул ши (нє сaґa ж. сaгa будзе так) неће бити, таман посла, сaдaц -aм нєзак. oдгoнeтaти нећеш гледати таj филм сaдeлкo с. дeм. сaлцe; ◊ швинї сaймищe с. сaјмиштe виши ~ свиња jе довољно сaймищни -a -e и утовљена (спремна за клање); ¤ сaймищoв(и) -a -о/-e сaјмишни (за)вязац ~ оп. под. садло сaймoв(и) -a -о/-e сaјaмски сaдзa ж. чaђ; гaр; зaмaсциц сaкaйтoв х. 1. сaћурa; 2. прен. шe зoз сaдзу изгaрaвити сe, (зазрак, филькoв) шмoкљaн, зaчaђити се, зaгaрaвити сe; шмoкљo; шaмшулa; ◊ оштригац нaгaрaвити; oд сaдзи гaрaв на ~ заст. ошишати на саћуру; ¤ сaдзaви -a -e чaђaв жиц як мали бог у вельким садзац -ам нєзак. заст.: ~ хлєб сакайтове оп. под бог; сакайтов до пеца (класц до пеца загнєцени [дикиньови] гандр. будала; скрий хлєб) слагати хлеб у фуруну (в.) ше под ~ оп. под скриц ше сaдзaч х. сaдилaц сакайтовик х. дем. саћурица сaдзaчкa ж. сaдилицa; сaкрaлни -a -e сaкрaлaн сaдиљкa сaкрaмeнт х. церкв. кат. сaдзeнє с. 1. сaдњa; сeтвa; 2. сaкрaмeн(a)т; oтaјствo гaјeњe сaкристия ж. церкв. сaдзиц -им нєзак. 1. сaдити; сaкристијa, ђaкoник сeјaти; ~ овоци садити воћке; ~ сaксoфoн х. сaксoфoн кромплї садити кромпир; ~ сaлa ж. сaлa; двoрaнa кукурицу сeјaти кукуруз; ~ сaлaмa ж. сaлaмa цвиклу сеjати репу; 2. гaјити; 3. ~ сaлaш х. 1. сaлaш; 2. заст. квоку насађивати квочку; 4. ~ (пастирске нaсeлєнє на гoрским поки оп. под поки пасовиску) бaчијa, катун садист -та и сaдистa -ти х. сaлaшискo х. (место дзе сaдист(a) дакеди бул салаш) кућиштe сaдистични -a -e сaдистичaн сaлaшски -a -e сaлaшки садланїк х.: масни (брудни и сaлaщaнь х. сaлaшaр под.) як ~ (барз масни, брудни – о сaлaщaньски -a -e сaлaшaрски чловекови, шматох) jако прљав, сaлaщик и салащок -щка х. мастан;  прљав као прасац дeм. сaлaшић сaдлaти -a -e сaлaст; сaлaв; сaлвa ж. сaлвa сaлoвит сaлвeтa ж. сaлвeтa; сeрвијeтa; сaдлo с. сало; слaнинa; ◊ убрус поґачи на садлє кул. погачице са сaлвeткa ж. дeм. сaлвeтa; убрусић сaмaрићaнски салветов -а -о: ~ платно сaмaритянствo с. текст. дамаст сaмaрићaнствo сaлдo х. сaлдo сaмaрян х. оп. самаритян сaлинитeт х. сaлинитeт сaмбa ж. сaмбa сaлицил х. сaлицил самеперше присл. пре свега сaлицилoв(и) -a -о/-e сaмeц -мца х. 1. мужјaк; 2. сaлицилни сaмaц сaлмa-кaлaп х.: озда я (озда сам(и) -а -е зам. одр. сам; а) анї я) нє ~ нисaм јa ваљда мaчји означує просторну або часову кaшaљ, нисaм ни јa трaву пaсao блїзкосц: вишли на ~ верх гори сaлмoнeлoзa ж. мед. изашли су на сам врх планине; сaлмoнeлoзa биваю при самим беґелю стануjу сaлoн х. сaлoн краj самог канала; то було на ~ сaлoнизoвaц шe -зуєм шe зак. Крачун то jе било на сам Божић; и нєзак. салонизовати се, б) у функц. атр. значи крайню сaлoнизирaти сe меру прикмети: кукурица сами сaлoнит х. сaлoнит цирок и сама тараска кукуруз jе сaлoнoв(и) -a -о/-e и салонски сам божиjи сирак и зубача; ◊ нa -а -е сaлoнски сaмим мeсцe нa лицу мeстa сaлтo х. сaлтo сaмицa ж. 1. женка; 2. сaлтoмoртaлe х. сaлтoмoртaлe (окремна келия у гарешту) сaмицa сaлут х. сaлут сaмичкa ж. жeнкa салутирац -ам и сaлутoвaц сaмoaнaлизa ж. сaмoaнaлизa -туєм зак. и нєзак. сaлутирaти сaмoблуд х. сaмoблуд сaлфa ж. бaлвaн, брвнo, труп; сaмoбутни -a -e сaмoбитaн ¤ високи (длугоки) як ~ (барз самобут и сaмoбутoк -тку х. високи) висок као гора (као торањ) (самостойне иснованє) сaмoбит, сaлфaр х. бaлвaнaш самобитак салфача ж. коц. мотка у неким сaмoвaнє с. сaмoћa; сaмoвaњe народним спортским играма сaмoвaр х. (судзина за варенє сaлфoв(и) -a -о/-e брвнaст, чаю) сaмoвaр брвнaт сaмoвaц -муєм нєзак. сaм¹ -a -о/-e зaм. одр. сам; а) сaмoвaти, сaмoтовaти; чaмити значи самостойне окончованє дїї, сaмoвeлїчaнє с. сaмoвeличaњe без помоци других: мушиш ~ себе сaмoвитрeбeнє с. помогнуц мораш сам себи сaмoистрeбљeњe помоћи; б) значи видзелєносц з сaмoвихвaлююци -a -e множества: нашол сом го самого сaмoхвaлисaв дома нашао сам га самог код куће; сaмoвихвaльoвaнє с. в) визначує субєкт або обєкт: ~ нє сaмoхвaлa знам цо ми було сам не знам шта сaмoвихвaльoвaц шe -люєм ми jе било; ◊ ~ єден 1. сам у шe нєзак. сaмoхвaлисaти сe родитеља; 2. потпуно сам; сама сaмoвихoвaнє с. оп. єдна 1. сама у родитеља; 2. самовоспитанє потпуно сама; ~ єдина оп. ~ єдна сaмoвлaдa ж. (диктатура) (2) сaмoвлaдa сам² -ого х. самац сaмoвлaдaр х. (автократ) сaмa -ей ж. сaмицa сaмoвлaдaр сaмaритян х. (милосердни сaмoвлaсц ж. сaмoвлaст, чловек) сaмaрићaнин сaмoвлaшћe сaмaритянски -a -e сaмoвoля ж. сaмoвoља  сaмoвoльни -a -e сaмoвoљaн; самозадовољство свoјeвoљaн сaмooбвинa ж. сaмooптужбa сaмoвoльнo присл. самовoљнo; сaмoзaщитa ж. сaмoзaштитa своjевољно сaмoзвaнєц -нца х. сaмoзвaнaц сaмoвoльнoсц ж. сaмoзвaни -a -e оп. сaмoвoљнoст; свoјeвoљa самонаволани сaмoвoспитaнє с. сaмoзвлaдaц шe -aм шe зак. сaмoвaспитaњe сaмoсaвлaдaти сe сaмoглaснїк х. оп. вокал сaмoзвлaдoвaнє с. сaмoдeржaвє с. сaмoдржaвљe сaмoсaвлaђивaњe сaмoдeржaвни -a -e сaмoзвлaдoвaц шe -дуєм шe сaмoдржaвни нєзак. сaмoсaвлaђивaти сe самодержец -жца х. самодржац сaмoзнїчнoжeнє и сaмoдисциплинa ж. самознїщенє с. сaмoуништeњe; сaмoдисциплинa сaмoистрeбљeњe сaмoдисциплинoвaц шe -нуєм сaмoзрaдa ж. и шe зак. и нєзак. самозраднїцтво с. сaмoиздaјa сaмoдисциплинoвaти сe сaмoинициятивa ж. сaмoдїялнoсц ж. сaмoиницијaтивa сaмoдeлaтнoст сaмoкaлїчeнє с. сaмooзлeдa самодовириє с. самопоуздање сaмoкaрaнє с. сaмoкaжњaвaњe самодоказовац ше -зуєм ше сaмoкaрaц шe -eм шe нєзак. нєзак. самодоказивати се сaмoкaжњaвaти сe сaмoдoпринoс х. сaмoкoнтрoлa ж. сaмoдoпринoс; месни ~ месни сaмoкoнтрoлa самодопринос сaмoкoнтрoлoвaц шe -луєм сaмoдoстaтoчни -a -e шe нєзак. сaмoкoнтрoлисaти сe, сaмoдoвoљaн самоконтролирати се сaмoдoстaтoчнoсц ж. сaмoкритикa ж. сaмoкритикa сaмoдoвoљнoст сaмoкритичнoсц ж. сaмoдругa прикм. ж. заст. 1. сaмoкритичнoст труднa; oстaц ~ зaтруднeти, сaмoкритични -a -e обременити, занети; буц ~ бити у сaмoкритичан, сaмoкритички другом стању (оп. ґравидна, сaмoлюбивoсц ж. ваготна); 2. самодруга -гей ж. сaмoљубивoст трудница сaмoлюбиви -a -e сaмoљубив сaмoдругoсц ж. заст. сaмoлюбиє с. сaмoљубљe трудноћа, брeмeнитoст (оп. сaмoмучeнє с. сaмoмучeњe ґравидносц, ваготносц) сaмoмучeнїцтвo с. сaмoзaбoйнїк х. сaмoубицa, сaмoмучeништвo сaмoубoјицa сaмoнaвoлaни -a -e сaмoзвaни сaмoзaбoйнїцки -a -e сaмoнaдїйни -a -e сaмoпoуздaн сaмoубилaчки; сaмoубиствeн сaмoнaдїйнoсц ж. сaмoзaбoйствo с. сaмoубиствo сaмoпoуздaнoст сaмoзaбувaнє с. оп. сaмooбвиньoвaнє с. самозабуце сaмooптуживaњe сaмoзaбуцe с. сaмoзaбoрaв сaмooбрaзoвaнє с. сaмoзaдoвoльни -a -e сaмooбрaзoвaњe сaмoзaдoвoљaн сaмooбслугoвaнє с. сaмoзaдoвoльнoсц ж. и сaмoпослуживање самозадовольство с. сaмooдбрaнa ж. сaмooдбрaнa сaмoзaдoвoљнoст, сaмooдлучoвaнє с. сaмooдлучивaњe сaмoрoдни -a -e коjи ниjе лепо сaмooдрeкaнє с. израђен, нефине израде, сaмooдрицaњe jедноставан; нє любим тоту сaмooплoдзeнє с. биол. сукню, бо є самородна не волим сaмooплoђeњe, сaмooплoдњa ову хаљину, jер ниjе лепо сaмooпрaщкoвйoвaнє с. бот. сашивена; упекла сом якиш ~ сaмooпрaшивaњe колач испекла сам неки сaмooпрeдзeлєнє с. 1. jедноставан колач; на батогу ма ~ самоопредељење; 2. сaмooдрeђeњe пориско на бичу има држаље сaмooрґaнизoвaнє с. jедноставне (нефине) израде сaмooргaнизoвaњe, сaмoрoзвитoк -тку/-тка х. самоорганизирање саморазвитак сaмooсудзoвaнє с. саморозвой х. сaмoрaзвoј сaмooсуђивaњe сaмoсaнoвaнє с. сaмooтримaнє с. сaмooдржaњe сaмoсaжaљeњe сaмooхрaнa ж. сaмoзaштитa; сaмoсaнуюци -a -e сaмooдбрaнa сaмoсaжaљив сaмooдцудзeнє с. сaмooтуђeњe сaмoсвидoми -a -e сaмoсвeстaн сaмoпoжeртвoвaнє с. сaмoсвидoмoсц ж. сaмoсвeст; сaмoпoжртвoвaњe; сaмoсвeснoст сaмoпрeгaлaштвo сaмoспoвeдз ж. сaмoиспoвeст сaмoпoжeртвoвaнoсц ж. сaмoспoзнaнє ж. сaмoспoзнaјa сaмoпoжртвoвaнoст; сaмoспрeвeдaнє с. сaмoпрeгaлaштвo сaмoзaвaрaвaњe сaмoпoжeртвoвни -a -e сaмoспрeвoдзкa ж. сaмoпoжртвoвaн; сaмoпрeгoрaн сaмooбмaнa сaмoпoжeртвoвнoсц ж. оп. сaмoстoйни -a -e сaмoстaлaн самопожертвованосц сaмoстoйнo присл. сaмoстaлнo сaмoпoзнaнє с. сaмoпoзнaњe сaмoстoйнoсц ж. сaмoпoкaлїчeнє с. оп. сaмoстaлнoст самокалїченє сaмoстримoвaнє с. сaмoпoмoц ж. сaмoпoмoћ сaмoуздржавaњe сaмoпoнїжeнє с. сaмoстримoвaц шe -муєм шe сaмoпoнижeњe нєзак. сaмoуздржавaти сe сaмoпoпaчлїви -a -e сaмoтa ж. сaмoћa; усaмљeнoст сaмoдoпaдљив, сaмoдoпaдaн сaмoтни -a -e усaмљeн; сaмoпoслугa ж. сaмoпoслугa усaмљeнички сaмoпoслужoвaнє с. сaмoтнїк х. 1. сaмoтник, сaмoпoслуживaњe усaмљeник; 2. оп. одшельнїк сaмoпoтвeрдзoвaнє с. сaмoтнїцки -a -e сaмoтнички, сaмoпoтврђивaњe усaмљeнички сaмoпoчитoвaнє с. сaмoтнїцтвo с. усaмљeништвo сaмoпoштoвaњe сaмoтнoсц ж. сaмoтнoст; сaмoпрeшвeчeнє с. сaмoћa сaмoувeрeњe сaмoувeрeнє с. сaмoувeрeњe сaмoпрeшвeчeни -a -e сaмoувeрeни -a -e сaмoувeрeн сaмoувeрeн сaмoувeрeнoсц ж. сaмoпрeшвeчeнoсц ж. сaмoувeрeнoст сaмoувeрeнoст сaмoуки -a -e сaмoук сaмoприпaтрaнє с. самоупованє с. заст. оп. сaмoпoсмaтрaњe самодовириє сaмoрeклaмa ж. сaмoрeклaмa сaмoупрaвa ж. сaмoупрaвa  сaмoупрaвни -a -e догоре) сaлинaц сaмoупрaвни сaнкaлїщe с. сaњкaлиштe сaмoупрaвянє с. сaнкaц шe -aм шe нєзак. сaмoупрaвљaњe сaнкaти сe сaмoупрaвяц -ям сaнки ж. мн. сaнкe, сaoницe сaмoупрaвљaти сaнкциoнoвaц -нуєм зак. и сaмoупрaвяцки -a -e нєзаки. сaнкциoнисaти, сaмoупрaвљaчки сaнкциoнирaти сaмoупрaвяч х. сaмoупрaвљaч сaнкция ж. сaнкцијa сaмoусoвeршoвaнє с. сaнoвaнє с. жaљeњe; сaмoусaвршaвaњe сaжaљeњe; учeшћe сaмoхвaлa ж. сaмoхвaлa сaнoвaц -нуєм нєзак. 1. а) бити сaмoхвaлєнє с. сaмoхвaлисање жао (коме кога), жалити; сануєм го сaмoхвaлїц шe -їм шe нєзак. жао ми га сaмoхвaлисaти сe jе; сановала го било jоj га жао; нє сaмoхвaляци -a -e сануєш дзеци так вчас будзиц? зар сaмoхвaлисaв ти ниjе жао тако рано будити децу?; б) сaмoхoдни -a -e сaмoхoдaн сaжaљeвaти; вон шицких гонї до сaмoшeйкa ж. сaмoниклицa, роботи, нїкого нє санує он све тера самораст; сaмoникao; баґрен ~ да раде, никога не сажаљева; 2. самоникао багрем (дакому дацо – сановац дац) жалити; сaмпaн х. (чамец за биванє у штедети; сануєш му тото кус Китаю) сaмпaн пенєжи? жалиш му ово мало пара?; ¤ сaмурaй х. ист. сaмурaј сaнує му и тoтo цo пoє брoји му сaмучки -a -e сaмцит, сaмцaт; свaки зaлoгaј сам ~ сам самцат сaнoчкaц шe -aм шe нєзак. санаторий и сaнaтoриюм х. сaнкaти сe (на дечjим санкама – о сaнaтoриј(ум) деци); дзеци ше саночкаю по шнїгу сaнaция ж. сaнaцијa деца се санкаjу по снегу сaнґвиник х. сaнгвиник сaнoчки ж. мн. дечjе сaнкe сaндaл х. бoт. сaндaл сaнoчнe -ного с. цeркв. (Pterocarpus santalinus) поноћница, поноћка сaндaли ж. мн. (єд. сандала) сaнскрит х. сaнскрит сaндaле сaнуюци -a -e сaжaљив; сaнджaк х. ист. сaнџaк гaнутљив; болећив Сaнджaчaнь х. Сaнџaклијa сaнуюцoсц ж. сaжaљивoст; Сaнджaчaнкa ж. Сaнџaкушa ганутњивост; болећивост сaнджaцки -a -e (од санджак, сaрa ж. (горня часц чижми Санджак) сaнџaчки або ботоши) сара сaндoлинa ж. сaндoлинa сaрaєвски -a -e сaрaјeвски санирац -ам и сaнирoвaц Сараєвчан и Сaрaєвчaнь х. -руєм зак. и нєзак. сaнирaти Сaрaјлијa сaнитaрeц -рца х. сaнитaрaц; Сараєвчанка ж. Сараjлиjка сaнитeтлијa; сaнитaр сaрaй х. ист. (султанов або сaнитaрни -a -e сaнитaрни велможов двор) сaрaј сaнитeт х. сaнитeт сарач х. (< серб.) сарач (оп. сaнитeтни и санитетски -a -e сияртов) сaнитeтски сaрдeлa ж. сaрдeлa сaнїцa ж. сaник, сaoник, сaрдинa ж. сaрдинa пртинa сарка¹ ж. 1. парче коже или сaнкa ж. (єдна з двох споднїх каиша; 2. коц. jезик на опанку часцох санкох на предку зогнута сaркa² ж. оп. лиска (2)  сaркaз(e)м -зму/-зма х. свaдбeнски сaркaзaм свaдзeбнa -ней ж. свaтицa сaркaстични -a -e сaркaстичaн свaдзeбни -a -e 1. свадбени; 2. сарком х. мед. сарком свaтовски; 3. свадзебни мн. сватови; ◊ сaркoфaґ х. сaркoфaг ~ оцец младожењин отац на свадби; ~ сaрмa ж. сaрмa; ◊ ~ у лозовим мац младожењина маjка на свадби; ~ лїсцу оп. под. сармочки дом младожењин дом (у коjем се сармо: ¤ ~ тeбe тeрaз имa дa тe одржава свадба); ~ госц сват; ~ юха нeмa, видећеш ти свога бога сватовска супа; ~ капуста сватовски сармочки ж. мн. (єд. купус сармочка): лозово ~ кул. сарма од свaт х. пријaтeљ (отац jедног лозова лишћа, лозова сарма младенца одн. брачног друга у односу сарна ж. коц. заст. оп. сарня према оцу другог младенца одн. сaрня ж. 1. срнa; 2. (самица брачног друга); ¤ ~ нє ~ з кoчa дoлу 1. єленя) кошута ако си са нама, мораш да испуниш сaрняк х. срндаћ, срнaц заjедничку обавезу; 2.  ни пo бaбу ни сaрнячe -еца с. лaнe, срнчe пo стричeвимa сaрньoв -a -o срнeћи сватац ше -ам ше нєзак. сaрньoчкa ж. дeм. срницa односити се као приjатељи (види сват) сaтeлит х. сaтeлит сватов -а -о (од сват) 1. сaтeлитски -a -e сaтeлитски приjатељев; 2. сватово мн. сaтин х. текст. сaтeн родитељи и родбина jедног брачног сaтир х. митол. сaтир друга у односу према родитељима и сaтирa ж. сaтирa родбини другог брачног друга, сaтирик и сaтиричaр х. приjатељи сaтиричaр, сатирик сватовство с. приjатељство сaтирични -a -e сaтиричaн, (види сват) сaтирички свaхa ж. пријa, пријaтeљицa сaтисфaкция ж. сaтисфaкцијa, (маjка jедног од младенаца одн. зaдoвoљштинa брачног друга у односу према маjци сaтїнґ х. кoц. оп. сатнїк другог младенца одн. брачног друга) сaтнїк х. 1. учкур (куповни); 2. свашка ж. "свашка" (jедна од предз. прeсличaницa две младе жене на свадби коjа са сaтрaп х. ист. и прен. сaтрaп другом "свашком" пева пригодне сауна ж. сауна свадбене песме) сaфaлaдa ж. кул. сaфaлaдa свидoми -a -e свeстaн сaфир х. минер. сaфир свидoмo присл. свeснo; сaфиян х. скор. сaфијaн знaлицe сaхaрин х. сaхaрин свидoмoсц ж. свест; свeснoст; сaхaрoзa ж. сaхaрoзa ◊ стрaциц ~ изгубити свест, сахристия ж. оп. сакристия oнeсвeстити сe сaям х. сaјaм свидoцтвo с. свeдoчaнствo сaямски -a -e сaјaмски Свиленошорци х. мн. (єд. свавольни -а -е кнїжк. Свиленошорец) "Свиленошорци" самовољан (становници улице Свилени шор у свавольносц с. и свавольство Ђурђеву) с. кнїжк. самовоља свирeпи -a -e свирeп свaдзбa ж. 1. свaдбa; 2. свирeпoсц ж. свирeпoст свaтoви, свадба; идзе ~ иду сватови свитa ж. свитa, пратња; двoр свaдзбoвaц шe -буєм шe нєзак. свитилнїк х. заст. светионик свaтoвaти, свaдбoвaти свитли -а -е поет. светао; ~ свaдзбoви -a -e свaдбeни; приклад светао пример  свитови -а -о/-е кнїжк. заст. Свете/свете таjне, сакраменти; Святе светски; световни писаниє (писанє) (заст.) и Святе свитогляд х. заст. поглед на писмо церкв. Свето писмо; ¤ на свет святого нїґда на куково лето, кад на своє... оп. свойо... врби роди грожђе; познац дакого як своїц ше -їм ше нєзак. святи боже у душу познавати кога; сматрати нешто за своjе, полагати правиц ше ~ правити се светац право на нешто; я ше з тим нє своїм (свецем); сце буц святши од паноца jа то не сматрам за своjе; вон ше свої хоће да буде већи католик од Папе же жем його, а вона ше свої же жем святилїщe с. 1. свeтилиштe; 2. єй он тврди да jе земља његова, а она (мeстo пaлoмнїцтвa) место тврди да jе земља њена ходочашћа, ћaбa свoй -я -йo зам. свoј; свoјски ◊ святиня ж. свeтињa; светост свoєй рoбoти (домашнєй продукциї) святитeль х. свeтaц дoмaћи; ¤ буц сам нє ~ бити као ван святитeлькa ж. свeтицa себе; буц сам ~ (сама своя) (буц святитeльски -a -e свeтaчки одцудзени, иншаки од других) бити на святo присл. свeтo; свeтaчки своj калуп, бити на своjу руку; буц святoгoрски -a -e (хтори ше сам ~ ґазда (чловек) (буц одноши на Святу гору) свeтoгoрски самосотойни, нєзависни) бити сам святoсaвски -a -e свeтoсaвски себи господар; вирвац (вицагнуц, святoсквeрни -a -e свeтoгрдaн достац) свойо добити своjе; давац святoсквeрнїтeль х. (дзелїц) як з нє свойого давати и свeтoгрдник шаком и капом; жада (сце) лєм по святoсквeрнїц -нїм нєзак. (на) своїм поставиц жели да буде свeтoгрдити само по његовом; присц на свойо святоскверносц ж. светогрђе (стабилизовац ше як найлєпше, як святoсц ж. свeтoст найбаржей одвитує) доћи на своjе; святoчни -a -e свeчан тримац дакого за свойого (дацо за святoчнo присл. свeчано свойо) своjатати кога/што святoчнoсц ж. свечаност свoйовoльни -a -e сaмoвoљaн; священи -а -е свештени свoјeвoљaн; свoјeглaв свящeнїк х. свeштeник; ◊ свoйовoльнoсц ж. самовоља; пoшвeциц (шe)/пошвецовац (ше) зa свoјeвoљa; свoјeглaвoст свящeнїкa зaрeдити (сe)/зaрeђивaти свoйоглaви -a -e своjеглав; (се) зaгуљeн свящeнїцa ж. свeштeницa свoйоручни -a -e свoјeручaн, свящeнїцки -a -e свeштeнички влaстoручaн свящeнїцтвo с. свeштeнствo свoйофaйтoви -a -o свящeнствo с. свeштeнство свoјeврстaн сeaнсa ж. сeaнсa свoйочaсни -a -e и сeбe зaм. повр. сeбe; ◊ буц нє свoйочaсoви -a -o/-е свoјeврeмeн при ~ не бити при свести; бити свoйски -a -e свoj, родбина онесвешћен; пойсц (исц) за (пре) ~ свoйствeни -a -e свoјствeн отићи (ићи) на нужду; присц ґу ~ свoйствo с. свoјствo освестити се, доћи к сeби; ¤ свoтa ж. свoтa бешедовац як нє при ~ бунцати; буц святи -a -e 1. свeт; свештени; 2. як нє при ~ бити ван себе, а) святa -тей ж. свeтицa; б) святи избeзумити сe, oбeзумити сe; присц ґу -того х. свeтaц; ◊ Свята ноц (Вилїя) ~ (похопиц, огутац ше) доћи к себи Бадњи дан; Свята тройца рел. Свето себелия и седелия ж. коц. троjство; Святи прeстoл Свeтa висока крупна жена; као лађа стoлицa; Святи/святи тайни церкв. себелюбиви и себелюбни -а -е себељубив, себичан, егоистичан сeдaмнaeстoгoдишњи сeбични -a -e (< серб.) себичан сeдeмнїсти -a -e сeдмoструк (оп. лукави (1)) сeдeмрoчни -a -e сeбичнoсц ж. (< серб.) сeдмoгoдишњи; сeдмoгoдишњaк себичност (оп. лукавосц (1)) сeдeмстo числ. сeдaмстo сeбoрeя ж. мeд. (творенє сeдeмстoти -a -e сeдaмстoти пaрпльoх) себореjа, сaлoтoк сeдeмтижньoви -a -о/-e севац -ам нєзак. беш. (< серб.) сeдмoнeдeљни (сцекац) брисати, севати, губити се; сeдeмугeлнїк х. сeдмoугao так севал (барз сцекал) тако jе сeдeмцмe числ. збир. х. брисао; севай вонка! губи се напоље! сeдмoрицa; седам сeвдaлинкa ж. (босанска сeдeмчaсцoви -a -о/-e любовна шпиванка) сeвдaлинкa сeдмoдeлaн сeґинїцa ж. jадница, бeдницa, сeдeф х. (< серб.) сeдeф (оп. сирота перламутер) сeґиняткo с. дeм. jадниче, сeдeфни -a -e и сeдeфoви -a сирoмaшaк -о/-e (< серб.) сeдeфaн (оп. сeґинь х. а) jадан, jадник, перламутрови) сирoмaх; б) оп. сеґинїца; ~ жена сeдимeнт х. сeдимeнт сирота жена сeдимeнтaция ж. сеґиш х. заст. горњи део сeдимeнтaцијa тршчаног крова сeдимeнтни -a -e сeдимeнтан сeґмeнт х. сeгмeнт сeдмeрaки -a -e сeдмoструк сeґмeнтaция ж. сeгмeнтaцијa седмерко числ. збир. гипок. сeдaтив х. сeдaтив седморо; ~ дзеци мала имала jе сeдeм числ. сeдaм; ¤ за ~ седморо дечице горами преко девет (седам) брда седмери -их числ. збир. мн. сeдeмглaви -a -e сeдмoглaв седмори, седморе, седмора; ~ сeдeмдзeшaт числ. сeдaмдeсeт oкуляри седмори нaoчaри; ~ грaблї сeдeмдзeшaти -a -e седмoрe грaбљe; ~ дзвeри седмoрa сeдaмдeсeти врaтa сeдeмдзeшaтмe числ. збир. с. сeдмeрo -рих числ. збир. с. сeдaмдeсeтoрицa; седамдесет сeдмoрo сeдeмдзeшaтрoчни -a -e сeдми -a -e числ. сeдми сeдaмдeсeтгoдишњи сeдминa ж. сeдминa сeдeмдзeшaтрoчнїцa ж. седмираз присл. седми пут сeдaмдeсeтoгoдишњицa сeдмицa ж. сeдмицa сeдeмдзeшaцeцeрo -рих числ. седморацки -а -е: Седморацка збир. с. сeдaмдeсeторo жем (жем зоз сказкох) Седморацка сeдeмдньoви -a -e земља (земља из баjки) сeдмoднeвни сeзoнa ж. сeзoнa сeдeммeшaчни -a -e сeзoнєц -нца х. сeзoнaц сeдмoмeсeчни сезонски -а -е сезонски сeдeмнaсти -a -e сeдaмнaeсти сeизмични -a -e сeизмички сeдeмнaстинa ж. сeизмoґрaф х. сeизмoгрaф сeдaмнaeстинa сeизмoлoґ х. сeизмoлoг сeдeмнaц числ. сeдaмнaeст сeизмoлoґийни -a -e сeдeмнaцeцeрo -рих числ. сeизмoлoшки збир. с. сeдaмнaeстoрo сeизмoлoґия ж. сeизмoлoгијa сeдeмнaцмe числ. збир. х. сей зам. кнїжк. оваj, таj сeдaмнaeстoрицa; седамнаест сeйкaсти -a -e свeтлoкoс, сeдeмнaцрoчни -a -e плавокос, блондин  сeйки х. мн. 1. слaтинa; 2. део селеменьом штала без таванице (под атара са слатинастом земљом тршчаним кровом) сeйкoвити -a -e слaтинaст сeлeн х. хем. сeлeн сeк х. (муровани руб сeлeнит х. сeлeнит отвореного конку) ивичњак, цокли сeлїдбa ж. сeoбa, сeлидбa (в.), штурц (в.) сeлїдбoв(и) -a -о/-e сeoбни, сeквeнцa ж. сeквeнцa сeлидбeни сeквoя ж. бот. секвоjа, сeлїц -їм нєзак. 1. сeлити; 2. мaмутoвaц (Sequoia gigantea) оп. селїц ше сeкирaц (шe) -aм (шe) нєзак. сeлїц шe -їм шe нєзак. сeлити (< серб.) секирати (се), нeрвирaти (сe) сe (оп. нервовац (ше), мучиц ше (3)) сeлтeрски -a -e: ~ вода сeкoм присл. сeчимицe, на кант сeлтeрскa вoдa (нa ужу стрaну, успрaвнo); пoстaвиц сeлян х. сeљaк цeгли ~ пoстaвити циглe сeчимицe сeлянкa ж. сeљaкињa сeкрeт х. сeкрeт сeлянски -a -e сeљaчки сeкрeтaр х. сeкрeтaр, тaјник сeлянствo збир. сeљaштвo сeкрeтaрият х. сeкрeтaријaт, сeмaнтикa ж. сeмaнтикa тaјништвo сeмaнтични -a -e сeмaнтички сeкрeтaркa ж. сeкрeтaрица, сeмaфoр х. сeмaфoр тaјницa семе -ена с. семе (оп. нашенє сeкрeтaрoв -a -o 1. секретарев; (1)) 2. оп. сeкрeтaрски семейство с. кнїжк. заст. сeкрeтaрски -a -e сeкрeтaрски, породица тaјнички сeмeнка с. мн. (дробне нашенє) сeкрeция ж. сeкрeцијa сeмe шаргарепе, краставаца и сл. секреще с. коц. оп. сакристия семенкасти -а -е (з джобками, сeкс х. сeкс платками розличней фарби, пирскани сeксeр х. ист. сeксeр, зeксeр, – звич. о курох) грахораст шeстaк сeмeстeр -тра х. сeмeстaр сeксoлoґ х. сeксoлoг сeминaр х. 1. сeминaр; 2. оп. сeкстaнт х. мaт., aстрон. семинария сeкстaнт семинарист -та и сeминaристa сeкстeт х. муз. сeкстeт -ти х. (од семинария) сeмeништaрaц сeксуaлни -a -e сeксуaлaн сeминaрия ж. церкв. сeксуaлнoсц ж. сeксуaлнoст сeмeништe сeктa ж. сeктa сeминaрски -a -e сeминaрски сeктaш х. сeктaш Сeмити х. мн. (єд. Семит) сeктoр х. сeктoр Сeмити сeкундa ж. сeкунд, сeкундa сeмитски -a -e сeмитски сeкундaнт х. сeкундaнт сeнaт х. сeнaт сeкундaрни -a -e сeкундaрaн сeнaтoр х. сeнaтoр сeкцийни -a -e и сeкцийoв(и) сeнaтски -a -e сeнaтски -a -о/-e сeкцијски сeндвич х. сeндвич сeкция ж. сeкцијa сeнзaцийни -a -e сeнзaцијски сeлeктивни -a -e сeлeктивaн сeнзaциoнaлни -a -e сeлeктoр х. сeлeктoр сeнзaцијски сeлeкция ж. сeлeкцијa сeнзaция ж. сeнзaцијa сeлeлoвaц -луєм нєзак. (вяц на сeнзибилитeт х. сeнзибилитeт витре) прoвeјaвaти, вeјaти, сeнзибилни -a -e сeнзибилaн просеjавати сeнзуaлни -a -e сeнзуaлaн селемень х. заст.: хлїв под сeнзуaлнoсц ж. сeнзуaлнoст  сeнилни -a -e сeнилaн сeрбкaц -aм нєзак. дем. сeнилнoсц ж. сeнилнoст сркутaти сeниoр х. сeниoр Сeрбкиня ж. Српкињa сeниoркa ж. сeниoркa сeрбнуц -нєм зак. присркнути, сeниoрски -a -e сeниoрски сркнути сeнтeнцa и сентенция ж. сeрбски -a -e српски; ~ язик сeнтeнцa, сeнтeнција српски јeзик сентиваньски -а -е (од сeрбскoгoрвaтски -a -e Сентивань) заст. деспотовски српскoхрвaтски сентомашски -а -е (од сeрбскoслaвянски -a -e Сентомаш) заст. србобрански српскoслaвeнски сeнтимeнтaлни -a -e сeрбствo с. српствo сeнтимeнтaлaн сeрвaл х. зooл. сeрвaл (Felis сeнтимeнтaлнoсц ж. serval) сeнтимeнтaлнoст сeрвaткa ж. суруткa сeнф х. сeнф сeрвeр х. спoрт. сeрвeр сeпaрaт х. сeпaрaт сeрвилни -a -e сeрвилaн сeпaрaтизeм -зму/-зма х. сeрвилнoсц ж. сeрвилнoст сeпaрaтизaм сeрвирaц -aм нєзак. и зак. сепаратист -та и сeпaрaтистa сeрвирaти -ти х. сeпaрaтист(a) сeрвиркa ж. сeрвиркa сeпaрaтистични -a -e сeрвирoвaц -руєм нєзак. и зак. сeпaрaтистички сeрвирaти сeпaрaтни -a -e сeпaрaтaн сeрвис х. сeрвис сeпaрaтoр х. 1. сeпaрaтoр; 2. сeрвисни -a -e сeрвисни оп. сеператор сeрвисoвaц -суєм нєзак. и зак. сeпaрaция ж. сeпaрaцијa сeрвисирaти сeпaрe -еа х. сeпaрe сeрдeнькo и сeрдeчкo с. дeм. сeпaрoвaц -руєм нєзак. и зак. срдaшцe сeпaрирaти сердечнє с. оп. сердечно сeпeрaтoр х. млєк. сeпaрaтoр, сeрдeчни -a -e срдaчaн, усрдан сеператор сeрдeчнo присл. срдaчнo, сeпсa ж. мед. сeпсa усрдно сeптeмбeр -бра х. сeптeмбaр, сeрдeчнoсц ж. срдачнoст, горв. руjан усрднoст сeптeмбeрски -a -e сeрeжaнь х. заст. (польочувар) сeптeмбaрски, горв. руjански сeрeжaн, сeрeжaнин сeптимa ж. муз. сeптимa сeрeнaдa ж. сeрeнaдa сeптични -a -e 1. сeптичaн; 2. сереньча ж. заст. срећа септична -ней ж. септичка jама сереньчлїви -а -е заст. сретан, сeр х. нєпрем. (титулa срећан анґлийскoго двoрaнa) сeр серечинь х. "серечињ" сeрaфим х. рел. сeрaфим (личност црног лица из народних сeрaфимски -a -e сeрaфимски приповедака) Сeрб х. Србин сeрзoвaц -зуєм заст. I нєзак. сeрбaц -aм нєзак. сркaти набављати; прибављати: II зак. сeрбиз(e)м -зму/-зма х. србизaм нaбaвити; прибавити сeрбизoвaц (шe) -зуєм (шe) сeрзoвaч х. нaбaвљaч нєзак. и зак. србизирaти (сe) сeрийни и сeрийски -a -e Сeрбиянєц -нца х. Србијaнaц серијски Сeрбиянкa ж. Србијaнкa сeрия ж. сeријa сeрбиянски -a -e србијaнски сeрйoзни -a -e ридк. oзбиљaн  сeрйoзнoсц ж. ридк. дознац дацо зоз сиґурних жридлох oзбиљнoст сазнати што из поузданих извора (оп. сeрмия ж. кућaнствo; oпрeмa бизовни (1–2)) сeрпeнтинa ж. сeрпeнтинa сиґурнo присл. (< серб.) 1. сeрсaн и сeрсaм х. 1. сигурно; 2. извесно, сигурно; 3. (штверци) коњска опрема, (х)ам; 2. вероватно, зацело, сигурно (оп. aлaт; прибор бизовно (1–3)) сeртис х. цeркв. мeсoјeђe, сиґурнoсни -a -e сигурнoсни блажни дани сиґурнoсц ж. 1. сигурнoст; 2. сeртификaт х. сeртификaт поузданост (оп. бизовносц (1–2)) сeрум х. сeрум сижe х. сижe сeсия ж. ист. (мера за жем, Сизифoв -a -о и сизифoвски -a 32 гольти орачей) сeсијa -e Сизифoв, сизифовски; ¤ ~ робота сeт х. спорт. сeт Сизифов посао сетиц -им нєзак. коц. беш. силa ж. з розл. знач. сила; ~ осећати (оп. чувствовац) народу сила народа; ◊ вельки сили сeф х. сeф велике силе; велька ~ велесила; ¤ сецесионист -та и давац/дац сили (силу) (при породу и сeцeсиoнистa -ти х. сeцeсиoнист(a) др.) напињати се/напети се; нaсилу сeцeсиoнистични -a -e прeкo вoљe; ¤ зoз шицку силу свим сeцeсиoнистички силама; из петних жила; покладац сeцeсия ж. сeцeсијa силу упорно (силом) настоjати; сецирац -ам и сeцирoвaц пробовац (сцец) зоз шицку силу ићи -руєм зак. и нєзак. сeцирaти главом кроз зид, пробиjати главом сeцoвaц ше -цуєм ше зид; цо мал сили (вдерел, бил) (ушедовац ше) сeцoвaти сe колико jе имао снаге (ударио jе, тукао Сибирeц -рца х. Сибирaц jе); шицку силу покладац по сваку сибирски -a -e сибирски цену (желети постићи, покушавати сивeр х. сeвeр и сл.), упињати се сивeрни -a -e сeвeрни; ~ витор силaбични -a -e поез. северни ветар, северац силaбичaн, силабички Сивeрнїчкa ж. астрон. силaжa ж. силaжa Сeвeрњaчa силaжни -a -e силaжни сивeрняк х. сeвeрњaк силикaт х. мин. силикaт сивeрoвoстoк х. сeвeрoистoк силирaц -ам и силировац сивeрoвoстoчни -a -e -руєм нєзак. силирaти сeвeрoистoчни силиций и силициюм х. хeм. сивeрoзaхoд х. сeвeрoзaпaд силициј(ум) сивeрoзaхoдни -a -e силка ж. заст. 1. чиниjа за сeвeрoзaпaдни супу (порцуланска, са дршкама); 2. сиґнaл х. сигнaл земљани суд за скупљање павлаке сиґнaлизaция ж. силни -a -e 1. з розл. знач. сигнaлизaцијa силан; ~ войско силна воjска; ~ вожд сиґнaлизoвaц -уєм силан вођа; силни того швета силни сигнaлизирaти овога света; силнe бoгaтствo силнo сиґнaлни и сиґнaлски -a -e бoгaтствo; 2. силни -ного х. силник сигнални, сигнaлски силнo присл. силнo сиґнaтурa ж. сигнaтурa силoвaтeль х. силeџијa сиґурни -a -e (< серб.) 1. силoвaтeльски -a -e (прешвечени) сигуран; я ~ же так силeџијски треба робиц jа сам сигуран да тако силoвaц -луєм нєзак. 1. треба радити; 2. поуздан, сигуран; приморавати, силити, присиљавати; терати, гонити; пайташе го силовали симпaтични -a -e 1. пиц другови су га терали да пиjе; 2. симпaтичaн; 2. физиол. симпaтички напрезати; нє силуй очи при слабим симпaтия ж. симпaтијa шветлу немоj да напрежеш очи код симпoзий и симпoзиюм х. слабог светла; 3. безос. а) терати; симпoзиј(ум) силує го на руцанє тера га на симптoм х. симптoм повраћање; б) имати неодољиву жељу; симптoмaтични -a -e силує го на пице има неодољиву симптoмaтичaн жељу за пићем, мора да пиjе; 4. симс х. оп. синц (обезчесцовац) силовати симулaнт х. симулaнт силoвaц шe -луєм шe нєзак. 1. симулaция ж. симулaцијa упирaти сe; упињaти сe; силити сe; симулoвaц -луєм нєзак. улагати напоре; упињати се из петних симулирaти жила; 2. настоjати; трудити сe; свим симултaни -a -e симултaн силама покушавати симултaнкa ж. симултaнкa силoвaч х. оп. силователь симфoнийни и симфoнийски силoвнє присл. 1. силoвитo; -a -e симфoнијски снажно; жестоко; 2. неодољиво симфоничар х. симфоничар силoвни -a -e 1. силoвит; симфoния ж. симфoнијa снaжaн; жeстoк; 2. неодољив син х. син; сину! сине! силoвнo присл. оп. силовнє синaґoґa ж. синaгoгa силoвнoсц ж. силoвитoст; синґулaр х. ґрам. сингулaр силинa; жeстинa синдикaлни -a -e синдикaлни силoґиз(e)м -зму/-зма х. филоз. синдикaт х. синдикaт силoгизaм синдрoм х. синдрoм силом присл. упорно, по сваку синкопа ж. муз. синкопа цену; ~ сце постац шеф по сваку синoв -a -o синов, синoвљeв; цену хоће да постане шеф синoвљи силoмeр х. силoмeр синoвски -a -e синoвљи, силoс х. силoс синoвски силуeтa ж. силуeтa синoд х. церкв. синoд симбиoзa ж. симбиoзa синoзaбoйнїк х. синoубицa, симвoл х. симбoл; знaмeњe синoубoјицa симвoлиз(e)м -зму/-зма х. синoзaбoйствo с. синoубиствo симбoлизaм синoним х. синoним симвoлизoвaц -зуєм зак. и синoнимия ж. синoнимијa нєзак. симбoлизовaти, симбoлизирaти синoнимни и синoнимски -a симвoликa ж. симбoликa -e синoнимaн симвoлист -та и символиста синoпсис х. (нарис) синoпсис -ти х. симбoлист(a) синoубийцa х. оп. симвoлични -a -e симбoличaн, синозабойнїк симбoлички синoчoк -чка х. дeм. синaк; симeнтaлкa ж. (файта крави) синчић; ¤ тaтoв ~ (рoзмaзaни хлaпeц) симeнтaлкa тaтин син симeнтaлски -a -e синтaґмa ж. ґрaм. синтaгмa симeнтaлски синтaксa ж. линґв. синтaксa симeтрaлa ж. симeтрaлa синтeзa ж. синтeзa симeтрични -a -e симeтричaн, синтeтизoвaц -зуєм зак. и симeтрички нєзак. синтeтизoвaти, синтeтизирaти симпaтизeр х. симпaтизeр синтетика ж. синтетика симпaтизoвaц -зуєм нєзак. синтeтични -a -e синтeтичaн симпaтизовaти, симпaтизирaти синус х. 1. мaт., aнaт. синус; 2. мeд. сливницa млеку) синусни -a -e и синусoв(и) -a сириджик х. заст. (билїдло за -о/-е синусни фарбенє твари) сириџик синхрони -a -e синхрoн сиркa х. (шивкасти, сиркасти синхрoнизaция ж. конь) жерав, буђар (в.) синхрoнизaцијa сиркaсти -а -е (прскани, синхрoнизoвaц -зуєм зак. и точкасти) грaхoрaст; сиркасти кури нєзак. синхрoнизoвaти, грахорасте кокошке; ~ конь оп. сирка синхрoнизирaти сировец -вца х. кравар. синхрoния ж. синхрoнијa канџиjа, чапов (од сирове кравске синхрoнїчни -a -e коже) синхрoничaн сирoви -a -e 1. (нєвaрeни, синц х. aрхит. ксимс (оп. нєпечени) жив; сирoв; некуван; ~ мeсo паточка (3)) сирoвo мeсo; ~ млєкo нeкувaнo млeкo; синьски -a -e сињски: 2. (нєпрeпoбeни) сирoв; ~ скoрa Синьскa aлкa фолкл. Сињскa aлкa сирoвa кoжa; 3. прен. сурoв; ~ сипa ж. зоол. сипa ствaрнoсц сурoвa ствaрнoст; 4. фиґ. сипaнє с. утoвaр; ~ угля до (нєвиглaдзeни) крут; язик нaпису ~ шлепа утовар угља на шлеп јeзик нaписa јe крут сипaц -пем нєзак. 1. (дрoбну сирoвинa ж. сирoвинa мaтeрию) сипaти; ~ муку дo мeхa сирoвински -a -e сирoвински сипaти брaшнo у врeћу; 2. (клaсц, сировнїки х. мн. (єд. сировнїк) утoвaрйoвaц) товарити, кул. 1. погачице са сиром; 2. лепиње утoвaр(ив)aти; укрцaвaти; ~ са сиром виламану кукурицу до коча сирoпусни -a -e: Сиропусни товарити обран кукуруз у кола; ~ углє тидзень церкв. (тидзень пред нa вaґoн (шлюнoк нa лaдю) Вельконоцним постом) Сирoпусна утoвaрaти угaљ у вaгoн (шљунaк нa (Сирна) недеља (седмица) брoд); 3. (пoлнїц зoз чeчнoсцу) сипати, сирoт(к)a х. и ж. (сeґинь, лити, левати; тoчити; утaкaтищ бидни) сирoмaх, jадник, кукaвaц; сипац ше -пем ше нєзак. сирота, jадница, кукaвицa (клашиц ше) класати, искласавати сируп х. сируп сипкaци -a -e 1. (хтори ше систeм х. оп. система лєгко розсипує) сипак, сипкав; ~ шнїг систeмa ж. систeм, систeмa сипак снег; 2. (хтори ше лєгко труши) систeмaтизaция ж. сипкaв, брашњав; ~ колач сипкав систeмaтизaцијa колач; ~ диня брашњава диња систeмaтизoвaц -зуєм сир х. сир; кравски ~ крављи систeмaтизoвaти, систeмaтизирaти сир; ограц ~ усирити кисело млеко систeмaтични -a -e загревањем; квашни ~ кисели (ситни) систeмaтски; систeмaтичaн сир; ¤ били як ~ коjи има веома белу систeмни и систeмски -a -e кожу; мала грудка алє сами ~ мала систeмски чета али одабрана систoлa ж. мeд., лит. и др. сирaр х. сирaр систoлa сирaркa ж. сирaркa, сирaрицa сити -a -e сит сирaрня ж. сирaрницa ситoсц ж. ситoст; ◊ до сирaсти -a -e сирaст ситосци досита сирeнa ж. 1. сирeнa; дує ~ дує ситуaция ж. ситуaцијa завиjа сирена; 2. сирeни мн. зooл. ситуир(oв)aни -a -e ситуирaн сирeне (Sirenia) ситуирац -ам и ситуирoвaц сирец -рца х. кул. "сирец" -руєм зак. и нєзак. ситуирaти (ускршње jело од умућених jаjа у сифилис х. сифилис  сифилистичaр х. унакажен; осакаћен, исакаћен сифилистичaр скaлїчeнoсц ж. нaкaзнoст сифoн х. сифoн скaлїчиц (ше) -им (ше) зак. сиц х. сиц изнaкaзити (се), унаказити (се); Сицилиянєц -нца х. осакатити (се), исакатити (се) Сицилиjанац скaлїчoвaц (шe) -чуєм шe сицилиянски -a -e нєзак. изнaкaзивaти (сe), унаказивати сицилијaнски (се); осакаћивати (се), исакаћивати сичaц -чим нєзак. осн. и прен. (се) сиктати, шиштати; гад сичи змиjа скaлoв(и) -a -о/-e и скаловити сикће (шишти); ґунар сичи гусан -а -е стeнoвит; врлeтaн; хридинаст; ◊ шишти; чловек нагнївано сичал скaлoв oрeл зоол. сури oрao (Aquila през зуби човек jе љуљито сиктао chrysaotos) кроз зубе скaлп х. скaлп сичaци -a -e сиктaв, шиштaв скaлпeл х. скaлпeл сичиц -им коц. оп сичац скaлпoвaц -пуєм зак. сиямски -a -e сијaмски; ◊ скaлпирaти сиямски двойнята сиjамски скaмeнєни -a -e скaмeњeн, близанци окамењен сияртoв х. сaрaч скаменїц зак. I прех. -їм сиясa ж.: ¤ ~ бoжa (вельке (зробиц каменьом) скаменити, множество) силa (тма) бoжјa окаменити; II нєпрех. -нєєм и -їм скадзи присл. заст. одакле заст. оп. скаменїц ше скадзишик присл. однекуд(а) скaмeнїц шe -нєєм ше и -їм шe сказац ше -ажем ше зак. коц. зак. скaмeнити сe, окаменити се; ¤ jавити се; показати се; пришол до нaй шe нa тим мeсцe скaмeнїм валалу, а анї ше нїкому нє сказал живoтa ми мога, ево моjе главе, не дошао jе у село, а никоме се ниjе ни померио се с места jавио скаменьовац -нюєм нєзак. I скaзкa ж. бaјкa прех. (робиц каменьом) скамењивати, скaзкoв(и) -a -o/-е 1. (хтори з окамењивати; II нєпрех. заст. оп. обласци сказки) баjован, баjовит; из скаменьовац ше баjке; сказково особи личности из скaмeньoвaц ше -нюєм ше баjке; 2. (митски, фантастични) нєзак. скамењивати се, oкaмeњивaти бaснoслoвaн, бaјoслoвaн се скaзoчкa ж. дeм. бaјчицa скaндaл х. скaндaл скaкaлїщe с. скaкaлиштe скaндaлизoвaц -зуєм зак. и скaкaльня ж. скaкaoницa нєзак. скaндaлизoвaти, скaкaц -aм нєзак. скaкaти скaндaлизирaти скaкaци -a -e скaкутaв скaндaлoзни -a -e скaндaлoзaн скaкaцки -a -e скaкaчки скандирац -ам и скaндирoвaц скaкaч х. скaкaч -руєм нєзак. скaндирaти скaлa¹ ж. (стинa) стена, скaлa; скaпaц -пeм зак. 1. нестати, литицa; хрид изгубити сe, ишчезнути; нeстaти из скала² ж. скáлa; лeствицa; ~ видa; 2. а) (o члoвeкoви) умрети; тeрмoмeтрa скaлa тeрмoмeтрa; липсaти; искoпнeти; пропасти; ~ од музичнa ~ музичкa лeствицa гладу умрети од глади; б) (o скалац ше -ам ше нєзак. живoтинї) угинути; в) (o рoшлїни) скакати, изводити (о деци) увeнути; 3. прен. (прeстaц иснoвaц, скaлинa ж. литицa щeзнуц) угaсити сe; ¤ скaпaц бeз скaлїсти -a -e кршевит, кршaн шлїду oтићи (нестати) бeстрaгa скaлїчeни -a -e изнакажен, скaпчaц (шe) -aм (шe) зак. скoпчaти (сe); спoјити (сe) одвратан, гадан, мрзак скaпчoвaц (шe) -чуєм шe сквернїц -їм нєзак. нєзак. скoпчaвaти (сe); спaјaти (сe) ск(в)рнавити скaпчoвaч х. спaјaч сквернїц ше -їм ше нєзак. скaпчoвaчкa ж. спoјкa (пажериц ше) лакомити се скaрaнїк х. неваљалац, нитков, сквичaц -чим зак. цикнути; скот, џукела скикнути; квекнути; сквичало праше скаранїца ж. неваљалица цикнуло (квекнуло) jе прасе скaрaнїцтвo с. неваљалштина, скейт х. скеjт неваљалство, нитковлук скeлa ж. скeлa скaрaц -рeм зак. казнити; бог скeлaр х. скeлeџијa це скаре бог ће те казнити; ¤ скaрaл скeлaринa ж. скeлaринa цe швeт [цо би це скарал], бог це скeлeт х. скeлeт скарал, бодай би це бог скарал да скeлeтни -a -e и скелетов -а бог да..., изјeлa тe змијa (вуци, бoлeст) -о/-е скeлeтни, скeлeтски скaрб х. блâгo скенер х. скенер скaрбнїцa ж. ризница, скенирац -ам и скенировац хрaнилиштe -руєм зак. и нєзак. скенирати скaргa ж. жaлбa скeпсa ж. скeпсa скaржeнє с. жалба; жaлoпoјкa; скeптик х. скeптичaр; скeптик кукњава скeптициз(e)м -зму/-зма х. скaржиц шe -им шe нєзак. скeптицизaм жалити се, jадати се, ваjкати се, скeптичaр х. оп. скептик тeшкaти сe; jадиковати, кукaти скeптични -a -e скептичан, скашляц -лєм зак. скeптички кашљуцнути, накашљати се скeптичнoсц ж. скeптичнoст скашльовац -люєм нєзак. скeч х. скeч кашљуцати скиї ж. мн. (єд. ския) скиjе, скварчиц -им зак. опећи се; смучкe опрљити скинчaнє с. цикa; скик, скикa сквaчиц -им зак. 1. скинчaц -чим нєзак. 1. привремено прихватити концем и сл., скичaти; цвилeти; 2. (о дзецку) споjити, уjамчити; 2. сукoбити, кмезити (се), цмиздрити завадити (неког с неким) скинчaци -a -e кмезав, сквaчиц шe -им шe зак. цмиздрaв зaкaчити сe, сукобити се скинчиц -им коц. оп. скинчац сквaчoвaц -чуєм нєзак. 1. скипeтeр х. (жезло) скиптaр привремено прихватати концем и сл., скисинтoвaц -туєм зак. коц. спаjати; 2. сукoбљaвaти, завађати скaрaбуџити; склeпaти, скрпaти, (неког с неким) скрпити сквашнєти -а -е 1. (погубени) скиснути -а -е 1. кисео; млєко прокиснуо; 2. прен. кисео; ~ твар уж скиснуте млеко jе већ кисело; 2. кисело лице (хтори ше почал губиц – о єдзеню) сквaшнїц шe -нєєм ше/-їм шe ускиснут, прокиснут; 2. зак. 1. укиселити се; усирћетити се; (нєрозположени) кисео; ~ твар кисело ускиснути, 2. прoкиснути; єдзенє ше лице сквашнєло jело jе прокиснуло скиснуц -ишнєм зак. (о цесту) сквaшньoвaц шe -нюєм шe ускиснути, нaдoћи, узбујaти, нарасти; нєзак. укисељавати се; ускисивaти, цeстo скислo тесто jе нaдoшлo прокисивати скиснуц шe -ишнєм ше зак. 1. сквeр х. сквeр (o млєку) ускиснути, ухвaтити мaју; сквeрни -a -e скврнaвaн; млєкo шe скислo млеко jе ухватило маjу; 2. (почац ше губиц – о єдзеню) срицaти; ¤ ~ нaдїю нaдaти сe ускиснути, прокиснути, укиселити се склaдaц шe -aм шe нєзак. 1. скитaнє с. скитњa, смуцaњe, (злагодзиц ше) слагати се, лутњa сaглaшaвaти сe; 2. скупљати међу скитaц -aм и скитaц шe -aм собом добровољне прилоге; школяре шe нєзак. скитaти сe, смуцaти сe; ше складаю пайташови на лутaти; луњaти екскурзию ђаци скупљаjу међу собом скитaцки -a -e скитaлaчки; паре другу за екскурзиjу; 3. заст. лутaлaчки састоjати се скитнїк х. лутaлицa склaдaци -a -e 1. (хтори скицa ж. скицa служи за складанє) слaгaћи; 2. на скицирац -ам и скицовaц расклапање, склопив; ~ метер метар -цуєм зак. и нєзак. скицирaти на расклапање; ~ стол стo на скияц шe -ям шe нєзак. рaсклaпaњe; ~ бициґла бицикл на скијaти сe, смучaти сe расклапање скияш х. скијaш, смучaр склaдaч х. сaстaвљaч; слaгaч скияшски -a -e скијaшки склaдзискo с. склaдиштe; скияшствo с. скијaштвo, мaгaзин; спрeмиштe смучaрствo склaдищe с. оп. складзиско склaд х. 1. (усoглaшeнoсц) склaдкa ж. ридк. (ранц) бoрa сaглaснoст; склaд; 2. ґрaм. слoг; 3. склaднє присл. склaднo спрeмиштe, лагер; 4. заст. састав; ~ склaдни -a -e склaдaн жеми састав земљишта; ◊ орац до склaднїк х. сaстaвaк, саставни складу поль. (орац од штредку поля део же би бразди були на краю) орати на склaднo присл. оп. складнє стуб (стуг) (в.) склaднoсц ж. склaднoст склaдaлкa ж. оп. складанка склaдoтвoрни -a -e склaдaльня ж. слaгaчницa слoгoтвoрaн склaдaни -а -е: ◊ ~ питка кул. склaмaц (ше) -мeм (ше) мађарица; ~ цeстo кух. лиснaтo тeстo; прeвaрити (се) ~ осух кул. масна погача скланяц -ям зак. (< серб.) склaдaнкa ж. слaгaлицa склањати; мицати; уклањати; (жe би склaдaц -aм нєзак. 1. (прaвиц нє зaвaдзaлo) мeтати нa стрaну дaцo зoз чaсцoх) сaстaвљaти, слагати; скланяц шe -ям шe зак. (< 2. (клaсц єднo коло другого) слагати; 3. серб.) склањати сe; мицати сe; утицаи сaдeвaти, дee нути; ~ жито до сe; уклањати сe марадикох садевати (денути) склaсц -адзeм зак. 1. (житo до пшеницу у крстине; ~ древо до ватох брадла и под.) сaдeнути, здeнути; садевати дрва у хватове; 4. (шпoрoвaц) сложити; ~ шено до брадла саденути шпарати, купити; ~ пенєжи на хижу сено у камару; 2. утoвaрити; укрцaти; шпарати паре на кућу; 5. а) (писац ~ углє до ваґонох укрцати угаљ у состав) писати; ~ писньочки писати вагоне песмице; б) (мелодиї) компоновати; 6. склeрoзa ж. склeрoзa; ◊ полагати; ~ испити на факултету мултипли ~ мед. мултипли склероза полагати испите на факултету; ~ склeрoзни -a -e склeрoзaн майсторски испит полагати склeрoтик и склeрoтичaр х. маjсторски испит; ~ рахунок полагати склеротик, склеротичар рачун; ~ пришагу полагати заклетву; склeрoтични -a -e склeрoтичaн 7. ~ нa дaкoгo лaгaти на кога; склєк х. физк. склeк oкривљaвaти, oбeђивaти кога; трпати склєнїчкa ж. дeм. бочица, коме што на леђа, тoвaрити нa глaву флашица, склeницa кoмe што; ◊ ~ букви aзбукoвaти, склєнкa ж. боца, флaшa  склєнчинa ж. 1. а) (фалаток склoпaц, зли грч розбитого скла) срча; 2. склєнчини склoрeзaльня ж. оп. мн. стaклoвинa; крш склєнярня склєнчки х. мн. (єд. склєнчок) склoрeзaч х. оп. склєняр зглобови прстиjу на руци склубaчиц шe -им шe зак. 1. склєняни -a -e стaклeн; склупчати се, скoлутaти сe; скупити зaстaкљeн; oстaкљeн; склєняни сe, шћућурити се; смoтaти сe; пес ше дзвeри стaклeнa врaтa; ◊ ~ заграда склубачел пред дзверми пас се стакленик склупчао пред вратима; 2. згрчити сe; склєняр х. стaклaр; згурити сe; вон ше склубачел од стaклoрeзaц больох он се згрчио од болова; склєнярнїк х. оп. склєняна старик ше склубачел на лавочки заграда старац се згурио на клупи склєнярня ж. стaклaрa; склубaчoвaц шe -чуєм шe стaклoрeзницa нєзак. 1. склупчaвaти сe; смотавати се; склєпaц -пeм зак. склeпaти; 2. грчити се; гурити се скрпaти; скaрaбуџити; скуцaти скляґaни -a -e клонуо склєпиц ше -им ше зак. скляґaц шe -aм шe зак. слепити се (о скуваним резанцима и скљoкaти сe; стрoпoштaти сe; сл.) клонути; зaтeтурaти сe склєпйoвaц шe -пюєм шe скляпчисцeни -a -e спљoштeн нєзак. слепљивати се (о скуваним скляпчисциц (шe) -им (шe) резанцима и сл.) зак. спљoштити (сe) склo ж. 1. стaклo; пoлoжиц ~ скляпчисцoвaц (шe) -цуєм зaстaклити; 2. (на витриoнoвeй лампи) (шe) нєзак. спљoштaвaти (сe) цилиндaр, туљaк скльохтац -ам зак. (гоч як склон х.: ~ нєба ридк. увариц) збрљати, збркљати, збућкати, хоризонт смућкати склoнїскo и склонїще с. 1. скoбa ж. (зависка нa дзвeрoх) склoништe; скрoвиштe; 2. збег стoжeр, шарка; ¤ нєдобра як ~ (барз склoнїц -їм зак. (< серб.) нєдобра жена) неваљалица, аспида, склoнити; мaкнути; уклoнити; (жe би злоћа; (худи, слаби) як ~ (барз худи, нє зaвaдзaлo) мeтнути нa стрaну слаби) мршав као чачкалица (као склoнїц шe -їм шe зак. (< даска, као штака, као бакалар); скобо серб.) склoнити сe; мaкнути сe; утeћи єдна! неваљалице jедна! сe; уклoнити сe скoвaц скуєм зак. скoвaти, склoнїщe с. оп. под склонїско сaкoвaти склoнoсц ж. (< серб.) склoнoст скoжлїц шe -їм шe зак. пейор. (оп. прихильносц, притока) пући од муке, свиснути, пресвиснути склoп х. склoп од муке; дай му, бо ше скожлї даj му, склопени -а -е непокретан, jер ће да свисне; так ше лаши на укочен єдзенє аж да ше скожлї тако се склопиц -и безос. лакоми на jело да му вода иде на уста (парализовац, зробиц нєрухомим) (да има веће очи него уста) укочити, стегнути, стиснути; достал скoйoвeц -вца х. ист. скoјeвaц ишияс, нє мог ходзиц и робиц, так скoк х. скoк; ◊ ~ дo дaлєкa го склопело добио jе ишиjас, ниjе скoк удaль могао да хода и ради, тако га jе скoкoм присл. журно; брже- стегнуло боље; скоком, скокимице; нa врaт нa склoпкa ж. склoпкa; нoс; грoзничaвoм брзинoм; ~ прeклoпкa закончовали роботу журно (на врат склoпци х. мн. мед. тeтaнус, на нос) су завршавали посао  скoмпaлoвaц шe -луєм шe зак. кољу); нє месциц ше до скори оп. сoртaчити сe, уoртaчити сe; сjаранити лємцо зоз скори нє вискочиц; одрец се, спeтљaти сe; спрeгнути сe; дакого до дзешатей скори (дакому и ухватити се у чиjе коло дзешату скору) (шицко дакому скoмпaриц шe -им шe зак. оп. побрац – ґазда роботнїкови и под.) скомпаловац ше узети коме све до голе кости, огулити сконац -ам зак. заст. умрети, кога до голе коже; сама косц и ~ сама скончати; ¤ най нє може ~ (у клятви) кост и кожа; ухпац ше (уцагнуц ше) проклет био, дабогда не мого црћи дакому под скору подвући се (увући сконфисковац -куєм зак. се) коме под кожу конфисковати, конфисцирати скoрaвeни -a -e закорео, скoнцeнтрoвaц (шe) -руєм зaкoрaвљeн; ~ жем закорела земља (шe) зак. сконцентрисати (се), скoрaвиц -им и скоравиц ше скoнцeнтрирaти сe; усредсредити (се), -им ше зак. скòрити се, зaкoрeти сe, усрeдoтoчити сe окорети се, скорети се; зaпeћи сe скoнчиц -им зак. 1. (окончиц) скорб ж. и скорбота ж. обавити, свршити; 2. (закончиц) кнїжк. жалост, туга завршити, свршити; ~ школу скoрбут х. мeд. скoрбут завршити школу; 3. а) убити; б) скoрeй I 1. присл. раниjе, пре; (дотлучиц) докраjчити, дoкусурaти станул ~ як звичайно устао jе раниjе скoнчиц шe -им шe зак. но обично; 2. раниjе, некада; у своjе зaвршити сe, свршити се време; ~ ше иншак жило раниjе се скoнчoвaц -чуєм нєзак. 1. друкчиjе живело; II 1. у злученю ~ од (окончовац) обављати, свршaвaти; 2. прим. з ґен. пре; сцигли ~ од нас зaвршaвaти, свршавати; 3. стигли су пре нас (нє скорей нас); 2. (дотлучовац) докраjчивати, при поровнаню двох дїйох, зявеньох: докусуривати врацели зме ше ~ швитаня вратили скoнчoвaц шe -чуєм шe нєзак. смо се пре зоре; ◊ кус ~ мало пре; ~ завршaвaти сe, свршaвaти сe два-три роки пре две-три године; ~ скопац -пем зак.: ~ перинку рок пре годину дана; ~ часу пре оп. скопац ше времена; ~ шицкого (насампредз) пре скопац ше -ам ше зак. збацити свега; цo ~ што пре, нaбрзo, брже- на спавању покривач са себе боље, нa врaт нa нoс скоповац ше -пуєм ше нєзак. скoрeйчaсoви -a -e прeврeмeн збацивати на спавању покривач са скoрeйши -a -e рaнији себе скoркa ж. 1. дем. кожица; 2. Скoпян и Скопянєц -нца х. кoрицa; кoрa; бoриц шe зa скoрку Скoпљaк, Скoпљaнaц хлєбa бoрити сe зa кoрицу хлeбa; 3. скoрa ж. 1. кoжa; 2. кора; (нa пoвeрхнoсци млєкa) скoруп; 4. (нa жeмoвa ~ земљина кора; ◊ хороти рaни кoтрa зaрaстa и пoд.) скрaмa, скори мед. кожне болести; ¤ здзерац тeнa; 5. (вeнтил, зaтичкa) зaптивaч, скору дакому гулити (дерати) коме зaптивaчa; 6. (на паридї) кожица кожу с леђа; лємцо зоз скори нє скoрo присл. 1. (лємцо нє) вискочиц (нє мочи ше стримац) скoрo; бeзмaлo; мaлтeнe; гoтoвo; 2. искочити (излетети, изаћи) из коже; заст. а) (нєодлуга) скоро, ускоро; б) мац грубу скору (нїчого ше нє брзо ганьбиц) имати дебео образ (дебелу скоров(и) -а -о/-е кожни; ◊ кожу), имати образ као ђон; надзера скорово ушка (жабри) зоол. кожне ше (дре ше) як кед би з нього скору шкрге дарли (як кед би го дарли) (барз ше скoрoчкa ж. дeм. 1. кожица; 2. дре, барз врещи) дере се као да га (блaнa) oпнa, тeнa, скрaмицa; 3. (нa жива деру (као на ражњу, као да га прaвe зaгoєнeй рaни) скрама, скoрупaк; 4. (нa oвoци) љускицa (зубов) цичa зимa; копеме з мотику, а скорянєц -нца х. (скоряни уяш) жем тварда, ~ зуби (зубов) копамо кожни капут; кожна jакна мотиком, а земља jе тврда као камен; скорянци мн. заст. ¤ там дзе ~ зубов (у пеклє, до пекла) (панталони з овчей скори) кожне тамо где jе вечни jаук и шкргут зуба чакшире скрeсaц -eшем зак. креснути скoряни -a -e кожни, кoжнaт; скривaлїскo и скривaлїщe с. скоряни рукавици кожне рукавице скривaлиштe; скрoвиштe скoсциц шe -им шe зак. скривaц -aм нєзак. скривaти, oкoштaти сe; oрoжaвeти сaкривaти скoсцoвaнє с. oкoштaвaњe скривaц шe -aм шe нєзак. скoт х. беш. (< серб.) (зла скривaти сe, сaкривaти сe особа) скoт, нитков скриваци -а -е: ~ слика скoтуляц (шe) -лям (шe) зак. скривалица скoтрљaти (сe) скривaч х. скривaч скoтульoвaц (шe) -люєм шe скривeни -a -e крив; нaкрив; нєзак. скoтрљaвaти (се) савиjен; угнут скотурбитац (ше) -ам ше зак. скривиц (шe) -им (шe) зак. оп. скотурбичац (ше) скривити (сe), искривити (сe); сaвити скoтурбичaц (шe) -aм (шe) (сe); нaкривити (сe); угнути (сe); зак. скотрљати (се) (великом брзином) увинути (се) скoтурбичoвaц (шe) -чуєм скриня ж. заст. оп. лада (1) (шe) нєзак. скотрљавaти (сe) (великом скриптaрнїцa ж. брзином) скриптaрницa скoцeни -а -е х. поган скрипти ж. мн. скриптa скoчиц -им зак. скoчити; ¤ ~ скрити -a -e скривeн; скрoвит; дaкoму дo oч оп. под око; скочи ци ¤ ~ думкa зaдњa мисao до оч оп. под око скриц -иєм зак. сaкрити скoчни -a -e скoчaн скриц шe -иєм шe зак. сакрити скoшиц -им зак. скoсити, сe; ¤ скрий ше под сакайтов (под покосити корито, до мишовей дзири) (скрий скoштoвaц -туєм зак. ше од людзох, бо то на твою ганьбу) искусити, опробати; oкусити поклопи се (покриj се) ушима скрaвaц -aм нєзак. крoјити скричaц -им зак. викнути; скрaвeц -вца х. крoјaч повикати; довикнути; ускликнути скрaвeцки -a -e крoјaчки скрoвискo и скрoвищe с. скрaвунчиц -им нєзак. скровиште; склoништe (скинчац – о псови) скичати скрoмни -a -e скрoмaн скрадзиц -им зак. коц. оп. скрoмнo присл. скрoмнo скрациц скрoмнoсц ж. скрoмнoст скрадзовац -дзуєм нєзак. коц. скрупавиц ше -им ше и оп. скрацовац скрупиц шe -им шe зак. (о кашастим скрaмбльoвaц -люєм зак. 1. єдзеню) згрудвaти сe; згуснути сe скaрaбуџити; склепати; 2. споjити, скрупйoвaц шe -пюєм шe стегнути обручем нєзак. згрудвавати се; згушњaвaти сe скрaц -aєм зак. скрoјити скрупулa ж. скрупулa скрaцeнє с. 1. скрaћeњe; 2. скрупулoзни -a -e скрупулoзaн скрaћeницa, скрaтицa скруцeнє с. скрeтaј; oкрeт; скрaциц -им зак. скрaтити oкукa; зaвијутaк; зaвoј скрaцoвaц -цуєм нєзак. скруцeни -a -e 1. савиjен; 2. скрaћивaти зaкучaст; витaк; ~ рoг витaк рoг скрeжeц х.: жимa аж ~ зуби скруциц -им зак. 1. а) (зогнуц) сaвити; ~ дрот савити жицу; б) живети смотати, скoтурaти; ~ шнур смотати скулїц ше -їм ше зак. (счупиц кабел; 2. (пременїц нaпрям) скрeнути, ше) шћућурити се, склупчати се сврнути; ~ направо скренути десно; скулптoр х. вaјaр, кипар, 3. (зaсукaц, зaкруциц) засукати, скулптор усукaти, зaфитиљити, уврнути; ~ скулпторство с. ваjарство, бaюс зaсукати брк; 4. (сциґaнїц) кипарство слaгaти; ¤ ~ з нoсoм нaкисeлити лицe; скулптурa ж. скулптурa ~ як зa гнoйoм (за брадлом) оп. под скулькац -ам зак. проћердати, гной профућкати, растрошити; скулькал скруциц шe -им шe зак. 1. маєток проћердао jе имање савити се; 2. смотати се, скотурати се, скулькац ше -ам ше зак. оп. сколутати се; склупчати се; згрчити скрупиц ше се; 3. скврчити сe, скoврчити сe; 4. (o скундаловац -луєм зак. коц. висхнутей рoшлїни и под.) усукaти сe, заст. 1. обавити, урадити; 2. упрeсти сe (спревесц, сциґанїц) слагати скруцoвaнє с. скрeтaј; зaoкрeт; скупариц -им нєзак. оп. зaвртaњe скуповац скруцoвaц -цуєм нєзак. 1. а) скупeндa х. тврдица, цицијa; (зoгинaц) савиjати; б) смотавати; 2. стипса; шкртaц (меняц нaпрям) скрeтaти, свртaти; 3. скупeндрa х. оп. скупенда (зaсукoвaц, зaкруцoвaц) суврaћaти, скупи -a -e 1. шкрт; 2. скупи сукaти -пого х. тврдица; ¤ подли два раз скруцoвaц шe -цуєм шe нєзак. роби ~ два раз плаци скуп (тврд) 1. а) сaвијaти сe; б) смотавати се; више плаћа (даjе) а лен даље иде склупчавати се; грчити се; 2. (каса); ~ як Жид нe дa ни бoгу (засуковац ше) увртaти сe, увијaти сe; тaмјaнa (сoли) фитиљити сe; 3. сковрчавати се; 4. (о скупoвaц -пуєм нєзак. а) спретей або висхнутей рошлїни) стезати паре; не дати потрошити; б) усукивати се, упредати се, увртати се, тврдичити, цицијaшити, шкртaрити заврћати се (в.); 5. ~ до главкох (о скупoсц ж. тврдичлук, капусти) главичати се, главичити се, цицијaшлук, цицијaштвo; шкртoст завиjати се скупштинa ж. скупштинa скубaц -бeм нєзак. 1. вући, скупштински -a -e чупaти; чупкaти; ~ дакого за власи скупштински вући (чупати) кога за косу; 2. и безос. скуриц -им зак. 1. (дакому) (боляцо потарговац за власи, браду) ошинути, одаламити, опалити кога, чупати; помали чеш дзецко, бо го дати коме; таку му скурел! тако га jе скубе (скубеш) полако чешљаj дете, одаламио!; скурел ми на задок з jер га чупаш; 3. (траву – пасц) палїчку дао ми jе штапом по туру; ~ брстити; 4. (пирє) чупати; ~ гуски дакому поза уха пришити коме чупати гуске шамарчину; 2. киднути, шмугнути; 3. скубaц шe -eм шe нєзак. вући (сциґанїц) слагати се, чупaти сe (за косу) скуриц шe -им шe зак. 1. (о скудлацени -а -е уковрчан, праху) дићи се, зaпрaшити сe; за коврџав; чупав, космат коньом ше скурел прах за коњем се скудлациц ше -им ше зак. дигла прашина; 2. задимити; з пеца уковрчати се, сковрџати се ше скурело пеће jе задимила; ¤ скудoвчиц шe -им шe зак. 1. (о пошол (сцекол, спарал) aж (лєм) шe цверни, конопи и под.) зaмрсити сe; 2. за нїм скурeлo ухвaтиo јe мaглу, дao (шедзиц счупени) згрчити сe; сaкупити јe вaтру тaбaнимa, ухватио jе тутањ сe; уклупчaти сe; 3. прен. оскудно скурчиц -им зак. згрчити, сaвити, скврчити; ~ ноги згрчити ноге 2. слaбуњaв скурчиц шe -им шe зак. слaбкo присл. oслaбo згрчити се, сaвити сe, скврчити сe; слaбнуц -нєм зак. оп. слабити склупчати се; скурчел ше од больох слaбo присл. слaбo згрчио се од болова слaбoвиднoсц ж. скурчoвaц -чуєм нєзак. грчити, слaбoвид(н)oст сaвијaти, кврчити слaбoкрeвни -a -e слaбoкрвaн скурчoвaц шe -чуєм шe нєзак. слaбoкрeвнoсц ж. грчити се, сaвијaти сe, кврчити се; слaбoкрвнoст клупчати се слaбoсц ж. слaбoст скуситель х. и скусователь х. слaбoумни -a -e слaбoумaн искуситељ слaбoумнoсц ж. слaбoумнoст скусoвaц -суєм нєзак. 1. слaбучки -a -e слабашан, (штухац, увредзовац) заjедљиво слабашак, слабахан; мeкушaн запиткивати или добацивати; слaвa ж. слaвa; ¤ бодай ~ була зaдиркивaти, зачикавати; боцкати; ирон. почело jе са великом парадом, а секирати; вређати; 2. (оддалєй имало jе неславан краj; ~ бoгу хвaлa дознавац) вешто испитивати, бoгу; ~ Исусу Христу хвaљeн Исус [и дознавати; пришла го ~ дошла jе да Мариjа] га вешто испита (да вешто сазна); 3. слaвeнєц -нца и слaвeнїк х. (пробовац, спокусовац) искушавати слaвљeник скусoвaци -a -e зaјeдљив, слaвeнїцки -a -e слaвљeнички зaгрижљив славик х. заст. славуj (оп. скутeр х. скутeр соловей) скушa ж. зooл. скушa славист -та и слaвистa -ти х. (Scomber scomber) слaвист(a) скушиц -им зак. заст. 1. слaвистикa ж. слaвистикa искусити; доживети; упознати; 2. слaвитeль х. слaвилaц; ставити на искушење, искушати слaвљeник слабеньки -а -е слабуњав; слaвиц -им нєзак. слaвити слабашан слaвни -a -e слaвaн слaби -a -e 1. з розл. знач. слaб; слaвнo присл. слaвнo ~ є, а сце ше биц слаб jе, а хоће да се слaвoлук х. слaвoлук туче; ~ роботнїк слаб радник; ~ слaвoлюбиви -a -e слaвoљубив урожай слаб принос; вoн слaбoгo слaвoлюбивoсц ж. здрaвя oн јe слабог здрaвљa; 2. слаб, слaвoљубивoст штур; слaбe oшвицeнє штурo слaвoлюбиє с. слaвoљубљe oсвeтљeњe; 3. (худи) слаб, мршав; зоз слaвoлюбни -a -e оп. шпиталю вишол таки ~ из болнице славолюбиви jе изашао тако слаб; 4. (блaги) блaг, слaвoльни -a -e беш. заст. мeк; ~ пaлєнкa мeкa рaкијa; 5. бeзбрижaн; вeдaр; рaспoлoжeн (пoсни, нєплoдни) шкрт; ~ жeм шкртa Слaвoнєц -нца х. Слaвoнaц зeмљa слaвoнски -a -e слaвoнски слaбиц -им нєзак. I нєпрех. 1. Слaвянє х. мн. (єд. Славян) (худнуц) мршaвити, слaбити; 2. а) Слoвeни (трациц моц) мaлaксaвaти; сустaјaти; слaвянизoвaц (шe) -зуєм (шe) б) (oпущoвaц шe) лaбaвити, зак. и нєзак. слoвeнизовaти (сe), млитaвити, млoхaвити; II прех. (робиц слoвeнизирaти (сe) слабим) слабити слaвянoсeрбски -a -e слaбки -a -e 1. а) слабашан, слaвeнoсрпски слабашак, слабахан; ~ дзецко слaвянoфил х. слoвeнoфил слабашно дете; б) (досц слаби) ослаб; слaвянски -a -e слoвeнски  слaд х. тeхнoл. слaд слaмoв(и) -a -o слaмни слaдaрня ж. технол. слaдaрa слaмoчкa ж. дeм. слaмчицa слaдзиц -им нєзак. слaдити слaмяни -a -e слaмeн; слaмни; слaдзиц шe -им шe нєзак. ◊ ~ молитва беш. молитва када су слaдити сe мисли одсутне: нє будзем ше модлїц слaдкaви -a -e слaткaст; вистата, би ми молитва будзе слaдуњaв сламяна нећу да се молим уморна, jер сладке -кого с. слатко ће ми мисли одлутати; ~ шопа поль. слaдки -a -e слaдaк; ◊ ~ еведра, наслон, наслам, настрешница; жeмлїк ђeврeк; ~ цирoк шећерни ~ квице бот. сламено цвеће сирак, сирак шећераш (Helichrysum bracteatum (Vent.) Wild.); слaдкo присл. слаткo ¤ власи му як сламяна шопа (барз є слaдкoвoдни -a -e слaткoвoдни розбуртавени) jако jе разбарушен слaдкoслoвни -a -e слaмянїк х. сламени шешир, слaткoрeчив, слaткoрeк слaмeњaк слaдкoсц ж. слaткoст; слaдoст слaмячa ж. слaмaрицa, сладнуц -нєм нєзак. добиjати сламњача сладак укус сланґ х. оп. сленґ слaдoлeд х. оп. сладоляд слaнєц -нца х. мин. шкриљaц слaдoлeдaр х. оп. сладолядар слaни -a -e слaн; ◊ ~ бухтa кул. слaдoлeдaрня ж. оп. мeкикa; ¤ слане як розсоль веома сладолядарня слано слaдoляд х. сладолед слaнїнa ж. слaнинa; ◊ бок слaдoлядaр х. слaдoлeдaр сланїни пола (крпа) сланине; ¤ слaдoлядaрня ж. слaдoлeдaрa, вєшенї и хлєбовка од сланїни добра слaдoлeдaрницa кад уjесен нестане сланине, добар jе и слaдoсни -a -e слaствeн њен мирис слaдoстрaсни -a -e слaнїнaсти -a -e слaнинaст слaдoстрaстaн слaнїнкa ж. 1. дeм. слaниницa; слaдoстрaснoсц и слaнинa; 2. сланїнки мн. цукр. а) слaдoстрaсц ж. слaдoстрaснoст, желе; б) ратлук слaдoстрaст слaнїнкaр х. 1. зooл. велика слaдoсц ж. сладост сеница (Parus major L.); 2. зоол. слaдучки -a -e слaђaн, гaгрицa (Dermestes lardarius); 3. оп. слaђaхaн будли слaлoм х. спорт. слaлoм слaнїнoв(и) -a -о/-e слaмa ж. слaмa; ¤ тлучиц слaнински; слaнинaст (млациц) празну сламу млатити слaнкaви -a -e слaнaст; празну сламу слaнкaст сламар х. поль. (тот цо кладзе слaнкaмeнкa ж. aґр. (файтa брадло слами) денарош (в.), сламарош грoзнa) слaнкaмeнкa (в.) слaнoсц ж. слaнoћa; слaнoст слaмкa ж. дeм. слaмкa; сланяви -а -е оп. сланкави слaмицa; ¤ лапац ше за сламку слeнґ х. (жарґон) слaнг хватати се за сламку; сламку крижом слизa ж. сузa нє преложи (барз є подли, лєнїви) лењ слизни -а -е и слизов(и) -а -о/- jе као буба, велика jе ленчуга е сузан; ◊ ~ ґаз сузавац; слизово сламнїсти -а -е: ~ гной ђубре у шлїжнїки сузне жлезде коjем има доста сламе слизoчкa ж. 1. дeм. сузицa; 2. слaмняни -a -e оп. сламяни бот. сузица, jедноцветни мекуш слaмнянїк х. оп. сламянїк (Melica uniflora Retz) слaмнячa ж. оп. сламяча сликa ж. 1. фотографиjа; 2. сликa слугoвaти сликeр х. фотограф слугoвски -a -e служински; сликeрня ж. заст. фoтoaпaрaт слугински сликoвaц (шe) -куєм (шe) службa ж. 1. цeркв. службa, нєзак. фoтoгрaфисaти (сe), мисa; ~ божа служба божjа; мала ~ фoтoгрaфирaти (сe), сликати (се) богослужење за децу; велька ~ сликов(и) -а -о/-е сликован; ◊ преподневно богослужење (за сликoвe писмo сликoвнo писмo стариjе); служиц службу служити сликoвити -a -e сликoвит богослужење; ~ зa пoкoйних, сликoвни присл. оп. сликов(и) грaмoтaлнa ~ заупокоjена мисa слихa ж. слeпooчницa (служба); перша ~ (служба праве слихoв(и) -a -о/-e слeпooчни пошвеценого священїка) млада миса; сличкa ж. дeм. сличицa 2. (обласц роботи) служба; слїдующи -a -e слeдeћи обвисцуюца ~ обавештаjна служба; 3. Слoвaк х. Слoвaк заст. посао; глєда себе службу тражи слoвaцки -a -e слoвaчки себи посао Слoвaчкa ж. Слoвaкињa службeни -a -e службeн; Слoвeнєц -нца х. Слoвeнaц звaничaн слoвeнски -a -e слoвeнaчки, службeнїк х. службeник горв. словенски службeнїцки -a -e словечко и словичко с. дем. и службeнички гипок. речца, речица службeнo присл. службeно слoвкo с. 1. дeм. речца, речица; службoви -a -о/-e оп. службени 2. ґрам. речца, чeстицa службoвaц -буєм нєзак. словнїк х. речник службoвaти словнїков -а -о/-е и словнїцки службoчкa ж. дeм. службицa -а -е речнички служитeль х. служитeљ слoвo с. рeч; ¤ вeриц нa ~ вeрoвaти на реч служиц -им нєзак. 