Uploaded byMilanStankovic19
27 views

ВУК - ЛИСТ УЧЕНИКА И НАСТАВНИКА ОШ ВУК КАРАЏИЋ У БОРУ, број 14.pdf

"Vuk", list učenika i nastavnika Osnovne škole "Vuk Karadžić" u Boru ove godine, povodom Dana škole, izašao je 14. put. Uvek je to do sada za ovu školu, kao i za čitavo okruženje, bio značajan kulturni događaj, koji možda nije propraćen adekvatnim medijskim odgovorom. No, list je, prvo u štampanom, a zatim i u digitalnom obliku, nastavio da traje. Prethodni i ovaj poslednji broj izuzetno su bogati raznovrsnim sadržajima, pretežno edukativnog karaktera, pa vrlo lako mogu da zainteresuju i čitaoce koji nisu u vezi sa ovom školom i ovom sredinom. I ovaj, 14. primerak, ima 53 strane, a na njima se mogu naći napisi o učiteljima - velikanima srpske kulture i nauke, o učiteljima kao junacima književne i filmske umetnosti, o nastavnicima kao vaspitačima ukusa u vremenu kada neukus poprima razmere epidemije, o mestu učitelja u vremenu algoritama, o matematici kao srcu obrazovnog sistema, o jednoj uzornoj britanskoj osnovnoj i srednjoj školi... Takođe, tu su i razgovori sa nagrađenim učenicima i nastavnicima, literarni radovi, slike i crteži, razne zanimljivosti - dakle više aspekata učeničke kreativnosti. Udubiti se u ovaj list svakako nije izgubljeno vreme.