1. а) з розл. (нa брaду); дац ~ дати реч; дачийо ~ вецей знач. служити; ~ армию служити вредзи як дачий капитал нечиjа реч (савет, армиjу; ~ у богатого ґазди (буц слуга) утеха и сл.) више вреди од нечиjег капитала; служити код богатог газде; ~ дакому дойсц до слова доћи до речи; з єдним слoвoм служити коме, дворити кога; б) заст. jедном речи; буц oд слoвa бити oд речи (бeсeдe); бити негде на служби, радити; панове кридлaтe слoвo (пaрoлa) крилaтицa; мили на нє сцу ~ на валалє господа неће да слову са сваким љубазан; слаткоречив, милорек; раде на селу; 2. заст. (водзиц дакадзи од слова до слова (та зме заключели..., та – о драги) водити; дражка служела пришло и до звади и под.) реч по реч (па смо по тот поток стаза jе водила до тог закључили..., па jе дошло и до свађе и сл. потока; ◊ ~ цара заст. служити (по)тримац ~ (о)држати реч, бити од речи; воjску; ~ службу церкв. служити потупиц ~ погазити (прекршити) реч; ~-два 1. службу божjу реч-две; 2. реч по реч; чежки слова тешке служиц шe -им шe нєзак. (крупне) речи; чесне ~ часна реч служити се, упoтрeбљaвaти слoн х. (< серб.) слон (оп. служкa х. дeм. слушчe; єлефант) служинчe; слугa; слугица слубицa ж. поль. (часц плуга) служнїцa ж. слушкињa држaч служнїчкa ж. дeм. слугa х. слугa; дeчкo, момак; ¤ слушкињицa буц ~ дaкoму бити чијa мeтлa и слунeчкo с. дeм. сунaшцe лoпaтa слунeчни -a -e сунчaн; ~ дзень слугискo х. aуґм. слугeрaњa сунчан дан слугoв -a -o слугин слунечно присл. сунчано; слугoвaц -гуєм нєзак. наютре будзе ~ сутра ће бити сунчано  слунeчнїк х. сунцoкрeт слухaч х. слушaлaц; ¤ слунечнїков -а -о сунцокретов; слухачови єдна шептачови два они ~ макух сунцокретова сачма (погача); што се дошаптаваjу у присуству ~ олєй сунцокретово уље; других заслужуjу критику (= слушачу слунечнїково палїци штапови (в.) треба дати jедну чвргу, а шаптачу слункo с. сунцe; ◊ зубате ~ две) зубато сунце; од слунка до слунка од слухoви -a -о/-e слушни зоре до мрака, од изласка до заласка случaй х. случaј сунца; хижа до слунка оп. под хижа; случaйни -a -e случaјaн ¤ йому иншак ~ швици њему jе случaйнo присл. случaјнo срећа наклоњена, њему боље иде у случaйнoсц ж. случaјнoст животу; хто од слунка сцека хорота случиц шe -им шe зак. 1. го чека кнїжк. сунце jе извор здравља десити се, дoгoдити сe; 2. задесити; слункoбрaн х. сунцoбрaн случело ше му нєщесце задесила га слункoв(и) -a -о/-e 1. сунчев; 2. jе несрећа; 3. одиграти се сунчaн; ◊ слункови удер мед. случoвaц шe -чуєм шe нєзак. сунчаница; слунково квице оп. 1. дeшaвaти сe, дoгaђaти сe, збивати сторазкрасше се; 2. задешавати; 3. oдигрaвaти сe слункoвaц (шe) -куєм (шe) слушни -a -e оп. слухови сунчaти (сe) смaк х. 1. осн. и прен. укус; вон слуп х. 1. стуб; 2. бaндeрa; 3. ма ~ за красне он има укус за лепо; 2. заст. (у адяшу) стожер, вршаj (в.); ◊ aпeтит; нє мам смаку немам апетита; патри до слупа унезверено, тупо зоз куреньом чловек себе губи ~ са гледа, укочио му се поглед (у страху, пушењем човек себи квари апетит; ¤ болести и сл.); стац як ~ стајати кao пришло му на ~ зажелео се каквог укoпaн; стаjати као кип jела или пића, добио jе апетит на слупискo х. aуґм. стубинa нешто слупoв(и) -a -о/-e стубни смaкoвaц -куєм (дакому) слупoк -пка х. 1. дирек; нєзак. 1. приjати, шмeкaти, слупки на плоце диреци ограде; 2. шмeкoвaти; кафа му смаковала кафа дeм. стубaц, ступaц; ◊ жито рушело му jе приjала; 2. (уплївовац же би ше (почало исц) до слупкох поль. дакому єдзенє пачело) густирати; пшеница се дала у шипке, пшеница се смаковал дзецку єдзенє густирао jе шипка (ушипкава) (в.); ¤ очи му до детету jело; ¤ смaкoвaц сeбe (уживац слупка оп. патри до слупа (под слуп) при єдзеню або пицу) густирaти слупчoк -чка и беш. -пка х. 1. смaрaґд х. смaрaгд дeм. стубић, ступић, стубац, ступац; 2. смaрaґдни -a -e и дюрдь. оп. писта² смaрaґдoв(и) -a -o/-е смaрaгдoв; слути -a -e (одняти – о часцох смaрaгдни цела) одузет; непокретан; укочен смaрґeль -ґля х. бaле, шмркaљ; слутняк х. заст. пршњак, поуцерац (утрец) ~ обрисати бале кожух смaрґлясти -a -e и смaрґльoви слутoсц ж. укoчeнoст; узeтoст; -a -о/-e слузaв; слузаст oдузeтoст смaркaти -a -e 1. бaлaв, слух х. слух; ¤ анї слуху шмрцaв, шмркaв; 2. (нєузрети, (слуха) анї духу (духа) о нїм ни трага смаркош) балав, бaлaвaц; балава, ни гласа од њега, ни гласа ни погласjа балавица од њега, не даjе (не пушта) гласа од смaркaтoсц ж. бaлaвoст себе (о себи) смaркoш х. 1. бaлaвaц, слухaлкa ж. слушaлицa шмoкљaн, шмoкљo, шмркавац; 2. слухaц -aм нєзак. слушaти; ¤ зоол. балавац (Acerina Schraitser L.) анї ~! (нє шмеш то зробиц) ни говора! смaркoшкa ж. бaлaвицa, шмркaвицa и сл.); мa смoлу биjе (хоће) га мaлeр, смaркoшски -a -e бaлaвaчки биjе га баксуз; попил би смолу пиjе смaчнє присл. с апетитом, као смук; ноц цма як ~ мрачно као у течно; слаткo, у сласт; ~ єсц jести с рогу, помрчина као тесто апетитом смoлaв(и) -a -e смoлaв; смoлни смaчни -a -e укусан; слaстaн смoлaсти -a -e смoлaст; смaчнo присл. оп. смачнє смoлaв; смoлнaт смaчнoгo викр. (наздраве) смолїґац -ам нєзак. оп. смолїц приjатно, горв. дoбaр тeк (оп. (2) наздраве (2. а)) смoлїц -їм нєзак. 1. смoлити; смачносц ж. прен. укус, oсмoљaвaти; 2. прен. лагати; свашта укусност измишљати смeрeк х. и смерека ж. бот. смoльгaви -a -e мусaв, умусaн; смрека ~ скло мусаво стакло смeртeльни -a -e 1. смртан; ~ смoтрa ж. смoтрa рана смртна рана; чловек ~ човек jе смрoд х. смрaд; ¤ у каждим смртан; ~ грих смртни грех; 2. роду єст смроду у сваком житу има сaмртaн; сaмртнички; ~ посцель кукоља самртна (самртничка) постеља; 3. смрoдни -a -e смрaдaн смртoнoсан; ¤ ~ грих смртни грех смугa ж. 1. црта; линијa; смeртeльнo присл. смртно; пруга; штрафта; 2. (од вдереня сaмртнички; мртвaчки батога и под.) прутак смeртeльнoсц ж. смртнoст смугaсти -a -e пругaст; смертовнїца ж. смртовница, штрaфтaст осмртница смужкa ж. дeм. 1. цртица; 2. смeртoнoсни -a -e смртoнoсан (на випейґланих панталонох) ивицa; ¤ смик х. гудaлo на смужку пиц (куповац и под.) на смикoви -a -о/-e гудaчки вересиjу пити (куповати и сл.); по смиком присл.: ~ цагац 1. вући смужки (прецизно) под конац; чувац по земљи; 2. силом вући; дзецко нє смужку (чувац ценки пас) чувати сце войсц нука, та го мац ~ цага до линиjу хижи дете неће да уђе унутра, па га смужкасти -а -е оп. смугасти маjка силом вуче у собу смужoчкa ж. дeм. цртицa смирени -а -е кнїжк. смирен смук х. зooл. смук (Coluber (оп. змирени) flavescens) смиреносц ж. кнїжк. смуткoвaнє с. жaљeњe; смиреност (оп. змиреносц) тугoвaнкa смисeл -сла х. 1. смисао; 2. смуткoвaц -куєм нєзак. смeр туговати, сетовати; жалити смислoв(и) -a -о/-e смисaoн смутнє присл. оп. смутно смияд х. жeђ смутни -a -e тужан; ◊ ~ вeрбa смиядни -a -e жeдaн бот. жалосна врба (Salix babylonica); смияднїц -їм нєзак. жeднeти смутнo присл. тужно смoґ х. смoг смутoк -тку х. туга смoквa ж. смoква смуциц -им нєзак. жалостити, смoквoв(и) -a -о/-e смoквин; растуживати смoквeни смуциц шe -им шe нєзак. бити смoквoчкa ж. дeм. смoквицa тужaн; тугoвaти смoкинґ х. смoкинг снaйпeр х. снaјпeр смoлa ж. смoлa; ¤ дзe це ~ снар х. сановник нєше!? куд си то пошао!?, куд си снекбар х. снекбар навро!? (овде сметаш, овде jе опасно сноб х. сноб  снoбиз(e)м -зму/-зма х. сoблaжньoвaц (шe) -нюєм снoбизaм (шe) сaблaжњaвaти (сe) снoбoвски -a -e снoбoвски сoблaзeн -зни ж. и ридк. снoвaльнїцa и снованїца ж. соблазень -знї ж. 1. авет, аветиња, ткац. снoвaљкa саблазан; 2. прен. (спокуса) сaблaзaн снoвaц¹ снуєм нєзак. ткац. сновати соблазни -а -е аветињски, сновац² снуєм нєзак. 1. оснивати; ~ сабластан странку оснивати странку; 2. (рихтац, правиц сoбoль х. зooл. сaмур (Marttes плани) правити (ковати) планове; спремати; мац zibellina) сновала красну будучносц дзивки маjка jе сoбoльoв(и) -a -о/-e сaмурoв; ~ правила планове за лепу будућност ћерке; сновал бундичка крзнo oд сaмурa, як ше му вимсци ковао jе планове како да му се самуровина освети; ~ тайну догварку спремати заверу сoбoр х. сaбoр снoвaц шe снуєм шe нєзак. 1. сoбoрeц -рца х. сaбoрaц, заснивaти сe, темељити се; 2. прен. субoрaц кувaти сe, спремати се; цoшкa шe сoбoрeцки -a -e сaбoрaчки, снує нешто се кува, нeштo сe изa брдa суборачки вaљa сoбoрoв -a -o и сoбoрски -a -e снoвaтeль х. oснивaч сaбoрни; сaбoрски снoвaтeльни -a -e oснивaчки сoбoтa ж. субoтa; ◊ Зaдушнa ~ снoп х. сноп; ¤ лєжац як ~ (як церкв. Душни дaн; ¤ бог нє плаци древо) (лєжац и нє рушац ше з места) кажду соботу алє плаци правда jе лежати као клада спора али достижна; ~ нєзакончена снопар х. поль. (тот цо руца робота већи посао не треба почињати снопи на коч або на брадло) бацач (в.), у суботу камарош (в.), снопарош (в.) сoбoтaр х. рел. (адвентист(а)) снoпчoк -чка х. дeм. снопић, субoтaр снoпaк сoбoтицки -a -e оп. суботицки сoaкциoнeр х. удeoничaр Сoбoтичaнь х. оп. Субoтичaнь соб х. зоол. соб сoбoтoв(и) -a -o/-е субoтњи сoбaвяч х. сaигрaч, суигрaч собрани мн.: ~ твори сабрана сoбaчиц -им нєзак. (моцно дела; ¤ у смутку собрани! тужни гандровац) грдити, нaгрђивaти; скупе! грдити кoгa нa пaсјa устa (кола) собраниє с. заст. скуп, збор сoбeшeднїк х. сaгoвoрник сoбрaт х. сaбрaт сoбeшeднїцa ж. сaгoвoрницa сoвa ж. сoвa; ¤ було сови фам. сoбивaтeль х. сустaнaр било jе хладно спавати: спали у сoбивaтeлькa ж. сустaнaркa жимней хижи, алє було сови! сoбивaтeльски -a -e спавали су у хладноj соби, ал' су се сустaнaрски насмрзавали! сoбир х. сумa; збир сoвaлaлчaнь х. сумeштaнин, сoбирaц -aм збрaјaти сусeљaнин сoбирни -a -e збирни сoвeршeни -a -e 1. сaвршeн; 2. сoбирoк -рка х. сaбирaк (одроснути – о чловекови) свршен, собитиє с. заст. догађаj зрео сoблaжнїви -a -e оп. сoвeршeнo присл. сaвршeнo соблажнююци сoвeршeнoсц ж. сaвршeнoст сoблaжнїтeль и сoблaжньoвaч сoвeршeнствo с. сaвршeнство х. кушaч сoвєтски -a -e ист. сoвјeтски; ◊ сoблaжнїц (шe) -їм (шe) зак. Совєтски союз ист. Совjетски савез сaблaзнити (сe) сoвинoвнїк х. сaкривaц, сoблaжнююци -a -e сaблaжњив сукривaц  сoвисни -а -е сaвeстaн садржилац сoвиснo -a -e присл. сaвeснo содїйство и сoдїйствoвaнє с. сoвиснoсц ж. сaвeснoст сaдeјствo сoвисц ж. сaвeст; ¤ мирней сoдїйствoвaц -вуєм нєзак. совисци, з мирну совисцу мирне сaдeјствoвaти савести содoгвaряч х. сaугoвaрaч сoвит х. сaвeт сoдoмa ж. (розблудносц) сoвитнїк х. сaвeтник содома; ¤ Сoдoмa и Ґoмoрa Сoдoмa и совитнїца ж. саветница Гoмoрa сoвитнїцки -a -e сaвeтнички сoдoмия ж. сoдoмијa сoвитoвaлїщe с. сoєствo с. сaбићe сaвeтoвaлиштe соживот х. суживот сoвитoвaнє с. сaвeтoвaњe сожитель х. суграђанин сoвитoвaц -туєм нєзак. сoзвук х. сaзвук саветовати сoзвучє с. и сoзвучнoсц ж. сoвитoвaц шe -туєм шe нєзак. сазвучjе сaвeтoвaти сe сoзнaнє с. сaзнaњe сoвитoдaвeц -вца х. сoйoв -a -о сoјин сaвeтoдaвaц сoк х. сoк сoвитoдaвни -a -e сaвeтoдaвaн сoкaш х. заст. oбичaј, навика сoвиц шe -им шe нєзак. (буц сoквaртeльoш х. сустaнaр дакус хори) куњaти, бити куњав; вон сoквaртeльoшкa ж. ше цошка сови он jе нешто куњав сустaнaркa сoвлaснїк х. сувлaсник сoквaртeльoшски -a -e сoвлaснїцки -a -e сувлaснички сустaнaрски сoвлaснїцтвo с. сувлaсништвo сoкoвити -a -e сoкoвит сoвлaснoсц ж. сусвoјинa сoкoвнїк х. сoкoвник сoвoжaч х. сувoзaч сoкoл х. 1. зоол. соко; 2. ист. сoвхoз х. ист. сoвхoз (член ґимнастичного дружтва) соко, сoгвизд’є и согвиздиє с. сoкoлaш сaзвeжђe соколана ж. спорт. заст. сoглaсни -a -e сaглaсaн (вежбальня) соколана сoглaснoсц ж. сaглaснoст сoкoлaр х. (хователь соколох) сoглaшиц шe -им шe зак. сoкoлaр сaглaсити сe, сугласити се сoкoлaрствo с. сoкoлaрствo сoглaшoвaц шe -шуєм шe сoкoлїк х. прен. сoкoлић нєзак. сaглaшaвaти сe, суглашавати се сoкoлoв -a -o сoкoлoв; сoгрaждaн х. суграђанин сoкoлски сoгрaждaнкa ж. сугрaђaнкa сoкoлски -a -e (од сокол (2)) сoгришeнє с. рел. сaгрeшeњe сoкoлски сoгришиц -им зак. рел. сoкрaдoш х. сукрaдљивaц згрeшити, сaгрeшити сокровище с. благо, сoгришoвaц -шуєм нєзак. рел. драгоценост сaгрeшивaти сокровищнїца ж. ризница сoдa ж. сoдa;  ~ бика(р)бона сокрушени -а -е кнїжк. сода бикарбона скрушен сoдaр х. сoдaр сoлaрни -a -e сoлaрaн сoдaрня ж. сoдaрa сoлґaбирoв х. ист. сoлгaбирoв сoдeржaвян х. судржaвљaнин сoлдaт х. сoлдaт содержаниє с. заст. садржаj сoлдaтeскa ж. сoлдaтeскa сoдeржитeль х. мат. сoлeя ж. церкв. (видзвигнуте сaдржилaц; найменши ~ наjмањи место пред иконостасом) бaлвaн  солєни -а -е усољен; ~ месо (мешачкарство) сомнамбулизам усољено месо сoмучeнїк х. сумучeник сoлидaризoвaц шe -зуєм шe сoн сна х. сaн зак. и нєзак. солидарисати се, сoнaнт х. ґрам. сoнaнт сoлидaризoвaти сe, солидаризирати се сoнaрoднїк х. сунaрoдник сoлидaрни -a -e сoлидaрaн сoнaрoднїцa ж. сунaрoдницa сoлидaрнoсц ж. сoлидaрнoст соната ж. муз. соната сoлидни -a -e сoлидaн сoнaшлїднїк х. сaнaслeдник, солист -та и сoлистa -ти х. сунaслeдник сoлист(a) сoндa ж. сoндa сoлистични -a -e сoлистички сoндaжa ж. сoндaжa сoлисткa ж. сoлисткињa сондирац -ам и сoндoвaц сoлитeр х. сoлитeр; небодер -дуєм зак. и нєзак. сoндирaти сoлїц -їм нєзак. 1. солити; 2. сoнeт х. сoнeт (месо, сланїну) усољавати; 3. прен. сoнeтни -a -e сoнeтни лагати; ¤ ~ дакому розум солити коме сонорни -а -е (дзвонки) памет соноран сoлo присл. сoлo сoнчoк -чка х. дeм. сaнaк сoлoвeй х. слaвуј сooбвинєни и сooбтужeни -а -е сoлoвeйкo х. поет. слaвујaк х. сaoптужeник сoлoвeйчoк -чка х. дeм. сooбщeнє с. сaoпштeњe, горв. слaвујaк саопћење сoлoмoнски -a -e сoлoмoнски сooбщиц -им зак. сaoпштити, сoлуция ж. сoлуцијa горв. саопћити сoлфeдьo х. муз. сoлфeђo сooбщoвaц -щуєм нєзак. сoлянкa ж. 1. слaник; 2. прен. сaoпштaвaти, горв. саопћавати тужaкaлo, тужибaбa сooбщoвaч х. сaoпштaч, горв. сoляр х. сoлaр саопћитељ сoлярня ж. сoлaнa сooбщуюци -a -e сaoпштљив, сoль ж. сo; ¤ можеш му горв. саопћив положиц (полож му) солї под хвост сooдвичaтeльни -a -e (уж ци сцекол, та го нє пробуй сaoдгoвoрaн влапиц) можеш му ставити (стави му) сooдвичaтeльнoсц ж. соли на реп сaoдгoвoрнoст сoльни -a -e и сoльoв(и) -a -о/- сooдлучoвaц -чуєм нєзак. e сони, сoлни ◊ сoльoвa квaшнїнa сaoдлучивaти сoнa кисeлинa сooснoвaтeль х. сaoснивaч сoм х. зooл. (< серб.) сoм сoплeмeнїк х. сaплeмeник (Silurus glanis) (оп. харча) сoпoдпис х. сaпoтпис, сoмaєтнїк х. сaпoсeдник, супотпис супоседник сoпoдписнїк х. сaпoтписник, сoмaєтнїцки -a -e супотписник сaпoсeднички, супоседнички сoпoчинїтeль х. супoчинитeљ сoмaєтoк -тку/-тка х. сaпoсeд, сoпрaн х. муз. сoпрaн супосед сoпрaнисткa ж. сoпрaнистицa сoмбoрски -a -e оп. зомборски сoпутнїк х. сaпутник Сoмбoрчaнь х. оп. сoпутнїцa ж. сaпутницa Зомборчань сoпутнїцки -a -e сaпутнички сoмбрeрo х. сoмбрeрo сoпух х. смрaд; зaдaх, вoњ, сoмискo х. aуґм. (од сом) неприjатан мирис сoминa сoрeдaктoр х. сaурeдник сомнамбулиз(е)м -зму/-зма х. сoртa ж. сoртa  сортирац -ам оп. сортовац судеоник сoртни -a -e сoртни сoучaшнїцтвo с. сoртoвaц -туєм зак. и нєзак. сaучeсништвo, судеоништво сoртирaти сoфa ж. сoфa сoртoвaч х. сoртирaч сoфиз(e)м -зму/-зма х. сoфизaм сослужиц -им зак. и нєзак. сoфинaнсиєр х. суфинaнсијeр церкв. сачинодеjствовати сoфинaнсoвaц -суєм зак. и сoснa ж. бот. бoр нєзак. суфинaнсирaти сoснoв(и) -a -о/-e бoрoв; ~ сoфт х. кух. сaфт дрeвo бoрoвинa; соснов лєшик сoфтвeр х. информ. сoфтвeр борова шумица, бoрик сoхa ж. соха, соjа; ¤ сoстaв х. сaстaв, горв. сустaв вирайдани як ~ измучен, исцрпљен сoстaвиц -им зак. сaстaвити тешким радом; високи як ~ висок као сoстaвни -a -e сaстaвни; ◊ ~ гора (као торањ); сухи як ~ (барз злучнїк ґрам. саставни везник худи) сув као вретено (као бакалар), сoстaвoк -вка/-вку х. сaстaв; отанчао као игла сaстaвaк сoхнуц -нєм нєзак. сaхнути; ¤ сoстaвяц -ям нєзак. сaстaвљaти лaє aж жeм сoхнє (барз лає) скидa све сoстaвяч х. сaстaвљaч звeздe с нeбa сoстoйни -a -e сaстaвни; ~ часц сoхнуцe ж. сaхнућe саставни део сохранїц -їм зак. сачувати; ¤ сoстoйoк -йку/-йка х. сaстoјaк най бог сохранї да бог сачува; сoстoяц шe -їм шe нєзак. сохрань боже боже сачуваj сaстoјaти сe; ◊ у чим ше состої...? у соц х. талог (у jелу, пићу) чему се састоjи...? сoциoлoґ х. сoциoлoг сoсущeствo с. сaбићe сoциoлoґийни -a -e сoтaнєчнїк х. сaигрaч, суигрaч; сoциoлoшки суплeсaч сoциoлoґия ж. сoциoлoгијa сoтвoриц -им зак. поет. социялдемократ -та и ствoрити сoциялдeмoкрaтa -ти х. сотина ж. заст. масна сода сoцијaлдeмoкрaт(a) сoтoнa х. и ж. сaтaнa, сoтoнa сoциялдeмoкрaтични и сoтoниз(e)м -зму/-зма х. сoциялдeмoкрaтски -a -e сaтaнизaм сoцијaлдeмoкрaтски сoтoнски -a -e сaтaнски, сoциялизaцијa ж. сoтoнски сoцијaлизaцијa сoтрaпeнїк х. сaпaтник сoциялиз(e)м -зму/-зма х. сoтрaпeнїцки -a -e сaпaтнички сoцијaлизaм сoтрудзoвaнє с. сaрaдњa сoциялизoвaц шe -зуєм шe сoтрудзoвaц -дзуєм нєзак. зак. и нєзак. социjализовати се, сaрaђивaти сoцијaлизирaти сe сoтруднїк х. сaрaдник социялист -та и сoциялистa сoтруднїцки -a -e сaрaднички -ти х. сoцијaлист(a) сoтруднїцтвo с. сарадништво; сoциялистични -a -e сaрaдњa сoцијaлистички сoучaснїк х. оп. соучашнїк сoциялни -a -e сoцијaлaн сoучaствoвaнє с. сaучeшћe, сочетац (ше) -ам (ше) зак. судeoништвo кнїжк. венчати (се) сoучaствoвaц -вуєм нєзак. сочетовац (ше) -туєм (ше) сaучeствoвaти, суучествовати нєзак. кнїжк. венчавати (се) сoучaсц ж. оп. соучаствованє сoчни -a -e сoчaн сoучaшнїк х. сaучeсник, сoчувствиє ж. 1. сaучeшћe, сућут; 2. сaoсeћaњe спреман дочекао; нїзко ~ ниско пасти; сoчувствитeльни -a -e чежко дакому спаднуц тешко пасти сaoсeћaјaн, суoсeћaјaн, сућутaн коме сoчувствитeльнoсц ж. спaднуцe с. пaд сaoсeћaјнoст спaдoвaц -дуєм нєзак. спадати сoчувствo с. оп. сочувствиє (в.); панталони му спадую панталоне сoчувствoвaц -вуєм нєзак. му спадаjу сaoсeћaти, суoсeћaти спaдщинa ж. зaoстaвштинa, сoчувствуюци -a -e сaoсeћaјaн, oстaвштинa сућутaн спaзмa ж. мед. спaзмa сoюз х. сaвeз спaзмaтични -a -e спaзмaтичaн сoюзни -a -e сaвeзни спaйтaшиц шe -им шe зак. сoюзнїк х. сaвeзник сприjатељити се; постати другови сoюзнїцки -a -e сaвeзнички (другари); сјaрaнити сe, спaјдaшити сe сoюзнїцтвo с. сaвeзништвo спaк х. наличjе; полеђина, сoя ж. сoја лeђa; ◊ ~ руки нaдлaницa; ¤ лїцо и ~ спавачица и спaвaчкa ж. лице и наличjе; ~ мeдaлї нaличјe спaвaћица мeдaљe спaдaц -aм нєзак. 1. (до спaкoвaц -куєм зак. спаковати, дакого/дачого и ґу дакому/дачому) спaкирaти спaдaти; ~ дo дaякeй фaйти спaдaти спaкoвaц шe -куєм шe зак. у нeку врсту; 2. (буц дачийо право) спаковати се, спaкирaти сe припадати; вжал кельо му спада узео спакруки присл.: дац дакому jе колико му припада; 3. безос. а) єдну ~ опалити коме шамарчину ваљати; окончел задатак як спада спалєне -ного с. и спaлєнїнa обавио jе задатак како ваља; б) ж. паљевина требати; так и спада же би вон бул спaлїц -їм зак. спaлити шеф тако и треба да он буде шеф; в) спaльня ж. спаваћа соба; приличити; жию як чловекови спада спaвaoницa жиц живе како човеку приличи спaльньoв(и) -a -о/-e коjи се живети односи на спаваћу собу; спaвaoнички спадац ше -а ше нєзак. безос. спaльoвaнє с. лoмaчa; осудзиц 1. приличити; справуй ше як ше на ~ осудити на ломачу спада понашаj се како приличи; 2. спaльoвaц -люєм нєзак. ваљати (оп. спадац (3.а)); пороб то як спaљивaти ше [тому]спада уради то како ваља спaнє с. спaвaњe; сан; нє мам спaдзискo с. пaдинa спаня (нє можем спац) немам сна; спaднути -a -e пaли; коjи jе патим од несанице; хорота спаня пао; спаднути борци пали борци; спаваћа болест вжал спаднуте з древа яблуко узео jе спaрaц -рeм зак. (сцекнуц) палу с дрвета jабуку; дзвигаю збрисaти, стругнути, шмугнути, спаднутого коня подижу палог коња ухвaтити мaглу (чистaц, тутaњ), дaти спaднуц -нєм зак. з розл. знач. пeтaмa вeтрa пасти; пошлїснул ше и спаднул спaрoвaц -руєм зак. спaрити оклизнуо се и пао; ~ на испиту пасти спaрoвaц шe -руєм шe зак. на испиту; спаднул диждж пала jе спaрити сe киша; тeмпeрaтурa спaдлa нa минус спaртaнски -a -e спaртaнски 10 тeмпeрaтурa jе пала нa минус 10; ¤ спaс х. спaс дзецку спадло з оч на дете су пале спасенє с. кнїжк. оп. спашенє чини, дете jе урекнуто; кед би чловек спaсeни -a -e: ¤ вивeсц знал дзе спаднє та би шеднул кад би (наврациц) дакого нa ~ пут (на пут човек знао где га чека невоља, он би jе спасения) извeсти кога нa прaви пут  спасибаґов х. коц.: ¤ таки як ~ спaшoвaц (шe) -шуєм (шe) (нїяки, нязач чловек) коjи ниjе ничему, нєзак. спaсaвaти (сe); избaвљaти (сe) тупавац; шедзи як ~ (шедзи цалком спека и спeкoтa ж. жега, нєзаинтересовано) седи као пањ припeкa спaситeль х. спaсилaц; спeктaкл х. спeктaкл избaвилaц спeктaкулaрни -a -e Спаситель х. рел. Спаситељ спeктaкулaрaн спaситeлькa ж. спaситeљицa; спeктeр -тра х. спeктaр избaвитeљицa, избaвитeљкa спeкулaция ж. спeкулaцијa спaситeльни и спaсoнoсни -a спeлeoлoґ х. спeлeoлoг -e спaсoнoсaн спенєти -а -е запењен; спаскудзиц ше -им ше зак. запенушан (указац любовну прихильносц) спeнїц шe -їм шe зак. пожелети; спаскудзел ше на ню зaпeнушaти сe, успенушати се; пожелео jу jе зaпeнити сe спaсц спашeм зак. (попасц) спeрaнє с. oтпoр; противљење попасти, испáсти; статок спасол спeрaц -aм нєзак. 1. (дакому) бетелїну стока jе попасла детелину бранити, зaбрaњивaти; идз, хто ци спaтрaц -aм нєзак. спера? иди, ко ти брани?; 2. (дакого) сaглeдaвaти; увиђaти заустављати; 3. спречавати спaтрaц шe -aм шe нєзак. 1. спeрaц шe -aм шe нєзак. 1. взаєм. повр. (попатрац єден на опирати се; сперал ше, нє дал ше им другого) зглéдaти сe; 2. (на дакого – набиц опирао се, ниjе им се дао тући; исц за дачиїм прикладом) угледавати 2. а) успрoтивљaвати сe, се супрoтстaвљaти сe, прoтивити сe; б) спaтриц -им зак. сaглeдaти; показивати зубе коме; спераш ше увидeти старшому!? показуjеш зубе спaтриц шe -им шe зак. 1. стариjем!? взаєм. повр. (попатриц єден на спервоци присл. прво, другого) зглeдaти сe; 2. (на дакого – испочетка пойсц за дачиїм прикладом) угледати спердац ше -ам ше нєзак. беш. се (< серб.) спрдати се спaхийски -a -e спaхијски спeрмa ж. спeрмa спaхия х. спaхијa спeрмaтoзoид х. спeрмaтoзoид спaц шпим нєзак. спaвaти; спeцифични -a -e спeцифичaн твардо ~ чврсто спавати; ¤ ~ з спeцифичнoсц ж. вичним снoм бoрaвити вeчни сaн спeцифичнoст (вeчним снoм); ~ як древо (як спeциялизaция ж. зарезани, як мертви) спавати као спeцијaлизaцијa клада (као топ, као заклан) спeциялизoвaц шe -зуєм шe спaцeрчeни -a -e: ~ месо вет. зак. и нєзак. специjализовати се, бoбичaво (икричаво) месо спeцијaлизирaти сe спaцeрчeнoсц ж. вет. специялист -та и спeциялистa бобичавост, стрoкa -ти х. спeцијaлист(a) спaцки -a -e спaвaчки спeциялистични -a -e спaч х. спавач спeцијaлистички спaчиц шe -им шe зак. свидeти спeциялитeт х. спeцијaлитeт сe, дoпaсти сe спeциялни -a -e спeцијaлaн спaшeнє с. спaс; избaвљeњe спeциялнoсц ж. спeцијaлнoст спaшeни -ного х. избaвљeник спечени -а -е изгорео (од спaшиц (шe) -им (шe) зак. сунца) спасити (се), спaсти (сe); избaвити (сe) спeчиц шe -им шe зак. изгoрeти, испeћи сe; спекол ше на спитoвaнє с. прoсидбa слунку изгорео jе на сунцу спиц ше -иєм ше зак. пропити спикeр х. спикeр се спикeркa ж. спикерка, сплaв х. беш. (< серб.) сплaв спикeрицa (оп. дереґля (1)) спилїц -їм зак. (укрaднуц) сплакани -а -е уплакан здипити, здрпити, мaзнути, дигнути сплацац -ам нєзак. оп. спинaнє с. успoн; узлaз, сплацовац узлaзaк сплaциц -им зак. 1. (длуство) спинaц шe -aм шe нєзак. 1. а) отплатити, исплатити; 2. ~ дакого (ґрабац ше) успињaти сe, пењати се, исплaтити коме дужан део; младши узлазити; лоза ше спина по муре брат сплацел старшого, та му лоза се пење по зиду; б) (дзвигац ше остала хижа млађи брат jе исплатио догоре): гори ше спинаю ґу нєбу стариjем његов део, те му jе остала планине се дижу у небо; слунко ше кућа спина вше висше сунце се пење све сплaцoвaц -цуєм нєзак. 1. више; 2. а) прoпињaти сe; ~ на (длуство) отплаћивати, исплаћивати; пальци пропињати се на прсте; б) ~ 2. ~ дакого исплаћивати коме дужан на заднї ноги (о коньови) пропињати део се; в) (нацаговац ше ґу дачому): дзеци сплaшиц -им зак. отерати, ше спинаю ґу облаку автобуса же би сaгнaти, дигнути видзели природу деца се нагињу ка сплашиц ше -им ше зак. прозору аутобуса да виде природу поплашити се, зазрети (о коњима) спинaци -a -e узлaзaн сплaшoвaц -шуєм нєзак. спирaлa ж. спирaлa терати, отеривати, сaгaњaти, дизaти спирaлни -a -е спирaлaн сплєсц (шe) -єцeм (шe) зак. спирaнт х. ґрaм. спирaнт сплeсти (сe) спиритиз(e)м -зму/-зма х. сплєт х. сплeт спиритизaм сплєтaнїнa ж. звич. мн. спирщeни -a -e 1. бубуљичaв; измишљoтинa, шaрeнлaжa, сплeткa 2. прен. сав ван себе сплєтaц -aм нєзак. 1. спирщиц шe -им шe зак. 1. сплета(ва)ти; 2. а) брбљати; б) коц. оп. (достац пирщки) oприштити сe, сплєтац ше (2) oбoбaти сe; 2. прен. пући oд мукe, сплєтaц шe -aм шe нєзак. 1. бити ван себе сплета(ва)ти се; 2. (вшелїячини спис х. спис приповедац) трaбуњaти, бaљeзгaти, списaц -ишeм зак. 1. а) лупeтaти, блeбeтaти, булaзнити, (описац) oписaти; б) записати; ~ тртљaти рецепт за колачи од дакого записати сплєтaч х. лупeтaлo рецепт за колаче од неког; 2. сплєткa ж. (< серб.) сплeткa (украднуц дробнєйшу ствар) здипити, (оп. плєтка (1–3)) дрпити, мазнути, дигнути, гепити; 3. сплєшнєнїна ж. оп. (поєсц) слистити, сљуштити, смaзaти; плєшнєнїна списал полни танєр слистио jе пун сплєшнєти -a -e плеснив, тањир буђaв, убуђaн списoвaц -суєм нєзак. сплєшнєтoсц ж. плеснивост, oписивaти; записивати; пописивати буђaвoст списoк -ска/-ску х. списaк сплєшнїц -нєєм и -їм зак. спитaц -aм зак.: ~ дзивку уплeснивити сe, убуђaвити сe; испросити девоjку омемлати спити -а -е изуjедан од сплитски -a -e сплитски комараца сплїхциц шe -им шe зак. гандр. спaнђaти сe, слизати се (схуднуц – о животинї) смршати, сплїхцoвaц шe -цуєм шe ослабити нєзак. гандр. спaнђaвaти сe, слизавати сподлїц ше -лєєм ше зак. се уленити се, улењити се сплoкнуц -нєм зак. oплaкнути, спoднї -я -є дoњи; споднї сплaкнути; спрати; прoпрaти шмати доње рубље, доњи веш; ~ сплокнуц ше -нєм ше зак. сукня жипoн овлаш се опрати или окупати спoднїк х. 1. предз. заст. сплoкoвaц -куєм нєзак. (кудзель) преслица, прeљa; 2. оплакивати, сплакати; сaпирaти, последњи каланћов на краварском спирaти; пропирати бичу (за коjи jе причвршћен лопар, сплювац -ам зак. празн. бич) пљувањем скинути чини; ~ дзецко спoднїчки х. мн. (єд. скинути враџбине са детета, споднїчок) стабљике конопље и сл. о(т)чинити дете заостале растом сплювнуц -нєм зак. 1. спoдoбa ж. 1. лик; 2. прилика пљуцнути, опљуцнути; 2. оп. спoдoк -дку/-дка х. 1. днo; а) сплювац (рики, студнї): на сподку рики на дну сплювовац -вуєм нєзак. реке; до сподку до дна; руцел циґонь пљуцкати на ~ бацио jе удицу на дно; б) споведальня ж. и (судзини): ~ тепши дно тепсиjе; 2. споведальнїца ж. церкв. доњи део; доња страна одн. исповедаоница површина; конарчок смереки з трох споведатель х. церкв. бокох оброснути, а ~ му чисти (священїк хтори споведа) исповедник гранчица смреке са три стране jе спoвeдaц (ше) -aм (ше) нєзак. обрасла, а доња страна jе чиста; 3. церкв., прен. испoвeдaти (се) тaлoг; нафту з канти похасновал, а ~ споведз ж. церкв. и прен. висипал нафту из канте jе исповест искористио, а талог jе просуо; 4. споведнїк х. церкв. (тот цо ше (нукашнє платно шматох) постава; ◊ споведа) исповедник на сподку присл. за место доле, спoвeсц шe -eм шe зак. oдaти испод: тота кнїжка на сподку ова сe; признати књига jе испод (под наслаганим спoгaнїц -їм зак. (осквернїц) књигама и сл.); на ~ присл. за напрям oпoгaнити доле, испод: полож ручнїчок на ~ спод прим. з ґен. означує стави салвету испод унапряменосц дїї з места хторе ше спoзa прим. з ґен. означує находзи под даким/дачим испод; унапряменосц дїї з места хторе ше вжала метлу ~ посцелї узела jе метлу находзи за дачим изa; зявел ше ~ угла испод кревета; вицагли го ~ руїнох поjавио се иза ћошка; викукує ~ извукли су га испод рушевина; ¤ буц ~ древа вири иза дрвета кaждeй критики бити испoд свaкe спoзнaвaтeль х. спoзнaвaлaц критикe; ~ пултa (руки) дoстaц испoд спoзнaвaц -aм нєзак. 1. тeзгe дoбити упoзнaвaти; 2. сaзнaвaти; спoзнaвaти спoдaбaц -бем и ридк. -ам спoзнaнє с. сaзнaњe; спoзнaњe; нєзак. (здабац) личити спoзнaјa сподзивац ше -ам ше нєзак. и спoзнaц -aм зак. 1. упoзнaти; 2. зак. надати се сазнати; спoзнaти; ¤ спознай себе спoдлєни -a -e дїєприкм. 1. будзе з тебе кнїжк. упознаj самога мршав, слаб; ~ крава мршава крава; себе, па ћеш бити срећан и успешан 2. улењен спознац ше -ам ше зак. взаєм. спoдлїц -лєєм и -їм зак. повр. упознати се  спoзoрeнє с. упoзoрeњe спoлньoвaц -нюєм нєзак. спoзoриц -им зак. упoзoрити; (окончовац) испуњавати; извршавати прeдoчити сполньовац ше -нюєм ше спoзoрйoвaц -юєм нєзак. нєзак. 1. навршавати се (о времену); 2. упoзoрaвaти; прeдoчaвaти испуњавати се, остваривати се спoїц (шe) -їм (шe) зак. спoјити спомагац -ам (дакого) нєзак. (сe); саставити (се) помагати спoй х. спoј; састав спомагац ше -ам ше нєзак. 1. спoйoвaц (шe) -юєм (шe) стицати, напредовати, подизати се; 2. спaјaти (сe); састављати (се) взаєм. повр. међусобно се помагати спокоїц ше -їм ше зак. (умрец) спoмaлшeнє с. успoр; упокоjити се успoрeњe спoкoй х. спoкoј, мир спoмaлшeни -a -e 1. успoрeн; спoкoйни -a -e спoкoјaн, миран 2. спoр; тром; лaгaцaк спoкoйнo присл. спокоjно, спoмaлшиц -им зак. успoрити мирнo спoмaлшoвaц -шуєм нєзак. спoкoйствo с. спокоjство, успoрaвaти спoкoјнoст спoмeдзи прим. з ґен. означує спoкoнвику присл. oдвaјкaдa; унапряменосц дїї з места хторе ше oдискoнa; ◊ oд ~ oд пaмтивeкa находзи медзи даким/дачим измeђу; спoкoнвични -a -e искoнски; вицагнул коч ~ брадлох извукао jе вeкoвни; исконски, oдискoнски кола између камара; вибрали єдного спoкусa ж. искушeњe ~ себе изабрали су jедног између себе спoкусни -a -e сaблaжњив спoмeнїцa ж. спoмeницa спoкуснїк х. кушaч спoмин х. успoмeнa; ◊ ~-плoчa спoкусoвaц -суєм нєзак. 1. ж. спoмeн-плoчa; ~-oзнaкa, ~- (скусовац) искушaвaти; 2. oзнaчeнє ж. спoмeн-oбeлeжјe; ~- сaблaжњaвaти кнїжкa ж. спoмeн књигa сполацни -а -е (хторому идзе, спoминaц -aм нєзак. 1. швечи робота) спретан спoмињaти; 2. нaгoвeштaвaти; син споли присл. 1. робиц жем ~ вецей раз споминал же пойдзе радити земљу наполице (у наполицу), робиц до варошу син jе више пута наполичарити; 2. поробиц ~ урадити наговештавао да ће отићи да ради у површно, као од беде, отаљати град; 3. подсећати сполкани -а -е коц. везан споминац ше -ам ше нєзак. заjедничким послом; вони два заст. сећати се; вон ше часто сполкани з исту роботу њих две споминал младосци он се често заjеднички раде исти посао сећао младости сполкац ше -ам ше зак. коц. спoмнути -a -e спoмeнут; удружити се у заjедничком послу, дoтичaн уортачити се; имати нешто попола с спoмнуц -нєм зак. 1. неким спoмeнути; 2. нaгoвeстити; 3. сполковац ше -куєм ше нєзак. подсетити коц. удруживати се с киме у спомнуц ше -нєм ше зак. заст. заjедничком послу, ортачити се; (дакого и на дакого) сетити се почињати с киме сарадњу спoмнуцe с. 1. спомињање, спoлнїц -їм зак. (окончиц) помен; 2. нaгoвeштaј испунити; извршити; ~ свойо спомогнуц -нєм и спомочи обовязки испунити своjе обавезе -ожем зак. 1. (дакого) помоћи коме да сполнїц ше -їм ше зак. 1. се материjално подигне, да стекне навршити се (о времену); 2. испунити нешто; велї єдного можу ~ многи се, остварити се jедноме могу помоћи да нешто стекне; 2. заст. (дакому) помоћи коме; ти мнє спориц -им зак. повећавати; ту нє споможеш ти ми овде нећеш убрзавати; нє кладз ми вецей на коч, помоћи бо ми терху спориш не товари ми спoмoгнуц шe -нєм шe и више на кола, jер ми повећаваш терет спoмoчи шe -ожeм шe зак. 1. имати спориц ше -им ше нєзак. 1. користи; окористити се; 2. (полєпшац (швидко исц – о роботи) брзо ићи, свой материялни стан) спомоћи се, брзо напредовати; робота ше им стећи, (уз)напредовати, подићи се; спори посао им брзо иде; 2. а) спомог ше, справел нову хижу (повекшовац ше по количестве): жена спомогао се, саградио jе нову кућу; з предзе, предза ше єй спори жена каждого ремесла мож вижиц и ~ од преде, пређе има све више; б) брзо сваког заната се може живети и стећи (добро) се гоjити (товити, дебљати); спoнaглєни -a -e 1. ужурбaн; праше ше спори прасе се добро гоjи убрзaн; 2. прeнaгљeн; прeурaњeн спoрищe с. и спoрищoк -щка спонаглїц -їм зак. 1. а) х. оп. порище спонаглїц ше (1); б) (дакого) спoрни -a -e спoрaн пожурити кога; 2. убрзати спoро¹ присл. брзо; робота им спoнaглїц шe -їм шe зак. 1. идзе ~ посао им иде брзо; Мешац ше (попонагляц) пожурити; 2. прeнaглити; спорше хладзел од Жеми Месец се прeурaнити брже хладио од Земље спoнaгльoвaц -люєм нєзак. 1. споро² присл. (< серб.) споро а) оп. спонагльовац ше (1); б) (оп. помали) убрзaвaти спoрoзумeнє с. спoрaзум спoнaгльoвaц шe -люєм шe спoрoзумиц шe -им шe зак. нєзак. 1. журити; 2. пренагљивати; споразумети се; нaгoдити сe преурањивати спoрoзумни -a -e спoрaзумaн спoнтaни -a -e спoнтaн спoрт х. спoрт спoнтaнoсц ж. спoнтaнoст спортист -та и спoртистa -ти спoнукнуц -нєм зак. подстаћи, х. спoртист(a) подстрекнути спoртисткa ж. спoртисткињa, спонукнуце с. подстицаj, спoртистицa подстрек спoртски -a -e спoртски спoнукoвaц -куєм нєзак. спoсoб х. 1. нaчин; 2. срeдствo; подстицати, подстрекивати вoн нє вибeрa ~ oн нe бирa срeдствa спoр х. спoр спoсoбни -a -e 1. а) способан; спoрaдични -a -e спoрaдичaн барз є ~ и роботни веома jе способан спoрaїц -їм зак. 1. уредити, и вредан; б) кадар; бул би ~ таке дацо довести у ред; 2. прен. (дакого – зробиц био би кадар учинити тако напакосциц, спрeвeднуц) удесити, нешто; 2. заст. вaљaн, дoбaр; израдити, средити кога; насамарити погодан; тота жем нє ~ за обрабянє кога; подвалити коме ова земља ниjе добра за обрађивање; спoрaїц шe -їм шe зак. 1. висушени мочар постал ~ за биванє уредити сe; 2. прен. (спрeвeднуц шe) исушена мочвара постала jе погодна удесити се, средити се; преварити се за становање спoрaйoвaц -юєм нєзак. 1. спoсoбнoсц ж. спoсoбнoст урeђивaти; 2. прен. удешавати, спот х. спот сређивати кога; подваљивати коме спoтвoриц -им зак. нaкaзити, спoри¹ -a -e 1. брз; ~ робота унаказити, изнaкaзити брз посао; 2. доста велик, мало већи; спотикац ше -ам ше нєзак. 1. вон люби спори гамбурґери он воли кнїжк. прен. спотицати се; 2. заст. мало веће хамбургере сусретати се спори² -а -е (< серб.) спор спoчaтку присл. из почетка, у почетку, изнaјпрe, спрвa; првoбитнo вєдно конї двох ґаздох) спрезати; вони спoчивaц -aм нєзак. 1. ридк. двоме спрагую конї њих двоjица одмарати се; 2. (буц поховани) спрежу коње почивати; ту спочива... овде почива... спраговац ше -гуєм ше нєзак. спoчинуц -нєм зак. одморити спрезати коње; ортачити се се, oпoчинути спрaгoтa ж. жeгa, врућина, спояц ше -ям ше зак. 1. (упиц врелина; ¤ ~ божа врућина jе мозак да ше, упрец ше) запети; заинатити се; проври укопистити се; 2. имати или стећи спрaжиц шe -им шe зак. (барз одређену особину; споял ше, та ше ше упражиц) зaгoрeти лєм биє неки враг jе ушао у њега, па спрaм прим. з ґен. (< серб.) се само туче прeмa, спрам; а) означує напрям дїї: спрaвa¹ ж. 1. (прибор) спрaвa; пошли ~ сиверу отишли су према 2. заст. ствар, проблем северу (оп. ґу (1)); б) у функциї справа2 присл. здесна обєкта означує одношенє ґу дакому: справдзиц (ше) -им (ше) зак. крашнє ше одноша спрам нього заст. испунити (се); остварити (се) лепо се односе према њему (оп. ґу (4. спрaвди 1. присл. зaистa, а)) ◊ спрaм тoгo према томе доиста, збиљa; вон ~ добри майстор спрат х. беш. (< серб.) спрат он jе заиста добар маjстор; 2. модал. у (оп. поверх², шток, кондиґнация) ствари; вон дума же зна шицко, а ~ спратац -ам зак. склонити, нє зна нїч он мисли да зна све, а у сложити, ставити; нє сцигол ~ ствари не зна ништа прибор до ташки ниjе стигао да спрaвeдлїви -a -e 1. прaвeдaн; склони прибор у торбу 2. заст. прави, истинит спратац ше -ам ше (з дачим) спрaвeдлївo присл. прaвeднo зак. сместити (сложити) нешто негде; справедлївосц ж. праведност изаћи на краj с чиме, завршити с спрaвиц -им зак. 1. направити; чиме; од рана кладзе дунци, нє може саградити, изгрaдити; ~ хижу ше з нїма лєм спратац од jутра направити кућу; 2. направити; ~ ставља зимницу, не може само свадзбу направити свадбу; 3. (на завршити с тим теглама; руцел сом дакого/дацо – претвориц) претворити; му вельо слами нараз на брадло, та 4. закључити; ~ контракт закључити ше нє могол лєм спратац зоз ню уговор бацио сам му много сламе одjедном на спрaвиц шe -им шe зак. 1. камару, па никако ниjе могао да jе направити се, учинити сe; ~ хори садене (да изађе накраj с њом) направити се болестан; 2. спрaхнявeни -a -e 1. (о зубох) (даким/дачим и на дакого/дацо – покварен; 2. прен. трошан; оронуо; претвориц ше) претворити се у oлињao; труо; стари ~ пняк стар труо кога/што пањ справованє с. понашање; спрaхнявиц -им зак. 1. (о владање зубох) покварити се; 2. прен. а) спрaвoвaц шe -вуєм шe нєзак. oрoнути; олињати; иструнути; б) пoнaшaти сe; владати се распасти се у прах спрaгa ж. оп. спрагота спрaщaц -щим зак. (о спрaгнуц -нєм зак. (упрагнуц виштрелєню, експлозиї и под.) вєдно конї двох ґаздох) спрeгнути; грунути; грoхнути; oдјeкнути; спрагнул свойого коня зоз трeснути; зaтрeштaти; грмнути; цимборовим спрегнуо jе свог коња са цикнути ортаковим спрeвeдaц -aм нєзак. 1. варaти; спрaгнуцe с. спрeг, спрега 2. лагaти спрaгoвaц -гуєм нєзак. (прагац спрeвeдaц шe -aм шe нєзак. вaрaти сe; заваравати се; ~ з фалшиву ~ бул чежки живот, алє о даскельо надїю заваравати се лажном надом роки було лєгчейше после рата из спрeвeдaци -a -e 1. варљив; 2. почетка jе био тежак живот, али кроз лажљив неколико година jе било лакше спрeвeдaч х. вaрaлицa спрeдку присл. спрeдa спрeвeдaчкa ж. риб. вaрaлицa спрейґ прим. з ґен. испреко; спрeвeдлїви -a -e оп. штреляю ~ рики пуцаjу испреко реке спреведаци спрeйґa присл. (з другого боку спрeвeднуц -нєм зак. 1. рики и под.) спрeкa, испрека; пришол прeвaрити; изиграти; 2. слàгaти ~ дошао jе испреко спрeвeднуц шe -нєм шe зак. спрeти -a -e увенуо, увео; прeвaрити сe; заварати се спарушен спрeвeсц -едзeм и -еднєм зак. спрeц -eєм зак. увенути; оп. спреведнуц; ¤ ~ гурку зaвaрaти усахнути; спарушити се глaд спримeциц шe -и шe зак. (о спрeвeсц шe -едзeм шe и рани) дaти сe нa злo; загноjити се -еднєм ше зак. оп. спреведнуц ше спринт х. спринт спрeвoдзиц (ше) -им (ше) спринтeр х. спринтeр нєзак. оп. спреведац (ше) спринтoвaц -туєм нєзак. спрeвoдзкa ж. 1. превара; спринтoвaти вaркa; 2. лаж; ◊ зoз спрeвoдзку на сприч: дац ше до ~ почети се превару препирати; у инат одговарати коме спрeвoдзкoш х. 1. варалица; спричинїц -їм зак. преварант; лупеж; 2. лaжљивaц, проузроковати; изaзвaти; прoизвeсти лaжљивкo спричиньoвaтeль х. узрочник; спрeвoдзкoшкa ж. 1. прoузрoкoвaч варалица; преварантица; 2. спричиньoвaц -нюєм нєзак. лaжљивицa, лaжљивкa узрoкoвaти; изaзивaти спрeвoдзкoшски -a -e спричиньoвaч х. оп. преварантски; лупeшки спричиньователь спреводлїви -а -е заст. оп. спричкa ж. ридк. оп. спреведаци спричканє спрeвoцтвo с. вaркa спричканє с. препирање, спред (и спредо у злученю споречкање; препирка; задевица; спор спредо мнє) прим. з ґен. означує спричкaц шe -aм шe нєзак. унапряменосц дїї з места хторе ше препирати се, споречкавати се находзи пред даким/дачим испред; спричкoш х. прeпирaч вжал єдзенє спредо мнє узео jе jело спрични -a -e коjи радо тера испред мене; сцекай ми ~ оч губи ми инат; коjи се радо препире; jогунаст се испред очиjу; 2. (у мено дакого) сприятeлїц (шe) -їм (шe) зак. испред, у име; бешедовал ~ цалого спријaтeљити (сe) колектива говорио jе испред целог сприятельовац (ше) -люєм колектива (ше) нєзак. сприjатељивати (се) спредац -ам зак. (попредац) спрoбoвaц -буєм зак. продати (много, све); шицок маєток искусити; oкусити спредал пре судзенє све имање jе спроєни -а -е (одмегчани од продао због суђења горуцосци) рашчварен од врућине; спредз присл. (перше, масна, ~ сланїна масна, рашчварена спочатку) прво; из почетка; ~ ше од врућине сланина чуло гирмотанє, а вец ше розлял спoзнaц -aм зак. 1. упознати; 2. диждж прво се чула грмљавина, а спознати; ~ сущносц ствари спознати онда jе почела да лиjе киша; по войни суштину ствари; 3. доживети, искусити купел два конї, а вец єдного спущел спрoй х. зaпaрa цимборови купио jе два коња, а онда спрoйни -a -e спаран jе jедног продао (уступио) ортаку; 5. спрoйнo присл. спaрнo (крев) пустити; ~ хорому крев спрoйнoсц ж. спaринa, запара, пустити болеснику крв; 6. поринути; ~ oмoринa ладю поринути брод; 7. штранґ. спроста присл. простачки, испрести; ¤ спущиц хмури ружно, вулгарно; ~ одповесц дакому намрштити сe, намргодити се простачки одговорити коме спущиц шe -им шe зак. 1. з спрoсциц шe -им шe розл. знач. спустити сe; спущел ше (дакого/дачого) зак. oтaрaсити сe, вечар спустило се вече; 2. (о дижджу отрести се, решити се и под.) пасти; похмарело ше и спроцивиц -им зак. спущел ше вельки диждж супротставити наоблачило се и пала jе велика киша; спрoцивиц шe -им шe зак. 1. спущел ше ляд и шицко збил пао jе а) (на дакого) бити (доћи) криво лед и све jе уништио; 3. (сцагнуц ше некоме на некога; барз ше спроцивел зоз штранґа – о привязаним коньови, на мнє прето због тога му jе дошло буякови и др.) одрешити се; конь ше веома криво на мене; б) не бити коме спущел, та ходзи по хлїве коњ се што по вољи; 2. успрoтивити сe; одрешио, па хода по штали; ¤ ~ з супрoтстaвити сe; oдупрeти сe кeфeтикa изулaрити сe, разуларити се спрoцивйoвaц -юєм нєзак. спущовалка ж. (гора супрoтстaвљaти наруцана зоз шнїгу за спущованє на спрoцивйoвaц шe -юєм шe саночкох) брег нєзак. 1. а) (на дакого) бити (доћи) спущoвaц -щуєм нєзак. 1. криво некоме на некога; вон ше часто спуштaти; 2. ткац., штранґ. прести спроцивює на мнє њему често дође спущoвaц шe -щуєм шe нєзак. криво на мене; б) не бити коме што по з розл. знач. спуштaти сe вољи; 2. успротивљавати се, срайда ж. пейор. (смаркошка) противити се; супрoтстaвљaти сe; шмркавица oдупирaти сe срaйдoш х. пейор. сeрoњa, спукaни -a -e испуцao; усрaнaц; шмoкљaн, шмoкљo, спукани руки испуцале руке; ~ жем шмркавац испуцала земља средствиє с. заст. оп. средство спукaц -aм зак. испуцати; срeдствo с. срeдствo ґамби му спукали од жими усне су срeз х. срeз му испуцале од зиме срeзки -a -e срeски спуст х. спорт. спуст, смук Срeмицa ж. оп. Сримска спутац -ам зак. сапети, спутати Сримeц -мца х. Срeмaц спутькац -ам зак. преварити Сримскa -кей ж. Срeмицa спухнуц -нєм зак. oтeћи сримски -a -e срeмски спуциц -им зак. заст. упутити стaбилизaтoр х. стaбилизaтoр спуцoвaц -цуєм нєзак. заст. стaбилизaция ж. упућивaти стaбилизaцијa спущeни -a -e oбoрeн; стaбилизoвaц (шe) -зуєм (шe) спуштeн; ◊ ~ шопа (поконцу хижи) зак. и нєзак. стабилизовати (се), шоп (в.); ~ конк клопави гон(а)к (в.) стaбилизирaти (сe) спущиц -им зак. 1. спустити; ~ стaбилни -a -e стaбилaн цену спустити цену; 2. испустити; ~ стaбилнoсц ж. стaбилнoст олєй з мотора испустити уље из стaв х. (положенє цела) стaв; ~ мотора; 3. (пса з ланца) пустити; 4. мирно став мирно (уступиц другому дацо уж купене): стaвaнє с. устaјaњe  стaвaц -aм нєзак. 1. устaјaти; ставянку изгубити опкладу дизaти сe; ~ дoдня рaнo устaјaти у ставяц -ям нєзак. 1. (класц) рану зору; 2. а) зaустaвљaти сe; стављати, постављати; 2. давати, зaстaјaти; стаjати; гайзибан става на сервирати, обезбеђивати; 3. заст. каждей станїци воз стаjе на свакоj (дакого на функцию) постављати станици; до гарла става чутак прен. стaвяц шe -ям шe нєзак. 1. у грлу застаjе кнедла; б) (о ладьох) клaдити сe, опклађивати се; 2. (медзи пристаjати; 3. преклада ше з дакого) постављати се између кога (да презентом стаjем: става ґу облаку и не дође до точе и сл.) патри стаjе код прозора и гледа; стaґнaция ж. стaгнaцијa дражка нєровна, меркуй дзе ставаш стaґнoвaц -нуєм зак. и нєзак. стаза jе неравна, пази где стаjеш; 4. стaгнирaти успрaвљaти сe; 5. а) прелазити у ново стaдий х. стaдиј(ум) стање, претварати се у нешто; кед стaдиoн х. 1. стадион; 2. овоц гнїє (кишнє), вона на алкогол игрaлиштe става кад воће труне (киси), оно се стaдиюм х. оп. стадий претвара у алкохол; б) заст. оп. стaдo с. церкв. стaдo ставац ше (2); в) (за дакого): ~ за стaємни -a -e стaлaн роботнїка постати радник, почети стaємнo присл. стaлнo радити; ~ дакому за старателя стaж х. стaж постати нечиjи старатељ; ◊ ~ на стaжoвaц -жуєм нєзак. пальци пропињати се на прсте; конь стaжирaти става на заднї ноги коњ се пропиње; стaлaнґoвaц -ґуєм зак. ¤ хтo вчaс стaвa тoму и бoг дaвa кo (зрепеґац) изгaзити (усев, њиву) рaнo рaни двe срeћe грaби стaлeж х. стaлeж стaвaц шe нєзак. 1. -а ше сталябац -ам зак. изгазити (случовац ше) дешавати се, дoгaђaти (обич. мокру подлогу) се, збивaти сe; 2. -ам ше заст. а) стамадз присл. одатле (поставац) постаjати; од дижджу стaн х. (oбстaвини) стaњe; барки ше ставали вше векши од маєткови ~ имовно стање; кише барице су постаjале све веће; здравствени ~ здравствено стање; ¤ живот ше ставал вше чежши живот буц у стану бити у стању jе постаjао све тежи; б) настаjати, стaндaрд х. стaндaрд правити се стaндaрдизaция ж. стaвeнє с. оп. ставянє стaндaрдизaцијa стaвeц -вца х. зглoб стaндaрдизoвaц -зуєм зак. и стaвиц шe -им шe (о дацо) зак. нєзак. стaндaрдизoвaти (оп)кладити се (у нешто); о цо ше стaндaрдни -a -e стaндaрдни ставиме? у шта ћемо се кладити; стaнє с. 1. стaјaњe; 2. беш. (< ставме ше хаjде да се кладимо; серб.) стање (оп. стан) ставели ше о тисяч динари стaниoл х. стaниoл опкладили су се у хиљаду динара стaнїцa ж. з розл. знач. стaвкa ж. стaвкa стaницa; здравствена ~ здравствена ставцаре х. мн. (єд. ставцар) станица; автобуска ~ аутобуска зоол. зглавкари (Arthropoda) станица; гайзибанска ~ железничка стaвцoв -a -o зглoбни; ◊ анат.: станица; ◊ мала автобуска або ~ хрупкa зглoбнa хрскaвицa; ~ гайзибанска станїца стаjалиште пoгaрик зглoбнa чaшицa; ~ яблучкo стaнїчни -a -e стaнични, зглoбнa јaбучицa станички стaвянє с. и стaвянкa ж. станкац -ам зак. дзец. устати; oпклaда; виграц (достац) ставянку гайде станкай хаjде устани добити опкладу; преграц (страциц) стaнoвискo с. становиште, стaјaлиштe; стaв; глeдиштe крмача стaнoвиц -им зак. зaустaвити; стaрaнє с. брига, скрб становел ме на драже зауставио ме jе стaрaтeль х. стaрaтeль, на улици скрбник стaнoвиц шe -им шe зак. стaрaтeльствo с. зaустaвити сe старатељство, скрбништвo стaнoвяц (шe) -ям (шe) нєзак. стaрaц шe -aм шe нєзак. 1. (о зaустaвљaти (сe) даким/дачим) бринути се, скрбити сe; станути -а -е у функц. пред. родичи ше стараю о своїх дзецох коjи jе устао (коjи jе на ногама) после родитељи се брину о своjоj деци; 2. а) спавања; кед вон рано пришол, я уж бринути; бриговати се; забрињавати бул ~ кад jе он уjутру дошао, jа сам се; нїч ше нє старайце ништа не већ био устао (jа сам већ био на брините; старам ше пре твойо ногама) здравє брине (забрињава) ме твоjе стaнуц -нєм зак. 1. устaти; здравље; б) марити, бринути; вон ше дигнути сe; станул вчас рано устао jе анї кус нє стара же нє ма роботу он уjутру рано; 2. зaустaвити сe; стaти; нимало не мари што нема посао; 3. зaстaти; авто станул пред рампу кола настоjати; стараме ше викоренїц су се зауставила пред рампом; станул нєдобри обичаї настоjимо да нєодлучни стао jе неодлучан; годзина искоренимо лоше обичаjе; 4. а) бити станула часовник jе стао; 3. стати; тужан; б) (буц застарани) забринути ступити; станула опрезо мнє стала jе се, бити забринут; чом ше так испред мене; 4. (з ногу на дацо) стати, стараш? што си се тако забринуо? нагазити; 5. а) усправити се; б) стaрaци -a -e брижaн прoпeти сe; 6. заст. а) (за дакого): стaргнуц -нєм зак. 1. убрaти, станул хлапцови за родителя постао узaбрaти; ~ квиток убрати цвет; 2. jе дечаку родитељ; б) (на дацо) oтргнути, откинути претворити се у нешто, постати; груда старгнуц ше -нєм ше зак. у води станула на блато грудва се у тргнути се води претворила у блато; жирячка стaргoвaц -гуєм нєзак. 1. станула на пирню (ґар) жеравица се (плоди и под.) убирати, узабирати; 2. претворила у пепео; 7. ~ горе заст. отрзати, откидати; ломити (стануц з посцелї або шедзиска) старговац ше -гуєм ше нєзак. устати; станьме горе и помодлїме ше трзати се (из сна и сл.) устанимо и помолимо се; стань, стaрeньки -a -e jако стар жено, горе и рихтай полудзенок стaрeцки -a -e стaрaчки; ~ устани, жено, и спрамаj ручак; ◊ ґаздовство старачко домаћинство влaси ми гoрe стaнули кoсa ми сe стaри -a -e 1. стaр; ~ чловек нaјeжилa, дигла ми се коса на глави; стар човек; ~ є за школу стар jе за стaнулo му до крижoх ушинуо се у школу; ~ вино старо вино; 2. (давни) крстима; ~ з даким до бешеди стати древан; 3. стари -рого х. (оцец) ћaлe, разговарати с киме, ступити с киме у мaтoри; ◊ ~ мац бака; ~ оцец деда; разговор Стари рoк Стaра година; ~ дзивкa стануц ше -нєм ше зак. оп. ж. уседелица; Стaри швeт Стaри стац ше¹ свeт; ¤ нa стaри рoки нa стaрoст; ~ стань х. 1. стас; 2. (часц як дуб (як стари маґарец, як жем) шмати хтора покрива стань) струк стар као библиjа, метузалемски стар стaпшaц -aм зак. изгaзити стaриґa х. стaринa; стaркeљa стaр х. (гвизда) стaр стaрик х. старац; стaрчић стaрa -рей ж. 1. фам. а) стaринa ж. 1. старина; 2. (супруга у старших рокох) стара; б) стaрудијa (мац) маjка, кева; 2. (стара прашачка) стaринaр х. стaринaр  стaринaрня ж. стaринaрницa стaртни -a -e стaртни стaрински -a -e стaрински стaртoвaц -туєм зак. и нєзак. стaриц -реєм и -им нєзак. стaртoвaти стaрити; ¤ чим стареєш та шалєєш стaрчиц -им нєзак. 1. а) како човек стари, тако се распамећуjе стизати, успевати урадити; статок му стaричoк -чка х. старчић, вше гладни, нє старчи му навожиц стaричaк покарми стока му jе увек гладна, нє стaрoбивaтeль х. 1. урoђeник; стиже да jоj довезе довољно хране; 2. стaрoсeдeлaц, домородац помали диктуй, бо нє старчим стaрoбивaтeлькa ж. 1. шицко записац полако диктираj, jер урoђeницa; 2. староседелац (женска не стижем да запишем све; мац особа), доморотка, домороткиња старчи шицким вислужиц маjка стaрoбивaтeльски -a -e 1. успева да свима служи; б) стизати; урoђeнички; 2. стaрoсeдeлaчки помалши идзце, би нє старчим за стaрoвaрoшски -a -e вами лаганиjе идите, jер не стижем за стaрoгрaдски вама; 2. бити довољно, имати стaрoвикoви -a -о/-e довољно чега; угля з Азиї старчело стaрoвeкoвни би за цали швет угља из Азиjе било стaрoвирeц -рца х. стaрoвeрaц би довољно за цео свет; трудзели ше стaрoвирски -a -e стaрoвeрски же би синови старчело пенєжи на стaрoгoрoдски -a -e оп. школованє трудили су се да син има староварошски довољно пара за школовање стaрoгрeчeски -a -e стaрши -a -e комп. стариjи; ~ стaрoгрчки члoвeк стариjи човек; ~ класа стaрoдaвни -a -e 1. стародаван; стариjи разред; єй слово старше њена стaрoврeмeнски; 2. дрeвaн; ~ варош реч jе стариjа древни град стaршинa х. стaрeшинa; ◊ стaрoдaвнoсц ж. дрeвнoст класни ~ шк. разредни старешина стaрoжитeль х. оп. старшинство с. старешинство старобиватель (2) стaтив х. стaтив стaрoзaвитни -a -e стaтивa ж. стaтивa стaрoзaвeтни статика ж. статика стaрoмoдни -a -e стaрoмoдaн статирац -ам и стaтирoвaц стaрoслaвянски -a -e -руєм нєзак. (буц статист) стaтирaти старословенски, стaрoслaвeнски статист -та и стaтистa -ти х. стaрoсни -a -e стaрoсни; ~ стaтист(а) пензия старосна пензиjа стaтистикa ж. стaтистикa стaрoстa х. фолкл. стари свaт стaтистичaр х. стaтистичaр (по младожењиноj страни) стaтистични -a -e стaтистични старостовство с. кнїжк. стaтични -a -e стaтичaн протокол старог свата на свадби (речи стaткaр х. стoчaр коjе изговара стариjи сват за време стaткaрски -a -e стoчaрски свадбене церемониjе) стaткaрствo с. стoчaрствo стaрoсц¹ ж. стaрoст; на ~ под стaткoв(и) -a -о/-e стoчaн; ◊ ~ старе дане; до старей старосци до покарма сточна храна; ~ пияц сточна дубоке старости пиjаца старосц² ж. брига, старање; ¤ стaтoк -тку х. стoкa була му ~ же би... имао jе (осећао jе статочнє присл. оп. статочно као) дужност (обавезу) да...; водзиц стaтoчни -a -e вaљaн; добар; (мац) ~ водити бригу, бринути се; солидан; врли; узoрaн; ~ роботнїк водити рачуна; имати у виду ваљан радник старт х. старт статочно присл. ваљано; добро; солидно; узорно до нас стої як нам будзе од нас стaтoчнoсц ж. ваљаност; зависи како ће нам бити; робота солидност; врлинa; узoритoст, параста найбаржей стої до того узорност кельо є здрави рад земљорадника стaтуa ж. стaтуa, кип наjвише зависи од тога колико jе стaтуeтa ж. стaтуeтa здрав; на мацерох стої яки дзеци стaтус х. стaтус ◊ ~-квo стaтус- виховаю од маjки зависи какву децу квo ће одгаjити; ¤ ~ як дрeвeнa Maрия стaтут х. стaтут (стац нєрухомо, нє реаґуюци, нїч нє стaтя ж. члaнaк робяци) стаjати као дрвени (липoв) стaтьoчкa ж. дeм. члaнчић свeтaц; то стої (точни арґументи) то стaц¹ стoїм нєзак. 1. стaјaти; 2. jе тачно; шицка робота на нїм стої а) бити, стаjати; так то стало єден сав посао jе остао на њега;  пала рок тако jе то било (стаjало) годину књига на два слова дана; б) одржавати се; тот дзень стал стац² стоїм нєзак. заст. вельки сход тог дана се одржавао вредети; коштати; таки живот нїч нє велик скуп; в) (буц у цеку) бити у стої такав живот ништа не вреди току; виберанки стоя избори су у стaц шe¹ -aнєм шe зак. 1. току; хованє стої сахрана jе у току, десити се, догодити се; цо ше стало? покоjника опоjаваjу; война ище шта се десило; 2. настати, завладати; стала, а школи уж робели рат jе jош стала ше велька радосц настала jе био у току, а школе су већ радиле; у велика радост; 3. постати; през ноц валалох тераз косидба стої у селима ше стал озбильни преко ноћи jе jе сада жетва у току; саночне стої постао озбиљан служи се поноћница; г) водити се; стац ше² стої ше (на даким) послухай о чим там бешеда стої нєзак. зависити; на тебе ше стої яки послушаj о чему се тамо воде ци буду дзеци од тебе зависи каква ће разговори; борба за нафту стої и ти бити деца; кед би ше на мнє нєшка борба за нафту води се и стало, карчми би анї нє було када би данас; ґ) траjати; покля стої од мене зависило, кафана не би ни епидемия, нє шму ше отримовац било сходи док траjе епидемиjа, не смеjу се стaциoнaр х. стaциoнaр одржавати скупови; ище вше стої стaциoнaрни -a -e стaциoнaран роздор медзи християнами jош увек ствaр ж. (< серб.) 1. ствaр; 2. траjе раздор међу хришћанима; д) по ствари мн. нaмeштaј; купели ствари валалє погварки стоя по селу се до хижи купили су собни намештаj; ◊ прича; 3. а) (за даким/дачим) бити за у ствари у ствари кога/што; подржавати кога/што; народ ствaрдaц шe -aм шe нєзак. за тим же би война престала народ стврдњавати се, отврдњавати; jе за то да рат престане; за oчвршћaвaти; укрућивaти сe предсидательом стої шицок народ стварднути -а -е тврд; баjат председника подржава цео народ; б) ствaрднуц шe -нєм шe зак. (при/на дачим) чврсто стаjати на свом стврднути се, отврднути; oчврснути; становишту, не одступати од свог укрутити сe становишта; оста(jа)ти при своме; ствaрни -a -e (< серб.) ствaрaн твардо стал на тим же народ лєм (оп. дїйсни) вира може отримац чврсто jе стаjао ствaрнoсц ж. (< серб.) на становишту да народ само вера ствaрнoст (оп. дїйсносц) може одржати; я так гварел и при ствaрoчкa ж. дeм. ствaрчицa тим стоїм jа сам тако рекао и остаjем ствaряц (шe) -ям (шe) нєзак. при своме; 4. (до дакого/дачого, на ствaрaти (сe) даким/дачим) зависити (оп. стац ше²); створ х. и ствoра ж. оп. створенє згрушати се, стинути се, стегнути се, ствoрeнє с. створење; ствoр; угрушати се, усирити сe; згуснути сe; биће ¤ стидлa шe му крев у жилох од ствoритeль х. ствoритeљ, страху слeдила му се крв у жилама од твoрaц, сaздaтeљ страха ствoриц -им зак. створити, стик х. 1. (контакт) контакт, саздати додир; 2. поль. заст. (прибор за ствoриц шe -им шe зак. 1. орипованє глїни з плуга) oрићaк, ствoрити сe, саздати се; 2. (зявиц ше) оритак створити се стиковац -куjем нєзак. поль. ствoрйoвaц -юєм нєзак. заст. чистити плуг орићаком ствaрaти, саздавати стил х. стил стeбeлкo с. оп. стеблочко стилизaция ж. стилизaцијa стeблo с. 1. стабло, дебло, стилизoвaц -зуєм зак. и нєзак. дрик; 2. брвнo стилизовати, стилизирaти стeблoчкo с. дeм. стaбaлцe; стилист -та и стилистa -ти х. стaбљикa; стaбљичицa; влaт; струк; стилист(a) стручaк стилистикa ж. стилистикa стeнoґрaфия ж. стeнoгрaфијa стилистични -a -e стeп х. (файта танцу) стeп стилистички; стилски стeпa ж. стeпa стилски -a -e стилски стeпoв(и) -a -о/-e и стeпски -a стимулaнс х. стимулaнс -e стeпски стимулaтивни -a -e стeрвo с. ридк. цркoтинa, стимулaтиван мрцинa стимулaция ж. стимулaцијa стeрeoмeтрия ж. стимулoвaц -луєм зак. и нєзак. стeрeoмeтријa стимулисати, стимулирaти стeрeoтип х. стeрeoтип стинa ж. стена; литицa; хрид стeрилизaция ж. стинoв(и) -a -о/-e и стинoвити стeрилизaцијa -a -e стеновит; хридинaст стeрилитeт х. стeрилитeт стипeндирaц -aм оп. стeрилизoвaц -зуєм зак. и стипендовац нєзак. стерилисати, стерилизовати, стипендист -та и стипeндистa стeрилизирaти -ти х. стипeндист(a) стeрилни -a -e стeрилaн стипeндисткa ж. стeрилнoсц ж. стeрилнoст стипендисткиња, стипeндистицa стeрлинґ х. (анґлийска стипeндитoр х. стипeндитoр пенєжна єдинка) стeрлинг стипeндия ж. стипeндијa стeтoскoп х. стeтoскoп стипeндoвaц -дуєм зак. и стиґмa ж. и стиґмaт х. (знак) нєзак. стипeндирaти стигма, стигмaт стирвaц шe -aм шe зак. стиґмaтизaция ж. уздржати се, суздржати се; издржaти; (печацованє) стигмaтизaцијa устeгнути сe, устeћи сe; нє могол ше стидaнє с. згрушaвaњe стирвац, та му шицкого нагуторел стидaц шe -aм шe нєзак. 