Embed presentation

Download to read offline
Број 14 новембар 2025.
ВУК Лист ученика и наставника ОШ „Вук Караџић“ Бор Сајт школе: www.vukkaradzicbor.edu.rs Редакција: новинарска и литерарна секција ОШ „Вук Караџић“, Бор Директор и главни и одговорни уредник: Радмила Петковић Наставници-уредници: Марина Раичевић и Милан Станковић Ликовна обрада: Маријана Недељков Технички уредник и информатичка обрада: Милан Миленковић
САДРЖАЈ УВОДНИК (реч директорке) И НА КРАЈУ ЉУБАВ (Почетак који траје) БРОДИЋЕМ ДО НАЈБОЉИХ МЛАДИХ ГРАДИТЕЉА „СВАКИ ПУТ КАД ПРИМЕНИМ ЗНАЊЕ СТЕЧЕНО У ШКОЛИ ПРОГРАМИРАЊА, ОСЕТИМ СЕ ВАЖНО И ПОНОСНО“ СВАКИ ДЕЧЈИ ОСМЕХ И РАЗГОВОР СА МАЛИМ БИЋИМА ВЕЛИКОГ СРЦА ПОКРЕЋУ МЕ И ИНСПИРИШУ СРПСКИ ВЕЛИКАНИ – ПРОФЕСОРИ, НАСТАВНИЦИ, УЧИТЕЉИ УЧИТЕЉИ КАО КЊИЖЕВНИ И ФИЛМСКИ ЈУНАЦИ УЧИТЕЉ У ДОБУ АЛГОРИТАМА – ЧУВАР ЗНАЊА У СВЕТУ ПОВРШНОСТИ МОЛИЈЕР У ПАРИЗУ СТЕРИЈА У СРБИЈИ: ТРАЈНОСТ КОМЕДИЈЕ КАО МОРАЛНЕ НАУКЕ МЕСЕЦ И ЊЕГОВО СРЦЕ
МАТЕМАТИКА МИСАО КОЈА МЕРИ СВЕТ И НАЈДУБЉА ФОРМА ИСТИНЕ КАД СЕ СРПСКИ И МАТЕМАТИКА ЗАПОСТАВЕ БИЛА САМ СИГУРНА У СВОЈЕ ЗНАЊЕ И ВЕРОВАЛА У ДОБАР РЕЗУЛТАТ ДЕКЛИНАЦИЈА УЧИТЕЉСКИ ПОЗИВ ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЈПЛЕМЕНИТИЈИХ НАЈСТРОЖА ШКОЛА БРИТАНИЈЕ ИЛИ МОДЕЛ ЗА БУДУЋНОСТ УЧИОНИЦА КАО БРАНИК УКУСА ЈЕСЕН У МОМ СОКАКУ ИЗМЕЂУ СЛИКЕ И РЕЧИ „МАСЛАЧКОВО ВИНО“ КИША ИЗ ПЕРА НАШИХ МЛАЂИХ ОСНОВАЦА ЗАШТО СЕ КАЖЕ
ЛАТИНСКИ ЈЕЗИК НЕКОЛИКО САВЕТА ЗА ЛАКШЕ ПИСАЊЕ И ЧИТАЊЕ НА ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ
УВОДНИК РЕЧ ДИРЕКТОРКЕ ШКОЛЕ У овој 88. години постојања наше најстарије основне школе у граду, школе „Вук Караџић“, можемо се похвалити продуктивним и професионалним односом према образовно-васпитном раду свих запослених. У нашој школи је неколико ученика, учествујући на такмичењима у години која је за нама, остварило запажене резултате. То су Милица Живаљевић, сада ученица 3. разреда, под менторством учитељице Тање Трујић. Милица је освојила 2. место на мате- матичком такмичењу „Мислиша“, републичког ранга. Учениκ Лука Балановић освојио је 2. место из бродомоделарства, док се неколико ученика пласирало на републичко такмичење у дисциплини „Шта знаш о саобраћају“. Током протеклог периода, који је био веома специфичан за образовно-васпитни рад, можемо с поносом рећи да су сви наставни дани били редовно реализовани по утврђеном распореду рада. Наш школски простор је богатији за модерно опремљену кухињу и две трпезарије, где се у току школског дана послужи 385 бесплатних оброка у обе смене, са ужином. У овом модерно опремљеном простору раде две вредне сервирке које радо и увек насмејане дочекују наше ђаке и послужују оброке. Градска управа је са компанијом „Зи Ђин“ и удружењем „Бебиронче“ удружила снаге и средства и купила инвентар вредан неколико милиона динара, а такође се потрудила да у потпуности адаптира оронули простор ђачке кухиње. Наш школски простор ће ускоро бити адаптиран у делу санитарног чвора и свих тоалета, а до краја календарске године очекује нас опремање још једног кабинета – учионице технике и технологије. Планирана је и куповина наставних средстава у вредности од два милиона динара, захваљујући донацији „Зи Ђина“. У школу је пристигао намештај за две канцеларије. Такође, наш библиотечки фонд биће обогаћен новим насловима и енциклопедијама „Младинске књиге“, у вредности од скоро милион динара. Наши ученици 8. разреда су пред полагање мале матуре посетили радни простор и тренинг центар компаније „Зи Ђин“, како би се евентуално определили за упис смерова који су потребни овом светски познатом произвођачу бакра. Сви наши ђаци су успешно положили завршни испит и уписали жељене средње школе. У октобру 2025. године наставница Данијела Девић Кунчак повела је десеторо ђака у Троген. Они су тамо боравили две недеље и упознали се са културним, традиционалним и туристичким потенцијалима Швајцарске, захваљујући учешћу у пројекту „Заједно ка средњој школи“. Наша школа је једина у граду која се бави образовањем одраслих. У три циклуса образовања пружа се прилика особама које су престареле за редовно похађање основне школе да је ипак заврше на овај начин. Ови ђаци такође имају прилику да упишу жељене средње школе. Ми, као основна школа, веома успешно сарађујемо са свим институцијама у граду, са циљем унапређења образовања ученика као и друштвених токова нашег града. Дајемо све од себе да квалитет образовно-васпитног рада подигнемо на виши ниво. Да се сви ученици, запослени и сви људи добре воље који уђу у наш радни простор осете пријатно и уважено. У овој школској години радо ћемо се одазивати конкурсима, такмичењима, спортским манифестацијама и осталим активностима које град спроводи, како бисмо дали свој допринос развоју квалитета нашег друштва. Радмила Петковић, директорка ОШ „Вук Караџић“ Бор
И на крају љубав (почетак који траје) И кад прође све, опет ће дете оживети у мени. У мирису сунца на прозорима, у трагу фломастера што остаје на табли као нечија заборављена мисао. Сетићу се како је прво слово имало топлину новог света, како је снег био обећање да ће све бити чисто и могуће. Поново ћу чути смех који руши тишину, и осетити да је свако питање у ствари почетак. И кад прође све, остаће у мени школа – онај поглед кроз прозор, она рука подигнута у ваздуху, она искра што не престаје да расте. Да, и кад прође све, Опет ће дете оживети у мени – у трагу фломастера на табли, у сунцу што клизи преко клупа, у гласу што звони ходником као нека стара песма. Сетићу се како је прво слово имало топлину новог света, како је снег мирисао на радост, како је свако јутро било обећање да свет почиње испочетка. Поново ћу чути смех који руши тишину, и осетити да је свако питање у ствари почетак. Сетићу се да је све што расте – нежно, да је поглед детета најчистије огледало, и да у свакој речи има трага оног што смо некад били. И кад прође све, остаће у мени школа – са свим својим прозорима, са светлошћу што пада по лицима, и са оним тренутком кад препознам себе у дечјем осмеху. Луна Јанковец 5/3
Лука Балановић (8/1), први у граду, трећи у Србији у техници и технологији БРОДИЋЕМ ДО НАЈБОЉИХ МЛАДИХ ГРАДИТЕЉА Колико дуго те техника занима? Има ли ту и наследног фактора? Лука: Памтим кад сам био мали, тата је сређивао стан и сам правио намештај. Волeо сам да му помажем и имам пуно слика и снимака из тог периода како радим алатом. За неки рођендан сам, сећам се, добио малу радионицу и сав потребан алат који је имао и тата. Био сам пресрећан. Тако да сам вероватно то наследио од тате, јер он и предаје технику и технологију у школи. Који те део технике и технологије највише занима? Лука: Волим сам да правим и конструишем. Издвојио бих област моделарства. Уживам у малим макетама кућа, које сам раније правио од штапића сладоледа па бојио, а сада наручујем онлајн мале цигле и блокове, мали цреп, па зидaм цементом. Као права је кућа само мини варијанта. Што се тиче теоријског дела, издвојио бих област ресурса и производње где се упознајемо са материјалима, машинама и алатима из многих грана технике. Који су твоји највећи успеси на неком такмичењу и у којој области? Лука: Учествовао сам и у шестом и седмом разреду на такмичењу из технике и технологије у области моделарства у дисциплини бродомоделарство. У шестом разреду био сам први на општинском, другина окружном и трећи на републичком такмичењу. Прошле године, нажалост, у седмом разреду одржало се само општинско због свих дешавања у земљи. Како је изгледало само такмичење и колико дуго су трајале припреме? Лука: Да будем искрен, нисам се дуго припремао за такмичење с обзиром да нисам желео да попустим у школи, а имао сам пуно да учим. За велики успех на такмичењима захвалан сам професорки технике и технологије Маријани Мишковић. Њена предавања и припреме су највећи део мог успеха. Што се тиче самог такмичења, био сам одушевљен како је изгледало републичко такмичење у Београду. Било је више од 1000 учесника, полагали смо писмени део у огромном амфитеатру. Потом сам правио брод који сам касније пуштао у базену,наравно, тој техници пуштања бродића претходиле су припреме и вежбања. Треба знати како га центрирати, под којим углом, и пустити га у одговарајућем тренутку. Од тога зависи до ког краја базена ће брод доћи и колико си поена освојио. Шта си ти припремио? Лука: Дисциплина бродомоделарства ми је постала занимљива још док нисам пошао у Волим сам да правим и конструишем. Уживам у малим макетама кућа које сам раније правио од штапића сладоледа, па бојио. Сада наручујем онлајн мале цигле и блокове, мали цреп, па зидам цементом. Кућа је као права, само мини варијанта – истиче шампион Бора и трећепласирани у Србији у моделарству у претпрошлој школској години
школу. Гледао сам док је мој отац припремао друге ученике и једва сам чекао тренутак да и ја могу да се такмичим. Пре такмичења, у селу код баке направили смо базен по датим пропозицијама такмичења где је само вежбање била и разонода бродићима. Прошле године није било републичког такмичења, али си учествовао на градском? Лука: На такмичењу у седмом разреду са освојеним првим местом обезбедио сам себи пласман на окружно такмичење, али, као што сам рекао, због дешавања у земљи, то такмичење није одржано. Хоћеш ли наставити да се такмичиш и да ли размишљаш о будућој професији? Лука: Волео бих и ове године да учествујем на такмичењу из технике и технологије али бих се опробао и у страним језицима. Да, размишљам о својој будућој професији, тренутно ме занимају стоматологија и грађевина, али док завршим средњу школу, можда променим своје мишљење и своја интересовања. Осим технике и страних језика, постоји ли још неки хоби, шта те највише привлачи? Лука: Осим прављења макета кућа, тренирам пливање, то ми је омиљени спорт и свирам гитару од своје пете године. са Луком разговарали: Угљеша Бешинић 5/3, Петар Жункејевић 5/2
Школа програмирања „СВАКИ ПУТ КАД ПРИМЕНИМ ЗНАЊЕ СТЕЧЕНО У ШКОЛИ ПРОГРАМИРАЊА, ОСЕТИМ СЕ ВАЖНО И ПОНОСНО“ Пре две године у ово време дошао сам на идеју да започнем једно ново и веома занимљиво поглавље у свом животу. Кренуо сам у Школу програмирања. Рачунари су одувек нешто што ме веома занима, све што се тиче компјутера у мени изазива знатижељу и узбуђење. У почетку сам само претпостављао шта ћемо све да учимо и о чему да разговарамо, али ни на крај памети ми није било да ће све што ће уследити – бити чак и много занимљивије! Упознали смо језик рачунара, започели програм “SCRATCH” и учили како се праве мини игрице. Тај период учења и вежбања трајао је шест месеци, а онда је уследио завршни испит и задатак да пред свима представимо игрицу коју смо сами креирали и објаснимо поступак који смо користили. Још тада сам научио да будем стрпљив и да не одустајем ако нешто не успем из прве. А онда је дошло време за следеће поглавље звано „РОБОТИКА“. Ту смо учили да програмирамо роботе, одредимо њихову путању и начин кретања, затим како да роботима програмирамо диоде да мењају боје, да пиште итд. Након завршетка тог поглавља, главни задатак нам је био да програмирамо роботе и презентујемо то пред свима. А сада... Сада сам управо кренуо на “APP INVERTOR” који је сличан Скречу, али се са њим праве мини игре за мобилне телефоне. Тек сам на почетку трећег поглавља, делује ми врло привлачно... Учитељ нам је предавао како постоје многи језици програмирања, попут “Python-a” и још неких помоћу којих ћемо једног дана моћи да правимо праве апликације и игрице као прави програмери. Сваки пут када у разним ситуацијама применим знање стечено у Школи програмирања, осетим се важно и поносно. Ни у једном моменту ми није деловало тешко, мада је било малих препрека које сам савладао захваљујући одличном објашњењу мог учитеља. Знам да је то што учимо наша будућност и нешто што ће у животу да ми треба и да ми значи, зато и не помишљам да одустанем. У некој даљој будућности желео бих да постанем прави програмер јер је то област у којој се проналазим. Стеван Стојановић 5/3
Виолета Огрењац, професорка разредне наставе, тридесет година рада у просвети СВАКИ ДЕЧЈИ ОСМЕХ И РАЗГОВОР СА МАЛИМ БИЋИМА ВЕЛИКОГ СРЦА ПОКРЕЋУ МЕ И ИНСПИРИШУ Када се осврнете на три деценије које сте провели у просвети, шта бисте рекли у једном кратком осврту? Виолета Огрењац: Већ 30 година??? (Ха, ха, ха) Укратко, рад са децом је, по мом мишљењу, наравно, најзанимљивија професија, врло креативна и никад не досади. Осећам да имам елана и енергије и да нисам уморна, као да иза мене не стоји 30 година рада. Тај елан и ту снагу управо ми дарују деца и њихове чисте енергије. Како је текла Ваша просветна каријера? Како је све почело? Виолета Огрењац: Интересантно је да сам своје прве дане и месеце рада започела у Слатини, на замени колегинице. Касније сам, поново на замени, радила у Злоту, неке три-четири године, а потом у ШОСО „Видовдан“ пуних 10 година. Од 2008. године сам учитељ поново у Слатини и надам се, јер то је моја жеља, да ћу свој радни век и да завршим у овој школи у којој сам, некада давно, и започела свој професионални позив. Постоји ли нешто што Вас посебно инспирише у раду са ученицима? Виолета Огрењац: Сваки дечји осмех, испали зубић, разговор са малим бићима великог срца су оно што ме покреће и инспирише. Радите у одељењу ОШ „Вук Караџић“ у Слатини. Да ли постоји нека разлика када се ради са сеоском децом? Неке специфичности? Виолета Огрењац: Деца су деца, и сва су у суштини иста – само желе да их удостојимо и поштујемо, као што то и ми очекујемо од њих. Рекла бих да ипак постоји незнатна разлика која утиче на све остале облике понашања, а то је скромност. Деца из сеоских средина су врло скромна и зато нема места непоштовању и агресивном понашању, како међу ученицима, тако и на било ком другом месту. Да ли постоји нека генерација или неки ученици који ће Вам увек остати у сећању? Виолета Огрењац: Невероватно је да након 30 година рада можда и заборавим Невероватно је да након 30 година рада можда и заборавим имена неких одраслих људи, али сваког свог ученика памтим по имену и презимену и сваки ми је у сећању. Увек лепом. Сви су ми они подједнако драги – истиче наша омиљена учитељица.
имена неких одраслих људи (ха, ха, ха), али сваког свог ученика памтим по имену и презимену и сваки ми је у сећању. Увек лепом. Сви су ми они подједнако драги. Шта су, по Вашем мишљењу, највећи изазови савремене педагогије? Виолета Огрењац: Педагогија је увек захтевала праћење новина, својеврсних изазова. Пратимо наше ученике кроз савремене токове са којима се сусрећемо и они и ми. Ми морамо да разумемо савремени начин живота и да покушамо да га прихватимо и научимо да „пливамо“ у тим токовима. Никако не одбацивати новине, већ понешто и учити од деце, јер то је данас њихов начин живота, заправо њихов живот. Тренутно не постоји велико интересовање младих за рад у просвети. Ипак, шта бисте поручили онима који се определе за просветни позив? Виолета Огрењац: Жао ми је што наш племенити позив није „испоштован“ као што заслужује. Многи не желе да се ухвате у коштац са проблемима који оптерећују наше занимање. Али, тако можда гуше свој природни таленат. Ја сматрам да наш позив, уосталом као и већина других, тражи таленат, или, што би наши стари рекли: „дар од Бога“. А онима који су и поред свих пратећих не тако лепих околности ипак решили да им просвета буде хлеб, желим да поручим да су изабрали прави пут и желим им да остану храбри, јер су самим избором професије доказали да то већ јесу. Да верују у постојаност своје одлуке о животном позиву јер „срећа увек прати храбре“. Неда Стојановић 6/1 Петар Жункејевић 5/2
СРПСКИ ВЕЛИКАНИ – ПРОФЕСОРИ, НАСТАВНИЦИ, УЧИТЕЉИ У духовном и интелектуалном развоју српског народа, просвета кроз целокупну историју заузима централно место. Носиоци идеја, творци научних система, песници и филозофи, готово без изузетка, били су и учитељи. Њихова делатност подразумевала је писање, откривање и мишљење; али, она се продужавала у учионици, у раду са ђацима и студентима, у живој речи и непосредном преношењу знања. У српској културној историји, највећи умови обликовали су будућност кроз књиге, научне радове, предавања, разговоре, подучавање и васпитавање. Свети Сава – темељ просветног идентитета Утемељитељ српске цркве и државности, Свети Сава (1175 – 1236), био је истовремено и први велики просветни делатник. И први српски књижевник. Његова просветна мисија започела је још у манастирима на Светој Гори, а наставила се оснивањем школа по српским земљама и доношењем „Законоправила“, првог законодавног и педагошког зборника у српској историји. У његовом деловању образовање је било нераздвојно од духовног уздизања, друштвене стабилности и културног идентитета. Доситеј Обрадовић – просветитељ као узор У освит модерне епохе, Доситеј Обрадовић (1739 – 1811), аутор „Писма Харалампију“ и „Живота и прикљученија“, утелотворује идеал ученог човека који стиче знање по европским културним центрима, али га са намером и мисијом доноси у српски културни простор. Као први министар просвете у обновљеној Србији, организовао је школски систем, преводио књиге, писао књиге и уџбенике и подучавао. Мисао да се народ најдубље уздиже путем образовања и просвете постала је темељ целокупне образовне филозофије 19. века. Вук Караџић – неуморни сакупљач народног блага и велики језички реформатор Вук Стефановић Караџић (1787 – 1864) није био учитељ у учионици, али је био највећи учитељ српског народа. Својим делом „просветлио“ је читаву нацију. Неуморно је путовао по селима Србије, слушао и бележио народне песме, приповетке, пословице и предања, чувајући тако душу народа од заборава. Реформом језика и правописа вратио је народу његов живи, говорни језик, јасан и једноставан, „како народ говори“. Вуков рада означио је почетак новог доба у српској култури – доба у којем је писана реч постала доступна свима, а језик народа постао језик књижевности и просвећености.
Романтичари, реалисти и модернисти у школским клупама У периоду српског романтизма, значајни песници и уметници провели су део живота као учитељи и професори. Ђура Јакшић (1832 – 1878), песник „Отаџбине“ и аутор антологијских песама као што су „На Липару“, „Мила“, „Кога да љубим“, „Кроз поноћ нему“, радио је као учитељ у бројним местима Србије, од којих су нека била врло сиромашна, предавао је и цртање у гимназији,а његово књижевно и сликарско стваралаштво било је Посебно место у историји наше просвете и културе заузима Јован Јовановић Змај (1833 – 1904). Иако формално није био учиетљ, он је један од „најсветлијих“ просветитеља српске деце.Као лекар, лечио је најмлађе; као песник, подарио им је најнежније стихове који су постали трајни део школске лектире; као уредник „Невена“ створио је културни простор који је генерације уводио у свет књиге, знања и доброте. Његове песме и данас живе у гласовима ученика – чисте, мудре, ведре – као подсећање да је истинска просвета увек прожета љубављу према детету и вери у његов потенцијал. Лаза Костић (1841 – 1910), песник и мислилац изузетне ширине, творац антологијских песама попут „Santa Maria della Salute” и „Међу јавом и мед сном“, такође се једно, додуше кратко, време, огледао у предавачком послу. Његова образованост, естетски сензибилитет и филозофска рефлексија имали су јасан педагошки потенцијал, препознат још за живота Стеван Сремац (1855 – 1906), аутор можда најживописније прозе српске књижевности, писац „Зоне Замфирове“, „Ивкове славе“ и „Попа Ћире и попа Спире“, био је дугогодишњи професор у гимназијама у Нишу, Пироту и Београду. Његов стил формиран је, између осталог, и у сусрету са менталитетима које је упознавао кроз педагошки рад. Борисав Станковић (1876 – 1927), аутор „Нечисте крви“ и „Коштане“,није радио као наставник, али је био дугогодишњи чиновник Министарства просвете. Исидора Секулић (1877 – 1958), ауторка „Писама из Норвешке“ и „Хронике паланачког гробља“, једна од наших највећих књижевница и вероватно најобразованија жена свог времена, у просвети је провела много година предајући различите предмете, међу њим и математику. Спој строгости, али у најбољем и најплеменитијем смислу, ерудиције, разума и стила чини је јединственом фигуром у историји српске просвете. Милош Црњански (1893 – 1977), писац „Сеоба“ и „Романа о Лондону“, предавао је у гимназијама у Панчеву и Београду, а педагошки рад био му је близак и као занимање, и као саставни део културне и патриотске одговорности. Десанка Максимовић (1898 – 1993), песникиња „Крваве бајке“ и збирке „Тражим помиловање“, провела је део радног века као професорка у Првој женској реалној гимназији у Београду, где се и пензионисала. Такође је предавала у Обреновачкој гимназији и Трећој женској гимназији у Београду. Њен поетски и морални ауторитет оставио је дубок траг међу генерацијама ученика. Универзитетски професори као стубови културе На прелазу из 19. у 20. век, Београдски универзитет (до 1905. Велика школа) постаје средиште српског духовног живота. Многи његови професори уједно су били кључни ствараоци у својим областима. Јован Скерлић (1877 – 1914) предавао је историју српске књижевности на Београдском универзитету и формирао критичке стандарде који и данас обликују академску рецепцију књижевности. Његово предавање представљало је догађај, а присуство на часовима – интелектуални изазов. Богдан Поповић (1863 – 1944), професор естетике, теорије књижевности и упоредне литературе заслужан је за увођење модерних принципа тумачења књижевности, али и за обликовање читавог низа културних политика које су произашле из предавања и текстова.
Слободан Јовановић (1869 – 1958), професор уставног права и политичке теорије, један је од најдубљих српских мислилаца 20. века. Његова предавања представљала су синтезу науке, историје и филозофије права. Бранислав Петронијевић (1875 – 1954) предавао је филозофију на Великој школи, а касније на Универзитету. Творац оригиналног метафизичког система, изузетно цењен и у иностранству, оставио је снажан траг у академском животу Србије. Научници у служби образовања Међу српским научницима, педагошко звање било је саставни део позива. Јосиф Панчић (1814 – 1888) је као професор ботанике на Великој школи био творац модерне природњачке наставе у Србији. Открио је нову врсту четинара која је по њему названа „Панчићева оморика“. Његов научни и педагошки рад поставили су темеље савременог разумевања природних наука у Србији. Јован Цвијић (1865 – 1927) предавао је географију, етногеографију и антропогеографију на Београдском универзитету. Његова истраживања Балкана ишла су упоредо са радом у амфитеатру, где је обликовао поглед генерација на простор, народ и културу. Михајло Пупин (1854 – 1935), професор на Колумбија универзитету. Дао је велоики допринос у области вишеструке телеграфије, бежичне телеграфије и телефоније, као и рендгенологије. Заслужна је за проналазак Пупинових калемова.Својим предавањима и књигама утицао је на читаве генерације студената. Образовање је сматрао највишим изразом општељудске и националне еманципације. Михаило Петровић Алас (1868 – 1943) био је професор математике на Београдском универзитету и, у своје време, светски признат ауторитет у области диференцијалних једначина, оснивач модерне математичке школе у Србији. Његов стил предавања био је енергичан, дубоко мисаон и истовремено популаран међу студентима. Милутин Миланковић (1879 – 1958), професор примењене математике и небеске механике на Београдском универзитету, формулисао је теорију климатских промена и реформирао календар. Учионица му је била једнако важна као и кабинет – јер је знање видео као облик одговорности. Просвета као културни идеал У делима свих ових људи просветни рад био је природни израз њихове интелектуалне оријентације. Предавања, подучавање, рад са младима – представљали су интегрални део стваралачке мисије. Они су учили друге онако како су и сами учили: с вером у моћ знања да обликује појединца и заједницу, језик, државу и епоху. У културном памћењу народа, све до недавно,учитељ је задржао дубоко поштовање јер је кроз историју носио одговорност обликовања будућности. Због тога је просветна мисија великана српске мисли више од традиције – она је континуитет идеје да образовање подразумева посвећеност, знање и лични интегритет. У сваком истинском и посвећеном учитељу постоји траг, отисак дела Светог Саве, мудрост Доситеја, ред Михаила Петровића, ерудиција Исидоре Секулић и визија Миланковића. И у сваком наставнику који данас улази у учионицу постоји делић оне истинске мисије коју су српски великани живели и преносили – у име знања, народа и времена које долази. Милан Станковић
УЧИТЕЉИ КАО КЊИЖЕВНИ И ФИЛМСКИ ЈУНАЦИ Образовање је један од темеља сваког друштва – и то није само фраза без покрића. Оно је важан ресурс сваке заједнице, било да поседује и друге ресурсе или не, често и оних изузетно богатих друштава која се поносе својим образовним постигнућима. Носиоци образовног процеса су учитељи. Њихова улога далеко надилази преношење знања: они обли- кују вредности, мотивишу младе и помажу у изградњи будућности. Литература и филм често осветљавају ликове учитеља, показујући значај њиховог доприноса, али и изазове са којима се сусрећу. У роману Шарлоте Бронте „Џејн Ејр“ имамо пример учитељице која се суочава са друштвеним ограничењима. Џејн, сиромашна али образована и морално снажна гувернанта, симболизује жену која користи интелект и образовање као алат за превазилажење пре- прека. Њена прича осветљава важност обра- зовања и снагу личности у борби за досто- јанство. Џејмс Хилтон је 1934. године написао новелу „Збогом, господине Чипс“ која је касније више пута екранизована. Мистер Чипс, како су га звали ђаци, је скроман и посвећен наставник у енглеској школи који током дуге каријере инспирише генерације ученика. Он је добар предавач и добар човек, спреман да мења своја уверења под утицајем вољене жене другачијих и напреднијих схватања. Поро- дична трагедија није прекинула његов наста- внички позив коме је остао веран до краја живота. Показује љубав према професији, хумор и искрено интересовање за децу. Кроз посвећеност и доброту, мистер Чипс показује како један учитељ може оставити трајан утисак и траг на животе многих људи, чинећи њихово образовање значајним и смисленим. Сличну снагу налазимо и у роману „Убити птицу ругалицу“ Харпер Ли, написаном половином 20. века. Атикус Финч, адвокат и учитељ у ширем смислу речи, својим примером подучава децу моралној храбрости, правди и оданости професионалним при- нципима, супротстављајући се већинским предрасудама заједнице. Његова улога није ограничена на судницу; кроз животне лекције које преноси, Атикус постаје симбол етичке доследности, исконске правичности и људскости. Филм и књига „Друштво мртвих песника“ приказују професора енглеског, Џона Китинга, који инспирише ученике да размишљају слободно и прате своје страсти. Његов иновативни приступ и лични ангажман мењају животе младих, чак и када се суочавају са непремостивим друштвеним нормама. Нажалост, та промена нема увек срећан крај, јер добро увек не побеђује. Важно је рећи, у вези са овим филмом, који је постао планетарно популаран, да Китинг није анархистички подривач система, нити жели да промени основе образовања и курикулум, већ да су само његове методе и приступ ино- вативни и оригинални. Такав приступ се не може назвати „учењем кроз игру“ и дева- лвирањем нивоа знања – он управо треба да допринесе љубави према предмету и његовом бољем разумевању. Као и другачијим погле- дима на живот и предрасуде, са којима књи- жевност одвајкада полемише. Филм „Осмех Мона Лизе“ са Џулијом Робертс на неки начин је женска верзија „Друштва мртвих песника“. Није поновио успех остварења у коме је професора Китинга играо Робин Вилијамс, али свакако, у контексту наставничког позива, нуди инте- ресантну причу која буди интелектуалну радозналост, полемише са предрасудама и не оставља гледаоце равнодушнима. Пример уметничке инспирације учи- тељским позивом можемо пронаћи и у филму „Спасавање редова Рајана“ Стивена Спилберга, где капетан Џон Милер, нека- дашњи наставник енглеског, показује како вештине из учионице могу обликовати лидера и хероја у ванредним, ратним, наизглед безизлазним, ситуацијама. Његово лидерство, смиреност и одлучност илуструју везу између образовања и одговорности према заједници. У филму „Блистави ум“ пратимо борбу математичара и професора Џона Неша са менталним изазовима, при чему његова посвећеност академском раду показује како
учитељи могу превазићи личне тешкоће и инспирисати друге да следе своје снове. Драма „Чудотворка“ Вилијама Гибсона показује посвећеност, стрпљење и емпатију наставнице Ен Саливен, која поду- чава слепу и глуву Хелен Келер. Ово је пример како упорност и лични ангажман могу омогу- ћити ученицима да достигну свој пун поте- нцијал. Роман „Вољена“ Тони Морисон даје још дубљи увид у улогу учитеља кроз лик Сете, бивше робиње која преноси знање и вредности својој деци. Њено „учење“ није формално, она није по занимању учитељица, већ егзистенцијално – засновано на прежи- вљавању и схватању цене слободе. Кроз бол и борбу, Сета уводи децу у етику отпора и љубави, показујући границе људског чина. У филму „Стој чврсто и одради посао“ (Stand and Deliver), Џејми Ескаланте инспирише ученике из сиромашних заједница да постигну изванредне резултате. Његова вера у њих, стрпљење и методичност мењају животе генерација и представљају симбол наде за маргинализоване заједнице. Албус Дамблдор је наставник, добри чаробњак и директор школе Хогвортс у серијалу о Харију Потеру британске књи- жевнице Џоан Роулинг. Он мудрим, емпа- тичним и инспиративним приступом обликује животе ученика. Верује да је највећа моћ искрена љубав и увек види оно најбоље у људима. Његова филозофија укључује и став да је смрт само пустоловина и да то није најстрашнија ствар која се може десити, те је тако мирно прихватио и своју судбину. Дамблдор мудрошћу, храброшћу и моралним вођством постаје симбол учитеља који инспирише знањем и животним примером. Учитељи су више од преносилаца знања: они су лидери, узори и борци за промене. Литература и филм осветљавају различите аспекте њихове улоге – од емотивне подршке и интелектуалне стимулације до моралног вођства. Допринoсeћи друштву, често надмашују професионалне оквире, што их, на неки начин,чини херојима свакодневног живота. Милан Станковић
Образовање и технолошки изазови УЧИТЕЉ У ДОБУ АЛГОРИТАМА – ЧУВАР ЗНАЊА У СВЕТУ ПОВРШНОСТИ Свет је и ове године обеле- жио Светски дан учитеља, који је УНЕСКО установио 1994. године. Заправо се овај дан на неки начин надовезује на усвајање Препорука о статусу наставника из 1966. године. Овај датум био је прилика да се подсетимо једне чињенице која у времену дигиталних илузија звучи старомодно, али је суштинска: без учи- теља нема школе, као што без школе нема друштва које мисли. Година 2025. у образовању је обележена утицајем вештачке интели- генције. Алгоритми улазе у учионице, у тестове, у оцењивање, па и у саме наста- вне садржаје. Намеће се питање: шта остаје учитељу у добу у којем машина зна све одговоре? Одговор је једно- ставан и истовремено дубок — све што је суштинско остаје у његовим рука- ма. Машина може да израчуна, да по- нуди чињеницу или пример, али не може да објасни, да препозна недо- умицу, да разликује разумевање од па- мћења. Људски фактор у настави далеко је од само сентименталне категорије – то је суштински услов разумевања све- та. Фундаментално знање се не стиче репродуковањем информација, већ во- ђеним мишљењем, које само човек уме да покрене у другом човеку. У многим развијеним земљама учитељи имају и друштвени статус и материјалну сигурност која одговара њиховој улози. У Швајцарској, Лу- ксембургу и скандинавским државама они су међу најбоље плаћеним стру- чњацима у јавном сектору. У Јапану и Финској, иако при- мања нису највиша, учитељи уживају висок углед — њихов ауторитет је културна вредност, у Јапану чак култ. Насупрот томе, у многим деловима све- та, нарочито у неразвијеним земљама, положај наставника остаје на маргини, уз ниске зараде и симболично пошто- вање. УНЕСКО упозорава да ће бити потребно више од 18 милиона нових учитеља како би се уопште обезбедило основно образовање за све. У Србији положај учитеља није лак. Њихов радни дан није посвећен само знању, већ одржавању реда, адми- нистративним процедурама и задацима који некада и немају много везе са образовањем. Друштво од школе све чешће очекује да буде забавиште и играоница, место за чување деце док су родитељи на послу, а не место увођења у свет идеја, дисциплине и интелекту- алног напора. Ауторитет наставника је подривен, критеријуми су снижени, а вредност знања потиснута је забавом и
брзим садржајем. То није кривица учи- теља. Фундаментално знање, које пре- дставља спој разумевања, логике и континуитета, не може бити замењено инстант информацијама. Једна лекција у којој ученик схвати зашто нешто јесте тако, вреди више од десетине диги- талних квизова. Управо зато је учитељ незаменљив — као интелектуални по- средник између детета и света. Важно је подсетити и на нешто што се често пренебрегава: у најразви- јенијим земљама и приватно шко- лство је непрофитног каракте- ра. Његов циљ није зарада, већ јавна мисија — исти онај принцип на којем почива и државна школа. Када се образовање претвори у тржишну робу, учитељ престаје да буде ауторитет знања и постаје сервис клијента, а школа губи свој смисао. Светски дан учитеља зато је подсетник да без јавног поверења у школу нема будућности. Ако желимо друштво које мисли, морамо поново признати вредност онога који први после родитеља учи дете да размишља. Учитељ није технолошки вишак у добу вештачке инте- лигенције — он је управо она инте- лигенција коју ниједна машина не може да симулира. Милан Станковић
Следеће године навршава се 220 година од рођења и 170 година од смрти великог комедиографа Јована Стерије Поповића Молијер у Паризу, Стерија у Србији: трајност комедије као моралне науке Јован Стерија Поповић Нова париска поставка Грађанина племића у Théâtre Antoine (премијера почетком октобра) изазвала је одушевљење и критике и публике. Са просечном оценом 4,9 од 5, ова раскошна и духовита адаптација поново је показала зашто је Молијер фигура која обједињава ужитак и мисао. Која користи и прија, казали би антички књижевни теоретичари. У њој је сва енергија барокног театра, свечаност говора, брзина радње и жива сцена људских слабости. И све то и уз музичку компоненту. Рекло би се да можда савремени Париз у њој препознаје себе – исте амбиције, исте прерушене сујете, исти култ друштвеног „угледа“. Молијеров свет траје јер је људска природа остала подједнако подложна варци и самозаваравању. У том огледалу препознаје се и наш Стерија. Као што је Молијер у Журдену открио грађанина који жели племићки ореол, Стерија је у Феми уочио варошанку која тежи салонском угледу и новој друштвеној етикети. Обојица су разумела да је комедија, уместо да буде форма смеха, заправо начин да се кроз смех спознају друштвене девијације, мане и патологије које прете моралној равнотежи заједнице. Комедија у њиховом делу представља врсту социјалне психијатрије: у њој се поставља дијагноза једног менталитета, али и нуди терапија – свест о сопственим ограничењима. Молијеров Тартиф разобличава злоупотребу побожности; Грађанин племић иронично приказује тежњу ка статусу који се купује; Тврдица показује како похлепа разара људску суштину и односе. У сваком од тих ликова постоји исти принцип – човек који жртвује морал, разум и меру у име сопствених страсти. Стерија је у истим структурама видео темељ српске вароши XIX века:
уместо француске буржоазије, јавља се домаћа класа која своју културу гради као имитацију, а своју самопоузданост на фасади. Тартиф је лажни богомољац, а код Стерије постоје лажни родољупци. Молијер Стеријина Покондирена тиква могла би да буде ангедота, али пре ће бити да је то ипак студија о самопревазилажењу без унутрашње основе; Тврдица има свој одјек у ликовима Стеријиних грамзиваца и варошких моћника, наравно највише у Кир Јањи. Тај наизглед карикатурални свет у основи је микроскопска слика друштва у процесу формирања. Док је Молијер постављао темеље модерне европске самокритике, Стерија је утемељивао нашу. Комедија код њих делује као етичка институција. Њена функција свакако јесте да забави, но она хоће и да расветли, да од смеха начини инструмент спознаје. Смех је у том смислу и одбрана од стварности, и пут ка њеном разумевању. Отуда и његова сложена функција – он истовремено растерећује и разобличава, доноси лакоћу али и непријатно огледало. Савремено одушевљење париске публике пред Молијеровим делом говори о потреби човека XXI века да се врати структури класичне критике – јасној, духовитој и моралној. У времену медијског спектакла и идеолошке буке, комедија се поново јавља као простор рационалне дистанце, као уметничка дисциплина која мери температуру друштвених болести. Зато је сваки повратак Молијеру уједно и повратак Стерији. Тај двојни лук, између Париза и Вршца, показује да се културе разликују по костиму, али не по суштини људских слабости. И ако се данас у Théâtre Antoine смеје париска публика, то је исти смех који би могао одјекнути и у нашем позоришту — смех који лечи, јер препознаје. Милан Станковић
МЕСЕЦ И ЊЕГОВО СРЦЕ У земљи Аграда није постојало Сунце, већ сребрни Месец који је сијао дању и ноћу. Његова светлост долазила је из Месечевог срца које је давало живот сваком створењу. Једнога дана Месечево срце почело је да тамни. Све се променило у тој земљи, реке су стале, лишће изгубило боју, а звезде су нестале са неба. Људи су се уплашили јер су знали да ће, ако Месечево срце утихне, та земља заувек утонути у таму. Тада је једна девојчица чула ветар како јој шапуће: „Само онај који нема страха у свом срцу, може вратити месечево срце“. И девојчица је кренула на пут, а водич јој је био ноћни вук. Тада јој је пријатељ рекао да су Сакупљачи таме украли Месечев дах и сакрили га у пукотини планине. Када је стигла до планине, тама је била жива и јасно јој ставила до знања да одустане од свега, али девојчица је склопила очи и запевала песму коју ју је ветар научио. Тада је њен глас одагнао таму, а дах Месеца вратио се на небо и Месечево срце је поново засијало. Тада се све пробудило, реке су потекле, лишће вратило своју боју, а људи су били одушевљени њеном храброшћу. Од тада се сваке ноћи на Месецу види лик девојчице и њеног пријатеља вука. Они све подсећају да и најмање светло може победити таму. Стеван Стојановић 5/3