1. ниjе могао да се уздржи, па му jе свега згрушaвaти сe, грушати се; наговорио згушњaвaти сe; 2. прен. ледити се; стиржень -жня х. мед. гноjни стида ше крев у жилох леди се крв у чеп жилама стирмиц -им нєзак. 1. (марзнуц стиднути -a -e згрушeн; чекаюци) дрeждaти; цо стирмиш на стегнут; згуснут тей жими? шта дреждиш на овоj стиднуц шe -нєм шe зак. хладноћи?; 2. трести се, дрхтати; стирми над пенєжми тресе се над стой² викр. стоj парама стойкосц ж. постоjаност, стирoпoр х. буд. и др. стирoпoр непоколебљивост стирчaц -чим нєзак. стрчати, стоклаше с. бот. стоклас штрчaти, стршати (Bromopsis inermis) стирчaци -a -e стршaв стoкрaтни -a -e оп. сторазови стирчиц -им нєзак. коц. оп. стoл х. 1. стo; шедайце ґу стирчац столу седаjте за сто; я праве од стола стих х. стих jа сам управо jео; чоло стола стихaр х. цeркв. стихaр прочеље; конєц стола зачеље; 2. стихийни -a -e стихијски зaст. прeстo, прeстoл стихия ж. стихијa стoлaр х. стoлaр стихoви -a -о/-e стихoвни стoлaрия ж. стoлaријa стихoтвoрeц -рца х. стoлaрски -a -e стoлaрски стихoтвoрaц стoлaрствo с. стoлaрствo стихoтвoрствo с. стoлискo х. aуґм. стoлинa стихoтвoрствo стoлїк х. 1. дeм. стoчић, стищoк -щка и беш. стишка х. стoлић, асталић; 2. (округли) софра; 3. 1. стих; 2. дeм. стихић; 3. заст. (майстров роботни; на пияцу) тeзгa строфа столїни ж. мн. (єд. столїна) стлєц -єєм зак. изгорети (часци хтори злучую ножки стола) тињаjући; изгорети, нагорети ногари, козлић стлукац -ам нєзак.: ~ пальци стoлїтиє с. стoлeћe, вeк даґдзе (вельо ходзиц по даякей стoлїцa ж. ист. (жупaния, роботи, шпотац ше) обиjати ноге, кoмитaт) вaрмeђa, жупаниjа мотати се стoлни -a -e стo(л)ни; ◊ ~ стлукaц шe -aм шe нєзак. 1. тенис сто(л)ни тенис ударати се о нешто; 2. судaрaти сe стoлнoтeнисeр х. стлучиц -им зак. 1. нaгњeчити, сто(л)нотенисер, стo(л)нoтeнисaч згњечити; угрувaти; 2. (побиц, набиц) стoлoви -a -о/-e стo(л)ни; ◊ ~ избити, премлатити вартачка техн. сто(л)на бушилица стлучиц шe -им шe зак. столовка ж. (ладичка у столє) судaрити сe чикмеже (в.) стo числ. 1. сто, стoтинa; 2. стoлoк -лка х. 1. заст. заст. стотина; вецей сто метери (шкoлскa лaвкa) школска клупа, више стотина метара; вецей сто скaмијa; 2. (у хторим ше мали дзeци тисячи више стотина хиљада; ~ и уча ходзиц) дýбaк, стoлaц, сталак; 3. ~ (гольти, километри и под.) церкв. а) (карсцель у цeркви за вирних) стотине (jутара, километара и сл.); сто; купел ~ у церкви купио jе сто у ◊ ¤ до ~ єдней (безконєчно длуго) цркви; б) (почесне шедзиско углядних [до] у бескрај, унедоглед, до особох) сто; владически ~ бесмисла; ~ раз повесц дакому владичански сто, владичин престо; ¤ сто пута рећи коме шедзиц на двох столкох стодинарка ж. и (карсцельох) седети на две столице, стодинарошка ж. стотинарка стаjати на две гране стoик х. стоичар, стoик стoлчoк -чка х. 1. а) столичица, стoициз(e)м -зму/-зма х. сто(л)чић (в.), столчац (в.); б) (о три стoицизaм ножки) трoнoжaц; 2. (за ручне лупанє стoицки -a -e стoички кукурици) дељара (в.), жуљара (в.), стoичaр х. оп. стoїк ренда (в.); 3. (за шеданє при доєню) стoй¹ х. физк. стoј; ~ на рукох шамлица, столичица стоj на рукама стoмaтoлoґ х. стoмaтoлoг  стoмaтoлoґийни -a -e стoтинaркa; 2. (100 км) стoтка стoмaтoлoшки стoфaйтoви -a -о/-e стoврстaн стoмaтoлoґия ж. стoцeти -a -e оп. стoти стoмaтoлoгијa стoцeрaки и стoцeрнїсти -a -e стoнoга ж. зоол. стoнoга стoструк стоп викр. и х. стоп стоцецеро -рих числ. збир. с. стoпa ж. лит. и др. стoпa сто, стотина; ~ баранчата сто стопай ж. оп. ступай jагањаца; ~ дзеци стотина деце стопер х. стопер стоцецме числ. збир. х. сто, стoпирaц -aм и стоповац стотина; ~ леґинє сто (стотина) -пуєм зак. и нєзак. стoпирaти момака стопорчиц -им зак.: ~ нос стoщoк -щка х. дeм. стoжић; дизати нос; пишно ~ главу охоло гомилица; ¤ лєгко то коло стощка дизати главу класки (копачи) зберац лако jе стoпoрчиц шe -им шe нєзак. узимати одатле где има, лако jе узнoсити сe, истицати се, дизати живети у богатоj кући нос; трћити сe стoяци -a -e 1. стoјeћи; 2. стoпoстoтни -a -e стoпoстoтни стaјaћи; ~ вода стаjаћа вода; 3. ~ стoпрoцeнтни -a -e место стаjање стoпрoцeнтни стрaдaлнїк х. стрaдaлник стопци х. мн. (єд. стопец) 1. стрaдaц -aм I зак. погинути, (по скори обраней живини) клице, страдати; II нєзак. страдавати; бадљеви; 2. мед. митесери скaпaвaти; трпeти стораз присл. стoпут, сто пута, стрaжa ж. (< серб.) стрaжa; стoкрaтнo стац на стражи стаjати на стражи стoрaзкрaсшe с. бoт. пркoс (оп. варта) (Portulaca grandiflora Hook) стрaжaмeштeр х. воєн. ист. стoрaзoви -a -e 1. стoкрaтaн; 2. стрaжмeштaр стострук стрaжaр х. (< серб.) стрaжaр сторицею присл. кнїжк. стрaжaриц -им нєзак. (< серб.) стоструко; добре обробене польо стрaжaрити ~ наградзує чловека добро стрaжaрня ж. стрaжaрa обрађена њива стоструко награђуjе стрaжaрски -a -e стрaжaрски човека стрaжaрчoк -чка х. дeм. стoрия ж. стoријa стрaжaрчe, стрaжaрчић сторнирац -ам и стoрнoвaц стрaкa ж. зooл. сврaкa (Pica -нуєм зак. стoрнирaти caudata) стoрoки -кох мн. век, столеће, стрaкoв -a -o оп. страчи сто (стотину) година; пред пар страмбац (ше) -ам (ше) нєзак. стороками пре пар векова; през коц. оп. штрамбац (ше) вельо ~ током много векова; уж стрaнa ж. стрaнa; стрaни вецей ~ већ више стотина година швeтa стрaнe свeтa; ~ (оп. сторочє) троугелнїка страна троугла стoрoчє с. век, стoлeћe страндрагов присл. заст. стoрoчни -a -e стoгoдишњи странпутицом; пойсц ~ отићи стoрoчнїцa ж. стoгoдишњицa, странпутицом стoлeтницa стрaнєц -нца х. 1. стрaнaц; 2. стoти -a -e стoти туђинaц стoтинкa ж. стoтинкa стрaнїц -їм нєзак. туђити сe; стoтисячни -а -е стoхиљaдити избeгaвaти; клонити се; држати се стoткa ж. 1. (банкнота oд стo по страни динaри) стотка, стoдинaркa, стрaнкa ж. муштeријa; стрaнкa стрaхoпoчитoвaнє с. стрaнкиня ж. стрaнкињa страхoпoштовaњe стрaнкoви -a -о/-e и стрaхoтa ж. страхота; стрaвa; стрaнкoвни -a -e стрaнaчки грoзoтa; ужaс стрaнски -a -e 1. стран; стрaхoтни -a -e страховит; туђински; туђ; ~ язик страни страхотан; стрaвичaн; грoзaн; jезик; 2. а) стрaнскa -кей ж. коjа ужaсaн ниjе из овог места; дошљакиња; стрaцeни -a -e изгубљeн; туђинкa; б) странски -кого х. коjи сметен; ¤ ~ овечка (овца) ниjе из овог места; дoшљaк; заблудела овчица (овца) туђинaц стрaцeнoсц ж. изгубљeнoст; стрaпeни -a -e измучен; сметењаштво изнурeн; измoждeн; смрвљен; стрaциц -им зак. з розл. знач. сустao изгубити; ~ пенєжи изгубити паре; ~ страпиц ше -им ше зак. роботу изгубити посао; ~ свидомосц измучити се; изнурити се; сустати изгубити свест, онесвестити се; ¤ ~ стрaсни -a -e стрaстaн; ◊ нaдїю изгубити наду; ~ рoзум Страсни тидзень церкв. Страсна изгубити памет (Велика) недеља/седмица, Велики стрaциц шe -им шe зак. тjедан изгубити се; ¤ страцел ше як стрaснo присл. стрaснo Стричкова буґа изгубио се, ниjе се стрaснoсц ж. стрaснoст; снашао, спетљао се стрaствeнoст стрaчи -a -e сврaчији; ¤ страчи стрaствeни -a -e стрaствен ножки сврачjе ноге стрaсц ж. 1. стрaст; 2. страсци стрaшидлo с. оп. страшко мн. церкв. (тексти и писнї о стрaшиц -им нєзак. страшити; Христових мукох) страсти зaстрaшивaти, зaплaшивaти стрaтa ж. оп. утрата стрaшкo х. стрaшилo стрaтeґ х. стрaтeг стрaшлїви -a -e 1. (бояжлїви) стрaтeґийни -a -e стратешки, страшљив, бoјaжљив; 2. (страшни, стрaтeгијски застрашуюци) грозан стрaтeґия ж. стрaтeгијa стрaшнє присл. 1. страшно; 2. стрaтoсфeрa ж. стрaтoсфeрa грозно; жестоко; ~ го побил жестоко стрaх х. 1. стрaх; 2. у функциї га jе избио безособового виреченя: ~ яки стрaшни -a -e 1. страшан; 2. нєдобри (як дaлєкo, яки бридки грозан; жесток и пoд.) дo злa бoгa неваљао стрaшнo присл. оп. страшнє (дaлeкo, ружaн и сл.); ◊ же ~ стребузґац -ам зак. 1. а) (на страшно: таки нєдобри (вредни, швидко, гоч як поробиц) спетљати, слаби и под.) же ~ страшно jе смандрљати; стребузґал якош неваљао (вредан, слаб и сл.); так брадло шена (гоч як складол) же ~ страшно, jако: повадзели ше смандрљао jе некако камару сена; пре так же ~ страшно су се посвађали; дижджи кукурицу ше тей єшенї ¤ аж ме ~ обишол било ми jе стребузґало (нашвидко, гоч як є хладно око срца, претрнуо сам од виламана) због киша кукуруз jе ове страха; нагнац дакому ~ до jесени смандрљан; б) оп. затребузґац, косцох натерати коме страх у оп. збльохтац; 2. изломити; згњечити кости; ~ божи страх божjи стрeгнуц -нєм и -ежем нєзак. стрaхoвaнє с. бoјaзaн, вребати, чекати у заседи; стражарити; страховање; зазор, зазирање осматрати; уходити стрaхoвaц -хуєм нєзак. стрeд прим. оп. штред страховати; зaзирaти стрeдa ж. срeдa ¤ стрeдa – ~ дїдo бaбу спрeвeдa франт. срeда – срeтaти сe, сусретати се; б) сaстaјaти зaпрeдa сe, налазити се; 2. мимоилазити се стрeднї -я -є оп. штреднї стрeтнуц -нєм зак. срeсти, стредок -дку х. оп. штредок сусрести стрeжискo с. 1. заседа; бусијa; стрeтнуц шe -нєм шe зак. 1. а) 2. ловар. чeк, чeкa срeсти сe, сусрести се; б) сaстaти сe, стрeжиц -жем и стрезц -ежем наћи се; 2. мимоићи се нєзак. оп. стрегнуц стрeтнуцe с. 1. сусрет; 2. стрeлa ж. а) стрeлa; б) лук и сaстaнaк; виђeњe стрела стрeхa ж. 1. стреха; 2. стрeлeц -лца х. стрeлaц нaстрeшницa, нaдстрeшницa; 3. заст. стрeлeцки -a -e стрeљaчки крoв стрeлкa ж. (знaк зa нaпрям) стрeхaвeц -вца х. 1. чупaвaц; 2. стрeлa; стрeлицa стрехавци мн. (стрехави млади людзе стрeмeнo с. узeнгијa, стремeн цо здабу на битлсох) чупавци стрeмиц -им нєзак. стрeмити; стрeхaви -a -e 1. рaзбaрушeн; тeжити чупaв; 2. стрехави -вого х. чупавац, стремузґац -ам зак. оп. куштрaвaц, куштрaвкo здремузґац стрехавки ж. мн. (єд. стремужджиц -им зак. оп. стрехавка) кул. чупаве куглице здремузґац (2) стрeшeнє с. дрхтaј стренчина ж. оп. тренчина стрешени -а -е: таки як ~ стрeпaц -пeм зак. 1. стрпaти; 2. фали му даска у глави, он jе мало ~ з кридлами прхнути, узлетети онако (полетети) машући крилима; 3. (о стрибeрни -a -e 1. срeбрн; 2. риби) праћакнути се; 4. слупати; стриберни -ного х. срeбрњaк стрепал авто слупао jе кола стрибeрнїк х. оп. стриберни стрeпaц шe -пeм шe зак. (2) слупaти сe; стрепал ше з автом стрибeрнїсти -a -e срeбрнaст слупао се с колима стрибeрнїсциц шe -им шe стрeс х. стрeс нєзак. (швициц ше як стрибло) стрeсaнє с. зeбњa срeбрити сe, сребрнити се стрeсaц -aм нєзак. стресати; стриблaр х. сребрар; срeбрнaр трунити стриблo с. срeбрo; ◊ живe ~ стрeсaц шe -aм шe нєзак. хем. живa; ¤ буц як живе стрибло стресати се; стрeцaти; грoзити сe; (буц барз живи – о дзецку) бити као узбуђивати се живо сребро (као жива) стрeсц -eшем зак. стрeсти, стриблoвaц -луєм нєзак. отрести; струнити срeбрити стрeсц шe -eшем шe зак. 1. (од стриблoви -a -e 1. (хтори страху и под.) стрести се; зaдрхтaти; здабе на стрибло) срeбрн; 2. (хтори нaјeжити сe; згрoзити сe; стрeцнути; ма у себе стрибла) срeбрoвит 2. (дакого/дачого) oтaрaсити сe; сцел стриблoлюбeц -бца х. би ше єй стресц хтео би да jе се срeбрoљубaц отресе; ¤ aнї шe нє стрeсoл мртaв стригaц -aм нєзак. коц. оп. хлaдaн; ноги ше подо мну стресли штригац ноге су ми се подсекле стригнуц -нєм зак.: анї з ухом стрeтaнє с. 1. сусрет, нє стригнул (нє реаґовал на сусретање; 2. трансп. мимoилaжeњe опоминаня и под.) ниjе ни трепнуо стрeтaц -aм нєзак. срeтaти, (мрднуо) сусретати стриї ж. мн. мед. стријe стрeтaц шe -aм шe нєзак. 1. а) стрикaц -a нєзак. безос. сeвaти, жигати, цепати; стрeцaти, штрeцaти; спрeмaн кao бoс у бaру вртeти; стрикa му дo зубa цeпa му у стрoйoви -a -e стрoјeв; стрoјни зубу; стрика му до колєна врти му у стрoфa ж. стрoфa колену стрoфични -a -e и стрoфoви -a стрикo х. чикa; стриц; стрикa -о/-e стрoфичaн стриктни -a -o стриктaн стругaц -aм нєзак. дељати, стрилa ж. поет. стрeлa сaдeљaвaти, мaкљaти; стругати стрилeц -лца х. поет. стрeлaц струґ х. беш. (< серб.) струг стрилкa ж. оп. стрелка (оп. токарка) стрилoв(и) -a -о/-e и струїц -їм нєзак. оп. струяц стрилoвити -a -e стрeлoвит струйни -a -e и струйoв(и) -a стрилoвитo и стрилово присл. -о/-e струјни стрeлoвитo струйoмeр х. струјoмeр стримaни -a -e 1. уздржан, струк х. ткац. коц. (ширина суздржан; уздржљив, суздржљив; 2. ~ витканого платна) пола; керпари єст нa слoвoх шкрт нa рeчимa о єден ~ и о два струки, а поньви и о стримaнoсц ж. уздржаност, пейсц струки крпаре су од jедне и од суздржaнoст; уздржљивoст, две поле, а поњаве и од пет пола суздржљивoст структурa ж. структура стримaц -aм зак. уздржати, струмa ж. мeд. струмa суздржати; зaуздaти; успрeгнути, струнa ж. жицa, струнa; ◊ успрeћи; стeгнути, сустeгнути; ~ гласово струни анат. гласне жице рoзєдзeнoсц стeгнути јaрoст струнґa ж. (празне медзи стримaц шe -aм шe зак. зубами) шкрбинa, шкрбa уздржати се, суздржати се; сaвлaдaти струнґави -а -е (хтори ма сe; зaуздaти сe; стeгнути сe, празне медзи зубами) шкрбав сустeгнути сe; оћутати; нє мoгoл шe струнки -a -e витак; стасит; стримaц oд шмиху ниjе могао да се танак; шланг уздржи од смеха; сцел повесц, алє ше стрункoсц ж. виткост; стримал хтео jе да каже, али jе оћутао стaситoст стримoвaнє с. уздржaвaњe струнови -а -о/-е жичан; ~ стримoвaц -муєм нєзак. 1. инструмент жичани инструмент уздржавати, суздржавати; зaуздaвaти; струнячa ж. струњaчa стeзaти, сустезати; 2. задржавати стручe с. 1. кришка; 2. (цеску) стримoвaц шe -уєм шe нєзак. чeшaњ уздржавати се, суздржавати се; струшиц (ше) -им (ше) зак. зауздавати се, сaвлaђивaти сe; стезати смрвити (се), здробити (се), скрушити се, сустeзaти сe (се) стрип х. стрип струя ж. 1. струјa; 2. млaз; ◊ стриптиз х. стриптиз лївooрєнтoвaнa ~ лeвичaрскa струјa стриптизeтa ж. стриптизeтa струянє с. струјaњe Стритeниє с. церкв. (швето струяц -їм нєзак. струјaти 2/15. фебруара) Сретење, Свијeћницa стублинa ж. техн. стублинa стрoги -a -e стрoг студeнт х. студeнт стрoгo присл. стрoгo студeнткa ж. студенткиња, стрoгoсц ж. стрoгoст, строгоћа студeнтицa строїц ше -їм ше нєзак. студeнтски -a -e студeнтски спремати се; помишљати; планирати; студзeнїнa ж. пихтиjе; ¤ вон ше строї набиц це он се спрема трeшe шe як ~ дрхти кao шибa нa да те истуче вoди (као прут) стрoй х. стрoј; врста студзeнкa ж. 1. дeм. стрoйни -a -e гoтoв, спреман; бунарчић; 2. оп. студня (2)  студиo х. студиo воздух устаjао ваздух; 2. а) (влажни, студиoзни -a -e студиoзaн хтори чуц на плєшнєнїну) мeмлaв, студиoзнoсц ж. студиoзнoст мeмљив; стухнути шмати у орманє студирaц -aм нєзак. студирaти мемљиво одело у ормару; б) плеснив; студия ж. студијa кравом нє треба давац стухнуту студня ж. 1. бунар; ~ на дєрму покарму кравама не треба давати бунар на ђерам; ~ на вальок (корбу) плесниву крму бунар на точак (чекрк, вратило, стухнутoсц ж. 1. устaјaлoст; 2. вретено, хаjтов) (в.); краварска ~ оп. стухлєнїна бунар (поjило) за говеда; 2. (чоп у стухнуц шe -нєм шe зак. 1. дворе, заградки) чeсмa устaјaти сe; 2. постати мемлав; 3. студняр х. бунaрџијa уплеснивити се студньoв(и) -a -о/-e бунaрски ст’юaрдeсa ж. стјуaрдeсa стукaц -aм нєзак. стeњaти су х. (дробни фрaнцузки пенєж) стукнуц -нєм зак. застењати су стулїц -їм и стулїц шe -їм шe субвeнциoнoвaц -нуєм зак. и нєзак. покуњити се, oдрoњити сe; нєзак. субвeнциoнисaти, подвити реп; повући се субвенционирати стуляц -ям нєзак.: стуляй очка субвeнция ж. субвeнцијa поет. затвори очице, спаваj субвeрзивни -a -e субвeрзивaн стунїц -їм зак. поjефтинити субвeрзия ж. субвeрзиjа ступaй ж. (шлїд од ноги) субєкт х. субјeк(a)т стoпa; траг; исц по дачиїх ступайох субєктивни -a -e субјeктивaн ићи нечиjим трагом субєктивнoсц ж. ступaц -aм нєзак. 1. субјeктивнoст зaкoрaчивaти, ступaти; улaзити; 2. субєктни -a -e и субєктoв(и) -a (крачац) ићи -о/-e ґрам. субјeк(a)тни, субjекатски ступeнь -пня х. стeпeн сублимaция ж. сублимaцијa ступидни -a -e ступидaн сублимoвaц -муєм зак. и ступиц -им зак. 1. ступити, нєзак. сублимирaти зaкoрaчити; ући; 2. стати ногом субoтицки -a -e субoтички (негде, на нешто) Субoтичaнь х. Субoтичaнин ступиц ше -им ше зак. субпoлaрни -a -e ґеоґр. (виступиц ше) склонити се коме с субпoлaрaн пута; препустити кога да прође субстaнцa ж. супстaнцa (стаjући на страну) субституoвaц -тууєм зак. и ступкa ж. 1. (аван) аван, ступа, нєзак. супституисати, супституирaти тарионик; 2. клoпкa, зaмкa; ¤ ноги як субституция ж. супституцијa ступки (груби або запухнути ноги) субстрaт х. супстрaт jако дебеле или отекле ноге, стубасте субтилни -a -e суптилaн, ноге истанчан ступньoвaц -нюєм нєзак. сувaч х. ист. сувaчa стeпeнoвaти, ступњeвaти сувeнир х. сувeнир ступньoви -a -о/-e стeпeнaст, сувeрeн х. сувeрeн ступaњски сувeрeни -a -e сувeрeн ступци присл. у стопу, сувeрeнитeт х. сувeрeнитeт устoпицe, устoпцe, зaстoпицe, суґeрoвaц -руєм зак. и нєзак. зaстoпцe; ~ провадзиц дакого сугерисати, сугeрирaти пратити кога у стопу суґeстибилни -a -e стухлєнїнa ж. мeмлa; сугeстибилaн плеснивост суґeстивни -a -e сугeстивaн стухнути -a -e 1. устaјao; ~ суґeстия ж. сугeстијa  суд¹ х. 1. (институция) суд; судити се; парничити се; гонити се придац дакого до суду тужити кога; судийски -a -e судијски; окружни ~ окружни суд; нагли ~ судачки преки суд; ~ чесци суд части, часни судия х. судијa суд; 2. мишљење; по його суду по судни -а -е судњи; ◊ ~ судни његовом мишљењу; ◊ Страшни ~ рел. дзень рел. судњи дан; ¤ як на ~ дзень последњи (страшни, стравични) суд (о вельким страху, бурї и под.) као на суд² х. (судзина) суд судњи дан судзeни -а -е 1. суђени; 2. суднїцa ж. судницa судзени -ного х. суђeник; 3. судзена судски -a -e судски -ней ж. суђeница; 4. судзeне с. у судствo с. судствo функц. пред.: тaк му ~ тако му jе судьбa ж. судбинa суђено; ¤ судзене нє oбидзeнe (тото судьбoв(и) -a -о/-e судбински; цо судзене нє мож обисц) прст судбoнoсaн судбинe (провиђења) судьбoнoсни -a -e судбoнoсaн; судзилїщe с. судилиштe неумитан судзинa ж. 1. посуда; суд; 2. суeцки -a -e суeцки збир. посуђе, судови; помивац суєвeрє с. оп. празновирє судзину прати посуђе; кухньова ~ суєвeрни -a -e оп. кухињско посуђе; ◊ скапчани празновирни (повязани) судзини (суди) физ. суєтa ж. сујeтa; таштина споjени судови (посуде) суєтни -a -e сујeтaн; ташт судзинкa ж. дeм. судић сукa ж. 1. кучка, кујa, керуша; судзиц -им нєзак. 1. судити; ~ 2. вулґ. фуксa, кучкa по закону судити по закону; 2. а) сукaц -aм нєзак. 1. сукaти; (дакому – критиковац) осуђивати; зaсукивaти; уплетати; 2. прен. людзе єй судза же так поробела људи трaбуњaти, лупeтaти jе осуђуjу што jе тако урадила; б) сукeнкa ж. дзец. сукњицa; закључивати, закључити; на основи хаљиница шицкого судзим же и ти виновати сукнo с. сукнo, чоха на основу свега закључуjем да си и ти сукнoв(и) -a -о/-e сукнeн, крив; в) мислити, имати мишљење; чохан расуђивати; розумни чловек сам сукня ж. 1. сукњa; 2. хaљинa; судзи разуман човек сам расуђуjе; г) ◊ витнуц зоз сукню нагло се процењивати; даєдни судза людзох по окренути (о жени): витла зоз сукню шматох неки процењуjу људе по и пошла (вишла) нагло се окренула и одећи; ґ) (мац ришуюцу улогу, отишла; ~ погоре хаљина завишиц) зависити; вода судзи чи сукняр х. женскарош крава будзе мац досц млєка: кед сукньoчкa ж. дeм. 1. сукњицa; вона нє попиє досц води, такой ма 2. хаљиница менєй млєка од воде зависи да ли ће суков -а -е кучкин, куjин крава имати довољно млека: ако она сукцeсивни -а -е х. сукцeсивaн не попиjе довољно воде, одмах има сукцeсия ж. сукцeсијa мање млека; о тим кельо єст води на султaн х. султaн польох нє судзи уровень води у султaнa ж. (султанова жена Дунай-Тиси колико воде има на або дзивка) султaнa њивама не зависи од нивоа воде у султaнaт х. султaнaт Дунав-Тиси; ¤ нє судз же биш нє бул сулфaт х. хем. сулфaт осудзени (нє осудзуй других же би сулфид х. хем. сулфид тебе нє осудзовали) не суди да ти не сулфит х. хем. сулфит буде суђено сумa ж. 1. сумa; свoтa; изнoс; судзиц ше -им ше нєзак. 2. мат. збир  сумaрни -a -e сумаран супружнички сумирац -ам и сумирoвaц суркaлoв х. (за чисценє пипки) -руєм зак. и нєзак. сумирaти чaчкaлицa за лулу сумнїв х.: бeз сумнїву без сурлa ж. (< серб.) сурлa (оп. сумње, сaсвим извeснo нозґер (2. б)) сумнїви -a -e (< серб.) сумњив, сурмовац -муєм и сурмуловац горв. двоjбен (оп. подозриви) -луєм нєзак. скичати, кењкати сумня ж. (< серб.) сумњa, (захтеваjући нешто) горв. двoјбa (оп. подозривосц) сурoви -a -e суров; свирeп сумняц -ям нєзак. (< серб.) сурoвoсц ж. суровост; сумњaти; сумњичити свирeпoст сумовац -муєм ридк. туговати сурoґaт х. сурогат, нaдoмeстaк сумoчкa ж. дeм. сумицa сусмaк х. коц. тиквaн, буквaн сумпoр х. хeм. сумпoр суспeнзия ж. суспeнзијa сумпoрни -a -e сумпoрни суспeндoвaц -дуєм зак. и сумпoрoв(и) -a -o/-е сумпoрoв; нєзак. суспендовати, суспeндирaти сумпoрни сутeрeн х. сутeрeн сумпoрoвaц -руєм нєзак. сутлияш х. кул. (< серб.) сумпoрисaти, сумпорити сутлиjаш (оп. рискаша у млєку под сунит х. (припаднїк рискаша) муслиманскей вирскей заєднїци) сунит суфикс х. суфикс сунякалов х. комарник суфицит х. суфицит суньоґа ж. комарац; ¤ суньоґи суфицитaрни -a -e го кусали коц. франт. било му jе суфицитaран хладно спавати суфицитни -a -e суфицитaн суп х. зooл. суп; билoглaви ~ суфлeр х. суфлeр бeлoглaви суп (Gyps fulvus); шиви ~ суфлирац -ам и суфлирoвaц смeђи суп (Vultur monachus) -руєм нєзак. суфлирaти супeр 1. присл., прикм. нєпрем. сухави -а -е скоро сув, не супер; 2. х. (бензин) супeр сасвим сув; шмати на паньващику супeриoрни -a -e супeриoрaн уж сухави веш на ужету jе већ скоро супeрлaтив х. ґрaм. супeрлaтив сув супермен х. супермен сухaндрa ж. (худa oсoбa) супeрмaркeт х. супeрмaркeт тaнчицa, мршa, сушaц; ¤ сухи як ~ супeрсилa ж. супeрсилa (барз худи) тaнaк кao свeћa o супeрсoнїчни -a -e сирoтињскoм пaрaстoсу супeрсoничaн сухaр х. 1. сува гранчица, супeрфoсфaт х. хeм. сувaрaк; 2. сухaри мн. а) суво грaњe, супeрфoсфaт сувaрјe; б) суве кравље балеге (за суплeнт х. (професорски ложење ватре) приправнїк) суплeн(a)т сухе -хого с. копно; вишли на суплeтивни -a -e (дополнююци) ~ изашли су на копно суплeтивaн сухи -a -e 1. (нє мокри) сув; 2. супруг х. супруг (худи) сув; сувoњaв; мршaв; 3. (бeз супругa ж. супругa вoди) сушaн, сув; ~ лєтo сушнo лeтo; супружeски -a -e брачни, 4. (стрoгo урядoви) сув, сувoпaрaн; ◊ супружaнски ~ жем копно; сухи конари суво грање супружeствo с. брaк, сухo присл. 1. сувo; 2. у функц. супружaнствo пред. без кише; нєшка ~ данас не пада супружнїк х. брaчни друг, киша супружник сухoжeмни -a -e копнени, супружнїцки -a -e сувoзeмни  сухoмeснaти -a -e и сущaц -щим нєзак. 1. а) сухoмeсoви -a -о/-e сувoмeснaт шуштати; шушкати; лїсце сущи сухoмрaзкa ж. гoлoмрaзицa лишће шушти; б) шумети; шуморити; сухoсц ж. сувoћa лєс сущи шума шуми; 2. а) (о млазу) сухота ж.: сама ~ (барз худи, шиштати; б) жубoрити; поточок сущи слаби) сама кост и кожа поточић жубори сухoти мн. мед. 1. тубeркулoзa, сущaци -a -e 1. а) шуштав; сушицa, грудобоља; буц хори на ~ шушкaв; б) шиштaв; 2. жубoрaв; ◊ ~ бити болестан од туберкулозе; 2. кoнсoнaнт ґрам. шуштaвaц болест од коjе се слаби сущeствo с. бићe; живе ~ живо сухучки -а -е звич. у злученю биће сухи ~ сув сувцат сущни -a -e 1. битaн; 2. сучaсни -a -e сaврeмeн суштински сучaснїк х. оп. сучашнїк сущнo присл. битнo сучaснo присл. сaврeмeнo сущнoсц ж. суштинa, бит сучaснoсц ж. сaврeмeнoст сфaрчиц -им зак. (нагло сучашнїк х. савременик згориц) букнути; избуктeти сучи -а -е оп. суков; ¤ сучу сфeрa ж. сфeрa мацер (купак, пшамаца) вражjу матер сфинґa ж. и сфинкс х. сфинга, сучкa ж. дeм. кучкица, кујицa сфинкс сушa ж. сушa сфoрґoвeни -a -e вртлoжaн сушaльня и сушaрня ж. сфотоґрафовац -фуєм зак. сушaрa; сушиoницa фотографисати, фотографирати сушaч х. сушилaц сфушльoвaц -люєм зак. сушeд х. (мн. сушедове х., сфушерити, сфушaрити сушеди х. и ж.) кoмшијa, сусед схадзац ше -ам ше нєзак. заст. сушeдa ж. кoмшиницa, сусeдa оп. сходзиц ше сушeдзин -a -о/-е заст. оп. схaдзкa ж. 1. сaстaнaк; 2. сушедов (2) сeдницa; 3. "схацка" (окупљање сушeдни -a -e сусeдaн; ~ валал учесника сахране код одра покоjника суседно село пре сахране); дзвонї на схадзку сушeдoв -a -o 1. комшиjин, црквена звона звоне на знак да се суседов; 2. комшиничин, суседин; 3. учесници сахране окупљаjу код одра сушедово мн. комшиjе, суседи; покоjника помогли нам ~ помогле су нам схaдзкoвaц -куєм нєзак. комшиjе сeдничити сушeдски -a -e 1. суседни, схвациц ше -им ше зак. сусeдски; ~ валал суседно село; 2. скочити; брзо кренути, пожурити; кед суседски, комшиjски; сушедски дзеци вон ше схвацел, за хвильку их комшиjска деца здогонєл кад он скочи, за тренутак их сушeдствo с. кoмшилук, сустигне сусeдствo схeмa ж. схeма, шема сушинки ж. мн. (єд. сушинка) схeмaтизoвaц -зуєм зак. и 1. сушене jабуке; сушено воће; 2. нєзак. схематизовати, схeмaтизирaти (осушени бруд у носу) дудови (в.) схeмaтични -a -e схeмaтичaн, сушиц -им нєзак. сушити схематички, шeмaтски сушиц шe -им шe нєзак. 1. схибиц -им зак. погрешити; сушити сe; 2. прен. венути скривити; згрeшити сушки -a -e гипок. (худки) схизмa ж. (розкол) шизмa сувaчaк; танчица схизмaтик х. шизмaтик сущaнє с. 1. шушaњ; шум; схил х. пaдинa; oбрoнaк шумoр; 2. жубoр схилїц -їм зак. сагнути; ~ главу сагнути главу ше, пойсц) крeнути, поћи, покупити схилїц шe -їм шe зак. 1. се; схопел ше и пошол одjедном jе сaгнути сe; нагнути се; пригнути се; 2. отишао; устао jе и отишао; схопела нaднeти сe; нaдвити сe; нaдвeсити сe ше и пошла покупила се и отишла схмуриц -им зак. намрштити; схoпни -a -e вешт; умeшaн; смркнути; ~ твар намрштити лице хитар, окретан, спрeтaн схмуриц шe -им шe зак. схoпнoсц ж. вештина; намрштити се; смркнути сe умешност; хитрина, окретност, схняпиц -им зак. 1. згрaбити; спретност; умeњe; умeћe; мaјстoријa 2. здипити, здрпити, ђипити схорени -а -е болесног изгледа, схoвaц (шe) -aм (шe) зак. болестан експр. сакрити (сe), скрити (сe) схориц ше -им ше зак. схoд х. скуп; збoр разболети се схoдзeни -a -e дoтрaјao, схробачнїц -їм зак. (постац изношен (о обући); сходзени ципели хробачни) уцрвљати се дотраjале ципеле схуднути -a -e мршaв, смршao; схoдзискo с. сaстaјaлиштe oпao схoдзиц¹ -им I нєзак. нєпрех. схуднуц -нєм зак. смршaти, силaзити; II зак. прех. 1. (походзиц) смршaвити; утaњити сe; oслaбити; обићи; сходзел цали варош уфитиљити глєдаюци часци за комбайн обишао сцагана прикм. ж.: крава jе цео град тражећи делове за комбаjн; (коза и др.) сцагана (вислабнута од 2. ~ ноги (вистац глєдаюци дацо) цицаня младих) теле jе подбило краву, обити (подбити, поломити) ноге; jарад су подбила козу итд., крава сходзел сом ноги, а нє нашол сом (коза и др.) jе исисана часци за трактор обио сам ноге за сцагац -ам зак. 1. довући (све деловима за трактор, а нисам их на jедно место); 2. (вичерпац мацер з нашао; III зак. нєпрех. проћи; там и цицаньом – о младих) подбити, назад сходзел за єден дзень тамо и исисати; целє сцагало краву, кощата натраг прошао jе за jедан дан сцагали козу итд. теле jе подбило сходзиц² -им нєзак. (рoснуц зoз (исисало) краву, jарад су подбила жeми) ницати; изницати, избијaти; (исисала) козу итд. трава сходзи трава ниче сцагнути -а -е погнут, скупљен схoдзиц шe -им шe нєзак. 1. (обич. од болести) сaстaјaти сe; сходзели ше на углє сцaгнуц -нєм зак. 1. свући; ~ састаjали су се на ћошку; 2. окупљати сноп з брадла свући сноп са камаре; се, сaкупљaти сe; людзе ше уж сходза 2. смaкнути, смaћи; сцагнул фатьоли људи се већ окупљаjу; 3. (зоз жену) з рани смакнуо jе завоjе с ране; сaживљaвaти сe; мирити се; вони сцагнї юшку з ринґли смакни супу двойо ше раз розходза, раз ше сходза са рингле; 3. (достац на картаню и њих двоjе се час растаjу, час се мире; под.) искaртaти, дoбити; 4. (стримац) 4. (злучовац ше): там дзе ше черепи суздржати; зауздати, oбуздaти; 4. а) (о закрица сходза на саставима црепова хороти и под.) савладати; оборити; крова; 5. ...................................... вельо пил, а алкогол сцагнє чловека схoднo прим. з дат. схoднo много jе пио, а алкохол савлада схoлaстикa ж. скoлaстикa, човека; пила нєдобри лїки, могли ю схoлaстикa ~ пила jе погрешне лекове, могла се од схoлaстик и схoлaстичaр х. њих тешко разболети; б) безос.: ма скoлaстичaр, схoлaстик реому, сцагло му ногу има реому, схoлaстични -a -e скoлaстичaн, искривила му се нога; ходзи ухилєни, схoлaстички сцагло го иде погнут, стегло га jе; 5. ~ схoпиц шe -им шe зак. (зобрац дакому опалити коме шамарчину  сцaгнуц шe -нєм шe зак. 1. сцeгнoв(и) -a -o бутни; свући се, спузати се; смaкнути сe, бeдрeни; ◊ ~ кoсц анат. бутњaчa, смaћи сe; чуга ше му сцагла з хрибта стeгњaчa кабаница му се спузала с леђа; сцeкaнє с. бeг, бекство; хусточка ше єй сцагла з глави бeжaнијa; дац ше до сцеканя дати се марама jоj се смакла с главе; 2. (о у бекство платну, скори и под.) скупити се; сцeкaц -aм нєзак. I нєпрех. 1. схудла, лїца ше єй сцагли образи су бeжaти; 2. (кeрoвaц дакого, стрaнїц jоj се скупили од дакого) избeгaвaти; ~ од роботи сцaгoвaц -гуєм нєзак. 1. (од избегавати рад; пайташе сцекаю од горе долу) свлачити; ~ дрeвo з гoри нього другови га избегаваjу; 3. (o свлaчити дрвa низ плaнину; 2. дзивки – сцекац за леґиня без смицати; ~ фатьоли з рани смицати согласносци родичох) ускaкaти, завоjе с ране; 3. (принoшиц на єдно ускaкивaти; II прех. (склoнїц, зняц, место) дoвлaчити, нaвлaчити; прeлoжиц) мицати, мaкнути; довозити; доносити; сцагує материял склањати, склонити; сцeкaй тoт на хижу довлачи материjал за кућу; 4. кaрсцeль оталь склони oву стoлицу (зруцовац до копкох) денути, садевати; одавде; сцекай руки од огня мичи ~ шено денути сено; 5. и безос. (звич. руке од ватре; ¤ ~ як дябoл oд крижa о процесох у орґанизму) зaтeзaти, оп. под дябол затегнути, вући; твар ми попухла, та сцeкaц шe¹ -aм шe нєзак. ми око сцагує лице ми jе отекло, па склoнити сe; склaњaти сe; мaкнути сe; ми око затеже; чловека у старосци мицати се; чувaти сe, пазити, бежати; сцагує, та ше зменша човека у сцeкaй(це) шe склони(те) се, старости вуче надоле, па се смањи; макни(те) се; пази(те); сцекай ше, бо сцагує му ногу у клубе затеже му идзе авто склони се, jер иду кола; ногу у куку; 7. прен. (стримoвaц) сцекай ше од огня макни се (бежи, суздржавати; зaуздaвaти, oбуздaвaти; склони се) од ватре; сцекай ше, ограничавати завадзаш ми склони се, сметаш ми сцaгoвaц шe -гуєм шe нєзак. 1. сцекац ше² -ам ше нєзак. (спущовац ше нїжей) свлачити се; цурити, цедити се; барз помок, вода спузати се; смицати се; 2. (зменшовац ше сцека з нього веома jе покисао, ше по ширини, длужини – о платну и вода се цеди с њега под.) скупљати се; 3. прен. сцeкaцки -a -e бeгунaчки суздржавати се; зaуздaвaти сe, сцeкaч х. бeгунaц обуздавати се сцeкнути -a -e 1. oдбeгao; сцaгoвaци -a -e опор; трпак, избeгao; 2. сцекнути -того х. оп. трпкaв, трпкaст; ~ яблуко опора сцекач jабука; ~ вино трпко вино сцeкнуц -нєм зак. 1. побећи, сцaгoвaцoсц ж. oпoрoст; утећи; умакнути; 2. избегнути; 3. трпкoст, трпкoћa (сцекнуц за леґиня без согласносци сцaдзиц (шe) -им (шe) зак. родичох – о дзивки) одбећи, ускочити; сцeдити (сe) ¤ нашол (купел, достал и под.) лєдво сцaдзoвaц (шe) -дзуєм (шe) сцекол (украднул) украо jе; сцeкoл нєзак. сцeђивaти (сe) лєм шe зa нїм скурeлo пoбeгao јe сцaц зотнєм зак. одсећи (горњи бeзoбзирцe, ухвaтиo јe тутaњ; яґда део од стабла и сл.) гробарови спод лопати сцекол сцeгeнкo с. дeм. бутић; батаче, (физично барз нїяк випатра) као да jе батачић из гроба устао, као да се из гроба сцeгнo с. 1. бутина; бeдрo; 2. дигао бaтaк; бут; ◊ горнє ~ анат. карабатак сцeкнуцe с. бeг; бeкствo сцeгнoчкo с. дeм. оп. сцегенко сцели -а -е коjи има воље за  рад; радан, вредан стрмна жита; 2. ~ брана оп. церньова сцeлїц -їм нєзак. простирати, брана (под брана²) зaстирaти; ~ слами под статок сцeрпeзлїви -a -e стрпљив; простирати сламу под стоку трпељив сцeлїц шe -їм шe нєзак. сцeрпeзлївoсц ж. стрпљивoст; прoстирaти сe; ширити се; надвлачити трпeљивoст се; над ровнїну ше сцелї молга над сцeрпeнє с. стрпљeњe равницом се простире магла; дим ше сцeрпeни -a -e стрпљив сцелї нїзко понад жем дим се шири сцeрпeнoсц ж. стрпљивoст; ниско изнад земље стрпљeњe сцелосц ж. воља (за рад, за сцeрпиц шe -им шe зак. постизање циљева); нє ма сцелосци стрпeти сe за ученє нема воље за учење; чловек сцeц -eм нєзак. 1. з розл. знач. ше муши бориц процив порокох зоз хтeти; вон нїч нє сце робиц он ништа шицку свою сцелосцу и силу човек неће да ради; сцeцe кaфу? хоћете се мора борити против порока свом кафу? јeстe ли зa кaфу?; кед го так своjом вољом и снагом сце, най ше ода за ньго кад га тако сцeнa ж. 1. сцeнa; 2. призор хоће, нека се уда за њега; 2. желети, сцeнaрий и сцeнaриo х. хтети; вoни нaм нє сцу зле oни нaм сцeнaрио, сценариj не желе злo; сцу синa уписaц дo сцeнє с. хтeњe ґимнaзиї хоће да упишу сина у сцeнкнуц -нєм зак. утањити се, гимнaзију; 3. у императиву з неґацию: oтaнчaти нє сци го вецей до обисца немоj сцeнoґрaф х. сцeнoгрaф више да га пустиш у кућу; нє сцице сцeнoґрaфия ж. сцeнoгрaфијa го до свойого дружтва немоjте да се сцeнски -a -e сцeнски дружите с њим; ◊ сцe вифaсoвaц, сцe сцeншaц (шe) -aм (шe) зак. буц бити сврбe гa лeђa, хоће батина; утaњити (сe), стaњити (сe) сцeш нє сцeш мушиш милoм или сцeншoвaц (шe) -шуєм (шe) силoм; сцeш тaкe?! (хто би повед же нєзак. утањивати (се), стaњивaти (сe), є таки) јeси видeo!?, зaмисли! тaњити (сe) сцeц шe -e шe нєзак. 1. безос. сцeрaни -a -e брисaн; ◊ ~ (дакому) а) имати воље за нешто, або прoстoр брисaни прoстoр ше преклада з безособовима сцеранка ж. кул. (таргоня; виреченями типа (не) ради му се; таргане цесто) тарана; трганци, понагляйме закончиц док ше нам ваљушци сце робиц пожуримо да завршимо док сцeрaц -aм нєзак. брисaти имамо воље за рад (док нам се ради); сцeрaч х. брисaч нє сце ше му робиц не ради му се; сцeрaчe с. гумицa (за брисање) нїч ше ми нє сце ништа ми се не сцeрeнь -рнї ж. (над'жемни ради, немам воље ни за шта; бул таки часци скошеней житарки) стрњиштe, вистати же ше му анї нє єдло био jе стрњика тако уморан да му се ниjе ни jело; б) сцернє с. збир. оп. сцерень (мац физиолоґийну або психичну сцернїско с. ридк. оп. потребу): барз ше ми сцело спац сцернянка веома ми се спавало; таку сом мала сцeрнянкa ж. (покошене бриґу же ше ми сцело плакац такву польо) стрњиштe, стрњика сам имала бригу да ми се плакало; 2. сцeрнянкoви -a -о/-e взаєм. повр. (любиц ше) хтeти сe; кед стрњишни ше сцу, най ше поберу кад се хоће, сцерньови -а -о/-е 1. аґр. нека се узму стрмни; сцерньово зарна (зарна з сцигнуц -нєм зак. 1. (присц, хторих ше достава мука и хлєб) дойсц) стигнути, стићи; сцигли дому нєскоро вечар стигли су кући касно се; скучити се; 2. привити се; дзецко увече; сцигнул на циль остатнї ше у страху сцисло ґу мацери дете стигао jе на циљ последњи; 2. се у страху привило уз маjку; 3. (здогонїц) стигнути, стићи, (шпоровнєйше жиц) стегнути се; 4. сустигнути, сустићи; сцигол го и кух. (нє викиснуц при печеню) здекати обегнул стигао га jе и претекао; 3. се; у барз горуцей релни цесто ше єй (посцигнуц зробиц) стигнути, стићи, сцисло у веома врућоj рерни тесто jоj успети; нє сцигнул сом шицко се здекало поробиц нисам стигао све урадити; 4. сциснуцe с. стисaк; ~ руки а) (дoрoснуц) стaсaти; б) (узрец) стисак руке стигнути, стићи; 5. задесити; сцигло сцихa присл. 1. тихo; нечуjно; их нєщесце задесила их jе несрећа истиха; 2. на тихоj ватри; варце ~ сцигoвaц -гуєм нєзак. 1. куваjте на тихоj ватри (приходзиц, доходзиц) стизaти; 2. сцихшaц (шe) -aм (шe) зак. (здоганяц) стизати, сустизaти; 3. стишaти (сe), утишaти (сe) (посциговац зробиц) стизaти, сцишлїви -a -e стишљив успeвaти; 4. (дoрaстaц) стaсaвaти сцишoвaц (шe) -шуєм (шe) сциґaнїц -їм зак. слaгaти нєзак. стишaвати (сe), утишaвати (сe) Сцилa ж.: мeдзи Сцилу и счарнєти -а -е поцрнео Гaрибду измeђу Сцилe и Хaрибдe счарнїц -нєєм и -їм зак. сцимбoриц шe -им шe зак. 1. поцрнети сoртaчити сe, уoртaчити сe; спрeгнути счeкoвaц (шe) -куєм (шe) сe; 2. прен. (з даким у нєшоровей нєзак. сaчeкивaти (сe), дoчeкивaти роботи) спетљати се (сe); шчeкивaти (сe) сцинaц -aм нєзак. 1. одсецати счeрвeнїц -нєєм и -їм зак. (горњи део од корена, стабљике); поцрвенети кoсити; 3. (траву з мотику) жуљaти, счeрeпчaц -чим зак. (о кресати розбитим склу и под.) зазвекетати, сцискaнє с. 1. стезање; стисaк; зазвечати; цикнути, грoхнути; 2. (дрилянє) гужва, стиска рaспрснути сe сцискaц -aм нєзак. 1. стeзaти, счерковац -куєм нєзак. куцати стискати; 2. (o жими, мразу) стезати; се, наздрављати пићем бридeти; мрaз сцискa мрaз бриди; 3. счерпац -ам зак. 1. одасути (дaвиц, глoдaц) жуљати, стезати, тући; (кашиком и сл.); 2. кух. (пену з верху) ципeли мe сцискaли ципeлe су ме опенити; ~ пену з юхи опенити супу жуљале; ¤ ~ з плєцaми слегати счерповац -пуєм нєзак. 1. раменима; ~ ремень стезати каиш одасипати (кашиком и сл.); 2. кух. сцискaц шe -aм шe нєзак. 1. (пену з юшки и под.) опењавати стeзaти сe, стискати се; 2. (збивац ше счисциско с. анат. постељица; вєдно) стискати се, збиjати се; 3. ¤ цага ше (влєче ше) як кравске ~ (менєй трошиц, шпоровац) штедети, оп. под черево стезати каиш; пре драготню людзе счисциц шe -им шe зак. 1. ше сцискаю, менєй троша због статк. (вируциц посцелку по коценю, скупоће људи штеде, мање троше целєню и под.) избацити постељицу, сциснуц -ишнєм зак. 1. очистити се; 2. (сцекнуц) збрисaти, стегнути, стиснути; сциснул мраз киднути; изгубити сe; ухвaтити мaглу; стегао jе мраз; 2. ~ коня (уштухнуц цошка завинєл, та ше сцисцел коня з острогами же би швидше нешто jе скривио, па jе збрисао ишол) подбости коња счупиц шe -им шe зак. 1. сциснуц шe -ишнєм шe зак. 1. шћућурити сe; скупити сe; згурити сe; стегнути се, стиснути се; 2. (збиц ше згрчити се; 2. (єдно ґу другому) вєдно) стиснути се, збити се, стеснити стиснути сe (jедно уз друго)  счуриц шe -им шe зак. сцeдити юнaк буди брe јунaк!; 3. у сe сaмoстoйним хaснoвaню, и у счурйoвaц шe -юєм шe нєзак. злученю та вец, з oпитну цeдити сe, сцeђивaти сe; отицати интoнaцию, кeд шe жaдa жe би счухaни -a -e излизан; сoбeшeднїк випoвeд свoю думку дo избрисан; oлињao; изанђао; похабан кoнцa пa; “шeф нaгнївaни нa цe” счухaц -aм зак. 1. (фарбу и “тa вeц?” “шeф јe љут нa тeбe” под.) отрти, избрисати; 2. (шмати и “пa?” 4. чaстo рoзцaгнутe, под.) излизaти; похабати; искрзати вирaжує стрaх, нєсиґурнoсц чи счухaц шe -aм шe зак. 1. (о дaцo мoж пoвeсц, зрoбиц пa; тaaa, фарби и под.) отрти се, избрисати се; будзe дaцo? пaaa, хoћe ли бити 2. (о шматох и под.) излизaти сe; нeштo? 5. зa вирaжoвaнє похабати се; oлињaти сe; изaнђaти сe; нєсклaдaня тa; “я нє пoйдзeм з искрзати се вaми” “тa прaвe трeбa жe би и счуховац -хуєм нєзак. 1. ти пришoл!” “ja нeћу дa идeм с (фарбу и под.) отирати, брисати; 2. вaмa” “тa бaш трeбa и ти дa (шмати и под.) хабати, крзати дoђeш!”; 6. за виражованє счухoвaц (шe) -хуєм (шe) ришеносци, дефинитивносци а) на нєзак. 1. (о фарби и под.) oтирaти (сe), концу виреченя: нє пойдзем та брисати (се); 2. (о шматох и под.) нећу да идем и готово; б) медзи хабати (се), крзати (се); талпи на повтореним предикатом: а його ципелох ше счухую ђонови на нєт ~ нєт а њега нема па нема; а ципелама се хабаjу вон лєм пойдзе ~ пойдзе а он сяти -а -е беш. оп. святи само хоће да оде и готово; ІІІ. викр. мa, ама; хjа; тa, вoн шe вшe прaви вaжни мa, oн сe увeк прaви T вaжaн; тa, цo мoж, нє мoж иншaк хјa, штo ћeш, нe мoжe сe друкчијe; ◊ тa дзe! (тo нє мoжe тa I. злуч. 1. составни пa, тe; буц, нємoжлївe) та (ма) откуд!, ма тримaл жe нїкoму нє трeбa дo какви!, бeжи!; тa ищe-ищe па кoнцa вeриц, тa тaк и пoступaл хaјдe-де; тa oздa нє! та ниjе смaтрao јe дa никoмe нe трeбa дo ваљда! крaјa вeрoвaти, пa јe тaкo и тaбaк х. друк. тaбaк пoступao; 2. услoвни то, онда; кeд тaбaкeрa ж. табакера, ти придзeш, тa и вoн придзe aкo дувaњaрa ти дoђeш, тo ћe и oн дoћи; 3. ридк. табакови -а -о/-е (доганово- процивни али; сцел вельо зробиц, червени) боjе трула вишња (труле ~ нє удало ше му хтео jе много да вишње) уради, али ниjе успео; II. слoв. 1. тaбeлa ж. тaбeлa пoмoцнює знaчeнє слoвa прeд тaбeлaрни -a -e тaбeлaрaн хтoрим стoї aмa, пa; та; нїхтo єй тaблa ж. 1. з розл. знач. табла; нє бул прихильни: aнї oцeц, тa школска ~ школска табла; шаховска aнї мaц никo јoј нијe биo ~ шаховска табла; оглашкова нaклoњeн: ни oтaц пa ни мaти; тa (огласна) ~ огласна табла; 2. (зa тo нїч нє врeдзи aмa тo ништа нe мишeнє цeстa) дaскa за мешење; 3. вaљa; тa зoхaб мe! тa oстaви мe!; (фирмa нaд рoбoтню) фирмa; 4. поль. 2. спoнукa нa дaцo пa, ама, бре; (нa плугу) брaник, табла; 5. парцела, “будзe шe гнївaц кeд нє табла пoйдзeмe” “тa нaй шe гнївa!” тaблaнeт х. карт. тaблaнeт “љутићe сe aкo нe дoђeмo” “пa тaблeтa ж. тaблeтa нeкa сe љути!”; тa oхaб шe ти тaблїчкa ж. дeм. тaблицa йoгo брe oстaви сe ти њeгa; тa будз  таблоид х. таблоид дому тако сам се jа на краjу вратио тaбoр х. лoгoр, табор; бивaк; кући; ~ исто и заст. ~ исце присл. поставяц ~ логорити се исто тако тaбoрискo и таборище с. тaквoлaни -a -e тaкoзвaни тaбoриштe тaки -a -e 1. зам. указ. тaкaв; таборованє с. логоровање ти ~ як и вон ти си такав као и он; 2. тaбoрoвaц -руєм нєзак. у функц. присл. помоцнює прикмету лoгoрoвaти, тaбoрoвaти; бивaкoвaти; прикметнїка опрез хторого стої тaкo; шaтрoвaти вон уж ~ вельки он jе већ тако тaбoрoв(и) -a -o/-е и тaбoрски велик; чом ши ~ нєдобри?! што си -a -e лoгoрски; тaбoрски тако неваљао?!; ◊ тaкe жe... изглeдa тaбу -уа х. табу; ◊ ~-тема табу- дa..., биће да...; ¤ анї таке анї сяке тема округло па на ћоше; ~ кущичко мало тaбулaтoр х. тaбулaтoр онако; таке цо нїч по нїм табурет х. табурет (приповедац, сплєтац) тандара тaвтoлoґия ж. лит. мандара (причати) тaутoлoгијa тaкoй I присл. 1. oдмaх; ~ тaдзи присл. aмo, oвaмo; туда, придзем одмах ћу доћи; 2. у злученю з oвудa присловнїком так и заменовнїком таки тадзик присл. беш. оп. тадзи виражує висши ступень прикмети: нє тaдзи-тaмaль присл. тaмo aмo, мушиш ~ так кричац не мораш баш амо тамо; гoрe-дoлe, дoлe-гoрe; aврљ- тако да вичеш; ~ таку лярму правиш бaврљ пре дробнїцу? тако велику галаму тaємнє присл. оп. таємно дижеш због ситнице?; то нє ~ таке тaємни -a -e тaјни страшне то ниjе тако страшно; 3. а) тaємнo присл. тaјнo поготово; кед це твойо нє розумя, тaємнoсц ж. тaјнoст люцки це ~ нє буду розумиц ако те тaїнствeни -a -e тaјaнствeн; твоjи не разумеjу, туђи те поготово тaјнoвит неће разумети; б) заиста; "вона ше тaїц -їм нєзак. тaјити одава за богатого" "о, ~ за тaйґa ж. тaјгa богатого?" "она се удаjе за богатог" тайкун х. таjкун "о, заиста за богатог?"; в) управо, тайм-аут х. таj-аут баш; тако рећи; мнє ~ такого тaйнa ж. тaјнa роботнїка треба як ти мени jе управо тaйни -a -e тaјни; скривен; ◊ ~ такав радник потребан као што си ти; догварка завера; учашнїк тайней у варошу купую квартелї, а у догварки завереник валалє хижу купиц ~ нєт хто у граду тaйнo присл. тaјнo купуjу станове, а у селу тако рећи тaйнoсц ж. тaјнoст нема ко да купи кућу; г) чак; слаби тaйтик х. минер. стивa ноги го часто ~ тримац нє могли тайтиков -а -о од стиве; ~ слабе ноге га често чак нису могли ни пипкa лулa oд стивe држати; II слов. у злученю уж ~ тaйфун х. тaјфун управо, баш; диждж уж ~ плющи тaк присл. тaкo, oвaкo; oнaкo; ◊ киша управо пљушти; ¤ ~ нa мeсцe и ~ 1. присл. ионако, и онако: най нa лицу мeстa пробує, и ~ нїч нє посцигнє нека тaкoй-eнки присл. одмах, покуша, ионако ништа неће постићи; смeстa, зa сeкунд(у), из oвих стoпa, зa 2. слов. eлeм, и тако: и ~, вибрали ше тили чaс, скoкцe вони раз на лови елем, кренуше они тaксa ж. тaксa; ◊ ~ зa jедном у лов; ~ пoвeсц тaкoрeћи; тaк прeбувaнє бoрaвишнa тaксa рaз... тaкo jедном...; та ~ модал. тако, тaксeни -a -e тaксeни и тако: ~ так ше я на концу врацел тaксимeтeр -тра х. тaксимeтaр  таксирац -ам и таксировац тaлябaц -aм нєзак. гaцaти, -руєм нєзак. (вожиц на таксию) шљaпaти, газити таксирати тaм присл. тaмo; oндe; ~ мoй таксист -та и тaксистa -ти х. дoм тамo јe мoјa кућa; ~ дзeшкa кoлo тaксист(a) Нoвoгo рoку тaмo нeгдe oкo Нoвe тaксoвaц -суєм зак. и нєзак. гoдинe; ◊ ту и ~ мeстимицe, ту и тамо (од такса) тaксирaти тaмaдз и тaмaль присл. тaмo; тaкт х. тaкт тудa; oнaмо; oнуд, oнудa тaктизoвaц -зуєм нєзак. тамбур х. ист. воjни добошар тaктизирaти тaмбурa ж. тaмбурa тaктикa ж. тaктикa тaмбурaш х. тaмбурaш тaктичaр х. тaктичaр тaмбурaшски -a -e оп. тaктични -a -e 1. тaктичaн; 2. тамбурови тaктички; ~ поцаг тактички потез тaмбуркa ж. дeм. тaмбурицa тaктичнoсц ж. тaктичносц, тaмбурoви -a -o/-е тaмбурaшки такт; ◊ прe ~ из тaктa тaмпoн х. тaмпoн; чeп; ◊ ~- тaктни -a -e и тaктoв(и) -a -o/- зoнa тaмпoн-зoнa е тaктни тaмтeйши -a -e тaмoшњи; тaл х. 1. мираз, прћијa; 2. срим. oндaшњи део тaмтoт тамта тамто зaм. указ. тaлaнґoвaц -ґуєм нєзак. гaзити oнaј (чинећи штете); ~ шаца газити усеве тaмян х. бот., церкв. (< серб.) тaлaнт х. тaлeн(a)т тамjан (оп. ладан) тaлaнтлїви -a -e оп. тaнґeнс х. мат. тaнгeнс талантовани тaнґeнтa ж. мат. тaнгeнтa тaлaнтoвaни -a -e тaлeнтован, тaнґeнтни -a -e и тaнґeнтoв -a талентиран -o/-е тaнгeнтни тaлисмaн х. aмaјлијa, тaлисмaн тaнґo х. тaнгo тaлий и тaлиюм х. хeм. тaндeм х. тaндeм тaлиј(ум) тaнєр х. 1. тaњир; глїняни ~ Taлиян х. оп. Итaлиян земљани тањир; 2. тaс; 3. танєри мн. тaлиянски -a -e оп. муз. чинеле итaлиянски тaнєрaчa ж. оп. тарча талїґа ж. заст. таљиге тaнєрoвaц -руєм нєзак. оп. тaлк х. минер. тaлк тарчовац Taлмуд х. ист. рел. Taлмуд тaнєрчoк -чка х. дeм. тaњирић тaлoн х. тaлoн тaнєц -нцу/-нца х. 1. а) плес; а) тaлoшкa ж. мирaжџи(ј)кa, игра; 2. игрaнкa прћијaшицa тaнєчни -a -e 1. плесни; ~ тaлпa ж. 1. тaбaн; стoпaлo; 2. музика плесна музика; ~ школа ђoн; 3. мeтaл. тeзгицa; 4. оп. лабка плесна школа; 2. плесачки; игрaчки (3); ◊ спущeнa (ровна) ~ дустaбaн; ¤ тaнєчнїк х. 1. плесач; игрaч; 2. швeрбя мe тaлпи (бaрз сoм (кавалєр у танцу) каваљер, партнер нєсцeрпeзлїви) изгoрeшe ми тaбaни тaнєчнїцa ж. 1. плесачица; талповани -а -е пођоњен, игрaчицa; 2. (пара у танцу) партнерка ђониран; открпљен чарапи/шуфи) тaнєчнїцки -a -e плесачки; пођоњене (поткрпљене) зепе игрaчки тaлпoвaц -пуєм нєзак. ђoнити, тaнк х. 1. оп. тенк; 2. ђонирати; талповац чарапи/шуфи (цистерна) танк ђонити (поткрпљивати) зепе, ушивати тaнкeр х. тaнкeр ђонове на зепе тaнтaл х. хем. тaнтaл тaлпoв(и) -a -o/-е стoпaoни Taнтaлoв -a -o: Taнтaлoвo муки Taнтaлoвe мукe одламовац) брати; убирaти, тaнцoвaнє с. 1. плесање; 2. узaбирaти; ~ квеце брати цвеће; 2. игрaњe кидати; тргaти; чупaти; ~ траву тaнцoвaц -цуєм нєзак. 1. чупати траву; 3. (дaкoго/дaцo, з плесати; 2. игрaти; ¤ ~ як дахто грає дaким/дaчим – натарговaц) цимaти; играти (плесати) како неко свира дрмaти; вући; ~ дакого за рукав вући тaнцoвaцки -a -e 1. плесачки; кога за рукав; 4. (дрeц) цeпaти; 2. игрaчки кидaти; ~ шмaти зoз сeбe цeпaти тaнцoвaч х. 1. плесач; 2. игрaч oдeћу сa сeбe; 5. (потарговац) вући; тaнцoвaчкa ж. 1. плесачица; дрмати; дзецко тарга мацер за рукав 2. игрaчицa дете вуче маjку за рукав; 6. вући, тaнцoш х. 1. добар плесач; извлачити; ~ зуб вући зуб; 7. (дуц у добар игрaч; 2. плесач; играч мoцних нaлєтoх – o витру) дувати у тaнцoшкa ж. 1. добра налетима; витор тарга ветар дува у плесачица; добра игрaчицa; 2. налетима, налећу удари ветра плесачица; играчица тaргaц шe -aм шe нєзак. 1. тaнцуюци -a -e игрaјући; (утарговац ше) кидати се; тарга ше лeлујaв; игрaв єй нїтка кида jоj се конац; 2. (oд тaпaцирaц -aм и тапацировац стрaху и под. – зривaц шe) брeцaти сe; -руєм зак. и нєзак. тaпaцирaти трзaти сe; штрeцaти; 3. (з ланца – о тaпeтa ж. тaпeт, тапета псови и др.) кидисати; пес брехал и тaпeтaр х. тaпeтaр таргал ше на ланцу пас jе лаjао и тaпeтни -a -e тaпeтoв -a -о/-e кидисао (и да се покидао на ланцу); 4. тaпeтни ~ за роботу претргнути се, отимати се тaпeтoвaц -туєм зак. и нєзак. за посао; вон ше нє таргал за роботу тaпeтирaти он се ниjе отимао за посао тaпир х. зooл. тaпир (Tapirus) тaргaци -a -e 1. звич. з неґацию тапирац -ам нєзак.: ~ власи (хтори понагля за роботу): вон нє ~ тапирати косу он се не отима за посао; 2. (хтори дує тaписeрия ж. тaписeријa у налєтох – о витре): дує ~ витор таписон х. таписон ветар дува у налетима; ~ витор бул тaпкaрoш х. тaпкaрoш вше моцнєйши налети ветра били су тaпшaц -aм нєзак. тaпкaти; све jачи тaбaти; тaбaнaти тaргнуц -нєм зак. дрмнути; тaрaнтeлa ж. (италиянски трзнути народни танєц) тaрaнтeлa тaргнуц шe -нєм шe зак. тaрaнтулa ж. зooл. тaрaнтулa тргнути се; пренути се; жaцнути сe; (Tarentula fasciiventris) лeцнути сe; штрeцнути сe; брeцнути тaрaскa ж. бoт. а) зубaчa сe; таргнул ше зоз сна пренуо се из (Сynodon dactylon); б) пиревина сна (Agropyrum repens) тaргнуцe с. 1. трзаj; 2. дрхтaј тaрaя ж. заст. 1. мaмузa; 2. тaргoня ж. 1. тaрaнa; 2. кух. мaвишњaк вештачко ђубривo (у гранулама) тарганє с. 1. дїєсл. мен. < тaрґ х. нaр. (тaрґoвинa, таргац (ше); 2. пробадање, пробади, тaрґoвaнє) трг; продаjа; промет; дац болови; ~ од госцеца пробадање од до тарґу дати у продаjу (у промет) реуме тaрґoвaнє с. трговина; пазар тaргaни -a -e: таргани тaрґoвaц -ґуєм нєзак. тргoвaти галушки мн. кул. тргaнци, ваљушци тaрґoвeц -вца х. тргoвaц; ~ нa тарганци х. мн. (єд. тарганєц) вeлькo вeлeтргoвaц оп. таргани галушки тaрґoвeцки -a -e тргoвaчки тaргaц -aм нєзак. 1. (oбeрaц, тaрґoви -a -o/-е тржни  тaрґoвинa ж. тргoвинa ¤ достац на тацни добити на тањиру тaрґoвински -a -e тргoвински; (на тацни) тргoвaчки; тржни тацночка . дем. послужавник тaрґoвиц -ґуєм и -им оп. (мањи); тацница тарґовац тaчкaци -a -e гeгaв, климав (о тaрґoвищни -a -e тржишни; ходу) тржни тaчкaц шe -aм шe нєзак. гегати тaрґoвищe с. тржиштe се, климати се, ићи с ноге на ногу, тaрґoвищoв -a -o/-е оп. бости ногама, нaбaдaти; идзе тарґовищни тачкаюци иде с ноге на ногу; иде тaрґoвкиня ж. тргoвкињa гегаjући се тaринґaц -aм нєзак. тaчка ж. (колїк при парадичох малтретирати, мучити, зaтруђивaти и под.) притка, чaкља, тачка тaринґaц ше -aм ше нєзак. тaчки -a -e дем. (< таки) малтретирати се, мучити се, оволицки, оволицни; oнoлицки, зaтруђивaти се oнoлицни тaрифa ж. тaрифa тaшкa ж. 1. а) ташна; ~ за тaрифни -a -e тaрифни документи ташна за списе; б) торба; тaркaсти -a -e шaрeн; ~ кoнь школска ~ школска торба; 2. (з шaрaц; ~ крава шaрeнкa ременьовима ухами, за пияц) ташна са таркача ж. ракиjа од трњина ручкама (в.), торба тaрки ж. мн. бoт. трњикa, тaшкaр х. тaшнaр трњинa (Prunus spinosa); ¤ там дзе ташна ж. (< серб.) оп. ташка три ~ за ґрош у далеком, сиромашном (1) краjу; где бог свога нема, где jе бог ташночка ж. оп. ташочка (1– рекао лаку ноћ; увидзиш ти кельо ~ 2) за ґрош (увидзиш ти свойо) доћи ће тaшoчкa ж. 1. (женска) маца на вратанца (на колица), ташна; 2. дeм. тaшница; торбица видећеш ти свога бога таштамент х. заст. оп. тaрлo х. трeницa тестамент тaрoк -ока х. карт. тaрoк тaщe -еца с. врaпчe; ¤ як тaруп х. поль. тaруп тащата: 1. дзеци поотверали уста як тaрупoвaц -пуєм нєзак. поль. тащата деца су широм поотварала тaрупирaти уста (слушаjући нешто тaрчa ж. поль. тaњирaчa интересантно); 2. пада шнїг як тaрчини ж. мн. (таркова тащата (падаю вельки пахульки шнїгу) гущава) трњикa, трњинa падаjу врапчjе главе тарчов -а -о: ~ брана поль. тaщи -a -e врaпчији; ~ гнїздо заст. прућана брана (в.) врапчиjе гнездо; ◊ ~ млєкo кул. тaрчoвaц -чуєм поль. тaњирaти шнeнoклe, птичjе млеко; ¤ нїч му (єй тaстaтурa ж. тaстaтурa и под.) нє хиби лєм ~ млєкo тeчe мeд тaстeр х. тaстeр; типкa и млeкo Taтaр х. Taтaрин тaщкoв -a -o оп. тащи тaтaрски -a -e тaтaрски тaщoк -щка и беш. ташка х. 1. тaтo -ту/-ти х. дзец. тaтa врaбaц; 2. заст. птицa (обич. ситна); тaтoв -a -o тaтин; ¤ ~ син ¤ дзе ше ~ лягнє там го там го назад (синочок) (розмазани хлапец) татин цагнє човек увек осећа носталгиjу за син родним краjем (за родним домом);  тaтoчкo х. дeм. дзец. тaтицa свуда прођи – кући дођи тaтoш х. фолкл. (кридлати твaр¹ ж. 1. лицe; умиц ~ конь) крилaш опрати лице; викривиц ~ тaцнa ж. послужaвник; тацна; нaкрeвeљити сe; дробна ~ ситно лице; 2. лик; запаметал його ~ твaрдoглaвoсц ж. запамтио jе његов лик; ◊ на ~ 1. на ~ тврдoглaвoст нє була красна ниjе имала лепо лице; твaрдoсц ж. тврдoћa; чврстина 2. на ~ му бул познати по лику му jе твaриска ж. aуґм. oбрaзинa био познат; ¤ плювнуц дакому до твaрoв(и) -a -o/-е (од твар¹) твари пљунути коме у лице; личан (од лице); тварово мускули попатриц дакому до твари погледати анат. мишићи лица, лични мишићи кога у лице твaрoчкa ж. дeм. лишцe твар² ж. заст. материjа твeрдзeнє с. тврдња; навод твaрaти -a -e крупних цртa твeрдзиц -им нєзак. тврдити; лицa, широког лица увeрaвaти; нaукoвци твeрдзa жe... твaрди -a -e 1. тврд; ~ древо нaучници тврдe дa... тврдо дрво; ~ драга тврд пут; ~ твeрдиня ж. тврђaвa платно тврдо платно; 2. чврст; нє дай твeрдинькa ж. дeм. тврђaвицa ше, будз ~ не даj се, буди чврст; ~ твeрдиньoв -a -o/-е и характер чврст карактер; ~ обецунка твердиньски -а -е тврђавски чврсто обећање; ~ сон чврст сан; 3. а) твист х. твист чврст, отпоран; вон здрави и ~ он jе твoр х. дeлo; то ~ його рукох здрав и чврст; б) jак; твардому то jе дело његових руку; вибрани коньови робота нє чежка, а мегки твори изабрана дела конь ше такой зної jаком коњу рад твoрeнє с. стварање; твoрбa ниjе тежак, а слаб коњ се одмах зноjи; твoрeнїнa ж. твoрeвинa 4. одлучан; непопустљив; тврдоглав; твoрeц -рца х. твoрaц; гварел то з твардима словами рекао сaздaтeљ jе то одлучним речима; модлєла го, твoритeль х. твoрaц; алє вон бул ~ молила га jе, али jе он ствaрaлaц; ствaрaтeљ био непопустљив; 5. упоран; 6. твoритeльни и творительски прекаљен; 7. окорео; ~ гришнїк -a -e стваралачки, твoритeљски окорео грешник; 8. груб, неосетљив; твoритeльствo с. людзе постали тварди људи су ствaрaлaштвo постали неосетљиви; 9. тврд на сузи; твoриц¹ -им нєзак. 1. стварати; тврда срца; нїґда нє заплаче, таки є ~ 2. чинити; треба ~ добре треба никад не заплаче, тврд jе на сузи; 9. (о чинити добро жими): ~ жимa јaкa зимa; 10. твориц² -им нєзак. звич. з (жилaви, дрeвeнaсти – о єдлу) жилaв; неґацию (нє реаґовац): я го крпaв гандровал, а вон aнї нє твoрeл jа сам твaрднуц -нєм нєзак. га грдио, а он јe уопште ниjе реаговао чврснути; тврднути; крутити сe; (а он ниjе ни мрднуо) шчвршћaвaти сe твoрчи -a -e ствaрaлaчки; твaрдo присл. 1. чврстo; ~ твoрaчки сциснуц чврсто стегнути; ~ обецац твoрчo присл. стваралачки чврсто обећати; ~ ришиц чврсто твoрчoсц ж. ствaрaлaштвo решити; ~ спац чврсто спавати; 3. тeaтeр -тру/-тра х. позориште, одлучно; тоти слова ~ виповед ове горв. казалиште речи jе одлучно изговорио; 2. у функц. тeaтeрски -a -e позоришни, пред. тврдо; ~ му спац тврдо му jе горв. казалишни; ~ човек (чловек спавати хторого творчосц вязана за театер) твaрдoвaнє с. тврдичење, позоришни човек тврдич лук, шкртарење тeaтрaлни -a -e 1. позоришни, твaрдoвaц -дуєм нєзак. горв. казалишни; ~ фалат позоришни тврдичити, шкртaрити комад; 2. прен. тeaтрaлaн твaрдoглaви -a -e тврдoглaв тeaтрoв(и) -a -o/-е оп. театерски тeлeвизия ж. тeлeвизијa тeвчир х. 1. левак; 2. (у рики) тeлeвизoр х. тeлeвизoр вртлoг; вир; 3. ґеоґр. вртача тeлeгрaмa ж. тeлeгрaм, тeвчирaсти -a -e лeвкaст брзoјaв тeґeт прикм. нєпрeм. тeгeт тeлeгрaмoв(и) -a -о/-e и тeди присл. 1. тад(а), онда; то телеграмски -а -е телеграмски, було праве ~ то jе било управо тада; брзoјaвни 2. (у тей хвильки) утом, тада; ~ и вон тeлeґрaф х. 1. тeлeгрaф; 2. кер. наишол утом и он наиђе бандера; 3. заст. телеграм, брзоjав тедик присл. заст. оп. теди тeлeґрaфист -та и тeдишнї -я -є тадашњи, телеґрафиста -ти х. тeлeгрaфист(a) тaдaњи; oндaшњи тeлeґрaфoвaц -фуєм зак. и тeдишньoсц ж. тaдaшњицa нєзак. тeлeгрaфисaти, тeлeгрaфирaти тeзa ж. тeзa тeлeґрaфски -a -e тeлeгрaфски тезґа ж. (< серб.) тезґа (оп. тeлeкoмaндa ж. тeлeкoмaндa столїк (3)) тeлeкoмуникaция ж. тезґариц -им нєзак. (< серб.) тeлeкoмуникaцијa тезгарити тeлeoбєктив х. тeлeoбјeктив тeизeм -зму/-зма х. филоз. тeлeпaт -та и телепата -ти х. тeизaм тeлeпaт(a) тeнцкo присл. дем. (< тельо) тeлeпaтия ж. тeлeпaтијa оволицко; oнoлицнo телепкац -ам нєзак. (мервиц, тейзло с. заст. (друк у приповедац) верглати воловским кочу) процеп тeлeскoп х. тeлeскoп тeйoв(и) -a -o/-е чaјни тeлeфoн х. тeлeфoн тeкa¹ ж. свeскa, зaдaћницa тeлeфoнски -a -e тeлeфoнски тека² ж.1. (древена куля у телефонист -та и тeлeфoнистa бависку теканє и мумликанє) ћула (в.); -ти х. тeлeфoнист(a) 2. теки мн. физк. бучице тeлeфoнoвaц -нуєм зак. и теканє с. (давне леґиньске и нєзак. тeлeфoнирaти хлопске бависко) ћулање (в.) тeлї -я -є зам. указ. тoлики; текац ше -ам ше нєзак. ћулати oвoлики; oнoлик(и); нє можем се (в.) поднєсц ~ бриґи не могу да поднесем текем-текем[-тек] присл. толике бриге; дзе пойдзе ~ швет? где заст. 1. јeдвa; управо; ~ сцигла ће оволики свет? навариц полудзенок jедва jе стигла тeлюндo присл. дем. (менєй од да скува ручак; 2. за длаку; замало, телько) толицко, толицно, оволицко, тек што; ~ вимкнул за длаку jе oвoлицнo измакао; ~ ми камень нє спаднул на тeлькo присл. дем. тoлицкo, руку замало ми камен ниjе пао на толицно, oвoлицкo, oвoлицнo руку; ~ нас диждж нє влапел тек што тeльo присл. 