МАТЕМАТИКА МИСАО КОЈА МЕРИ СВЕТ И НАЈДУБЉА ФОРМА ИСТИНЕ Мало која област људског духа тако снажно спаја рационалност и лепоту као математика. Она представља језик природе, али и највиши израз људске свести. У школском контексту, математика је више од наставног предмета: то је дисциплина која васпитава мисао, учи стрпљењу, логичком следу и унутрашњој доследности. Дете које разуме зашто је неко решење тачно већ је направило корак ка зрелом начину размишљања. Архимед Корени реда и мере Још у старом Египту, математичка мисао настала је из потребе да се свет уреди и разуме. Свештеници су, мерећи обале Нила и градећи пирамиде, створили прве облике геометрије. Египатски писари оставили су знање које ће касније постати темељ свих наука о простору и мери. Математика се развијала и у старој Персији, Вавилону и другим источним цивилизацијама, где су се бројеви користили у трговини, архитектури и астрономији. У тим областима човек је први пут открио да ред може бити средство разумевања света, а не само његовог описивања. У Кини је математика доживела снажан успон између 9. и 2. века пре нове ере. Кинески научници су у делу „Девет поглавља о математичким вештинама“ развили методе решавања једначина, поступке мерења површина и концепт магичних квадрата. Њихова мисао била је прожета идејом космичког поретка: бројеви су изражавали хармонију између неба и земље. Математика као део филозофије У античкој Грчкој, математика је била неодвојива од филозофије. За Питагору, број је био суштина свемира. У хармонији тонова и односу дужина препознавао је структуру света. Његова теорема о правоуглом троуглу остала је симбол вечне математичке истине. Еуклид, у свом делу Елементи, систематизовао је целокупно дотадашње знање. Његов начин мишљења – аксиом, теорема, доказ – поставио је темеље логичке културе и научне строгости. Архимед, генијални математичар и физичар, грчки геније из Сиракузе, остао је симбол математичке прецизности и креативне мисли. Он је први израчунао приближну вредност броја Пи (између 3,1408 и 3,1429), поставивши темеље геометрији круга. Радови из механике и хидростатике спајају апстрактно мишљење и практичну примену. Истраживао је запремину, густину и равнотежу тела, али и суштинске односе између бројева и облика. Његов узвик „Еурека!“ симбол је споја мисли и открића, радости која прати сазнање. Арјабата и Љу Хуи – мостови старог и новог У Кини, математичар Љу Хуи из 3. века нове ере такође се приближио вредности
броја Пи и развио поступке који представљају претечу интегралног рачуна. Његова тачност и прецизност сведоче о зрелости источне математике, која је истовремено била и практична и дубоко мисаона. Љу Хуи У Индији, у 5. и 6. веку, Арјабата, математичар и астроном, донео је нову визију космоса и тригонометрије. Његово дело „Арјабатија“ представља један од највећих корака у историји математике. Он је доказао да се и најапстрактнија идеја може претворити у јасан знак, а тиме и у средство разумевања космоса. Разматра теме као што су одређивање квадратних и кубних корена, геометријске фигуре са мерењем, квадратне, линеарне и неодређене једначине. Брамагупта, индијски математичар из 7. века, први је јасно дефинисао нулу као вредност, као и правила за рачунање са њом. Тај корак је променио ток цивилизације: без нуле не би било ни алгебре у правом смислу, ни бинарног система, ни савремене технологије. Алгебра, рачун и бесконачност У 9. веку, персијски научник Ал- Хорезми поставио је темеље алгебре и увео симболички начин размишљања који је променио ток историје. Дела су постала мост између источне и западне науке, а од његовог имена потиче и реч „алгоритам“. Италијански математичар Леонардо Фибоначи живео је у 12. и 13. веку, пренео арапске бројеве у Европу и својом „Књигом рачуна“ отворио врата модерној аритметици. Његов чувени низ – 1,1,2,3,5,8 – постао је симбол хармоније природе и математичког ритма живота, присутан у грађи биљака и целокупној биологији облика. Рене Декарт, француски филозоф и математичар из 17. века, поставио је темеље аналитичке геометрије. Идеја да се гео- метријске линије и облици могу изразити једначинама означила је још једном спој математике и филозофије –спој апстрактног и „мишљеног“ простора (ментални простор у којем разум уређује и мери стварност, претварајући је у математички модел). Декарт је у својој аналитичкој геометрији ујединио геометрију (која описује објекте у простору) и алгебру (која описује односе између бројева и симбола). Тај чин је учинио да се простор више не посматра само као физички, већ као појам који се може замислити, мислити, исцртати у уму. Када је рекао: „Мислим, дакле постојим“, могло би се додати: „Мерим, дакле разумем“. Ал-Хорезми Пјер де Ферма, француски математичар из 17. века, волео је да решава загонетке света у слободно време, као правник по струци и мислилац по опредељењу. Истраживања у теорији бројева поставила су темеље модерне алгебре, а чувена „Фермаова последња теорема“ вековима је изазивала највеће умове, све док је крајем 20. века није решио Ендру Вајлс. Ферма је показао да математика далеко надилази скуп формула и да заправо представља вишевековни дијалог између питања и одговора, између човека и апсолута. У 17. веку, Исак Њутн је створио диференцијални и интегрални рачун. Његова
математика била је начин да се опише покрет света, да се у броју ухвати закон универзума. У њој се сјединила строгост ума и интуиција генија. Леонард Ојлер, швајцарски мате- матичар из 18. века, за собом је оставио више од 800 научних радова и поставио основе скоро свих грана математике. Његове формуле уводе јединство међу бројевима, линијама и функцијама – као да је желео да покаже да је све у свету повезано математичком ха- рмонијом. Карл Фридрих Гаус (18. и 19. век), „принц математике“, открио је дубоке законе теорије бројева, геометрије и статистике. У његовој мисли види се савршенство математичке структуре и доследност какву само природа познаје. Николај Иванович Лобачевски (1793 – 1856), велики руски математичар, поставио је темеље нееуклидске геометрије. Његова геометрија, коју данас називамо геометрија Лобачевског, развијена је променом чувеног петог постулата Еуклидске геометрије. Постулат Лобачевског каже да се кроз тачку ван дате праве могу повући барем две праве које су паралелне датој правој. У овој геометрији, збир унутрашњих углова троугла је увек мањи од 180°. Николај Иванович Лобачевски Софија Ковалевска (друга половина 19. века), руски глас разума и храбрости, прва жена универзитетски професор математике у Европи и свету и пионир у области диференцијалних једначина. Њен животни пут симбол је упорности духа и математике која, осим што је дисциплина ума, представља и снагу карактера. Карл Фридрих Гаус Алберт Ајнштајн и Милева Марић (крај 19. и прва половина 20. века), физичар и математичарка чија је сарадња оставила трајан траг у историји науке. Ајнштајнова теорија релативности почива на математичким темељима које је он градио уз подршку и савете Милеве Марић, жене из Србије, која је припадала првој генерацији жена на студијама математике и физике у Цириху. Њихов рад показује да је математика, осим што је апстрактни систем, заправо и језик космоса – језик којим се објашњава време, простор и само постојање. Бертранд Расел (1872 – 1970), британски филозоф и математичар, добитник Нобелове награде за књижевност 1950. године. Његов рад је имао значајан утицај на математику, логику, теорију скупова, лингвистику, вештачку интелигенцију, когнитивну науку, информатику, разна подручја аналитичке филозофије, посебно филозофију математике, филозофију језика, епистемологију и метафизику.Заједно са својим бившим учитељем Вајтхедом написао је “Principia Mathematica”, прекретницу у развоју класичне логике и значајан покушај да се целокупна математика сведе на логику. У математици је познат по Раселовом парадоксу који је указао на пропусте у наивном (неаксиоматском) заснивању Канторове теорије скупова. У 20. веку, Алан Тјуринг је поставио основе информатике и модерног рачунарства. Његова „Тјурингова машина“ представља
симбол споја људског ума и технолошке ере. Он је доказао да је математика способна да створи нови облик мишљења – дигитални. Алан Тјуринг Џон Неш – блистави ум и моћ мишљења. Међу велике математичаре савременог доба убраја се и Џон Неш, добитник Нобелове награде за економију и један од оснивача теорије игара. Његов живот, приказан у филму „Блистави ум“, сведочи о снази научне страсти која превазилази све препреке, па и психичке тегобе које понекад прате велике духове. Нешова прича показује да је љубав према истини моћнија од сваког страха. Српски трагови у науци над наукама И српска наука и култура дала је математици своје великане. Михаило Петровић Алас (1868 – 1943), професор Велике школе и Сорбоне, развио је теорију диференцијалних једначина и унео дух истраживања у српску науку. Његова мисао спаја апстрактно и конкретно, теорију и живот. Милутин Миланковић (1879 – 1958) је математиком описао климатске циклусе Земље и кретање планета, повезујући природне појаве у јединствен систем. Његово дело стоји на раскршћу науке и уметности, прецизно и узвишено у исто време. Јован Карамата (1902 – 1967), један од највећих српски математичара 20. века. Творац је школе теорије реалних функција, која је значајна у савременој теорији вероватноће. Написао је низ радова који и данас, после неколико деценија од њиховог објављивања, служе као полазишта у математичким истраживањима (Википедија). Зашто математика остаје срце образовања Математика обликује ум као што музика обликује слух. Она учи јасноћи, стрпљењу и унутрашњем поретку. Кроз доказ и поступак мишљења, ученик стиче осећај за структуру, узрок и последицу. У времену брзих промена, математика остаје темељ стабилности. Она одвикава од површности и подучава доследности. Њена снага лежи у способности да човеку врати веру у ред, логику и разум. Математика, у својој суштини, представља простор у којем човек учи да мисли. У том простору почиње свако истинско образовање – тихо, стрпљиво и трајно. Милан Станковић Милан Миленковић Михајло Петровић Алас и Милутин Миланковић
КАД СЕ СРПСКИ И МАТЕМАТИКА ЗАПОСТАВЕ, СВИ ГУБЕ: ЗАШТО СУ МАТЕРЊИ ЈЕЗИК И МАТЕМАТИКА КЉУЧ СВАКОГ ОБРАЗОВАЊА? У свим развијеним образовним системима света, настава матерњег језика и математике заузима централно место. Ова два предмета чине основу функционалне писмености, општег образовања и мисаоног развоја сваког ученика. Улагање у њихов квалитет и заступљеност јасно се одражава на успех ученика на међународним тестирањима знања. У Србији се у основним школама српски језик изучава пет часова недељно у нижим разредима, опет пет у петом разреду,а четири часа од шестог до осмог разреда, док је математика заступљена са пет часова у нижим и четири часа у вишим разредима. У државама са развијеним образовним системима, број часова ових предмета значајно је већи. У Француској, на пример, матерњи језик се у појединим разредима изучава и до дванаест часова недељно, у Шведској девет. У Финској, Аустрији, Швајцарској, Немачкој, Холандији, Данској, Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама, матерњи језик и математика заједно чине између 12 и 15, некад и више, часова недељно у основном образовању, заправо ономе што обухвата нашу основну школу с обзиром да је начин школовања од земље до земље различит. Таква расподела јасно говори о приоритетима. Матерњи језик и књижевност и математика су темељ целокупног образовног процеса јер развијају способности које су неопходне у свим областима знања – читање са разумевањем, изражавање мисли, анализу, синтезу и логичко закључивање. У образовању које је усмерено ка овим вештинама, ученици лакше савладавају и друге садржаје, постижу боље резултате и сигурније се снaлaзe у комплексним захтевима савременог друштва. Резултати међународних тестирања, као што су PISA и TIMSS, доследно показују да земље које посвећују више пажње матерњем језику и математици бележе и виши ниво функционалне писмености међу ученицима. У тим земљама, постигнути резултати проистичу из јасно постављених приоритета и промишљене расподеле наставног времена. Савремене образовне реформе широм света управо иду у правцу јачања оних сегмената наставе који обликују мисаону и изражајну зрелост. Србија још увек има ресурсе и стручне капацитете да прати тај правац. Јасним јачањем позиције матерњег језика и математике у наставном плану могуће је оснажити целокупан образовни систем, без повећања оптерећења ученика – прерасподелом постојећих садржаја и усмеравањем ка ономе што је у свакој образовној стратегији кључно. Jer, матерњи језик и математика можда јесу само два предмета у распореду. Али, они су и ослонци сваког даљег учења, разумевања и стварања. Образовање које се темељи на њима увек остаје стабилно, без обзира на промене које време доноси. Милан Станковић
Сташа Крцић (7/1), друга у Борском округу на последњем такмичењу из граматике српског језика БИЛА САМ СИГУРНА У СВОЈЕ ЗНАЊЕ И ВЕРОВАЛА У ДОБАР РЕЗУЛТАТ У претходној школској години није било такмичења из српског језика и језичке културе, али ти још добро памтиш општинско и окружно надметање претпрошле школске године када си постигла одличан резултат? Сташа Крцић: Да. Била је то сасвим добра година за мене. Добро сам се припремила и постигла одличан резултат, који је уз мало више концентрације могао бити још бољи. Релативно лако сам прошла кроз општинско такмичење, а затим сам на окружном била друга, тачније поделила сам друго место са још неким петацима, јер тада сам била пети разред. Јеси ли била на републичком такми- чењу? Сташа Крцић: По резултату, можда сам и могла да будем тамо, али за пети и шести разред у српском језику и језичкој култури, односно граматици српског језика, не постоји републичко такмичење. На њега је могуће квалификовати се само у седмом и осмом разреду. Српски језик ме је одувек занимао, пети разред је био посебан изазов, упознали смо се са новим садржајима у граматици, просто сам желела да се огледам, да проверим себе и видим како стојим у конкуренцији са другима – истиче вицешампионка Борског округа у српском језику и језичкој култури школске 2023/24.
Ко ти је у петом разреду био наста- вник? Сташа Крцић: Тада ми је наставник био Милан Станковић, професор српског језика и књижевности у нашој школи. Шта те је подстакло да се такмичиш? Сташа Крцић: Српски језик ме је одувек занимао, пети разред је био посебан изазов, упознали смо се са новим садржајима у граматици, просто сам желела да се огледам, да проверим себе и видим како стојим у конкуре- нцији са другима. Шта за тебе значи граматика српског језика? Сташа Крцић: То није лако питање. Граматика је, пре свега, скуп основних правила којима се уређује језик и која нам помажу да правилно пишемо и говоримо. Али, граматика може бити и велики подстрек да се размишља, решавају проблемски задаци, налик онима у математици. Да ли си на такмичењу имала трему? Сташа Крцић: Не, нисам, била сам прилично сигурна у себе. Како су изгледале припреме за та- кмичење? Сташа Крцић: Могу рећи да нису баш биле лаке, али се исплатило. Припремала сам се и сама, а наставник је сваког дана са нама такмичарима радио, објашњавао, уз неизбежне тестове. Колико си времена дневно у то време наменила учењу граматике? Сташа Крцић: То не може прецизно да се каже и није за свакога исти рецепт. Некоме треба више времена, а некоме мање. Када се изузме оно што смо радили у школи и време које сам тамо провела, код куће сам, у просеку, овој области посвећивала око пола сата. И надала си се успеху? Сташа Крцић: Да, била сам сигурна у своје знање и веровала у добар резултат. Шта тај успех за тебе значи? Сташа Крцић: Тај успех ме подстиче да наставим са такмичењима и добрим резултатима. Ти би, значи, поновила то искуство? Сташа Крцић: Да, и ове године пријавила сам се за такмичење. Шта те, осим српског језика, највише занима? Сташа Крцић: Ићи ћу на такмичење у саобраћају, а пријавила сам се и за такмичење из француског језика. Шта би препоручила онима који тек треба да крену такмичарским путем? Сташа Крцић: Ако стварно имају воље и талента, то није велико одрицање. Концентрација је веома важна. И наравно – вера у себе. Неда Стојановић 6/1
ДЕКЛИНАЦИЈА Наше одељење за пример је слика, сви падеже знамо, то је наша дика! Био сам у школУ то нико не каже осим ако неће масно да вас слаже. Не идем у школИ, знамо да је грешка ко тако говори – незналица тешка! Свих седам падежа у прсту су малом а кроз деклинацију ми возимо слалом! Ко на српски иде, он је добар ђак, падеже не волиш – факир* си опак! По падежима се мењају и талас и вал, ако не знаш правила – казнени пенал! Ко локатив зна, виче – ха, ха, ха, док генитив милозвучно пева тра, ла, ла! Једним место означаваш, а другим порекло, и још нешто приде у њима се стекло. Датив, инструментал, мислиш да су страва, правац, друштво, средство – и не боли глава. А акузатив вредно реченице крпи, јербо мора неко и радњу да трпи. * факир – проблематичан тип, луталица у локалном борском сленгу Номинатив, вокатив, траже независност, док са другим речима одбијају присност. Са оловком пишеш, и идеш код куће, ееее, мој брате слатки, биће теби вруће! Да научиш добро, требаће ти рада, јер без рада, друже – нема чоколада! А кад једном све то свладаш како треба, пролећна ће песма летети до неба. Са свих страна дивна песма нам се ори, јер падеже знамо па нам срце збори: Добро јутро, добар дан пролећни сам цветић ран! Одељење 5-3 ОШ „Вук Караџић“ Бор
Светлана Николић, професорка разредне наставе, десет година рада у просвети УЧИТЕЉСКИ ПОЗИВ ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЈПЛЕМЕНИТИЈИХ Како су изгледали Ваши почеци у просвети? Светлана Николић: Почела сам да радим 2012. године, и моје прво радно место је било место библиотекара. После тога сам радила у настави, а сада сам у продуженом боравку ОШ „Вук Караџић“ у Бору. Шта Вас највише мотивише у послу? Светлана Николић: Волим рад са децом и сматрам да је учитељски позив један од најплеменитијих позива. Оно што је најважније, то је да од деце пре свега на- правимо добре људе, а то је оно најлепше у нашем послу. Због чега сте изабрали баш овај посао? Светлана Николић: Као што рекох, ја волим рад са децом, а као узор бих истакла моју учитељицу која је била строга, али правична и пуна љубави и разумевања. Шта Вам још представља највећи подстрек? Светлана Николић: Мој највећи мотив су успеси ученика и то што сам у њиховим срци- ма оставила траг и изграђен однос пун љубави, разумевања и поверења. Да којим случајем нисте учитељица, какво би било Ваше опредељење? Светлана Николић: То није лако питање. Вероватно, да нисам постала учитељица, била бих адвокат. Постоји ли нешто што Вам се у учитељском послу не допада? Светлана Николић: Не свиђа ми се то што је настава у последње време стављена у други план, а учитељи су преоптерећени админи- страцијом. Да ли је избор учитељског позива заправо био Ваша дечја љубав и жеља? Светлана Николић: Да, могу рећи да је то била моја жеља од малена и ипак једини избор приликом уписа на факултет. На крају бих додала један свој став који деле и многи други учитељи: одличан ученик није само онај који има одличне оцене, већ и онај који хоће да постане одличан човек. Анита Муратај 5/3 Луна Јанковец 5/3 Волим рад са децом, а као узор бих истакла моју учитељицу која је била строга, али правична и пуна разумевања – истиче наша учитељица која обележава деценију рада у просвети.
Светска образовна искуства – строге школе, да или не? НАЈСТРОЖА ШКОЛА БРИТАНИЈЕ ИЛИ МОДЕЛ ЗА БУДУЋНОСТ? Иза зидова школе "MICHAELA" На само неколико станица од центра Лондона, у мултикултуралном кварту Вембли, смештена је једна од најконтроверзнијих и најуспешнијих школа у Великој Британији. "Мichaela Community School" (Микаела Комјунити Скул), основана 2014. године, стекла је репутацију „најстроже школе у земљи“ – али и једне од најбољих по резултатима. Својим бескомпромисним приступом дисциплини, традиционалној настави и изузетним академским дометима, ова школа представља и модел и упозорење. Школа без изговора "Нема изговора" – то је мото "Мichaele". Ученици морају стићи на време, говорити прецизно и с поштовањем, седети право, пажљиво слушати и одговарати формално са "сир" или "мис". Галама и гласно ходање по ходницима нису дозвољени. Заборављена хемијска оловка или поглед кроз прозор могу донети казнене поене – такозване demerits – који се брзо претварају у задржавање на поподневним часовима. Униформа је део строгих правила школе и обавезна је за све ученике. Обично се састоји од тамног сакоа, беле кошуље, кравате, тамних панталона или сукње и уредне обуће. Униформа је симбол дисциплине и једнакости међу ученицима што је у складу са конзервативним приступом школи. Током ручка, ученици седе у мешовитим групама, сервирају храну једни другима и држе кратке говоре захвалности. Затим аплаудирају– јавно изражавање поштовања и заједништва део је школске културе. Бесплатна, али не и попустљива „Мichaela“ је државна free school, што значи да се финансира јавним средствима, али послује са већом аутономијом. Школарине нема, али се захтева потпуна посвећеност. Ручкови се наплаћују, али породице с правом на бесплатне оброке (free school meals) имају покривене трошкове. Од око 700 ученика, знатан део долази из социјално угрожених, имигрантских и радничких породица. Упркос репутацији елитизма, школу похађају управо они који најређе добијају шансу за врхунско образовање: деца радника, самохраних родитеља и оних чији кућни буџет не дозвољава приватне школе или плаћене туторе.
И управо ту лежи парадокс: иако стриктна, школа отвара врата деци која су најчешће жртве „лабавих“ система и ниских очекивања. За директорку и оснивачицу, Катарину Моану Бирбалсинг (Katharine Moana Birbalsingh), управо је дисциплина – никако попустљивост – кључ социјалне мобилности. Оснивач с мисијом Катарина Бирбалсинг (1973), кћи имиграната са Јамајке и са Фиџија, рођена на Новом Зеланду, школована на Оксфорду. У септембру 2014. године, уз подршку тадашње политичарке и касније министарке унутрашњих послова Суеле Браверман (Suella Braverman), отворила је "Michaela Community School" у бившој згради општинске школе у Вемблију. Данас је школа њен поносни пројекат, који наглашава дисциплину, хијерархију и знање као темеље успеха и праведности. Бирбалсингова често истиче да деца из радничких средина највише треба да добију од структуре, реда и високих очекивања. „Кад дете из хаотичног дома уђе у учионицу, оно не тражи необуздану слободу – оно тражи мир, јасна правила и учитеља који зна шта ради“, изјавила је једном. Резултати који говоре Упркос (или управо због) своје строгости, „Michaela“ постиже изузетне резултате. На националним испитима GCSE 2019. године, 54% оцена било је између 7 и 9 (еквивалентно A/A*), док је национални просек износио 22%. У математици, четвртина ученика добила је највишу оцену 9 – у односу на националних 4,5%. Њихов Progress 8 индекс, показатељ академског напретка, био је 2,55 – највиши у земљи. Чак 95,7% ученика добило је оцену 5 или више из енглеског и математике. Најновији подаци из 2024. године показују још импресивније резултате ученика ове школе, у свим областима, нарочито у енглеском језику и математици. У завршним разредима (Sixth Form), 82% ученика, већ годинама, уписује престижне универзитете, укључујући чланице Russell Group, као што су Оксфорд и Кембриџ. Ко, шта, како Ученици похађају наставу од седмог разреда (Year 7) до завршне године гимназије (Year 13), односно од 11 до 18 година. Настава је фронтална, без групног рада, дигиталних уређаја или слободних пројеката. Изучавају се: математика, енглески, природне науке, историја, географија, француски и латински. Осим ових, главних, предмета, постоје и физичко васпитање, веронаука или етика, музичка и ликовна култура. За три године ученици анализирају пет Шекспирових драма. То се ради током средње школе, од 14. до 17. године. Шекспирова дела интегрисана су у курс енглеске књижевности и имају за циљ да ученицима пруже дубинско разумевање класичне драме, језика и друштвених тема. Овај део наставе веома је захтеван и сматра се једним од кључних академских изазова у школи. Плате запослених у школи варирају у зависности од позиције. Према подацима са сајта Glassdoor: - Наставници зарађују у распону од 32 000 до 57 000 фунти годишње (значајно више од националног, а више и од лондонског просека) са просеком од 45 000 фунти, што је изнад просека у државним школама у Лондону. - Teaching Fellow (помоћни или млађи наставни сарадник) добија око 19 118 фунти годишње. - Заменици директора (Daputy Headteacher) имају највишу плату, око 81 000 фунти годишње.
- Постоје и други запослени који примају накнаде и бенефиције у распону од преко 100 000 фунти. Укупно, запослени у школи оцењују свој пакет плата и бенефиција са 3,5 до 5 звездица што указује на релативно задовољство материјалним условима. Рад је интензиван, али подржан – колеге рутински посећују наставу једни другима, критике су директне и конструктивне. Између дивљења и критике Школа је изазвала полемике у јавности: критичари је описују као образовну верзију „диктатуре реда“, оптужујући је за нефлексибилност, педагошку хладноћу и емоционалну дистанцу. Сматрају да је систем престрог, да дете тражи простор за игру, емоцију и истраживање. С друге стране, присталице истичу да је „Michaela” коначно доказала оно што образовне политике годинама занемарују: да високи стандарди и деца из радничке класе нису у супротности. Један родитељ је на скупу родитеља упитао: „Ако моје дете има избор између строге школе која ће му отворити врата живота и попустљиве школе која ће му их затворити – шта мислите да ћу изабрати?“ Будућност по мери дисциплине? „Мichaela“ је зато, кажу присталице оваквог школства, много више од обичне школе – она је образовна манифестација једне идеје: да ред, знање и одговорност нису анахрони, већ нужни у времену релативизације вредности. Да се и деца из најскромнијих средина могу уздићи ако им се дају алати, али и границе. Да ли је то модел будућности или само једна екстремна алтернатива? Одговор ће можда зависити и од тога шта друштво очекује од школе – утеху или уздизање. Милан Станковић
УЧИОНИЦА КАО БРАНИК УКУСА ЗАШТО ЈЕ УЛОГА НАСТАВНИКА ВАЖНА У ВРЕМЕНУ АЛГОРИТАМА цртеж: Анђелија Васић, одељење 7-2 Никада у историји није постојала толика количина звукова и слика доступних једним покретом прста – и никада није било теже пронаћи оно што заиста вреди. У времену када се културна понуда мери терабајтима, а пажња ученика секундама, питање укуса постаје питање опстанка – како културе и уметности, тако и елементарног људског достојанства. Данашња омладина одраста у естетском пејзажу који је фрагментаран, бучан и често лишен дубље вредносне унутрашње основе. Многи продукти популарне културе које свакодневно конзумирају немају никакву вредносну потпору – ни уметничку, ни моралну, ни историјску. Кич, а често и оно испод њега, постаје доминантан језик забаве. У том језику нема места за суптилност, иронију, интроспективну тугу или фину лирику – све се своди на тренутни импулс, визуелни и звучни шок, или патетичну емотивну хиперпро- дукцију. То није искључива кривица младих. Реч је о системском пропусту – последици више- деценијске небриге друштва и културне политике да негује критеријуме, образује публику и усмерава је ка делима која оплемењују. Када се деценијама не улаже у уметничко образовање и културну инфраструктуру, укус се препушта тржи- шту, а тржиште се готово увек нагиње ка ономе што је брзо, јефтино и лако пробављиво. А историја нас учи да популарна култура може бити управо супротно – снажна, иновативна, естетски висока и друштвено ангажована. Погледајмо само Битлсе – музичку групу која је радикално променила звук популарне музике,али и пресудно утицала на моду, језик, друштвене ставове, па и политику. Рекло би се чак – револуционарно. Или ранији jazz age у Америци, који је донео нову слободу израза, обликовао идентитет целе генерације и инспирисао књижевнике попут Ф. Скота Фицџералда. Beat покрет педесетих и шездесетих, оличен у делу Џека Керуака, Алена Гинзберга и Лоренса Ферлингетија, показао је како се из контракултуре рађају нова естетска и духовна мерила. Поп арт Ендија Ворхола разоткрио је потрошачку културу кроз иронију и естетску игру, доказујући да и таква критика друштва може бити масовно разумљива. Таква дела и покрети сведоче да популарна култура не мора бити супротност уметности – она то постаје тек када се лиши
унутрашње аутентичности и кад јој једини циљ постане продаја. Учионица ту има непроцењиву улогу: она може да покаже ученицима да постоји другачији хоризонт од онога што им алгоритми свакодневно сервирају. Да није све што је комерцијално и тренутно популарно уједно и вредно. цртеж: Наталија Новаковић, одељење 5-2 Задатак наставника, нарочито оног који предаје старијим разредима и средњошколцима, између осталог, јесте да буде водич кроз културну џунглу – да издвоји бисере из гомиле шљунка, да покаже зашто је глас Еле Фицџералд једнако свеж и данас, зашто су стихови Арсена Дедића, Ђорђа Балашевића, Џонија Штулића, Душка Трифуновића и Милана Младеновића лек против баналности, зашто екранизација романа „Убити птицу ругалицу“ (Харпер Ли) не губи снагу ни пред најновијом филмском технологијом. Зашто су филмови Вудија Алена, осим што су духовити и шармантни на посебан начин, и једна врста интелектуалне игре. Зашто филмови Стенлија Кјубрика представљају дубока и филозофска, често непријатна, питања о људској природи и њеној амбивалентности. У чему је снага Форманове „Косе“, шта данашњи редитељи дугују старим мајсторима попут Хичкока, шта значи добра екранизација неког књижевног дела. И може ли филм, као другачија уметност, да надмаши књижевни предложак. Зашто модеран, савремен приступ некој Шекспировој драми у позоришту не мора да значи да Хамлет буде у фармеркама. Да их макар усмерида разликују носталгију од патетике, сету од разуздане испразности, поетску и филозофску дубину од јефтине фразе. цртеж: Дуња Неговановић, одељење 7-1 Да их кроз приступ неком уметничком делу подстакне не само на ре- продуковање, већ и размишљање, пре- испитивање, дијалог са предрасудама, полемику. Јер када млади развију осећај за лепо, дубоко, истинито и вредно, они постају отпорнији на естетске обмане. А тада популарна култура престаје да буде пука забава и постаје оно што је у својим најбољим тренуцима одувек била – покретач промене, ветар који оплемењује и простор сусрета уметности и живота. Милан Станковић цртеж: Антонина Крачуновић, одељење 5-1
ЈЕСЕН У МОМ СОКАКУ Јесен је дошла у мој крај и направила преображај. Пожутело лишће, помутило небо. Да ли нам је то било преко потребно? Отерала птичице, нестала и трава, најгоре од свега нема више мрава. Медведи се спремају за зимски сан веверице скупљају жирове сваки дан. Киша пада сваки дан, сунца је све мање, као да си болестан не значи ти ни играње. Сачекајмо зиму да се све забели можемо се санкати то децу весели. Неда Стојановић 6/1
ИЗМЕЂУ СЛИКЕ И РЕЧИ СТРИП КАО КУЛТУРНИ КОМПАС МЛАДИХ У историји савремене културе, стрип заузима место које превазилази оквир забаве. Његова функција, поред осталог, била је и да обликује генерације читалаца кроз јединствену комбинацију слике и речи, једноставности и мисаоности, хумора и моралних дилема. Стрип је био школа духа и имагинације, прозор у свет маште и у исто време инструмент културног и етичког образовања. Стрип као културна педагогија У времену када су млади (али и не само млади) читали Корта Малтезеа, Џонија Хазарда, Флаша Гордона, Џеремају, Кет Клоу, Изногуда, Астерикса, Таличног Тома, Микија Мауса или Алана Форда, развијала се једна невидљива, али дубоко делотворна културна педагогија. Стрип је учио како мислити у сликама, како препознати иронију, како разликовати комично од баналног, правду од самовоље. Духовити дијалози, морални обрти и ситуациони хумор имали су ненаметљив дидактички ефекат: учили су децу, али и одрасле, да свет није једноставан, да је интелигенција у духовитости, а племенитост у деловању. Посебно су значајни они стрипови који су, под плаштом комедије, нудили дубоку друштвену и моралну рефлексију. Алан Форд је, у том смислу, био више од стрипа — он је био сатира једног система, иронијски коментар људске глупости, похлепе и бирократске бесмислености. У преводу на наш језик, који је сам по себи постао културолошки феномен, духовитост је прерастала у језичку виртуозност и друштвену критику. То је доказ да стрип може бити и простор књижевне уметности. Естетска и мисаона димензија Стрип је често био потцењиван управо због своје популарности. Међутим, иза привидне лакоће цртежа и кратких реченица, стајали су аутори који су стварали дела дубоке естетске и мисаоне сложености. Хуго Прат и његов Корто Малтезе отворили су могућност да стрип постане филозофска прича у сликама, меланхолична медитација о слободи, судбини и смислу путовања. Поред Корта Малтезеа, јунаци попут Рипа Кирбија и Модести Блејз доносе реалистичне приче о борби за правду, без натприродних моћи и понекад, као Модести Блејз, и без институционалног оквира. Такви стрипови су естетски били на нивоу књижевности и филма, а понекад и изнад њих, јер су умели да мисao сажму у кадар, у израз лица, у тишину између две слике. Стрип је у том смислу био и претходница филмског језика.
Његова динамика кадрова, ритам нарације и визуелна економија утицали су на развој филмске поетике. Отуда не чуди што су бројни филмски жанрови – од вестерн комедије до научне фантастике – потекли управо из стриповских матрица. Супермен, Бетмен и Спајдермен, суперхероји популарне културе, постали су митолошке фигуре модерног света, изрази колективне потребе за моралним редом и надом у људску моћ добра. Национални контекст и културна традиција Ни домаћи стрип није без значаја. Мирко и Славко, иако данас делује наивно, био је производ времена у којем се кроз једноставне црте и поруке градила колективна свест о храбрости, солидарности и патриотском моралу. Стрип је тада био један од медија кроз које се на популаран начин преносила идеја заједништва и оданости вишем циљу. Издања попут Стрипотеке и Политикиног забавника (који је одувек имао делове посвећене стрипу) постала су институције. Њихова комбинација едукативних, уметничких и забавних садржаја стварала је читалачку културу која је имала и дубину и ширину. То су била издања која су се читала породично, где су се генерације сусретале око истих јунака, истих прича и истог језика. Стрип данас – између традиције и дигиталног заборава Данас, у ери дигиталне дистракције, стрип делује као архаични облик комуникације. Млади код нас више не листају масовно Стрипотеку (а ни она није више оно што је некада била), већ бескрајне токове слика и кратких видео-клипова. Међутим, та површност визуелне културе управо открива колико је стрип био важан: он је учио како читати слике са смислом, како у низу кадрова препознати нарацију, како мислити визуелно, а не само гледати. Савремени стрипови, иако присутни у дигиталном формату, дакле, више нису тако масовна појава, а и њихова функција није као пре неколико деценија. Недостаје им оно што су класични стрипови поседовали — јасно дефинисан етички оквир, духовитост која прочишћава, ликови који уче о достојанству и разуму. Стрип би и данас могао бити драгоцен педагошки алат, нарочито за децу која тешко усвајају текстуалне садржаје, јер спаја визуелно и вербално, рационално и емотивно, естетику и морал. Греше они који кажу да је улога стрипа у образовању и васпитавању младих била епизодна појава — била је цивилизацијска. Стрип је био мост између детињства и уметности, између игре и мисли, између слике и речи. Он је обликовао укусе, развијао смисао за ритам и иронију, подстицао емпатију и критичко мишљење. Зато повратак квалитетном стрипу можда не би био само носталгични хир, већ би и то био један од сегмената културног опоравка. У времену када визуелно прети да замени смисао, стрип би могао поново да научи младе да гледају — и да виде. Милан Станковић
(Лектира за шести разред) „МАСЛАЧКОВО ВИНО“ РОМАН СЕЋАЊА И БУЂЕЊА ЖИВОТА У школским клупама шестаци кроз домаћу лектиру поново откривају да обимније књиге не морају нужно доносити само приче о измишљеним јунацима или давним временима, већ да могу бити и чудесна ризница сећања, мириса и боја једног детињства. Управо то нуди роман Реја Бредберија Маслачково вино (1957), који се с правом нашао у лектиpи за основну школу. Мада, роман може бити подједнако занимљив и инспиративан и много старијим читаоцима. На први поглед, пред нама није типична научна фантастика по којој је Бредбери најпознатији, већ полуaутобиографски роман о одрастању. Ипак, његова имагинација и поетски језик остају препознатљиви. Можемо га одредити као роман сећања, билду- нгсроман (роман о сазревању), с елементима авантуре, фантастике и магичног реализма, јер оно што се на први поглед доима као једно обично лето 1928. године у градићу Грин Таун (Зеленград), у машти дванаестогодишњег дечака Дагласа Сполдинга постаје драма открића, суочавања са стварношћу и освајања света. Тематска и мисаона окосница Роман је структуриран као мозаик летњих епизода које заједно граде дубљу поруку о пролазности, трајним вредностима, сећању и снази маште. Свака од тих епизода — ритуал, сусрет, спознаја или губитак — носи симболику и служи као градивни блок Дагласовог сазревања. Кључни мотиви и конкретни примери из садржаја (које би наставник могао да искористи на часу) су: - Ритуал и његовочување: масла- чково вино заправо представља конкретан ритуал: цветови се цедe у преси, дода се кишница, и праве се бочице које „памтe“ лето. (У тексту се чак помиње да се крајем јуна, јула и августа пуне мале флашице за сваки дан лета.) Тај акт конзервирања успут постаје метафора за настојање да се са- чувају тренуци који иначе бледе. - Мала дела, велики смисао: страст и жеља за новим патикама (Royal Crown патикама) и уговор са господином Сандерсоном о пословима показују како дечја опсесија може имати дубљу симболику — потребу за сре- дством (патикама) које омогућава