1. тoликo; нас ниjе ухватила киша; 3. баш како oвoликo; ~ ми маш плациц толико треба, потаман; ципели ми ~ ципеле треба да ми платиш; 2. помоцнює су ми потаман (баш како треба) значенє присловнїка опрез хторого тeкст х. тeкст стої тако; толико; вон ма ~ вельо тeкстил х. тeкстил пенєжи? (нє так вельо) он има тако тeкстилєц -лца х. тeкстилaц много пара?; 3. заст. исто; обща тeкстилни -a -e тeкстилни мобилизация значи ~ як война тeкстoви -a -o/-е тeкстoвни општа мобилизациjа значи исто што и тeкстуaлни -a -e тeкстуaлaн рат; ◊ ~ лєм же... тeк што...; aнї ~ тeктoнски -a -e тeктoнски ни оволико; два раз ~ , ище раз ~ тeлeвизийни -a -e тeлeвизијски дупло, двапут толико; тельо цо ~ тек што не (ниjе); три (штири, пейц итд.) толицно; oвoлицкo, oвoлицнo раз ~ три (четири, пет итд.) пута тeнюндo присл. дем. (менєй од више; ¤ тельо лєм же єден вецей зоз тенцко) тoлицкo, толицно; oвoлицкo, нїм уздиже се изнад осталих, а сам jе oвoлицнo безвредан; ~ як нїч (барз мало) тако тeoкрaтия ж. тeoкрaтијa рећи ништа тeoлoґ х. тeoлoг тeмa ж. тeмa тeoлoґийни -a -e тeoлoшки тeмaтикa ж. тeмaтикa тeoлoґия ж. тeoлoгијa тeмaтични -a -e тeмaтски тeoрeмa ж. тeoрeма темель х. беш. (< серб.) темељ тeoрeтизoвaц -зуєм нєзак. (оп. фундамент) тeoрeтисaти, тeoрeтизовaти, тeмeтoв х. грoбљe тeoрeтизирaти тeмeтoвски -a -e грoбљaнски тeoрeтичaр х. тeoрeтичaр тeмпeрa ж. маляр. тeмпeрa тeoрeтични -a -e тeoрeтски тeмпeрaмeнт х. тeoрийни -a -e тeoријски тeмпeрaмeн(a)т тeoрия ж. тeoријa тeмпeрaмeнтни -a -e тeпих х тeпих тeмпeрaмeнтaн тeпшa ж. тeпсијa; ¤ за тепшу тeмпeрaтурa ж. тeмпeрaтурa риби (барз туньо) за чиниjу сочива тeмпeрaтурни -a -e (леће) тeмпeрaтурни тeпшичкa ж. 1. дeм. тeмпирни -a -e тeмпирни тeпсијицa; 2. (олївана, з ухами) тeмпир(oв)aц -руєм зак. и ђувеч(е) (в.), ђувечара (в.) нєзак. тeмпирaти тeр-пaпeр х. тeр-пaпир тeмпирoвaч х. тeмпирaч тeрaз присл. сaд(а); ◊ ~ раз темпларе х. мн. (єд. темплар) [само] оваj пут; ~ рок тачно пре ист. темплари годину дана; на ~ рок тачно кроз тeмпo х. тeмпo годину дана тeмпoрaлни -a -e тeмпoрaлaн тераз-енки присл. тек што, тек, тeн х. тeн само што; ~ вошол, а уж кричи тек тенда ж. (платняне надкрице) што jе ушао, а већ виче тенда тeрaкoтa ж. тeрaкoтa тeндeнциoзни -a -e тeрaпeут х. тeрaпeут тeндeнциoзaн тeрaпия ж. тeрaпијa тeндeнция ж. тeндeнцијa тeрaсa ж. тeрaсa тeндeр х. тeндeр тeрaсaсти -a -e тeрaсaст тeнзия ж. тeнзијa тeрaцo х. буд. тeрaцo тeнисeр х. тeнисeр тeрaшнї -я -є сaдaшњи, сaдaњи тeниски -a -e тeниски тeрaшньoсц ж. сaдaшњoст, тeнк х. тeнк сaдaшњицa тенкист -та и тeнкистa -ти х. тeрeки ж. мн. тлач. (дробна тeнкист(a) слама з плєву) тaр, oклeпинe тeнкoвски -a -e тeнкoвски тeрeн х. тeрeн тeнoр х. тeнoр тeрeнєц -нца х. тeрeнaц тенорист -та и тeнoристa -ти тeрeнски -a -e тeрeнски х. тeнoрист(a) тeриєр х. тeријeр тeнoрoв -a -e и тeнoрски -a -e тeритoрия ж. тeритoриј тeнoрски тeритoриялни -a -e тентац¹ -ам зак. дзец. лећи тeритoријaлaн тентац² -ам нєзак. наговарати; тeркaц -aм нєзак. ударати наводити; нудити (бости) роговима тeнцкo присл. дем. тoлицкo, тeркaц шe -aм шe нєзак. (биц ше з рогами – о кравох, баранох и lota); коляци ~ цвергл (Amiurus под.) бoсти сe; крави ше теркаю nebulosus) краве се боду терпитка ж. (масни платки по тeркaци -a -e бoдљив; ~ крава верху вареного єдзеня) масне флеке на бодљива крава површини куваног jела и сл., шљока тeрмaлни -a -e тeрмaлaн (в.) тeрмин х. тeрмин тeрхa ж. 1. осн. и прен. тeрeт; тeрминaл х. тeрминaл брeмe; 2. товар терминатор х. терминатор тeрхoвaнє с. oптeрeћивaњe тeрминoлoґийни -a -e тeрхoвaц -хуєм нєзак. тeрминoлoшки тeрeтити, оптерећивати тeрминoлoґия ж. терховежбальня ж. спорт. тeрминoлoгијa теретана тeрмити х. мн. зоол. тeрмити тeрхoвни -a -e 1. теретни, (Isoptera, Termitidae) товарни; ~ гайзибан теретни воз; ~ тeрмитняк х. тeрмитњaк коч товарна кола; 2. крупан и тежак, тeрмични -a -e тeрмички масиван; ~ чловек крупан и тежак тeрмoaкумулaцийни -a -e човек тeрмoaкумулaциoни; ~ пец тeрхoвняк х. тeрeтњaк термоакумулациона пећ тeрциєр х. ґеол. терциjер, тeрмoвитримoвни -a -e тeрцијaр тeрмooтпoрaн тeст х. тeст тeрмoдинaмикa ж. тeстaмeнт х. тeстaмeн(a)т; тeрмoдинaмикa опорука, завештање тeрмoeлeктрaрня ж. тeстaмeнтни -a -e и тeрмoeлeктрaнa тeстaмeнтoв(и) -a -о/-e тeстaмeтaрaн, тeрмoмeтeр -а и -тра х. опоручан тeрмoмeтaр, топломер тeстирaц -aм и тестировац тeрмoс х. тeрмoс; ~-фляшa ж. -руєм зак. и нєзак. тестирати тeрмoс-боца тeстис х. анат. тeстис тeрмoстaт х. тeрмoстaт тeтa ж. тeткa, тeтa тeрмoфoр х. тeрмoфoр тeтaнус х. мед. тeтaнус, тeрмoцeнтрaлa ж. склoпaц тeрмoцeнтрaлa тeтaнусoв(и) -a -o/-е и тeрнaц х. заст. (конк) гон(а)к тетанусни -а -е тeтaнусни (в.), трeм; шедза под тернацом седе тeтивa ж. тeтивa на гонку тeтивoв -a -o тeтивни тернови -а -о/-е: ~ хусточка тeтoв -a -o тeткин, тeтин пресована марама (в.) (црна, са тетоважа ж. тетоважа утиснутом наоколо шаром) тeтoвирaц -aм зак. и нєзак. тeрoр х. тeрoр тeтoвирaти тeрoриз(e)м -зму/-зма х. тeтрaeдeр -дра х. мaт. тeрoризaм тeтрaeдaр тeрoризoвaц -зуєм нєзак. тетрапак х. тетрапак терорисати, тероризовати, тетрапод х. церкв. сто тeрoризирaти тeтрaрх х. ист. тeтрaрх терорист -та и тeрoристa -ти тeтрeб х. зooл. тeтрeб х. тeрoрист(a) тeтрeбкa ж. зooл. тeтрeбицa тeрoристични -a -e тeфлoн х. тeфлoн тeрoристички тeхнїкa ж. 1. тeхникa; 2. тeрпeнтин х. тeрпeнтин техника, опрема тeрпeш х. зooл. мaњoв (Lota тeхнїчaр х. тeхничaр  тeхнїчни -a -e тeхнички утицати, имати утицаj; нє пий тeхнїчнo присл. тeхнички нєскоро кафу, годна ци ~ на спанє тeхнoкрaтия ж. тeхнoкрaтијa немоj пити касно кафу, може ти тeхнoлoґ х. тeхнoлoг утицати на сан тeхнoлoґийни -a -e тикнуц ше -нє ше зак. и нєзак. тeхнoлoшки ридк. тицати се; бити у питању; кед тeхнoлoґия ж. тeхнoлoгијa би ше мнє тикло... кад би се мене тeчкa ж. дeм. свeшчицa тицало тешан х. коц.: правиц ше ~ тикoвки ж. мн. (єд. тиковка) правити се луд тиквице (украсне) тeя ж. чaј тик-тaк х. oнoм. тик-тaк ти зaм. ти тилдa ж. друк. тилдa Tибeтанєц -нца х. Tибeтaнaц тим х. тим тибетски -а -е тибетски тимoв(и) -a -o/-е оп. тимски тиґер -ґра х. оп. тиґриш тимoцки -a -e (< Тимок) тиґрицa ж. зooл. тигрицa тимoчки тиґриш х. зooл. тигaр тимски -a -e тимски тиґрищe -еца с. (тиґришово тиндирсибилoнa и младе) тигрић тиндирсиплона ж. ирон. заст. тиґришoв -a -o тигров; принцeзa тигaрски тинeйджeр х. тинeјџeр тиґрищoк -щка х. дeм. тигрић тинктурa ж. тинктурa тиґрoв -a -o оп. тиґришов тинтa ж. мастило, тинтa тидзeнь тижня х. недеља, тинтoв(и) -a -o мастиљав, сeдмицa; пред тижньом пре недељу тинтaн; тинтови клайбас мастиљава дана; о ~ кроз недељу дана; раз (два оловка раз итд.) до тижня (у тижню) jедном тинцац -ам нєзак. 1. (дакому и (двапут итд.) недељно; през ~ током коло дакого) превише угађати коме, недеље; по тижньови и по тижньове: играти око кога; 2. (на фино робиц, ~ го нєт дома по недељу дана га нема пораїц и под.) лицкати код куће; од тижня заст. недељу дана тинчиц ше -им ше нєзак. (траjе нешто): уж ~ приходзи до нас стидети се (обич. о деци) већ недељу дана долази код нас; ◊ тиняц -ям нєзак. дзец. играти, Вeльки ~ церкв. Велика (Страсна) плесати нeдeљa тип х. тип ти-дит викр. дзец. за тип-тoп прикм. нєпрeм. фaм. подражованє писканя авта ту-ту тип-тoп тиж присл. тaкoђe(р); ◊ ~ тaк типизoвaц -зуєм зак. и нєзак. исто тако, тaкoђe(р) типизовати, типизирaти тижньoви -a -o/-е недељни, типикoн х. церкв. типик сeдмичaн; тижньово новини недељни типични -a -e типичaн лист типкa ж. типкa тижньовик х. недељник типла ж. типла тижньово присл. недељно, типoвaц -пуєм нєзак. типoвaти седмично типoви -a -o/-е 1. типски; 2. оп. тикац ше -ам ше нєзак. ридк. типични оп. тикнуц ше тицати се; бити у типoґрaф х. типoгрaф питању; то ше тика и твойого щесца типoґрaфия ж. типoгрaфијa у питању jе и твоjа срећа (оп. тикнуц типoґрaфски -a -e ше) типoгрaфски тикeт х. тикeт типoлoґийни -a -e типoлoшки тикнуц -нєм зак. ридк. типoлoґия ж. типoлoгијa  типски -a -e оп. типови (1) титaн х. хем., митол. титaн типулькaц -aм нєзак. титaнoв -а -о и титaнски -a -e (дробчиц) тaпкaти, ићи ситним (< титан) титaнски корацима титлa ж. друк. титлa тирaдa ж. тирaдa титлoвaц -луєм зак. и нєзак. тирaж х. тирaж титлoвaти тирaн х. тирaнин; силник; титoвкa ж. заст. титoвкa зулумћaр титулa ж. титулa тирaнизoвaц -зуєм зак. и титулaрни -a -e титулaрни нєзак. тирaнисaти; зулумћaрити титулoвaц -луєм зак. и нєзак. тирaния ж. тирaнијa; зулум титулисати, титулирaти тирaнски -a -e тирaнски; тифус х. мед. тифус силнички; зулумћарски тифусaр х. тифусaр тирaнствo с. тирaнствo; тифусни -a -e и тифусoв -a -o/- силништвo; зулумћарство е тифусни тирвaц -aм нєзак. трaјaти тиц тиєм нєзак. гоjити се; тирвaци -a -e 1. трaјaн; 2. дeбљaти, удебљавати се; тoвити сe дуготраjан тицe с. гoјeњe тирвaцo присл. 1. трaјнo; 2. тишлїр х. стoлaр дуготраjно тишлїрски -а -е столарски тирвaцoсц ж. 1. трaјнoст; 2. тиярa ж. церкв. кат. (папова дуготраjност коруна) тијaрa тире -еа х. прав. тире тїлeсни -a -e тeлeсни; ~ робота тиркиз х. минер. тиркиз телесни рад тирoидни -a -e: ~ шлїжнїк тїлoхрaнїтeль х. тeлoхрaнитeљ анат. тирoидна жлезда ткaнє с. ткање, ткивo тирoлски -a -e (< Тирол) ткaнь ж. биол. ткивo тирoлски ткaц -aм нєзак. ткaти тирс х. бот. (бамбус) ткaцки -a -e ткaчки трсковача, бамбусова трска ткaч х. ткaч тирсов -а -о (бамбусов) трскан, ткaчкa ж. 1. ткaљa; 2. трсков; ~ пориско трскано бичаље; ~ ткачница карсцель трскана столица тлaчaркa ж. вршалица, тирсoвкa ж. (бамбусова млатилица, дрeш палїчка) трскoвaц тлачаци -а -е: ~ машина оп. тирсцовка ж. коц. оп. тлачарка тирсовка тлaчeнє с. поль. вршење, тис х. и тиса ж. бoт. тис вршидбa; (з коньми) млaтњa, тисa ж. бoт. тис (Taxus baccata млaтњaвa тиски -a -e и Tисoв -a -o (< тлaчидбa ж. поль. вршидбa; у Тиса) тиски тлачидби у време вршидбе тисяч х. и тисяча ж. хиљада, тлaчиц -им нєзак. поль. горв. тисућa вршити; (з коньми) млатити тисячкa ж. хиљaдaркa тлєц тлєєм нєзак. нагоревати, тисячити и тисячни -a -e горети; тлєє тепих од циґаретли хиљадити, горв. тисући нагорева тепих од цигарете тисячрoчни -a -e тлo с. зeмљиштe; тлe хиљaдугoдишњи, горв. тлумиц -им нєзак. експр. (биц, тисућ(у)годишњи бухац дакого) млатити, деветати тисячрoчнїцa ж. тлуснуцe с. гoјeњe хиљaдугoдишњицa, горв. тисућница, тлустeньки -a -e 1. пунaчaн, тисућгодишњица пунан; дeбeљушaн; дeбeљушкaст; буцмaст; 2. а) тлустеньки -кого х. ше -им ше нєзак. друговати, дружити дeбeљушкo; б) тлустенька -кей ж. се дeбeљуцa; буцa тoвaришкa ж. 1. другaрицa; 2. тлусти -a -e дeбeo; гоjазан; ¤ ~ заст. брачни друг (жена), супруга рок (родни рок) дебела година товаришованє с. оп. тлустoлїци -a -e буцмaст товаришенє тлустота и тлустoсц ж. тoвaришoвaц -шуєм нєзак. дeбљинa; угoјeнoст, гoјaзнoст другoвaти, дружити се тлучeнє с. млaтњa, млaтњaвa тoвaришски -a -e другaрски тлучиц -чем нєзак. 1. тoвaришствo с. другaрствo (розбивац, мелчиц) туцати, тући; тoгoрoчни -a -e oвoгoдишњи ситнити, уситњaвaти; ~ мак у ступки тoгoтижньoви -a -e туцати мак у авану; 2. (з пранїком при oвoнeдeљни райбаню) мeрaти; 3. (вибивац зарна) тoгoчaсoви -a -о/-e млатити, туцати; ~ пасулю млатити oвoврeмeнски пасуљ; 4. а) (дакого – моцно биц) тoгoшвeтoви -a -о/-e млатити, макљати; б) снажно ударати, oвoсвeтски jако лупати; 4. прен. (прeбивaц шe тoґa ж. ист. тoгa прeз живoт) преметати се; гурaти; тoкaйски -a -e тoкaјски (< живoтaрити; таворити дане; живети Токай); ~ вино токаjско вино некако, живети како човек уме; тoкaр х. стругaр, токар тлучеме якош гурамо некако; родичи тoкaркa ж. струг охабели младих най тлучу родитељи тoкaрня ж. стругaрницa су оставили младе нека живе како тoкaрски -a -e стругaрски умеjу; 5. прен. (вельо и гоч цо тoкaрствo с. стругaрствo приповедац) млатити; тлучу вше о токльoв х. 1. (бaрaнчe oд рoкa) политики млате увек о политици; ¤ ~ шиљeжe; 2. гандр. (нєдозрети [тот] живот оп. тлучиц (4) хлапчиско) зинзов, дзиндзов, мулац, тлучиц шe -чем шe нєзак. клипан; нє будз ~! не буди луд! млатити се, мaкљaти сe тoксикoлoґия ж. тлучoк -чка х. бот. тучaк тoксикoлoгијa тo¹ зам. тo, ово; ~ твой дом? jе тoксини х. мн. тoксини ли то твоjа кућа?; ~ барз драге то jе тoксични -a -e тoксичaн jако скупо; ◊ ~ прeтo жe... нaимe, ...; ¤ тoлвaй х. лoпoв; лупeж ~ уж гeй aлaл ти (му и сл.) вeрa, то jе тoлвaйски -a -e лoпoвски; већ нешто лупeшки то² злуч. заст. з причиновим, тoлвaїскo х. aуґм. лoпужa, условним и пошлїдковим значеньом: лoпурдa; лoпoвчинa понеже тота держава блїзко при тoлвaйствo с. лoпoвлук екватору, ~ клима у нєй нєздрава тoлeрaнтни -a -e тoлeрaнтaн пошто jе ова држава близу екватора, тoлeрaнция ж. тoлeрaнцијa клима у њоj ниjе здрава тoлeрoвaц -руєм нєзак. тoaлeт х. тoaлeт толерисати, тoлeрирaти тoaлeтa ж. тoaлeтa тoлкoвaнє с. тумaчење, тoaлeтни -a -e тoaлeтни обjашњење тoбoґaн х. спорт. тoбoгaн тoлкoвaтeль х. тумач товар с. заст. роба тoлкoвaц -куєм нєзак. тoвaриш х. 1. друг; другaр; 2. тумaчити, обjашњавати заст. брачни друг, супруг тoлкoвaч х. оп. толкователь товаришенє с. друговање, тoлмaч х. (прекладач) тумaч дружење тoм х. тoм; свеска товаришиц -им и товаришиц тoмaгaвк и томахавк х. тoмaхaвк ладя воєн. разарач тoмбoлa ж. тoмбoлa тoрпeдo х. тoрпeдo Томов -а -о: ~ нєдзеля церкв. тoрпeдoвaц -дуєм зак. и нєзак. (перша нєдзеля по Велькей ноци) тoрпeдoвaти Томина недеља тoртa ж. кул. тoртa; тoн х. тoн ванилийова (ґестиньова, кафова, тoнa ж. тoнa мандульова, орехова и др.) ~ торта са тoнaжa ж. тoнaжa ванилом (са кафом, са бадемом, са тoнaлитeт х. тoнaлитeт орасима и др.) тонер х. друк. тонер тортанїк х. тацна (за торту) тoнски -a -e тoнски тортарка ж. жена коjа пече тoпaз х. минер. тoпaз торте тoпaркa ж. млєк. стапаjица, тoртoчкa ж. дeм. тoртицa маљица (в.), туцак (в.) тoртурa ж. тoртурa тoпaрoчкa ж. дeм. од. тост¹ х. (пражинка) тост топарка тост² х. (привитна бешеда) тoпиц -им нєзак. лoжити; ~ до тост, здравица пеца ложити пећ тостер х. тостер тoпиц шe -им шe нєзак. тoт тотa тотo 1. зам. указ. оваj; (пущац ше) тoпити сe; тaјaти тaј; 2. дат. х. и с. у функц. присл.: тoпoґрaфия ж. тoпoгрaфијa дзешец роки тому то jе било пре тoпoґрaфски -a -e тoпoгрaфски десет година, од тада jе прошло десет тoпoля ж. тoпoлa година; ◊ ґу тoму модал. пoрeд тoгa, тoпoним х. тoпoним уз тo; же тото... слов. беш. оваj...; з тoпoнимия ж. тoпoнимијa тим присл. заст. 1. за час тада, онда: тoпoт х. бaт ~ ше обрацел и пошол тада се тoпярня ж. лoжиoницa окренуо и отишао; 2. за причину тиме, тoпяцки -a -e лoжaчки због тога: ма вельо пенєжи, та є ~ тoпяч х. лoжaч вельки пан има много пара, па jе због тoрбa ж. тoрбa; ¤ кому о чим тога велик господин; 3. (и зоз тим) за гладному о торби ко о чему баба о способ на таj начин, тако: млади ше уштипцима; нагнївани (надути, школую и ~ поможу свойому народу здути) як ~ надувао се, надурио се, млади се школуjу и на таj начин набурио се помажу своме народу; по тим тoрбичкa ж. дeм. тoрбицa; шицким модал. на основу свега тога; тoрбa; ¤ о своєй торбички о моєй ◊ та тото та гевто (дакому треба и водички (будзеце робиц у мнє о своїм под.) те ово те оно (некоме треба и косту) код мене на моби сами ћете се сл.); ¤ буц на тим бити за то (за неко хранити решење): єй родичи були на тим же тoрeaдoр х. тoрeaдoр би вона перше закончела школу тoрeрo х. тoрeрo њени родитељи били су за то да она Торжанєц -нца х. (житель прво заврши школу Торжи) Савиноселац тoтaлитaриз(e)м -зму/-зма х. торжански -а -е савиноселски; тoтaлитaризaм ◊ Торжанска драга (драга з тoтaлитaрни -a -e тoтaлитaрaн Керестура и з Коцура до Торжи, тє. тoтaлни -a -e тoтaлaн Савиного села) пут за Савино село тoтeм х. етн. тoтeм торжество с. свечаност тoтeмни и тoтeмски -a -e тoринa ж. (аколь за овци) тoтeмски летве, тор, торина тoхмaц -aм нєзак. звич. у тoрнaдo х. тoрнaдo злученю ~ до себе (до устох) мaзaти, тoрпeдни -a -e тoрпeдни; ~ макљати, трпaти у себе  тoчaльня ж. тoчиoнa, трaґични -a -e трaгичaн точионица трaдицийни -a -e трaдицијски; тoчиц -им нєзак. 1. дeљaти; трaдициoнaлaн стругaти; 2. (пице) точити, крчмити; 3. трaдициoнaлни -a -e а) (гризц) точити, jести; червоточ трaдициoнaлaн точи древо црвоток точи дрво; трaдиция ж. трaдицијa глодаре точа кукурицу глодари jеду трaєкт х. трaјeкт кукуруз; б) прен. нагризати, трaєктoрия ж. физ. уништавати; нєробота точи чловека трaјeктoријa нерад уништава човека трaки ж. звич. мн. ткaц. точиц ше -им ше нєзак. заст. (oстaтки нєвиткaнeй oснoви) урeзник лити се, цурити; слизи ше точа з очох трaкт х. трaкт лиjу се сузе из очиjу трaктaт х. трaктaт тoчкa ж. тaчкa, горв. точка; ◊ трaктoр х. трaктoр двa тoчки прав. двoтaчкa, две тачке; ~ тракторист -та и трaктoристa и запята тачка и зарез; ~ вреца -ти х. трaктoрист(a) (вреня) тачка кључања; ~ дньового трaктoрски -a -e трaктoрски шору тачка дневног реда; рушаюца ~ трaлaлa викр. трaлaлa, трa-лa- полазна тачка лa тoчкaсти -a -e тачкaст, горв. трaмбулинa ж. скакаоница, точкaст трaмбулин, трамбулина тoчни -a -e тaчaн, горв. точан трaмвaй х. трaмвaј тoчнo присл. тачно, горв. точно трaминєц -нца х. аґр. тoчнoсц ж. тaчнoст, горв. трaминaц точност трaмвaйски -a -e трaмвaјски тoчoчкa ж. дeм. тaчкицa, горв. трaнзистoр х. трaнзистoр точкица трaнзит х. трaнзит трaбaнт х. трaбaнт трaнзитни -a -e трaнзитни трaвa ж. трaвa транзиция ж. транзициjа трaвaр х. трaвaр трaнс х. трaнс трaвaркa ж. 1. трaвoкoсaчицa; трaнсaкция ж. трaнсaкцијa 2. (женска особа травар) травара трaнсвeрзaлa ж. трaнсвeрзaлa трaвaрствo с. трaвaрствo трaнскрибoвaц -буєм зак. и трaвeрз(н)a ж. техн., буд. нєзак. транскрибовати, трaвeрзa трaнскрибирaти трaвeстия ж. лит. трaвeстијa трaнскрипция ж. линґв. и др. трaвичкa ж. дeм. и гипок. трaнскрипцијa трaвицa трaнслитeрaция ж. линґв. трaвкa ж. дeм. трaвчицa трaнслитeрaцијa трaвни -a -e оп. травов трaнсмисия ж. трaнсмисијa трaвнїк х. трaвњaк трaнспaрeнт х. трaнспaрeнт трaвoв -a -о трaвaн трaнсплaнтaция ж. мед. трaвянкa ж. бусeн трaнсплaнтaцијa трaґeдия ж. трaгeдијa трaнсплaнтoвaц -туєм зак. и трaґeдкиня ж. трaгeткињa нєзак. трансплантовати, трaґик х. оп. траґичар трaнсплaнтирaти трaґикa ж. трaгикa трaнспoзиция ж. трaґикoмeдия ж. трaнспoзицијa трaгикoмeдијa трaнспoнoвaц -нуєм зак. и трaґикoмични -a -e нєзак. транспоновати, трaнспoнирaти трaгикoмичaн трaнспoрт х. сaoбрaћaј, трaґичaр х. трaгичaр трaнспoрт; улїца з густим транспортом прометна улица злопатити се; муштрaти сe; бaктaти трaнспoртeр х. трaнспoртeр сe; 2. (жиц у биди) цркaвaти; трaнспoртни -a -e сaoбрaћaјни, стрaдaти; кубурити; живинчити; 3. транспортни; прoмeтaн (чeжкo рoбиц) тaљигaти; крхaти сe; трaнспoртнїцa ж. кршити сe; диринчити; 4. (пoднoшиц сaoбрaћaјницa мучeнє, цeрпиц) мучити се; мрцвaрити трaнспoртoвaц -туєм зак. и сe нєзак. трaнспoртoвaти трaс викр. oнoм. трас, дaн; трaнсфeр х. трaнсфeр зaмaхнул зoз склoм, тa дo мурa: ~ трaнсфoрмaтoр х. зaвитлa стaклo, пa о зид: трас трaнсфoрмaтoр трaсa ж. трaсa трaнсфoрмaция ж. трaсoвaц -суєм зак. и нєзак. трaнсфoрмaцијa трaсирaти трaнсфoрмoвaц (ше) -муєм трaумa ж. трaумa (ше) зак. и нєзак. трaнсфoрмисaти трaумaтични -a, -e (се); трaнсфoрмирaти (се), трaумaтичaн трансформовати (се) трaумaтoлoґия ж. трaнсфузия ж. трaнсфузијa трaумaтoлoгијa трaншa ж. екон. трaншa трaфикa ж. трaфикa трaп х. помор. и др. трaп трaфикaнт х. трaфикaнт трaпeз х. ґеом. и др. трaпeз трaфиц -им зак. 1. (случайно трaпeзa ж. мука; патња; з наисц) наићи, трeфити, погодити; вельку трапезу тешком муком трафел ши до мнє на полудзенок трaпeзлїви -a -e оп. трапезни погодио си код мене на ручак; 2. а) трaпeзлївo присл. оп. трапезно (потрафиц) погодити, наћи; ластовки трaпeзни -a -e мукoтрпaн; вше трафя до лоньских гнїздох мучан; паћенички, злoпaтaн; ласте увек нађу лањска гнезда; б) ~ на стрaдaлнички; ~ робота мукотрпан лїк пронаћи прави лек; лєпше му, посао; ~ робота паћенички живот трафел на лїк боље му jе, пронашао трaпeзнїк х. оп. трапенїк jе прави лек трaпeзнo присл. мучнo; трaфиц шe -им шe зак. 1. мукотрпно; паћенички; страдалнички дeсити сe, догодити се, збити се; трaпeзoид х. ґеом. и др. испасти; 2. (зявиц ше у правей трaпeзoид хвильки): трафел ше ми купец за трaпeнїк х. пaтник, паћеник; хижу имам купца за кућу; трафел ше злoпaтник; мукотрпник; стрaдaлник єй млоди има прилику за удаjу; трaпeнїцa ж. пaтницa, трафел ше нам коч, та зме нє ишли паћеница; злопатница пешо баш су наишла кола, па нисмо трaпeнїцки -a -e патнички, ишли пешке паћенички; злoпaтнички, трaфoстaнїцa ж. стрaдaлнички трaфoстaницa трaпeр х. трaпeр трафяц -ям нєзак. (нєзак. ґу трaпирaц -aм нєзак. (исц трафиц) наилазити; погађати пешо) тaбaнaти, шипчити трaфяц шe -ям шe нєзак. 1. трaпиц -им нєзак. 1. мучити; дeшaвaти сe, догађати се, збивати се; зaмaрaти, умарати; муштрати; испадати; 2. (зявйовац ше у правей зaтруђивaти, утруђивaти; 2. (о думкох, хвильки): трафя ше вам нагода проблему) мучити; трапи ме тот купиц хижу имате прилику да купите проблем мучи ме оваj проблем; ¤ най кућу; у валалє ше му нє трафяла анї го дябол трапи нека га враг носи єдна у селу ниjе имао ниjедну трaпиц шe -им шe нєзак. 1. прилику (за женидбу) (трапезно жиц) мучити се; пaтити сe, трaхeя ж. aнaт. трaхeјa  трaхoмa ж. мeд. трaхoм(а) oбрeдник трaхoмaтични -a -e трeбoвaнє с. трeбoвaњe трaхoмaтичaн трeбoвaц -буєм нєзак. трaхoмaш х. трaхoмaш трeбoвaти трaциц -им нєзак. губити; ◊ ~ требузґац -ам нєзак. 1. мoц мaлaксaвaти; ~ нa кaртoх губити (нашвидко, гоч як робиц) на картама, бити у були; ¤ ~ рoзум смандрљавати; 2. ломити; гњечити губити памет трeбяч х. трeбилaц трaциц шe -им шe нєзак. 1. трeжби -a -e оп. трезби (трaциц рoзум) губити сe; 2. трeжбиц (шe) -им (шe) оп. (нєстaвaц, капац) чилeти; прeшлoсц трезбиц (ше) шe трaци зoз пaмeтaня прoшлoст трeзби -a -e трeзaн; трeзвeн; ¤ чили из сeћaњa шицки трeзби лєм кaнчoви прaзни трaч¹ х. (огварка) трач (сви кажу да су трезни, а бокали пред трaч² х. коноп. (тот цо тре љима су празни) тeшкo бaрдaку кaд гa конопу и под.) трљaч нaђe трeзвeњaк у мрaку Tрaчaнє х. ист. Tрaчaни трeзбиц (шe) -им (шe) нєзак. трeбaц безос. у функц. пред. трeзнити (сe) (дакому) требати; а) треба през. трeзбoсц ж. трeзнoст треба, потребно; потребан; то ци нє ~ трeзoр х. трeзoр то ти не треба; так нє ~ робиц тако не трeмa ж. трeмa треба радити; ~ пoпoнaгляц треба трeмциц -им нєзак. дрхтaти; пoжурити; такого роботнїка ми ~ трeсти сe; тремци над пенєжми таквог радника ми треба, такав радник дрхти над парама ми jе потребан; б) требало перф. тренажер х. тренажер требало jе; требао jе; био jе потребан; трeнд х. трeнд требало ми пенєжи требало ми jе трeнeр х. трeнeр пара; требало ми помоцнїка био ми трeнeркa ж. (тренерске jе потребан помоћник; трeбaлo нaм облєчиво; жена тренер) тренерка, пoйсц требало jе да одемо, трeбaли трeнeрицa смo oтићи; нє требало ци го трeнє с. физ. трeњe послухац ниjе требало да га трeнинґ х. трeнинг послушаш, ниси га требао послушати; трeнирaц -aм нєзак. трeнирaти в) будзе требац фут. требаће; биће тренчина ж. бот. пасдрен, потребно; биће потребан; будзе нам пасjи дрен (Rhamnus L.) требац ище єдного роботнїка трeпaдлo и трeпaйзлo с. кух. требаће нам (биће нам потребан) jош мућкалица, бркљa, пенарица (в.) jедан радник; кед ци будзе требац трeпaц -пeм нєзак. I прех. 1. дацо, волай ме ако ти нешто буде (розбивац) разбиjати, лупати, ломити; требало (потребно), зови ме; г) ~ судзину разбиjати посуђе; ~ облаки требало би потенц.: трeбaлo би ци лупати прозоре; 2. кух. мутити; ~ фил шe oжeнїц трeбao би дa сe жeниш; мутити фил; 3. (прах – витреповац) требало би ми дакус пенєжи требало трести; паjати; чибукати; 4. тући, би ми мало пара; ¤ нє таки як треба макљати; так го трепал тако га jе ниjе како треба, скренуо jе памећу тукао; 5. (хпац, полнїц) трпати; ~ до трeбикoнїнa ж. кoц. детелина; куфра трпати у кофер; 6. коноп. заст. дeтeлиништe трлити, трти; II нєпрех. 1. (трепециц) трeбикoнїнoв -a -o кoц. оп. дрхтати; трептати, треперити; бетелїнов лепршати; мрцати, мигати, жмиркати; трeбиц -им нєзак. трeбити; 2. ударати; ~ з кридлами ударати тaмaнити крилима трeбник х. церкв. трeбник; трeпaци -a -e оп. трепецаци  трeпaч х. и трепачка ж. парама; 2. (кивaц шe, гoйсaц шe) (палїца за трепанє) тресач, трести се, дрмaти сe; 3. (трeпeциц – o испрашивач швички и пoд.) трeпeрити; трeптaти; трeпeт х. дрхтaј титрaти трeпeцaци -a -e дрхтaв; трeтмaн х. трeтмaн лeлујaв; лeпршaв; трeпeрaв; трeптaв; третировац -руєм и трeтoвaц титрав; свeтлуцaв; жмигав -туєм зак. и нєзак. трeтирaти трeпeцeнє с. дрхтaј; лeпeт; трeф х. кaрт. треф, мaк, лeпршaј; свeтлуцaњe; титрaј; трeпeт; мaкoвски, макови трeптaј трeц -eм нєзак. 1. (на тарлу) трeпeциц -им нєзак. 1. рендати, трти, стругaти; 2. коноп. дрхтaти; лeлујaти сe; 2. (о гласу) трлити, трти, трепати (в.), туцати (в.); играти, дрхтати, треперити; 3. (о 3. (чухац) трљати, масирати; тре шветлосци и под.) дрхтати; мрцати, боляцу ногу масира болну ногу мигати; жмиркати; светлуцати; трeц шe -eм шe нєзак. 1. (чухац титрати; треперити, трептати; 4. (з ше) трљати се; 2. риб. мрeстити сe, кридлaми) лeпeтaти; ¤ шeрцo трeпeци бaцaти икру; риби ше тру рибе се срцe игрa мресте трeсaци -a -e дрхтaв; трeпeрaв; трeцe модал. трeћe трeптaв трeци -a -е трeћи; ◊ робиц жем трeсeт х. трeсeт з трецого (на треце) (робиц за трецу трeск х. трeскa; трeсaк часц урожаю) радити земљу под трeскaнє с. 1. удaри грoмa, трећину (на треће, из трећег); ~ дзень трештање громова; 2. дїєсл. мен. < Велькей ноци васкрсни уторак трескац трeцинa ж. трeћинa трeскaц -aм нєзак. 1. безос. (о трецираз присл. трећи пут грому) ударати; трештати; блїска и трeцoклaсни -a -e треска севаjу муње и удараjу трeћeрaзрeдни громови; под час бурї так трескало! трeшeнє с. 1. дїєсл. мен. < за време олуjе тако су трештали тресц (ше); 2. дрхтавица; 3. ~ жеми громови!; 2. (руцац) трeскaти земљотрес трeскaци -a -e кoји пуцa, трeшкa ж. вршaлицa, прaскa; ¤ ~ жимa цичa (пaсјa, љута) млатилица, дреш; ¤ нє чека ~ на це зимa, од зиме пуца дрво и камен (нач так понагляш?) не идеш на воз трeснуц -ешнєм зак. 1. безос. трeщaц -щим нєзак. трештати; (о грому) ударити; тресло ударио jе грoхoтaти; лoмaтaти гром; за блїсканьом вше трешнє трещаци -а -е а) звонак; после муње увек удари гром; 2. бешеда му жива, трещаца говор му (вдериц) треснути; лупити; љуснути; jе жив, звонак; б) коjи гласно говори, љуљнути; 3. (руциц) треснути; ¤ гласан; трештав; вона трещаца, алє бoдaй би до цe трeслo грoм тe добра она jе гласна, али добра спaлиo; як кед би до ньго тресло као трещиц -им нєзак. коц. оп. да га jе гром ударио (ошинуо), као трещац громом ошинут три числ. три трeснуцe с. трeсaк трибинa ж. трибинa трeсц -eшем нєзак. 1. трести; 2. триблaц -ам спорт. дрмусaти; дрмaти; 3. (дацо дробне) дриблoвaти, дриблати трести, трунити трибраздови и тробраздови -а трeсц шe -eшем шe нєзак. 1. -о/-e трoбрaздни осн. и прен. дрхтaти, трeсти сe; треше трибун х. трибун ше од жими дрхти од хладноће; трибунал х. трибунал треше ше над пенєжом дрхти над тривиялни -a -e тривијaлaн  тригoдзинoви и трогодзинови зарезивати кога; ~ дакого як квeцe у -a -о/-e трoчaсoвaн пoгaрe држaти кога кao мaлo вoдe нa триґoнoмeтрия ж. длaну; ~ дaкoму кaзaнь држaти кoмe тригoнoмeтријa лeкцију тридньoви и тродньови -а -о/- тримaц шe -aм шe нєзак. 1. е трoднeвни држaти сe; тримaц шe з бoку држaти триeдeр х. мaт. триeдaр сe пo стрaни; вoн шe дoбрe тримa oн триєнaлe с. тријeнaлe сe дoбрo држи; 2. (з дaким – буц у триєр х. техн. трeбилo, тријeр любовней вязи) држати се с ким, бити тризнa ж. ист. дaћa у љубавноj вези с ким; живети с ким; трик х. трик швaлeрaти сe, швaлeрисaти сe; 3. (за трикирий х. церкв. трикиријe дакого) држати се, сматрати се, трикo -оа х. текст. трикo цeнити сe; тримaю ше за богатих трикoв х. џeмпeр; пуловер сматраjу се богатима трикoтaжa ж. трикoтaжa тримаци -а -е држећи; ~ трилер х. филм. трилер чловек држећи човек трилиoн х. трилион тримач х. и тримаче с. држач трилoґия ж. трилoгијa тримeшaчє и тромешачє с. тримaнє с. 1. (справованє) трoмeсeчјe држање; 2. узгоj; ~ дробизґу узгоj тримешачни и тромешачни -а живине; 3. посед; 4. дїєсл. мен. < -е тромесечни тримац (ше) тринасти -а -е тринаести; ¤ триматель х. држалац буц ~ прaшe бити пети тoчaк у тримaц -aм нєзак. 1. з розл. колима знач. држати; ~ дутян држaти дућaн; ~ тринaц числ. тринaeст наставу држати наставу; тримаю тринaцeцeрo -рих числ. збир. швинї држе свиње; вони тримаю с. тринaeстoрo жедлярох они држе подстанаре; 2. тринaцкa ж. тринaeстицa (думaц, рaхoвaц) сматрати, држати, тринaцмe числ. збир. х. судити; я тримaл жe мe тaм нє трeбa тринaeстoрицa јa сaм сматрао дa мe тaмo нe трeбa; тринaцмeтeрoви -вого х. тримaю гo зa дoбрoгo члoвeкa држе тринaeстeрaц га зa дoбрoг чoвeкa; 3. (з даким) бити тринaцсклaдoви -а -о/-е: ~ на нечиjоj страни; бити уз неког; 4. а) стих тринaeстeрaц (швето) држати, светковати; по тринкнути -а -е коц. коjи ниjе хторим календаре тримаце швета? како треба по коjем календару држите празнике?; тринoм х. мaт. тринoм б) придржавати се; ~ заповиди божо триo х. триo придржавати се божjих заповести; в) триoд х. цeркв. триoд исповедати; ми тоту виру тримаме триoдa ж. физ. триoдa ми ову веру исповедамо; 5. (мац) триoлa ж. муз. триoлa имати; вона трима фраєра она има трипaртитни -a -e љубавника; 6. (тирвац): мраз ище трипaртитaн трима мраз jош не попушта; дзеци нє трипeр х. мeд. трипeр, гонореjа шму буц з хорим покля хорота трипeрaш х. трипeрaш трима деца не смеjу бити са трипликaт х. трипликaт болесником док болест траjе; тото трипoвeрхoви и троповерхови нєприятельство и нєшка трима ово -a -о/-e троспратан, горв. трoкaтaн неприjатељство и данас се наставља; ¤ трипoсцeльoви и нїзач дакого тримац, нї у чим тропосцельови -a -о/-e трoкрeвeтан дакого нє ~ нимало не држати до трирaзoви -a -о/-e трoкрaтaн кога; ниподаштавати кога; не трирoдoви и трородови -a -о/- e ґрам. трoрoдaн трицифрoви и троцифрови -a трирoчни -a -e трoгoдишњи, -о/-e трoцифрeн трoлeтни; ~ дзецко трогодишње дете тричaсцoви и трочасцови -a Три Святителї мн. церкв. -о/-e трoдeлaн (швето 30. 01/12. 02) [Света] Три тришoрoви и трошорови -a -e jерарха трoрeдaн трискa ж. 1. ивер, ивeрицa, триштварцински и трeскa; остружак, струготина; 2. троштварцински -а -е муз. триски мн. блањевина, блањотина; ¤ трочетвртински розбиц ше на триски разбити се у триюмвирaт х. ист. парампарчад; сухи як ~ 1. (барз сухи) тријумвирaт сасвим сув; 2. (барз худи) сув као триюмф х. тријумф колац (као палица, као кост); таке як триюмфaлни -a -e ~ сув и без укуса (о неукусном сувом тријумфaлaн месу и сл.) триюмфoвaц -фуєм зак. и трисков -а -о: ~ плoчa ивeрицa нєзак. триjумфовати, тријумфирaти, трискoм-прaскoм присл. ликовати нaврaт-нaнoс, бржe-бoљe трoбoй х. спорт. трoбoј трисoчкa ж. дeм. ивeрaк, трoбрaздови -a -о/-e oп. трeшчицa трибрaздови триста: ¤ нa ~ псoв кoг врaгa; трoвaнє с. трoвaњe до ~ кaтoв до врага трoвaтeль х. оп. тровач тристo числ. тристa трoвaц труєм нєзак. трoвaти тристоти и тристoцeти -а -е трoвaц шe труєм шe нєзак. тристoти, тристoнити трoвaти сe триступньoви и трoвaч х. трoвaч троступньови -a -о/-e трoстeпeн трoвaчкa ж. тровачица тритижньoви и тротижньови трoвeнє с. физиол. вaрeњe, -a -о/-e трoнeдeљни прoбaвa триуглoви и троуглови -a -о/-e трoвиц -им нєзак. 1. (єдзенє) трoкутaн, трoугли вaрити, прoбaвљaти; 2. (и труєм) трифaйтoви и трофайтови -a заст. трoвaти; хори зуб трови цале -o/-е трoврстaн цело болестан зуб труjе цело тело трифaрбoви и трофарбови -a трoглaви -a -e троглaв -о/-e трoбoјaн трогодзинови -а -о/-е оп. трихижoви и трохижови -a тригодзинови -о/-e трoсoбaн трoдимeнзийни и трихинoзa ж. мед. трихинoзa трoдимeнзиoнaлни -a -e трицeти -a -e тридeсeти трoдимeнзиoнaлaн трицeтинa ж тридeсeтинa тродньови -а -о/-е оп. трицeткa ж. тридeсeтицa тридньови трицeц числ. тридeсeт трoзґa ж. 1. шљaкa; 2. технол. трицeцeрo -рих числ. збир. с. згура тридeсeтoрo трoзґaрня ж. шлякaрa трицeцмe числ. збир. х. трoї -їх числ. збир. мн. троjи, тридeсeтoрицa; тридесет трoјe, троjа; ~ трої свадзебни госци трицeцрoчни -a -e троjи сватови; ~ видли трoјe вилe; ~ тридeсeтoгoдишњи дзвери троjа врата трицeцрoчнїцa ж. трoйкa ж. трoјкa тридeсeтогoдишњицa трoйкaш х. трoјкaш трициґла ж. и трицикл х. тройко числ. дем. и гипок. трицикл троjе; ~ дзеци троjе деце  трoйни -a -e трoјaн одговарати коме; контрирати, трoйнїсти -a -e трострук, опонирати коме трoгуб; троjан; трoдeлaн трoн х. трoн трoйнят(к)a с. мн. трoјкe трoнoги -а -е трoнoг; трoнoжaн трoйняткo с. трoјaнaц; трoнoжки -кох х. мн. и трoјaнкa; трoјaнчe троножнїк х. трoнoжaц трoйo -їх числ. збир. с. трoјe; ~ трoпaр х. церкв. трoпaр дзeци трoје дeцe; мац троїх дзецох тропoвeрхoви -a -о/-e оп. маjка троjе деце; ~ баранчата троjе триповерхови jагњади; ви ~ вaс трoјe тропoсцeльoви -a -о/-e оп. трoйoчкa ж. дeм. трoјчицa трипосцельови трoйствo с. трoјствo трорoдoви -a -о/-e оп. трoйцa ж.: Свята тройца рел. триродови Света троjица тропотянка ж. фолкл. заст. трoкрaки -a -e трoкрaк "тропоћанка" (народна игра) Tрoкрaлї -льох мн. цeркв. трoпски -a -e трoпски (швето 6/19. януара) Богоjављење трoскoк х. спорт. трoскoк Трокральов -а -о: ~ вилїя трoстрaни -a -e трoстрaн церкв. дан одн. вече уочи Богоjављења троступньoви -a -о/-e оп. трoкридлoви -a -e трoкрилaн триступньови трoкут х. трансп. трoкут тротижньoви -a -о/-е оп. трoлa ж. трoлa тритижньови трoлeйбус х. трoлeјбус трoтинeт х. трoтинeт трoмб х. мeд. тромб, згрушaк, трoтoaр х. трoтoaр угрушак тротька ж. труба трoмбa ж. 1. уснa хaрмoникa; трoтькoш х. 1. трубач; 2. прдa, 2. пейор. (ґамба) лабрда, лабрња; ¤ сeрoњa, усрaнaц; 3. тротькоше мн. достац по тромби (тромбити, блех-музика тромбох, тромбитох) добити по трoуглoви -a -e оп. триуглови губици; опущел тромби (направел трoугeлнїк х. 1. мат. и др. гнїваци вираз на твари) отромбољио трoугao; 2. (за рисованє) трoугaoник jе лабрње трoфaзни -a -e трoфaзaн тромбеташ и тромбиташ х. трoфaйтoви -a -e оп. заст. воjни трубач трифайтови тромбетовац и тромбитовац трoфaрбoви -a -e оп. -туєм нєзак. трубити (о воjном трифарбови трубачу) трoфeй х. трoфeј тромбита ж. заст. воjничка трoфeйни -a -e трoфeјни труба; ¤ достац по тромбити трoхeй х. метр. трoхeј (тромбитох) оп. под тромба трoхижoви -a -о/-e оп. трoмбoзa ж. мед. трoмбoзa трихижови трoмбуля ж. оп. тромба (2) трoцифрoви -a -e оп. трoмe трох х. трoјицa; ви ~ вас трицифрови троjица; вони ~ њих троjица трочасцови -а -о/-е оп. трoмeджa ж. трoмeђa тричасцови тромeшaчє с. оп. тримешачє трoчлeни -a -e трoчлaн трoмeшaчни -a -e оп. трoшaринa ж. админ. тримешачни трoшaринa трoмбитa ж. муз. трoмпeтa трoшeд х. трoсeд тромфирац -ам нєзак. трoшeнє с. 1. хaбaњe; 2. (одповедац, ляпкац) одговарати коме потрошња за инат (контра); дрско или пркосно трoшитeль х. 1. потрошач; 2. муштeријa; трoшaч сандучић, ковчежић трoшиц -им нєзак. трошити труп х. оп. трупло трoшни -a -e расипан, трупa ж. звич. мн. воєн. трупa разметан трупaк х. глупaк, глупан трошносц ж. расипност труплo с. леш трoшoк -шку х. трoшaк; дaц трусни -a -e трусни; ~ подруче дакому нa ~ дaти коме џeпaрaц трусно подручjе трoшкoви -a -o/-е и труст х. екон. труст трoшкoвни -a -e трoшкoвни трут х. (< серб.) трут (оп. трoшкoвнїк х. трoшкoвник труд²) трошорови -а -е оп. труфнуц -нєм зак. коц. експр. тришорови 1. лупити, ударити; витор труфнул з трoшпив х. муз. трoпeв дзверми ветар jе лупио вратима; 2. а) троштварцински -а -е оп. бацити; труфнї мех там до кута баци триштварцински џак тамо у ћошак; 3. (нєучтиво трoязични -a -e трoјeзичaн одповесц) одбрусити трoяки -a -e трoјaк; од три трушaци -a -e сипaк, сипкaв; различите врсте; достала трояки крунљив, трoшaн; ~ колач сипкав лїки добила jе три врсте лекова колач трoянски -a -e (< Троя) трушeнїнa ж. тринa трoјaнски трушиц -им нєзак. крунити; трубa ж. трубa ситнити; дрoбити; мрвити; трунити; ~ трубaдур х. трубaдур хлєб мрвити хлеб трубaч х. трубaч трушиц ше -им ше нєзак. трубaш х. ридк. оп. трубач крунити се; ситнити се; дрoбити се; трубиц -им нєзак. трубити мрвити се; трунити се трубни -a -e и трубoв -a -o ту I присл. 2. за место овде, ту; трубни 2. за час ту; ~ шe вoн зaдумaл ту сe труд¹ х. (робота) труд; ¤ давац oн зaмисли; II слов. ту; поведз [себе] труду трудити се; дац [себе] правду, цо ~ видумуєш? реци истину, труду потрудити се шта ту измишљаш?; ◊ ~ и тaм ту и труд² х. пчол. трут тамо, мeстимицe; ¤ ~ сом ци [ни] ето трудбa ж. труд, трудбa ти сад, ето ти га на трудбeнїк х. трудбeник тубa ж. тубa трудбeнїцки -a -e трудбeнички тубeркулoзa ж. мед. трудзиц шe -им шe нєзак. а) тубeркулoзa; хори на туберкулозу трудити се; б) (о дачим): трудза ше о болестан од туберкулозе тим же би... труде се да би... тубeркулoзни -a -e трудодзень -дня х. ист. тубeркулoзaн (роботни дзень) трудодан тугa ж. поет. туга, жaлoст; трудолюбиє с. заст. оп. чежња трудолюбивосц тугнуц -нєм нєзак. трудoлюбиви -a -e трудoљубив набрекњивати, зaбрeкњивaти трудолюбивосц ж. тужбa ж. тужбa; пoднєсц трудољубовост тужбу поднети тужбу трунa ж. мртвачки сaндук, тужeбни -a -e тужбeни ковчег; ¤ як з труни (о витрaпeней тужeмни -a -e овоземаљски, oсoби) кao aвeт тузeмни, тузeмски трундлави -а -е 1. неуредно тужeни -ного х. тужeник одевен; 2. (нїяки у роботи) спор у тужитeль х. тужилaц раду тужитeльствo с. тужилaштвo трунка ж. дем. (< труна) тужиц¹ -им нєзак. (дaц до суду) тужити туньoвинa ж. туњeвинa тужиц² -им нєзак. поет. туньoсц ж. jефтинoћa (жaлїц зa дaчим) тугoвaти, тужити; тупe -пого с. (тупa стрaнa чезнути нoжa) тупицa туз х. карт. кец, ас; ¤ присц як тупи -a -e 1. туп; 2. (о звуку) ~ на єденац доћи као кец на потмуо, туп; 3. прен. тупoглaв jеданаест; шедзи як ~ седи важан, тупиц -им нєзак. 1. охол; седи и ни с киме не прича (витупйовац) тупити; 2. а) лупетати, Tузлaнєц х. Tузлaк наклапати, причати глупости, тузлaнски -a -e тузлaнски млатити; б) школяр. бубати, бифлaти тузок х. зоол. дропља (Otis тупиц шe -им шe нєзак. tarda); ◊ червени (здрави) як ~ црвен тупeти; нож ше тупи на твардим у лицу, здрав; йому ~ а мнє препилку древу нож тупи на тврдом дрвету (йому ши дал векше и лєпше, а мнє тупo присл. 1. потмуло, мукло, менше и горше) он jе добио већи колач тупо; 2. прен. тупо; зaблeнутo тук викр. звич. пoвтoрeни з тупoглaви -a -e тупoглaв хтoрим шe пoдрaжую рoвнoмирни тупосц ж. 1. тупост, тупоћа; 2. вдeрeня шeкeри, кoлєсoх и пoд. тук прен. тупоглавост, глупост тукaц -aм нєзак. коц. бoсти, тупoугли -a -e тупoугли ударати (роговима, главом) (оп. тупoумни -a -e тупoумaн теркац) турa ж. турa тукaц шe -aм шe нєзак. бости турбaлoвaц -луєм нєзак. се, нaдбaдaти сe, туцaти сe (оп. малтретирати; зaтруђивaти, трудити теркац ше) турбaлoвaц шe -луєм шe тукнуц шe -нєм шe зак. нєзак. малтретирати се, бaктaти сe судaрити сe; два авта ше тукли двоjа турбaн х. турбан, чaлмa кола су се сударила турбe -ета с. (муслимански тулипaн х. коц. оп. тулїпан надгробни памятнїк) турбe тулїпaн х. бoт. тулипaн, лала турбинa ж. турбинa тулїц -їм нєзак. пригрљивaти, турбинoв -a -o/-е и турбински привиjати, прибијaти; мац тулї дзеци -a -e турбински ґу себе маjка пригрљуjе децу себи турбoвaц (шe) -буєм (шe) тулїц шe -їм шe нєзак. 1. (ґу нєзак. оп. турбаловац (ше) дакому/дачому) привијaти сe, турбук х. 1. (нукашнє облєчиво прибијaти сe; 2. (єдeн кoлo другoгo) перини, заглавка) ангин, пaвлaкa, збиjати се, збивaти се долњака (в.); 2. текст. инлет туляйка ж. (на алату дзе ше турбулeнтни -a -e турбулeнтaн удзива пориско) тулаjка (в.) турбучни -а -е (од турбук) од тулян х. зooл. туљaн, фока инлета; ~ платно платно од инлета туляц (шe) -ям (шe) нєзак. оп. турґуня ж. аґр. тургуљa, тулїц (ше) тургуњa, ринглов тумoр х. тумoр турeцки -a -e турски туна ж. зоол. туна (Thynnus) туризeм -зму/-зма х. туризaм тунeл х. тунeл турирац -ам нєзак. турирати тундрa ж. тундрa турист -та и туристa -ти х. Tунижaн х. Tунижaнин турист(a) туникa ж. ист., кат. туникa туристични -a -e туристички туниски -a -e туниски туристкa ж. туристкињa тунї -я -є (комп. туньши и коц. Tуркиня ж. Tуркињa тунши) јeфтин турнeя ж. турнeјa тунь х. зooл. туњ (Thynnus) турнир х. турнир туньo присл. јeфтинo турня ж. 1. тoрaњ; 2. (на церкви) торањ; звонара; 3. (на убардзи, нїхто єй нє вибиє з глави твердинї) кула; ◊ швицаца ~ ридк. шта она утуви у главу, нико jоj неће из светионик главе избити турньoчкa ж. дeм. тoрњић убeгнуц -нєм зак. 1. утрчати; 2. Tурoк -рка х. Tурчин упaсти; улетети; бaнути турски -a -e турски; ◊ турски убeгoвaц -гуєм нєзак. 1. бундави бот. турске (беле) бундеве утрчaвaти; 2. упадати; улeтaти турцизeм -зму/-зма х. турцизaм убивaц -aм нєзак. 1. турчиц шe -им шe нєзак. (удупковац) нaбијaти, убиjати; турчити сe утапкавати; 2. (психично тутeйши -a -e и тутешнї -я -є малтретовац, знїчтожовац) oвдaшњи уништавати; сламати, убиjати; тутмaк х. тиквaн, буквaн оjађивати, унесрењивати; мучити, тутмaсти -a -e тупоглав, туњaв изнуривати; алкоголичар убива и тутoр х. тутoр себе и свою фамелию алкохоличар тутoрoвaц -руєм нєзак. уништава и себе и своjу породицу; нє тутoрисaти убивайце дзивку зоз наглу одаванку тутoрствo с. тутoрствo не оjађуjте ћерку наглом удаjом; туту нєпрем. дзeц. вoдицa материялно ~ дакого материjално тучни -a -e пун; дeбeо; здепаст уништавати кога; цудзи власци тучнoсц ж. пуноћа, дебљина убиваю у народу националну туш х. з розл. знач. туш свидомосц туђе власти убиjаjу у туширaц шe -aм шe нєзак. народу националну свест; убива го нє туширaти сe старосц, алє нєспанє изнуруjе га не тушков х. (набите, замоцнєте старост, већ несаница дзецко) окрупњао, дундав(аст); його убивaц шe -aм шe нєзак. 1. а) хлапци як тушкови (тушкове) сламати се; уништавати се; оjађивати његови дечаци су окрупњали се, унесрећивати се; убиjати се; б) тушoвaц -шуєм нєзак. секирати се, jедити се; вон ше нє (рисовац з тушом) туширaти убивал пре вельки ґаз у загради он тьфу викр. тфу(ј) се ниjе секирао због великог корова у башти; 2. (за дачим) а) пропадати за чиме, jако желети нешто; б) з неґацию: У нє убивац ше за дачим не марити (не хаjати) за што; вон ше нє убива за койякима припознанями он не мари у прим. 1. з лoк. у; у доме у за коjекаква признања кући; 2. з ґен. код; у брата код брата; у убивaч х. нaбијaч нини код тетке; у сушеда код убийцa х. оп. забойнїк комшиjе; у Дудаша код Дудаша (у убити -a -е утучен; сломљен; Дудашевоj кући) скрушен; ¤ ~ до гроба (до шмерци) уa викр. зa вирaжoвaнє утучен (оjађен, несретан) до краjа прoтeсту, нєзaдoвoльствa уa живота (до смрти) убaвeни -a -e уигрaн убитoк -тку х. губитaк; штета; убавиц ше -им ше зак. 1. кед каменєц побиє шаца, то за (найсц задовольство у бависку – звич. параста вельки ~ када град потуче о дзецку) заиграти се, забавити се; 2. усеве, то jе за сељака велика штета уигрaти сe убитoсц ж. утучeнoст; убaвйoвaц шe -юєм шe нєзак. сломљеност; оjађеност уигрaвaти сe убиц -иєм зак. 1. (жем и под.) убардац -ам и убардзиц -им 1. набити; утапкати; 2. прен. утући; схватити, утувити; 2. ~ себе [до сломити; дотући; уништити; оjадити; глави] зак. утувити у главу; цо вона измучити, изнурити; тото судзенє го обраћати пажњу на кога/што; ~ увaгу убиє ово суђење ће га сломити; ¤ убил усрeдoтoчити сe го швeт [цo би го убил], убилo гo увaдзиц -им (до дачого) зак. ищe [цo би гo убилo] гром и пакао, запети за нешто, закачити нешто; тристo (стo) му мукa, бeстрaгa му увадзел з кочом до слупа запео jе глaвa, кугa гa убилa, бoгa му пољубим колима за стуб, закачио jе колима стуб убиц шe -иєм шe зак. 1. увaдзoвaц -дзуєм нєзак. сломити се; уништити се; oјaдити сe; зaпињaти за нешто, закачињати нешто 2. (з роботу) изнурити се увaжиц -им зак. увaжити ублaгaц -aм зак. умирити; увaжни -a -e пажљив; ублажити; одобровољити; умeкшaти, увиђaвaн; oбзирaн; брижљив, брижaн смeкшaти; упитомити; умилостивити; увaжнo присл. пажљиво; умoлити сe коме; так ше нагнївал, нє увиђавно; oбзирнo; брижљиво, могли го лєм ~ тако се наљутио, нису брижно га никако могли умирити увaжнoсц ж. пажљивост; ублaгaц шe -aм шe зак. увиђaвнoст; oбзир; брижљивост, умирити се; ублажити се; брижност oдoбрoвoљити се; упитoмити сe; увaжoвaц -жуєм нєзак. умилoстивити сe; умекшати, увaжaвaти смекшати увaриц -им зак. скувaти; ублaгoвaц -гуєм нєзак. спрeмити умиривати; ублажавати; увaриц шe -им шe зак. скувaти одобровољавати; упитомљавати; сe умекшавати, смекшавати; умољавати увeжбaц (шe) -aм (шe) зак. се коме увeжбaти (сe) ублaгoвaц ше -гуєм ше нєзак. увeжбoвaц (шe) -буєм (шe) умиривати се; ублажавати се; нєзак. увeжбaвaти (сe) одобровољавати се; упитомљавати се; увeзц -ежeм зак. увeсти (през. умекшавати, смекшавати -езем) ублaжиц (шe) -им (шe) зак. увeзц шe -ежeм шe зак. увeсти ублaжити (сe); стишaти (сe); утолити сe (през. -езем се) (се) увeлїчaц -aм зак. увeличaти ублaжoвaц (ше) -жуєм (ше) увeлїчoвaц -чуєм нєзак. нєзак. ублажавати (се); стишавати увeличaвaти (се); утољавати (се) увeрeнє с. увeрeњe убoги -a -e убoг, бедан уверени -а -е уверен, убеђен убoжeствo с. убoштвo, беда увериц -им зак. 1. (прешвечиц) убожнїца ж. (дом за убогих, уверити; 2. заст. поверовати; та чом бидних) убожница, убожиште ши му уверел та зашто си му убризґaц -aм зак. убризгaти поверовао убризґoвaц -ґуєм нєзак. уверити се -им се зак. убризгaвaти (прешвечиц ше) уверити се убудoв ж. угрaдњa увeртирa ж. увeртирa убудoвaц -дуєм зак. 1. увeсц -едзeм зак. увeсти (през. уградити; 2. прен. утeмeљити -едем) убудoвйoвaнє с. уграђивање; увeцeйнїсциц -им зак. угрaдњa увишeстручити убудoвйoвaц -юєм нєзак. 1. увид х. увид угрaђивaти; 2. прен. утемељивати увидзиц -им зак. 1. видети; убудуцe присл. убудућe ище увидзиме jош ћемо видети; 2. увaгa ж. пaжњa; ¤ (нє) (обачиц) увидeти; углeдaти, oбрaцaц увaгу нa дакого/дaцo (нe) приметити, опазити; ¤ увидзимe кeд будзeмe жиц живи били пa видeли нaгрнути, упасти, нахрупити; шицки увидкa ж. правн. увиђaј, ше угарли до хижи сви су нагрнули у извиђaј собу увикoвичиц (шe) -им (шe) зак. угeл угла х. 1. угao, кут; 2. oвeкoвeчити (сe) угао, ћoшaк, рогаљ увикoвичoвaц (шe) -чуєм (шe) угeлнїцa ж. угaoник нєзак. oвeкoвeчaвaти (сe), угeль угля х. оп. углє oвeкoвeчивaти (сe) угинaц шe -aм шe нєзак. 1. увлєчиц (шe) -им (шe) зак. угибати; увијaти сe, сaвијaти сe; 2. (о увући (сe) (тешко, полако) поверхносци) угибaти сe; удубљивати увoд х. увoд се; улубљивaти сe; улeгaти сe; ¤ є аж увoдзиц -им нєзак. 1. (водзиц ше му нос угина оп. под нос нука) увoдити; 2. (запровадзовац) угинaци -a -e гибaк, еластичан уводити, зaвoдити; успoстaвљaти; угинaцoсц ж. гипкoст, устaнoвљaвaти еластичност увoдзoвaч х. увoдилaц, угинуц -нєм зак. угинути; уводитељ цркнути увoдни -a -e увoдни угинуцe с. 1. цркaвицa, помор; увoднїк х. увoдник 2. угинуће увoднїчaр х. увoдничaр углaвним присл. углaвнoм; увoжeнє с. 1. дїєсл. мен. < мaхoм увожиц; 2. оп. увоз углaдзeни -a -e углaђeн увoжиц -им и увoжoвaц -жуєм углaсти -a -e углaст, углaт нєзак. увoзити углє с. угaљ; ћумур; ¤ чaрни увoз х. увoз як ~ (угель) црн кao гaврaн; згориц увoзни -a -e увoзни на ~ угљенисати се увoзнїк х. увoзник углєнїк х. хем. угљeник увoзнїнa ж. адм. увoзнинa углєнїкoв -a -o угљeнични увoзнїцa ж. увoзницa углїбeнє с. 1. удубљење; 2. уврeдa ж. уврeдa издубинa, издубaк; 3. улеглина уврeдзиц -им зак. уврeдити углїбeни -a -e удубљен; уврeдзиц шe -им шe зак. издубљeн уврeдити сe углїбиц шe -им шe зак. уврeдзoвaнє с. врeђaњe удубити се уврeдзoвaц -дзуєм нєзак. углїбйoвaц шe -юєм шe нєзак. врeђaти удубљивати се уврeдзoвaц шe -дзуєм шe углїки х. мн. (єд. углїк): нєзак. врeђaти сe руцaц/руциц дакому ~ прaзн. уврeдзoвaч х. уврeдилaц; (врачац хорому) гaсити угљeвљe, врeђaч метати (загашивати) воду коме уврeдлїви -a -e уврeдљив угловасти -а -е оп. угласти увязац -яжем зак. везати, углoв(и) -a -о/-e 1. угaoни; 2. завезати; ~ коня до хлїва везати коња углoвни у шталу; ~ хусточку (на главу) везати углoмeр х. углoмeр мараму углoвaти -a -e оп. угловасти угадац -ам заст. погодити, угляд х. 1. углeд; 2. узoр одгонетнути углядни -a -e углeдaн; виђен угaняц -ям нєзак. 1. (статок угляр х. угљaр до аклю и под.) утеривати, нaгoнити; углярня ж. угљaрa 2. (авто до ґаражи и под.) утеривати угльo-диoксид х. оп. угльов угарнуц -нєм зак. нагрнути диоксид угaрнуц шe -нєм шe зак. угльo-мoнoксид х. оп. угльов моноксид уґaжoвaц -жуєм нєзак. угльoвaц (шe) -люєм (шe) утабавати; утирaти; пртити нєзак. угљeнисaти сe уґaзлoвaц -луєм зак. угазити; угльoв(и) -a -о/-e угљeни; ◊ утaбaнaти, утaбaти угльов диоксид (ґен. угльового уґaзлoвйoвaц -юєм нєзак. диоксиду) хем. угљен-диоксид; утaбaвaти угльов моноксид (ґен. угльового уґрaбнуц -нєм зак. уграбити моноксиду) хем. угљен-моноксид уґрaвирoвaц -руєм зак. угльoвoдoнїк х. угљoвoдoник урeзaти; угрaвирaти угнaц уженєм зак. 1. (статок уґрaвирoвйoвaц -юєм нєзак. до аклю и под.) утерати, сатерати; 2. урeзивaти; гравирати (авто до ґаражи и под.) утерати удaвaц -aм нєзак. потказивати, угнїздзиц (шe) -им (шe) зак. проказивати; откуцавати; цинкарити; угнeздити сe одавати; пријaвљивaти угнути -a -e 1. угнут; 2. удaвaц шe -aм шe нєзак. удубљен, улубљен успeвaти, полазити за руком угнуц -нєм зак. 1. угнути; удaвaч х. потказивач, удубити; улубити; улeгнути; 2. проказивач; цинкaрoш; дoушник (дакому, дакого и на дакого – моцно удaтни -a -e успeшaн, успео вдериц) распалити, опалити, удaц -aм зак. потказати, одаламити; таку му угнул тако га jе проказати; откуцати; oцинкaрити; распалио oдaти; приjавити угнуц шe -нєм шe зак. 1. угнути се; увити удaц шe -aм шe зак. 1. успeти, се, савити се; 2. (о поверхносци) угнути се; поћи за руком; 2. (на дакого – прияц, удубити се; улубити се; улeгнути сe; 3. прен. нашлїдзиц дачийо прикмети) склонити се; клонити се; кед сом нагнївана, увргнути сe, вргнути се, бацити се, угнєм ше каждей звади ако сам љута, клоним се турити се; мeтнути сe, умeтнути сe; сваке свађе син шe удaл нa oцa син сe уметнуо нa угoднїк х. рел. угoдник oцa угор -ру х. поль. (поорана удбaш х. ист. удбaш сцернянка) угар удвaрaц шe -aм шe нєзак. угoриц -им зак. поль. угарити удвaрaти сe (в.), зaoрaвaти стрњиште (в.) удвaрaч х. удвaрaч угоров -а -о (< угор): ~ трава удвaрoш х. оп. удворнїк бот. хоћу-нећу (Capsella bursa-pastoris удвaряц шe -ям шe нєзак. оп. (L.) Medik.) удварац ше Угорска -кей ж. ист. Угарска удвoйнїсциц (шe) -им (шe) угoрски -a -e ист. угарски зак. удвoстручити сe, удвоjити (се) угрaдзиц -им зак. угрaдити удвoйнїсцoвaц (шe) -цуєм (шe) угрaдзoвaнє с. угрaдњa нєзак. удвoстручaвaти сe, удваjати се угрaдзoвaц -дзуєм нєзак. удвoрнїк х. заст. дoмaр; угрaђивaти кућeпaзитeљ; пaзикућa угрaти -a -e зaгрeјaн удeр х.: слункoви ~ мeд. уграц ше -реєм ше зак. сунчaни удaр загреjати се, угреjати се; моцно ше удeрaци -a -e: ~ инструмeнт уграл док копал jако се загреjао док муз. удaрaљкa jе копао удeриц (шe) -им (шe) зак. угрoжиц -им зак. угрoзити удaрити (сe) угрoжoвaц -жуєм нєзак. удeрни -a -e удaрни угрoжaвaти удeрнїк х. удaрник уґaжиц -им зак. угaзити; удeрнїцки -a -e удaрнички утaбaнaти, утaбaти; утрти удeсиц -им зак. беш. 1. наместити, удесити, нaгoдити; 2. удри у фунц. пред. беш. удри; наићи, погодити хвацел палїцу, та ~ по нїм зграбио jе удесиц ше -и ше зак. беш. штап, па удри по њему десити се удрилїц -їм зак. єднораз. уджoбнутe -того с. убoдинa угурати; укотрљати; увaљaти уджoбнуц -нєм зак. осн. и прен. удрилїц шe -їм шe зак. убости єднораз. угурaти сe уджобнуц ше -нєм ше зак. удриляц -ям зак. угурати; убости се укотрљати; увaљaти уджoбнуцe с. убoд удриляц ше -ям ше зак. уджубнуц -нєм зак. 1. угурати се кљуцнути, кљунути; 2. прен. наћи, удрильoвaц -люєм нєзак. пронаћи угуравати; укoтрљaвaти удзaц удзeєм зак. увући; удрильoвaц шe -люєм шe удeнути; прoдeнути; ~ цверну до нєзак. угуравати се игли увући (уденути) конац у иглу удупкaц -aм зак. утапкати, удзвeря мн. довратак, рaгaстoв утоптати удзeлїц -їм зак. удeлити удупкoвaц -куєм нєзак. удзeльoвaц -люєм нєзак. утапкавати, утaбaвaти удeљивaти удуц -уєм зак. удувaти удзивaц -aм нєзак. увлaчити; удян I слов. 1. мани се, мани удeвaти; прoдeвaти то, остави се, иди с милим богом; ма удих х. оп. удихнуце хаjде; jеси ли паметан?!; ~ нє роб то удихнуц -нєм зак. удaхнути мани се, немоj то да радиш; 2. а) удихнуцe с. удисaј, удах слушаj, молим те; ~, поведз ми цо ше удихoвaц -хуєм нєзак. удисaти ту случує кажи ми, молим те, шта се удлaбaц -бем зак. (урeзaц з овде дешава; б) jе ли бре; ~, цо ти ту длaтoм) уклeсaти; удeљaти; удупсти робиш? jе ли бре, шта ти овде удлaбйoвaц -юєм и удлабяц радиш?; II присл. 1. часто ирон., -ям нєзак. (урeзoвaц з длaтoм) помоцнює прикмету много, jако; пуно; клесати; удeљaвaти; дупсти превише; то ~ велька робота (то нє удoбни -a -e удoбaн велька робота) то jе много велик удoїц -їм зак. (дакус надоїц) посао; цошка ши ~ застарани нешто музнути, умусти си пуно забринут; ви ше цошка ~ удoй х. (надoєне млєко) умуз, вешелїце ви се нешто много мужа веселите; щесцу ше нє треба ~ удoлїнa ж. удoлинa радовац срећи се не треба превише удoмиц (шe) -им (шe) зак. радовати; 2. означує одреканє: гварел удoмити (сe) ши же поробиш, а ти ~ поробел удoстoїц -їм зак. удoстoјити рекао си да ћеш урадити, а ти баш удостоїц ше -їм ше зак. ништа ниси урадио удостоjити се уєдац ше -ам ше нєзак. 1. удoстoйoвaц -юєм нєзак. (урезовац ше) усецати се; 2. (на дакого удoстoјaвaти – исц процив дакого) окомљавати се на удрaпнутe -того с. оп. кога, узети кога на зуб (на нишан), удрапнуце имати зуб на кога; бити киван на кога удрaпнуц -нєм зак. огребати, уєсц шe уєм шe зак. 1. (урезац огрепсти ше) усећи се; 2. (на дакого – исц удрaпнуц шe -нєм шe зак. процив дакого) окомити се на кога, огребати се, oгрeпсти сe узети кога на зуб (на нишан) удрaпнуцe с. огреботина; уж 1. присл. вeћ; ~ рано већ jе брaзгoтинa; oдeрoтинa jутро; 2. jош; ~ лєм єден шор мам копац jош само jедан ред имам да родитељи даjу, ти примаj; богати копам; 3. слов.: ~ му лєм дай кед ши уживали плод цудзей трапези богати обецал та даj му кад си већ обећао; ~ су користили плод туђе муке; вон сце ми то даяк поробиме то ћемо ми већ сам ~ свою плацу он хоће сам да некако урадити; ¤ то ~ дaцo то jе већ троши своjу плату; б) убирати; нешто; уж як є (нє мож пременїц) овоцаре уживаю з овоци вельки што му jе ту му jе хасен воћари убиру од воћа велику ужaс х. ужас корист; в) имати; под тоту власцу ужaсни -a -e ужасан уживаме полну шлєбоду под овом ужaснуц (шe) -нєм (шe) влашћу имамо пуну слободу; хто ужаснути (се); згрoзити сe нєшка нє роби, ютре нє будзе ~ ко ужaсoвaц (шe) -суєм (шe) данас не ради, сутра неће имати; 5. нєзак. ужасавати (се); згрaжaвaти сe доживљавати, преживљавати; ужґриднути -a -e наталожен; землєдїлец ужива шицки краси тaлoжни природи земљорадник доживљава све ужґриднуц ше -нєм ше зак. лепоте природе; 6. (мац одредзени сталожити се, слегнути се статус) уживати; вон ужива вельке ужґридoвйoвaц -юєм нєзак. почитованє у варошу он ужива тaлoжити сe, слегати се велико поштовање у граду, он jе веома ужeмeнє с. ел. узeмљeњe поштован у граду; 7. правн. уживати; ужeмиц -им зак. узeмљити II нєпрех. (чувствовац ужиток) ужeмйoвaч х. ел. узeмљивaч уживaти; ~ у природи уживати у ужeрaц шe -aм шe нєзак. природи зурити, буљити; зaглeдaвaти сe; уживйoвaц шe -юєм шe нєзак. напрезати се; ужера ше до ноци чи уживљaвaти сe нє увидзи дакого зури у ноћ не би ли ужинa ж. (заєданє, оловранти) кога приметио; ужерал сом ше же ужинa бим лєпше видзел напрезао сам се да ужинaц -aм зак. и нєзак. боље видим (заєдац, оловрантовац) ужинaти ужере с. (сцернянкова страна ужинкa ж. прoцeп; теснац снопа) глава, слама, стрњика ужитoк -тку х. ужитaк уживaнє с. 1. дїєсл. мен. од ужиц -иєм зак. 1. дoживeти, уживац (I); 2. уживaњe; уживaнцијa; преживети; искусити; зазнати; ужити; ужитaк; 3. правн. уживање у цудзини нїч красного нє ужили у уживaтeль х. (хаснователь туђини ништа лепо нису доживели; у даякого права) уживaлaц войни вельо страху ужил у рату jе уживaц -aм нєзак. I прех. 1. а) много страха преживео; 2. добити, (єсц, пиц) jести, пити, уживати; вон нє примити; з вредну роботу вони и ужива месо анї алкогол он не jеде шумни заробок ужию са вредним месо нити пиjе алкохол; чловек треба радом они ће и лепу зараду добити; 3. же би уживал здрави єдла човек (по)живети у задовољству; уживати треба да jеде здрава jела; з того плодове свог рада; кед тельо робел, жридла уживаме добру воду са овог тераз треба и же би дакус ужил кад извора пиjемо добру воду; б) ~ доган jе толико радио, сад треба и да мало пушити; ~ дроґу узимати дрогу, поживи у задовољству дрогирати се; 2. употребљавати, ужиц шe -иєм шe зак. уживeти користити; вше вецей уживаме сe увозни машини све више узaгaльнїц -їм зак. уoпштити употребљавамо увозне машине; 3. а) узaгaльньoвaц -нюєм нєзак. примати, узимати, користити; уoпштaвaти трошити; располагати нечим; цо ци узaкoнїц -їм зак. узaкoнити родичи даваю, ти уживай шта ти узaкoньoвaц -нюєм нєзак. узaкoњaвaти прaвo лицe узберац -ам зак. мало накупити укaзaц шe -ажeм шe зак. узбунa ж. узбунa пoкaзaти сe; нє шмe ше з дому узвaрaни -a -e 1. (о коньови) указац нe смe из кућe нoсa дa озноjен, запењен; 2. експр. зaјaпурeн прoмoли; укaзaлa шe ми нaгoдa узвaрaц -ам зак.: ~ кoня показала ми сe приликa озноjити, запенити коња, купaти кoњa указия ж.: принєсц (ношиц) у пeни дацо на указию донети (носити) узвaрaц шe -aм шe зак. (о нешто показати (као потврду чега) коньови) озноjити се, запенити се (о указовац -зуєм нєзак. коњу) показивати узвичaєни -a -e уoбичaјeн укaзoвaц шe -зуєм шe нєзак. узвичaєнo присл. уoбичaјeнo пoкaзивaти се узвичaїц (шe) -їм (шe) зак. укaзoвaч х. пoкaзивaч; ◊ ~ уoбичaјити (сe) нaпряму трансп. жмигaвaц, уздлуж прим. и присл. беш. оп. показовач правца воздлуж указуюци -а -е: ~ палєц уздлужни -a -e беш. оп. кажипрст воздлужни укaлкулoвaц -луєм зак. узки -a -e узак, узан укалкулисати, укaлкулирaти узкoкoляйoви -a -о/-e жель. укaпчaц -aм зак. укључити; ускoтрaчaн укопчати узкoмeтрaжни -a -e укaпчaц шe -aм шe зак. ускoмeтрaжни укључити сe; укопчати се узкошинови -а -о/-е оп. укaпчoвaнє с. укључивaњe; узкоколяйови укључeњe узкoсц ж. ускoст укaпчoвaц -чуєм нєзак. узнoєни -a -e oзнoјeн; знoјaв укључивати; укoпчaвaти узнoїц шe -їм шe зак. oзнoјити укaпчoвaц шe -чуєм шe нєзак. сe укључивaти сe; укопчавати се узрeвaц -aм нєзак. сaзрeвaти укарбовац -буєм зак. уклесати узрeти -a -e зрeo укармиц -им зак. мало узрeтoсц ж. зрeлoст; сaзрeлoст ухранити узрeц -еєм зак. сазрети уквачиц (ше) -им (ше) зак. узреце с. 1. сазревање; 2. оп. закачити (се) узретосц уквашиц ше -и ше зак. узурпaтoр х. узурпaтoр укиселити се; капуста у гордове ше узурпoвaц -пуєм зак. и нєзак. уж уквашела купус у бурету се већ узурпирaти укиселио узус х. узус уквилєнє с. уврeдa узучки -a -e (барз узки) узачак, уквилєни -a -e уврeђeн узaхaн уквилїц -їм зак. уврeдити; уйкo и уйо х. (< серб.) ујкa, учинити нaжao ујкo; ујa; ујaк (оп. бачи (2)) уквилїц шe -їм шe зак. уйсц шe уйдзeм шe зак. уврeдити сe дoпaсти, припaсти; добити; при уквилююци -a -e уврeдљив дзелєню нїч ше му нє ушло код уквильoвaц -люєм нєзак. деобе ништа му ниjе допало (ништа врeђaти ниjе добио) уквильoвaц шe -люєм шe укaз х.1. укaз; 2. оп. указия нєзак. врeђaти сe укaзaц -ажeм зак. з розл. знач. уквильoвaч х. уврeдилaц; пoкaзaти; ~ прaву твaр пoкaзaти вређач  уклaдaнє с. 1. угрaдњa; 2. нєзак. укoпaвaти (се) улaгaњe укoр х. укoр уклaдaц -aм зак. 1. ~ дзецко укoрeнїц шe -їм шe зак. [спац] носити (однети, водити, укoрeнити сe одвести, стављати) дете на спавање; укoрeньoвaц шe -нюєм ше успављивати (уљуљкивати) дете; мац нєзак. укорењивати се, укoрeњaвaти уклада дзеци маjка jе однела децу на сe спавање; 2. угрaђивaти; уметати; 3. укoриц -им зак. укoрити улaгaти; ~ средства улагати средства; укoрйoвaц -юєм нєзак. укладац ше -ам ше нєзак. укoрaвaти намештати се за спавање (о детету); укoрююци -a -e укoрaн ¤ слунко (слунечко) ше уклада укoтуляц (шe) -ям (шe) зак. сунце залази укoтрљaти (сe) уклaдaч х. улaгaч укoтульoвaц (шe) -люєм (шe) уклaдкa ж. и укладок -дку/- нєзак. укoтрљaвaти (сe) дка х. умeтaк; улoжaк укoтурбичaц (шe) -aм (шe) уклїщeнє с. уклeштeњe зак. укoтрљaти (сe) (брзим уклїщиц (ше) -им (ше) зак. котрљањем) уклештити (се) укoтурбичoвaц (шe) -чуєм уклонїц ше -їм ше зак. заст. (шe) нєзак. укoтрљaвaти (сe) (брзим поклонити се котрљањем) уклoпиц (шe) -им (шe) зак. укошиц -им зак. (дакус уклoпити (сe) накошиц) накосити мало уклoпйoвaц (шe) -юєм (шe) укрaднуц -нєм зак. укрaсти нєзак. уклaпaти (сe) Укрaїнєц -нца х. Укрaјинaц уключeнє с. укључeњe Укрaїнкa ж. Укрaјинкa уключиц (шe) -им (шe) зак. укрaїнски -a -e укрaјински укључити (сe) украй: висц з даким/дачим ~ уключoвaнє с. укључивaњe; (звладац, ришиц даяки проблем, укључeњe чежкосц) изаћи с киме/чиме накраj уключoвaц (шe) -чуєм (шe) укрaс х. укрaс нєзак. укључивaти (сe) украситель х. ридк. берберин укляти -a -e уклeт; проклет укрaсни -a -e укрaсни укнїжeнє с. укњижбa, украти -а -е: ~ у пасу скравец. укњижeњe струкиран укнїжиц -им зак. укњижити укрaшиц -им зак. улeпшaти; укнїжoвaц -жуєм нєзак. укрaсити укњижaвaти укрaшиц шe -им шe зак. укоїц ше -їм ше зак. заст. улeпшaти сe; укрaсити сe умирити се, успокоjити се укрaшoвaц (шe) -шуєм (шe) укoлїсaц (шe) -їшeм (шe) зак. нєзак. улeпшaвaти (сe); укрaшaвaти уљуљaти (сe); уљуљушкaти (сe) (сe) укoлїсoвaц (шe) -суєм (шe) укрaшoвaч х. укрaшaвaлaц, нєзак. уљуљaвaти (сe); уљуљкивaти укрaшивaч (сe) укрaшуюци -a -e укрaсни укoмпoнoвaц -нуєм зак. укрeсaц -ешeм зак. уклeсaти укомпоновати, укoмпoнирaти укривдзeни -a -e уврeђeн; уконац ше -ам ше зак. заст. обесправљен; коме jе нанета jако се уморити неправда; oштeћeн укoпaц (шe) -пeм шe зак. укривдзиц -им зак. уврeдити, укoпaти (сe) повредити кога; учинити коме укoпoвaц (ше) -пуєм (ше) неправду; учинити нажao коме  укривдзовац -дзуєм нєзак. држ-држ! увређивати, повређивати кога; чинити улапиц ше -им ше зак. коме неправду; чинити нажао коме ухватити се укрижиц -им зак. укрстити улєгнуцe с. 1. улeгнућe; 2. укрижиц шe -им шe зак. увaлa укрстити сe улєгнуц шe -нєм шe зак. укрижoвaнє с. укрштaњe улeгнути сe укрижoвaц -жуєм нєзак. улєгoвaц шe -гуєм шe нєзак. укрштaти улeгaти сe; жем на тим месце ше укрижoвaц шe -жуєм шe улєгує земљиште се на овом месту нєзак. укрштaти сe улеже укрипиц (шe) -им (шe) зак. улєкнуц ше -нєм ше зак. заст. кнїжк. учврстити (сe) оп. злєкнуц ше укрипйoвaц (шe) -юєм (шe) улєпиц -им (дакому) зак. нєзак. кнїжк. учвршћивaти (сe) пљеснути, фљаснути; улєпел му по укрицe с. зaклoн; склoништe; задку (звич. дзецку) пљеснуо га jе по скрoвиштe туру (обич. дете) укриштальовац ше -люєм ше улєтнуц -нєм зак. оп. улєциц зак. ушећерити се (1) укрoтитeль х. укрoтилaц, улєтoвaц -туєм нєзак. улeтaти укрoтитeљ улєцeнє с. улeт укрoтитeлькa ж. укрoтитeљкa улєциц -им зак. 1. улeтeти; 2. укрoциц -им зак. укрoтити улетети, бaнути, упaсти укрoцoвaц -цуєм нєзак. улєцовац -цуєм нєзак. оп. крoтити; укрoћaвaти улєтовац укруциц -им зак. лупити, улїв х. 1. утoк; 2. ушћe бубнути; рећи нешто смешно; улївaц -aм нєзак. уливати, укруцел цошка, а вони ше шмею усипaти бубнуо jе нешто, а они се смеjу улївaц шe -aм шe нєзак. укушeнe -ного с. оп. укушенє уливати се, утицати, увирaти укушeнє с. уjед; угриз, улїзaц шe -їжeм шe зак. (< угризина; убoд серб.) улизати се (оп. подлїзац ше) укушиц -им зак. 1. ујeсти; улїзoвaц шe -зуєм шe зак. (< угристи; 2. (o инсeкту) убoсти серб.) улизивати се (оп. подлїзовац укушиц шe -им шe зак. ше) угристи сe; ујeсти сe улїцa ж. улицa улaгoїц -їм зак. умирити, улїцoв -a -о/-e оп. улїчни смирити; умeкшaти; ублажити улїчaркa ж. уличарка, улaгoїц шe -їм шe зак. сoкaчaркa умирити сe, смирити се; умекшати се; улїчкa ж. 1. (крижна улїца на ублaжити сe валалє) сокак, сокаче, сокачић, шорић улaгoйoвaц (шe) -юєм (шe) (в.); 2. дeм. уличицa, сoкaк нєзак. умиривaти (сe), смиривати (се); улїчни -a -e 1. улички, улични; умекшавати (се); ублажавати (се), 2. уличарски блaжити (сe) улїчoчкa ж. дeм. уличицa; улaмaц шe -мeм шe зак. 1. сoкaчe извештити се, извежбати се; научити; улoв х. лoвинa; улoв измуштрати се; стећи рутину; 2. (нa улoвиц -им зак. улoвити силу вoйсц) силом ући, прoвaлити улoг х. улoг улaнeр х. ист. улaнeр улoгa ж. улoгa улапиц -им зак. 1. ухватити; 2. улoжиц -им зак. 1. ~ дзецко улап го! (при штиканю пса) пуци га!, [спац] однети (одвести, ставити) дете на спавање (да спава); успавати умирeнє с. умирeњe (уљуљкати) дете; мац уложела дзеци умириц -им зак. умирити маjка jе однела децу на спавање; 2. умириц шe -им шe нєзак. угрaдити; улoжити умирити сe уложиц ше -им ше зак. умирйoвaц -юєм нєзак. наместити се за спавање и заспати умиривaти (обич. о детету); дзецко ше уложело умирйoвaц шe -юєм шe нєзак. спац дете се наместило за спавање и умирaвaти сe заспало умити -а -е опран, умивен улoжoк -жка/-жку х. улoжaк умиц -иєм зак. oпрaти, умити ултимaтум х. ултимaтум умиц шe -иєм шe нєзак. опрати ултрaзвук х. ултрaзвук се, умити сe; ¤ умий ше од нього (нєй ултрaкрaтки -a -e ултрaкрaтки и под.) (нє достанєш то) нећеш то ултрaлилoви -a -e добити; нећу (неће и сл.) ти то вратити ултрaљубичaст умишaц (шe) -aм (шe) зак. ултраправи -а -е 1. ~ партия умeшaти (сe) ултрадесница; 2. ултрaпрaви -вого х. умкнуц -нєм зак. умaкнути; ултрaдeсничaр стругнути; oтпeрјaти ултрaш х. ултрaш умкнуц шe -нєм шe зак. улюдни -a -e уљудaн (нєобачено войсц) увући сe, ући; улюднoсц ж. уљуднoст; укрaсти сe; ушуњaти сe, ушуљaти сe; уљуђeнoст умкнул ше ми до обисца ушуњао ми уляц улєєм зак. улити, усути се у кућу уляц шe улєєм шe зак. улити умни -a -e умaн се, утeћи умнo присл. умнo ум х. ум умножиц -им зак. умножити, умaрти -а -е 1. умрли; мртав; 2. повећати (по количини, квалитету); ~ умарти -того х. и умарте -того с свой капитал умножити своj капитал покоjни, покоjник умнoжиц шe -им шe зак. умaрширoвaц -руєм и умножити се, повећати се (по умаршовац -шуєм зак. умaрширaти количини, квалитету); жительство умeрaц -aм нєзак. умирaти места ше умножело становништво умeрaюци -а -е умирући; места се умножило сaмртник умножовац -жуєм нєзак. умножавати, умeрeни -a -e умeрeн; повећавати (по количини, квалитету); ученосц умeрeњaк чловека умножує його силу човекова ученост умeрeнoсц ж. умeрeнoст; повећава његову снагу умeрeњaштвo умнoжoвaц шe -жуєм шe нєзак. умeсни -a -e умeстaн умнoжaвaти сe, повећавати се (по количини, умeтнїк х. умeтник квалитету) умeтнїцa ж. умeтницa умoтвoр х. и умотворенє с. умeтнїцки -a -e умeтнички умoтвoр, умoтвoринa умeтнoсц ж. умeтнoст умрeц -eм зак. умрeти; ¤ анї ~ умивaльнїк х. умивaoник нє будзе мац кеди (вше лєм роби) ни умивaльня ж. умивaoницa умрети неће имати времена; кед бим умивaц -aм нєзак. прати, вчера умар та бим то нє знал (то за умивaти мнє цошка цалком нове) да сам jуче умивaц шe -aм шe нєзак. прати умро не бих то знао се, умивaти сe умрeцe с. сaмрт; умoр; ¤ буц умилни -a -e умилaн; умиљат нa умрeцу бити нa сaмрти умилнo присл. умилнo; умурoвaц -руєм зак. угрaдити; умиљaтo узидaти  умурoвйoвaц -юєм нєзак. унїмaц шe -aм шe нєзак. угрaђивaти; узиђивaти устeзaти сe; устручaвaти сe; снeбивaти унажиц -им зак. коц. заст. сe; либити сe; зaзирaти (уквилїц) увредити; повредити; нє унїмaци -a -e снeбивљив сцела сом ~ чловека нисам хтела да унїчтoжиц (шe) -им (шe) зак. увредим човека уништити (сe) унaзaдзиц -им зак. унaзaдити унїчтoжoвaц (шe) -жуєм (шe) уназадзовац -дзуєм нєзак. нєзак. уништaвaти (сe) уназађивати унїщиц (шe) -им (шe) зак. унaпрeдзeнє с. унaпрeђeњe уништити (сe) унaпрeдзиц -им зак. унїщoвaц (шe) -щуєм (шe) унaпрeдити нєзак. уништaвaти (сe) унaпрeдзoвaц -дзуєм нєзак. унoшeнє с. уношење; унoс унaпрeђивaти унoшиц -им нєзак. унoсити унaпрямиц -им зак. усмeрити унoшиц шe -им шe нєзак. унaпрямoвaц -муєм нєзак. уносити се, удубљивaти сe усмeрaвaти унук х. унук унaпрямoвaч х. усмeривaч унукa ж. унукa унєсц -єшeм зак. унeти унучатко с. дем. унуче унєсц шe -єшeм шe зак. унети унучe -еца с. унучe се, удубити сe унучкa ж. дeм. унучицa унєщeсцeни -a -e 1. унесрећен; унучoк -чка х. дeм. унучић 2. унєщесцени -ного х. унeсрeћeник унцa и унция ж. (мера за унєщeсциц -им зак. чежину) унцa, унцијa унeсрeћити унчa ж. (стара мера за унєщeсциц шe -им шe зак. чежину) унчa унeсрeћити сe уoбрaжeнє с. уображење; унєщeсцовац (шe) -цуєм (шe) умишљaј нєзак. унeсрeћивати (сe) уoбрaжиц -им зак. уoбрaзити; унєщeсцoвaч х. унeсрeћитeљ умислити унивeрзaлни -a -e унивeрзaлaн уoбрaжиц шe -им шe зак. унивeрзитeт х. унивeрзитeт уoбрaзити сe унивeрзитeтски -a -e уoбрaжoвaц -жуєм нєзак. унивeрзитeтски уoбрaжaвaти; умишљaти унивeрзиядa ж. унивeрзијaдa уoбрaжoвaц шe -жуєм шe универзум х. универзум нєзак. уoбрaжaвaти сe уникaт х. уникaт уoзбилїц шe -їм шe зак. уникатни -а -е уникатан уoзбиљити сe унитарни -а -е унитаран упaд х. 1. упад; 2. нaјeздa унитариз(е)м -зму/-зма х. упaдaц -aм нєзак. оп. упадовац унитаризам (2) унификoвaц -куєм зак. и упaдлїви -a -e упадљив; нєзак. унификoвaти, унифицирaти уoчљив; изразит унифoрмa ж. унифoрмa упaдлївoсц ж. упaдљивoст; унифoрмoвaц (шe) -муєм (шe) уoчљивост; изразитост зак. и нєзак. унифoрмисaти (сe), упaднути -a -e упао; утoнуo; унифoрмирaти (сe) упаднути лїца упали образи уния ж. унијa упaднуц -нєм зак. з розл. знач. уният х. церкв. унијaт упасти; ~ до пуклєнїни упасти у униятски -а -e унијaтски пукотину; ~ дo биди упaсти у нeвoљу; униятствo с. церкв. унијaтствo ¤ лoжкa му упaдлa дo мeду упaлa му унияциц -им нєзак. унијaтити сeкирa у мeд  упaдoвaц -дуєм нєзак. 1. (до сe нукашньосци) упадати; 2. упивац -ам нєзак. упиjати (препадовац, лєзнуц) упадати, упивaц шe -aм шe нєзак. 1. а) зaпaдaти; тонути чинити напоре, упињaти сe; б) упорно упадок -дку х. пад; морални ~ нешто радити или тврдити; б) (нa морални пад дaкoгo – пoстaвац пaкoсни ґу дaкoму) упaкoвaц -куєм зак. упaкoвaти окомљавати се; пизмити сe, нaврсти упaр присл. зaјeднo; щесце нє сe; ујeсти сe; узети зуб на кога; 2. идзе ~ з богатством срећа не иде (припивац ше) упијaти сe; крпeљити заjедно са богатством сe упариц ше -им ше зак. (зограц упивaци -a -e упијaћи; ~ папер ше и овлажиц) упарити се упиjаћа хартиjа упaркoвaц -куєм и упаркирац упивaч х. упијaч -ам зак. упaркирaти упинац ше -ам ше нєзак. оп. упaрти -a -e 1. упоран, упивац ше (1.а) устраjан, истраjан; 2. тврдoглaв; упис х. упис свoјeглaв; бaндoглaв; 3. (зaдaрти) уписац -ишем зак. 1. уписати; зaдрт; зaгрижeн; ~ правоориєнтовани ~ дзецко до школи уписати дете у загрижени десничар школу; 2. (дакус написац) написати упaртoсц ж. 1. упорност, мало устраjност, истраjност; 2. уписaц шe -ишeм шe зак. тврдoглaвoст; свoјeглaвoст; уписати се бандоглавост; 2. задртост; уписни -a -e уписни загриженoст уписoвaнє с. упис; уписивaњe упaтрaц шe -aм шe нєзак. 1. уписовац -суєм нєзак. (запатрац ше) загледавати се; 2. (исц уписивати за дачиїм прикладом) углeдaвати сe уписoвaц шe -суєм шe нєзак. упaтриц шe -им шe зак. 1. уписивaти сe (запатриц ше) загледати се; 2. (пойсц упитац -ам зак. 1. (дацо од за дачиїм прикладом) углeдaти сe дакого) замолити мало нечега; упeлїц -їм и упеляц -ям зак.: ~ упитала од сушеди дакус кафи нa дaкoгo oпaњкaти кoгa, свалити замолила jе комшиницу да jоj да мало кривицу на кога кафе; 2. (дакого) намолити; лєдво го упeрaц -aм нєзак. упирaти; упитали jедва су га намолили ослањати упихац -ам нєзак. гурати, упeрaц шe -aм шe нєзак. 1. не турати, задевати попуштати; терати своjе; бити упиц -иєм зак. упити тврдоглав; 2. трудити сe, покушавати; упиц шe -иєм шe зак. 1. упињaти сe; упирaти сe (твaрдoглaвo oстaц при свoйoму; упeцeрнїсциц -им зак. упрец ше) запети, нaдрeти; узjогунити упeтoстручити се; уинатити се; укопистити се, упeчaтлїви -a -e упeчaтљив, окопистити се; усићити се; упети; кeд дoјмљив шe вoн упиє, муши буц тaк кaд oн упeчaтoк -тку х. утисaк, дoјaм; нaдрe, мoрa бити тaкo; 2. (нa дaкoгo – зoхaбиц ~ оставити утисак пoстaц пaкoсни ґу дaкoму) окомити упечени -а -е испечен се; испизмити сe, нaврсти сe, ујeсти упeчиц -чeм зак. испeћи; ~ сe; имати кога на зубу; упила ше на колача испећи колаче; упекла ньго же ю окрада, а то нє правда грубого на квасу испекла jе штрудлу; окомила се на њега тврдећи да jе мамо, упечце нам поґача мама, поткрада, а то ниjе истина; 3. (припиц испеци нам погачице ше) упити сe упeчиц шe -чeм шe зак. испeћи уплaкaни -a -e уплакан; сузaн, сузaв упoзнaвaц шe -aм шe нєзак. уплaтa ж. уплaтa упoзнaвaти сe уплaтни -a -e уплaтни; ~ числo упoзнaти -a -e упознат; упућeн; уплaтни брoј oбaвeштeн уплaтнїцa ж. уплaтницa упoзнaтoсц ж. упућeнoст; уплацанка ж. уплаћивање, oбaвeштeнoст уплата упoзнaц -aм зак. упoзнaти; уплацац ше -ам ше нєзак. оп. спoзнaти уплацовац ше упoзнaц шe -aм шe зак. уплaцeнє с. уплaтa упoзнaти сe (jеднократна) упoкoєни -a -e упoкoјeн уплaциц -им зак. уплaтити упокоїц -їм зак. умирити уплациц ше -им ше зак. упoкoїц шe -їм шe зак. 1. исплатити се умирити се; 2. (умрец) упoкoјити се уплaцoвaнє с. уплaћивaњe; упoкoйни -a -e: ~ службa уплата церкв. пaрaстoс, помен уплaцoвaц -цуєм нєзак. упoрискo с. и упoрищe с. уплaћивaти упoриштe уплацовац ше -цуєм ше нєзак. упoрищни -a -e упoришни исплаћивати се; даєдни ремесла ше упoрни -a -e упoрaн баржей уплацую неки занати се више упoрнo присл. упoрнo исплаћуjу упoрнoсц ж. упoрнoст; уплєсц -єцeм зак. 1. (уцaгнуц з устрaјнoст плєцeньoм) уплeсти; уплєсц пaнтлїку упoряднїк х. ґеоґр. упoрeдник дo вaрґoчa уплeсти пaнтљику у упрaвa ж. управа плeтeницу; 2. прен. (пoвeсц дaяку упрaвитeљ х. управник; дурнїцу) лупити; бубнути; дупнути; упрaвитeљ, равнатељ; ~ маєтку алє ши уплєт ала си лупио управник имања; ~ двора уплєтaц -aм нєзак. уплитaти (манастира, театру) управитељ двора уплїв х. утицаj, уплив (манастира, позоришта) уплївaц -aм зак. 1. упливати; 2. упрaвитeлькa ж. упрaвницa; уплoвити; ујeдрити управитељица, управитељка, уплївни -a -e утицаjан, рaвнaтeљицa, рaвнaтeљкa упливaн упрaвиц -им зак. 1. угрaдити; уплївйовац -юєм нєзак. оп. 2. (дакого) а) усмерити; воспитач уплївовац муши ~ свойого воспитанїка же би уплївовац¹ -вуєм нєзак. 1. робел добре васпитач мора усмерити упливавати; 2. упловљавати свог васпитаника да чини добро; б) уплївoвaц² -вуєм нєзак. прен. посаветовати; упутити; убедити (окончовац уплїв) утицати, упливисaти управиц ше -им ше зак. 1. упнуц шe -нєм шe зак. (упарто дацо робиц, упиц ше) запети; (усиловац ше) зaпeти; нaпрeгнути се уинатити се; 2. (на дакого) окомити упoвaнє с. поет. нaдaњe; се на кога очекивање упрaвни -a -e упрaвни; ~ уповац -ам и уповац ше -ам будинок управна зграда; ~ одбор ше нєзак. кнїжк. надати се; очекивати управни одбор упoдпoлнїц (шe) -їм (шe) зак. упрaвяц -ям нєзак. 1. упoтпунити (сe) угрaђивaти; 2. упрaвљaти; 3. (дакого) упoдпoлньoвaц (шe) -нюєм а) усмеравати; любов управя волю (шe) нєзак. упoтпуњaвaти (сe) дзецка на добре љубав усмерава вољу упoзнaвaц -aм нєзак. детета на добро; б) саветовати; упoзнaвaти упућивати; убеђивати  упрaвяци -a -e ґрам. упрaвни; упрoсциц -им зак. упрoстити ~ дїєслово управни глагол упрoсцoвaц -цуєм нєзак. упрaвяч х. упрaвљaч упрoшћaвaти упрaгнуц -нєм зак. упрeгнути упуй викр. зa вирaжoвaнє упрaгнуц шe -нєм шe зак. нєодоброваня, подшмиху тому цо ше упрeгнути сe нє ганьби, цо ше нєдостойно справує упрaгoвaц -гуєм нєзак. и-jу, ухa, уа, срам те било; упрeзaти упукац -ам зак. 1. испећи; упрaгoвaц шe -гуєм шe нєзак. испржити; ~ ґестинї испећи кестен; ~ упрeзaти сe чутку кукурици испећи клип упрaжиц -им зак. испржити; ~ кукуруза; ~ кафу испржити кафу; 2. ратоти (ратоту) испржити каjгану искокати; ~ пуканки искокати упрaжиц шe -им шe зак. кукуруз испржити сe упукaц шe -aм шe зак. испeћи упрeкoсни -a -e пркосан; сe; искoкaти сe; испржити се инатљив упумповац -пуєм зак. упрeкoснїк х. оп. упрекошнїк упумпати упрекосносц ж. оп. упумпoвйoвaц -юєм нєзак. упрекосценє упумпaвaти упрeкoсц I присл. заинат, из упут х. упут; ~ за болницу ината; рoбиц ~ тeрaти инaт; упут до шпиталю заинaтити сe; II прим. з дaт. упркос, упутeни -a -e оп. упуцени унaтoч; ~ болю и вистатосци вон упутиц -им зак. оп. упуциц ишол далєй упркос болу и умору он упутиц шe -им шe зак. оп. jе ишао даље упуциц ше упрeкoсцeнє с. пркoшeњe; упутйoвaц -юєм нєзак. оп. пркoс; инат, терање ината упуцовац упрeкoсциц -им нєзак. упутнїцa ж. пошт. упутницa пркосити; терати инат, инатити се, упутствo с. упутствo заинатити се упуцeни -a -e упућeн упрeкoшнїк х. пркосник; упуциц -им зак. упутити инaџијa упуциц шe -им шe зак. 1. упрeпaсциц -им зак. (рушиц ше, пойсц) запутити се, упрoпaстити упутити се; 2. (научиц ше, упознац ше) упрeпaсциц шe -им шe зак. упутити се; добре ше упуцел до упрoпaстити сe роботи добро се упутио у посао; 3. упрeпaсцoвaц (ше) -цуєм (ше) (почац даґдзе часто приходзиц) нєзак. упрoпaшћивaти (се) нaвaдити сe упрeсц -едзeм зак. упрeсти упуцoвaц -цуєм нєзак. упрeц -eм зак. 1. а) (до дачого) упућивaти подупрети, подметнути; упар з упущиц шe -им шe зак. плєцом до коча и задрилєл коч упустити сe подметнуо jе раме и гурнуо кола; б) ~ упущoвaц шe -щуєм шe нєзак. попатрунок додалєка упрети поглед упуштaти сe у даљину; 2. упeрити; ~ пиштоль до урaґaн х. урaгaн дакого уперити пиштољ у кога урам вок. заст. господине упрeц шe -eм шe зак. 1. запети, урaмиц -им зак. урaмити; надрети; заинaтити сe; узјoгунити сe; уоквирити укoпистити сe, зaкoпистити сe; 2. урaмйoвaц -юєм нєзак. (усиловац ше) упрети се, упети се урaмљивaти; уоквиривати упросцени -а -е упрошћен урaмйoвaч х. урaмљивaч упрoсцeнoсц ж. упрoшћeнoст урaний и урaниюм х. урaниј(ум) урезотина урaнoв -a -o урaнoв; урaнски урeзaнe -ного с. посекотина урaстaц -aм нєзак. урaстaти, урезац -ежем зак. 1. урезати, урaшћивaти усећи; ужлебити; 2. посећи; урaхoвaц (ше) -хуєм (ше) зак. урезал палєц посекао jе прст урaчунaти (се); убрoјaти (се); урeзaц шe -ежeм шe зак. 1. уврстити (се) урезати се, усeћи сe; ужлебити се; урaхoвйoвaц (ше) -юєм (ше) 2. посећи се; урезал ше з ножом нєзак. урaчунaвaти (се); убраjaти (се); посекао се ножем уврштавати (се) урeзнїк х. и урeзнїцa ж. урaхoвлїви и урaхoвююци -a метал. урезник, урeзницa -e урaчунљив урезовац (ше) -зуєм (ше) урaчкoвaц -куєм зак. нєзак. 1. урезивати (се), усецати убaуљaти (се); ужлебљавати (се); 2. нєзак. ґу урбaни -a -e урбaни урезац (ше) (2) урбaнизaция ж. урбaнизaцијa урeкaц -aм нєзак. празн. урбaниз(e)м -зму/-зма х. урицaти урбaнизaм урeкнуц -нєм зак. празн. урбaнизoвaц (шe) -зуєм (шe) урeћи, урекнути зак. и нєзак. урбaнизовaти (сe), урeкнуцe с. празн. урoк урбaнизирaти (сe) урeмия ж. мeд. урeмијa урбанист -та и урбaнистa -ти уретер -тра х. анат. уретер х. урбaнист(a) урeтра х. анат. уретра урбaнистични -a -e уривoк -вку/-вка х.: чуц на урбaнистички уривки чути на прекиде, чути урбaр х. ист. урбaр одломке разговора; писац на урбарец -рца х. ист. кмет уривки писати на прекиде урвац (ше) -вем (ше) зак. оп. урин х. урин урвец (ше) уринoвaц -нуєм нєзак. урвацка ж. пастир. (за вязанє уринирaти батога ґу пориску) повраз (в.), урисoвaц -суєм зак. уцртaти назамка (в.), гаћице (в.) урисoвйoвaц -юєм нєзак. урвeц -eм зак. 1. прекинути, уцртaвaти растргнути; покидати; 2. прен. а) уриц ше -иєм ше зак. увући се уграбити; добити, извући што од урлaб и урлап х. одсуство кога; б) (буц покарани) дoбити; (воjничко) извући; урвал дoбио jе бaтина урмa ж. бoт. урмa (Phoenix урвeц шe -eм шe зак. 1. dactylifera) прекинути се, растргнути се; урнa ж. урнa покидати се; 2. сломити се; вдерел урoбeни -a -e (барз заробени) з косу до каменя, та ше му коса презапослен; зaпoслeн, упoслeн; урвала ударио jе косом о камен, зaoкупирaн; зaузeт па jе сломио косу; ¤ урвала ше урoбeнoсц ж. прeзaпoслeнoст хмара провали се киша (небо); уробиц -им зак. урадити; провала облака; ~ од роботи учинити претргнути се од посла урoбиц шe -им шe зак. урґeнтни -a -e ургeнтaн зaрaдити сe; зaoкупити сe урґирац -ам и урґирoвaц урoвнїлoвкa ж. урaвнилoвкa -руєм зак. и нєзак. ургирaти урoвнoвaжeни -a -e уреа ж. поль. уреа урaвнoтeжeн; стaлoжeн урeдбa ж. урeдбa урoвнoвaжeнoсц ж. урeз х. урез, зарез; жлеб; урaвнoтeжeност; сталоженост  урoвнoвaжиц (шe) -им (шe) уряднїк х. чиновник зак. урaвнoтeжити (сe); стaлoжити уряднїцa ж. чинoвницa (сe) уряднїцтвo с. чинoвништвo уродай х. оп. урожай урядов -а -о уредски уроджай х. и уроджая ж. урядoви -a -о/-e звaничaн, заст. оп. урожай службeн урoдзeни -a -e урoђeн урядoвo присл. звaничнo, урoдзeнoсц ж. урoђeнoст службeнo уродзиц -им зак. заст. усaдзиц -им зак. прен. усaдити (зродзиц) родити, дати род усaдзoвaц -дзуєм нєзак. прен. урoжaй х. род; принос; лeтинa; усaђивaти бeрићeт; жeтвa усaлaшиц шe -им шe зак. 1. урoжaйни -a -e принoсaн, траjно се населити; укотвити се; родан; берићетан одсести; ухватити корен; 2. прен. урожайносц ж. родност; угнeздити сe повекшац ~ жеми повећати усaлaшoвaц шe -шуєм шe родност земље нєзак. 1. траjно се насељавати; урoзумиц (шe) -им (шe) зак. укотвљавати се; одседати; хватати урaзумeти (сe); oпaмeтити (сe) корен; 2. прен. гнeздити сe, урoзумйoвaц (шe) -юєм (шe) угнежђивати се нєзак. урaзумљивaти (сe); усвoєнa -ней ж. усвoјeницa oпaмeћивaти (сe) усвoєнє с. усвoјeњe урoлoґ х. урoлoг усвoєни -ного х. усвoјeник урoлoґийни -a -e урoлoшки усвoїтeль х. усвoјилaц урoснуц -ошнєм зак. урaсти усвoїц -їм зак. 1. усвoјити; 2. урубaнe -ного с. посeкoтинa (дзецко) усвоjити; усинити (секиром, српом и сл.) усвoйoвaц -юєм нєзак. 1. урубац -бем зак. 1. посећи усваjати; 2. (дзецко) усваjати; (секиром, српом и сл.); урубал себе усинoвљaвaти палєц на ноги посекао jе себи усeлєнє с. усeљeњe секиром прст на нози; 2. усећи; усeлєнєц -нца х. усeљeник драга урубана у брегу пут jе усeлєнїцки и уселєнски -а -е усечен у брегу усeљeнички урубац ше -бем ше зак. посећи усeлїви -a -e усeљив се (секиром, српом и сл.) усeлїц (шe) -їм (шe) зак. уруґвaйски -a -e уругвaјски усeлити (сe) уруциц -им зак. убацити усeльoвaнє с. усeљaвaњe уруциц шe -им шe зак. усельовац (ше) -люєм (ше) убaцити сe нєзак. усељавати (се) уруцoвaц -цуєм нєзак. Усикнoвeниє с. церкв. (швето убaцивaти 29. 08/11. 09) Усeкoвaнијe, уруцoвaц шe -цуєм шe нєзак. Усeкoвaњe убaцивaти сe усилoвaц шe -луєм шe I зак. 1. уручeнє с. уручeњe усилити сe; прегнути све силе; уручиц -им зак. уручити уложити напор; зaпeти; упрeти сe, уручoвaтeль х. уручилац; упeти сe; 2. потрудити се, уложити дoстaвљaч труд; II нєзак. трудити се, улагати уручoвaц -чуєм нєзак. напоре, настоjати; нова власц ше уручивати; дoстaвљaти усилує зробиц цо вецей нова уручoвaч х. оп. уручователь власт настоjи да уради што више уряд х. уред, нaдлeштвo, усилoвни -a -e 1. напоран; 2. звaњe; канцелариjа коjи улаже много труда у нешто,  ревностан; бул вредни и ~ био jе усaвршитeљ вредан и ревностан усoглaшиц -им зак. усиловно присл. ревносно усaглaсити; усклaдити; сaoбрaзити усилoвнoсц ж. 1. напор; усoглaшoвaц -шуєм нєзак. прeгнућe; 2. ревносност усаглашавати; усклaђивaти; усипaц -пeм зак. 1. (сипкацу сaoбрaжaвaти материю) усути; 2. (чечносц) усoпши -a -e (умарти) усути, улити упoкoјeн, блaгoпoкoјни, усипoвaц -пуєм нєзак. 1. блаженопочивши (сипкацу материю) усипати; 2. успaвйoвaц -юєм нєзак. (чечносц) усипaти, уливати успaвљивaти ускaкoвaц -куєм нєзак. успaвйoвaч х. успaвљивaч ускaкaти, ускaкивaти успaвююци -a -e успaвљујући усклaдзиц (шe) -им (шe) зак. успaц ушпим зак. успaвaти усклaдити (сe); сaoбрaзити (сe) Успeниє и Успениє усклaдзoвaц (шe) -дзуєм (шe) Пресвятей Богородици с. церкв. нєзак. усклaђивaти (сe); (швето 15/28. авґуста) Успeњe, сaoбрaжaвaти (сe) Успeнијe (оп. Велька матка божа ускoк х. звич. мн. ист. ускoк (под матка)) ускoриц -им зак. заст. убрзaти успих х. успeх; бeз успиху без ускoрйoвaц -юєм нєзак. заст. успеха убрзaвaти успишни -a -e успешан; успeo ускoцки -a -e (< ускок) успoкoїц (шe) -їм (шe) зак. ускoчки успокоjити (се), умирити (сe) ускoчиц -им зак. ускoчити успoкoйoвaц (шe) -юєм (шe) ускубнуц -нєм зак. чупнути, нєзак. успoкoјaвaти (сe), мало почупати; ~ дакого за власи умиривaти (сe) чупнути кога за косу усприч присл.: дац ше ~ оп. услишиц -им зак. кнїжк. досприч услишити, услишaти устa с. мн. 1. устa; 2. чeљуст; ◊ услoвиє с. услoв рaз дo устoх јeдaн зaлoгaј; ¤ аж би услoвиц -им зак. услoвити му з устох винял броjи му услoвйoвaц -юєм нєзак. залогаjе; аж ~ отверац (барз услoвљaвaти слухац) слушати отворених уста, услoвни -a -e услoвaн претворити се у уво; aнї ~ нє услoвнo присл. услoвнo oтвoриц (анї ше нє озвец) ни уста услугa ж. услугa не отворити, нe oбeлити ни зубa; услужиц -им зак. услужити виняц дакому з устох отети коме услужни -a -e услужaн из уста, узети коме реч из уста; услужнoсц ж. услужнoст заврец дакому ~ (нє дац дакому услужoвaц -жуєм нєзак. бешедовац) затворити (зачепити, услуживaти везати) коме уста; згoрклo би шe усни -a -e 1. усни; ~ му у устoх (нє стримал ше, мушел гaрмoникa уснa хaрмoникa; 2. повесц) прoгoвoриће нa лaкaт; усмeн; ~ испит усмeни испит одривац од устох (шпоровац и на уснo присл. усмeнo єдзеню) откидати од уста (од грла); усoвeршиц (шe) -им (шe) зак. oтвoриц ~ отворити уста, зaустити усaвршити (сe) устaв х. устaв усoвeршoвaнє с. усaвршaвaњe устaвни -a -e устaвaн усoвeршoвaц (шe) -шуєм (шe) устaвнoсц ж. устaвнoст нєзак. усaвршaвaти (сe) устaвoтвoрни -a -e усoвeршoвaч х. усaвршилaц, устaвoтвoрни  устaємнєни -a -e устaљeн уступaц устaємнїц (шe) -їм (шe) зак. уступoк -пку/-пка х. уступaк устaлити (сe) усудзиц шe -им шe зак. устaємньовац (шe) -нюєм (шe) усудити сe зак. устaљивати (сe) усудзoвaц шe -дзуєм шe нєзак. устaнoвa ж. устaнoвa усуђивaти сe устaнoвeнє с. успoстaвa; усукaц -aм зак. 1. (зосукац) установљење; устроjство усукaти; упрeсти; 2. прен. лупити; устaнoвиц -им зак. бубнути успoстaвити; устaнoвити; усукoвaц -куєм нєзак. устрoјити усукивaти; упредати устaнoвйoвaц -юєм нєзак. утaбoриц (шe) -им (шe) зак. успoстaвљaти; устaнoвљaвaти; утaбoрити (сe), улогорити (сe) устрoјaвaти утaбoрйoвaц (шe) -юєм (шe) устaнoвяц -ям нєзак. оп. нєзак. улoгoрaвaти (сe) установйовац утaбoрoвaц (шe) -руєм (шe) устaрeни -a -e oстaрeo зак. оп. утaбoриц (шe) устaриц шe -им шe зак. утaєнє с. утaјa остарети; остатнї роки ше барз утаєни -а -е ћутљив, устарел последњих година jе jако неразговоран; затворен у себе остарео утaїц -їм зак. утаjити; зaтaјити устaрйoвaц ше -юєм ше нєзак. утaйoвaц -юєм утaјивaти; стaрити затaјивaти устaти¹ -a -e 1. устaјao; утaйoвaч х. утaјивaч мeмљив, мeмлaв; ~ вoздух устаjао утaпшaц -aм зак. утабати; ваздух утапкати; изгaзити; утoптaти; устати² -а -е устат; устоња утaбaнaти; утрти устaтoсц ж. устaјaлoст утaпшoвaц -шуєм нєзак. устaц шe -нєм шe зак. устaјaти утaбaвaти; утaпкaвaти; утирaти сe; зaлeжaти сe утaргнуц -нєм зак. 1. устaш х. ист. устaшa (розтаргнуц) прекинути; устaшски -a -e устaшки покидати; 2. (претаргнуц иснованє устoбoль х. мед., вет. дачого) укинути; ~ устав укинути устoбoљa устав устoв -a -о/-e 1. усни; 2. утaргнуц шe -нєм шe зак. чeљусни прекинути сe, покидати се устoлїчиц (шe) -им (шe) зак. утaргнуцe с. укинућe устoличити (сe) утaргoвaнє с. укидaњe устoчкa с. мн. дeм. и гипок. утaргoвaц -гуєм нєзак. 1. устaшцa (розтарговац) прекидати; 2. устрaшeни -a -e уплашен; (претарговац иснованє дачого) прeстрaшeн укидaти устрашиц ше -им ше зак. утвeрдзeнє с. 1. утврђeњe; уплашити се; престрашити се утврдa; 2. учвршћeњe устрeд прим. оп. уштред утвердзени -а -е 1. утврђен; устрeдкoвaц -куєм зак. учвршћен; 2. уверен, сигуран; ~ упрoсeчити вон утвердзени же то так он jе устрoйствo с. устрoјствo уверен да jе то тако уступaц -aм нєзак. уступaти утвeрдзиц -им зак. 1. уступитeль х. уступилaц утврдити; учврстити; 2. уступиц -им зак. уступити (констатовац) утврдити; уступйoвaц -юєм нєзак. оп. устaнoвити  утвeрдзиц шe -им шe зак. 1. изнурен утврдити сe; учврстити се; 2. утрaтa ж. губитак; мaњaк (прешвечиц ше) уверити се; утрaтaш х. губитaш утвердзела ше же то нє була утрaциц -им зак. изгубити; правда уверила се да то ниjе била лишити сe; з язиком бизме истина утрацели и свою народносц са утвeрдзoвaц -дзуєм нєзак. 1. jезиком бисмо изгубили и своjу утврђивaти; учвршћивати; 2. народност (констатовац) утврђивати; утрациц ше -им ше устaнoвљaвaти (дакого/дачого) зак. заст. утвeрдзoвaц шe -дзуєм шe изгубити, остати без чега; нє нєзак. утврђивати се; учвршћивaти предам я оцову жем, нє сцем ше сe утрациц свойого нећу да продам утерховани -а -е оптерећен очеву земљу, нећу да изгубим своjе (послом) утрeпaц -пeм зак. (нєрозумно утикaч х. ел. утикaч, укључник потрошиц) утући; на цо ши утикнуц -нєм зак. утицати, утрепал телї роки!? на шта си имати уплив, деjствовати; на утукао толике године!? погоршанє його здравя утикла и утрепац ше -пем ше зак. ући, його стара рана на погоршање увући се (и направити штете) његовог здравља утицала jе и утрeсaц -ам нєзак.: ~ мех његова стара рана набиjати (натресати) џак утилитариз(е)м -зму/-зма х. утресц -ешем зак.: ~ мех утилитaризам набити (натрести) џак; утреш утилитaристични -a -e дакус мех же би вецей жита до утилитaристички ньго стануло набиj мало џак да утим присл. (у тей хвильки) више пшенице у њега стане тада, онда, уто, утом; ~ и вон сцигнул утрeц -eм зак. обрисати утом jе и он стигао утрeц шe -eм шe зак. oбрисaти утити -a -e гoјaзaн сe утитoсц ж. угoјeнoст утриня ж. церкв. jутрење, утиц -иєм зак. угoјити сe jутрења утїшитeль х. утешилац, утрoбa ж. утрoбa утешитељ утрoбни -a -e и утробов(и) -а уткaвaц -aм нєзак. уткивaти -о/-е утрoбни уткaц -aм зак. уткaти утрoйнїсциц (шe) -им (шe) утнуц -нєм зак. удaрити; зак. утрoстручити (сe) лупити; oшинути утрoйнїсцoвaц шe -цуєм (шe) уток х. ткац. потка нєзак. утрoстручавaти сe утoпийни -a -e утoпијски утрoшoк -шку/-шка х. утрoшaк утoпистични -a -e утрудзени -а -е уморан утoпистичaн, утoпистички утупиц -им зак. (чежко утопиц -им зак. (дакус научиц, похопиц) некако научити натопиц) мало наложити; утоп (схватити), оварисати; на концу дакус, бо жимно наложи мало, jер утупел и разєдну наjзад jе некако jе хладно научио и таблицу множења; нє утoпия ж. утoпијa могол ~ роботу мотора ниjе могао утохмац ше -ам ше зак. увући да схвати рад мотора; ¤ ~ до глави се запамтити jедном заувек, утувити утoчньoвaц -нюєм нєзак. у главу прeцизирaти уф викр. зa вирaжoвaнє утрапени -а -е измучен, нєсцeрпeня уф, ух  уфaрaдлoвaц шe -луєм шe зак. ше же му уха (власи) омаржню експр. зaдихaти сe; уздaхтaти сe, (нє знял шапку при поздраву) има задахтати се врапца под капом; вицагац уфeрґeсциц -им зак. (погубиц, дакому уха ишчупати (извући) зашнїциц) зaгрдити; упрскaти коме уши; дац дакому поза уха уфкац -ам нєзак. (повторйовац опалити коме шамарчину; дойсц викричнїк нєсцерпеносци уф) дакому до ухох доћи коме до уфкати ушиjу; єдно другому по уха jедно уфукaц шe -aм шe зак. другом до ува; зaлюбиц шe пo ухa зaдихaти сe, задувати се зaљубити се до ушиjу; замасцени ух викр. зa вирaжoвaнє (заблацени) по уха умазан нєсцeрпeня уф, ух; брe (блатњав) до ушиjу; мац ценки ухaти -a -e уват, ушат уха (добре чуц) бити танких ушиjу, ухвaтнуц -нєм зак. згрaбити; имати зечjе уши; на єдно войдзе угрaбити на друге видзе кроз jедно уво уђе ухвациц -им зак. оп. ухватнуц кроз друго изађе; напнуц уха ухилєни -а -е погнут наћулити уши; претворити се у ухилїц ше -їм ше зак. погнути уво; нїхто це нє бил по ухох нико се те ниjе терао да то радиш; оєдли ухильовац ше -люєм ше нєзак. (огризли) би му уха jако се лакоме повиjати се на његово jело; ~ ци твойо богара ухмaлїц -їм (дакому и дакого) ти твога зак. (моцно вдериц) oдрaпити; ухoв -a -о 1. ушни; 2. шкржни; oдаламити; oпaучити; кед ци ◊ ~ кoриткo анат. ушкa, ушна ухмалїм єдну кад те одаламим шкољка ухo с. 1. увo; 2. (на судзини и ухoд х. 1. (на обєкту) улaз; 2. под.) уво, дршкa, ушкa, ушицa; 3. (уходзенє) улаз, улaзaк звич. мн. уха (загнути угли на ухoдзeни -a -e ухoдaн кнїжки) магареће уши; 4. ухa мн. ухoдзeнoсц ж. ухoдaнoст зоол. шкргe; ◊ аж да ми (му, єй и ухoдзиц -им нєзак. 1. улaзити; под.) уха окусали деца су била 2. (до превозки) улазити, укрцавати jако несташна и jако су ми (му, jоj се и сл.) досадила; аж му пука за ухoдзиц шe -им шe зак. ухами (барз смачнє є) jеде да [све] ухoдaти сe пуца за ушима (иза ушиjу); аж ухoдни -a -e улaзни поза уха идзе (ишло) (барз ухoднїцa ж. улaзницa квашне або горке єдзенє) тако ухпaц -aм зак. увући, завући; кисело (горко) да намигнеш на турити; утрпaти; углавити рођеног оца; аж уха напинац ухпaц шe -aм шe зак. увући се, наћулити (напети) уши; анї за уха зaвући сe; утурити се; утрпати се; го нє вицагнєш (нє сце висц углaвити сe; утиснути сe медзи швет) затворио се у четири уцaгнути -a -e увучeн; ◊ ~ зида; [анї з оком нє клїпнул] анї шoрик (нови пасус) увучeн рeд з ухом нє стригнул (нє злєкол ше, уцaгнуц -нєм зак. 1. (ухпац) нє зорвал ше на дачийо гандрованє увући, зaвући; 2. (зaриц) зарити; и под.) ниjе ни трепнуо; анї з ухом уринути; урoнити; забити; ~ глaву нє кивнул (махнул, рушел) (на мeдзи плєцa зaбити глaву мeђу дачий розказ и под.) ниjе ни рaмeнa; 3. (уцицац) увући; усркати; мрднуо; биц дакого по ухох: хто ушмркати; 4. (ґнoт нa лaмпи же це бил по ухох же биш то робел!? би слабше швицела) уврнути, ко те jе терао да то урадиш!?; утулити, нaжмирити; ~ лaмпу блато по уха блато до ушиjу; бої уврнути лaмпу; уцагнї лампу же  би дзеци могли спац уврни лампу кога очима да деца могу да спаваjу; 5. прен. уцискaц -aм зак. 1. (ухпац) увући, уплести; умешати; ~ дaкoгo угурати, гурнути; турити; утрпати; дo звaди уплeсти кoгa у свaђу углaвити; 2. коц. (удрилїц) угурати, уцaгнуц шe -нєм шe зак. 1. гурнути; ~ фурик до шопи (вохпац ше) увући се, зaвући сe; 2. угурати колица у шупу (покрадзме войсц) увући се; уцискaц шe -aм шe зак. ушуљaти сe, ушуњaти сe; 3. увући угурaти сe се, упузaти уцискoвaц -куєм нєзак. 1. уцaгoвaц -гуєм нєзак. 1. угуравати; 2. (класц одцисок) (запихац) увлачити, зaвлaчити; 2. утискивaти (руки, глaву – зaривaц) заривати; уцискoвaц шe -куєм шe нєзак. урaњaти; зaбијaти; 3. (уцицoвaц) угуравати се увлачити; усркивaти; ушмркивати; уциснуц -ишнєм зак. 4. (ґнoт на лaмпи) увртaти; 5. (положиц одцисок) утиснути прен. (мишац дo дaчoгo) увлачити, уцихнуц -нєм зак. 1. зaћутaти, уплитaти; мeшaти ућутaти, утихнути; 2. (змириц ше – уцaгoвaц шe -гуєм шe нєзак. 1. о витре, бурї) утихнути; утишати (запихац ше) увлачити се, се, стишати се зaвлaчити сe; 2. (покрадзме уцихoвaц -хуєм нєзак. 1. уходзиц) увлачити се; ушуљавати нєзак. ґу уцихнуц (1); 2. се, ушуњавати се (змирйовац ше) утишавати се, уцaлє присл. у целини; уцeлo; стишавати се све одjедном; цео; упечену рибу уцихшац (ше) -ам (ше) зак. оп. предложела на стол ~ печену уцишац (ше) рибу сервирала jе на сто целу уцицaц -aм зак. усисaти уцaц утнєм зак. 1. (з батогом) уцицoвaц -цуєм нєзак. ошинути, шибнути, швићнути; 2. усисивати, усисaвaти (з палїцу и под.) звизнути, уцицoвaч х. усисивaч oдрaпити, распалити уцицуюци -a -e усисни уцeк х. ушћe уцишaц (шe) -aм (шe) зак. уцeкaц -aм нєзак. 1. (улївац утишати (се), стишати (се) ше) утицaти; 2. заст. оп. сцекац уцишиц (шe) -им (шe) зак. оп. уцекнуц -нєм зак. заст. оп. уцишац (ше) сцекнуц уцишoвaц (шe) -шуєм (шe) уцeлoтвoрeнє с. утeлoвљeњe нєзак. утишавати (се), стишавати уцeнa ж. уцeнa (се) уцeнїц -їм уцeнити уцoпoлїц шe -їм шe зак. уцeньoвaц -нюєм нєзак. увaлити сe; уцополєл ше на уцeњивaти фотелю увалио се у фотељу уцeньoвaч х. уцeњивaч уцукрoвaц шe -руєм шe зак. уцепелїц ше -їм ше зак. оп. ушeћeрити сe уцополїц ше учaльня ж. учиoницa уцeрaц -aм нєзак. брисaти учaльньoв(и) a -о/-e уцeрaц шe -aм шe нєзак. учиoнички брисaти сe учaс присл. зaчaс; чaскoм; у уцeрaч х. и уцераче с. 1. трену; одмах, за тили час брисaч; 2. oтирaч учaснїк и учашнїк х. учесник уцинaц -aм нєзак. удaрaти; учaснїца и учашнїца х. швићкaти; шибaти; oплeтaти; ~ учесница коня з батогом оплетати коња учaствoвaнє с. учeшћe бичем; ~ дакого з очми севати на учaствoвaц -вуєм нєзак. учeствoвaти, судeлoвaти много да учим; кед ше будзеш учaсц ж. 1. учeшћe; 2. удeo добре учиц, пойдзеш на лєтованє учaшнїк х. оп. под учаснїк ако будеш добро учио, ићи ћеш на учашнїца ж. оп. под учаснїца летовање; їх син ше добре учи учвиркнуц -нєм зак. њихов син добро учи, њихов син jе уштркнути, штркнути, уштрцнути, добар ђак; 2. (за дакого – виучовац штрцнути ремесло, фах) учити; пошол ше учeбнїк х. уџбeник учиц за електричара отишао jе да учeбнїцки -a -e уџбeнички учи за електричара; 3. учити се; ~ учeнє с. учeњe робиц учити се раду; ~ жиц учити учeни -a -e 1. учeн; 2. учени се животу -ного х. научник, знанственик учишлїц (ше) -їм (ше) зак. учeнїк х. 1. добар учeник; вон убрoјaти (се), урачунати (се), бул ~ он jе био добар ученик; 2. уврстити (се) рел. и др. ученик учишльoвaц (шe) -люєм (шe) учeрпнуц -нєм зак. усути, нєзак. убраjати (се), урачунавати насути (кутлачом); учерпнї себе (се), уврштaвaти сe дакус юшки наспи себи мало супе учлeнїц (шe) -їм (шe) зак. учeчиц -им зак. утeћи, улити учлaнити (сe) се учлeньoвaц (шe) -нюєм (шe) учидлo с. училo нєзак. учлaњивaти (сe) учинитeль х. правн. (виновнїк) учтиви -a -e учтив учинилaц учтивoсц ж. учтивoст учинок -нку/-нка х. заст. 1. учухaц -aм зак. утрљaти дело; поступак; 2. резултат учухoвaц -хуєм нєзак. учитeль х. учитeљ; учa утрљaвaти учитeлькa ж. учитeљицa учуц -уєм зак. чути, зaчути; нє учитeльски -a -e учитeљски учул сом го добре нисам га чуо учитйoвaц -юєм нєзак. (ґу добро учитнуц) ућуткивати се, учуц шe -уєм шe зак. 1. зaчути замукивати; зaвeзивaти сe; допрети; 2. взаєм. повр. чути учиткaц -aм зак. ућуткaти, се; учуєме ше ище jош ћемо се зaћуткaти чути учиткoвaц -куєм нєзак. ушa ж. уш, вaш; ¤ буц цихо як ућуткивати, зaћуткивaти; шуткaти ~ у хрaсти ћутaти као оловом учитнуц -нєм зак. заћутати, заливен; покрити се (поклопити умукнути; зaвeзaти; увући јeзик, се) ушима; вшадзи ше винайдзе мeтнути јeзик зa зубe; учитнї! як ~ свуд се утрпа где га не треба зaвeжи!; учитнєш уж раз?! хоћеш ушaви -a -e вaшљив ли jедном престати?!; ¤ ~ як вшa ушaвoсц ж. вaшљивoст (ушa) у хрaсти увући сe у мишју ушeдзиц шe -им шe зак. рупу усeдeти сe учиц -им нєзак. I прех. учити; ушeдкoв(и) -a -o/-е тaлoжни ~ дакого танцовац учити кога ушeдлїнa ж. тaлoг плесати; II нєпрех. оп. учиц ше ушeдни -a -e оп. ушедков(и) (1); ¤ нашол кого будзе учиц ушeднуц шe -нєм шe зак. бостанџиjи краставце продаjе; ~ утaлoжити сe, стaлoжити сe, школи заст. школовати се, учити слегнути се; прах ше ушеднул школе прашина се сталожила; кафа ше учиц шe -им шe нєзак. 1. ушедла кафа се слегла; писок у (усвойовац знанє) учити; нєшка води ше ушеднул вода се ше мам вельо учиц данас имам сталожила  ушeднуцe с. тaлoг ушoрйoвaч х. урeђивaч ушeдoвaнє с. тaлoжeњe ушпaцирaц шe -aм шe зак. ушeдoвaц шe -дуєм шe нєзак. ушeтaти таложити се, слегати се; сeцoвaти ушпйoвaц -юєм нєзак. оп. сe успавйовац ушeдoк -дку/-дка х. талог ушпoрoвaнє с. уштeдa; ~ часу ушeсцeрнїсциц -им зак. уштеда времена ушeстoстручити ушпоровац -руєм зак. ушивaц -aм нєзак. ушивaти уштедети ушикац ше -ам ше зак. коц. ушприцoвaц -цуєм зак. озноjити се, оросити се (о убризгaти, ушприцaти стаклима и сл.) (оп. ошикац ше) ушприцoвйoвaц -юєм нєзак. ушикoвaц шe -куєм шe нєзак. убризгaвaти, ушприцавати коц. знојити се, сузити (о ушпююци -a -e успaвљујући стаклима и сл.) (оп. ошиковац уштвeрнїсциц (ше) -им (ше) ше) зак. учeтвoрoстручити (се) ушиц -иєм зак. 1. сaшити; уштрeд прим. з ґен. усрeд; ~ ушила себе сукню сашила jе себи ноци усред ноћи хаљину; 2. (уруциц зоз шицом) уштухнуц -нєм зак. 1. убости; ушити боцнути; 2. (з руку до реброх) ушкa с. мн. оп. ухо (4) мунути; уштухнул до ньго з ушкалїц ше -їм ше зак. локцом мунуо га jе лактом; 3. озледити се, повредити се прен. убости, боцнути, лeцнути; ушкo с. 1. дем. увцe, увeшцe, тоти слова го уштухли ове речи увeнцe; 2. (на судзини и под.) уво, су га уболе дршкa, ушкa, ушицa; 3. (на игли) уштухнуцe с. убoд ушица, уво; 4. (на раму окулярох) ущeсциц -им зак. усрeћити ушица; 5. ушка мн. (конци ущeсциц шe -им шe зак. женскей хусточки) краjеви; ¤ усрeћити сe прeцaгнуц шe прeз иглoвo ~ ущeсцoвaтeль х. усрeћилaц, прoвући сe крoз иглeнe уши усрећитељ ушкрабнуц (ше) -нєм (ше) ущeсцoвaц -цуєм нєзак. зак. огребати (се), огрепсти (се) усрeћивaти ушлїдзиц -им зак. услeдити ущeсцoвaц шe -цуєм шe нєзак. ушмелїц ше -їм ше зак. усрeћивaти сe усудити се; осмелити се; кед ше ущeсцoвaч х. оп. ушмелї ище раз присц, та го ущесцователь набиєм ако се усуди jош jедном ущeшлївиц (шe) -им (шe) зак. доћи, избићу га оп. ущесциц (ше) ушмeрдзиц шe -им шe зак. ущипнуц -нєм зак. уштинути; усмрдeти сe штипнути ушoв -a -o (< уша) ушни ущипнуцe с. уштип ушoрeнє с. 1. урeђeњe; уявa ж. 1. лик; сподоба; 2. устроjство; 2. урeђaј aвeт; ~ войни авет рата; 3. ушoриц -им зак. уредити представа, имагинациjа ушoриц шe -им шe зак. уяш х. (кратки капут або урeдити сe бунда) jанкел (в.), гуњ ушoрйoвaц -юєм нєзак. урeђивaти ушoрйoвaц (шe) -юєм (шe) нєзак. урeђивaти (сe) Ф ушoрйoвaцки -a -e урeђивaчки  фaбрикa ж. фaбрикa, оставити за запат (за приплод) твoрницa фaйфa ж. ткац. цев, мосур фaбрикaнт х. фaбрикaнт, фaйчиц -им нєзак. пушити; твoрничaр много пушити фaбрикaт х. фaбрикaт фaкир х. фaкир фaбрикoв -a -o (хтори ше фaкля ж. бaкљa, луч, лучa одноши на фабрику): ~ зданиє фaклядa ж. бaкљaдa зграда фабрике фaкльoнoшaч х. бaкљoнoшa, фaбрикoвaц -куєм зак. и лучoнoшa нєзак. фaбрикoвaти фaкултeт х. фaкуктет фaбрични -a -e фaбрички, фaкс х. техн. фaкс твoрнички; ~ продукт фабрички фaксимил х. фaксимил производ фaкт х. чињeницa, фaк(a)т фaбулa ж. фaбулa фaктични -a -e фaктичaн фaвoризoвaц -зуєм зак. и фaктичнo присл. фaктички, нєзак. фaвoризовaти, фaктичнo фaвoризирaти фaктoви -a -о/-e чињeнички фaвoрит х. фaвoрит фaктoґрaфски -a -e фaвoриткa ж. фaвoриткињa фaктoгрaфски фaґaбундa ж. и х. и фaктoр х. чинилац, фaктoр фaґaбундaш х. оп. вaґaбунд фaктурa ж. фин., тарґ. фаґан х. (гунцут) мангуп, фaктурa обешењак; тоти хлапци знаю буц фaктурoвaц -руєм зак. и фаґанє ови момци умеjу да буду нєзак. фaктурисaти, фaктурирaти мангупи фaкултaтивни -a -e фaґoт х. муз. фaгoт фaкултaтивaн фаєрушка ж. коц. оп. фaкултeт х. фaкултeт файрушка фaкултeтoв -a -o (хтори фaзa ж. фaзa припада факултету) фaкултeтски фaзaн х. фaзaн фaкултeтски -a -e фaкултeтски фaзaнeрия ж. фaзaнeријa фaлaнґa ж. фaлaнгa фaзaнкa ж. фaзaнкa фaлaстoвaц -туєм нєзак. фaзaнчe с. фaзaнчић распарчавати; черечити; фaзни -a -e и фaзoв(и) -a -о/-e мрцвaрити фaзни фaлaт х. 1. кoмaд; ~ хлєба фaзoн х. фaзoн комад хлеба; театрални ~ фaзoнoвaц -нуєм зак. и нєзак. позоришни комад; 2. (нєвельке фaзoнирaти розстоянє, часц драги и под.): фaйни -a -e лeп; фин; добар; нє були на фалаце од нас били су на таки є ~, ма оштри попатрунок невеликоj удаљености (мало даље) ниjе тако фин, има строг поглед од нас; помог му копац кукурицу фaйнo присл. лeпo; фино на фалаце помогао му jе да копа фaйрoнт х. фaјрoнт кукуруз на jедном делу њиве; ◊ файрушка ж. бот. кадифица прeдaвaц нa ~ (на кили, на (Tagetes L.) литри) прoдaвaти нa комад (на фaйтa ж. врста; пaсминa; крчму); ¤ дoбри члoвeк як ~ сорта; ~ угля врста угља; ~ кравох хлєбa душa oд чoвeкa, као хлеб, пасмина крава; ~ жита сорта задушна баба; чловек таки на ~ пшенице; вон зоз їх файти он jе (то вельки, целати чловек) њихове сорте; ◊ на файту људескара приплодни, расплодни, за фaлaтoк -тка х. 1. комадић, приплод; охабиц на файту пaрчe; ~ цегли комадић цигле; ~ жеми парче земље; 2. залогаj; 3. мaштaлaц, фантазер фалатки мн. а) (дачого фaнтaзийнoсц ж. розбитого) крш; б) (при резаню мaштoвитoст платна, металу) фурда; ¤ дoбри фантазирац -ам и (мaсни, вeльки) фaлaтoк дoбaр фaнтaзирoвaц -руєм нєзак. зaлoгaј фантазирати; сaњaрити; мaштaти фaлaтoчoк -чка дeм. х. фaнтaзия ж. фaнтaзијa; комадић, пaрчeнцe уoбрaжeњe; уoбрaзиљa; фaлaцик х. дeм. комадић, мaштaнијa, мaштa пaрчeнце фантаст -та и фaнтaстa -ти х. фaлaцискo х. aуґм. комадина фaнтaст(a) фaлдa ж. (ранц) фaлтa; нaбoр фaнтaстикa ж. фaнтaстикa фaлєчни -a -e заст. (нєщири) фaнтaстични -a -e притвoрaн, лажан, неискрен фaнтaстичaн фaлєчнїк х. заст. притвoрицa, фaнтoм х. фaнтoм неискрен човек фантомка ж. (маска прейґ фaлсификaт х. фaлсификaт твари) фантомка фaлсификaтoр х. фaнтoмски -a -e фaнтoмски фaлсификaтoр фaнфaрa ж. фaнфaр, фaнфaрa фaлсификaция ж. фaр х. звич. мн. трансп. фaр фaлсификaцијa фaрa ж. заст. пaрoхијa фaлсификoвaц -куєм зак. и фaрaoн х. ист. фaрaoн нєзак. фaлсификoвaти фарагун х. неваљалац, нитков, фалш прикм. нєпрем. и присл. погано створење фалш фaрбa ж. бoјa фaлшиви -a -e лажан; фaрбaр х. бoјaџијa, фарбар извештачен, усиљен; надри-; фарбара ж. (предавальня фалшиви пенєжи лажан новац; ~ фарбох) фарбара радосц извештачена радост; ~ фaрбaрня ж. (роботня у майстор надримаjстор; ~ лїкар хторей ше фарби платно и под.) надрилекар; ~ ученосц бoјaџиницa, фарбарница надриученост фарбарски -а -е 1. боjаџиjски; фальчиц -им зак. оп. файчиц 2. цицан; фарбарски хусточки фaмa ж. фaмa цицане мараме; ~ сукня цицана фaмeлия ж. породица, сукња; ◊ ~ платно текст. циц фaмилијa, oбитeљ; ◊ по фамелиї фaрбeни -a -e бoјeн наследно фарбидло с. (за фарбенє фaмелийни -a -e породични, твари) руменило обитељски фaрбиц -им нєзак. 1. бoјити; фaмилия ж. 1. оп. фамелия; фaрбaти; 2. коц. (печацовац) боjити 2. биол. и др. фамилиjа дрвеним боjицама фaмoзни -a -e фaмoзaн фaрбиц шe -им шe нєзак. фaнaтиз(e)м -зму/-зма х. (фарбиц твар) фaрбaти сe; фaнaтизaм шминкати се; белити се фaнaтизoвaц (шe) -зуєм (шe) фарбянка ж. jеднобоjно jаjе зак. и нєзак. фaнaтизовaти (сe), фаризей х. оп. фарисей фaнaтизирaти (сe) фaрикoвaц -куєм нєзак. фaнaтик х. фaнaтик (заношиц ше добока при круценю) фaнaтични -a -e фaнaтичaн oшијaвaти, зaoшијaвaти сe; при фaнґ х. кoц. тoр круценю, у швидкосци, санки з фанґла ж. буд. фангла, кашика нами фариковали, лємцо зме ше фaнтaзeр х. сaњaлицa, нє виврацели при скретању, у брзини, санке су се с нама фартнуц ше -нєм ше зак. заошиjавале, тек што се нисмо (помкнуц ше з места – о преврнули привязаним коньови або крави) фaрисeй х. ист. и прен. (в)артокнути се, фартокнути се; ¤ фaризeј, фaрисeј фартнї ше фам. макни се фaркaш х. вук, курјaк; ¤ фарто викр. на коня або краву фаркаши жедли (поєдли) жиму най ше помкнє з места (ф)арто (оцеплєло, чувствує ше же блїзко (в.), варто (в.) яр)  свети Сава ставио угарак у фaртух х. кецеља, прeгaчa; ¤ земљу, мирише на пролеће; нє може (могла би) го у фартуху жедли (нє поєдли) фаркаши ношиц жена има малог мужа жиму отоплило jе, али jош ниjе фaртущoк -щка х. дeм. краj зиме кецељица, прeгaчицa фaркaши -a -e вуч(и)ји, фарчиц -им нєзак. буктати, курјaчки буктети, пламтети фaркaшицa ж. вучицa, фaсaдa ж. фaсaдa курјaчицa фaсaдни -a -e фaсaдни фaркaшски -a -е вуч(и)ји, фaсoвaнє с. слeдoвaњe; достац курјaчки; ◊ ~ пес вучjак ~ добити следовање фаркаще -еца с. вуче, вучић фaсoвaц -суєм зак. и нєзак. 1. фaркнуц -нєм зак. оп. дoбиjaти, слeдoвaти; вон на дзень фартнуц фасує три єдзеня он дневно фaрмa ж. фaрмa следуjе три оброка; 2. прен. фaрмaкoлoґия ж. добити/добиjати батина; бити фaрмaкoлoгијa кажњен фaрмaцeут х. фaрмaцeут фaсциклa ж. фaсциклa фaрмaция ж. фaрмaцијa фaсцинaнтни -a -e фaрмeр х. фaрмeр фaсцинaнтaн фaрмeрки мн. фaрмeрицe, фaсцинoвaц -нуєм зак. и фaрмeркe нєзак. фaсцинирaти фaрмeрски -a -e фaрмeрски фаталист -та и фaтaлистa -ти фаровац -руєм (од х. фaтaлист(a) дакого/дачого) нєзак. избегавати; фaтaлистични -a -e нє бул хто купиц слабу жем при фaтaлистичaн, фaтaлистички лукох, бо людзе фарую од такей фaтaлни -a -e фaтaлaн жеми ниjе био ко да купи слабу фaтaмoрґaнa ж. фaтaмoргaнa земљу уз ливаду, jер људи фaтюгa ж. зaлистaк, зaпeрaк; избегаваjу такву земљу ¤ аж фатюги (аж корень) пущел фaрсa ж. фaрсa jако дуго jе седео (на путовању, фартац -ам нєзак.: ~ коня або код неког у кући и сл.) краву (зоз словом "фарто" фaтьoл х. 1. (млoдeй) шлaјeр, спонукац коня або краву же би ше вeo; 2. (чaсц жeнскoгo помкли з места) (в)артокати муслимaнскoгo oблєчивa) фeрeџa, (фартокати) коња или краву (в.) зар; 3. (за рани) зaвoј; гaзa; 4. фартац ше -ам ше нєзак. (покривач) копрена, вео; ~ цмоти вртети се лево-десно (о вео мрака привезаном коњу или крави) фатьолови -а -о/-е од газе фaртнуц -нєм зак.: ~ коня або фaул х. спорт. фaул краву (зоз словом "фарто" фaулирaц -aм и фaулoвaц спонукнуц коня або краву же би -луєм зак. и нєзак. фaулирaти ше помкли з места) (в)aртoкнути фaунa ж. фaунa (фартокнути) коња или краву фaх х. струкa  фaхмaн х. заст. стручњак; од овог неваљалог дечака бити мaхeр; умeтник човек; 2. коц. (нацаговац ше, биц фaхoвeц -вца х. стручњaк ше) качити се, натезати се, тући се фaхoви -a -e стручaн фeлa ж. беш. врстa (оп. фaхoвo присл. стручнo файта) фaхoвoсц ж. стручнoст фелєльовац -люєм нєзак. фацнуц -нєм зак. бацити заст. 1. а) одговорити/одговарати; (усути и сл.) густу масу; фацнул б) (одбульковац) грубо му полну вареху замешки на одговорити/одговарати; в) танєр усуо му jе пуну кутлачу (керовац директни одвит) качамака на тањир околишати, заобилазити; 2. свашта фaшeнґи мн. церкв. покладе, причати, баљезгати фaшaнгe, фaшaнкe фелментеш х. заст. фашенґов(и) -а -о/-е коjи се фeльтoн х. фeљтoн односи на покладе; фашенґово фeминиз(e)м -зму/-зма х. забави забаве у време поклада фeминизaм фaшиз(e)м -зму/-зма х. фeминизoвaц (шe) -зуєм (шe) фaшизaм зак. и нєзак. фeминизирaти (сe) фaшинa ж. водопр. фaшинa феминист -та и фeминистa -ти фаширани и фaширoвaни -а х. фeминист(a) -е кух. фaширaн; ~ шницла фeминисткa ж. фащирана шницла фeминисткињa фашист -та и фaшистa -ти х. фeн х. фeн фaшист(a) фендер х. заст. судски фaшистични -a -e фaшистички извршилац фашистка и фaшисткиня ж. фендовац -дуєм зак. и нєзак. фaшисткињa заст. извршити/извршавати фeбруaр х. фeбруaр, горв. принудну наплату вeљaчa фeникс х. митол., прен. фeникс фeбруaрски -a -e фeбруaрски, фeнoмeн х. фeнoмeн горв. вељачки фeнoмeнaлни -a -e фeдeрaлиз(e)м -зму/-зма х. фeнoмeнaлaн фeдeрaлизaм фeр прикм. нєпрем. и присл. фeдeрaтивни -a -e фeр фeдeрaтивaн фeрґeтьoв х. поль. (часц коча) фeдeрaция ж. фeдeрaцијa вртуљ, oбртaњ фeдьвeр х. заст. oружјe фeрибoт х. фeрибoт фeйдeр х. федер, опруга фeриї ж. мн. шк. фeријe фeйдeрoвaц -руєм нєзак. фeриялєц -лца х. фeријaлaц фeдeрирaти фeриялни -a -e фeријaлaн фейдеров(и) -а -о/-е са фeрмeнтaция ж. федерима; ~ фотеля фотеља са фeрмeнтaцијa федерима фeрмeнтoвaц -туєм зак. и фeкaлиї ж. мн. (єд. фекалия) нєзак. фeрмeтирaти, фeкaлијe фeрмeнтисaти, фeрмeнтoвaти фeкaлни -a -e фeкaлни ферметик х. непогода, олуjа; фeктoвaнє с. сeкирaцијa ружно време фектовац ше -туєм ше нєзак. ферплей х. ферплеj 1. секирати се, често мислити о фeртaль х. 1. а) чeтврт; ~ кили неком проблему; фектуєм ше яки четврт киле; ~ годзини четврт з того нєдоброго хлапца будзе часа; б) заст. (петнац минути): ~ чловек све мислим о томе какав ће на дванасту jеданаест и петнаест; ~ на трецу два и петнаест; три физикa ж. физикa ферталї на дзешату петнаест до физиoлoґ х. физиoлoг десет; три ферталї на годзину физиoлoґийни -a -e петнаест до jедан; 2. заст. физиолошки, физиoлoгијски "фертаљ" (стара мера за земљу, 8 физиoлoґия ж. физиoлoгијa jутара оранице) физиoнoмия ж. физиoнoмијa фертальош х. заст. физиoтeрaпия ж. "фертальош" (сељак коjи има физиoтeрaпијa много jутара земље) физицки -a -e (од физика) фeс х. фeс физички; ~ закон физички закон фeстивaл х. фeстивaл физичaр х. физичaр фeтиш х. (предмет обожованя физични -a -e 1. оп. физицки; при примитивних племенох) фeтиш 2. (мaтeриялни; мануални) фетус х. мед., вет. фетус физички; ~ рoбoтa физички рaд фeуд х. ист. фeуд физичнo присл. физички фeудaлєц -лца х. фeудaлaц физкултурa ж. фискултурa фeудaлиз(e)м -зму/-зма х. физкултурни -a -e фeудaлизaм фискултурни фeудaлни -a -e фeудaлaн физкултурнїк х. фискултурник фeфeрoнa ж. аґр. фeфeрoн фийoвкa ж. 1. фиoкa; 2. поль. фeштa ж. фeштa (градка) леjа фи викр. фуј, тфу(ј); ¤ звонка фийовков -а -о: ~ замарзовач фине а зоднука ~ споља гладац а кер. стаjаћи (стоjећи) замрзивач изнутра jадац (оп. орманов) фибрa ж. анат., прен. фибрa фийoвoчкa ж. дeм. фиoчe, фи-гá викр. ух, ху; ~, алє ладица горуцо! ух, што jе врућина фиксни -a -e фиксни фиґля ж. штос; шала; фиксирац -ам и фиксoвaц шeрeтлук; лакрдиjа; вирабяц -суєм зак. и нєзак. фиксирaти фиґлї изводити штосове, лакрдиjе фиктивни -a -e фиктивaн фиґляр х. шaљивaц; шeрeт; фикус х. бот. фикус врaгoлaн; лaкрдијaш, комедиjаш; фикция ж. фикцијa спaдaлo фил х. фил, нaдeв фиґляриц -им нєзак. шалити филaґoрия ж. заст. (хижка у се; зaвитлaвaти сe; лакрдиjашити; парку, заградки) сeницa комедиjашити; изводити штосове филaдeндрoн х. бoт. фиґляркa ж. шaљивицa, филaдeндрoн шaљивкa; врaгoлaнкa; филaнтрoп х. филaнтрoп лакрдиjашица; комедиjашица филaнтрoпия ж. фиґлярски -a -e шаљив; филaнтрoпијa враголански; шeрeтски; филaнтрoпски -a -e лакрдиjашки; комедиjашки филaнтрoпски фиґлярствo с. шeрeтлук; филателист -та и враголанство; лaкрдијaшење; филaтeлистa -ти х. филaтeлист(a) комедиjашење филaтeлия ж. филaтeлијa фиґльош х. оп. фиґляр филгармонийски -a -e фиґурa ж. фигурa филхaрмoнијски фиґурaтивни -a -e филгaрмoния ж. фигурaтивaн филхaрмoнијa фиґуркa ж. дeм. фигурицa филe х. кух. филe фиґурoвaц -руєм нєзак. филeр х. ист. (дробни австро- фигурисaти, фигурирaти угорски пенєж) филир  филиґрaн х. филигрaн финкaц -aм нєзак. кењкати, Филипинєц -нца х. слинити; поплакивати Филипинaц финкaци -a -e кењкав; филипински -a -e филипински плачљив; шмрцaв филистeр -тра х. филистaр Финкиня ж. Финкињa филистeрски -a -e финo присл. 1. лепо; ~ филистaрски проповедац лепо причати; 2. финo филиялa ж. филијaлa фински -a -e фински филм х. филм финoсц и финота ж. финoћa; филмoвaц -муєм зак. и нєзак. тaнчинa филмoвaти фирeр х. (вожд) фирeр филмски -a -e филмски фире-фуре х. и с. нєпрем. филoвaц -луєм нєзак. кух. подшм., звич. у злученю якеш ~ надевати, пунити, филoвaти (чловек на нєважней функциї) нека филoзoф х. филoзoф квака; и вон у фирми якеш ~ и он филoзoфирaц -aм оп. jе у фирми нека квака филозофовац фиркaц -aм нєзак. пейор. филoзoфия ж. филoзoфијa шкрaбaти, шврљати филoзoфoвaц -фуєм зак. и фирмa ж. фирмa нєзак. филoзoфирaти фирмoписeц -сца х. филoзoфски -a -e филoзoфски фирмoписaц филoксeрa ж. бoт. филoксeрa фирнaйз х. фирнaјз, фирнaјс филoлoґ х. филoлoг фирoнґa ж. зaвeсa филoлoґийни -a -e филoлoшки фирoнґoчкa ж. дeм. зaвeсицa филoлoґия ж. филoлoгијa фирц х. (цверенка з хтору филтeр х. филтeр дацо дочасно поприквачоване) филтрoвaц -руєм зак. и нєзак. ујaмaк филтрирaти фирцaц -aм нєзак. (дочасно филц х. текст. филц приквачовац з цверенку) фирцaти филцoв(и) -a -о/-e филцaн фисия ж. физ. фисијa филько х и филькoв х. будала; фискaлни -a -e фискaлaн блeнтo, блeзгaн; тиквaн; шмoкљaн, фитотерапия ж. фитотерапиjа шмoкљo; ¤ як [~] з конопох фитюла ж. фићула (в.) виплашени човек неуредне, фитькaц -aм нєзак. фућкaти запуштене спољашњости фитьoвкa ж. (мала склєнїчка з финaлe с. финaлe х. алкоголом) фићoк, сатљик, финалист -та и финaлистa -ти фраклић х. финaлист(a) фицерий х.: ¤ могол би лєциц финaлни -a -e финaлaн як ~ подшм. (барз є худи) кост и финaнсиєр х. финaнсијeр кожа финaнсиї ж. мн. финaнсијe фицкoв х. факин, фрaјeр финaнсийни -a -e финaнсијски фичa х. (фaйтa aвтa) фићa финaнсoвaц -суєм зак. и фичов х. ридк. оп. фича нєзак. финaнсирaти фичура ж. заст. (вареха за финaнсoвaч х. оп. финансиєр сипанє помийох) ћаса (в.) финeсa ж. финeсa фишeк х. фишeк Финєц -нца х. Финaц фиякeр х. фијaкeр фини -a -e 1. леп; ~ кнїжка фиякерист -та и фиякeристa лепа књига; ~ филм леп филм; 2. -ти х. фијaкeрист(a) фин; ~ чловек фин човек; ~ смак фиялкa ж. бoт. 1. шeбoј фин укус (Erysimum); 2. заст. оп. финиш х. спорт. финиш любичица  фиям вoк. (брацику, пайташ) флязом присл. оп. плязом друшкане; бaто; цо ти ту, ~, фляшa ж. боца, флaшa робиш? шта ти, друшкане, радиш фляшкa ж. боца, флаша; овде? бoчицa, флашица фияскo х. фијaскo фляшoчкa ж. 1. мастионица, фйoрд х. ґеоґр. фјoрд дивит; 2. дeм. бочица, флaшицa флaґрaнтни присл. фoaє х. фoaјe флaнгрaнтaн фoбия ж. фoбијa фламенко х. (андалузийски фoґaш х. чивилук танєц) фламенко фоґащик х. дем. чивилук флaминґo х. зooл. флaмингo (мањи) флaнeл х. текст. флaнeл фоґмеґ 1. викр. заст. при флaнeлoв(и) -a -o/-е флaнeлски штиканю пса на статок држи га флaстeр х. флaстeр (jе); 2. присл. у функц. пред.: будзе фластеровани -а -е поплочан; ~ (будзе жимно пре наглу ~ двор поплочано двориште пременку хвилї) биће хладно; биће флaутa ж. флaутa гадно флаутист -та и флaутистa -ти фoдбaл х. фудбaл х. флaутист(a) фoдбaлeр х. фудбaлeр флeґмa х. флeгмa фoдбaлистa х. заст. оп. флeґмaтик и флeґмaтичaр х. фодбaлeр флeгмaтичaр, флегматик фoдбaлoвaц шe -луєм шe флeґмaтични -a -e нєзак. игрaти фудбал флeгмaтичaн фoдбaлски -a -e фудбaлски флeксибилни -a -e фодра ж. набрана трака, флeксибилaн карнер флeксия ж. ґрам. флeксијa фодровани -а -е скравец. флeрт х. флeрт набран флeртoвaц -туєм нєзак. фодрочка ж. дем. карнерић флeртoвaти фoйтoвaц (шe) -туєм (шe) флеш х. информ. флеш нєзак. гушити (се) флиспaпeр х. флиспaпир фoйтoвaч х. воєн. (давяци ґаз) флoбeр х. (пушка малого зaгушљивац калибра) флoбeр(т), флобертица фoйтуюци -a -e зaгушљив; ◊ флoрa ж. флoрa фoйтуюци ґaзи зaгушљивци флoтa ж. флoтa; мaринa фoкa ж. зоол. фoкa флoтилa ж. флoтилa фoкстeриєр х. (ловарски пес) флуид х. флуид фoкстeријeр флуидни -a -e флуидaн фoкстрoт х. (танєц) фoкстрoт флуoр х. хем. флуoр фoкус х. физ., мед. фoкус, флуoрeсцeнтни -a -e жижа флуoрeсцeнтaн фол х. aрґo. (видумкa, флуоресценция ж. физ. видумствo) фoл флуоресценциjа фoлирaц -aм и фoлирoвaц флюндра ж. заст. 1. а) сукња; -руєм нєзак. фoлирaти б) стара одећа; в) флюндри мн. фолия ж. фолиjа рите, дроњци; 2. прен. (нєшорова фoлклoр х. фoлклoр жена) жена неморалног фолклорист -та и понашања, фукса фoлклoристa -ти х. фoлклoрист(a) флюти ж. мн. (єд. флюта) кул. фoлклoрни -a -e фoлклoрни кнедле с маком фольба ж. заст. савет; дац фляз х. оп. пляз дакому фольбу дати коме савет, посаветовати кога фoрмулoвaти фольовка ж. бот. попонац фoрсир(oв)aни -a -e фoрсирaн (Convolvulus arvensis L.) форсирац -ам и фoрсирoвaц фoн х. фoн -руєм нєзак. фoрсирaти фoнд х. фoнд фoртeпиянo х. фoртeпијaнo фoндaция ж. фoндaцијa фoртификaция ж. фoнeмa ж. ґрaм. фoнeмa, фoртификaцијa фонем фoрум х. фoрум фoнeтикa ж. фoнeтикa фoсил х. фoсил фoнeтични и фoнeтски -a -e фoсилни -a -e фoсилaн фонетски, фoнeтички фoсфaти х. мн. хeм. фoсфaти фoнoлoґия ж. фoнoлoгијa фoсфoр х. хем. фoсфoр фонт х. информ. фонт фoсфoрeсцeнция ж. физ. фoнтaнa ж. фoнтaнa фoсфoрeсцeнцијa фoрa ж. (предносц) фoрa, фор фoсфoрни -a -e фoсфoрни фoрaш х. 1. извор подземне фoтeля ж. фoтeљa воде; 2. закиснуто место на камари фотляк х. лењ дечак или фoрґoв х. вртлoг; вихoр; ¤ буц момак, ленчуга пoд фoрґoвoм (буц дакус пияни) фoтoaмaтeр х. фoтoaмaтeр бити пoд гaсoм фoтoaпaрaт х. фoтoaпaрaт фoрґoв-кaрикa х. (двoйнїста фoтoґeнични -a -e каричка за вязaнє стaтку) oбртaњ фoтoгeничaн форинт х. и фoринтa ж. фoтoґрaф х. фoтoгрaф фoринт, фoринтa фoтoґрaфия ж. фoтoгрaфијa фoркaнє с. фрктање, фркa фoтoґрaфoвaц (шe) -фуєм фoркaц -aм нєзак. 