слободу и улазак у свет одраслих авантура. - Заједница и свакодневни обре- ди: заједничко качење љуљашке на трему, окупљања на веранди, кошење траве, избијање прашине из тепиха — то су сцене бли- скости које граде осећај припа- дности и дају контекст за поје- диначне драме. - Старци као „времеплови“ и губитак историје: пуковник Фри- ли као Time Machine и приче ста- ријих које дечаке воде у про- шлост, па пуковников одлазак и смрт (пронађен мртав са теле- фоном прислоњеним уз уво) јасно упућују на питање - да ли са смрћу појединца понекад одлазе и његови светови и сећања? Или се само транспонују кроз нове ви- зуре? - Машта насупрот реалности: покушај Леа Ауфмана да направи Машину среће (која на тренутак даје радост, а затим оставља тугу), ослобађање наводно заробљене пророчице — Вештице из та- рота — из воштане фигуре у луна-парку (дечаци верују да је права пророчица заробљена и покушавају да је спасу), и веровање да бочице зимског ваздуха од господина Џонаса могу излечити — све то показује како машта и симболички поступци помажу детету да разуме ства- рност, да победи страх и губитак и да праву срећу разликује од илузије. Боце зимског ваздуха које господин Џонас даје Дагласу нису стварни лек, али у симболичком смислу постају „чаробан“ дар који детету омогућава да преживи кризу страха од смрти. Ослобађање пророчице из воска у ствари је дечја фантазија: веровати да ће ослободити некога ко је заробљен и да ће заузврат добити вечни живот. То је симболични начин да дете покуша да се избори са сопственим страхом од коначности, да превари смрт маштом. Машина среће Леа Ауфмана показује да не постоји чаробни уређај који трајно обезбеђује радост. И дете и одрасли временом схватају да је срећа у породици, свакодневици, у малим стварима, а не у илузији, колико год моћна и савршена можда била. Сва три мотива делују као помоћне сцене и симболичке лекције: показују да се човек не може спасити чаролијом, предметом или изумом, већ да прави одговор лежи у прихватању живота онаквим какав јесте – са страхом, губицима, али и са радошћу коју можемо да препознамо у најобичнијим тренуцима. - Суочавање са смрћу и „мала искушења“ храбрости: ред до- гађаја — романтична прича Хелен Лумис и Била Форестера, откриће тела жртве Усамљеног у јарузи, Лавинијино суочавање и убиство Усамљеног у сопственој кући, прабакина одлука да мирно умре — граде сложен поглед на смрт: није увек спектакуларна, често је тиха, али је непорецивa. Дагласов пад у грозницу када спознаје неизбежност смрти и његово излечење захваљујући двема боцама чистог ваздуха наглашава прелаз из панике у прихватање животних мена и неизбежне пролазности, која, осим немино- вности, ипак садржи изазове, потребу за трагањем, радости које чекају и непре-двидиве су, као и дубљи, скривени смисао. - Преношење сећања и одгово- рност младих: на крају, када Даглас боцу ваздуха даје баки која је изгубила дар за кување, и када он и Том помажу деди да фла- шира последње бочице масла-
чковог вина, јасно следи порука — сећања се чувају и предају; неки ритуали постају начин да заједница трајно пренесе свој идентитет. Јер, како каже Даглас на једном месту – никад не умире онај ко има породицу. Ове конкретне епизоде — dandelion wine (маслачково вино – оригинални наслов), нове патике и послови код господина Сандерсона, Машина среће Леа Ауфмана, пуковник као времеплов, романса Хелен и Била, сусрети са убиством и окончање терора, ослобађање Вештице из тарота, две боце зимског ваздуха господина Џонаса — део су приповедачке разноликости. Али, оне су органски повезане и заједно формирају главну тезу романа: пролазност не одузима животу вредност, а ритуал, машта и заједница омогућавају да ту вредност препознамо и сачувамо. Реј Бредбери Остале поруке и вредности • Живот треба живети пуним плући- ма – сваки тренутак може постати драгоцен ако га препознамо. • Одрастање доноси и радост и бол – дете учи да свет није само игра, већ и одговорност, губитак, страх, али и храброст. • Машта и сећање чувају човека – они су мост између детињства и зрелости; ритуали (вино, љуљашка, приче) су конкретни облици тог моста. • Топлина заједнице и породице – роман нас подсећа да су људи, они који су нам блиски, али и не само они, са свим својим манама и „чудноватостима“, највредније живо- тно благо. Зашто је роман и данас важан? Када је објављен 1957, Маслачково вино је деловао као носталгични повратак у тридесете године прошлог века. Али његова вредност далеко превазилази опис авантура и одрастања у амбијенту једног (измишљеног) америчког градића. Она се пре свега налази у универзалним питањима: како одрастамо, како чувамо успомене, како се миримо с пролазношћу и како проналазимо смисао у „обичним“ данима. У времену убрзаних технологија, кратких порука и пролазних утисака, Бредберијева књига нас подсећа да се прави живот, уместо у брзини, може наћи у заустављеном тренутку. Она нас учи како да будемо присутни, да препознамо богатство у ситницама и да од обичног лета направимо вечност. Управо зато роман и данас, пред ученицима шестог разреда, отвара исту чаролију: свако од њих може да препозна сопствени Грин Таун у свом граду или селу, у својој улици или дворишту. А шта би била наставничка инспи- рација? Наставнику овај роман пружа драгоцену прилику да разговара са ученицима о вредности живота, односно тренутака који се памте, о смислу сећања, о радости, жељама, сновима и страховима. Маслачково вино је, дакле, педагошки изазов и поклон — мате- ријал за часове о темама које децу често директно дотичу: ритуалима, разумевању живота, моћи маште и улози заједнице. Милан Станковић
КИША Сунце сија сваки дан али данас све креће да се распада када киша почне да пада. Пада, пљушти, нема где вода се слива са улице иде, иде и где ће сад брже ће тећи за који сат. Не престаје да пада... магла са свих страна, пуно тамних облака који чекају да прође олуја. Киша лије као са чесме, могао би напунити бунар ил’ три водом коју нам она доноси. Неколико тренутака прође, сунце већ увелико сија, бојим се да киша поново не дође она ми никако не прија. Неда Стојановић 6/1
Из пера наших млађих основаца КАКО САМ ПРОВЕО ЛЕТЊИ РАСПУСТ На летњем распусту провео сам се одлично. Имао сам много занимљивих искустава. Био сам на мору, селу, Мајданпеку, Чуругу, Београду и у Охриду. Кренуо сам на море неколико дана након што је распуст почео. Када смо стигли, био сам поспан и нисам ни био свестан да смо тамо. Док сам био на мору, ишао сам у Котор. Возио сам се жичаром Котор – Ловћен. Док сам био на жичари, видео сам како на аеродром слеће авион. Жичара, дугачка четири километара, пење се на висину од хиљаду триста четрдесет осам метара надморске висине. Такође сам био и на планинском ролеркоустеру који се налази на Ловћену. Највећа брзина ролеркоустера је четрдесет километара на час и вожња траје око два минута. Било је врло узбудљиво и фантастично јер се са њега види цео Бококоторски залив. На мору сам јео и шкољке које су биле врло укусне. На селу сам се играо са мачкама и куцама. Тамо сам једва чекао јутра да бих са сестром играо жмурке. За то време, проведено на селу, сам са сестром, татом и дедом одлазио у Мајданпек где сам шетао и пио лимунаду. На Охриду ми је било прелепо. Био сам на два концерта и ишли смо бродом до Светог Наума. У манастиру су налазе његове мошти и верује се да када се неко приближи моштима, може да чује његово срце. Био сам мало уплашен јер ми је то било несхватљиво, али и лепо. Овај распуст је био одличан и зато једва чекам следећи. Страхиња Стојановић III/ 2 цртеж:Дунња Андрејић, одељење 5-1
ЈЕСЕН Стигао је септембар, а са њим стиже и јесен. Дрвеће се полако мења и облачи своју шарену одећу са жутим, браон, црвеним и наранџастим бојама. Звуци пуцкетања грана и шушкање лишћа под ногама ме одушевљава. Волим јесен јер уживам да скупљам разнобојно лишће. Јесен нам доноси разне плодове. Мама спрема зимницу и ја волим да јој помажем. Мириси воћа и поврћа су прелепи. Некад помажем тати да спакујемо дрва и сакупимо треске за потпалу. Тужна сам једино јер нема више толико сунца. Иако волим све јесење боје и све њене чари, једва чекам да опало лишће замени бели, снежни покривач. Марија Лазаревић III/3 цртеж:Анђелија Васић, одељење 7-2
БОЈЕ И ЗВУЦИ РАНЕ ЈЕСЕНИ Јесен је прелепа у мом крају. Лишће на дрвећу мења боје и полако опада. Маме и баке спремају зимницу и свуда се шири прелеп мирис печених паприка. У даљини се чују моторне тестере, то тате спремају огрев за дугу зиму. Беру се јесењи плодови. За мене су јесење боје најлепше. Преламају се наранџаста, жута и зелена. Почиње да мирише на кишу. Волим јесен јер је препуна најразличитијих боја, звукова и мириса. Нађа Радовановић III/3 ЗАВИЧАЈ У СРЦУ Мој завичај је, за мене, најлепше место јер сам ту рођена и ту живим са својом породицом. У њему се налазе улице, куће, школа и парк где се играм са другарицама. Људи и мом крају су добри и увек спремни да помогну. Волим свој завичај јер ме подсећа на најраније детињство и лепе успомене. Моје место где живим ми је у срцу и гдегод да одем он ми је у срцу. Ђузидe Дестановски IV/2 цртеж:Милица Митковић, одељење 8-2 цртеж: Нена Стојановић, одељење 6-1
МОЈ ЗАВИЧАЈ Мој завичај налази се у Србији и заузима посебно место у мом срцу. Природа у мом завичају је лепа и разноврсна – има планина, шума и пропланака. У близини се налази и Борско језеро и људи га лети радо посећују. Обичаји мога завичаја су богати и занимљиви. Људи негују старе игре и песме, а у посебним приликама облаче народну ношњу. Храна је укусна и разноврсна, а ја највише уживам у храни коју припрема моја прабака. Мој завичај је место које волим и на које сам поносна. Ако некада одем из свог завичаја, заувек ћу га чувати у срцу. Елмаза Зекири IV/2 МОЈ ГРАД Мој град је град Бор. То је град где живим са својом породицом. Бор се налази у источном делу Србије, у Тимочкој крајни. Мој град у својој околини има много лепу природу. Борско језеро је близу Бора. Тамо идемо лети да се купамо и шетамо. Зими на планини Црни Врх, можемо да се санкамо и скијамо. У граду се налази музеј рударства и металургије, библиотека, музичка школа и биоскоп. Бор је познат по руднику бакра и злата. Мој крај је такође познат по влашкој народној ношњи и музици. Волим свој завичај зато што ту живе моји рођаци и сви моји другови и другарице. Дарија Тошић IV/2 РАНА ЈЕСЕН Рана јесен долази тихо. Јутра су хладнија, обавијена маглом која се полако повлачи пред зрацима Сунца. Лишће поприма црвене и жуте нијансе и када дува ветар чује се шуштање лишћа са грана. Понеки лист већ пада на земљу. Птице још увек певају, али њихова песма звучи другачије. Звуци целе природе су тиши и мирнији. Још увек има зеленила и ведрих дана и тада рана јесен показује сву своју лепоту. Волим рану јесен јер ми је тада рођендан. Лена Ковачевић IV/3 ВУК КАРАЏИЋ Вук је писмо народу дао, стари језик преобликовао. Скупљао је приче, песме, бајке… Чувао је злато наше мајке. Његово перо моћно и јасно учинило је да знање буде гласно. Нека се памти век по век, Вук је народу дао лек. цртеж:Владан Ратаревић, одељење 5-1 Ђорђе Крцић IV/ 1
Јабука раздора Откад је света и века, међу људима је било љубави, али и мржње, зависти и раздора. У грчкој митологији богиња неслоге била је Ерида, кћи Ноћи и мајка многих зала: Тегоба, Заборава, Глади, Бола, Свађе, Туче, Лажи и Безакоња. Та зла богиња је својим једним поступком узроковала велики Тројански рат. То се десило на свадби богиње Тетиде, мајке највећег хеле- нског јунака Ахила. На свадби су били сви олимпијски богови, међу њима и Хера, супруга врховног бога Зевса, Атена, богиња мудрости, и Афродита богиња лепоте. Све би протекло у најбољем реду да Ерида није смислила паклени план: бацила је златну јабуку с натписом „Најлепшој“. Хера, Атена и Афродита – свака за себе, мислиле су да јабука припада управо њој. Настао је спор и неко је морао да пресуди. Зевс је наредио да се ове три богиње одведу на Иду, и да тамо Парис, обичан смртник, одлучи која је најлепша. Како би добиле јабуку, све три богиње обећавале су му различите награде: Хера му је нудила моћ у целој Азији; Атена велике ратне победе и трофеје; Афродита љубав најлепше смртнице Хелене која је била супруга спартанског краља Менелаја. Између величине и славе на једној, и љубави на другој страни, Парис се определио за љубав и јабуку је добила Афродита. Због љубави Париса и Хелене букнуо је Тројански рат. Праузрок тог великог сукоба била је Еридина златна јабука или јабука раздора. Од тада, па до данас, израз јабука раздора употребљава се у значењу „узрок, разлог или повод свађе“. Шпанска села Када је некоме нешто потпуно неразумљиво или непознато, каже се обично да су то за њега шпанска села. То је дослован превод немачког израза са истим значењем као и код нас. Тај израз је први употребио Гете (1749- 1832) у свом чувеном роману „Јади младог Вертера“. Првобитно је у немачком језику постојао израз „чешка села“ јер су имена тих села немачким војницима звучала чудно и страно док су пролазили кроз Чешку за време Тридестогодишњег рата у XVII веку. Касније су Немци шпански језик доживљавали као стран и неразумљив, тако да је израз „шпанска села“ настао укрштањем ова два израза. Слични изрази, са истим значењем, створени су
и у другим језицима. На пример, на шпанском и енглеском постоји израз „то је грчки за мене“, док на француском језику тај израз гласи „то је кинески за мене“. Свуда је име слабо познатог језика добило опште значење нечег непознатог, односно, нера- зумљивог, али за нас је био пресудан немачки узор. Упала му секира у мед Када неког задеси нека срећа, обично кажемо да му је упала секира у мед. За разлику од савремених одга- јивача пчела, некада давно пчелари нису знали за кошнице и питоме пчеле, него су лутали по шумама у потрази за ројевима дивљих пчела и њиховим ста- ништима. То није било лако, јер су се пчеле налазиле у скровитим шупљи- нама при врхо-вима дрвећа. Скупљачи меда морали су да се пењу по стаблима и да ударају врхом секире како би пронашли шупљину под кором. Уколико би секира лако пробила кору дрвета и утонула у мед, то се сматрало великом срећом, те је тако и настала данас врло честа узречица: „Упала му секира у мед!“ Радио Милева Радио Милева је синоним за алапачу, трачару, ону која преноси лажи или полу-истине. Према легенди, Милева се удала у Вуковиће, а пореклом је из села Мали Ступ из Васојевића. Њена наклапања и лупетања обилазила су црногорска брда. Милевин лик је постао популаран почетком XX века, настанком радија, који је тада ретко ко имао. Тако су се информације пре- причавале, самим тим и мењале, док су на крају имале врло мало везе са првом, провереном и тачном инфо-рмацијом. цртеж:Тара Димитријевић, одељење 8-1 Кажи Драгичка Израз „кажи Драгичка“, када некоме желимо да саопштимо лепу вест, настао је по госпођи Драгић, Београђанки која је прва сазнавала пикантерије из света тадашњег џет-сета, што ју је прославило јер су се њене информације дуго препричавале. Била је слична „Радио Милеви“ само за високи сталеж. Касније, када би неко желео да исприча новост рекао би „кажи Драгићка“, а друга страна би одговарала са „Драгићка“. Временом, услед про- мене акцента глас ћ прешао је у ч. извор: књига Зашто се каже Милана Шипке
ЛАТИНСКИ ЈЕЗИК Латинским језиком говорило се у Старом Риму. Данас се овај језик сматра мртвим, односно није матерњи језик ниједног грађанина света. Из овог језика створен је велики број европских језика познатих као романски језици: португалски, шпански, француски, италијански и румунски. Данас се латински користи као научни језик за именовање стручних назива биљака, животиња и делова тела. Често се користи и у изразима који се тичу медицине и права. Такође познавање познатих пословица, изрека и израза сматра се делом опште културе сваког појединца. Ево неких од најпознатијих познатих изрека и израза на латинском: ➢ Acta, non verba! – Дела, не речи! ➢ Alea iacta est! – Коцка је бачена! (Наговештава неповратну одлуку) ➢ Amor vincit omnia. – Љубав све побеђује. ➢ Ars longa, vita brevis. – Уметност је дуга, живот је кратак. ➢ Audaces fortuna iuvat. – Срећа прати храбре. ➢ Clara pacta, boni amici. – Чист рачун, дуга љубав. ➢ Cogito ergo sum. – Мислим, дакле постојим. ➢ Divide et impera. – Завади, па владај. ➢ Dum spiro, spero. – Док дишем, надам се. ➢ Errare humanum est. – Људски је грешити. ➢ Festina lente. – Пожури полако. ➢ Fortes fortuna adiuvat. – Срећа помаже (прати) храбре. ➢ Homo homini lupus est. – Човек је човеку вук. ➢ In vino veritas. – У вину је истина. ➢ Mens sana in corpore sano. – У здравом телу, здрав дух. ➢ O tempora, o mores!: – О, времена, о обичаја! ➢ Omnia mea mecum porto. – Све своје собом носим. ➢ Per aspera ad astra. – Преко трња до звезда ➢ Repetitio mater studiorum est. – Понављање је мајка знања. ➢ Ubi bene, ibi patria. – Где је добро, ту је домовина. ➢ Veni, vidi, vici. – Дођох, видех, победих. Приредила: Марина Раичевић
НЕКОЛИКО САВЕТА ЗА ЛАКШЕ ПИСАЊЕ И ЧИТАЊЕ НА ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ често дуплирају слова, на пример: ее; ll; mm; nn; tt... Међутим, постоје слова која се никада или врло ретко дуплирају: H, J, Q, V, X, Y и W су слова која никада нећете видети заједно једно поред другог. Што се самогласника тиче, врло ретко ћете наћи аа и uu осим у стручним терминима и у речима страног порекла. Приликом изговарања речи као што су: bike; like; kite; right; night... слово I читајте као АИ, баш како и слово I /ai/ гласи у енглеском алфабету. У случају да се слово I налази између два сугласника и реч се не завршава словом Е, онда слово I читамо као обично, кратко И: sit; swim; fit; pin; pick... Kада се реч спелију са дуплим Е, онда ту реч најчешће читамо као дуго И, на пример: feel / fi: l/; free; green; see; sleep; tree... Ако се слова C и H пишу заједно, изговарају се најчешће као Ч ( chair, cheese church, teacher...) осим у речима грчког порекла (school, chemistry, technology, stomach...) и француског порекла (chef, machine...) док се слова S и H ,једно поред другог, углавном изговарају као Ш (ship, wash, she, shoes...). Уколико се одмах иза слова K налази N, глас К не изговарамо. На пример: knife /naif/, knee/ni:/, ,knight /nait/… С обзиром на то да у енглеском језику има доста одступања од правила, да бисмо научили да пишемо и читамо на енглеском језику, потребно је да истовремено слушамо и пратимо текст. Овакве садржаје можете наћи на You- tube. Ко воли музику, може пронаћи спотове са стиховима не екрану. Ово нам може помоћи не само да савладамо вештину читања и писања, већ доприноси и учењу нових речи. Језик, не само енглески, учи се постепено и захтева стрпљење и доследност. Боље је учити мало, али редовно, него повремено и много. Не плашимо се грешака јер су оне саставни део учења.
ИДИОМИ Идиоми су фиксни изрази у неком језику чије значење није директно изведено из значења појединих речи које их чине. Другим речима, идиоми имају пренесено (фигуративно), а не дословно (буквално) значење. Ако бисмо узели речи идиома и покушали да их преведемо дословно, добили бисмо бесмислено или погрешно значење. На пример: Продавати маглу дословно не значи преносити честице водене паре и узимати новац за то, већ има пренесено значење: „обмањивати, лагати, причати глупости.“ Имати путер на глави“ значи бити крив, имати неку тајну или срамоту. Идиоми на енглеском језику не могу се дословно преводити, већ се морају научити као целина. Они су нераскидиви део течног говора и обогаћују речник. Понекад имају сличне или исте еквиваленте у српском језику као "turn over a new leaf" за окренути нови лист. Међутим, врло често се не могу преводити дословно са једног на други језик. ПРЕВОД НЕКИХ ИДИОМА СА СРПСКОГ НА ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК ➢ Не види се из авиона – It will pass in a crowd. ➢ Иде као алва – It sells like hot cakes. ➢ Кад на врби роди грожђе – When hell freezes over. ➢ Обилазити као киша око Крагујевца – To beat about the bush. ➢ Солити некоме памет – To give free advice. ➢ Млатити празну сламу – To flog a dead horse ➢ Немати све овце/козе на броју – To be not all there ➢ И вук сит, и овце на броју – To meet halfway ➢ Попети се некоме на врх главе – To be a pain in the neck ➢ Ко тражи веће, изгуби из вреће – Grasp all, lose all. Марина Раичевић, наставник енглеског језика
ВУК - ЛИСТ УЧЕНИКА И НАСТАВНИКА ОШ ВУК КАРАЏИЋ У БОРУ, број 14.pdf