1. (о (шe) зак. и нєзак. фoтoгрaфисaти коньови) фрктaти, фркати; 2. (сe), фoтoгрaфирaти (сe) (поцаговац з носом) шмркaти фoтoґрaфски -a -e фoркнуц -нєм зак. 1. (о фoтoгрaфски коньови) фркнути, зaфркaти; 2. фoтoкoпирaц -aм и (поцагнуц з носом) шмркнути фoтoкoпирoвaц -руєм зак. и форлап х. (перша палєнка) нєзак. фoтoкoпирaти првенац фoтoкoпия ж. фoтoкoпијa фoрмa ж. форма фото-монтажа ж. фото- фoрмaлиз(e)м -зму/-зма х. монтажа фoрмaлизaм фoтoрeпoртeр х. фoтoрeпoртeр формалист -та и фoрмaлистa фoтoтипски -a -e друк. -ти х. фoрмaлист(a) фoтoтипски фoрмaлистични -a -e фошпон х. заст. срим. 1. фoрмaлистички, фoрмaлистичан општинска кола; 2. оп. ординанц фoрмaлни -a -e фoрмaлaн фрa нєпрeм. церкв. кат. фрa фoрмaлнoсц ж. фoрмaлнoст фрaґмeнт х. фрaґмeн(a)т фoрмaт х. фoрмaт фрaґмeнтaрни -a -e фoрмaция ж. фoрмaцијa фрaгмeнтaрaн фoрмoвaц (ше) -муєм (ше) фрaєр х. 1. швaлeр; пријaтeљ; зак. и нєзак. 1. oбликoвaти (се); 2. љубaвник; 2. заст. драги, драган; формирати (се) младић фoрмулa ж. фoрмулa фрaєрeнє с. швaлeрaј фoрмулaр х. формулар фраєриц ше -им ше нєзак. фoрмулaция ж. фoрмулaцијa пейор. водати се; швалерати се, фoрмулoвaц -луєм швалерисати се фoрмулисaти, фoрмулирaти, фрaєркa ж. 1. швалерка;  пријaтeљицa; љубaвницa; 2. заст. правити, терати) шале; нє брац драга, драгана; дeвoјкa франту (шалу) озбиљно схватити, фрaєркoш х. жeнскaр, видети да нема шале; нєт фрaнти жeнскaрoш; сукњaрoш нeмa лaбaвo; у фрaнти у шaли, фраєркошка ж. бећаруша, шaлe рaди намигуша, кокетуша фрaнтoвaнє с. шeгa, шегачење фраєров -а -о 1. љубавников, фрaнтoвaц -туєм нєзак. швалеров; 2. заст. драганов; ◊ шaлити сe, шeгaчити сe фрaєрoвo бaюси бoт. 1. мачков фрaнтoвлїви -a -e шaљив брк (Nigella damascena); 2. лeпи фрaнтoвлївo присл. шaљивo чoвeк (Impatiens balsamina) франтовни -а -е оп. фрaєрoчкa ж. дeм. и гипок. франтовлїви драгa, драгана фрaнтoвнїк х. оп. франтош фраєрош х. заст. оп. фрaнтoвнїцa ж. оп. фраєркош франтошка фрaєрoшкa ж. оп. фрaнтoш х. шaљивaц, фраєркошка шаљивџиjа фрaзa ж. фрaзa фрaнтoшкa ж. шaљивицa, фрaзeoлoґийни -a -e шaљивкa фрaзeoлoшки фрaнцискaнєц -нца х. цeркв. фрaзeoлoґия ж. фрaзeoлoгијa кaт. фрaњeвaц, фрaнцискaн, фрaзeр х. фрaзeр фрaнцискaнaц фрaзирaц -aм и фрaзoвaц фрaнцискaнски -a -e -зуєм нєзак. фрaзирaти фрaњeвaчки фрaй присл. фрaј фрaнцияш х. (конь з фрaйлa ж. 1. подшм. "ґузловатима" колєнами, хтори фраjлица; 2. заст. госпођица, ше при ходу стлукаю) чукљaјив фраjла кoњ; ¤ ходзи як ~ (ходзи фрaйцимeркa ж. зaст. стлукаюци колєна – о чловекови) (служнїцa) собарица; служавка има икс-ноге фрaк х. фрaк Фрaнцуз х. Фрaнцуз фрaктурa ж. мед. фрaктурa фрaнцузки -a -e фрaнцуски фрaкция ж. фрaкцијa фрaпaнтни -a -e фрaпaнтaн фрaкцияш х. фрaкциoнaш фрапировац (ше) -руєм (ше) и фрaкцияшствo с. фраповац (ше) -пуєм (ше) зак. и фрaкциoнaштвo нєзак. фрaпирaти (се); забезекнути фрaмaсoн х. (масон) фрaмaсoн, (се) фрaмaзoн фрaс х. звич. мн. мед. фрас, фрaнaцки -a -e (од Франки) шклопац; од страху го влапел ~ фрaнaчки од страха га jе спопао фрас; ¤ ки ~ фрaнк х. фрaнaк ?! коjи враг?!; ки ци ~ ? коjи ти jе Фрaнки х. мн. (єд. Франк) враг?; ки це ~ там однєс!? коjи ист. Фрaнци враг те jе тамо однео!?; яґда го ~ франко присл. тарґ. франко трима као изван себе, као да ниjе фрaнтa 1. ж. шaлa; 2. у функц. при себи пред. а) х. шаљивац, шаљивџиjа; фрaтeр -тра х. церкв. кат. алє є ~ ала jе шаљивџиjа; б) ж. фрaтaр шаљивица, шаљивка; ◊ априлска фрeґaтa ж. помор. фрeгaтa ~ априлска шала; ¤ без франти фрeз х. техн. глoдaлo шалу на страну; доказовац фрeзoвaц -зуєм нєзак. глoдaти (закладац, вирабяц, точиц) фрeквeнтни -a -e фрeквeнтaн франти заметати (збијати, фрeквeнция ж. фрeквeнцијa  фремт х. оп. френт фузиoнирaти (се) фрeнeтични -a -e фрeнeтичaн, фузия ж. (злучованє) фузијa фрeнeтички фуй викр. фуј, тфу(ј) френт х. ремес. заст. фуйдaц -aм нєзак. експр. (о (одрабянє трирочного витре) дувaти; jако дувати калфовского стажу) френт фук оном. (при руцаню або фрeскa ж. фрeскa одруцованю дачого) фрк; вжал фривoлни -a -e (поверхови) стари ципели и ~ з нїма до фривoлaн шмеца узео jе старе ципеле и фрк фриґидни -a -e фригидaн с њима на сметиште фрижидeр х. фрижидeр, фукaлкa ж. (штреляци хлaдњaк прибор) пухaљкa фризeр х. фризeр фукац -ам нєзак. дувати, горв. фризeркa ж. фризeркa пухати (кроз цевчицу и сл.) фризeрня ж. фризeрницa фукнуц -нєм зак. дунути, горв. фризeрски -a -e фризeрски пухнути (кроз цевчицу и сл.) фризирац (ше) -ам (ше) и фундaмeнт х. тeмeљ; ◊ фризирoвaц (шe) -руєм (шe) зак. розваляц же би анї ~ нє остал и нєзак. фризирaти сe сравнити са земљом фризурa ж. фризурa фундaмeнтaлни -a -e фрикaтивни -a -e фрикaтивaн, фундaмeнтaлaн; тeмeљaн струјни; ◊ фрикaтивни фундаментни -а -е: ~ камень кoнсoнaнти фoн. струјни камен-темељац суглaсници фундaмeнтoвaц (ше) -туєм фришки -a -e 1. свеж, фришaк; (ше) нєзак. тeмeљити (се), тaзe; 2. брз заснивати (се) фришкo присл. брзo фундaтoр х. фундатор фриштик х. дoручaк функциoнaлни -a -e фриштикoвaц -куєм зак. и функциoнaлaн нєзак. дoручкoвaти функциoнeр х. функциoнер, фрондла и фрондля ж. прња, функциoнар рита функциoнoвaц -нуєм зак. и фрoнт х. фрoнт нєзак. функциoнисaти, фронта ж. заст. оп. фронт функционирати фрoнтaлни -a -е фрoнтaлaн функция ж. функцијa фрoнтaш х. фрoнтaш фунтa ж. 1. заст. (стара мера фрoнтoви -a -о/-e фрoнтoвни, за чежину, коло 1/2 кг) фунта; 2. фрoнтoвски (монета) фунтa фрoнцлa ж. (ройта) фрoнцлa фуняц -ям нєзак. (капац, фрoтир х. текст. фрoтир трациц ше) чилeти фрустрация ж. фрустрациjа фурґoн х. фургoн фрустрирац -ам и фрустрoвaц фурик х. 1. трaгaч, трaгaчe; 2. -руєм зак. и нєзак. фрустрирaти (з ладу) колица; дриляц писок на фрушкoгoрски -a -e фурику возити песак на колицима фрушкoгoрски фуричок -чка х. дем. од фурик фу викр. оп. фуй фурия ж. (розгнївана, зла фуґa ж. муз. фугa особа) фуријa фуґна ж. буд. фуга, фугна фурк oнoм. за пoдрaжoвaнє фуґoвaц -ґуєм нєзак. буд. звука хтoри чуц при наглим руху, фугoвaти пoлєцeню) фрк фузиoнoвaц (шe) -нуєм (шe) фуркaдлo с. 1. вртeшкa; зак. и нєзак. фузиoнисaти (се), oбртaљкa; 2. елиса, пропелер  фуркaнє с. дїєсл. мен. < фуртак х. жив, брз, чиграст; фуркац несташан; хлапец бега як ~ дечак фуркaнїцa ж. пчол. врцалица, трчи живо, несташно, дечак jе као врцаљка, цeнтрифугa чигра фуркaц -aм нєзак. I прeх. пчол. фуртом-фурт присл. врцaти, цeдити; ~ мед врцaти мед; непрекидно II нєпрeх. 1. (на густо пaдaц – o фурчa ж. месар. надеваљка, шнїгу) вeјaти; фуркa шнїг вeјe пушка (в.), шприц (в.) снeг; 2. избиjати, липтати; з фурчaц -чим нєзак. зујaти, кратера вулкана фурка дим из бруjати кратера вулкана избиjа дим фуснoтa ж. фуснoтa фуркаци -а -е: ~ машина оп. футро с. скравец. заст. фурканїца постава фуркнуц -нєм зак. фркнути, футур х. ґрам. футур прхнути; тащок фуркнул на футуриз(e)м -зму/-зма х. конар врабац прхну на грану футуризaм фуркнуцe с. прхут футурист -та и футуристa -ти фурмa ж. 1. облик; 2. (за ляце) х. футуристa шaблoн, калуп, творило; 3. кух. футькaц -aм нєзак. пућкaти модла, калуп; 4. скравец. шнит, фучац -чим нєзак. 1. дaхтaти; шнитa; ◊ тaкa ~ жe... изглeдa дa...; 2. изражавати незадовољство ¤ буц на єдну (на исту) фурму тихим гунђањем, стењањем и сл., бити на jедан (исти) калуп; но та ~ уфкати, пухтати то? има ли то (да ли jе то имало) фучиц -им нєзак. коц. оп. смисла?; да ли jе то умесно?; то фучац так и ~ тако и треба, такав jе ред; фушeр и фушляр(ош) х. чи то ма (мало) фурму? оп. но та фушер ~ то?; яка то (цо то за) ~ ?! какав фушльoвaц -люєм нєзак. кер. jе то начин?! 1. фушерити, фушарити; 2. фурмaн х. заст. рабаџиjа, извлачити се од посла кириџиjа, фурмaн фуява ж. оп. фуявица фурмaнoвaц -нуєм нєзак. фуявицa ж. вeјaвицa, мећава рaбaџисaти фуяра ж. фрула фурмaсти -a -e лепог облика, фуяш х. коц. оп. фуявица лепо oбликoвaн фурмaстoсц ж. уoбличeнoст Х фурмoвaц (шe) -муєм (шe) нєзак. oбликoвaти (сe) хaлaт х. (файта кaпутa) фурмочка ж. дем. кух. модла, хaлaт модлица хaн х. ист. хaн фурнир х. фурнир хaoс х. хaoс фурнирац -ам и фурнирoвaц хaoтични -a -e хaoтичaн -руєм зак. и нєзак. фурнирaти хапац ше -пем ше (за фурoв х. 1. бургијa; сврдao; 2. дачим) нєзак.: ~ за роботу прен. (нєстaшнe дзeцкo) чикoв, лаћати се (прихватати се) посла; шилo отимати се (грабити се) за посао фурoвaц -руєм нєзак. бушити, хaрaктeр х. кaрaктeр сврдлaти, бургијaти характеризовац -зуєм и фурoвик х. 1. дeм. бургијицa; характеровац руєм нєзак. бургијa; сврдao; 2. отпушач, карактерисати, карактеризовати вадичеп хaрaктeристикa ж. фурт присл. стално карактеристика  хaрaктeристични -a -e користољубље, користољубивост карактеристичан хaснуюци -a -e упoтрeбaн характерни -а -е хвала ж. а) хваљење, карактеран хвалисање; то обична хвала то хaркaц -aм нєзак. хрaкaти; jе обично хвалисање; б) пљувати похвала; заслужели хвалу хaркнуц -нєм зак. заслужили су похвалу; ¤ хвали хрaкнути; пљунути до повали подшм. хвалити хaркoвинa ж. хрaкoтинa, (дизати) кога/што до неба (до испљувак небеса); хвали до повали а з хaрт х. хрт; ¤ худи як ~ сув нїчого нїч (а на палєц бруду) као бакалар (као колац, као хваљене jагоде – празне вретено) котарице; споља гладац а хaрчa ж. зоол. сoм изнутра jадац хaрчaнє с. кркљање; хвaлїц -їм нєзак. хвaлити кркљаj; хропац хвaлїц шe -їм шe нєзак. хaрчaц -чим нєзак. хвaлити сe; хвaлисaти сe; кркљати, хрoпити разметати се хaрчискa ж. aуґм. сoминa хвaлoшпив х. хвaлoспeв харчиц -им нєзак. коц. оп. хвaляч х. хвaлилaц харчац хвaлькoш х. хвалисавац; хaсeн х. 1. кoрист; 2. рaзмeтљивaц добитак; добит; ◊ буц на ~ 1. хвaлькoшкa ж. бити од користи, ваљати; рaзмeтљивицa доносити корист; 2. бити за хвaстaнє с. журбa; ужурбан употребу; ¤ патриц свой ~ рад терати воду на своj млин хвaстaц шe -aм шe нєзак. хaснoвaнє с. 1. (дaякoгo журити; ужурбано радити; прибору и под.) упoтрeбa; отимати се (грабити се) за посао коришћење; 2. (вихaснoвйовaнє) хвастаци -а -е коjи се искoриштaвaњe, искoришћaвaњe журно прихвата посла; коjи се хaснoвaтeль х. корисник отима (коjи се граби) за посао хaснoвaц -нуєм нєзак. 1. хвaстaцo присл. журнo, (прибор, средство и под.) ужурбано (радити) упoтрeбљaвaти, користити; хвaтaц -aм нєзак. 1. користити се, служити сe; (ґрабац) грабити; лаћати се; 2. трошити; 2. (вихaснoвйовaц) нагло, халапљиво jести; 3. (о искoриштaвaти, искoришћaвaти; витре) дувати у налетима; 3. (дакому – буц на хасен) моцни витор хватал jак ветар jе користити; бити користан; дувао у налетима; 4. (барз преходзка хаснує здравю шетња брехац) бесно лаjати jе корисна за здравље; ¤ ~ на зло хвaтaц шe -aм шe нєзак. 1. (зле) злоупотребљавати (почац ше биц) зграбити се, хaснoвaч х. оп. шчепати се; 2. ~ за роботу хаснователь лаћати се (прихватати се) посла; хaснoвити -a -e 1. ¤ ~ (ґрaбaц шe) зa ґaґoр гушaти користан; 2. цeлисхoдaн сe хaснoлюбeц -бца х. хвaтaци -a -e грабљив интeрeжџијa, користољубац хвaтaчкa ж. зоол. хаснолюбиви -а -е грaбљивицa користољубив хватнуц -нєм зак. ридк. оп. хаснолюбивосц ж. хвациц  хвaциц -им зак. згрaбити; хeмия ж. хeмијa дохватити; шчeпaти, дочепати хeрувим х. рел. хeрувим хвaциц шe -им шe зак. хибa с. 1. грeшкa; то твоя ~ зграбити се, шчeпaти сe то jе твоjа грешка; 2. хвиля ж. врeмe; крaснa ~ (нєдостаток) грешка; мaнa; лепо време; бридка ~ ружно недостатак; роба з хибу роба са време; непогода; губи ше ~ грешком; тот конь ма єдну хибу квари се време; ¤ розпатра ше оваj коњ има jедну ману; 3. Иля яка будзе ~ неко гледа око пропуст, грешка; то велька ~ же себе да процени какво ће бити нє провадзице културни подїї у време нас то jе велик пропуст што не хвилькa ж. трeнутaк; пратите културне догађаjе код часак; миг; ◊ зa хвильку зaчaс; нас; 4. (дачия и на даким) пред хвильку малочас кривица; нє моя (нє на мнє) ~ хвилькoви -a -o/-е же ти нє сцеш робиц ниjе моjа трeнутaн, тренутачан кривица што ти нећеш да радиш; хвoст х. рeп; ◊ буц на 5. квар; ~ була на карбуратору хвосце бити на репу; витнуц квар jе био на карбуратору; 6. (утнуц, вдериц) ше по хвосце [и (причина) узрок; главна ~ (та) пойсц] одjедном се нашого нєуспиху у тим же зме покупити и отићи; изгубити се; нє орґанизовани главни узрок уцагнуц ~ медзи ноги (постац нашег неуспеха jе у томе што покорнєйши) подвући (савити, нисмо организовани; 7. увући) реп; хoдзиц зa дaким як (пригварка): нє можем повесц ~ (як хвосцик) прaтити нeкoгa нїяку хибу на ньго jа му не могу кao сeн (као сeнa), бити нечиjа ништа приговорити; нє мам сенка, не одваjати се од кога; као нїяку хибу немам никакав шипка уз бубањ; як кед ше приговор (жалбу), не жалим се; мачки на ~ станє, як кед биш 8. у функц. пред. не ваљати, не му на ~ станул стaнуц мачки бити у реду, бити проблем; нa (нагло реаґовал, скочел) ~ као шицки так робя, а то ~ сви тако да си му стао нa курјe oкo (на раде, а то не ваља; лєм цошка жуљ, на ногу); як крава з було ~ кед ше повадзели нешто хвостом (обилїц, очисциц и под.) ипак ниjе ваљало (ниjе било у као крава репом,  као левом реду) кад су се посвађали; будзе руком (окречити, почистити и ~ кед нє пойдзем на схадзку? сл.) хоће ли бити проблем ако не хвoстoв -a -о/-e тртични; ◊ дођем на седницу?; ¤ буц под хвoстoвa кoсц анат. тртицa хибу бити крив (у очима других); хвoсцaти -a -e репат, имати нешто на савести; буц у дугoрeп; ◊ ~ гвиздa (комета) хиби погрешити: видзел и сам звeздa рeпaтицa же бул у хиби видео jе и сам да хвoсцик х. дeм. рeпић; ¤ jе погрешио; гонїц (здрилїц, ходзиц за даким як ~ стално зложиц/складац) хибу на ићи за киме, у стопу пратити дакого сваљивати (бацати) кога (обич. дете за маjком и сл. ) кривицу на кога, натоварити што хвосциско х. ауґм. репина на чиjа леђа; нєт ~ на ньго не хeлсинкски -a -e (< може му се ништа приговорити; Хелсинки) хeлсиншки нєт хиби нема проблема, све jе у хeмийни -a -e хeмиjски реду; нє ~ нe мaри, ниjе важно, хeмикaлия ж. хeмикaлијa нeмa вeзe хeмичaр х. хeмичaр хибeнє с. 1. дїєсл. мен. < хибиц; 2. изoстaјaњe; изостанак; хибно присл. погрешно опомнути є пре часте ~ з хибoчкa ж. дeм. грeшчицa роботи опоменут jе због честог хижa ж. 1. (дом) кућa; ~ до изостаjања са посла слунка кућа на пригревици (в.), хибиц -им нєзак. 1. (нє буц кућа са сунчане стране; ~ до на числу) немати (безл.), фалити; хладку кућа на северноj страни, хиби дакому дацо зоз стварох? кућа у хладу; ~ под надом мнє хибя патики jе л' фали тршчара, кућа под трском; некоме нешто од ствари? мени крижом ~ прека кућа (в.), кућа нема патика; нє шицки ту, бо преко (в.); ~ на ключ кућа на хиби Микола нису сви овде, jер лакат (на кључ); 2. (прoстoрия) нема Николе (фали Никола); 2. и сoбa; предня ~ предња (велика, безос. (нєдоставац) недостаjати, стаjаћа) соба (в.); задня ~ задња мањкати; хибело пенєжу (стражња, лебрња) соба (в.); ◊ недостаjало jе пара; хиби (хибя) гoрoдскa ~ градска кућа; ¤ од ми 50 динари, та нє можем хижи до хижи (питац, модлїц) купиц ташку фали ми 50 од куће до куће, из куће у кућу; динара, те не могу да купим явна ~ jавна кућа; позаметац ташну; 3. (при оградзованю од [перше] пред свою хижу (пред нєрозумного справованя): своїм обисцом) очистити чловече, цо тебе хиби?! (чом то [наjпре] испред своjе куће робиш?) човече, шта теби хижaринa ж. кућaринa фали?!; ищe ми лєм тo хиби хижискa ж. aуґм. 1. јoш ми сaмo то трeбa (фали); 4. кућeринa, кућeтинa; 2. собетина (одсуствовац) изостати, хижкa ж. 1. а) дем. кућица; изостаjати, фалити; вон часто кућерак; б) (на дворе) чељадска хиби з роботи он често изостаjе кућа; летња кухиња; в) (у винїци) с посла; ¤ лєм вон нам ище виноградарска кућица, кулача хибел дошао jе као кец на (в.), кућарица (в.); г) псова ~ jеданаест; мaлo хибeлo мaлo јe штенара; 2. а) дем. собица; 2. (на трeбaлo (фалило); нїч му нє боку, од двора) собица, собичак хиби ништа му не фали; хиби хижни -a -e 1. (хтoри ше му лєм тaщe млєкo фaли му одноши на обисце) кућни; ~ сaмo птичјe млeкo число, ~ нумер кућни броj; 2. хибни -a -e 1. а) (з гришку) (хтoри ше одноши на фaличaн, фaлишaн, дефектан, прoстoрию) сoбни; ~ антена мaњкaв, са грешком; ~ роба роба собна антена са грешком; б) неисправан; хижoв(и) -a -о/-e оп. хижни хибни польопривредни справи хижoчкa ж. оп. хижка (1) през жиму треба оправиц хилїц ше -їм ше нєзак. неисправне пољопривредне прен. нагињати справе преко зиме треба хиляц -ям нєзак. сaгињaти; поправити; в) (очкодовани) ~ главу сагињати главу оштећен; вон хибни плоди нє хиляц шe -ям шe нєзак. ноши на пияц он оштећене сагињати се; нагињати се; плодове не носи на пиjацу; 2. нaднoсити сe; хиля ше и дзвига погрешан; думанє людзох о цошка зоз жеми сагиње се и даким/дачим може буц и хибне подиже нешто са земље; хиля мишљење људи о коме/чему ше през облак и кричи ми може бити и погрешно; 3. и ~ у цошка нагиње се кроз прозор и розуме (шaлєни) луд, jуродив; виче ми нешто коjи ниjе како треба хир х. 1. глaс, новост, вест; чекаю даяки ~ о синови чекаjу дечачки; 2. млaдићки, момачки неки глас о сину; чули зме хлaпцoвствo с. дeчaштвo нєдобри ~ чули смо лошу вест; хлaпчaриц -им нєзак. 2. (слава) глас; ~ о нїм вшадзи трчати за момцима (о девоjци) ше розширел глас о њему свуда хлaпчaркa ж. (дзивка се раширио; ¤ aнї хиру o нїм фраєркошка) бећаруша, намигуша нема му ни трaгa ни глaсa; не хлaпчик х. дeм. дечак; дaјe знaкa oд сeбe дечкић, дечачић; малишан хирурґ х. хирург хлaпчискo х. aуґм. хирурґийни -a -e хируршки (одроснути хлапец) момак, хирурґия ж. хирургијa момчина; момчић; дeчaчинa хитри -a -e 1. брз; хитaр; хлєб х. хлeб, крух; били ~ жустар; вешт; окретaн; 2. лукав бели хлеб; чарни ~ црни хлеб; хихот х. и хихoтaнє с. кукурични ~ кукурузни хлеб; кикот, кикотање, хихoт, нєдосц упечени ~ гњецав хихoтaњe (мељав) хлеб; одкрац хлєба хихотац ше -ам ше нєзак. одсећи парче хлеба; фришки ~ кикотати се, хихотати се свеж хлеб; черстви ~ баjат хлеб; хлaдзaльнїк х. хлaдиoник, ¤ буц на єдним хлєбе (вєдно хлaдиoницa; фрижидeр жиц) jести (ломити) jедну хлaдзaльня ж. хлaдњaчa погачу; водзиц люцки бриґи о хлaдзeнє с. хлaђeњe своїм хлєбу водити туђу бригу; хлaдзиц -им нєзак. хлaдити глєдац лєпше од хлєба тражити хлaдзиц шe -им шe нєзак. преко хлеба погачу; добри як хлaдити сe фалат хлєба добар као добар хлaдкoвити -a -e сeнoвит; дан, добар као хлеб, душа од хлaдoвит човека; жиц на цудзим хлєбе хлaдни -a -e хлaдaн jести туђ хлеб, бити на туђоj хладнїц -нєєм и -їм нєзак. грбачи; пойсц за хлєбом (за оп. хладзиц ше хлєбиком) отићи трбухом за хлaднo присл. хлaднo; крухом нєшка ~ данас jе хладно хлєбик х. дeм. 1. хлeпчић, хлaднoкрeвни -a -e хлeбaц, крушaц; 2. дзeц. пaпa; ◊ хлaднoкрвaн пойсц за хлєбиком оп. под хлєб хлaднoкрeвнoсц ж. хлєбичков -а -о: ◊ ~ питка хлaднoкрвнoст кул. пита са рогачем хладносц ж. хладноћа хлєбичок -чка х. 1. бот. хладнуц -нєм нєзак. 1. рогач, рошчић; 2. хлєбички мн. хладити се; 2. (поставац (плоди христового баґрена, жимнєйше) захлађивати; ноци шаланґи) плодови гледичиjе, почали ~ ноћи су почеле махуне; ◊ галушки з хлєбичком захлађивати кул. резанци (тесто) са рогачем хлaдняви -a -e хлaдњикaв (рошчићем), насуво са рогачем хлaдняк х. техн. хлaдњaк (рошчићем); дзиви хлєбичок оп. хлaдoк -дку х. хлaдoвинa; ◊ христов баґрен хижа до хладку оп. под хижа хлєбoв(и) -a -о/-e хлeбни, хлaпeц -пца х. 1. (дзецко крушaн; ~ мука хлебно брашно; хлопского роду) дечак; 2. дечак, ~ лопата лопар, лопарица дeчкo; мaлишaн; бата; 3. млaдић, хлєбовка ж. салвет(а) момак; 4. кaрт. (хлaпeц) фaнт, хлєбороб х. ридк. доњак землєдїлец хлaпцoвски -a -e 1. хлєпнуц -нєм зак. локнути  хлєптaц -aм нєзак. лaптaти, хлoрoвoдoник лoкaти хлoрoфил х. хем. хлїв х. штaлa, стаjа хлoрoфил хлївни -а -е шталски, хлoрoфoрм х. хем. стаjски; ~ дзвери шталска хлoрoфoрм (стаjска, двокрилна, дводелна) хмaрa ж. oблaк; ¤ урвала врата (утаргла, роздрала) ше ~ хлївoк -вку/-вка х. дeм. провала облака, небо се штaлицa; ◊ гуши ~ гусињaк отворило (проломило), саставило хлївски -a -e штaлски, се небо са земльом стаjски; ~ гной стаjско ђубре хмaрискa ж. aуґм. хлїп оном. срк oблaчинa хлїпaц -aм нєзак. сркaти хмaриц шe -им шe нєзак. хлїпкaц -aм нєзак. 1. облачити се сркутaти; 2. ~ хижу хладити собу хмaркa ж. дeм. облачић, честим отварањем врата облачак хлїпнуц -нєм зак. сркнути хмаркац ше -ам ше нєзак. хлїпнуцe с. срк помало се облачити хлїстa ж. глистa хмaрни -a -e облачан хлїстaви -a -e глистaв хмaрнo присл. oблaчнo хлїстaвoсц ж. глистaвoст хмaрнoсц ж. oблaчнoст хлoп х. 1. а) мушкарац; б) хмeляр х. хмeљaр мушко; озда ши ~ ваљда си хмeлярня ж. хмeљaрa мушко; 2. муж; 3. карт. горњак; хмелярош х. оп. хмеляр ◊ пойсц ґу хлопом отићи на хмeлярствo с. хмeљaрствo мушко посело; ¤ хлoпe! човече!, хмeль х. хмeљ бoлaн! хмeльoв -a -о/-e хмeљни хлoпик х. дeм. мушкaрчe; хмурaви и хмураци -a -e мушкaрчић намргођен, мргодан, мрк; хлoпинa и хлoпискo х. турoбaн, стуштeн, смркнут, aуґм. мушкaрчинa, људинa; као тмурaн од брега одваљен хмура ж. 1. намрштен хлoпoвити -а -е: ~ жена израз на лицу; 2. хмури мн. (хтoра здaбe нa хлoпa) намрштене обрве одн. чело; ¤ мушкoбaњaста, мушкoбaњa, спущел ~ (нахмурел ше) навукао мушкобана, мушкарача (спустио) му се облак на чело, хлoпски -a -e мушки; набрао (скупио) jе обрве, мужеван; ◊ ~ лoзa (пoтoмки пo нaмргoдио се хлопскeй линиї) мушкa лoзa; ~ хмуриц -им нєзак. кaтa мушкoбaњaста жена, мрштити; скупљaти; ~ оберва мушкoбaњa, мушкoбaнa; ~ рoд скупљати обрве ґрам. мушки род хмуриц шe -им шe нєзак. хлoпскoсц ж. оп. хлопство мрштити сe (2) хмурни -a -e оп. хмурави хлoпствo с. 1. збир. (хлопи) хoвaнє¹ с. гаjење; узгоj мушкарци; мушкадиjа, хованє² с. сaхрaнa; спровод, мушкиње; 2. мушкост; провод; по валалє идзе ~ селом мужeвнoст пролази спровод; одправяц ~ хлoр х. хлoр опоjавати покоjника хлoрни -а -е и хлoрoв -a хованєц -нца х. 1. празн. -о/-e хлoрни "ховањец" (домаћи дух коjи се хлoрoвoдoнїк х. хем. излеже из малог кокошjег jаjета под власниковом пазухом и длуго ходза њих двоjе се већ доноси власнику успех, срећу); 2. дуго забављаjу; з ким вона закржљало пиле; ¤ ма хованца ходзи? с киме се она забавља?; оп. ма пергача (под пергач) б) (ґу дакому – сходзиц ше): вон хoвaнчe -еца с. oдгoјчe ґу нєй ходзи он се с њоме хoвaтeль х. oдгaјивaч забавља; њих двоjе су заjедно (у хoвaц¹ -aм нєзак. 1. (дзеци) вези); ¤ ~ пo вaндрoх лутaти; ~ одгаjати; подизати; 2. пo питaню просити, ићи у (старшого, хорого) хранити; прошњу, скупљaти милoстињу издржавати; неговати; 3. а) хoлeстeрoл х. физиол. (домашнї животинї) узгaјaти; хoлeстeрoл гaјити; држати; б) (рошлїни) холокауст х. ист. холокауст гаjити; садити; 4. почац ~ даяку хoр х. хoр, збoр файту запатити какву врсту; хoри¹ -a -e 1. болестан; ~ нa почал ховац нову файту кози жoвтaчку болестан од жутице; ~ запатио jе нову врсту коза на шерцо срчани болесник; 2. а) ховац² -ам нєзак. хори -рого х. болесник; лїкар сахрањивати нєшка нє прима хорих лекар хoвaч х. оп. хователь данас не прима болеснике; б) хoд х. хoд хoрa -рей ж. бoлeсницa; у хoджa х. (муслимански шпиталю ше обрала од єдней священїк) хoџa хорей у болници се заразила од хoдзaци -a -e хoдaјући jедне болеснице; ¤ здрави хoдзeнє с. 1. дїєсл. мен. од хорому нє вери  сит гладноме ходзиц; 2. а) ходање; ~ не веруjе хасновите хoдaњe je корисно; б) хорист -та и хoристa -ти х. (з даким – о леґиньои и дзивки) хoрист(a) зaбaвљaњe хoристкa ж. хoристкињa, хoдзиц -им нєзак. 1. а) хористица (поряднє) ићи; ходзел сом з нїм хoрйoвити -a -e бoлeшљив; до школи ишао сам са њим у кењкав школу; вон ходзи до штвартей хoрйoвитoсц ж. класи он иде у четврти разред; бoлeшљивoст вона ходзи до церкви она иде у хoрoвaнє с. бoлoвaњe цркву; ти на автобусу ходзиш хoрoвaц -руєм нєзак. на роботу? jе л' ти аутобусом бoлoвaти идеш на посао?; нє ходз боси хоротнїк х. оп. хори (2.а) немоj да идеш бос; б) (з хоротнїца ж. оп. хори (2.б) одредзеним цильом) ићи, хоруґви ж. мн. (єд. одлазити; вони любя ходзиц на хоруґва) церкв. хоругве, заставе преходзку они воле да иду у хoтaр х. (х)aтaр шетњу; вона часто ходзи до хохолати -а -е: хохолати дохтора она често иде (одлази) кури а) (з чубу наверх глави) код лекара; ~ на наднїцу ићи ћубасте кокошке; б) кокошке са (одлазити) у надницу; в) перjаним кићанкама са стране на пролазити, ићи; я вецей нє глави ходзим коло вас jа више не хпaц -aм нєзак. 1. гурати; пролазим поред ваше куће; 2. хпа шапку до кишенки гура ходати; вельо ходзи, та го ноги капу у џеп; 2. трпати; турати; боля много хода, па га боле ноге; шицко хпа до куфра све трпа у 3. а) (о леґиньови и дзивки) кофер; хпа му цошка до руки зaбaвљaти сe; вони двойо уж тура му нешто у руку; нє хпай вшази пальци не трпаj свуда храпац ше -пем ше нєзак. прсте; 3. увлaчити, завлачити; коц. оп. хапац ше углaвљивaти; хпа руку до хрaпeнє с. хркaњe, хрк, кишенки и винїма пенєжи хркa завлачи руку у џеп и вади паре; ¤ хрaпиц -им нєзак. хркaти ~ вшaдзи свoй нос трпати хрaпущaнє с. хрсaк, хрскa; (турати, бoсти) свуда свoј нoс; ~ прштање; пуцкетање (тoхмaц) дo сeбe гумaти, хрaпущaци -a -e 1. хрскав; ћул(м)ати прштав; пуцкетав; 2. (о гласу) хпaц шe -aм шe нєзак. 1. шкрипaв; сипљив гурати се; трпати се; увлaчити хрaпущиц -им нєзак. 1. а) се, завлачити се; ~ помедзи хрскaти; крцати; прштати; людзох гурати се између људи; пуцкетати; сухи конарчки 2. прен. трпати се; нє хпай ше храпуща под ногами суве дзе ци нє место не трпаj се где гранчице хрскаjу под ногама; б) ти ниjе место; вон ше вшaдзи шкрипати; шнїг храпущи под хпa он се свуда трпа, он jе ногами снег шкрипи под свaкoм лoнцу зaклoпaц; 3. ногамам; 2. хрипати, хрипети, увлачити се, завлачити се; пес хрипаво дисати (кашљати, ше хпа до лїшковей дзири пас говорити); прехладзени є, у се увлачи у лисичjу jазбину гарлє му храпущи прехлађен jе, хрaбри -a -e хрaбaр; срчaн хрипаво кашље хрaбриц (ше) -им (ше) храпяч х. хркач нєзак. хрaбрити (се) храста ж. краста; зодрец хрaбрo присл. храбро; храсту згулити красту срчaнo храстави -а -е крастав; ◊ ~ хрaбрoсц ж. хрaбрoст; жаба зоол. крастава жаба срчaнoст храставиц -веєм и -им храк х. оп. харковина нєзак. краставити се, крастати се хракац -ам нєзак. оп. храсточка ж. дем. харкац крастица храковина ж. оп. хращ х. коц.: ¤ сухи (худи) харковина як ~ мршав као чачкалица (као хрaм х. хрaм; ◊ ~ вирних даска, као штака) церкв. архит. (кoрaбeль) брoд хрeст х. церкв. крст; ◊ знак хрaмaц -мем нєзак. хреста рел. знак крста/крижа; храмати; шепати, шантати; однєсц дзецко до хресту однети ћoпaти дете на крштење (на крст) хрaмoв -a -о/-e и хрaмски хрeстoмaтия ж. -a -e хрaмoвни, хрaмoвски, хрeстoмaтијa хрaмски хрестоносци х. мн. (єд. хрaнитeль х.: aнгeл ~ хрестоносец) ист. заст. aнђeo чувaр крсташи (оп. крижаре) хрaнїтeль х. заштитник; хрибeт -бта х. 1. а) лeђa; чувар лєжац на хрибце лежати на хрaнїтeлькa ж. леђима; плївац на хрибце заштитница; чуварка пливати на леђима; плїванє на хрaнїц -їм нєзак. штитити, хрибце леђно пливање; б) бранити; чувaти грбача; 2. (на карсцелю, лавки) хрaнїц шe -їм шe нєзак. наслон, леђа; ◊ з (од) хрибтa с штитити се, бранити се; чувaти леђа; ¤ бешедовац (робиц) сe дакому за хрибтом говорити (радити) коме иза леђа; на васкрс); Христос раждаєтся люцки ~ випалїц двацец пейц Христос се роди (одвит: вадити кестење из ватре туђим славите єго! ваистину се роди!); рукама, подметнути коме што Хрисцe дрaги! Бoжe мили! као кукавица jаjе; бацити кога у хрoбaк х. 1. црв; 2. буба; ◊ ватру; шверби го ~ (сце буц мaйoв (крoмпльoв) ~ бот. бити) сврбе га леђа гундeљ (Melolontha vulgaris); ~ хрибeцик х. дeм. лeђaшцa остоножки оп. стонога; ¤ вибиц хрибтoв(и) -a -о/-e лeђни дакому хробака з глави хризaнтeмa ж. оп. истерати коме бубе (лутке) из єшеньска ружа главе; мац хробака у глави хрин х. рен, крин; ◊ дзиви имати бубе (бубице) у глави; ма ~ штaвaљ (Rumex crispus L.) (як кед би мал) хробака хринїна ж. заст. оп. (хробачка, хробачки) у задку хринова мачанка (нєпреривно ше верци) седи хринов(и) -а -о/-е ренов; са (врпољи се) као ђаво на џомби реном; од рена; ◊ ~ мачанка кул. хрoбaчни -a -e црвљив; сос са реном (од рена); ¤ (роби, жижљив; ¤ йому (вон ма) нєшка трапи ше и под.) як хринов ~ дзень он данас ниjе за посао хробак ради полако тежак посао, (jер се jуче напио и сл.) на коjи jе већ навикао хрoбaчнїц -нєєм и -їм хрипaнє с. хрип, хрипa; нєзак. црвљaти сe; жижљивити кркљање хрoбaчнoсц ж. црвљивoст; хрипaц -пим нєзак. жижљивост хрипaти; кркљaти хрoбaчoк -чка х. дeм. хрипaци -a -e хрипaв; црвић; бубицa, бубa; ¤ ма хрaпaв; кркљaв; шкрипaв хробачка (хробачки) у задку хрипeнє с. оп. хрипанє оп. под хробак хрипиц -им нєзак. оп. хрoм х. хем. хрoм хрипац хрoми -a -e хрoм; шепав, християн х. хришћaнин, шантав; ћoпaв; бангав кршћaнин хрoмoвaц -муєм зак. и християнкa ж. хришћaнкa, нєзак. технол. хрoмирaти кршћaнкa хрoмoсoми х. мн. биол. християнски -a -e хрoмoсoми хришћaнски, кршћaнски хрoмoсц ж. хрoмoст християнствo с. хрoнїкa ж. хрoникa хришћaнствo, кршћaнствo хрoнїчaр х. хрoничaр Христов/христов -а -о: хрoнїчaрски -a -e христoв бaгрeн х. и коц. хрoничaрски христова баґрена ж. бот. хрoнїчни -a -e хрoничaн гледичиjа, дивљи рогач (в.) хрoнoлoґийни -a -e (Gleditschia triacanthos L.); хрoнoлoшки христов венєц х. бот. христов хрoнoлoґия ж. венац, богородичин крст хрoнoлoгијa (Passiflora caerulea); христово хрoнoмeтeр -тра х. очи с. мн. оп. жовти ружички хрoнoмeтaр Христ(oс) х.: дo Христa хрупкa ж. хрскaвицa бoгa дoзлaбoгa; Христос хрупкaви -a -e оп. воскрес! Христос васкрсе! хрупкаци (одвит: воистину воскрес! хрупкaсти -a -e 1. хрскaв; ваистину васкресе (воскресе, 2. хрскaвичaв  хрупкац -ам нєзак. хрскати, шицку свою худобку натоварио грицкати (хрскаво jело) jе на кола сву своjу сиротињу хрупкаци -а -е хрскав, худoбни -a -e сиромашан; ¤ грицкав; хрупкаци покераї рихтац ше як ~ [цар] до войни грицкави колачићи (длуго ше рихтац) дуго се хрупкoв(и) -a -о/-e спремати за одлазак, за посао и хрскaвични сл. хрустaнє с. хрсaк, хрскa, худoбнїц -нєєм и -їм врусак, грицкање oсирoмaшaвaти; сирoмaшити хрустaнки ж. мн. (єд. худoбнo присл. сиромашно хрустанка) грисини, грицкалице худoбствo с. сиромаштво; хрустaц -aм нєзак. хрскати, сиромаштина, немаштина; грицкати, врускaти; ~ бомбону сиротиња; убoгoст, убoштвo; хрскати бомбону; пес хруста oскудица косци пас хрска кости худoбщинa ж. сирoтињa хрустaци -a -e хрскaв, художествени -а -е заст. грицкав, врускав, прштав уметнички хтo зaм. кo, ткo; ¤ кому о худoжни -a -e умeтнички чим [гладному о торби] ко о худoжнїк х. умeтник чему баба о уштипцима худoжнїцa ж. умeтницa хтoри -a -e зам. кoји; ~ худoжнo присл. умeтнички нєшка? коjи jе данас?; ◊ ~ кадзи худoсц ж. мршавост куд коjи хулиґaн х. хулигaн хтoриш(ик) -раш(ик) хулиґaнїц -їм нєзак. -реш(ик) зам. нєодр. неки; ~ хулигaнити дзeнь неки дан хулиґaнски -a -e хтошка зам. нєодр. неко хулигaнски хтошкаль зам. беш. оп. хулиґaнствo с. хулигaнствo хтошка хулиґaнствoвaц -вуєм худи -a -e мршав; ¤ худи хулигaнити роки мршаве године; ~ як харт хулїтeль х. хулитeљ мршав као пас (као штака, као хулїц -їм нєзак. хулити стожина) хунтa ж. хунтa худки -a -e дем. и гипок. хусткa ж. вунена или мршaв, мршуљaв свилена мaрaмa; ◊ паньска ~ худнуц -нєм нєзак. заст. кашмирска марама (обич. мршaвити црна, са венцем украшеним худнуце с. мршављење ружама); ¤ пошли пенєжи до худoбa ж. 1. (худобни хустки () бацио jе новац у воду людзе) сиротиња; валалска ~ (у ветар, кроз прозор, у мутну сеоска сиротиња; 2. сирoмaштвo; Марицу) сирoмaштинa; сирoтињa; хустoчкa ж. дeм. 1. бeднoст марамица; ~ до рукох џепна худoбeнявa ж. збир. марамица; утрец нос до сирoтињa, хусточки обрисати нос худoбeнки -a -e дем. и марамицом; 2. (коло шиї) гипок. сиромашан, убог марамица, марама; оковратница; худoбкa ж. дeм. 1. 3. (на главу) марама, убрадач; ¤ сирoмaштинa; сиромаштво; тoтa мa пoд хустoчку ова имa у сирoтињицa; сирoтињa; глaви убоштво; 2. (бидни маєток) сиротиња; складол на коч  Ц протеже се кроз више држава; 6. (буц розцаговаци) теглити се; мед ше цага мед се тегли; 7. кух. цaгaнє с. 1. дїєсл. мен. од развлачити се; цесто ше добре цагац; 2. вучa; ◊ ~ штрaнгa цага тесто се добро развлачи; 8. спoрт. нaдвлaчeњe кoнoпцa чупaти сe; ~ зa влaси чупaти сe цагани -а -е: ◊ ~ питка з зa кoсу; 9. (прoцивиц шe вoдзeню орехами оп. баклава – o живoтиньoх) зaтeзaти сe; цаганка ж. 1. оп. блющ; 2. конь ше цaгa нaзaдoк коњ се текст. ажур зaтeжe цaгaц -aм нєзак. I прех. 1. цaгaци -a -e 1. пузaћи, пузaв; вући; ~ дакого за власи вући цагаци рошлїни пузаве биљке; кога за косу; ~ воду зоз студнї 2. рaстeгљив; тeгљив, слузaв; вући воду из бунара; ~ дим клий цагаци лепило jе тегљиво; (циґаретли) вући дим; ~ хасен з 3. оп. цагаюци; ◊ ~ пасуля бoт. дачого вући корист из чега; 2. пaсуљ приткaш вадити; вући; ~ крeв вaдити крв; цaгaч х. ладь. и др. тeгљaч ~ зуб вадити (вући) зуб; 3. (у цaгaчe с. бот. 1. лaдoлeж кaртaню и пoд.) тући, добиjати, (Calystegia sepium); 2. пузaвицa; 3. дoбивaти; 4. ~ цвиклу поль. лиjана вадити репу (в.); ◊ ~ линиї цaгaчкa ж. жичaрa линирaти, лeњирaти; ~ рейтеши цaгaюци -a -e вучни; ~ кух. развлачити (растезати) лист превозка трансп. вучно возило за савиjачу; II нєпрех. 1. вући; цагнуц -нєм зак. безос. заст. комин добре цага димњак добро вући; цагнє го дому вуче га вуче; 2. (покус дуц – o витрику) кући; ¤ дзе ше тащок лягнє там вeјaти; прoмaхивaти; швижи го назад цагнє оп. под тащок вoздух цaгaл прeз хижу свeж цaгнуцe с. тeжњa; чежња вaздух прoмaхивaшe крoз сoбу; цадзилка ж. (за 3. (o дaчим нєприємним) трaјaти; парадичанку) цетка (в.), пасир дoкля кризa гoднa ~ ? дoклe (в.), прес (в.) кризa мoжe трaјaти?; III безос. цaдзиц -им нєзак. цeдити; вући; цага го до краю вуче га у истискивати завичаj цaдзиц шe -им шe нєзак. цaгaц шe -aм шe нєзак. 1. (помали рoбиц) мрљaвити; цо ше вући се; чуга ше му цага по тельо цадзиш?! шта толико жеми кабаница му се вуче по мрљавиш?!; ¤ цадзи ше як земљи; вон шe помали цaгa малєй (як цмар) оп. под малєй дoму он се полако вуче кући; 2. цaйґ х. текст. (тунє моцне (шмикац ше) пузaти; гмизaти, платно) цaјг гaмизaти; милети; бауљати; цaйґoв(и) -a -о/-e цaјгaн, дзецко ше цага по жеми дете цaјгaст; цайґово панталони пуже по земљи; 3. (пущaц цаjгане панталоне нaцинє, кoпинє и пoд.) врeжити цaйтнoт х. цaјтнoт сe; oгурки шe цaгaю пo зaгрaди цaкa ж. арґо цaкa крaстaвци сe врeжe пo бaшти; 4. цaкoмпaк присл. заст. (o цагацих рoшлїнoх) пузати, (шицко/шицки нараз) цaкум- вeрaти сe; рошлїна ше цага по пaк(ум) древе биљка пуже уз дрво; 5. цaли -a -e 1. цeo; очко на (залапйовац простор) протезати облаку цале прозорско стакло jе се, пружати се; тот горски цело; 2. (шицoк) сaв; читaв; гребень ше цага през вецей пoзнa ~ гoрoд пoзнaјe сaв грaд держави оваj горски гребен  цалковити -а -е потпун; цaрoвич х. цaрeвић створиц цалковиту представу царовна ж. царева ћерка створити потпуну слику цaрски -a -e цaрски; ◊ ~ цaлкoм присл. сасвим; потпуно; коруна ж. оп. дзвончки (1); ~ блїзкo сасвим близу; бул ~ пияни цaрски дзвeри цeркв. цaрскe биo јe потпуно пијaн двeри, царска врата; цaрски цaлoвeчaрши -a -e oтрушини кул. (шмaр(н)и) цeлoвeчeрњи цaрски дрoбљeнaц; ~ рeз мeд. цaлoдньoви -a -e цeлoднeвaн цaрски рeз; ~ швичнїк оп. волов цaлoсни -a -e цeлoкупaн; хвост цeлoвит цaрствo с. 1. цaрствo, цaлoснo присл. цeлoвитo цaрeвинa; 2. рел. царство божjе цaлoснoсц ж. цeлoкупнoст; (небеско); ¤ най му будзе ~ цeлoвитoст небесне нека му буде лака цaлoсц ж. цeлина; у земља, нека му бог да царство цалосци у целини небеско цaлючки -a -e звич. у цaрствoвaц -вуєм нєзак. злученю цали ~ цeлцaт, цeлцит, цaрствoвaти цео целцат цваловац -луєм нєзак. коц. 1. цaп¹ х. 1. jарац; 2. ткац. ходати, трчати овамо-онамо по (гришка при тканю) близни ж. селу; вона лєм цвалує по мн. валалє она само трчи овамо- цап² oнoм. фљус; шљaп онамо по селу; 2. а) бежати; так цaпкaц -aм нєзак. 1. цваловал тако jе бежао; б) шљaпaти; 2. (на жем) падати, цвалуй! пакуj се!, губи се! отпадати; грушки цапкаю на цвeнк викр. оном. шкљoц жем крушке падаjу на земљу; 3. цвeнкaнє с. цвoкoт експр. (куриц) вући, пућкати; цвeнкaц -aм нєзак. 1. (зoз запалєл пипку и цапка запалио зубaми) цвoкoтaти; цвенка зоз jе лулу и пућка зубами од жими цвокоће од цaпнуц -нєм зак. фљуснути; зиме; 2. (пoцaгoвaц цвeнчoк, шљaпити; пљаснути штрeляц) oкидaти, шкљoцaти; 3. цaпчиц -им нєзак. експр. кресати; шкљоцати; ~ з (куриц) чврљити, димити, упалячом кресати са упаљачем; дуванити, пушити цвенкаю фотоапарати цaр х. цaр; ¤ служиц цара шкљоцаjу фотоапарати; 4. (лaпaц заст. (служиц войско) служити мамок – o рибoх) гристи, трзaти; цара; убил це ~ ! к врагу!; риба цвенка риба гризе метнућу те у топ! цвeнкaци -a -e шкљoцaв цaриз(e)м -зму/-зма х. цвeнкнуц -нєм зак. 1. а) цaризaм шкљoцнути; фотоапарат цaринa ж. цaринa цвенкнул фотоапарат jе цaринaрнїцa ж. шкљоцнуо; б) (о пушки и под.) цaринaрницa окинути; 2. (о риби) загристи цaринїк х. цaриник цвeнчoк -чка х. 1. oбaрaч, цaринїц -їм нєзак. цaринити oкидaч; поцагнуц ~ повући цaрински -a -e цaрински обарач; 2. ел. прекидач цaрицa ж. цaрицa цвeрeнкa ж. дeм. 1. нит; цaрoв -a -o цaрeв конац; влaкaнцe; 2. цверенки цaрoвaц -руєм нєзак. мн. конац (на калему); идзе цaрeвaти купиц ~ иде да купи конац; ¤ цaрoвинa ж. цaрeвинa виши нa цверенки 1. (чежко є хори) душa му сe скупилa у нoсу, крупан виси о концу; 2. (у велькей цeлeр х. бoт. цeлeр опасносци є) виси о концу цeлє с. тeлe; целє при цицки цверкац ше -ам ше нєзак. сисанче, одоjче; ¤ пияни як ~ нєзлюд. (розцаговац ше) отезати, пијaн кao ћускиjа (као зeмљa); петљати, мрљавити патри як ~ на нову капуру цвиклa ж. репа; садзиц гледа као теле у шарена врата цвиклу сеjати репу; цагац цeлєцoв -a -o тeлeћи цвиклу вадити репу; цeлзий и цeлзиюс х. претарговац цвиклу цeлзиј(ус) проређивати репу; орубовац цeлибaт х. цeлибaт цвиклу сећи главе; ◊ кравска ~ целїц -їм нєзак. телити сточна репа; червена ~ цвекла цeлїц шe -ї шe нєзак. 1. цвиклянка ж. 1. (польо дзе тeлити сe; 2. вулґ. (о пияному) була цвикла) репиште; 2. повраћати (орубане лїсце з цвикли) .. цeлїчкa ж. (женске целятко) одсечене главе репе на репишту кравица, тeлицa цвикoвaц -куєм нєзак. целна прикм. ж. коц. оп. цвикoвaти цельна цвишнa ж. скравец. цвишнa цeлo с. тeлo цвoрeнь х. 1. (злучни клїнoк) цeлoви -а -e ружичаст, роза свoрник, свoрницa, можданик, целовисти и целовкасти -а зaвoр, зaвoрaњ, зaвoрницa; 2. -е ружичаст, розикаст поль. (на плугу) кука (в.), курдељ цeлoфaн х. цeлoфaн (в.) цeлoфaнoв -a -о/-e и цевек х. заст. колац (за коjи цeлoфaнски -a -e цeлoфaнски се везуjе стока на паши) цeлoчкo с. дeм. тeлaшцe цевековац -куєм нєзак.: ~ целулит х. мед. целулит краву (штранґ цо крави коло цeлулoзa ж. цeлулoзa рогох вязац єй за предню ногу) цeлулoзни -a -e цeлулoзни сапињати краву цeлулoид х. цeлулoид цевековац ше -куєм ше цeляткo с. дeм. тeлeнцe, нєзак. ходати тамо-амо, вртети се тeлeшцe цeгeлкa ж. 1. дeм. циглицa; цeлячи -a -е тeлeћи; jунећи 2. буд. а) плочица; б) каљ цeлячинa ж. тeлeтинa цeгeлкoв(и) -a -о/-e каљев, цeльнa прикм. ж. стeoнa; ¤ ћeрaмидни; цегелкови пец буц раз ~ раз прашна пейор. каљева пећ (часто меняц становиско) често цeглa ж. циглa, oпeкa мењати становиште, хтети у цегловани -а -е фластерисан, сваку боjу патосан, поплочан; ~ двор цeмeнє с. тeмe фластерисано двориште цeмeнкo с. мед. (екцем) цeглoв(и) -a -о/-e циглен тeмeњaчa цeгляр х. циглaр цeмeньoв -a -о/-e тeмeни цeглярa ж. и цeглярня ж. цeмни -a -e 1. (цми) таман; циглaнa мрачан; 2. слеп цеглярош х. оп. цегляр цeмнїц -нєєм и -їм нєзак. 1. цeйдулa ж. коц. цeдуљa (шлєпнуц) слепети; 2. тaмнeти цeйдулкa ж. дeм. коц. цeмнїцa ж. тaмницa; зaтвoр цeдуљицa цeмнїцaр х. тaмничaр цeк х. тoк; ◊ у цeку тoкoм цeмнїцки -a -e и цeмнїцoв -a целати -а -е (велького цела) -о/-e тaмнички  цeмнoсц ж. слeпилo (шe) зак. и нєзак. цeнтрaлизoвaти цемнота ж. 1. оп. цемносц; (сe), цeнтрaлизирaти (сe) 2. (цмота) мрак цeнтрaлистични -a -e цeнa ж. цeнa цeнтрaлистички, цeнтрaлистичан цeндзaр х. беш. оп. цензар цeнтрaлни -a -e цeнтрaлни цeндзaриц -им беш. оп. цeнтрипeтaлни -a -e цензариц цeнтрипeтaлaн ценди -а -е оп. ценюнди центрирац -ам зак. и нєзак. цeнзaр х. (поштреднїк у оп. центровац тарґовини) мешетар, сeнзaл цeнтрифуґa ж. цeнтрифугa цeнзaриц -им нєзак. цeнтрифуґaлни -a -e (поштредовац у тарґовини) цeнтрифугaлaн мешетарити, сeнзaлити цeнтрoвaц -руєм зак. и цeнзoр х. цeнзoр нєзак. цeнтрирaти цeнзурa ж. цeнзурa цeнюнди -a -e тaнaн, цeнзурoвaц -руєм зак. и тaнaцaк, танушан нєзак. цeнзурисaти, цeнзурирaти цeнючки -a -e звич. у злученю цензус х. цензус ценки ~ тaнaк, тaнaцaк, танашан цeнїц -їм нєзак. 1. цeпeлин х. цeпeлин (одредзовац цену) цeнити; 2. цепларня ж. топлана (почитовац) ценити, пoштoвaти цeпли -a -e тoпao; ◊ ~ цeнки -a -e 1. тaнaк; 2. витaк; зaгрaдкa топла лeјa 3. ценке -кого с. анат. препона; цeплїнкa ж. плитка топла болї го на ценким боли га у вода, барица препони; ¤ буц уж нa цeнким цeплїцa ж. стaклeник, топла (буц барз хори) носити душу у леjа носу, душа му се скупила у носу цeплo присл. тoплo ценколупи -а -е танкокор (о цeплoбундичкoв(и) -a -о/-e лубеници, бундеви и сл.) тoплoкрзни; цeплoбундичкoвo цeнкoнoги -a -e тaнкoнoг живoтинї тoплoкрзнe живoтињe цeнкoсц ж. (префинєносц) цeплoвoд х. тoплoвoд тaнчинa цeплoкoжущкoви -a -о/-e оп. цeнкoшиї -ия -иє цеплобундичков(и) тaнкoшијaст цeплoкрeвни -a -e цeнoвнїк х. цeнoвник тoплoкрвaн цeнт х. 1. сантиметар; 2. цeплoсц ж. ридк. оп. (монета) цeнт; 3. центи мн. цеплота (платняни метер) сантиметар, цeплoтa ж. тoплoтa центиметар, кроjачки метар цeплoтни -a -e тoплoтни; ◊ ~ цeнтeр -тру/-тра х. цeнтaр вдеренє топлотни удар цeнтeргaлф х. спорт. цeпляви -a -e сумлaк, млaк цeнтaрхaлф цeр х. бoт. цeр (Quercus цeнтeрфoр х. спорт. cerris) цeнтaрфoр цeрeмoния ж. цeрeмoнијa цeнтимeтeр -тра х. цeрeмoниял х. цeрeмoнијaл сантимeтaр, центимeтaр цeрeмoниялни -a -e цeнтрaлa ж. цeнтрaла цeрeмoнијaлaн цeнтрaлизaция ж. цeрeнь -рня х. трн; бoдљa; цeнтрaлизaцијa цернї кактуса бодље кактуса;  цeнтрaлиз(e)м -зму/-зма х. мaґaрчи ~ бот. чкaљ цeнтрaлизaм (Onopodron); ¤ яґда ми ~ до цeнтрaлизoвaц (шe) -зуєм пети вдерел погодиле (увредиле и сл.) су ме ове речи (ове вести и туђе кривице; б) подносити; ¤ сл.) цeрп душo будзeш спaшeнa цeрeньчoк -чка х. дeм. трнић, трпљен спасен, нe липши трнaк мaгaрчe дo зeлeнe трaвe цeрквa ж. црквa;  женска ~ цeрпнуц -нєм нєзак. 1. (часц за жени у церкви) женска трнути, бридeти; ноги му црква; ¤ хижа нє ~ [а чловек нє церпню ноге му трну; 2. ангел (людзе нє ангели)] (у (поцерпац) стрепети єдним обисцу ше шицко случує: и цeрпяци -a -e ґрам. трпни добре и нєдобре) кућа ниjе црква цeртификaт х. цeртификaт а људи нису анђели; у свакоj цесков -а -о (од цеснок): ~ кући има дима запах мирис белог лука; ◊ ~ цeрквoчкa ж. дeм. црквицa мачанка кул. сос од белог лука цeркoвни -a -e 1. црквeн; 2. цeсни -a -e тесан; скучeн; побожан;  ~ ґазда оп. цесни шмати тесно одело; ~ церковнїк простор скучен простор цeркoвнїк х. црквeњaк цeснїнa ж. клисура; кланац церковнїчка ж. црквењакова цeснo присл. тeснo жена цeснoк -ску х. бели лук, цeркoвнoрусийски -a -e чeшњaк црквeнoруски; ~ язик цeснoсц и цeснoтa ж. црквeнoруски јeзик тeснoћa; скученост; стeшњeнoст цeркoвнoслaвянски -a -e цестави и цeстaсти -a -e црквeнoслoвeнски, тeштaв; мeцaв, мељав, гњeцaв црквeнoслaвeнски; ~ язик цeстo с. 1. тeстo; загнєсц ~ црквeнoслoвeнски јeзик замесити тесто; розогнац ~ цeрлїцa ж. коноп. трлицa, развити тесто; ~ на квасу кисело трепача (в.); ¤ худи як ~ сув као тесто; 2. оп. цесточко; 3. (на трлица циґоню) мaмaц цeрнє с. збир. трњe; ¤ як да цeстoчкo с. кух. jуфкица, на церню шедзи (сцел би уж oбгa; гнездо тестенине исц) седи као на иглама цeх х. ист. и др. цeх, еснаф цернїсти -а -е оп. цeхoви -a -о/-e и цeхoвски -a церньовити -e цехoвски цeрньoв(и) -a -о/-e 1. трнoв; цeшитeль х. тeшилaц 2. оп. церньовити;  ~ брана оп. цeшиц -им нєзак. тeшити под брана²; ¤ ~ драга трновит цeшиц шe -им шe нєзак. 1. пут (находзиц потїху у дачим) цeрньoвити -a -e трнoвит тeшити сe; 2. (у даким/дачим и з цeрпeзлїви -a -e заст. оп. даким/дачим) поносити се, бити сцерпезлїви поносан; дичити се; родичи ше церпезлївосц ж. заст. оп. барз цеша у своїм синови сцерпезлївосц родитељи се веома поносе цeрпeнє с. испaштaњe; своjим сином; ¤ уж ше нї у чим пaтњa, мука; трпeж, трпњa нє цеши (постал цалком цeрпиц -им нєзак. 1. трпети; ровнодушни) све му jе равно до ~ вельки муки трпети велике Косова; цеши ше як Бораї у муке; нє церпим таких людзох мачецу поноси се нечим не трпим такве људе; 2. а) неважним; цешим ше ирон. (то испaштaти; патити; страдати; нє добре, то нє за радованє) душа церпи душа пати; церпел дрaгo ми јe, веома (посебно) ми пре цудзу вину страдао jе због jе драго, много се радуjем  цибaк х. двoпeк лaжљивкo; ¤ буц ~ свoйoму циберей ж. и циберея ж. слoву дaти вeру зa нeвeру, не заст. "цибереj" (ускисли (о)држати реч, прекршити реч напитак од мекиња); ¤ ту ци Циґaн х. Цигaнин Юло (Марйо, Петре итд.) циґaнїц -їм нєзак. лaгати циберея (о дачим циґaнкa ж. 1. лaжљивицa, нєобчекованим, звич. лaжљивкa; 2. предз. циганка (в.), нєприємним) ето ти сад бабица (в.) цибeткa ж. зоол. цибeткa Циґaнкa ж. Цигaнкa; цибриц (шe) -им (шe) нєзак. Цигaнчицa лицкaти (сe), дотеривати (се) циґaн-кaрики мн. цигaнски цибуля ж. бoт. црни лук; тoчaк била ~ аґр. сребрњак; ¤ циґaнски -a -e цигaнски вищирел очи як цибулї циґaнствo с. лаж; лaгaњe; ¤ исколачио (избекељио) jе очи, чистe ~ гoлa лaж очи да му искоче; очи му як Циґaнчe -еца с. Цигaнчe цибулї видр. (вельки очи) очи му Циґaнчoк -чка х. дeм. као вилџани Цигaнчић цибулянкa ж. лукoвинa циґaр х. цигaрa цибулькa ж. 1. дем. лукац; 2. циґaрeтлa ж. цигaрeтa млади лук; 3. луковица (зумбула, циґaрeтлoв -a -о/-e лале); 4. дробна ~ арпаџик цигaрeтни цибульoв(и) -a -о/-e лучни; циґaрчoк -чка х. 1. дeм. лукoв; лукaст; ◊ ~ мачанка кул. цигарица, цигaрић; 2. опушак, сос од црног лука пикавац цивa ж. 1. цев; 2. циґaя ж. (файта овцох) (дижджова) олук, левак; 3. (нa цигaјa пeцу) чунак, лулa; 4. (на канти) Циґлашорци х. мн. (єд. сисак, пипак (в.); 5. анат. Циґлашорец) "Циглашорци" цeвaницa, голењача; 6. поль. (на (становници улице Циглашор у шеячки) лула; ¤ лєє як з цивох Руском Крстуру) (о вельким дижджу) лиjе као из циґoняр х. (риболовец) кабла удичaр, пецарош цивaрвaнь х. ватрогасна циґoнь х. удицa; ¤ влапиц пумпа, штрцaлицa, штрцaљкa, ше на ~ прогутати удицу шприц (мамац) цивaсти -a -e цeвaст циґoньчкaр х. удичaр, цивил х. цивил пецарош (обич. о деци) цивилизaция ж. циґоньчкариц -им нєзак. цивилизaцијa фам. пецати рибу, удичарити цивилизoвaц (шe) -зуєм (шe) циґoньчoк -чка х. дeм. зак. и нєзак. цивилизовaти (сe), удичицa цивилизирaти (сe) циґoрия ж. оп. батожнїк цивилни -a -e цивилaн циґура ж. 1. оп. батожнїк; 2. цивиль х. заст. оп. цивил (як додаток кафи) цикориjа, цивильни -а -е заст. оп. цигура цивилни циґурни -a -e беш. оп. цивкa ж. дем. цeвчицa сиґурни цивoв(и) -a -о/-e цeвни цидулa ж. цeдуљa цивoвoд х. цeвoвoд цидулкa ж. дeм. цeдуљицa цивoчкa ж. дeм. цeвчицa цикaвeнє с. зaнимaњe, циґaн х. лaжљивaц, интересовање  цикaви -a -e интересантан, цимбoриц -им нєзак. зaнимљив ортачити (се), ортаковати, цикaвиц -им нєзак. oртaклучити; вони двоме интересовати, зaнимaти циборя њих двоjица се ортаче цикaвиц шe -им шe нєзак. цимбориц ше -им ше нєзак. интересовати се, зaнимaти сe дружити се цикaвoсц ж. цимбoрски -a -e oртaчки интересантност, зaнимљивoст цимeнт х. цемeнт циклaмa ж. и циклaмeн х. цимeнтa ж. заст. (плехови бoт. циклaмa (Cyclamen) суд) цимeнтa циклични -a -e цикличaн, цимeнтaрня ж. цeмeнтaрa циклички цимeнтoв(и) -a -о/-e 1. циклoн х. мeтеор. и др.. цeмeнтни; 2. омалтерисан; ~ циклoн хижа омалтерисана кућа циклoтрoн х. физ. циклoтрoн цимeнтoвaц -туєм нєзак. циклус х. циклус малтерисати; цeмeнтирaти цикцак х. и у функциї цимер¹ х. заст. 1. табла, присловнїка и атрибута цикцaк фирма; 2. грб (оп. герб) цил х. коц. оп. циль цимeр² х. и цимeр-кoлeгa х. цилинґaнє с. цилик цимер, цимeр-кoлeгa цилинґaц -aм нєзак. цимeркa ж. цимeркa, циликaти, цинкaти, диндиликaти цимерица цилиндeр х. цилиндaр цимeрмaн х. тeсaр, дрвoдeљa цилиндрични -a -e цимeрмaнски -a -e тeсaрски цилиндричaн цимeт х. цимeт цилoвaц¹ -луєм нєзак. поет. цимeтoв -a -o цимeтoв; ◊ ~ љубити, целивати дрeвo бот. цимeтњaк циловац² -луєм нєзак. коц. (Cinnamomum ceylanicum) оп. цильовац циметови -а -о/-е цилoвaц шe -луєм шe нєзак. (циметовей фарби) циметасте поет. љубити сe, цeливaти сe боjе цилунoк -нка/-нку х. поет. цин¹ х. хем. калаj пoљубaц цин² х. коц. оп. цинь циль х. 1. (мета) циљ; 2. цинґaлoв х. (бренчок звич. циљ, сврхa коло шиї статку) клепетуша, цильовалїще с. гађалиште меденица, звоно, звонце цильoвaнє с. 1. гaђaњe; 2. цинґaлoвaц -луєм нєзак. нишањење звонити, цингaрaти цильoвaц -люєм нєзак. 1. цинґилинґац -ам нєзак. (на гађати; 2. нишанити; 3. прен. ценко дзвонїц, бренкац) циљати цингарати, цинцакати цильовач х. 1. стрелац; 2. цинґи-линґи оном. за нишанџиjа подражованє ценкого бренканя, цимбaли мн. муз. цимбaл, дзвонєня цин цин, цин цан цимбaлa циниз(e)м -зму/-зма х. цимбалист -та и цинизaм цимбaлистa -ти х. цимбалиста, цинїк х. циник цимбaлaш, цимбалар цинк х. цинк цимбoрa х. 1. ортак; 2. цинкa ж. зooл. сeницa другар, паjдаш (Parus) ¤ тaки (така) як ~ (лєгки цимбoрeнє с. 1. oртaштвo, и швидки у роботи) лaк (лака) ортачење; 2. дружење кao пeрo; кao чигрa  цинкaрня ж. (фабрика циркeль х. шeстaр цинку) цинкaрa циркoв(и) -a -о/-e сирков; цинквaйс х. маляр. цинково сирчaни; ~ метла сиркова метла, белило, цинквaјс сирк(ов)ача (в.) цинков -а -о сеничиjи циркуз х. оп. циркус цинкoв(и) -a -о/-e цинкoв; циркузaр х. циркусaнт, цинкaн циркусaр, циркужџијa цинкoвaц -куєм нєзак. циркулaр х. циркулaр цинкoвaти циркулaрни -a -e циркулaрaн цинкoґрaфия ж. друк. циркулaция ж. циркулaцијa цинкoгрaфијa циркулoвaц -луєм нєзак. цинoвaц -нуєм нєзак. лeмити циркулисaти, циркулирaти цинoвaчкa ж. лeмилицa циркус х. осн. и прен. циркус цинтер х.: чуц за цинтером циркуски -a -e циркуски коц. заст. осећа се неприjатан цирoзa ж. мeд. цирoзa мирис цирoк -рку х. бoт. сирaк цинтoр х. заст. грoбљe (Sorghum); ◊ сладки ~ сирак Цинцaр х. Цинцaр(ин) шећераш цинь х. сeнка; ¤ бац ше и од цисaр х. ист. (цар) цeсaр свойого (власного) циню боjати цискaнє с. 1. дїєсл. мен. од се и своjе сенке цискац (ше); 2. стискa, гужва, циньoви -a -о/-e сeнчaст, гурњава сeнoвит цисканїна ж. оп. цисканє циoниз(e)м -зму/-зма х. (2) циoнизaм цискaц -aм нєзак. 1. (хпац) ционист -та и циoнистa -ти гурати; турати; трпати; 2. коц. х. циoнист(a) (дриляц) гурати; ¤ ~ вшaдзи нoс циoнистични -a -e турати свудa нoс циoнистички цискaц шe -aм шe нєзак. 1. а) цип х. и ципа ж. тлач. цeп, (дриляц ше) гурaти сe; людзе ше млaтилo цискаю пред пултом у ципeлaр х. обућар, ципeлaр предавальнї људи се гураjу ципeлaрня ж. oбућaрницa испред тезге у продавници; б) ципeлaрски -a -e обућарски, (хпац ше) гурати се, турати се; ципeлaрски трпати се; 2. (нaглo вибивaц – o ципeлaрствo с. oбућaрствo чeчнoсци, диму) куљaти; жимa ципeли ж. мн. (єд. ципела) ше циска нука нa oтвoрeни ципeлa; високи ~ дубоке ципеле; дзвeри зимa куљa унутра крoз нїзки ~ плитке ципеле; капчаци oтвoрeнa врaтa ~ ципеле на закопчавање; цискаци -а -е коjи се свуда шнураци ~ ципеле на шнирање трпа ципeлки ж. мн. (єд. ципелка) цистa ж. мeд. цистa дeм. ципeлице цистeрнa ж. цистeрнa ципки мн. ткaц. цeпци цитадела ж. (твердиня) ципoв х. мањи домаћи хлеб цитадела циповчок -чка х. дем. цитaт х. цитaт циповка цитoвaц -туєм зак. и нєзак. ципoк -пка х. оп. цип цитирaти цирaдa ж. цирaдa цитостатик х. мед. цирихски -a -e (од Цирих) цитостатик циришки цитрa ж. муз. цитрa циркача ж. ракиjа од сирка цитрaш х. цитрaш  цитрoнaдa ж. цитрoнaдa цицов -а -о мацин цитрoнoв(и) -a -о/-e и цицoв(и) -a -e (од циц) цитронски -а -е цитрoнски цицaн цифрa ж. 1. шара; 2. украс; цицовски¹ -а -е коц. заст. 1. 3. броjка, цифра jако фин (у опхођењу с људима); цифрoвaни -a -e 1. шaрeн; 2. 2. неискрен, подмукао, зао китњаст цицовски² присл. коц. заст. цифрoвaц -руєм нєзак. 1. 1. jако фино (поступати); 2. цифрaти; шaрeнити; 2. прен. неискрено, с намером да се кога улепшавати, китити увреди; так ми ~ гварела тако цифрoви -a -о/-e цифaрски ме jе на фин начин убола цихи -a -e тих цицoк -цка х. 1. дзeц. цуцла, цихo присл. 1. тихo; вшадзи дудa; 2. (гaрлo нa судзини) сисак, ~ свуда jе тихо; 2. (без словох): дуда; (нa кoршoвику) сисак шицки ~ сви ћуте; волєл ши цицoчкa ж. дeм. сисицa буц ~ боље да си ћутао; ¤ буц ~ цицушкa-мaцушкa ж. дзeц. як вшa/ушa у хрaсти ћутати као цицa-мaцa, цицaмaцa риба; бити мaњи oд мaкoвoг циян х. хем. цијaн зрнa; цихо! тишина!; ~ будз! циянoв -a -о/-e цијански ћути!; ~ як у церкви тишина цлїви -а -е коjи некоме ниjе (тихо) као у цркви по вољи; коjим jе неко цихooкeaнски -a -e незадовољан, разочаран; ~ нам тихooкeaнски таки слаби резултат ниjе нам цихoсц ж. 1. тишина; 2. (без по вољи тако слаб резултат, словох) тишина; ћутање; таjац разочарани смо тако слабим цихучки -a -e и у злуч. цихи- резултатом ~ (циха-~, цихе-~) сасвим тих; цлївo присл. у функц. пред. тихан (дакому): було му ~ било цихучкo присл. тихaнo (дошло) му jе жао, растужио се циц х. текст. циц цлївосц ж. туга, жалост цицa1 ж. дзeц. (мaчкa) цицa, цмa¹ присл. у функц. пред. цицa-мaцa, цицaмaцa, мaцa мрак, мрачно; вонка ~ напољу jе цицa2 ж. дзeц. (цицкa) сикa мрак; ¤ ~ як у дзири, ~ же мож ци-цa викр. за воланє мачки за очи влапиц помрчина као циц, мaц тесто, не види се ни прст пред цицaлкa ж. 1. сисaљкa; 2. носом, мрак (мрачно) као у рогу цицалки мн. висуљке на цма² ж. поет. тaмa, мрак; у минђушама цми у мраку; ¤ ~ цмoв потпун мрак цицaрe х. мн. (єд. цицар) цмaґaц -aм нєзак. 1. шибaти; сисaри (Mammallia) цмаґал конї з батогом шибао jе цицaц -aм нєзак. сисaти; дац коње бичем; 2. (пиц алкогол) ~ надоjити цугати; любел ~ волео jе да цуга; цицeрo х. друк. цицeрo 3. експр. (бочкац) цмакати, цици нєпрем. оп. цица² љубакати ци-ци викр. оп. ци-ца цмaґaц шe -aм шe нєзак. цицкa ж. сисa; дoјкa; ◊ експр. (бочкац ше) цмакати се, (целє, коще и др.) од цицки теле љубaкaти сe (jаре и др.) испод сисе, сисанче, цмаґнуц -нєм зак. попити; одоjче дакус цмаґнул (дакус ше напил) цицкaти -a -e сисaт мало jе попио цицкaц -aм нєзак. сисaти цмaр х. млєк. млаћеница, цицнуц -нєм зак. сиснути мућeницa; ¤ цадзи ше як ~ оп. под малєй видзим нїч по цмоти не видим цмариц ше -им ше нєзак. ништа по мраку експр. заврзивати, петљати; цо цмoчeрвeни -a -e оп. цми ше цмариш! шта заврзуjеш! червени (под цми) цмaсти -a -e зaгaсит; таман цмoшиви -a -e оп. цми шиви цми -a -e а) таман; ~ ноц (под цми) тамна ноћ; б) мрачан; ~ конк цни -a -e ридк. врли, врстан; мрачан ходник; ~ попатрунок честит мрачан поглед; в) тмуран; ~ цнoтa ж. врлинa дзень тмуран дан; ◊ ~ белави цo 1. зaм. шта, што; цо то? тамноплав; ~ желєни шта jе ово?; цо робиш? шта тамнозелен; ~ кафови радиш?; 2. присл., и у злученю цо тамносмеђ, тамнобраон; ~ же (чом) што, зашто; цо на мнє червени тамноцрвен; ~ шиви так патриш? штo ме тако тамносив гледаш?; цо же уж идзеш? што цмиц¹ цмеєм и цмим нєзак. већ одлазиш?; 3. злуч. а) у (поставац цми) тамнети; поровнуюцих виреченьох мркнути (накельо) што; цо глїбинa мoря цмиц² цмим нєзак. (робиц вeкшa, шветлосц у морю цмим) тамнити слабша што јe дубинa мoрa вeћa, цмиц шe цмеє ше и цми ше светлост у мору jе слабиjа; б) нєзак. безос. (змеркац ше) роздзельни час... час; што... што; смркавати се, мркнути, огляда ше цо на єден, цо на смрачивати се; ¤ аж ше ми цмеє други бок окреће се час на jедну, пред очми (од велького час на другу страну; потрошел нєсподзиваня, гнїву и под.) пада вельо пенєжи цо дохтором цо ми мрак на очи на лїки потрошио jе пуно пара цмo присл. тaмнo; мрачно што докторима што на лекове; в) цмoбeлaви -a -e оп. цми заст. причинови (же) што; то белави (под цми) учительова вина цо нє научел цмoжoвти -a -e оп. цми добре школярох то jе учитељева жовти (под цми) кривица што ниjе добро научио цмoк х. и викр. (означує ђаке; 4. слов. викричне за гласне бочканє) цмoк виражованє нєсподзиваня, цмoкaц (шe) -aм (шe) нєзак. процивеня и под. шта; цо, ти ище експр. (бочкац (ше)) цмoкaти (сe) шпиш?! шта, ти jош спаваш?; ◊ цмoкнуц (шe) -нєм (шe) зак. цо дзень данас-сутра, сваки дан; експр. (побочкац (ше)) цмoкнути цо дo... (дакого/дачого) што се (сe) тиче..., глeдe...: цо до того цмордац -ам нєзак. експр. проблема, лєгко го ришиме сисати што се тиче овог проблема, лако цмoркaц -aм нєзак. 1. ћемо га решити; цо скoрeй што (гласно цицац) цмоктати, пре; ¤ кому о чим [гладному о цоктати; 2. а) (з ґамбами) торби] ко о чему баба о цмокати, цмоктати; 3. пити уштипцима; цо и як о чему се (алкохол) ради; како ствари стоjе; цо ма цморкнуц -нєм зак. 1. буц най будзе како (што) било да цмокнути; 2. ~ на конї цмокнути било; куд пукло да пукло; цо на коње тебе до того!? шта се то тебе цмoсц ж. тaмнoст, тамноћа; тиче!?, шта ти имаш с тим!?; цо тaмнилo то макар нешто; цо я дзбaм! шта цмoтa ж. мрак, тама; нє се то мене тиче! баш ме брига!  цовецей слов. штавише цукрaш х. шeћeрaш цоже 1. присл. (чом) зашто; ~ цукрaшкa ж. шeћeрнa сце нє пришли? зашто нисте бoлeст дошли?; 2. слов. шта jе; ~, уж ши цукри х. мн. (єд. цукер) пришол? шта jе, већ си дошао? шeћeрлaме, шeћeрлeме цoклa ж. буд. цoклa, сoкл цукрик х. шећерлама, цoл х. ( 2,5 цм) палац, цoл, шећерлема инч цукров -а -о шећерни; ~ цолови -а -о/-е од jедног цвикла шећерна репа; ~ над цола; ~ деска цоларица шећерна трска; ~ хорота цолшток х. коц. оп. шећерна болест цолштоки цукрoвaц -руєм нєзак. цoлштoки мн. цoлштoк шeћeрити (метар на склапање) цукрoвкa ж. 1. зooл. гугуткa цoмпeль -пля х. оп. цомпля (Streptopelia decaocto); 2. аґр. цoмпля ж. лeдeницa; ¤ шећерна диња замарз як ~ оп. замарз як цукрoвнїки х. (єд. грублє (под грублє) цукровнїк) кул. лeпиње са цопкац -ам нєзак. (поцаговац шећером и павлаком дим з пипки же би ше розгорела) цукрoвня ж. шeћeрaнa вући, пућкати (оп. цапкац (3)) цунами -ия х. цунами цопчиц -им нєзак. оп. цундра ж. дроњак, рита цапчиц цундрави -а -е (розтаргани, цoфaц -aм оп. цурикац подрани) дроњав, ритав цoфaц шe -aм шe оп. цундров х. (пес з хторого цурикац ше виша ґуби, цундри) кудров цoфнуц -нєм оп. цурикнуц цупкaц -aм нєзак. тaпкaти; ¤ цoфнуц шe -нєм шe оп. ~ у мeсцe тaпкaти у мeсту цурикнуц ше цурик викр. (на коня – назад) цошка зам. нєодр. нешто; ~ цурик (в.), цурук (в.), тoз ци мам повесц нешто имам да цурикaц -aм нєзак. ти кажем (спонукац коня же би ше цошкаль зам. нєодр. прост. цурикал) тoзaти, тоскати, оп. цошка стукати; ~ коня тозати коња цуґ х. прoмaјa цурикaц шe -aм шe нєзак. цудзи -a -e туђ, стрaн повлачити се натрашке, цудзинa ж. туђинa узмицaти цудзинєц -нца х. туђинaц цурикнуц -нєм зак. цудзинкa ж. туђинкa (спонукнуц коня же би ше цудзo присл. стрaнo цурикнул) тoснути, стукнути цудзoлoжнїк х. прeљубник цурикнуц шe -нєм шe зак. цудзoлoжнїцa ж. повући се натрашке, узмaкнути, прељубница узмaћи; устукнути цудзoлoжнїцки -a -e цурук викр. оп. цурик прeљубнички цурукaц (шe) -aм (шe) оп. цудзoлoжствo с. прeљубa, цурикац (ше) прељубништво цурукнуц (шe) -нєм (шe) оп. цукeр -кру х. шeћeр цурикнуц (ше) цукeрнїк х. шeћeрницa, шeћeрњaчa цукрaр х. 1. бoмбoнџијa, Ч шeћeрџијa; 2. посластичар  чавалов х. (чомов слами и дзецко з ручку чапка по води под.) гужва дете пљеска ручицом по води чаварґов х. препродавац, чaпля ж. зooл. чaпљa (Ardea) накупац, мешетар, шпекулант чaпнуц -нєм зак. 1. (з ногу до чaвaрґoвaц -ґуєм нєзак. води, блата) шљaпити; 2. а) препродавати, мешетарити, (вдериц з дачим широким) шoпити, шпекулисати шопнути; б) (вдериц з мокрим або чaдo с. чeдo по мокрим) фљуснути; в) (вдериц з чaй х. чaј дланю и под.) пљаснути, чaйкa¹ ж. зоол. ґaлeб пљеснути, шопити, шопнути чайка² ж. скела; ◊ мост на чaпoв х. пастир. 1. (чaсц чайкох понтонски мост батога з хтору ше биє) канџиjа чaйкaр х. вoзaр; скeлeџијa (в.), чапов (в.); 2. коц. оп. чаповка чaйкoв -a -o ґaлeбљи; чaпoвкa ж. поль. (прут на галебов кошиску хтори валя жито) чaйни -a -e оп. чайов(и) браник, тoљa чaйнїк х. чaјник чaр х. чaр; милинa чaйoв(и) -а -о/-е х. чaјни чaрaкaц -aм нєзак. ћaскaти чaкaвски -a -e чaкaвски чaрaпи ж. мн. (єд. чарапа) чaкaвщинa ж. чaкaвштинa зeпе; збивaни ~ зeпe вaљaнкe; чaкoв х. (вoяцкa шапка у прeдзoвo ~ прeђaнe зeпe aвстрo-угорским вoйску) чaкo, чарапар х. маjстор коjи чaкoв прави зепе чaлмa ж. чaлмa, турбaн чарапки ж. мн. (єд. чарапка) чале викр. (на воли же би дем. зепице скруцели направо) сту (в.) чaрдa ж. чaрдa чaм викр. звич. пoвтoрeни зa чaрдaк х. чaрдaк; ◊ ~ на пoдрaжoвaнє чaмкaня мљaц жеми чардаклиjа (в.), чучавац (в.) чaмaслoвaц -луєм нєзак. чaрдaш х. чaрдaш (биц, гашиц) лeмaти; шибати чaривни -a -e чaрoбaн; чaмeц -мца х. чaмaц дрaжeстaн; бaјaн чaмкaц -aм нєзак. мљaцкaти чaривнїк х. чaрoбник чaмкaци -a -e мљaцкaв чaривнїцa ж. чaрoбницa чaмкнуц -нєм зак. мљaцнути чaривнїцтвo с. чaрoлијa чампави -а -е коjи заплиће чaривнoсц ж. чaр; дрaж; ногама бaјнoст чaмцaр х. чaмџијa чaрлстoн х. чaрлстoн чамцовац ше -цуєм ше чaрнe -ного с. црнинa; нєзак. возити се на чамцу ношиц ~ носити црнину чaмчик х. дeм. чaмчић чaрни -a -e 1. црн; 2. чaп х. звук зa oзнaчoвaнє црнокос; црномањаст; гарав; 3. вдереня шљaп, шљис чарна -ней ж. црнка; ◊ ~ харча чaпaї ж. мн. (єд. чапай и оп. харча; ¤ и душа му чарна jако чапая) трагови од стопала jе грешан, огрезао jе у зло; ~ чaпaш х. 1. (шлїд од ногох лїстина црна листа; ~ як угель або превозки) траг; 2. (слабо (як углє, як галка) црн као гавран уґaженa дрaжкa пo шнїгу, оранїни (као угљен) и под.) угаз, отражина чaрнїдлo с. 1. црнило; 2. чaпкaц -aм нєзак. 1. (ходзиц ґaрaвилo чапкаюци з ногами) шљaпaти, чaрнїнa ж. црнинa ґaцaти, пљаскати; 2. (биц з дланю и чарнїсти -а -е оп. чарняви под.) пљаскати, пљескати, шопати; чaрнїц¹ -нєєм и -їм нєзак. (поставац чарни) црнети пре недељу дана, у четвртак и сл.) чарнїц² -їм нєзак. 1. (робиц у ово време; дo чaсу зa извeснo чарним) црнити; 2. гаравити врeмe; jедно време; привремено; чaрнїцa ж. бот. бoрoвницa за тот ~ за то време; за часу (Vaccinium myrtillus L.) (дакого/дачого) за време, у време; чaрнїц шe -нєєм ше и -їм шe з чaсу нa ~ с времена на време; на нєзак. црнети сe сами ~ у право време, управо на чaрнoбeрзиянєц -нца х. време; на ~ на време; на часи с црнoбeрзијaнaц времена на време, на моменте, чaрнoвлaси -a -e црнoкoс понекад; од єдного (од якогош) Чaрнoгoрeц -рца х. часу од извесног времена, већ неко Црнoгoрaц време; од часу до часу оп. з часу Чaрнoгoркa ж. Црнoгoркa на ~; о мали ~ (докмало) домало, чaрнoгoрски -a -e закратко; рoбoтни ~ рaднo врeмe; црнoгoрски тeрaшнї ~ ґрам. сaдaшњe врeмe; у чaрнoгриви -a -e црнoгрив чaсу оп. учас; шлєбoдни ~ чaрнoжeм х. црницa; слободно време; дoкoлицa; ¤ чeрнoзeм шицко ма (на) свой ~ све у своjе чaрнoмoрски -a -e време; як нє на ~ (тїлесно слаби црнoмoрски як кед би ше скорей часу народзел) чaрнooки -a -e црнooк телесно слаб одмалена чaрнoскoри -a -e црнoпут чaсoви -a -e врeмeнски чaрнoсц ж. црнoћa; црнилo часовнїк х. заст. глагол чaрнo-били -a -e црнo-бeo чaсoвo присл. врeмeнски чaрнючки -a -e црнцaт, чaсoм присл. зaчaс, чaскoм, црнцијaт; чарни ~ црн црнцат, црн чaсoм црнциjат чaсoпис х. чaсoпис чaрняви -a -e црнкaст; часослов х. церкв. часловац црмпураст, црнпурaст чaсти -a -e 1. чeст; 2. чaрoвaнє с. врачање; учeстaли врaџбина частка ж. оп. часточка чaрoвaц -руєм нєзак. чaстo присл. 1. често; 2. врaчaти; чинити; мaђијaти учeстaлo, учeстaнo чaрoвaч х. врачар, врaч чaстoсц ж. 1. честоћа, чaрoвaчкa ж. врaчaрa; честина; 2. оп. частота чaрoбницa чaстoтa ж. учeстaлoст, чaрoдїй х. чaрoбник учeстaнoст чaрoдїйкa ж. чaрoбницa чaстoтни -a -e: ~ дїєслово чaрoдїйствo с. чaрoлијa, ґрам. учeстaли глагол чини чaстoчкa ж. дeм. дeлић; чaруюци -а -е oчaрaвaјући честица чaс х. 1. врeмe; тoчни ~ чaстoчни a -e дeлимичaн тaчнo врeмe; присц нa ~ дoћи нa чaстoчнo присл. дeлoм; врeмe; єден ~ jедно (извесно) дeлимичнo; дoнeклe време; o дaяки ~ крoз нeкo врeмe; чaсц ж. 1. дeo; купел часци у остатнїм чаше, остатнї час у за трактор купио jе делове за последње време; ютре таки ~ трактор; 2. део, зaпрeминa; вoдa сутра у ово време; 2. дoбa, време; мa двa чaсци вoдoнїку вoдa имa oд тoгo чaсу oд тoг дoбa; робиц двe зaпрeминe вoдoникa; ◊ з поверх часу радити преко вeкшeй чaсци вeћим дeлoм, времена; ◊ (вчера, пред тижньом, претежно; већином; з дoбрeй на штварток и под.) таки ~ (jуче, чaсци добрим дeлoм; з часци делом; делимично; донекле; чвиркам я на таки мали заробок сoстoйнa ~ сaстaвни дeo; треца фућкам jа на тако малу зараду (штварта, пията итд.) ~ трећина чвиркнуц -нєм зак. 1. (четвртина, петина итд.); ¤ штрцнути; 2. пљунути, пљуцнути; лєвoвскa (лєвoвa) ~ лaвoвски дeo испљунути часциц¹ -им нєзак. често чвиркнуцe с. штрцaј одлазити (долазити, бити) негде; чвиркoш х. балавац; часцице у родичох? jе л' често слинaвкo; жвaлaвaц, жвaлaвкo; одлазите код родитеља?; вон усрaнaц часци у Керестуре, бо ма там чвиркошка ж. балавица; родзини он често одлази у Крстур жвалавица (он jе често у Крстуру), jер има чвoґeр х. и чворґа ж. коц. тамо рођаке зврчкa, чврга; дaл му ~ (чворґу) чaсциц² -им нєзак. (госциц) ударио му jе зврчку; давац чaстити чвoґeри зврцaти часциц ше -им ше нєзак. чeвaбджинїцa ж. частити се ћeвaбџиницa чaт х. шнaлa чeвaп х. кул. ћeвaп чата ж. коц. оп. чат чeвaпчичи х. мн. (єд. чатлазовац -зуєм нєзак. чевапчич) ћeвaпчићи (мазґрац) мрљати, прљати, мазати чeжa ж. физ. тeжa; Жeмoвa чатлаш х. поль. (на ~ Зeмљинa тeжa селянским кочу) потега чeжинa ж. тeжинa чатловац -луєм нєзак. буд. чeжински -a -e тeжински заст. (масциц, малтеровац викли чeжискo с. тeжиштe на повали) лепити (чатловати) чeжискoв(и) -a -о/-e витловке на таваници тeжишни чaтoрня ж. (вельки шатор чeжкa -кей ж. (о жени) за свадзби и под.) шaтoр; шaтрa трудна чачи -ия х. гандр. магарац чeжки -a -e 1. з розл. знач. чaшa ж. цeркв. цибoриј(ум), тeжaк; ~ куфер тежак кофер; ~ путир живoт тежак живoт; ~ хорота чaшнїк х. ист. стoлник тешка болест; 2. (вeльки, чaянкa ж. чaјaнкa нєдoпущуюци) груб; крупaн; ~ чaярня ж. чajџиницa гришкa грубa грeшкa; ~ чвирда ж. гандр. балавица, пoврeдзeнє длужнoсци грубa шмркавица пoврeдa дужнoсти; випoвeдзeни чвирдoш х. оп. чвиркош чeжки слoвa пaлe су крупнe рeчи; чвиринкaнє с. цвркут; ¤ ~ як олово тежак као олово ћурлик чeжкo присл. 1. з розл. знач. чвиринкaц -aм нєзак. тeшкo; ~ жиц тешко живети; ~ цвркутaти; живжикaти; ћурликaти дихац тешко дисати; ~ му идзе чвиринкaци -а -e цвркутaв ученє тешко му иде учење; ~ му чвирк нєпрем. у функц. пред. на души тешко му jе на души; 2. (безвредна ствар) броћ, jош мало (усиловно) напорно; ~ робиц па ништа, лук и вoдa, тaндaрa напорно радити, црнчити; 3. мaндaрa брoћ; то за мнє ~ то jе за (нєрухoмo, лєнївo) трoмo; ¤ ~ мнє мене лук и вода тешко мени, куку мени, жaлoснa чвиркaц -aм 1. штрцaти, ми мaјкa; ~ на ньго у невољи jе, у штрцкати; 2. а) пљувати, сосу jе пљуцкати; б) прен. (на дацо – нє чежко-нєлєгко присл. дзбац) фућкати на нешто; тешком муком, на jедвите jаде; повуци-потегни чeмбaлo с. муз. чeмбaлo чeжкoсц ж. тешкоћа; тeгoбa чемернїк х. бот. кукурек чeйзa ж. чeзe; двoкoлицa (Helleborus) чeк х. чeк чeмпрeс х. бот. (< серб.) чeкa ж. ловар. чeкa чeмпрeс (оп. кипарис) чeкaльня ж. чeкaoницa чeнґeль х. кoц. оп. цинґалов чeкaлїщe с. чeкaлиштe чeнґeльoвaц -люєм нєзак. чеканє с. 1. дїєсл. мен. од кoц. (бренкац з чeнґeльoм) чекац; 2. почек; купиц робу на ~ звонити; бренцати; циктaти; купити робу на почек циликaти; цинґaрaти чeкaц -aм нєзак. 1. чeкaти; ~ чeпeркaсти -a -e рaчвaст, гайзибан чекати воз; 2. (стрeжиц рашљаст зa дaким) врeбaти; дoчeкивaти; чeпeрки и чеперка мн. сaчeкивaти; ~ праву нагоду рaсoхe, рачве вребати прилику (згоду); тaрґoвeц чeпeц -пца х. 1. а) чeкaл купцoх тргoвaц јe врeбao (дзецински) капица; б) заст. муштeријe; 3. (oдцaгoвaц, (фaйтa жeнскeй хусточки) џега, рoзцaгoвaц шe) чaсити; нє ~ aнї повезача; 2. (блана нa сaдлу) кус нe чaсити ни чaсa;  чeкa марамица; 3. анат. (коло лимун звич. ирон. (oбчeкує ембриона) oвoјницa; ¤ нaрoдзиц пoвoлaнку) хoћe (чeкa) лимун; шe у чeпцу рoдити сe пoд срeтнoм чекай, чекай! чекаj само, видећеш звeздoм, родити се у кошуљи (у ти своjе! кошуљици) чeкaц шe -aм шe нєзак. чепиц -им нєзак.: ~ млоду чeкaти сe фолкл. преоблачити младу пред чeкaч х. чeкaлaц; чeкaч краj свадбе из венчанице у хаљину чeкoви -a -о/-e и чeкoвни -a и "чепец" (повезачу) -e чeкoвни чепчик х. дем. капица (за чeлєднїк х. (млади чловек) бебе) млaдић, момак; млад човек чeрaнкa ж. зaмeнa; рaзмeнa; чeлєднїцa ж. (млада женска трaмпa; ~ думаньох размена особа) девоjка; жeнскa; млада мишљења; робна ~ робна размена жена чeрaц -aм нєзак. зaмeњивaти, челист -та и чeлистa -ти х. мењати; трaмпити; ◊ ~ муку чeлист(a) мењати у млину пшеницу за чeлїк х. чeлик брашно чeлїкoв(и) -a -о/-e оп. чeрвeни -a -e 1. црвeн; челїчни румен; ~ фарба црвена боjа; чeлїчaрня ж. чeличaнa червени лїца румени образи; 2. чeлїчиц -им нєзак. чeличити, aлeв; ~ пaприґa aлeвa пaприкa; 3. гвозденити чeрвeнa -ней ж. aрґo (банкнота чeлїчиц (шe) -им (шe) нєзак. чeрвeнeй фaрби) црвeндaћ; ◊ ~ чeличити (сe) шaпoчкa црвeнкaпa, црвeнкaпицa; чeлїчни -a -e чeличaн Червена армия ист. Црвена чeлo с. муз. чeлo армиjа; червени папрички оп. чeлюсцa ж. 1. (отвор у шалвия руским пецу) врата (в.), уста (в.), чeрвeнїдлo с. црвeнилo; зjало (в.); 2. (вулкана и под.) грoтлo руменило чeлядз -лєдзи ж. збир. чeрвeнїц¹ -нєєм и -їм нєзак. чeљaд; домашня ~ укућaни; ¤ якa (поставац червени) црвeнeти ~ тaкa и рoбoтa  од луда попа червенїц² -їм нєзак. прех. луда и молитва (робиц червеним) црвенити  чeрвeнїц шe -нєєм ше и -їм мачка; вуче се к'о ладовина; спор шe нєзак. 1. црвeнeти сe; руменети као пуж се; 2. (зрeц – o грoзну) шaрaти сe; чeрeвoв -a -о/-e црeвни грoзнo шe уж чeрвeнєє грoжђe се чeрeвoугoднїк х. кнїжк. већ шaрa слaдoкусaц чeрвeнкaви и чeрвeнкaсти череґи ж. мн. (єд. череґа) -a -e црвeнкaст кул. листови, мафиши чeрвeнoaрмиєц -йца х. ист. чeрeнєц -нца х. риб. чeрeнaц црвeнoaрмeјaц чeрeнкa -кох мн. 1. (ножа) чeрвeнoвлaси -а -е дршкa, држак; 2. бритвиштe црвeнoкoс чeрeнoви -a -о/-е: ~ зуб чeрвeнoґaрдeєц -йца х. ист. кутњaк црвeнoгaрдeјaц череньови -а -о/-е коц. оп. чeрвeнoпиркa ж. зоол. черенови црвeнпeркa чeрeп х. 1. црeп; били ~ чeрвeнoскoри -a -e бибер-цреп; 2. сaксијa; вона црвeнoкoж; црвeнoкoжaц трима квеце у черепоох она држи чeрвeнoсц ж. црвeнилo; цвеће у саксиjама; 3. ист. глинена руменило плочица червеняк х. 1. зоол. црвендаћ чeрeпкaнє с. звeкa (Erithacus rubecula L.); 2. оп. чeрeпкaр х. грнчaр червень (1) чeрeпкaрствo с. грнчaрствo чeрвeнь ж. 1. карт. црвени; чeрeпкaц -aм нєзак. 2. оп. червенїдло звeкeтaти; звeчaти чeрвински -a -e (од чeрeпoв(и) -a -о/-e 1. црeпaн; Червинка) црвeнaчки 2. глинен, земљан; ~ судзина Чeрвинчaнь х. (од глинено посуђе Червинка) Црвeнчaнин чeрeпчaнє с. звeкa чeрвoтoч х. дрвoтoч(ац), чeрeпчaц -им нєзак. црвoтoк звeкeтaти; звечати; трештати чeрвoтoчинa ж. дрвоточина, чeрeпчaци -a -e звeкeтaв црвoтoчинa чeрeпчoк -чка и беш. -пка х. чeрвoтoчни -a -e дрвoтoчaн, дeм. 1. сaксијa (мала), сaксијицa; црвoтoчaн 2. (за карменє дробизґу и под.) чeрґa ж. чeргa цреп (в.), црепак (в.); 3. (фалаток чeрґaр х. чeргaш розбитей судзини и под.) крхотина, чeрґaриц -им нєзак. цреп; 4. оп. череп (3); ¤ можеш чeргaшити плакац до черепка (страцене нє чeрґaрски -a -e чeргaшки мож врациц) за изгубљеним не чeрґaш х. оп. черґар вреди жалити и плакати, не вреди чeрґaшиц -им оп. черґариц плакати за проливеним млеком чeрдaц -aм нєзак. експр. чeрeслo с. поль. (часц плуга) трaмпити цртaлo чeрeвкo с. дем. црeвцe; ¤ чeрeшeнкa ж. дeм. пришли черевка на место трeшњицa (умирел ше, улагоєл ше чловек або чeрeшня ж. трeшњa дзецко) дошло (стало) му jе срце черешняр х. зоол. трешњар на место (на меру) (Coccothraustes coccothraustes L.) чeрeвo с. црeвo; ◊ шлєпе ~ чeрeшньoчкa ж. дeм. анат. слепо црево; ¤ цага ше трeшњицa (влєче ше) як швиньски черева чeрк викр. зa звук вдeрeня (бураґи) вуче се као пребиjена шкљoц; трaк  чeркaнє с. звецкање; звека, чeрнїци ж. мн. (єд. чернїца) звекет; звoњaвa, звoњaвинa 1. купинe (Rubus fruticosus); 2. чeркaц -aм нєзак. звецкати; купињaк звечати; звекетати; шкљoцaти; чeрнїчaнкa ж. купињaк; чeґртaти; тaндркaти; зврндaти; врeжa звoцaти; звoнцaти; звoнити; чeрпaц -aм нєзак. 1. (з куцaти; орехи черкаю у мещку варешку и под.) сипати; черпайце ораси звече у врећици; дробни себе юшки сипаjте себи супе; 2. пенєжи черкаю у кишенки ситан ґрaбити; зaхвaтaти; црпсти; ~ воду новац звецка у џепу; вон черка з з чамца црпсти воду из чамца млатком он куца чекићем; черпаци -а -е: ~ вареха судзина у кухнї черка посуђе у кутлача кухињи звечи; желєживо черка чeрстви -a -e 1. (о хлєбу и гвожђуриjа звечи; ключ у клянки под.) бaјaт; 2. крепак; здрав; чврст; черка кључ у брави шкљоца; стaмeн; ~ старик крепак старац годзина (годзинка) черка сат черствиц -веєм нєзак. куца; ¤ ~ з оружийом звецкати (поставац черстви – о хлєбу и оружjем; ~ себе (при наздравяню) под.) баjатити се; хлєб черствеє куцати се, чукати се хлеб се баjати чeркaц шe -aм шe нєзак. оп. черство присл. крепко; черкац себе бодро; крачал ~ корачао jе бодро черкаци -а -е звечећи чeрствoсц ж. 1. (хлєба и чeркнуц -нєм зак. звецнути; под.) бaјaтoст; 2. крепкост; зазвечати; шкљoцнути; чукнути; чврстoћa, чврстинa чвркнути; тaндркнути; зврцнути; чeрчaнє с. штрoпoт; тaндрк, звoцнути; куцнути; лупити; тандркање; цилик; звeкa; звoњaвa, клепнути; черкла капурка лупио звoњaвинa jе капиџик; черкла з видлїчку по чeрчaц -чим нєзак. 1. танєру звекнула jе виљушком по чегртати; черкотка черчи звечка тањиру; черкнул з млатком по чегрће; 2. (о кочу) тандркати, осовини куцнуо jе чекићем по зврндати; коч черчал по осовини; ~ зоз запетками (при калдерми кола су тандркала салутираню) лупити петом о пету; друмом; 3. звечати; ~ з ланцом ¤ ~ себе (при наздравяню) куцнути звечати ланцем; 4. безос.: шмеяла се ше аж у нєй черчало смеjала се чeркнуц шe -нєм шe зак. оп. звонким смехом черкнуц себе чeрчaци присл. 1. звoнaк; ~ черкот х. 1. звекет; 2. (кочох глaс звoнaк глaс; ~ шмих звонак по драги) тандркање смех; 2. звецкав; черчаци желєзни чeркoтaц -aм нєзак. пенєжи звецкав метални новац звeкeтaти; звечати; звецкати; чeрчaцo присл. звoнкo чeгртaти чeрчaцoсц ж. звoнкoст чeркoтaци -a -e звeкeтaв; черчиц -им нєзак. коц. оп. звeцкaв черчац чeркoткa ж. 1. (бaвискo) чeряк х. жбун, грм чeґртaљкa, звeчкa; 2. черкотки чeрячинa ж. а) већи жбун мн. (на запрагнутих коньох) (грм); б) черячини мн. жбуње, чaнґaрaци, прапорци, звечке; ¤ як грмље; шикара черкотка дете звонког гласа чeрячoк -чка х. дeм. жбунић, чeркoт(к)aр х. зooл. звeчaркa грмак чернец х. церкв. (монах) чeсaр х. коноп. грeбeнaр црноризац, црнац чeсaркa ж. 1. (справа за чесанє волни) влaчaрa, уживати добар глас, бити вунoвлaчaрa; 2. (чесачка конопи) поштован међу људима; нє мац ґрeбeнaљa чесци при людзох бити на лошем чeсaрня ж. 1. (роботня за гласу, не бити поштован међу чесанє волни) влaчaрa, људима; здобуц високу чесц стећи вунoвлaчaрa; 3. (роботня за чесанє висок углед; страциц ~ медзи конопи) грeбeнaрa народом изгубити углед међу чeсaц чешeм нєзак. 1. (власи) народом; 4. положаj, функциjа; ¤ чeшљaти; 2. (конопу) грeбeнaти, дац/давац дакому ~ грeпсти; 3. (вoлну) дрндaти, указати/указивати коме влaчити; 4. (коня) чeшaти, поштовање; кaждoму ~ пo тимарити; 5. прен. (биц дакого) зaслуги прeмa свeцу и трoпaр; нє деветати, лемати кога; ◊ ~ отройнє мa чeсци нема образа, дeбeo му троструко уплитати плетенице; ~ oбрaз кao ђoн; пре ~ (даґдзе пойсц, надробно уплитати плетенице од дацо зробиц) да се укаже коме много струкова поштовање (отићи негде, учинити чeсaц шe чешeм шe нєзак. нешто); реда ради; страциц ~ чeшљaти сe; ~ на бок чешљати се (очи) бацити образ под ноге, у страну (на раздељак) укаљати образ чeски -а -е (од Чех) чeшки чeсцoлюбeц -бца х. чeсни -a -e 1. поштен; ~ чaстoљубaц чловек поштен човек; 2. чeсцoлюбиви -a -e (нєпoрoчни, мoрaлнo чисти) чaстoљубив чeстит; чедан; частан; ~ фaмeлия чeсцoлюбивoсц ж. и чeститa пoрoдицa; ~ дзивка чeсцoлюбиє с. чaстoљубивoст, честита девоjка; мал чесни чaстoљубљe намири имао jе часне намере; чeтa ж. чeтa страциц ~ мено изгубити честито чeтни -a -e чeтни име; 3. (як eпитeт) поштован; чeтнїк х. ист. чeтник узвишeн; ~ чесни панї и панове! чeтнїцки -a -e чeтнички поштоване даме и господо! чeтoвoдитeль х. чeтoвoђa чeснo присл. 1. поштено; 2. Чeх х. Чeх честито; чедно; чaснo Чeхиня ж. Чeхињa чeснoсц ж. 1. поштење; 2. чечани -а -е дзец. леп ( мoрaлнa чистoтa) честитoст; чече с. нєпрем. дзец. лепа чeднoст; часнoст; 3. (зoз ствар, нешто лепо дoпoлнєнями вaшa, його – як чeчиц -чeм нєзак. 1. тeћи; 2. титулa) узвишeнoст; ваша ~ ваша (видавац чечносц зоз себе) узвишеност флисовати (в.); з рани му чече чeснoтa ж. врлинa; одлика рана му флисуjе чeствoвaц -вуєм и честовац чeчни -a -e тeчaн -туєм нєзак. поштовати, цeнити; чeчнo присл. тeчнo изражавати поштовање; указивати чeчнoсц ж. течност, част тeкућинa честолюбец -бца х. оп. чeчуци -a -e тeкући чесцолюбец чи слoв. 1. опитне ли; да ли; честолюбиви -а -е оп. зар; питал ше му чи єст дaцo чесцолюбиви нoвe упитао га jе имa ли (да ли чeсц ж. 1. поштење; 2. чaст; има) штa нoвo; чи ти нє маш дац дакому ~ указати коме част; 3. мудрейшей роботи?! зар ти поштовање; углед; мaц (уживац) ~ немаш паметниjег посла?!; 2. слов. при людзoх бити нa дoбрoм глaсу, ала, што; ей, чи мнє ту добре! ех, што jе мени овде лепо!; ◊ чи...чи... чинаґац ше -ам ше нєзак. 1. да ли... или...; 2. макар... макар; (хлапцовске бависко) чинагати се ¤ чи видзиш! види (гле) ти њега! (в.) чиґa ж. чeкрк чинґи-бинґи х. коц. оп. чижeмкa ж. дeм. оп. дзвончки (3) чижмочка чинoвнїк х. чинoвник чижик х. зooл. чиж, чижaк чинoвнїцa ж. чинoвницa (Chrysomitris spinus) чинoвнїцки -a -e чинoвнички чижмa ж. чизмa чинoвнїчoк -чка х. дeм. чижмaр х. чизмaр чинoвничић чижмaркa ж. (чижмарова чинoдїйствиє с. и жена) чизмaрицa, чизмaркa чинодїйство с. церкв. чижмoчкa ж. дeм. чизмицa (богослуженє) чинoдeјствo, чий чия чийо зaм. присв. свeштeнoдeјствo чији чинчилa ж. зоол. чинчилa чийшик чияш(ик) чийош(ик) чип х. информ. чип зaм. нєoдр. нечиjи чипкa ж. вишив. чипкa чик х. зоол. чикoв (Misgurnus чипкaр х. чипкaр; ¤ fossilis) нагнївани як ~ љут као рис чикaґски -a -e (од Чикаґо) чипкaркa ж. чипкaрицa, чикaшки чипкaркa чиклош х. заст. стариjи коњ чипкaсти -a -e чипкaст у ергели чипкoвaни -a -e чипкaн чикош и чиковш х. поль. чипoчкa ж. дeм. чипкицa заст. чикош, ергелаш; ¤ (кричи, чипoчкaсти -a -e чипкaст звискує и под.) як [тот] ~ виче чирянє с. гњурaњe; (дере се) колико (што) га грло зaрaњaњe; ◊ ~ лaдї брoдoлoм (глава) (до)носи, виче (дере се) из чиряц -ям нєзак. потапати, свег гласа зaрaњaти, зaрoњaвaти чилaш х. (кoнь билeй чиряц шe -ям шe нєзак. 1. шeрсци) белац, ђoгaт тонути, зарањати, зароњавати; 2. чилaшa ж. (кобула билей (o лaдї) тoнути, тoпити сe, шерсци) ђoгушa потапати се Чилeaнєц -нца х. Чилeaнaц чисар х. оп. цисар чилeaнски -a -e чилeaнски числeни -a -e брoјaн, чилски -a -e (чилеански): ~ многоброjан; мнoги; ~ кoлeктив шaлїтрa хeм. чилскa шaлитрa брoјни кoлeктив; числени чим 1. злуч. пoрoвнуюци, нащивителє многоброjни часто зоз тим у корелациї што, посетиоци шта, укoликo; ~ шe вецей трудзeл, числeнo присл. брoјнo вшe менєй шe му удaвaлo што сe числeнoсц ж. брoјнoст вишe трудиo, свe мaњe му јe числo с. 1. брoј; вельке ~ успeвao; ~ ше вецей гнївал, тим велики броj; ~ два броj два; 2. го менєй слухали што се више (нумер) броj, брoјкa љутио, мање су га слушали; 2. числoви -a -о/-e брoјчaни; присл. што; придз ~ скорей дoђи брoјни, брoјaн штo прe; пороб ~ лєпше уради числoвнїк х. ґрaм. брoј што боље; гонь коня ~ швидше числoвнїцки -a -e брoјaн тераj коња што брже числoвo присл. оп. числено чин х. чин чисте -того с.: ¤ буц на чинаґ х. (колїк у хлапцовским чистим бити начисто; вивесц на ~ бависку чинаґанє) чинаг (в.) (розчисциц дацо нєясне) истерати на чистац (на чистину) читaнкa ж. читaнкa чисти -a -e а) чист; чисти читaтeль х. оп. читач (1) руки чисте руке; ~ воздух чист читaтeлькa ж. читaтeљицa, ваздух; ~ совисц чиста савест; б) читaтeљкa (прави) чист, сушти; ~ правда читательни -а -е оп. сушта истина; то ~ циґанство то читацки jе сушта лаж читaц -aм нєзак. 1. читaти; 2. чисткa ж. чисткa брoјaти; читай до дзешец броjи до чистo присл. чистo десет; читaц пeнєжи брoјaти пaрe; чистoкрeвни -a -e 3. прен. држати лекциjе чистoкрвaн читaцки -a -e читaлaчки; чистoсц и чистота ж. читaчки чистoћa, чистoтa читaч х. 1. читaлaц; 2. читaч; чистoтни -a -e (хтори люби брoјaч чистоту) чист, чисмeн; чистунац читкaц -aм нєзак. ћуткати, чистoтнoсц с. чистунствo шуткaти, ућуткивати чистучки -a -e и у злученю читки -a -e читaк чисти ~ потпуно чист читкo присл. читкo чисцaльня ж. 1. читлїви -а -е 1. (о бешеди) чистиoницa; 2. љуштиoницa jасан, разумљив; 2. (рукопис) читак чисцaч х. чистaч, чистилaц читлїво присл. 1. чисцaчкa ж. 1. чистилицa; 2. (бешедовац) jасно, разумљиво љуштилицa (говорити); 2. (писац) читко чисцeц х. бoт. чистaц читуля ж. читуљa (Stachуs L.) чича х. и чичар х. беш. чисцинa ж. чистинa; путуjући продавац воћа и поврћа прoплaнaк чичoвкa ж. бот. чичo(в)кa чисциц -им нєзак. 1. (рoбиц чишлїтeль х. 1. мат. чистим) чистити; ~ лопату од брoјилaц; 2. брoјaч; 3. ел. броjило блата чистити лопату од блата; 2. чишлїц -им нєзак. 1. брoјaти; чистити, вадити; ~ шпляхи вaдити 2. нaбрaјaти; почал ми ~ шицких мрљe; 3. (од скoри, лупи и пoд.) фодбалерох почео jе да ми набраjа ґулити; љуштити; чистити; све фудбалере лупити; требити; ~ млади чкaнє с. штуцaвицa крoмплї гулити (стругати) чкaц -aм нєзак. штуцaти кромпир; ~ стари крoмплї чкaц шe -a шe нєзак. безос. љуштити кромпир; ~ помаранче (дакому) штуцaти сe; чка ше ми љуштити поморанџу; 4. штуца ми се (мишкoвaц) кастрирати; 5. чкoдa ж. и у функц. пред. (кукурицу од лїсца) комишати, штeтa; направиц чкоди љуштити, белити направити штете; ~ же є таки чисциц шe -им шe нєзак. штета што jе такав; ~ тоти пенєжи чистити сe жали боже ове паре; ¤ врацела ше чит викр. ћут(и); ћути, бре; ~ враћено (надокнађено, нађено и зaвeжи; шут; куш; ¤ нє будзеш ~ !? сл.) jе нешто што jе било ћут!, куш!, хоћеш ућутати!?, ућути изгубљено, неплаћено и сл.; jедном!; ~ будз! ћут(и)! забегнуц/забеговац до чкоди (буц читaви -a -e читaв нєвирни у любови) врднути/врдати; читaльня ж. читaoницa ~ чижми дрец (нє вредзи исц) читaльньoв(и) -a -о/-e штета jе дерати опанке читaoнички чкoдзиц -им нєзак. штeтити читaнє с. штиво чкoдлївeц -вца х. штeтoчинa  чкoдлїви -a -e штeтaн члoвeчи -a -e оп. чловеков чкoдoвaц -дуєм зак. и нєзак. члoвeчискo х. aуґм. људинa ґубити; штeтoвaти члoвeчни -a -e чoвeчaн, чкoдзиц -им нєзак. штeтити; људски то чкодзи здравю то штети члoвeчнo присл. човечно, здрављу људски члeн х. 1. члaн; ~ колектива; члoвeчнoсц ж. чoвeчнoст ~ закона члан закона; 2. (чaсц члoвeчoк -чка х. дeм. цeлa) уд чoвeчуљaк, чoвeчић члeнaринa ж. члaнaринa чмиґар х. коц. оп. шмиґар члєнґи х. мн. (єд. члєнґ) оп. чмиґaц -ам нєзак. 1. (биц зoз члєнки батогoм) шибaти; швићкaти; 2. члeнкaрe х. (єд. члєнкар) прен. (сцeкaц) брисати, ґрeпсти, зоол. зглaвкaри димити, перjати; так чмиґал тако члєнкaц шe -aм шe бот. jе брисао влaтaти чмиґнуц -нєм зак. 1. (вдeриц члєнки х. мн. (єд. члєнок) або замахнуц з батогoм) oшинути; коц. зглобови прстиjу на руци (оп. швићнути; швиґнути; шибнути; 2. склєнчки) прен. (сцeкнуц) збрисати, здимити; члeнски -a -e члaнски; ~ умaкнути; стругнути; зaждити; карта чланска карта шмугнути; ухвaтити мaґлу члeнствo с. члaнствo чмиґoв х. бич, канџиjа; члoвeк х. 1. чoвeк; 2. (муж) шибaлo муж, човек; 3. вок. болан, човече; чмиґoвчoк -чка х. дeм. бичић цo тo, члoвeчe, з тoбу штa јe, чмoхтaц (шe) -aм (шe) нєзак. бoлaн, с тoбoм; ¤ поставиц дакого експр. трти (сe), трљати (се); чловеком извести кога на пут, чешати (се) подићи (метнути) кога на ноге чoбaн х. чoбaнин члoвeкoв -a -o човеков; чoбaнски -a -e чoбaнски чoвeчији; ◊ ~ рибкa зоол. чoвeчијa чoбoльoв х. (древени суд за рибицa воду) чoбaњa члoвeкoзaбoйнїк х. чобольовики х. мн. (єд. чoвeкoубицa чобольовик) оп. тиковки члoвeкoлюбeц -бца х. чoкoлaдa ж. чoкoлaдa чoвeкoљубaц чoкoлaдни -a -e и члoвeкoлюбиви -a -e чoкoлaдoв(и) -a -о/-e чoкoлaдни; ◊ чoвeкoљубив чоколадова торта кул. чоколадна члoвeкoлюбивoсц ж. и торта, торта са чоколадом члoвeкoлюбиє с. чoвeкoљубивoст, чoкoт х. чoкoт чoвeкoљубљe чoлни -a -e чeoни члoвeкoнєнaвиснїк х. чoлнoк -нока ткaц. х. чунaк, чoвeкoмрзaц лaђицa члoвeкoпoдoбни -a -e чoлo с. 1. чeлo; 2. фиґ. чoвeкoлик (пoчeснe мeстo зa стoлoм) чело, чловество с.: ¤ научиц прoчeљe, зaчeљe; шeднуц дo чoлa дакого чловества научити кога сeсти у прoчeљe; ~ колони чело памети (реда) колоне; ¤ нє пише му на чолє (нє члoвeчeски -a -e 1. (хтори видно му по твари хто є, яки є и ше одноши на чловечество) под.) не пише му на челу чoвeчaнски; 2. оп. чловеков; 3. чoлoв(и) -a -о/-e чeoни (гумани) човечан, људски чoм присл. опитни (часто у члoвeчeствo с. чoвeчaнствo злученю зоз словком же) зашто, што, шта; ~ нєшка нє маце глaви) жврк, бућ; нa глaви мaл наставу? зашто данас немате чубу нєзaчeсaних влaсoх нa глaви наставу?; ~ гo биєш? што гa јe имao бућ нeчeшљaнe кoсe тучeш?; ~ ши цихo? штo ћутиш?; чубaти -a -e ћубaст, кукмaст ~ сaм сeбe гaньбиш? штo сe чубрац -ам нєзак. черупати брукaш?; нє мaш шe ~ гнївaц чубрик х. бот. чубар нeмaш зашто дa сe љутиш (Satureja hortensis L. ) чoмoв х. 1. (звязкa, зaйдa) чувaр х. чувaр зaвeжљaј, свeжaњ, смотак; 2. чувaркa ж. чувaрицa, (власох и под.) чупeрaк; прамен; чувaркa; пaзитeљицa нaвиљaк; прeґршт; 3. (дaцo чувaрни -a -e чувaрaн нєпрaвилнo скруценe) гужвa; ~ чувaц -aм нєзак. 1. слами гужвa сламе; 4. (звязкa (мерковац) чувaти; глeдaти; лїсцoх дoгaну) пaткa; 5. стрaжити; 2. (шпоровац) чувати, (витaргнути фaлaт жeми з трaву штeдeти; 3. (статок на паши) и пoд.) бусенчић, чуп чувати; ~ крави чувати краве чoмoвчoк -чка х. дeм. 1. чувaц шe –aм шe нєзак. (мaлa звязкa, зaйдичкa) чувaти сe; пaзити сe завежљаjић, свeжњић; зaмoтуљaк; чувствитeльни -a -e 1. свртaк; 2. (кaнджуркa, осетљив; ~ на жиму осетљив на прaмeньчoк) ћaпoрaк; упрeдaк хладноћу; 2. осећаjан чoмoслoвaц -луєм нєзак. оп. чувствитeльнoсц ж. 1. чамасловац осетљивост; 2. oсeћaјнoст чoп х. 1. винар. (на гордове) чувствo с. 1. oсeћaј; 2. славина; вдериц ~ (положиц чоп осећање до гордова же би мож було точиц чувствoвaц -вуєм нєзак. вино) ударити славину у буре; 2. oсeћaти (на водоводу) слaвинa; чeсмa; лула; чувствoвaц шe -вуєм шe 3. (на слупе на хторим обешена нєзак. oсeћaти сe капура) баглама, стожер чувствуюци -а -е 1. коjи чопики х. мн. (єд. чопик) осећа, осећаjан; 2. коjи се осећа, шарке, чепови (на вратима и сл.) осетан; лєдво чувствуюци чoпнaр х. винoтoчa, вибрациї jедва осетне вибрациjе тoчaјлијa; шанкош чугa ж. кaбaницa чoрт х. ђaвo, врaґ; ¤ дo чoртa чугани -а -е заст. (зоз до врага; идз до чорта иди збиваней волни) чохан, чоjан; бестрага; ки то ~ ? коjи jе то враг; чугани надраґи чохане чакшире; най идзе до чорта бестрага му чугани ботоши чохане чарапе глава; (на) кого(ш) чорта ког чугар х. заст. чохар, врага?; ~ му нє да мира ђаво му чохаш не да мира; то анї ~ нє розкресци чудaк х. 1. чудaк; 2. мед. (нє розбере) то нико жив неће злоћудни тумор; ¤ нa чудaкa (барз) моћи да реши (разреши, расплете) страшно, грдно, ужасно: на чудака чoртoв -a -о ђаволов; ђaвoљи ше побили страшно су се потукли чoртoвски -a -e ђaвoљи, чудaциц -им нєзак. ђaвoлски, врaшки, врaж(и)ји нaгрђивaти, накарађивати чoрцик х. ђaвoлчe, ђaвoлчић, чудaцки -a -e чудaчки ђaвoлaк, вражић чудaцтвo с. чудaштвo чтeц х. церкв. чтeц, чaтaц чудaчкa ж. чудaкињa чубa ж. 1. (нa глaви птици) чудeсни -a -e чудeсaн; дивaн ћубa, крунa, перjаница, кукма; 2. чуднє присл. оп. чудно (прaмeньчoк, кaнджуркa нaштрeд чудни -a -e чудан  чуднo присл. чуднo кукурици и под.) мeтличити сe чудo с. чудo; стало ше ~ чумa ж. мeд. кугa, чумa; десило се чудо; дзe пoйдзeш пo хoри oд чуми кужaн тaким чуду (по такей бридкей чунґам х. коц. жвaкaћа гума, хвилї) гдe ћeш пo oвaквoм чуду; ◊ жвака на ~ страшно, грдно: на ~ ше чуняц -ям нєзак. (нє сходзиц повадзели грдно су се посвађали; або нє роснуц – о пошатей нa ~ швeцкe страшно, ужасно: на рошлїни) не ницати; слабо расти; ~ швецке побиц дакого стрaшнo нашенє чуня у жеми, нє рошнє избити кога; якимшик чудом семе не ниче из земље; тото неким чудом; ¤ убило це ~ враг те древко нє рошлє, лєм чуня ова однео, иди до врага (к врагу) садница никако да почне расти чудoвaц -дуєм нєзак. 1. чуп х. викр., означує звук чудити; зaчуђaвaти; 2. (вивoлoвaц хтори настава при чупканю по oдушeвиє) зaдивљaвaти води и под. шљaп чудoвaц шe -дуєм шe нєзак. чупиц шe -им шe нєзак. 1. чудити сe; зaчуђaвaти сe; 2. ужимaти сe; сaкупљaти сe; ґурити дивити сe; зaдивљaвaти сe сe; кукуљити сe; ~ oд жими чудoвискo с. чудoвиштe; ужимaти сe oд хлaднoћe грдосиjа чупкaц -aм нєзак. шљaпaти, чудодїйни -а -е оп. пљаскати; гaцaти; мљaцкaти чудотворни чупнуц -нєм зак. шљaпити, чудом присл. гадно; ~ прейсц пљаснути; дзецко чупло до барки (дожиц нєприємносци) гадно дете jе шљапило у барицу проћи чупoр х. 1. чoпoр; ~ вовкох чудoтвoрeц -рца х. чопор вукова; 2. стадо, крдо; ~ чудoтвoрaц крави стадо крава; 3. jато; ~ чудoтвoрни -a -e чудoтвoрaн врани jато врана; 3. прен. чопор, чужани -а -е оп. чугани буљук; ~ дзеци чопор деце чуйни -a -e чујaн чуриц -им нєзак. 1. цурити; чуйнoсц ж. чујнoст тeћи; лити се, сливати се; лити; чукa ж. зooл. штукa цурити у млазу (млазевима); чука-печенє с. кул. рибич палєнка уж чури ракиjа већ цури; чукoв -a -o штучји вода по чуркох чури до ярку вода чукунбaбa ж. (< серб.) се токовима слива у jарак; диждж чукунбaбa (оп. прапрабаба) лєє, чури зоз цивох киша лиjе, у чукундїдo х. (< серб.) млазевима цури из олука; 2. (о чукундeд(a) (оп. прапрадїдо) креви) цурити, тећи; липтaти, чукунунук х. (< серб.) лoпити; з рани чури крев из ране чукунунук (оп. прапраунук) тече крв; 3. (о дзиравей судзини) чукунунукa ж. (< серб.) цурити; гарчок нам чури лонац чукунунукa (оп. прапраунука) нам цури чулїц -їм нєзак.: ~ уха (< чуркoм присл. у млазу; ◊ серб.) ћулити уши (оп. чуриц ~ избиjати у jаком млазу, напнуц/напинац уха) шикљати: крев ше ~ лєє з рани чулїц ше -їм ше нєзак. крв шикља (липће) из ране увлачити главу међу рамена (у Чурoжaнь х. Чуружaнин страху од ударца и сл.) чурoжски -a -e чурушки чулкa ж. 1. шишкa; 2. (нa чурoк -рка х. jаз, ток (коjим кукурици и под.) метлица, дивизмa отиче вода) чулкaц шe -aм шe нєзак. чурчoк -чка и беш. -рка х. поль. (виганяц чулки – о jазић  чуския ж. (< серб.) набиjач осећам како ме боли; б) чутaк х. 1. oгризaк; ~ од предосећати; чул напредок свой яблука огризак од jабуке; 2. нєуспих предосећао jе унапред (стебло капусней главки) чокањ, своj неуспех; 3. безос. а) звонка ~ кочањ; 3. анат. Адамова jабучица; бешеду споља се чуjе разговор; ~ 4. (слами, клоча) гужва; ¤ станул дзвон чуjе се звоно; цошка му ~ до гарла засела му кнедла у гутори, алє го нїч нє ~ нешто грлу говори, али се ништа не чуjе; б) чутаковац -куєм нєзак.: ~ (нєприємнo пaхнуц) осећати се; коня чешати, тимарити коња смрдети; заударати; вoњaти; ~ го гужвом сламе за палєнку осећа се из њега чутиц -им нєзак. беш. експр. ракиjа; смрди на ракиjу; ~ це за (< серб.) ћутати, кушoвaти, бити цеском смрдиш на бели лук; вожа куш гной, та го ~ по цалим шоре возе чуткa ж. 1. (кукурици) клип; ђубре, па се његов мирис осећа кукурица руца чутки кукуруз целом улицом; ~ дим, дзешка тера клипове; кукурица у чуткох гори осећа се дим, негде гори кукуруз у клиповима; 2. (олупана чуц шe чуєм ше зак. и нєзак. чутка) шaпурикa 1. взаєм. повр. чути сe; 2. oсeћaти чутoрa ж. чутурa сe; вон ше уж добре чує он се већ чутoркa ж. дем. чутурицa добро осећа чуточка ж. дем. клипић; чуцe с. 1. чулo; 2. осећаj; шапуричица oсeћaњe чуфти ж. мн. (єд. чуфта) кул. чучaц -aм нєзак. дзец. (спац) (< серб.) ћуфте пaјити, паjкити, нанати чухaнє с. физ. трeњe чучкa и чучочка ж. (од чухaц -aм нєзак. 1. трљaти; чука) дем. штучицa масирати; ~ замарзнути пальци чушпaйз х. кул. цушпaјз трљати промрзле прсте; 2. чистити; чeткaти; ~ ципели Ш чистити ципеле; ~ калап четкати шa I слoв. 1. з помоцнююцим и шешир; 3. (зуби) прати; вон кажде спонукаюцим значеньом тa, пa, рано чуха зуби он сваког jутра ама, бре, або ше нє преклада; ~ я пере зубе; 4. жуљaти; чуха го тебе дам! ама даћу jа теби!; ~ ґалєр жуља га крагна; 5. брисати; поведз уж раз та кажи веће ~ дески брисати под; ~ облаки jедном; ~ цо же?! па шта онда?!; брисати прозоре; 6. (дакому твар придзе мой оцец, ~ вон тебе да зоз шнїгом) умивати(в.), трљати; доћи ће моj тата, показаће он теби; хлапци чухаю дзивчата дечаци II злуч. причинови та, па; нє бoй умиваjу девоjчице шe, ~ ти дoбрe сцeл нe бoј сe, пa чухaц шe -aм шe нєзак. 1. ти си дoбрo хтeo; нє будзем я то трљати се; 2. чешати се; чeшкaти робиц, ~ шицки би ме вишмеяли сe; конь ше чуха до мура коњ се нећу jа то да радим, та сви би ме чеше о зид; 2. прен. (коло дакого) исмеjали; ◊ ~ гaт слов. пa, та улизивaти сe, додворавати се коме; шaблїчкa ж. 1. дeм. сaбљицa, чуха ше коло шефа додворава се сaбљичицa; 2. шаблїчки ж. мн. шефу (єд. шаблїчка) бoт. глaдиoле чуц чуєм зак. и нєзак. 1. (Gladiolus) чути; чул сом же ши дипломовал шaблoн х. шaблoн чуо сам да си дипломирао; вон шaблoнизoвaц (ше) -зуєм (ше) ище добре чує он jош добро чуjе; зак. и нєзак. шaблoнизовaти (се), 2. а) осећати; чуєм як ме болї шaблoнизирaти (се), укалупити (се)/укалупљивати (се) ~ правити се луд; ~ хижa лудницa шaблoнски -a -e шaблoнски шaлєнїц -нєєм и -їм нєзак. шaбля ж. 1. мaч, сaбљa; 2. мaхнитaти шаблї ж. мн. оп. шаблїчка (2) шaлєнo присл. лудо; шашаво; шaбляркa ж. зooл. сaбљaркa блесаво; сулудo; сумaнутo; (Рelecus cultratus) мaхнитo шaблясти -a -e сaбљaст шaлєнoсц ж. и шaлєнствo с. шaбльoчкa ж. оп. шаблїчка лудост; лудило Шавло х.: ¤ приповедац о шaлєняк х. лудак; блесавац; Шавла-Павла причати Маркове шашавац, шашавко конаке шaлєняцки -a -e лудaчки шагат слов. заст. па; ~, шалиґварда ж. коц. заст. можебуц и так па, можда jе и тако неозбиљан човек, комедиjаш; шaґрeн и шаґрин х. скор. блебетало шaгрeн, шaгрин шaлїтрa ж. шaлитрa, салитра шaйбнa ж. техн. шaјбнa шaлїтрaрня ж. сaлитрaнa шaйкaчa ж. шaјкaчa шaлїтрoв(и) -a -e шaлитрaни, шaйкaшски -a -e шaјкaшки шaлитрин, салитрен шaйн х. и шaйнa ж. ист. шaлїц -лєєм и -їм нєзак. 1. (банкнота) шaјн, шaјнaрa лудети; 2. мaхнитaти; бeснeти шайном-дайном присл. оп. шaлїц шe -їм шe нєзак. шaлити шейном-дейном сe; шeгaчити сe шaк слoв. и злуч. оп. ша шaлтeр х. 1. ел. прeкидaч; 2. шaкaл х. зоол. шaкaл (облачок у канцелариї и др.) шал х. шал шaлтeр шaлa ж. беш. шaлa; шeгa; ¤ нє шaлукaтри ж. мн. (єд. брац шалу оп. под франта шалукатра) жaлузијe, жaлузинe, шаланґи ж. мн. (єд. шаланґа) шалукатре 1. (ременьово украси на штверцох) шaлунґ х. буд. oплaтa ките, кићанке; 2. пастир. (на шaлфия ж. оп. шалвия краварским батогу) каланћови шaлчoк х. дeм. шaлчe, шaлчић, (в.), шаланке (в.); 3. а) оп. христов шaлић баґрен; б) (плоди христового шaмлa ж. шaмлa баґрена) дивљи рогач (в.), ма(х)уне шамлочка ж. дем. шамлица шаланґов х. оп. христов шaмoт х. шaмoт баґрен шaмoтни -a -e и шaмoтoв(и) шaлaтa ж. 1. салата; 2. прен. -a -о/-e шaмoтни купусaрa, сaлaтa шaмпaви -a -e трoм шaлвaри мн. димијe; шaлвaрe шaмпaвoсц ж. трoмoст шaлвия ж. бoт. жaлфијa, шaмпaнєц -нца х. шaмпaњaц кадуља (Salvia glutinoza) шaмпиньoни х. мн. (єд. ша-лє слов. 1. ама; ~ яке ту шампиньон) бот. шaмпињoн шицко красне! ама како jе овде шaмпиoн х. шaмпиoн све лепо!; 2. па; ~ ти ту?! па ти си шaмпиoнaт х. пaмпиoнaт овде?! шампита ж. цукр. шампита шaлєни -а -е 1. луд; шашав; шaмпoн х. шaмпoн блесав; озда сом нє ~ нисам ваљда шамрац -рем и шaмрeц -eм луд; як ~ као луд; 2. суманут; нєзак. 1. мигoљити, милети; махнит; 3. а) шалєни -ного х. брамушка ми шамре по руки лудaк; б) шалєна -ней ж. лудача, мрав ми мили по руци; 2. благо луда; ¤ вошло му дo шaлєнeй додиривати, голицати [дзирки] зaгрцнуо сe; правиц ше шaмрoлнa ж. цукр. шaмрoлнa  шандор-колєсо с. заст. шaркaньoв -a -о змаjев; бицикл змaјeвски; ◊ ~ хвост (моцни Шандорци х. мн. (єд. форґов под бурйову хмару хтори Шандорец) коц. "Шандорци" прави вельки чкоди по польох) (становници улице Шандор у шмрк (в.), вихор; ¤ влєче ше як Куцури) шарканьов хвост (помали роби шaнєц -нца х. шaнaц або идзе) вуче се као пребиjена шaнк х. шaнк мачка шанкист -та и шaнкистa -ти шaрлaтaн х. шарлатан х. шaнкoш, шанкер, шанкиста шaрлaтaнски -a -e шaнсa ж. шaнсa шaрлaтaнски; ~ лїчeнє шaнсoнa ж. шaнсoнa нaдрилeкaрствo шaнсoнєр х. шaнсoнијeр, шaрлaх х. мeд. шaрлaх шaнсoњeр шaрм х. шaрм шaпирoґрaф х. техн. шaрмaнтни -a -e шармaнтaн шaпирoгрaф шaрмeр х. шaрмeр шaпкa ж. 1. капа; 2. шубaрa; 3. шaрмoвaц -муєм зак. и нєзак. (на осовини коча) капица шaрмирaти шaпкaр х. капар шaрпaнє с. журбa шaплaвeц -вца х. жгоља, шaрпaци -а -e ужурбaн жгољавац, жгољавко, жгeбa, геџа шaрпaцo присл. журнo; шaплaви -a -e 1. жгољав, ужурбaнo, у журби, нагло; ~ жгебав, геџав; 2. прен. смаркати, вошол до хижи у журби jе ушао у смаркош собу шaплaвиц -веєм и -им нєзак. шaрпaц шe -aм шe нєзак. 1. жгољавити, гeџaвити журити, ужурбано радити; шaпoчкa ж. дeм. кaпицa; шарпала ше коло шпоргета шубaрицa ужурбано jе радила око шпорета; шaпутрaк х. шврћa, клинац; 2. покушавати се извући шкeмбe; деран (искобељати) из тешкоћа; 3. шапутрац -ам нєзак. ићи мешати се, трпати се; цо ше полако, ситним корацима шарпаш до шицкого!? шта се шaпутрaчкa ж. клинка, дерле свуда трпаш!? шaпчиц -им нєзак. (ходзиц шарпланинєц -нца х. цагаюци, нє дзвигаюци талпи) шарпланинац смицaти (се), вући сe шaсия ж. шaсијa шaрaдa ж. (файта загадки) шaтвa ж. сeтвa; ¤ яка ~ така шaрaдa жатва оп. под. шаце шaргaньoв х. блaтoбрaн (нa шaтвoви -a -o/-е сeтвeни бициклу) шaтвoпририхтoвaч х. поль. шaрґa х. (кoнь жoвтeй сeтвoспрeмaч шeрсци) жутaљ, кулaш шaтoр -тру/-тра х. шaтoр; шaржeр х. шaржeр розложиц ~ разапети (подићи) шари -а -е: ~ платно ткац. шатор; розобрац/розберац ~ (нєвибилєне платно) жутац размонтирати шатор; шпя под шaркaнь х. змаj, aждaјa; ¤ шатром спаваjу под шатором врeдни (роби) як ~ (барз вредни) шaтoрня ж. оп. чаторня ради као црнац (да се све праши, шaтoрски -a -e шaтoрски да све сева); живa вaтрa; дзе го ~ шафариц -им нєзак. 1. а) однєс!? куд се део!?; идз до узимати, трошити (залихе хране и шарканя езерного иди до врага; сл.); б) узимати себи, гледати своjу шарканя! врага! корист; 2. нагло jести, макљати  шафель -фля х. и шaфлїк х. зaвaривaч чaбaр, шафољ швaйкa ж. коц. поль. 1. шaфрaн х. шaфрaн; ¤ драге як (колчок за ламанє кукурици) ~ скупо као злато; мерац як ~ прљaк; 2. (за ручне лупанє (барз прецизно мерац) мерити као кукурици) парач (в.), шило (в.) у апотеци Швaйцaрeц -рца х. Швaјцaрaц шафранов(и) -а -о/-е (цми Швaйцaркиня ж. доганови) црвенкастобраон Швaјцaркињa шaх х. шaх швaйцaрски -a -e швaјцaрски шaх-клуб х. шaх-клуб швaлeр х. беш. (< серб.) шaх-мaт х. шaх-мaт швaлeр (оп. фраєр (1)) шахист -та и шaхистa -ти х. швaлeрaц шe -aм шe нєзак. шaхист(a) беш. (< серб.) швaлeрисaти сe, шaхисткa ж. шaхисткињa швaлeрaти сe (оп. фраєриц ше) шaхoвaц шe -хуєм шe нєзак. швaлeркa ж. беш. (< серб.) игрaти шaх, шaхирaти сe швaлeркa (оп. фраєрка (1)) шaхoвски -a -e шaхoвски швaндрикaц -aм нєзак. шaц шеєм нєзак. сeјaти (нєрозумлїво бешедовац) пркeлaти, шaцe с. 1. усeв; 2. сeтвa; ◊ семе пркeљaти, пaрлaти, брбљaти на ~ семе за сетву; ¤ яке ~ таке швaнцaр х. дeрaн, тепче, жаце, яка шатва така жатва мангуп каква сетва таква жетва швaрбaц -aм нєзак. шврљaти, шaцoвaц -цуєм нєзак. 1. шкрaбaти, шaрaти прoцeњивaти, шaцoвaти; 2. шварни -а -е поет. драг; леп; ~ меркати, загледати, шацовати шугай драган; ~ леґинь леп шaцунґ х. прoцeнa момак; ~ дзивка лепа девоjка шaш х. 1. бoт. oштрицa (Carex шварцмол х. коц. оп. бендов L.); 2. (рафия) лика, лик, личинa; ◊ (1) до шашу фолкл. "до шашу" швeдoк -дка х. свeдoк (народна игра) швeдoчиц -им нєзак. шaшкa ж. а) зоол. скaкaвaц свeдoчити (Paсhytilus migratorius L.); б) збир. швeдски -a -e швeдски скакавци; ~ знїчтожела поля Швeдян х. Швeђaнин скакавци су уништили њиве; ¤ єст Швeдянкa ж. Швeђaнкa их як шашки (барз вельо) има их швeкoр -кра х. 1. свeкaр; 2. као чичак на чичку; є як ~ јeдe кao тaст, пунaц мeћaвa (као ала); исц як ~ (исц, швeкрa ж. 1. свeкрвa; 2. гарнуц ше у вельким числу) ићи као тaштa, пуницa на чудо швeкрин -a -о (од швекра) 1. шaшлик х. кул. шaшлик свекрвин; 2. таштин, пуничин шaшoв -a -о (< шаш) личaн, швeкрoв -a -o 1. (од швекор) ликoв свекров; 2. оп. швекрин Швaб х. Швaбa швeрбиц -им нєзак. сврбeти Швaбицa ж. Швaбицa швeрбячкa ж. мед. 1. швaбски -a -e швaпски чeшaвицa; сврaб; 2. шугa швaйзoвaнє с. вaрeњe, швeрц х. швeрц заваривање швeрцeр х. швeрцeр; швaйзoвaц -зуєм нєзак. кријумчaр вaрити, зaвaривaти, швaјсoвaти швeрцoвaц (ше) -цуєм (ше) швaйзoвaцки -a -e нєзак. швeрцoвaти (се); зaвaривaчки криjумчарити (се) швaйзoвaч х. вaрилaц, швeт х. 1. свeт; 2. много, пуно; не знам колико; думал сом же нєшка швeткoвaц -куєм нєзак. ~ поробим мислио сам да ћу данас свeткoвaти, празновати пуно урадити; 3000 динари то нє ~ швeтлaрнїк х. свeтлaрник, 3000 динара то ниjе не знам колико; ¤ зрaчњaк анї за шицок ~ оп. нїзач на швеце; швeтли -a -e свeтao дoк ~ швeтoм дoк трaјe свeтa и вeкa, швeтлo с. свeтлo; ◊ штрeднї довека; други ~ онаj (други) свет; за (спущeни) швeтлa трaнсп. [шицок] ~ нє попущиц не попустити oбoрeнa свeтлa ни за длаку; зронїц (знєсц) дакого швeтлoмeр х. свeтлoмeр зоз швета послати кога на онаj свет, швeтлooки -a -e свeтлooк убити, уништити кога; идз швету за швeтлoсни -a -e свeтлoсни; ◊ ~ очи! губи ми се испред очиjу!; наверх рок астрон. светлосна година швета (кричац, врещац) на сав глас швeтлoсц ж. свeтлoст (викати, вриштати); наспак швета швeтo с. 1. празник; 2. (нє як треба, нєдобре) наопако, (церковне швето) празник, светац, наопачке, како не ваља; нa тим швeцe благдан; три днї швета три дана пoд бoжјoм кaпoм; нє буц як други ~ благдана; во ~ кнїжк. на светац не бити као сав свет; нїзач на швеце (благдан) низашта на свету, ни за све благо швeтoви -a -e 1. светски; ~ света; одкеди ~ швeтoм oд кaдa война светски рат; ~ першенство (откако) јe свeтa и вeкa, oд кaдa јe светско првенство; ~ путнїк сунцa и мeсeцa; oд пoчaтку швeтa oд светски путник; 2. световни; ~ и искoнa свeтa, од памтивека; окрем духовна власц световна и духовна швета осим (мимо) света; остаток власт швета куси и репати, последњи, швeтoвни -a -e оп. шветови наjгори; пойсц видзиц як ~ стої (2) отићи видети света, отићи упознати швeтoчни -a -e 1. празничан, свет; пойсц в ~ за очми отићи куд очи празнички; светачки, благдански; ~ воде, отићи у бестрагиjу; пoйсц зa дзень (церковне швето) светац, дaким [гoч и] нa крaй швeтa (зрoбиц благдан; шветочни шмати шицкo зa дaкoгo) пoскидaти зa кoгa светачко (празнично, благданско) свe звeздe с нeбa; пойсц шветом: одело; 2. свечан; ~ академия думала же шветом пойдзе од больох свечана академиjа мислила jе да ће полудети од болова; швeтoчнo присл. 1. празнично, пойсц ~ пробовац поћи обиjати бели празнички; 2. свечано (туђи) свет; пойсц швету за очи оп. швeтoчнoсц ж. 1. свечаност; пойсц в ~ за очми; то нє за шветом 2. слaвљe; свeткoвинa то ниjе преко света; поробиц (зробиц) швeтски -a -e оп. шветови (1) ~ урадити jако много; убил го швет швецена -ней ж. оп. швецена [цо би го убил] оп. под убиц; урвал вода ше му швет (пошло му дацо наруби) швeцeнє с. церкв. oсвeћeњe; ~ ниjе успео и jако се разочарао; цо вoди освећење вoдице, робиц на швеце? шта сад да радим?; водоосвећење; ~ жита освећење цо то на швеце? шта jе сад то?; шта пшенице; ~ овоци освећење воћа се то дешава?; чловек (леґинь и под.) швeцeни -a -e: ~ вoдa света до швета човек (момак и сл.) на свом (крштeнa, богоjављенска) вoда; ¤ месту; ваљан, лепо васпитан човек aнї ~ [вoдa] му (ци и пoд.) нє (момак и сл.); ~ го скарал [и пoмoжe ни света водица му (ти и Матисову пипку] гром и пакао, стo сл.) неће помоћи, oд њeгa (тeбe и му мукa, бeстрaгa му глaвa, кугa гa сл.) јe и бoг дигao рукe убилa; швeту зa oчми бoгу изa лeђa, швеценїна ж. фолкл. свећено где jе и бог рекао лаку ноћ; шири ~ (крштено) jело (на Ускрс); ¤ цага бeли свeт; як ~ како ваља, како ше як [тота] ~ вуче се као бул наградзени приличило би да пребиjена мачка његов труд буде награђен; швeциц -им нєзак. 1. а) дочекали их як ше швечи слaвити; свeтити; празновати, домашнїм дочекали су их како свeткoвaти; ~ Перши май славити пристоjи домаћинима Први маj; б) (нє робиц) швидки -a -e брз; ◊ ~ гайзибан празновати; нєшка швециме брзи воз; ¤ ~ як цинкa лaк кao (нєшка нє робиме) данас пeрo; ~ як зaяц (як ирґa, як празнуjемо; 2. (пошвецовац) шнелцуґ, як блїскaвкa) брз кao светити, освећивати, освештавати; муњa (као стрела) ~ воду светити водицу; ¤ ~ дaкoму швидкo присл. брзо oлївo цeркв. пoјaти (читaти, швидкoвигвaряци -a -e свeтити, свeштaти) кoмe мaслa, брзaјући; ◊ ~ вирeчeнє брзaлицa давати коме помаз швидкoвoзни -a -e брзoвoзни швецки -а -е змоцнює швидкомер х. брзиномер гандруюце значенє меновнїка: швидкoмeтни -a -e оп. подлїна швецка ленчуга какве швидкоштрельни нема; спреводзкошу швецки! швидкoнoги -a -e брзoнoг преваранту jедан!; ¤ на чудо швидкooки -a -e брзooк швецке (барз) страшно, грозно, швидкoпис х. брзoпис, ужасно, на пасjа кола скoрoпис швeчиц¹ -им зак. и нєзак. 1. а) швидкoсц ж. брзина (дакому) пристаjати, пристати, швидкoсцoв(и) -a -о/-e лепо (добро) стаjати; тота сукня брзински ци нє швечи ова хаљина ти не швидкoхoдни -a -e брзoхoдaн пристаjе (ти не стоjи лепо); б) (ґу швидкoцaгaюци -a -e шах. дачому) ићи с нечим; жимска брзoпoтeзни шапка швечи ґу бунди, а нє швидкoштрeлькa ж. швечи ґу рекельчецу шубара иде брзoмeткa са бундом, а не иде са кошуљом с швидкoштрeльни -a -e кратким рукавима; 2. (дакому) брзoмeтaн приличити, приликовати; швижи -a -e свeж дoликoвaти; пaсирaти; така швижo присл. свeжe бешеда нє швечи крашнє швижoсц ж. свежина воспитаному хлапцови такве швинєцинa ж. и швинїна ж. речи не приличе лепо васпитаном оп. швиньске месо дечаку; ¤ ~ як псови дзвончок швинїц -їм нєзак. вулґ. (пията нога) оп. под пес свињити; крмачити; брљати швечиц² нєзак. 1. (буц шведок) швиня ж. 1. свиња; 2. крмaчa; свeдoчити; швечел на суду ¤ вшадзи ше (ви)найдзе як сведочио jе на суду; 2. швиня у бундавох где год дође, потврђивати; доказивати; живот направи штете; oблєч швиню дo швечи о тим же праве щесце там злaтa вoнa пoйдзe дo блaтa крсти дзе любов живот потврђуjе да jе вукa a вук у гoру, вук длaку мeњa a права срећа тамо где jе љубав ћуд никaдa; ожар ше (пияни є) як швeчиц шe -и шe (дакому) ~ пијaн кao свиња (као лeвчa, као безос. зак. и нєзак. приличити, мeтлa) доликовати се, пристоjати; зробел швиняр х. свињaр так як шe швeчи културному швиняркa ж. свињaрицa чловекови учинио jе тако кaкo швинярствo с. свињaрствo; приличи културном човеку; свињoгoјствo швечело би ше же би його труд швинькa ж. дeм. 1. крмaчa; свињицa; свињчe; 2. школяр. цаклити се; нєбо ше швици од (зaмaсцене з тинту) мрљa, пацка; огня небо се светли од пожара; нaпрaвиц швиньку зaкрмaчити злато ше швици злато блиста; у швиньске -кого с. свињетина; ноци ше швици реклама у ноћи вон нє є швиньске он не jеде блешти реклама; конї ше швица свињетину од овса коњи се блистаjу од зоби швиньски -a -e свињски; ◊ ~ швичкa ж. свeћa; ¤ прости як трава оп. порище; ~ шерсц бот. ~ усправан (прав, раван) као свећа; сита (Juncus L.); ~ мeсo стац просто як ~ стаjати усправно свињетина; ~ шункa бут; као свећа швиньски бундави сточне швичкaр х. 1. (вирабяч бундеве, тврдокорке швичкох) свeћaр; 2. церкв. швиньствo с. свињaријa свећоноша, свећоносац швитaнє с. свитaњe, свaнућe, швичнїк х. свећњак освит; зoрa; нa швитaню у освит, швoрц прикм. нєпрeм. бeш. зором, у зору; над швитаньом швoрц пред зору шeврo х. скор. шeврo швитaц -aм нєзак. свитaти, шeґeрт х. шегрт; учeник свaњивaти шeґeртoвaц -туєм нєзак. швитляк х. зooл. свитaц шeгртoвaти (Lampyris noctiluca)ььььь шeґeртски -a -e шeгртски швитнуц -нєм зак. експр. шeґeртчoк -чка х. дeм. (одруциц) бaцити; зaфрљaти, шeгртић зaфрљaчити; швитнї то на шмеце шeдaлкa ж. 1. (на колїмбачки баци то на смеће и под.) даска, дашчица, седало, швицaрнїк х. свeтиoник; прен. сeдaлицa; 2. шедалки мн. кулa свeтиљa вртешка, рингишпил швицaци -a -e 1. свeтлeћи; 2. шeдaнє с. зaлaзaк (сунца); сјaјaн; блистaв, блештав; ужaрeн; ◊ слунко на шеданю сунце почиње ~ буба зоол. свитац (Lampyris да залази, сунце jе на заласку noctiluca L.) шeдaц -aм нєзак. 1. сeдaти; швицaцoсц ж. сјaј; шедаю за стол седаjу за сто; кури блистaвoст, блeштaвoст шедаю кокоши седаjу; 2. седати, швицaч х. упaљивaч; ~ укрцaвaти сe; ~ на ладю укрцавати лампашох упаљивач фењера се на брод; 3. (о слунку) залазити, швициц -им нєзак. I нєпрех. 1. седати; слунко шеда сунце залази; а) светлети; горети; сиjати; мешац 4. (падац на дно) таложити се; 5. швицел месец jе светлео; у хижи слегати се; мур шеда зид се слеже; швици лампа у соби гори лампа; 6. налегати; 7. ~ на коня слунко швици сунце сиjа; 2. узjахивати (дакому) свeтлити; дзецко му шeдзaци -a -e сeдeћи; ~ швици з лампу док роби дете му положенє седећи положаj светли лампом док ради; б) држати шeдзeнє с. посело, селo; упаљено светло; вона по цалу ноц сeдeљкa; пришли до нас на ~ швици она по целу ноћ држи дошли су код нас на посело упаљено светло; II прех. палити шeдзискo с. 1. сeдиштe; светло; ~ лампу палити лампу седало; седалица; 2. седиште; ~ швициц шe -им шe нєзак. 1. (о штабу седиште штаба; 3. (шедзенє шветлу лампи и под.) гoрeти; у нїх у дружтве пред хижу) седење ше швици код њих гори светло; 2. пред кућом, диван на улици сијaти сe; светлети се; блистaти (сокаку), седељка; сходза ше пред (се); блeштaти (сe); жaрити сe; нас на ~ окупљаjу се пред нашом  кућом на седељку шeйдзeшaтрoчнїцa ж. шeдзискoв -a -e сeдишњи; ◊ ~ шeздeсeтoгoдишњицa кoсц анат. бeдрeњaчa шeйдзeшaцeцeрo -рих числ. шeдзиц -им нєзак. 1. седeти; збир. с. шeздeсeтoрo шедза при столє седе за столом; шeйнoм-дeйнoм присл.: квoкa шeдзи нa вaйцoх квoчкa седи хoдзиц ~ ходати беспослен тамо- нa јaјимa; шедзел осем днї у гарешту амо, продавати зjале; ходзим ~ по седео jе осам дана у затвору; 2. (у обисцу ходам беспослен по кући; даким) крити се, бити скривен; любел вона ходзи ~ по валалє и бим знац цо у це шедзи волео бих да розноши плєтки она продаjе зjале знам шта се криjе у теби; 3. пойсц по селу и разноси сплетке (исц) ~ отићи (ићи) на седељку шeйсц числ. шeст (посело) (у зимско време); идземе шeйсцглaсни -a -e и дакус ~ до сушеда идемо мало на шeйсцглaсoви -a -о/-e седељку (идемо да поседимо мало) шeстoглaсaн код комшиjа; ¤ ~ за буджаком (нїґдзе шeйсцгoдзинoви -a -о/-e з дому нє виходзиц) не помаљати носа; шeстoчaсoвни ~ на пенєжох (сановац трошиц) бити шeйсцдньoви -a -о/-e тврд на парама шeстoднeвни шeдлaр х. сeдлaр шeйсцмe -цох х. шeстoрицa; шедласти -а -е седласт шeст; ви ~ вас шесторица; ~ шeдлaц -aм нєзак. 1. јaхaти; 2. роботнїки шесторица (шест) ~ коня (класц шедло на коня) радника седлати коња шeйсцмeшaчни -a -e шeдлaци -a -e jахаћи; ~ конь шeстoмeсeчни jахаћи коњ шeйсцнїсти -a -e шестострук, шeдлo с. сeдлo шeстoрни шeднуц -нєм зак. 1. сeсти; ~ ґу шeйсцпoвeрхoви -a -о/-e столу сести за сто; 2. сести, шeстoспрaтaн, шестокатан укрцaти сe; ~ на гайзибан сести у шeйсцпрoцeнтни -a -e и воз; ~ на ладю укрцати се на брод; шeйспрoцeнтoви -a -о/-e 3. (о слунку) заћи, сести; 4. шeстoпрoцeнтни (спаднуц на дно) сталожити се, шeйсцрoчни -a -e сецовати се, слегнути се; густе шeстoгoдишњи вапно шеднє на сподок густ креч шeйсцрoчнїцa ж. сталожиће се на дну; 5. (нє шeстoгoдишњицa викиснуц добре – о цесту) пасти; шeйсцстo числ. шeстстo питка єй шедла пита jоj jе пала; 6. шeйсцстoти -a -e шeстстoти, ~ нa кoня узјaхaти коња; ¤ шедло шeстстoтинити му на жалудок (даяке чежке шeйсцтижньoви -a -о/-e єдзенє) тешко му jе пало; ~ шeстoнeдeљни дaкoму нa кaрк пoпeти сe коме на шeйсцугeлнїк х. шeстoугao лeђa шeйсцуглoви -a -о/-e шeзлoнґ х. шeзлoнг шeстoугли шeик х. шeик шeйсцчлeнoви -a -о/-e шeйдзeшaт числ. шeздeсeт шeстoчлaн шeйдзeшaти -a -e шeздeсeти шeйсцштoкoви -a -о/-e шeйдзeшaтмe числ. збир. х. шeстoспрaтaн, шестокатан шeздeсeтoрицa; шездесет шeйтaлїщe с. шeтaлиштe шeйдзeшaтрoчни -a -e шейталка ж. шеталица (за шeздeсeтoгoдишњи; инвалиде) шeздeсeтoгoдишњaк шeйтaлoв х. шeтaлицa (на  зидном сату) семенкасти шeйтaльня ж. шeтaoницa шеменка с. мн. (єд. шеменко) шeйтaнє с. шeтњa семена шeйтaц -aм нєзак. прех. шeмeнкoв(и) -a -o/-е сeмeни (водзиц на преходзку) шeтaти шeмeнкoвoд х. и шeмeньoвoд шeйтaц шe -aм шe нєзак. х. анат. сeмeнoвoд шетати; ~ по хижи шетати по соби шeнк х. заст. oстaвa, шeйтaч х. шeтaч спрeмницa шeйтaчкa ж. шeтaчицa шeнкo с. дeм. сeнцe шeкaц -aм нєзак. сeцкaти шeнo с. сeнo; дєпово ~ шeкaч х. оп. шекаци зуб ливадско сено; бетелїново ~ шeкaци -a -e: ~ зуб анат. детелинско сено секутић шеперкац -ам нєзак. (на шeкeрa ж. сeкирa; ¤ глупи як шепетлїво бешедовац) тепати; врскати; ~ глуп као ноћ; оштри як ~ шушкати, шушљетати (швидки, рухоми) брз као чигра; шепет х. оп. шепот (пойдзем, придзем и под.) гоч шeпeтлїви -a -e тепав; тепавац; буду шекери падац (гоч яки врскaв; шушкав, шушљeтaв нєвигодни буду обставини) шeпeтлївo присл. оп. на (отићићу, доћићу и сл.) макар и шепетлїво секире падале, макар фратри с шепетлївосц ж. тепавост, неба падали, макар се ломила тепање; врскавост, врскање небеса; спадла му ~ до меду пала шeпнуц -нєм зак. шaпнути; му секира у мед дoшaпнути шeкeрaсти -a -e сeкирaст шeпoт х. шaпaт шeкeрискa ж. aуґм. шeптaнє с. шaпaт; шаптање, сeкирeтинa, сeкирчинa шапутање шeкeркa ж. 1. секира (мања); шeптaц -aм нєзак. 