More Related Content

PDF
,,ИСКРА" 2018. -школски часопис ОШ ,,Браћа Вилотијевић" , Краљево
byМаријана Ђурашевић
 
PDF
наш глас лист ученика основне школе нада пурић ваљево - март 2016.
bynerconja
 
PDF
"Наш глас" 2017.
bynerconja
 
PDF
Nas glas 2018.
bynerconja
 
PPTX
Nasi uspesi
bynerconja
 
PPTX
Danskole
byostrajkos
 
PPTX
Trajko35
byostrajkos
 
PPTX
Trajko35
byostrajkos
 
,,ИСКРА" 2018. -школски часопис ОШ ,,Браћа Вилотијевић" , Краљево
byМаријана Ђурашевић
 
наш глас лист ученика основне школе нада пурић ваљево - март 2016.
bynerconja
 
"Наш глас" 2017.
bynerconja
 
Nas glas 2018.
bynerconja
 
Nasi uspesi
bynerconja
 
Danskole
byostrajkos
 
Trajko35
byostrajkos
 
Trajko35
byostrajkos
 

Similar to ВУК - ЛИСТ УЧЕНИКА И НАСТАВНИКА ОШ ВУК КАРАЏИЋ У БОРУ, број 14.pdf

PDF
Đačka iskra br-7
bybbilja
 
PDF
To smo mi br.6
byLjiljanaMudrinic
 
PDF
Билтен Школског центра Никола Тесла, Вршац
byVelimir Radlovački .˙.
 
PDF
Часопис.21.22..pub.pdf
byМаја Радоман Цветићанин
 
PDF
Đačka iskrab broj 9
bybbilja
 
PPSX
Letopis OŠ Ivo Andrić Radinac 2016 2017
byeTwinning11311
 
PDF
Nas glas
bynerconja
 
PDF
To smo mi br.9
byLjiljanaMudrinic
 
PPTX
Profesionalna orijentacija
byIvana Radovic
 
PDF
Mедак ђак број 15
byOS Milan Dj. Milicevic
 
PPSX
Mi smo tim
byVesna Josipovic
 
PPT
Nagradjeni Energija je svuda oko nas - 2010
byЦентар за развој и примену науке, технологије и информатике
 
PPTX
Школа у будућности (1).pptx
bydragana41
 
DOC
Zapisnik veca (9)
byОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
PPT
Пример инклузивне праксе - Дејана Бачко
byСлавица Јурић
 
DOC
Razvojni plan, rabrovo
byВладимир Тодосијевић
 
PDF
Nas glas 2019.
bynerconja
 
PPTX
Letopis
bybbilja
 
DOC
Zapisnik veca (9)
byОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
PDF
Vesna67 broj 64
bySlavica Delic Markovic
 
Đačka iskra br-7
bybbilja
 
To smo mi br.6
byLjiljanaMudrinic
 
Билтен Школског центра Никола Тесла, Вршац
byVelimir Radlovački .˙.
 