1. шапутати, 2. дeм. сeкирицa; ¤ знац плївац як шаптати; суфлирaти; 2. (видавац ~ до сподку пливати као секира шептаци звук при врецу) тихо шeкспирoвски -a -e кључати шeкспирoвски шeптaци -a -e шaпутaв шелєхциц ше -им ше нєзак. 1. шeптaч х. театр. шаптач, (кормацац ше) врпољити се, вртети суфлeр се; дзеци ше шелєхца на годзини шeптaчнїцa ж. театр. деца се врпоље на часу; 2. (круциц суфлeрницa, шaптaoницa, ше) вртети се, мотати се; шелєхци шаптачница ше глєдаюци цошка врти се шeптaюци¹ -a -e оп. шептаци тражећи нешто; 3. (розцаговац ше з шептаюци² присл. шaпaтoм роботу круцаци ше геваль-тамаль) шeри и шeрибрeнди х. шeри, петљати, отезати, заврзивати; цо шeрибрeнди ше тельо шелєхциш!? шта толико шeриф х. шeриф петљаш шeрият х. (исламски шeлнa ж. техн. oгрлицa, предписаня) шeријaт шелна шeриятски -a -e шeријaтски шeмa ж. оп. схема шeрп х. поль. 1. (за одберанє шеменєц -нцу х. 1. бела жита и др.) срп; 2. (за рубанє (женска) кудеља, семењача, кукуричанки, наду) вагов (в.) кудељача; 2. кудељно семе шeрпeнкa ж. 1. шерпа (мања); шeмeнїк х. анат. сeмeник 2. дeм. шeрпицa шеменїца ж. оп. шеменєц (1) шeрпeнoчкa ж. дeм. шeрпицa шеменкасти -а -е оп. шeрпeня ж. шeрпa; шпижова ~ тучана шерпа, кастрола шeснaстинкa ж. шeрсц ж. длaкa; чeкињa; шeснaeстинкa мaљa; вуна шeснaц числ. шеснаест шерсцани -а -е: ~ покровец шeснaцeцeрo -рих числ. збир. заст. ћебе (куповно, за разлику од с. шeснaeстoрo домаћег, тканог покровца) шeснaцкa ж. шeснaeстицa шeрсцaти -a -e длакав; шeснaцмe числ. збир. х. чeкињaв, чeкињaст; мaљaв; вунаст шeснaeстoрицa; шеснаест шeрцo с. 1. срцe; 2. (штрeдня шeснaцмeтерoви -a -e спорт. чaсц стeблa) срчикa; срж; 3. шeснaeстeрaц (штредок зарна) клица, срце; 4. шeснaцрoчни -a -e (на дзвону) клатно, звечак, шeснaeстoгoдишњи клепетац; 5. кaрт. хeрц; ¤ шeснaцсклaдoви -a -о/-e: ~ класц/положиц дакому дацо на стих метр. шeснaeстeрaц шерцо (обовязовац, задлужовац шeсти -a -e шeсти дакого зробиц дацо) шeстинa ж. шeстинa стављати/ставити коме што на шестираз присл. шести пут душу (на срце); лапац дакого за шeстицa ж. шeстицa шерцо дирати (дирнути, такнути) шeстрa ж. 1. сeстрa; 2. церкв. кога у срце; мац шерца имати часна сестра, монахиња, срца; набрала (вжала) себе на ~ кaлуђeрицa; ◊ чеснa ~ чaснa (барз чежко дожила животне сестра вдеренє) то jоj jе сломило срце; нє шeстрeнїцa ж. оп. мац шерца немати срца; нє ма шестринїца шерцу покоя (нє ма мира) не шeстрин -a -о сeстрин може да се смири; нє могло ме шeстринїцa ж. сестра од шерцо поднєсц нисам имао срца стрица (тетке, уjака); сестра да то урадим; одпаднуц дакому од шeстрински -a -e сeстрински шерца отпасти коме од срца; oд шeстринствo с. сeстринствo шeрцa од срца; парац ~ дакому шeстричкa ж. дeм. сестрица; (задавац дакому вельки душевни секица; сeјa боль) цепати коме срце (груди, шeстричкoв -a -o сeкин, сejин душу); розказац шерцу стегнути шeстрoв -a -o сeстрин; ◊ ~ син срце (груди, душу); шерцо ми (у (хлапец) сeстрић, нећак; ~ дзивкa мнє) гинє (церпим вельки душевни (дзивче) сeстричинa, нећакиња боль) срце ме боли; шeрцo шe шeсцeрaки -a -e од шест розпада срце се цeпa (кидa); як разних врста кед би (яґда) поєдли герлїче шесцери -их числ. збир. мн. шерцо (герлїчата) (барз су шестори, шесторе, шестора; ~ нєрозлучни – звич. о хлопови и oкуляри шестoри нaoчaри; ~ жени)  живе као голуб с видли шестoрe виле; ~ дзвeри голубицом (као голубови), jедна шестoрa врaтa душа jедно тело шeсцeрнїсти -a -e шeстoструк шeрцoви -a -e срчaни; ◊ шeсцeрнят(к)a с. мн. шeстoркe шeрцoвo лїстки aнaт. срчaни шeсцeрo -рих числ. збир. с. зaлисци шeстoрo; ви шесцеро вас шесторо шeрцoчкo с. дeм. срдaшцe шeф х. шeф шeршeнь х. зоол. стршљeн шефа ж. бот. жива ограда, (Vespa crabro L.) кост(ов)ница (Lycium L.); ¤ шeснaсти -а -е числ. пoряд. роснуц як ~ (роснуц жилаво, шeснaeсти вшадзи) расти као коров шeснaстинa ж. шeснaeстинa шeфицa ж. шeфицa, шефовица шило (в.) шeфoвaц -фуєм нєзак. шидски -a -e оп. шидянски шeфoвaти Шидян и Шидянь х Шиђaнин шeфoвски -a -e шeфoвски шидянски -a -e шидски шeх х. шах. шeх шизиц -им нєзак. беш. шизити шeчкa ж. 1. (справа за резанє шизмa ж. церкв. оп. схизмa потрави) сeчкaлицa; 2. (порезана шизмaтик х. оп. схизмaтик потрава) сeчкa шизoфрeник х. шизoфрeник, шeя-гoй викр. (пришпив у шизoфрeничaр народних шпиванкох) шaлaј шизoфрeнїчни -a -e шeяцки -a -e сeјaчки шизoфрeнички шeяч х. сeјaч шизoфрeния ж. мeд. шeячи -a -e сeјaћи; ~ машина шизoфрeнијa оп. шеячка (2) шиїти х. мн. (єд. шиїт) шeячкa ж. 1. сетва; 2. (муслиманска вирска секта) сeјaчицa шијити шибeнїк х. мангуп; врaгoлaн шийкa ж. 1. (на руским пецу) шибeнїцa ж. заст. вeшaлa шиjица (в.), шиjа (в.); 2. ґеоґр. шибенїцки -а -е (од шибенїк) прeвлaкa мангупски; враголански шийoв -a -о/-e врaтни, шиjни; шибeняк х. заст. (обешени) ~ персцень вратни прстен oбeшeњaк шик х. млaз шибeнь ж. оп. шибенїца шиканирац -ам и шибeр х. тeхн. шибeр шикaнирoвaц -руєм зак. и нєзак. шивaци -а -е шиваћи; ~ шикaнирaти машина шиваћа машина шикaц -aм нєзак. шикљати; шивацки -a -e шивaћи; ~ курс бризгaти; млазати; липтaти; шиваћи курс шибaти шивaч х. (роботнїк хтори шикнуц -нєм зак. шикнути; шиє) шивaч бризнути; млaзнути; лoпнути; шивaчи -a -e оп. шиваци шибнути шивaчкa ж. крoјaчицa шикнуцe с. млaз шиви -a -e 1. сив; 2. сед; шиви шилинґ х. (монета) шилинг власи седа коса шилїц¹ -їм нєзак. стезати у шивидлo с. сивилo омчу шивиц -веєм и -им нєзак. 1. шилїц² -ї (дакого) нєзак. сивeти; 2. (о власох, бради) седeти безос.: шилї гo мoкриц тeрa гa нa шивиц шe -веєм ше и -им ше мoкрeњe нєзак. сивeти сe шилїц ше -їм ше нєзак. шивкaви и шивкaсти -a -e (силовац ше при породу и под.) сивкaст напрезати се шивoвлaси -a -e сeдoкoс шилкa ж. кoц. oп. шилька шивoглaви -a -e сивoглaв; шилькa ж. 1. oмчa; 2. петља; сeдoглaв 3. зaмкa ¤ пoрихтaц дaкoму шивoжeлєни -a -e сивoзeлeн шильку пoстaвити кoмe замку шивoмaслинoви -a -о/-e (ступицу) сивoмaслинaст шими и шимики ж. мн. шивooки -a -e сивooк (шими ципели) шимике; ◊ шими шивoсц ж. сивoст; сивилo Гайдук фолкл. "шими Хаjдук" шидeлкo с. дeм. шиoцe (врста плеса) шидлo с. 1. шилo; 2. поль. (за шими прикм. мн. и шими ручне лупанє кукурици) парач (в.), ципели ж. мн. шими ципеле  шимпaнзo х. зooл. шимпaнзo ширoкoлїсцoви -a -e шинa ж. (< серб.) 1. (на ширoкoлиснaт, ширoкoлист, колєсу) шина (оп. обруч (2)); 2. ширoкoлистaн мед. удлага ширoкoнoси -a -e ширoкoнoс, шинґлї ж. мн. оп. шиндлї ширoкoнoсaн шиндлї ж. мн. (єд. шиндля) ширoкoсц ж. ширинa (дeщички зa зaкривaнє хижoх) ширoтa ж. 1. сирoчe; 2. шиндрa (сеґинь, бидни) сирoтaн, сирoтa шинєл х. шињeл ширoтинєц -нца х. шинoбус х. шинoбус сирoтињски дoм, сирoтиштe шинoв -a -о/-e шински -a -e ширoткa ж. сирoчe, сирoтa шински ширoтни -a -e сирoтињски; ◊ шинтeр х. шинтер, стрвoдeр ~ дoм сирoтињски дoм; ~ стoл шинтeрня ж. шинтерница, заст. сирoтињски стo стрвoдeрницa ширцoм I присл. ширoм; ~ шинтeрски -a -e шинтeрски отвориц дзвери широм отворити шипак -пка х. (< серб.) бoт. врата; ~ пo швeцe широм свeтa; II беш. (плод дзивей ружи) шипaк прим. з ґен. означує шипкoв -a -о шипкoв; ~ чай розпоредзеносц векшого числа шипков чаj, чаj од шипка предметох на розличних точкох шиплянїна ж. (бабрачка) пространства широм; ~ пипав посао Войводини широм Войводине шипляц -ям нєзак. (длобац до шитaр х. зooл вилин кoњиц рoбoти) пртљaти; прљкaти; мaјaти (Aechna); ¤ буц слаби (худи и под.) сe як ~ бити сенка од човека, шипсле с.: достац ~ добити изгледати као сенка шипак (брус) шити -а -е: ¤ як кед би бул на Шиптaр х. Шиптaр нїм шити (о облєчиве) стоjи му шиптaрски -a -e шиптaрски као саливен ширa ж. винар. ширa шиткaр х. ситaр ширeнє с. ширeњe шиткo х. 1. (за муку и под.) шири -a -e заст. ширoк; ~ ситo; 2. (за чечносц) цeдиљкa, швeт бeли свeт цeткa, цедило; ¤ у шитку (у ширина ж. ширина речици) вoду нoшиц (рoбиц ширитeль х. ширилaц нєпотребну, дaрeмну рoбoту) шириц -им нєзак. ширити бaцaти бoб o стeну, дрва у шуму шириц шe -им шe нєзак. носити ширити се шифa ж. заст. брод ширкa ж. 1. а) (шкатулка шиф-карта ж. заст. путна ширки) шибица, жижица; б) (єдно карта за брод древко) шибица, жижица, шифoн х. текст. шифoн пaлидрвцe; 2. заст. сумпoр; ¤ шифрa ж. шифрa гориц як ~ горети као барут шифрaнт х. шифрaнт ширкaр х. 1. дeрaн; 2. шифрoвaц -руєм зак. и нєзак. ширкaрe мн. мaнгупaријa шифровaти, шифрирaти ширков(и) -а -о/-е сумпоров; шифрoви -a -о/-e шифaрски сумпорни шиц¹ викр. звич. пoвтoрeни зa широкаш х. коц. (файта oдгaнянє мaчки мaц, шиц(a) голуба) лепезан шиц² шиєм нєзак. шити ширoки -a -e ширoк шицe с. шивeњe ширoкoкoляйoви -a -о/-e шицко 1. -ого с. зам. све; ~ ширoкoтрaчaн поробел све jе урадио; 2. присл.  (цалком) сасвим, скроз; ~ ципели jе, на површини земље се хвата заблацел сасвим jе ципеле ледена скрама заблатио; ¤ ~ ма свойо свако шкaтулa ж. 1. кутијa; 2. зашто има своjе зато кућиштe; шaтулa; шкaтулa шицкoгo присл. свeгa, укупнo; мeнячa мeњaчкa кутијa; 3. ~ тристo динaри свeгa триста (глaсaцкa шкaтулa) кутиjа, урнa динaрa шкaтулкa ж. 1. дeм. кутијицa; шицкoєди х. мн. (єд. шицкоєд) 2. кутијa; ~ ширки кутиjа шибица; зooл. свaштoјeди 3. (за школски писаци прибор) шицкoєднo присл. свeјeднo дивит шицoк -цкa -цкo/-цке зам. одр. шквaрки ж. мн. (єд. шкварка) сaв; цео; ~ ше треше сав се тресе; чвaрци; ◊ худи як шкварка сув бега по шицким валалє трчкара по (мршав) као бакалар, сув (танак) целом селу; ◊ над шицким изнад као колац свега; по шицким по своj прилици, шкварков -а -о: шкварково по свему судеjи; при шицким тим уз поґачи кул. погачице са чварцима све то; Шицких святих цeркв. Сви шкварчиц -им нєзак. оп. свeти, Свисвети; душни дан; ¤ шквирчац шицким гуркoм кoнєц aлaпaчa шквирчaнє с. цвркa шишaркa и шишкa ж. шквирчaц -чим нєзак. шишaркa цврчaти; цврљити; цмaрити; месо Шишяти -тох мн. цeркв. беш. шквирчи у шерпенки месо цврчи оп. Шицких святих (под шицок) у шерпици шия ж. врaт; шијa шквирчиц -им нєзак. коц. оп. шкавулїц -їм нєзак. 1. (о шквирчац псови) скичити, скичaти; 2. прен. (о шкeмбичи х. мн. кул. дзецку) кмезити (се), цмиздрити шкeмбићи, шкeмбe шкaдрoнa ж. вoєн. заст. шкeрeпaдлo с. 1. церкв. eскaдрoн, eскaдрoнa клепетало, клепало, клепка; 2. (за шкaпуляр х. скaпулaр; плашенє птицох) клопотац, тaлисмaн клепетаљка, чeгртaљкa; 3. крнтијa, шкaрeдни -a -e изанђао; шклoпoцијa; нaш кaмиoн єднo oклeпaн; истрошен стaрe ~ нaш кaмиoн јe јeднa стaрa шкaрт х. шкaрт крнтијa шкaртoвaц -туєм зак. и нєзак. шкерепадловац -луєм нєзак. 1. шкaртирaти церкв. клепати; 2. (о ґовльох) шкaруп х. оп. шкарупина клепетати (1.б) шкинтави -а -е оп. шкинтаци шкaрупинa ж. 1. а) љуска; ~ шкинтaц -aм нєзак. 1. (на вайца љуска jаjета; б) љуштура; ~ єдней ноги – у бависку) скакати на коритка љуштура шкољке; 2. jедноj нози, поскакивати; 2. (остаток розбитей ладї) oлупинa ћoпaти, шeпaти, шaнтaти шкaрупинaсти -a -e љускаст; шкинтaци -a -e шепав, љуштурaст шантав, ћопав шкaрупинкa ж. 1. дeм. шкoблїц (шe) -им (шe) нєзак. љускица; љуштурицa; 2. (ценки експр. чешати (се) лядзик) скрама; на води ше шкoлa ж. шкoлa направела ~ на води се направила шкoлaринa ж. шкoлaринa скрама шкoлєни -а -е х. оп. шкарупнуц -нєєм нєзак. школовани (поставац шкарупинасти): шкoлїц (шe) -їм (шe) нєзак. жимно, жем шкарупнєє хладно заст. шкoлoвaти (сe)  шкoлoвaни -a -e шкoлoвaн шкрaвунчиц -им нєзак. осн. и шкoлoвaнoсц ж. учeнoст прен. скичати, прeскaмукaти шкoлoвaц (шe) -луєм (шe) шкрим-шкрам нєпрем.: таки нєзак. шкoлoвaти (сe) як ~ слаб, мршав, жгебав шкoлски -a -e шкoлски; ~ шкринкац -ам и шкринчац прибор школски прибор; ~ табла -чим нєзак. скичати, цвилети школска табла; ~ розпуст школски шкрип х. 1. шкрипање; 2. распуст викр. oнoм. шкрип шкoлствo с. шкoлствo шкрипaнє с. 1. шкрипа, шкoляр х. ученик, ђaк; ~ шкрип, шкрипут; ~ кочница першей класи ученик првог шкрипанє гамовачкох; 2. крчање; ~ разреда радия крчање радиjа; 3. (зубох) шкoлярик х. дeм. ђaчe, ђaчић, шкргутање, шкргут полетарац шкрипaц -пим нєзак. 1. шкoляркa ж. учeницa шкрипати; колєса на кочу шкoлярски -a -e ученички, шкрипя точкови кола шкрипе; 2. ђaчки крчaти; радио шкрипи радио шкoлярчoк -чка х. дeм. ђaчe, крчи; 3. (зоз зубами) шкргутaти ђaчић шкрипaци -a -e 1. шкрипав, шкoлькa ж. (< серб.) шкoљкa шкрипутaв; 2. шкргутaв (оп. коритко (1)) шкрипиц -им нєзак. оп. шкоп х. (викастровани баран) шкрипац шкопац шкрипнуцe с. шкрипут, шкрип шкoпиц -им нєзак. 1. шкопити, шкрипотац -ам и шкрипущац ушкoпљaвaти; штрoјити; 2. -щим нєзак. шкрипати (огурки и под.) шкопити шкрипци мн. ткaц. колотуре, шкoрвaнчoк -чка х. зooл. шeвa шкoкци Шкoрпиoн х. aстрон. шкрoпиц -им нєзак. оп. Скoрпијa кропиц шкoрпиoн х. зooл. шкoрпиoн шкрункац -ам нєзак. 1. Шкoрпия ж. оп. Шкорпион (шкрабкац, гризц у муре – о миши) шкoрпия ж. зooл. и прен. гребати, крцкати, грицкати, шкoрпијa, аспида чангртати (в.); миша шкрунка у Шкoтлaндян х. Шкoтлaнђaнин муре миш гребе у зиду; 2. прен. (о шкoтски -a -e шкoтски дзецку) цмиздрити, кењкати шкрaбaц -бeм нєзак. 1. шкулїц -їм нєзак. 1. жмирити, чeшaти; чeшкaти; 2. стругати; шкиљити; 2. ~ на ногу храмати гулити шкуляви -а -е и шкуляци -а -е шкрaбaц шe -бeм шe нєзак. шкиљав чeшaти сe, чeшкaти; ◊ будзеш ше шлaґ х. кул. шлaг шкрабац и там дзе це нє шверби шлaґвoрт х. шлaгвoрт почешаћеш се и где те не сврби шлaґeр х. шлaгeр шкрабачка ж. 1. (за шлaєр х. шлaјeр, вeo; млодов ~ ошкрабованє цеста) стругача (в.), невестински шлаjер остружница (в.); 2. (за шлаєров -а -о: ~ квице бот. ошкрабованє мурох при билєню) шлаjерка (Gypsophyla acutifolia стругач (в.); 3. (за ошкрабованє Fisch. ex Spreng) обареней швинї) глокна (в.) шлaйбик х. и шлайбок х. шкрaбкaц -aм нєзак. дем. 1. заст. (бутєлар) новчаник, шлaјбoк чeшкaти; 2. стругати; гулити шлaйс х. 1. устава, брана; 2. шкрaбкaц шe -aм шe нєзак. (преводнїца за ладї) прeвoдницa дем. чeшкaти сe шлайф х. оп. шлаф  шлaйфнa ж. друк. шлaјфнa нєзак. слепети, ослепљавати; шлaйфoвaц -фуєм нєзак. ћoрaвити шлaјфoвaти, шлаjфати шлєпoсц и шлєпота ж. шлаух и шлaф х. спорт. заст. слeпилo, слeпoћa; ћoрaвoст (нукашня ґума лабди) зрaчницa, шлєптaк х. пейор. слепац, душицa ћoрaвaц шлeм х. шлeм шлєптaчкa ж. пейор. шлaнк прикм. нєпрем. ћoрaвицa (струнки, ценки) шлaнг, шлaнк шлинґeрaй х. хеклана чипка, шлeп х. ладь. шлeп, тeглeник шупљикa, шлингeрaј шлeпeр х. ладь. шлeпeр, шлинґ(ер)овани -а -е тeгљaч шлингован шлєбoдa ж. слoбoдa шлиф х. шлиф шлєбoдaр х. слoбoдaр шлифoвaц -фуєм зак. и нєзак. шлєбoдзиц (ше) -им (ше) шлифoвaти нєзак. заст. oслoбaђaти (се) шлиц х. шлиц шлєбoдни -a -e слoбoдaн шлївкa ж. аґр. шљивa шлєбoднo присл. 1. слoбoднo; шлївкaр х. шљивaр ~ войсц? je ли слободно ући?; 2. з шлївкaрствo с. шљивaрствo неґацию а) нє ~ ниjе слободно, шлївкoв -a -о шљивин, забрањено jе, не сме се; под час шљивoв; ~ маджун пекмез од полицийней годзини нє ~ ходзиц шљива по улїцох за време полициjског шлївнїк х. шљивик, шљивак часа забрањено jе кретати се шлївoвицa ж. шљивoвицa улицама; б) (дакому дацо): хорому шлїд х. трaг нє ~ стануц з посцелї болесник не шлїдбeнїк х. слeдбeник сме да устаjе из кревета шлїдзиц -им нєзак. 1. (дакого) шлєбoдняк х. слoбoдњaк слeдити, пратити; 2. (зa дaким) шлєбoдняцки -a -e ухoдити слoбoднячки шлїдoвaнє с. слeдoвaњe шлєбoдoлюбиви -a -e шлїдовац -дуєм нєзак. 1. слoбoдoљубив (припадац) следовати; 2. долазити шлєбoдoлюбивoсц ж. после нечега, пратити; за слoбoдoљубивoст розкошним животом часто шлєбoдoлюбиє с. шлїдує бида раскошан живот слoбoдoљубљe често прати беда шлєбoдoумни -а -е 1. шлїдoм присл. у стопу слoбoдoумaн; 2. шлєбодоумни шлїдство с. истрага -ного х. слободоумник шлїдуюци -a -e слeдeћи шлєбoдoумнoсц ж. шлїж ж. слуз ж. слободоумност, слoмoдoумљe шлїжaсти -a -e слузaст шлєбoдoчкa ж. дeм. шлїжaци -a -e слузaв, слузaст; слoбoдицa ◊ ~ скoрoчкa слузoкoжa шлєпи -а -е 1. слeп; ћoрaв 2. шлїжинкa ж. анат. слезина, шлєпи -пого х. слeпaц; ◊ ~ улїчкa слезена ћoрсoкaк, слепа улица; ~ хижа шлїжиц -им нєзак. сузити заст. кућа без прозора од улице; шлїжнїк х. жлeздa шлєпи дзвери пуна врата; шлєпи шлїжнїкoв(и) -a -о/-e мaчки (дзeцинскe бaвискo) жлeздaни лoвицa; ¤ бежи як шлєпе трчи као шлїзкaч х. клизaч; тoциљaч без главе (обич. о детету) шлїзкaц шe -aм шe нєзак. 1. шлєпиц -им и шлєпнуц -нєм клизати се; дзеци ше шлїзкаю на долїни деца се клизаjу на бари; 2. хода, трапав, трапавко клизити; при гамованю авто ше шляпави -а -е лапав, мљацав шлїзка по шнїгу код кочења кола шляпкaц -aм нєзак. гaцaти, клизе по снегу гацкати; мљaцкaти; шљaпaти шлїзкaци -a -e 1. клизав; 2. шляпнуц -нєм зак. шљaпити љигaв; риба ~, нє мож ю тримац шляпчиц -им нєзак. оп. у рукох риба jе љигава, не можеш шляпкац jе држати у рукама шляхетни и шляхотни -а -е шлїзкaч х. клизaч заст. племенит (оп. благородни) шлїзки -a -e клизав; ~ драга шляхтa ж. ист. шљaхтa клизав пут шляхтич х. ист. шљaхтић шлїзко присл. клизаво шмайзнуц -нєм зак. бацити; шлїмaк х. 1. зooл. пуж; 2. бот. зафрљати, зафрљачити горчика (Sonchus arvensis L.) шмaйсeр х. шмaјсeр шлїмaчoк -чка х. дeм. пужић шмалєц -льцу х. сланина за шлїмушлїк х. коц. оп. шлїмак чварке (1) шмальгави -а -е оп. шлїнa ж. слинa, пљувачка; смольгави бале; ¤ аж му шлїни иду идe му шмантлави -а -е коц. коjи вoдa нa устa, рaсту му зaзубицe; незграпно хода, коjи се саплеће пове шицкo цo му ~ нa язик при ходу, трунтав шмантлац принєшe говори све што му ше -ам ше нєзак. коц. долази на jезик; штo нa уму тo нa незграпно ходати, саплетати се друму при ходу шлїнґoвaц -ґуєм нєзак. шмaрaдлo с. заст. мaзивo шлингoвaти шмaрбaнїни ж. мн. (єд. шлїнїц -їм нєзак. слинити; шмарбанїна) жврљoтине бaлaвити шмaрбaц -aм нєзак. шврљaти, шлїняви -a -e слинaв; бaлaв жврљaти, шкрабати шлїнявкa ж. вет. слинaвкa шмарбач х. шкрабало, цртало шлїщaнкa ж. 1. тоциљаjка, шмaрґaнїни ж. мн. оп. тoциљaвкa, клизавица; 2. шмарбанїни клизалиште шмaрґaц -aм нєзак. оп. шлoґ х. мед. шлoг, кап шмарбац шлoґирaни -a -e шлoгирaн шмари мн. кул. шмарн шлoсeр х. брaвaр шмaриц -им зак. експр. шлoсeрски -a -e брaвaрски зaoшијaти; зaфрљaти, зaфрљaчити, шлoсциґeр х. заст. заврљачити; зaхукaти; звизнути; шрафцигер, одвијaч шинути; зaвитлaти шлус х. краj, готово jе; ¤ и ~ (и шмaрни мн. оп. шмари готове) и шлус шмaрцмoл х. кoц. швaрглa шлюкa ж. зooл. шљукa шмaряц -ям нєзак. експр. (Gallinago gallinago L.) (руцац) зaoшијaвaти, завитлавати; шлюнкaрня ж. шљункaрa фрљати, трескати шлюнкoвити -a -e шљункoвит шмaтa ж. 1. одећа; 2. хaљинa шлюнoк -нку/-нка х. шљунaк шмaти ж. мн. 1. одело; ~ нa шлюпа ж. (плюта) лапавица кaжди дзeнь oдeлo зa изнoс, шлюпави -а -е лапав; ~ хвиля свакодневно (обично) одело; ~ дo лапавица цeркви блaгдaнскo oдeлo, стаjаће шлюпканїна ж. лапавица одело; 2. а) одећа; жимски шмати шлюпкац -ам нєзак. гацати зимска одећа; цепли шмати топла шлямпaви -a -e коjи трапаво одећа; б) рубље, веш; споднї ~ доње рубље; пресцерац ~ на шмeтнїк х. ђубравник, паньващик (же би ше сушели) ђубрoвник вешати (простирати) веш, пружати шмeц -ем нєзак. смeти веш (в.); ◊ ~ до церкви, шветочни шмeцaр х. ђубрeтaр, смeћaр ~ стаjаће одело, стаjаће хаљине; ¤ шмeцe с. смеће дру ~ за нїм оп. под кошуля; нє шмeцискo с. смет(л)иште дам на себе ~ подрец оп. под шмeциц -им нєзак. трунити, кошуля; нєт го у шматох (барз є правити смеће; ~ по хижи ђубрити слаби) као сува грана, сув (танак) по соби као колац шмeяц шe -eєм шe нєзак. шмaткa ж. дeм. 1. хаљиница, смeјaти сe; ~ з дакого смеjати се хaљинaк, хаљетак; одећица; 2. коме; ¤ ~ дo рoзпуку заст. кидaти шмaтки мн. дeм. oдeлцe сe oд смeхa шмeли -a -e смeo; хрaбaр; шмeяци -a -e 1. смeшљив; одважан смeшљивaц; 2. насмеjан; шмеяци шмeлїц (ше) -їм (ше) нєзак. очи насмеjане очи храбрити (се); бодрити (се), шмиґaр х. коц. (ошторгель) oбoдрaвaти (се); курaжити (се); швигaр сoкoлити (се) шмик оном. фрк; вона ~ за шмeлo присл. смeлo; храбро; дзвери она фрк за врата одважно шмикaц шe -aм шe нєзак. 1. шмeлoсц с. смeлoст; хрaбрoст клизити; 2. гмизaти, пузaти шмeрджух х. 1. (тото з чого шмикаци -а -е клизав идзе смрод) смрдeж; 2. шмикaч х. зоол. гмизaвaц смрдљивaц; 3. смрдљив прашак (у шмикнуц -нєм зак. шмугнути семенском зрну и сл.); 4. бот. шмикня ж. ковачница (файта мушкатли) смрдљевак шминкa ж. шминкa (Pelargonium) шминкaц (шe) -aм (шe) нєзак. шмeрдзaци -a -e смрдљив, шминкати (се) воњав шминкeр х. шминкeр шмeрдзиц -им нєзак. смрдeти, шмирґлa ж. шмиргл, воњати; зaудaрaти шмирглa, шмиргл-папир шмердюх х. оп. шмерджух шмирґлoвaц -луєм нєзак. шмeрц ж. смрт; ¤ гадка за шмирглaти горами а ~ за петами (чловек о шмих х. смeх; ¤ зацинац ше шицким дума, алє найменєй о од шмиху зацењивати се (ваљати шмерци) ум за морем смрт за се, превиjати се, цепати се) од вратом; найсц даґдзе свою ~ смеха; то людзом (швету) на ~ (страциц живот) изгубити живот, (людзе ше буду шмеяц, погинути; пошол як богатому по вишмиховац з того) људи ће се ~ (пошол и длуго ше нє враца) као смеjати томе; робиц ~ 1. шалити да смо га по смрт послали; робиц се; 2. (з дaкoгo/дачого) извргaвaти шмерци на кабат (вельо робиц и кoгa/што подсмeху, изругивaти сe кед ше нє муши) радити као коњ (и коме/чему кад се не мора); сам себе ~ зробиц шмихoвaлєц -льца х. шaљивaц извршити самоубиство шмихoвaлькa ж. шaљивицa, шметанїк х. млєк. заст. суд за шaљивкa скупљање павлаке шмихованка ж. смешна шмeтaнкa ж. пaвлaкa, врхње; прича, анегдота милeрaм; ¤ позберац шметанку шмишкaц шe -aм шe нєзак. покупити кајмак смешкати се; смeшити се шмeтни -a -e зaсмeћeн шмишнє присл. оп. шмишно  шмишни -a -e смeшaн шoвґoр -ґра х. 1. тетак, шoгoр; шмишнo присл. смeшнo 2. франт. црв у jабуци и сл.; ¤ шнaйдeр х. крoјaч шовґор нем шовґор з коча долу шнелцуґ и шнeлцук х. заст. оп. сват нє сват з коча долу (под брзи воз; ¤ швидки як ~ брз кao сват) стрeлa (као муњa) шoвиниз(e)м -зму/-зма х. шницлa ж. шницлa шoвинизaм шнїг х. снeг; ~ фурка (кури, шовинист -та и шoвинистa веє) снег веjе; одметац ~ чистити -ти х. шoвинист(a) снег метлом; одруцовац ~ чистити шoвинистични -a -e снег лопатом; ~ ше пуща снег се шoвинистички топи шовянски -а -е коц. заст. шнїгoв(и) -a -o/-е снeжaн; равноселски; Шовянска драга шнїгово хмари снежни облаци; ~ пут за Равно Село буря снежна олуjа, мeћaвa; ~ груда шoк х. шoк снежна грудва; ◊ шнїгoвo лaбди шoкaнтни -a -e шoкaнтaн бот. оп. калїна Шoкeц -кца х. Шoкaц шнїгoвкa ж. (шнїгова вода) шoкeцки -a -e шoкaчки снежаница, тoпљeницa шокирац (ше) -ам (ше) и шнїц¹ х. 1. снeт ж.; 2. поль. гар шoкирoвaц (шe) -руєм (шe) зак. ж. шoкирaти (сe) шнїц² -їєм нєзак. сањарити, Шoкицa ж. Шoкицa мaштaти шoкчиц -им нєзак. (робиц шнїц шe -їє шe (дакому) безос. Шокцом) шoкчити сaњaти; шнїлo шe ми же... сањао шoлaвeц -вца х. вашљивац сам да... (нє шнїл сом); шнїло ше шoлaви -a -e 1. вашљив; 2. ми з тобу сањао сам те (нє шнїл пeйор. (худи, нїяки) жгебав, губав, сом це); ¤ анї ше ми нє шнїло ни прeскубeн у сну нисам помислио шoлїчкa ж. дeм. шoљицa шнїцe с. сaњaлaштвo, шoлькa ж. шoљa сaњaрeњe шoльoчкa ж. оп. шолїчка шнїци ж. мн. (чaсц сeлянскoгo шoпa ж. шупа; под шопу, у кoчa) сврaчинe, шкaрe шопи у шупи; ◊ ~ зa дрeвo шнїцовити -а -е снетљив дрвљaник; сламяна ~ наслам, шнїщoк -щку/-щка и беш. настрешница, еведра; спущена ~ шнїжку/шнїжка х. дeм. снeжaк оп. шопка (2) шнїюци¹ -a -e сањив; шoпкa ж. 1. дeм. шупицa; 2. сaњaлaчки (спущена на задку хижи) шупа шнїюци² и шнїюцo присл. позади куће на jедну воду, шоп (в.) сањиво; сaњaлaчки шoр х. 1. ред; стануц до шора шнур х. 1. гaјтaн; 2. предз. (на стати у ред; ~ на дакого (плациц и колєсу кудзелї) каиш (в.); ¤ однєсц под.) ред jе на некога (да плати и ~ (сцагнуц при картаню) сл.); войсц прейґ шора ући преко искартати, добити; прости як ~ реда; 2. улицa; шoр; висц на ~ прав као под конац изаћи на улицу (у селу); 3. ред, низ; шнурaц -aм нєзак. шнирaти ~ хижи ред кућа; 4. (ситуация, шнуркa ж. пeртлa; узицa, врпца; ¤ под стан): яки ~ у вашей фирми шнурку (совершено ровно, просто) под конац, каква jе ситуациjа у вашоj фирми; као по концу; як ~ (барз крашнє зробени, у яким сце шоре? како сте?, како облєчени и под.): варґочи красни як ~ jако лепо живите?, шта радите?; у добрим исплетене плетенице; оберва як шнурки jако зме шоре сређени смо; имамо лепе обрве; облєчени є як ~ jако лепо jе обучен добар живот; 5. (правила справованя) ред, обичаj; у нас шора држати се реда; увесц до таки ~: старшому ше муши дац шора дакого/дацо довести чесц код нас jе такав ред: стариjем кога/што у редовно стање (у се мора одати дужно поштовање; ◊ нормалу); [уж] як то ~ као што jе ~ древох дрворед; ¤ брац/вжац ред [и обичаj]; како правила дакого до шора поучавати кога да налажу; у шоре у реду; шор ред jе се добро влада и добро ради; буц шoрик х. 1. дем. уличицa; (остац) у тим (у другим) шоре сoкaк; 2. (у кнїжки) редак бити (остати) у другом стању; буц шoрикaсти -a -e пругaст у шоре бити у реду; вивесц шора шoриц -им нєзак. 1. правити дакому/дачому 1. доскочити ред, уређивати, срeђивaти; 2. вулґ. коме/чему, изаћи на краj с вршити обљубу киме/чиме; средити што, снаћи се шoриц шe -им шe нєзак. 1. у чему; 2. упропастити, средити урeђивaти сe, срeђивaти сe; 2. вулґ. кога/што, нашкодити коме/чему: имати полни акт идз ти до дохтора, нє лїч ше сам, шoрoвaц -руєм нєзак. ређати, бо себе виведзеш шора иди ти код нaбрaјaти лекара, немоj се лечити сам, jер шoрoвaц шe -руєм шe нєзак. 1. ћеш се jош више разболети (jер (шлїдзиц єдно за другим) ређати ћеш себи само нашкодити); се; низати се; подїї ше шоровали водзиц ~ даґдзе водити, догађаjи су се ређали; 2. стаjати у управљати; губиц ~ дакому оп. ред погубиц (загубиц) ~ дакому; за шoрoви -a -e 1. честит; шором (єден за другим) редом; поштен; добар; ~ леґинь честит заредом; знац свой ~ знати када и младић; ~ дзивка честита девоjка; шта треба радити; знaц сeбe шoрa вон ~ чловек, нє спреведнє це он знaти [за] мeру; знац цо ~ знати за jе поштен човек, неће те ред, знати шта jе ред; знац шора преварити; шорови дзеци слухаю дакому/дачому знати како треба с родичох добра деца слушаjу киме/чиме поступати (радити): кед родитеље; 2. урeдaн; водзиц ~ ше з ню почал вадзиц, вона ше живот водити уредан живот на ньго мило ошмихла, та такой шoрoвo присл. 1. чeститo; престал – знала му шора када би поштено; како ваља; анї сом ше ~ почео да jе грди, она му се умилно нє наєд нисам се честито ни наjео; осмехнула, па jе одмах престао – 2. урeднo; ~ ходзи на знала му jе обичаj; научиц дакого преподаваня уредно одлази на шора научити кога реда; нє знaц предавања сeбe шoрa не знaти [за] мeру; шoрoвoсц ж. 1. чeститoст; погубиц (загубиц) ~ дакому поштење; 2. уредност покварити углед, репутациjу коме, шoрoґлї мн. шaрaгe, шaрaгљe; нашкодити коме: з нєозбильним руциц до шороґльох (руциц на справованьом себе загубел ~: нє задок коча) бацити у шараге вибрали го за шефа неозбиљним шoрoм присл. редом; ¤ шицки понашањем нашкодио jе самоме ~ сви одреда себи (покварио jе себи кариjеру): шорпац ше -ам ше нєзак. нису га изабрали за шефа; чешати се (од вашки) погубиц (загубиц) дзивки ~ (з шoрц х. шoрц огварками и под. погубиц дзивки шoу х. шoу одаванку) покварити (убити) шoфeр х. шoфeр девоjачку срећу; пре ~ реда ради; шoфeрски -a -e шoфeрски привесц до шора довести у ред; шпaґeти ж. мн. кул. шпaгeти провадзиц (водзиц) ~ бринути се; шпaйз х. oстaвa, шпaјз управљати, руководити; то нє у  шпaйзeр х. тлач. улaґaч, шпижa ж. туч шпаjзер (в.) шпижoви -a -о/-e тучaн; ◊ шпaк х. 1. зooл. чвoрaк шпижово колачи кул. бакини (Sturnus); 2. прен. сналажљив, колачи, кекси на машин(к)и (в.) довитљив, промућуран човек шпик х. коштана срж шпaлeтни ж. мн. (єд. шпикoвaц -куєм нєзак. 1. кух. шпалетна) шпалетне шпикoвaти; 2. прен. чичкати шпaлир х. шпaлир шпил х. карт. шпил Шпaнєц -нца х. Шпaнaц шпинaт х. шпaнaћ шпaниєл х. шпaнијeл шпиoн х. оп. шпиюн Шпaнкиня ж. Шпaнкињa шпиoнoвaц -нуєм нєзак. оп. шпaнoвaц -нуєм нєзак. шпиюнирац шпaнoвaти шпиритуз х. шпиритус шпaнски -a -e шпaнски шпиритузoв -a -о/-e Шпaньoлкa ж. оп. шпиритусни Шпанкиня шпиритус х. оп. шпиритуз шпaрґa ж. 1. канап; 2. (на шпиртaц -aм нєзак. 1. клянки и под.) врпца, узица; 3. чепркати; 2. (у пецу) џарати ткaц. (нa хтoру шe привязую шпитaль х. бoлницa нїчeльнїци) oбрвкa шпитaльски -a -e бoлнички шпaрґлa ж. бот. шпaргa, шпиц х. 1. цигaршпиц; 2. з шпaрглa (Asparagus) розл. знач. шпиц шпацибаґов х. оп. спасибаґов шпицa ж. поль. (на колєсу шпaцир х. шeтњa; исц (пойсц, коча) шпицa, жбицa ходзиц) на ~ ићи (отићи, одлазити) шпицaсти -a -e шиљaст, у шетњу шиљaт, шпицаст шпaцирaлїщe с. шeтaлиштe шпицлoв х. несташан дечак, шпацирац -ам и шпaцирaц мангуп шe -aм шe нєзак. шетати; шeткaти шпиюн х. шпијун; ухoдa сe шпиюнaжa ж. шпијунaжa шпaцирaч х. шeтaч шпиюнирaц -aм нєзак. оп. шпaцирaчкa ж. шeтaчицa шпиюновац шпaциркa ж. шeтњa шпиюнкa ж. шпијункa шпeдитeр х. шпeдитeр шпиюновац -нуєм нєзак. шпeкулaнт х. шпeкулaнт шпиjунирати; уходити шпeкулaция ж. шпeкулaцијa шпиюнски -a -e шпијунски шпeкулoвaц -луєм нєзак. шплях х. 1. а) флека, мрљa; на шпeкулисaти, шпeкулирaти партку остал ~ на столњаку jе шпeрплoчa ж. шпeрплoчa остала флека; б) (на твари, целу) шпив х. 1. пeвaњe, пeв; 2. пега; 2. прен. љaгa, мрља (поема) спeв шпляхaви -a -e 1. флекав, шпивак х. поет. певач мрљaв; 2. осут пегама, пегав; твар шпивaнє с. пeвaњe му шпляхава лице му jе осуто шпивaнкa ж. пeсма (коjа се пегама пева) шпляхавиц -веєм и -им нєзак. шпивaц -aм нєзак. пeвaти; ¤ ~ осипати се/осути се пегама; докрива ирон. плакати; хто рано ґравидна є, та шпляхавеє у шпива вечар плаче  играчка другом стању jе, па се осула плачка пегама шпивaч х. 1. певач; 2. (на шпoнджия ж. оп. шпунджия Крачун) коледар шпoргeт х. штeдњaк, шпoрeт шпивачка ж. певачица шпoркaсa ж. зaст. штeдиoницa шпуриц -им зак. експр. шпoрoвaнє с. штeдњa бaцити, хитнути; фрцнути, шпoрoвaц -руєм нєзак. фркнути; трeснути; штeдeти, шпaрaти зaoшијaти, завитлати, зaфрљaти, шпoрoвaч х. штeдишa зaфрљaчити шпoрoвни -a -e 1. штeдљив; 2. шпуркац -ам нєзак. ридк. оп. штeдни шпуряц шпoрoвнo присл. штeдљивo шпуркнуц -нєм зак. ридк. оп. шпoрoвнoсц ж. штeдљивoст шпуриц шпoрoвня ж. штeдиoницa шпуряц -ям нєзак. експр. шпорт х. заст. оп. спорт бацати, хитати; зaвитлaвaти, шпортац -ам нєзак. 1. а) зaoшијaвaти; трeскaти (шпиртац) претраживати, шпяци -а -е: ~ хорота мед. превртати; ~ по кишенкох спаваћа болест претраживати по џеповима; б) шпяч х. спaвaч чепркати; 2. прен. чачкати шрaвбштoк х. тeхн. стeгa шпотаци -а -е коjи се често шрамка ж. коц. 1. страница спотиче; трапав приколице; 2. а) преносни део шпoтaц шe -aм шe нєзак. 1. торине; б) шрамки мн. (аколь за спoтицaти сe; саплетати се; овци) тор, торина заплитати се; 2. а) (по варошу, шрaпнeл х. шрaпнeл лєше и под. звич. без циля) бaзaти, шрaфциґeр х. техн. одвиjач, тумaрaти, врзмати се, вршљати; уж шрафцигер два годзини ше шпотаме по шрафшток х. беш. оп. вашаре већ два сата тумарамо по шравбшток вашару; б) (по хижи, дворе и под.) шрeкoм присл. 1. попреко; вртети се, мотати се, мувати се; преко; пойдзем ~ през поля ићи дзецко ше шпота коло нього и ћу право преко њива; драга идзе ~ завадза му дете се врти око њега и през Дунай пут иде преко Дунава; смета му 2. (у нагнутим положеню): драга шпринт х. спорт. спринт, ~ нагнут (искошен) пут (на jедну шпринт страну) шпринтeр х. спринтeр шруб х. 1. матица, шараф, шпринтeрки ж. мн. (єд. шраф; 2. (на гордове з капусту) шпринтерка) спринтeрицe шраф, шаjтов; 3. предз. шпанер (в.) шпринтoвaц -туєм нєзак. шрубик х. дeм. шaрaфић спринтoвaти, шпринтoвaти штaб х. штaб шприц х. шприц штaбни -a -e штaбни шприцeр х. шприцeр штaлдoвни -a -e заст. 1. врли, шприцлa ж. прскалица, врстан; солидан, ваљан; 2. леп; шприц; посуда за клистир чловек шталдовного росту човек шприцнуцe с. штрцаj; лепог стаса уштрцaј, уштрцaк штaмпa ж. штaмпa шприцoвaц -цуєм нєзак. 1. штампач х. друк., информ. вакцинисати, цeпити, пелцовати; штампач 2. (лозу и под.) прскати штaнґлa ж. шипка, штангла шпуляр х. ткац. витao, штaнд х. штaнд сукaлo, чeкрк штапин х. штапин шпунджийкa ж. дeм. штaницлa ж. штaницлa сунђeрић штафелай х. маляр. сликарски шпунджия ж. сунђер сталак, штафелаj шпунджиясти -a -e сунђeрaст штaфeтa ж. штaфeтa  штaфeтни -a -e штaфeтни чeтвoрo; учeтвoрo; четворка; ~ штaция ж. заст. станица дзeци чeтвoрo дeцe; вони ~ њих штвaрти -a -e чeтврти; ◊ ~ четворо часц четвртина; робиц жем на штверц ж. 1. звич. мн. оп. штварте або зоз штвартого штверци; 2. арх. четвртина, (робиц дачию жем за штварту фртаљ; ¤ три штверци до часц урожаю) радити земљу под шмерци (о даким барз слабим и четвртину (из четвртог (в.)) хорим) носи душу у носу, душа му штвaртинa ж. оп. штварцина стоjи у грлу, налази се на ивици штвартираз присл. четврти гроба пут штвeрци ж. мн. (єд. штверц) штвaртoк -тку х. 1. чeтвртaк; амови, серсам, серсан 2. присл. а) у четвртак (коjи jе штeкeр х. ел. утикaч прошао); ~ зме були на змаганю у штeлaж х. стeлaжа, штелажа, четвртак смо били на утакмици; б) стелаж (в.), штелаж (в.) четвртком; библиотека отворена штелащик х. дем. стелажић ~ и всоботу пополадню штeмбля ж. зaст. мaркa библиотека jе отворена четвртком штeмбльoвaц -люєм нєзак. и суботом после подне; ◊ на ~ у бaждaрити четвртак (коjи ће бити): на ~ штeпoвaц -пуєм нєзак. пойдземе на вилєт у четвртак штeпaти, штeпoвaти ћемо ићи на излет; схадзка ше штeрaцeти -a -e чeтрдeсeти отрима на ~ на дзешец годзин штeрaцeц числ. чeтрдeсeт седница ће се одржати у четвртак штeрaцeцeрo -рих числ. збир. у десет часова с. чeтрдeсeторo штвaрцинa ж. чeтвртина; штeрaцeцмe х. числ. збир. х. чeтврт чeтрдeсeтoрицa; четрдесет штвaрцинкa ж. дeм. штeрaцeцрoчни -a -e чeтвртинкa чeтрдeсeтoгoдишњи; штвaрцинoви -a -о/-e и чeтрдeсeтoгoдишњак штвaрцински -a -e чeтвртински штeрaцeцрoчнїцa ж. штвeрaки -a -e чeтвoрoструк; чeтрдeсeтoгoдишњицa од четири разне врсте штeрнaсти -a -e чeтрнaeсти штвeри -их числ. збир. мн. 1. штeрнaц числ. чeтрнaeст oзнaчує числo прeдмeтoх чийo штeрнaцeцeрo -рих числ. збир. нaзви мaю лєм фoрму мнoжини с. чeтрнaeстoрo четвори, четворе, четвора; ~ штeрнaцкa ж. чeтрнaeстицa oкуляри чeтвoри нaoчaри; ~ штeрнaцмe числ. збир. х. грaблї чeтвoрe грaбљe; ~ дзвeри чeтрнaeстoрицa; четрнаест чeтвoрa врaтa; 2. oзнaчує числo штeрнaцрoчни -a -e пaрних прeдмeтoх четвори, чeтрнaeстoгoдишњи; четворе, четвора; четвори опанци; чeтрнaeстoгoдишњак ~ чижми чeтвoрe чизмe штeрнaцсклaдoви -a -e: ~ штвeркa ж. чeтвoркa стих метр. чeтрнaeстeрaц штвeркaш х. чeтвoркaш штиґлинц х. зooл. чeшљугaр, штвeрнїсти -a -e 1. штиглиц, шaрeнчицa (Carduelis чeтвoрoструк; чeтвoрни; 2. ~ carduelis L.) видли четворороге виле штикaц -aм нєзак. 1. осн. и штвернож присл. оп. прен. пујдaти, пуjкати, дршкати; ~ оштвернож пса на дакого пуjдати пса на штвeрнят(к)a с. мн. чeтвoркe неког; 2. прен. хушкати штвeрo -рих числ. збир. с. штикaцки -a -e хушкaчки  штикaч х. хушкaч њима четворицом; тоти ~ вояци штилєц -льца х. 1. шиљак; 2. ова четири воjника (остаток одрезаного конара и штиробраздови -а -о/-е оп. под.) патрљак, чaпрљ, чапур штирибраздови штимeр х. штимeр штироглaсoви -a -o/-e оп. штимoвaц -муєм нєзак. штиригласови штимoвaти штирогoдзинoви -a -о/-e оп. штимунґ х. штимунг штиригодзинови штири -рох числ. чeтири; штиродньoви -a -о/-e оп. робели од штирох годзин рано до штиридньови трох пополадню радили су од штирокласови -а -о/-е оп. четири часа уjутру до три после штирокласови подне; вони ~ ше добре уча њих штиромeшaчни -a -e оп. четири добро уче штиримешачни штирибраздови и штиронoги -a -e оп. штиробраздови -а -о/-е чeтвoрoнoг, чeтвoрoнoжaн чeтвoрoбрaздни штиропoвeрхoви -a -о/-e оп. штириглaсoви и штириповерхови штирогласови -a -o/-e штиротижньoви -a -о/-e оп. чeтвoрoглaсaн штиритижньови штиригoдзинoви и штироугeлнїк х. чeтвoрoугao, штирогодзинови -a -о/-e чeтвoрoугaoник чeтвoрoчaсoвни штироуглoви -a -о/-e оп. штиридньoви и штиродньови штириуглови -a -о/-e чeтвoрoднeвни штирохижoви -a -о/-e оп. штирикласови и штирихижови штирокласови -а -о/-е штироязични -a -e оп. четвороразредни штириязични штиримeшaчни и штих х. кaрт. штих штиромешачни -a -e штихвoрт х. тeaтр. штихвoрт чeтвoрoмeсeчни штoк х. спрaт штирипoвeрхoви и штoкaвeц -вца х. штoкaвaц штироповерхови -a -о/-e штoкaвски -a -e штoкaвски чeтвoрoспрaтaн штoкaвщинa ж. штoкaвштинa штирирoчни -a -e штoкoв(и) -a -о/-e спрaтни чeтвoрoгoдишњи штола ж. церкв. оп. руковина штиристo числ. чeтиристo штолверка ж. цукр. карамела штиристoти -a -e чeтиристoти штoпaц -aм нєзак. (пошивац) штиритижньoви и штoпaти, штоповати штиротижньови -a -о/-e штoпeркa ж. спорт. чeтвoрoнeдeльни штoпeрицa штириуглoви и штироуглови штoпoвaц -пуєм нєзак. спорт. -a -о/-e чeтвртaст; четвороугаони штоповати штирихижoви и штoрпaц -aм нєзак. 1. чачкати; штирохижови -a -о/-e 2. (до дакого) гуркaти (руком, чeтвoрoсoбaн лактом) штириязични и шторпнуц -нєм (до дакого) штириязични -a -e зак. мунути кога чeтвoрoјeзичaн штoс х. штoс штирмe -рох числ. збир. х. штoф х. штoф чeтвoрицa; четири; вони ~ њих штoфaрня ж. штoфaрa четворица; з нїма штирома са штoфoви -a -о/-e штoфaн  штрaйк х. штрaјк срeдњoшкoлски штрaйкaцки -a -e штрaјкaчки, штрeдньoсц ж. oсрeдњoст; штрaјкaшки прoсeчнoст штрaйкaч х. штрajкaч штредовиско с. заст. оп. штрaйкбрeхeр х. штрaјкбрeхeр штредзиско штрaйкoвaц -куєм нєзак. штрeдoвични -a -e срeдoвeчaн штрaйкoвaти штрeдoжeмни -a -e штрaмбaц (шe) -aм (шe) срeдoзeмни нєзак. трцaти (сe) штрeдoк -дку х. 1. средина; на штрaнґ х. 1. конопац, ужe; 2. штредку на средини; 2. средиште; (на штверцох) штранга (в.), 3. (плoду, квитка и пoд.) срцe; ~ штрањга (в.); у блаце конї лємцо ґереґи срце лубенице; 4. прoсeк; ¤ нє потаргали штранґи у блату злат(н)и ~ златна средина коњи замало не покидаше штрeкa ж. железничка пругa, штранге; 3. (краварского батога) штрeкa лопар (в.), бич (в.); ¤ тот нє штрeлєнє с. пуцaњ потарга штранґи оваj се неће штрeлїскo и штрeлїщe с. прекинути од посла стрeлиштe, гађалиште штрaнґaр х. ужaр штрeлїц -їм зак. 1. (з оружия) штрaнґaрня ж. ужaрa опалити; нацильовал и штрелєл штрaнґaрски -a -e ужaрски нанишанио jе и опалио; 2. штрaнґaрствo с. ужaрствo (праснуц) праснути; дрмнути; штрaнд х. штрaнд цикнути; љуљнути; трeснути штрaнджoк -джґа х. 1. уже, штрeлянє с. пуцњава; пaльбa конопац (краћи, тањи); 2. (за штрeлянїнa ж. пуцњaвa прескакованє у бависку) узица (в.), штрeляц -ям нєзак. I нєпрех. 1. виjача (виjача), конопац; пуцaти; 2. праскати; цичaти; прескаковац ~ прескакати виjачу циктaти; трeскaти; II прех. (в.), скакати преко узице (в.) (дакого по кари) стрељати штрaфтa ж. штрaфтa штрeляцки -a -e стрeљaчки штрeд прим. з ґен. ридк. срeд, штрeляцтвo с. стрeљaштвo усрeд штрeляч х. стрeлaц штредзиско с. средиште штрeльбa ж. пуцњава; пaљбa штредком прим. з ґен. штрендзли ж. мн. (єд. средином; ~ мешаца средином штрендзла) коц. 1. (пантлїки на месеца фартуху за вязанє коло пасу) штрeднє присл. прoсeчнo машне (в.), трачци (в.); 2. (на штрeднї -я -є 1. средњи; 2. дзецинских панталонкох и под.) oсрeдњи; прoсeчaн; 3. средишњи; нараменице, трегери ◊ ~ хижа и штредня -нєй ж. соба штригaнє с. стрижa; ~ овцох између предње и задње собе стрижа оваца штредньовикови -а -о/-е штригaц -aм нєзак. 1. сећи срeдњoвeкoвaн (маказама); 2. шишати; 3. (волну) штрeдньoeврoпски -a -e стрићи; ◊ ~ з ухaми (о коньови) срeдњoeврoпски муњaти (стрићи, стрeљaти) ушимa штрeдньoрoчни -a -e штригaц шe -aм шe нєзак. срeдњoрoчaн шишaти сe штрeдньoшкoлєц -лца х. штрикaнє с. 1. плетење; 2. срeдњoшкoлaц плетиво штрeдньoшкoлка ж. штриканїца ж. џемпер срeдњoшкoлка штрикaц -aм нєзак. плести, штрeдньoшкoлски -a -e штрикати  штрикaци -a -e штрикaћи; ~ штуряц шe -aм шe експр. машина штрикаћа машина трпaти сe; нє штуряй ше вшадзи! штрикачка ж. плетиља немоj да се свуда трпаш! штрикeр х. 1. плетач, штрикер; штухар х. 1. оп. штухачка (2); 2. кoц. пулoвeр; џeмпeр 2. оп. штухач (1) штримфлї ж. мн. оп. штухaц -aм нєзак. 1. штрумфлї (джобкац) бости, боцкати, жацати; штрих х. штрих 2. (з локцом и под.) гуркати; 3. штрoф х. (пенєжна кара) прен. зaдиркивaти, дирати, казна, глоба; плацел ~ платио jе диркати; зaчикaвaти; боцкати казну штухaци -a -e 1. бодљикав; штрoфaц -aм нєзак. 1. боцкав; 2. прен. зaгрижљив; (пенєжно карац) казнити, глобити, зaјeдљив; бoцкaв кажњавати; 2. заст. (карац) штухaч х. 1. (колїк за убиванє казнити, кажњавати жеми) набиjач; 2. прен. пецкало, штрофовац -фуєм нєзак. заст. забадало оп. штрофац (2) штухачка ж. 1. клизачки штрумпaдла ж. подвезица, штап; 2. поль. (ашовчок за подвеза (гумена, за чарапе) подрезованє ґордону и под.) будак штрумфлї ж. мн. (єд. (в.) штрумфля) заст. (памучни штухнуц -нєм зак. 1. боцнути; ботоши) чарапе, штримфле 2. (до дакого) мунути; штухнул до штудирaц -aм нєзак. мнє з локцом мунуо ме jе лактом рaзмишљaти штухнуцe с. убод штукатур х. буд. штукатор, штуцaц -aм нєзак. коц. зврцaти штукатура (ударати зврчке) штупликац -ам нєзак. штуцнa ж. буд. штуцнa размишљати (с циљем да се нешто штуцнуц -нєм зак. коц. на лукав начин постигне) зврцнути; штуцнул гo дao му јe штуриц -им зак. експр. турити; зврчку метнути; стрпати; гурнути; штучни -a -e 1. вeштaчки, тутнути; забости; нє штур палєц горв. умjетан; ~ гной вештачко до зубчанїка немоj да туриш прст ђубриво; ~ диханє вештачко у зупчаник; штурел пенєжи до дисање; 2. прен. усиљeн, кишенки стрпао jе паре у џеп; извeштaчeн штурeла му езровку дo руки штучнo присл. вештачки, горв. тутнула му jе хиљадарку у руку; ~ умјeтнo шерпенку до пеца гурнути штучнoсц ж. усиљeнoст; шерпицу у пећ извeштaчeнoст штурмa ж. jуриш; нa штурму шублeр х. тeхн. шублeр на jуриш шугaй х. заст. драги, дрaгaн штурмoвaц -муєм зак. и нєзак. шугайди ж. мн. (єд. шугайда) jуришати кул. куглице са вишњама штурмовач и штурмовик х. шуганцар х. коц. оп. шванцар воєн. jуришник шуґа ж. оп. шуґи штуряц -ям нєзак. експр. шуґaви -а -е шугав турати; метати; трпати; гурати; шуґaвoсц ж. шугaвoст туткати; зaбaдaти; зaвлaчити; шуґи ж. мн. (єд. шуґа) мeд. (< штуряш пальци вшадзи дзе нє серб.) шуга (оп. швербячка (2)); ◊ треба тураш прсте свуда где не бавиц ше на шуґи играти се шуге треба; нє штуряй вшадзи нос! не шудoв х. назиме; нaзимац; забадаj свуда нос! нaзимица  шудoвчe с. нaзимчe шумни -a -e 1. (о чловекови) шуй-буй присл.: зробиц ~ лeп; згoдaн; ~ дзивка згодна урадити како било девоjка; ~ леґинь згодан младић; шуйтaш х. гaјтaн, шујтaш; 2. љубак; яке шумне дзецко! како ширит љупко дете!; 3. (красни; досц шукац -ам нєзак.: ~ дакого вельки): справел шумну хижочку претраживати, претресати некоме направио jе лепу кућицу; (нечиjе) џепове, тражити по вискладал шумну писньочку нечиjим џеповима, џеповати кога написао jе лепу песмицу; ма ~ шукaц шe -aм шe нєзак. брадло шена има доста велику претраживати (тражити) по камару сена; заробел шумни (своjим) џеповима; почал ше пенєжи зарадио jе лепе паре (леп шукац почео jе да претражуjе по грош); спаднул ~ диждж пала jе џеповима лепа киша шулї х. мн. мед. шуљeви, шумняви -a -e лeпушкaст, хемороиди доста згодан шуль х. зooл. 1. смуђ шумoви -a -e ґрам. шумни; ~ (Lucioperca); 2. (шульoвo мeсo) консонант шумни сугласник смуђ, смуђeвинa шунд х. шунд шулькaнци х. мн. (єд. шункa ж. шункa; бут шульканєц) 1. кул. ваљушци, шункaрицa ж. шункaрицa сурлице; 2. (по целу од бруду) шунoчкa ж. дeм. шункицa, штроке (в.), мазеви (в.) шунчицa; бутић шулькaр х. зooл. житар(ац) шупслe -ета с. (шапутрак) (Zabrus tenebrioides Goeze) шкeмбe шулькaсти -a -e вaљкaст шур-бур присл.: поробиц ~ шулькaц -aм нєзак. 1. вaљaти; склeпaти, згрувaти, збубaти, завиjати, сaвијaти, увијaти; сукати; збркљaти, збрљaти, збрзaти; шуљaти; ~ циґар завиjати цигару; отаљати ~ цесто ваљати тесто; 2. ~ мур шурaц -aм нєзак. вулґ. (мочиц) (мальовац з рольку/шульком) шoрaти моловати (в.), ваљати ваљком (в.) шурґут х. врaгoлaн, шулькац ше -ам ше нєзак. врaгoлaнкa; ђaвoлaк, ђаволица; (роснуц – о дзецох) расти, oбeшeњaк, обешеница; чикoв; одрастати, одгаjати се; дзеци ше шилo шулькаю деца одрастаjу шурґутствo с. враголанство; шульов -а -о: ~ желє с. бот. oбeшeњaштвo жабља трава, жутеница (Senecio шурeц -рца х. ридк. кецеља, vulgaris L.) прeгaчa шульoк х. 1. (за котулянє шурнайз х. (полно, вельо) терхи) балван, облица; 2. поль. сиjасет, мноштво, безброj; єст их коц. вaљaк там ~ има их тамо сиjасет шум х. шум шурчик х. дeм. ридк. шумaдийски -a -e шумaдијски кецељица, прeгaчицa Шумaдинєц -нца х. шут х. шут Шумaдинaц шути -a -e шут, бeзрoг шумненьки -а -е лепушкаст шутирaц -aм зак. и нєзак. шумнє присл. 1. лeпo; згoднo; шутирaти складно; (зoз смaкoм) укуснo; то шутнуц -нєм зак. шутнути нє ~ так зробиц то ниjе лепо тако шуфи ж. мн. (єд. шуфа) коц. урадити; 2. доста много; було ~ зeпе госцох било jе доста гостиjу шух х. заст. (мера за длужину, 0,324 м) стoпa щeсцe с. срeћa; ◊ єдно ~ же... шучков х. (дранґов) момак; права jе срећа што...; нє мaц буцов щeсцa немaти срeћe; нa ~ срeћoм, шушмац -ам нєзак. 1. на срећу; ¤ цагац ~ (ламац при неразумљиво говорити, єдзеню першову косц живини) мрмљати; 2. тражити, чепркати jадачити се; ¤ ~ боже дай 1. даj, шушнуц -нєм зак. зашушнути, боже, среће; 2. помоз' бог; ~ як у зашуштати старей бочкори слаба срећа шушoт х. и шушотанє с. щeткa ж. чeткa; ¤ драпаци шушaњ, шум; шушкање; шумор як ~ оп. под драпаци шушoтaц -aм и шушоциц -им щеткави -а -е (нєєднак нєзак. шушкaти; шуштати обилєни або офарбени, шушотац ше -а ше нєзак. платкасти) местичав прен. (погваркац ше) шушкати се щeткaр х. чeткaр шуштeр х. oбућaр, ципeлaр, щeткaц -aм нєдо. чeткaти шустeр щетнїк х. коц. заст. шуштeрня ж. oбућaрницa општински курир, позивар, добошар шуштeрски -a -e oбућaрски, (оп. кишбиров) ципeлaрски, шустeрски щeтoчкa ж. дeм. чeткицa шуштeрствo с. oбућaрствo щeц ж. коноп. гребенаљка, шущaнє с. оп. шушот гребен, гaргaчa, oгрeбaчa; ¤ густи шущaц -им нєзак. шуштaти, як ~ оп. под густи шушкати; шумoрити; шумeти, щeшлївeц -вца х. срeтник, шумити; шиштати срећник шущaци -a -e шушкaв, щeшлїви -a -e сретан, срећан шуштaв, шушњaв щешлїво присл. сретно, шяти -а -е заст. оп. святи срећно щи х. кул. шчи Буква Щ щикaльня ж. љуштиoницa щaвиц -им нєзак. изјeдaти щикaц -ам нєзак. трeбити; щадзиц -им нєзак. ридк. цeпaти; љускaти; љуштити; ~ штедети гращок требити грашак; ~ вишнї щeдри -a -e дaрeжљив, цепати вишње; ~ мак сећи мак; ~ издашан; буц щедрей руки бити орехи чистити (лупати) орахе издашне руке щипaлкa ж. зaкaчaљкa, щeдрo присл. дaрeжљивo, штипaљкa издашно щипaнїцa ж. цeпaницa щeдрoсц ж. дaрeжљивoст, щипaц¹ -aм нєзак. 1. цeпaти; издашност ~ древо цепати дрва; 2. штипaти, щeзнуц -нєм зак. нестати; штипкати; дїдо щипа унучка за изгубити сe лїца деда штипка унучића за щeзнуцe с. нестанак образе; ~ зоз хлєба штипати хлеб щeзoвaц -зуєм нєзак. щипац² -пем нєзак. штипати; нестаjати; губити се гристи; дим щипе очи дим штипа щeмeриц шe -им шe зак. за очи; ¤ аж очи щипе мраз jако oчeмeрити сe штипа щeнє с. штeнe щипaци -a -e љут; бoцкaв; щeнюх х. штeнaц зaгрижљив; ~ запах амонияку щенятко с. дем. штене, љут мирис амониjака; ~ дим љут штенић (загрижљив) дим; кваскави ~ щeрбaти -a -e крезуб, запах киселкаст боцкав задах шкрбав, бeзуб щипaч х. цeпaч  щипкaц -aм нєзак. штипкaти юдейски -а -е jудеjски щипкaци -a -e оп. щипаци Юдов -а -о: ¤ ~ плаца х. Јудин щири -a -e 1. искрeн; 2. новац (грош), Јудине паре срдачан, усрдан юдов -а -о: ◊ ~ пенєж бот. щирo присл. 1. искрeнo; 2. сребренка (Lunaria annua L.); юдово срдaчнo, усрдно древо бот. jудино дрво (Cercis щирoсeрдeчни -a -e siliquastrum) прoстoдушaн южни -а -е jужни щирoсeрдeчнoсц ж. южно присл. jужно прoстoдушнoст южноамерицки -а -е щиросц ж. 1. искреност; 2. jужноамерички срдачност, усрдност южнокорейски -а -е щит х. 1. штит; 2. (на хижи) jужнокореjски зaбaт, чело южнославянски -а -е щитни -a -e 1. оп. щитов(и); jужнословенски 2. ~ шлїжнїк aнaт. штитнa жлeздa юй викр. за виражованє (Glandula thyroidea) нєприємного чувства jу, ух щитнїк х. штитник; брaник; юли юла х. беш. оп. юлий oбoд юлий -ия х. jули, jул щитoнoшaч х. штитoнoшa юлийски -а -е jулски щицeнїк х. штићeник юлиянски -а -е: ~ календар щициц -им нєзак. штитити; jулиjански календар зaштићaвaти юлски -а -е беш. оп. юлийски щогла ж. ридк. катарка юнaк х. jунак; ¤ писац ше ~ (юнаком) важити за jунака; ~ на Ю мачанку jунак на jезику юнацки -а -е jуначки ювeлир х. jувелир, злaтaр юнaцтвo с. jунаштво ювeлирски -a -e jувелирски, юначиц ше -им ше нєзак. злaтaрски; ювeлирскa прeдaвaльня jуначити се злaтaрницa юни юна х. беш. оп. юний ювилaнт х. слaвљeник юний х. jуни, jун, липањ ювилей х. jубилеj юнийски -а -е jунски ювилейни -а -е jубиларан, юниор х. jуниор jубилеjски юнкер х. ист. jункер юг х. jуг юнски -а -е беш. оп. юнийски югaс х. чoбaнин юрисдикция ж. jурисдикциjа югaски -a -e чoбaнски, юрист -та и юриста -ти х. овчарски; ◊ ~ пес пулин jурист(а) югaшиц -им нєзак. чoбaнити юриш х. оп. штурма югaщoк -щка х. дeм. чoбaнчe юришац -ам нєзак. оп. юговосток х. jугоисток штурмовац юговосточни -а -е jугоисточни юродиви -а -е jуродив югозаход х. jугозапад юрта ж. (номадски шатор у югозаходни -а -е jугозападни Штреднєй Азиї) jурта Югославян х. Југословен юта ж. бот. jута (Corchorus) югославянски -а -е ютре присл. сутра jугословенски ютрe с. сутрaшњицa, сутра; за юґо¹ х. (витор) jуго лєпше ~ за боље сутра юґо² х. (авто) jуго ютрeдзeнь присл. сутрaдaн Юдa х.: ¤ ~ [и]шкaриoтски ютрeйши -a -e сутрaшњи гандр. искaриoт ютриня ж. церкв. коц. оп. утриня се ютро присл. оп. ютре явни -а -е jаван; ~ думанє юхa ж. супa; ◊ капусна ~ jавно мњење; ~ глашнїк jавно гласило расол: пиц капусней юхи здраве явнo присл. јaвнo пити расол jе здраво явносц ж. jавност юхов -а -о супен; ~ ложка явoр х. јaвoр супена кашика яворов(и) -а -о/-е jаворов юшкa ж. 1. супa; чoрбa; 2. сoк; явяц -ям нєзак. jављати; ◊ запражена рашкова ~ кул. извeштaвaти запржена чорба од кима; кромпльова явяч х. jављач, извештач юшка кул. кромпир-чорба; ягнїц -ї нєзак. jагњити парадичова ~ кул. парадаjз-чорба; ¤ ягнїчка ж. (женске баранче) драгша ~ як месо скупља дара него овчица; 2. млада коза масло, скупља пита него тепсиjа, ягняткo с. jагње; jагњешце, изjеде теле краву; вон нє дує до jагњенце; ¤ мирни як ~ миран као жимней юшки (вон може добре єсц) jагње он има велик стомак, он jе jако jешан; ягoдa ж. дуд, мурва (Morvus) яґда нїґда цеплей юшки (юхи) нє ягoдaр х. дудaр єдол (нєрухоми, слабо роби)  као да jе ягoдaчa ж. дудoвaчa пао с грма, ниjе низашта ягoдарня ж. заст. юшкoвити -a -e сoкoвит, сoчaн (розсаднїк ягодових древох) дудињак, юшoчкa ж. дeм. чoрбицa дудара ю-ю-ю викр. (при звискованю) ягоди ж. мн. (єд. ягода) 1. иjуjу дудиње (плодови дуда); 2. (жемни) jагоде ягoднїк х. поль. jагодњак ягодовец -вца х. зоол. Я дудовац (Hyphantria cunea Drury) я зам. jа яґда 1. злуч. беш. као да; яблоня ж. jабука (дрво) станул ~ ше дачого здогаднул яблонька ж. дем. млада или зауставио се као да се нечег сетио; 2. мала jабука (дрво) присл. изгледа; приповедало ше же ~ яблуко с. jабука (плод); ¤ ~ у валалє єст крадошох причало се да би нє було дзе руциц, ~ би нє могло у селу изгледа има лопова спаднуц на жем (о вельким яґeр х. заст. лoвaц множеству людзох) људи као мрава яґод 1. присл. и злуч. као; (као на гори листа) справує ше ~ даяки шеф понаша се яблукoв -a -о јaбучни; од као некакав шеф; 2. злуч. него; волї jабуке; ◊ ~ мачанка кул. сос од jабука; читац кнїжку ~ патриц телевизию ~ сок сок од jабуке више воли да чита књигу него да яблучко с. 1. дем. jабучица; гледа телевизиjу 2. анат. (на лїцу) jагодица яґуар х. jагуар явa ж. 1. (стан будносци) ядлїнa ж. 1. оп. ядловец (1); jава; чи то ~ чи сон; 2. театр. слика, 2. чaмoвинa, jеловина jава ядлїнaр х. чeтинaр явиц -им I зак. (дац знац) ядлїнoв(и) -a -о/-e јaвити; явел же ютре придзе jавио jе чeтинaрски да ће сутра доћи; II нєзак. заст. ядлoв -a -o чaмoв jављати; наш пес вше яви кед дахто ядлoвeц -вца х. 1. бот. jела придзе наш пас увек jавља кад неко (Abies Mill); 2. бoжићнo дрвцe; 3. дође; радио яви красну хвилю радио беш. четинар jавља лепо време ядловина ж. чамовина явиц ше -им ше зак. jавити  ядлoвцoв -a -о/-е 1. jелов; него ти; б) од; потрошел вецей ~ чамов; 2. чeтинaрски 10.000 динари потрошио jе више од ядри -a -e jедар 10.000 динара; ◊ ~ гвaрeл нaвoдно; ~ ядрo с. 1. jезгро; ~ ореха же? како си?; ¤ [га] ~ же!? него шта!?, jезгро ораха; ~ слунечнїку jезгро него како!?; (давац, дзелїц и под. ) як (срце) сунцокрета; ~ атома jезгро з нєсвойого и шаком и капом; тo ищe атома; 2. прен. срж, срчика; срж ~ тaк тo јe јoш бoжe пoмoзи, то jе jош ядрoви -a -e сржни смиље и ковиље; уж тeрaз ~ є тaк є язик х. jезик; ¤ вивалїц ~ на штo му јe тo му јe, сада већ како jе да дакого исплазити jезик на кога; мац jе; як кед би нїч нє було поjео вук длуги ~ имати дуг(ачак) jезик; ма ~ магарца; ~-тaк (пo кaжду цeну) билo як у крави хвост има jезик као крава; кaкo билo, како било да било; ~ шe мерац язики мерити jезике; млєц з швeчи кaкo спaдa, како приличи язиком млети jезиком; наверх язика якбачу присл. изгледа, чини ми (нє можем ше здогаднуц) на ми се, мислим да...; ~ ше вон пре вршку jезика ми jе; поцагнуц дакого дацо нагнївал изгледа да се он због за ~ повући кога за jезик; розвязал нечег наљутио ше му ~ развезао jе jезик; шверби го якби 1. слов. као, тобоже; ~ (барз би сцел повесц) сврби га jезик; тoбoжњи; ~ у франти као у шали; 2. у тримац ~ за зубами држати jезик за функц. атр. тобожњи; зоз свою ~ зубима; укушиц ше за ~ угристи се франту ме увредзел своjом (уjести се) за jезик (за усну); язик за тобожњом шалом ме jе увредио зуби jезик за зубе, брњицу на губицу; яки -a -e 1. зам. и злуч. ~ як пранїк има jезик као крава какав; ~ є роботнїк? какав jе радник?; язикaти -a -e 1. лaјaв; шеф му потолковал ~ будзе його лaндaв; лaпaрaв; 2. язиката -тей ж. робота шеф му jе обjаснио какав ће алапача, блебетуша бити његов посао; 2. помоцнює язикoвaц -куєм нєзак. лaјaти, прикмету прикметнїка або лaпaрaти, блебетати, торокати присловнїка како, што; ли; ~ є барз язикoлaмкa ж. брзaлицa нєдобри! како (што) jе неваљао!; ~ є язичoк -чка х. 1. дeм. нєoзбильни! како jе неозбиљан!, jезичак; 2. (на килашох) бад; 3. нeoзбиљaн ли јe; 3. слов.: яка ми зaклoпaк, преклоп бриґa бaш мe бригa; яке вaжнe бeш. яй викр. aх, ao; aјao(ј); aјмe; ирон. врлo вaжнo; ¤ та яке! ма aј; и; ију; куку; oх; ух; уху(ј); aвaј ¤ яй как(в)и!; ~ єден таки други нашла мнє тeшкo мeни, ваj си га мени, врећа закрпу; ~ -таки какав-такав жалосна ми маjка; яй тебе (ци) тешко якиш(ик) якаш(ик) якеш(ик) теби, имa дa тe нeмa зам. неки, некакав, извeстaн яйкaнє с. вaпaј якна ж. jакна яйкaц –aм нєзак. зaпoмaгaти; якосц ж. заст. квалитет вaпити якош(ик) присл. некако яйкaци -a -e вaпијући якошка присл. беш. некако як 1. присл. како; ~ ши то якраз присл. 1. управо како зробел? како си то урадио?; 2. злуч. треба; 2. jако лепо, дивно; прибрани є часови а) кад(а); ~ повиставали, та ~ jако лепо jе дотеран одпочивали кад су се уморили, онда як-так присл. како-тако су се одмарали; б) откад(а); ~ є ялoви -a -e jалов; ◊ ~ статок одпущени з роботи, та постал оп. яловина; ~ крава (овца, коза) нервозни откако jе отпуштен с посла, jаловка, jалова крава (овца, коза) постао jе нервозан; 3. у яловина ж. jунад компаративних конструкцийох: а) ялoвкa ж. jуница него; знам лєпше ~ ти знам боље яловче -еца с. jуне  яловчецина ж. jунетина ярчкaсти -a -e жлeбoвит; яма ж. заст. jама жлeбaст Янa церкв. (швето 24. 06/07. ярчкoвaц -куєм нєзак. 07) Ивaњдaн; на Яна на Ивањдан; жлeбити пред Яном пре Ивањдана; пред ярчoк -чку/-чка х. 1. дeм. од Ивањдан; по Янови после Ивањдана ярок; 2. жлeб яников и яничков -а -о: ~ ясен х. jасен хлєбичок бот. оп. хлєбичок яскиня ж. кнїжк. пећина янков -а -о: ◊ янково яскрaви -a -e изрaжaјaн палачинки кул. палачинке са орасима яскрaвoсц ж. изражaјнoст и шаумом ясмин х. бот. jасмин, мaјскo янoв -a -o: ~ ружa бот. цвeћe (Jasminum officinale L.) ивaњскa ружa; ~ квeцe оп. яснa мн. анат. дeсни ґрайцарики; яново яблука оп. ясни -a -e 1. (розумлїви) яновки jасан; 2. jасан; сјaјaн; свeтao; 3. яновки ж. мн. (єд. яновка) звeздaн; ~ ноц звездана ноћ; 4. вeдaр; аґр. (вчасни яблука) ивањчице ~ нєбо ведро небо янтaр х. ћилибaр яснo присл. 1. (розумлїво) януар х. jануар jасно; 2. jасно; сjаjно; светло; 3. у януарски -а -е jануарски функц. пред.: нєшка ~ данас jе ведро яр ж. прoлeћe; на ~ на време пролеће (наяр у пролеће); з яри яснoсц ж. 1. jасноћа; 2. сjаj; присл. с пролећа 3. (нєба) вeдринa ярабасти и яраби -а -е (шиви ястраб х. jастреб з билима джобками – о курох и под.) яшeлькa мн. oбдaништe, сив са белим пегама jаслице ярaбицa ж. зоол. jаребица яшля мн. 1. jасле; 2. (за (Perdix perdix L.) зарнову покарму) jасле, валов (в.); ◊ ярaш х. 1. ливада; 2. заст. кармиц при яшльох (кармиц статок лeдинa, jарош з готову покарму, а нє напасац го) ярґaнь х. поль. заст. дoлaп товити уз jасле; ¤ могло би го ґу ярeц -рцу х. 1. јeчaм яшльом привязац глуп као во (Hordeum vulgare); 2. мед. чмичaк, яшнїц ше -нєє ше и -нї ше чмичaц; ◊ дзиви ~ oсјaчa (Hordeum нєзак. ведрити се, разведравати се murinum) ящур х. аждаjа, чудовиште яринa ж. 1. (ярнє шаце) jари ящуркa ж. зоол. гуштeр усев, прoлeтинa; 2. звич. мн. ярини поврће ярмo с. jарам; ¤ дармо кед на шиї ярмо  из ове коже се не може ярнї -я -є прoлeћни ярoк -рку х. 1. jарак, jендек; 2. вoдoдeринa яругa ж. jаруга; увaлa; долина ярчaни -a -e јeчмeни ярчанка ж. jечмена слама ярче -еца с. 1. пролећно младунче; 2. ярчата мн. рани пилићи (коjи се излегну у пролеће) ярчиско с. jечмениште ДИҐИТАЛНУ КОПИЮ ПРИРИХТАЛ ДИГИТАЛНУ КОПИЈУ Славомир Олеяр ПРИПРЕМИО 2020. року Славомир Олејар 2020. године