Часопис.21.22..pub.pdf
byМаја Радоман Цветићанин
 
Đačka iskrab broj 9
bybbilja
 
Letopis OŠ Ivo Andrić Radinac 2016 2017
byeTwinning11311
 
Nas glas
bynerconja
 
To smo mi br.9
byLjiljanaMudrinic
 
Profesionalna orijentacija
byIvana Radovic
 
Mедак ђак број 15
byOS Milan Dj. Milicevic
 
Mi smo tim
byVesna Josipovic
 
Nagradjeni Energija je svuda oko nas - 2010
byЦентар за развој и примену науке, технологије и информатике
 
Школа у будућности (1).pptx
bydragana41
 
Zapisnik veca (9)
byОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Пример инклузивне праксе - Дејана Бачко
byСлавица Јурић
 
Razvojni plan, rabrovo
byВладимир Тодосијевић
 
Nas glas 2019.
bynerconja
 
Letopis
bybbilja
 
Zapisnik veca (9)
byОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Vesna67 broj 64
bySlavica Delic Markovic
 

More from MilanStankovic19

PPTX
RAZVIJENI SVET I PLATE NASTAVNIKA I UČITELJA.pptx
byMilanStankovic19
 
PPTX
SAVREMENI SRPSKI NASTAVNICI - MISIONARI ILI PROFESIONALCI.pptx
byMilanStankovic19
 
PPTX
TAMO GDE SU PROSVETARI KRIVI ŠTO ZNAJU.pptx
byMilanStankovic19
 
PDF
POLITIKA U SLUŽBI KRUPNOG BIZNISA - ANATOMIJA POTČINJAVANJA.pdf
byMilanStankovic19
 
PPTX
POLA VEKA SNAŽNE FILMSKE I KNJIŽEVNE ALEGORIJE.pptx
byMilanStankovic19
 
PDF
ФАКИРИ НАС ЛАЖУ - БАШ СВЕ ЛОШЕ КАЖУ.pdf
byMilanStankovic19
 
PDF
ПОЛИТИКА КАО МАРКЕТИНГ, ИДЕОЛОГИЈА КАО ДЕКОР.pdf
byMilanStankovic19
 
PPTX
PRIVATIZACIJA, ŠKOLSTVO I DRUŠTVENE VREDNOSTI.pptx
byMilanStankovic19
 
PDF
ĐORĐO DE KIRIKO - MELANHOLIJA BESKONAČNOG .pdf
byMilanStankovic19
 
PPTX
ANATOMIJA LJUDSKE OKRUTNOSTI - O PORIVU DA SE MUČI I UNIŠTAVA.pptx
byMilanStankovic19
 
PDF
ARTUR MILER - VELIKAN AMERIČKE I SVETSKE DRAME.pdf
byMilanStankovic19
 
PPTX
OD STIDA DO BAHATOSTI - EVOLUCIJA NEZNANJA U DOBA MREŽA I MOĆI.pptx
byMilanStankovic19
 
PPTX
LJUDSKA PRAVA IZMEĐU FIKCIJE I ISTINE.pptx
byMilanStankovic19
 
PDF
INSTITUCIONALNA MIMIKRIJA - O PRIVIDU ZAŠTITE I REPRODUKCIJI MOĆI.pdf
byMilanStankovic19
 
DOCX
FILOZOFSKI PORTRET HAMLETA - NIHILIZAM, SKEPTICIZAM, RENESANSNI HUMANIZAM.docx
byMilanStankovic19
 
PPTX
PROTIVREČNOSTI LJUDSKE PRIRODE, IDEALI I ILUZIJE.pptx
byMilanStankovic19
 
PPTX
KAD SU MUŠKARCI NOSILI ŠEŠIRE, MIRIS VISKIJA I DUVANSKOG DIMA.pptx
byMilanStankovic19
 
PPTX
MRAČNE STRANE LJUDSKE PRIRODE - MUČENJE.pptx
byMilanStankovic19
 
PPTX
U VRTLOGU IGRE - ISTINA, MOĆ I CENA PRIJATELJSTVA.pptx
byMilanStankovic19
 
PPTX
SUDAR MORALA I ZAKONA U KNJIŽEVNOSTI I FILOZOFIJI.pptx
byMilanStankovic19
 
RAZVIJENI SVET I PLATE NASTAVNIKA I UČITELJA.pptx
byMilanStankovic19
 
SAVREMENI SRPSKI NASTAVNICI - MISIONARI ILI PROFESIONALCI.pptx
byMilanStankovic19
 
TAMO GDE SU PROSVETARI KRIVI ŠTO ZNAJU.pptx
byMilanStankovic19
 
POLITIKA U SLUŽBI KRUPNOG BIZNISA - ANATOMIJA POTČINJAVANJA.pdf
byMilanStankovic19
 
POLA VEKA SNAŽNE FILMSKE I KNJIŽEVNE ALEGORIJE.pptx
byMilanStankovic19
 
ФАКИРИ НАС ЛАЖУ - БАШ СВЕ ЛОШЕ КАЖУ.pdf
byMilanStankovic19
 
ПОЛИТИКА КАО МАРКЕТИНГ, ИДЕОЛОГИЈА КАО ДЕКОР.pdf
byMilanStankovic19
 
PRIVATIZACIJA, ŠKOLSTVO I DRUŠTVENE VREDNOSTI.pptx
byMilanStankovic19
 
ĐORĐO DE KIRIKO - MELANHOLIJA BESKONAČNOG .pdf
byMilanStankovic19
 
ANATOMIJA LJUDSKE OKRUTNOSTI - O PORIVU DA SE MUČI I UNIŠTAVA.pptx
byMilanStankovic19
 
ARTUR MILER - VELIKAN AMERIČKE I SVETSKE DRAME.pdf
byMilanStankovic19
 
OD STIDA DO BAHATOSTI - EVOLUCIJA NEZNANJA U DOBA MREŽA I MOĆI.pptx
byMilanStankovic19
 
LJUDSKA PRAVA IZMEĐU FIKCIJE I ISTINE.pptx
byMilanStankovic19
 
INSTITUCIONALNA MIMIKRIJA - O PRIVIDU ZAŠTITE I REPRODUKCIJI MOĆI.pdf
byMilanStankovic19
 
FILOZOFSKI PORTRET HAMLETA - NIHILIZAM, SKEPTICIZAM, RENESANSNI HUMANIZAM.docx
byMilanStankovic19
 
PROTIVREČNOSTI LJUDSKE PRIRODE, IDEALI I ILUZIJE.pptx
byMilanStankovic19
 
KAD SU MUŠKARCI NOSILI ŠEŠIRE, MIRIS VISKIJA I DUVANSKOG DIMA.pptx
byMilanStankovic19
 
MRAČNE STRANE LJUDSKE PRIRODE - MUČENJE.pptx
byMilanStankovic19
 
U VRTLOGU IGRE - ISTINA, MOĆ I CENA PRIJATELJSTVA.pptx
byMilanStankovic19
 
SUDAR MORALA I ZAKONA U KNJIŽEVNOSTI I FILOZOFIJI.pptx
byMilanStankovic19
 

Recently uploaded

PPTX
горе-доље.pptx matematika prvi razred odnosi
byDaliborka Popovic
 
PPT
Правила наслеђивања презентација 7. разред
byIvana Damnjanović
 
PPT
Životni procesi kod biljaka prezentacija
byIvana Damnjanović
 
PPTX
ВИШИ-НИЖИ,matematika prvi razred, odnosi viši-niži
byDaliborka Popovic
 
PPTX
У парку.pptx prepoznavanje zvukova u parku
byDaliborka Popovic
 
PPTX
На рођендану.pptx CSBH jezik i književnost
byDaliborka Popovic
 
PPTX
AR-P4-6.pptx
byAleksandarSpasic5
 
PPTX
AR-P4-3.pptx
byAleksandarSpasic5
 
PPTX
AR-P4-2.pptx
byAleksandarSpasic5
 
PPTX
AR-P4-1.pptx
byAleksandarSpasic5
 
PPTX
AR-P4-5.pptx
byAleksandarSpasic5
 
PPTX
AR-P4-4.pptx
byAleksandarSpasic5
 
PPTX
Fizika sociva (fizika za 8 razred, kratko)
bysimonaleka0
 
горе-доље.pptx matematika prvi razred odnosi
byDaliborka Popovic
 
Правила наслеђивања презентација 7. разред
byIvana Damnjanović
 
Životni procesi kod biljaka prezentacija
byIvana Damnjanović
 
ВИШИ-НИЖИ,matematika prvi razred, odnosi viši-niži
byDaliborka Popovic
 
У парку.pptx prepoznavanje zvukova u parku
byDaliborka Popovic
 
На рођендану.pptx CSBH jezik i književnost
byDaliborka Popovic
 
AR-P4-6.pptx
byAleksandarSpasic5
 
AR-P4-3.pptx
byAleksandarSpasic5
 
AR-P4-2.pptx
byAleksandarSpasic5
 
AR-P4-1.pptx
byAleksandarSpasic5
 
AR-P4-5.pptx
byAleksandarSpasic5
 
AR-P4-4.pptx
byAleksandarSpasic5
 
Fizika sociva (fizika za 8 razred, kratko)
bysimonaleka0
 

ВУК - ЛИСТ УЧЕНИКА И НАСТАВНИКА ОШ ВУК КАРАЏИЋ У БОРУ, број 14.pdf

  • 1.
  • 2.
    ВУК Лист ученика инаставника ОШ „Вук Караџић“ Бор Сајт школе: www.vukkaradzicbor.edu.rs Редакција: новинарска и литерарна секција ОШ „Вук Караџић“, Бор Директор и главни и одговорни уредник: Радмила Петковић Наставници-уредници: Марина Раичевић и Милан Станковић Ликовна обрада: Маријана Недељков Технички уредник и информатичка обрада: Милан Миленковић
  • 3.
    САДРЖАЈ УВОДНИК (реч директорке) ИНА КРАЈУ ЉУБАВ (Почетак који траје) БРОДИЋЕМ ДО НАЈБОЉИХ МЛАДИХ ГРАДИТЕЉА „СВАКИ ПУТ КАД ПРИМЕНИМ ЗНАЊЕ СТЕЧЕНО У ШКОЛИ ПРОГРАМИРАЊА, ОСЕТИМ СЕ ВАЖНО И ПОНОСНО“ СВАКИ ДЕЧЈИ ОСМЕХ И РАЗГОВОР СА МАЛИМ БИЋИМА ВЕЛИКОГ СРЦА ПОКРЕЋУ МЕ И ИНСПИРИШУ СРПСКИ ВЕЛИКАНИ – ПРОФЕСОРИ, НАСТАВНИЦИ, УЧИТЕЉИ УЧИТЕЉИ КАО КЊИЖЕВНИ И ФИЛМСКИ ЈУНАЦИ УЧИТЕЉ У ДОБУ АЛГОРИТАМА – ЧУВАР ЗНАЊА У СВЕТУ ПОВРШНОСТИ МОЛИЈЕР У ПАРИЗУ СТЕРИЈА У СРБИЈИ: ТРАЈНОСТ КОМЕДИЈЕ КАО МОРАЛНЕ НАУКЕ МЕСЕЦ И ЊЕГОВО СРЦЕ
  • 4.
    МАТЕМАТИКА МИСАО КОЈАМЕРИ СВЕТ И НАЈДУБЉА ФОРМА ИСТИНЕ КАД СЕ СРПСКИ И МАТЕМАТИКА ЗАПОСТАВЕ БИЛА САМ СИГУРНА У СВОЈЕ ЗНАЊЕ И ВЕРОВАЛА У ДОБАР РЕЗУЛТАТ ДЕКЛИНАЦИЈА УЧИТЕЉСКИ ПОЗИВ ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЈПЛЕМЕНИТИЈИХ НАЈСТРОЖА ШКОЛА БРИТАНИЈЕ ИЛИ МОДЕЛ ЗА БУДУЋНОСТ УЧИОНИЦА КАО БРАНИК УКУСА ЈЕСЕН У МОМ СОКАКУ ИЗМЕЂУ СЛИКЕ И РЕЧИ „МАСЛАЧКОВО ВИНО“ КИША ИЗ ПЕРА НАШИХ МЛАЂИХ ОСНОВАЦА ЗАШТО СЕ КАЖЕ
  • 5.
    ЛАТИНСКИ ЈЕЗИК НЕКОЛИКО САВЕТАЗА ЛАКШЕ ПИСАЊЕ И ЧИТАЊЕ НА ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ
  • 6.
    УВОДНИК РЕЧ ДИРЕКТОРКЕ ШКОЛЕ Уовој 88. години постојања наше најстарије основне школе у граду, школе „Вук Караџић“, можемо се похвалити продуктивним и професионалним односом према образовно-васпитном раду свих запослених. У нашој школи је неколико ученика, учествујући на такмичењима у години која је за нама, остварило запажене резултате. То су Милица Живаљевић, сада ученица 3. разреда, под менторством учитељице Тање Трујић. Милица је освојила 2. место на мате- матичком такмичењу „Мислиша“, републичког ранга. Учениκ Лука Балановић освојио је 2. место из бродомоделарства, док се неколико ученика пласирало на републичко такмичење у дисциплини „Шта знаш о саобраћају“. Током протеклог периода, који је био веома специфичан за образовно-васпитни рад, можемо с поносом рећи да су сви наставни дани били редовно реализовани по утврђеном распореду рада. Наш школски простор је богатији за модерно опремљену кухињу и две трпезарије, где се у току школског дана послужи 385 бесплатних оброка у обе смене, са ужином. У овом модерно опремљеном простору раде две вредне сервирке које радо и увек насмејане дочекују наше ђаке и послужују оброке. Градска управа је са компанијом „Зи Ђин“ и удружењем „Бебиронче“ удружила снаге и средства и купила инвентар вредан неколико милиона динара, а такође се потрудила да у потпуности адаптира оронули простор ђачке кухиње. Наш школски простор ће ускоро бити адаптиран у делу санитарног чвора и свих тоалета, а до краја календарске године очекује нас опремање још једног кабинета – учионице технике и технологије. Планирана је и куповина наставних средстава у вредности од два милиона динара, захваљујући донацији „Зи Ђина“. У школу је пристигао намештај за две канцеларије. Такође, наш библиотечки фонд биће обогаћен новим насловима и енциклопедијама „Младинске књиге“, у вредности од скоро милион динара. Наши ученици 8. разреда су пред полагање мале матуре посетили радни простор и тренинг центар компаније „Зи Ђин“, како би се евентуално определили за упис смерова који су потребни овом светски познатом произвођачу бакра. Сви наши ђаци су успешно положили завршни испит и уписали жељене средње школе. У октобру 2025. године наставница Данијела Девић Кунчак повела је десеторо ђака у Троген. Они су тамо боравили две недеље и упознали се са културним, традиционалним и туристичким потенцијалима Швајцарске, захваљујући учешћу у пројекту „Заједно ка средњој школи“. Наша школа је једина у граду која се бави образовањем одраслих. У три циклуса образовања пружа се прилика особама које су престареле за редовно похађање основне школе да је ипак заврше на овај начин. Ови ђаци такође имају прилику да упишу жељене средње школе. Ми, као основна школа, веома успешно сарађујемо са свим институцијама у граду, са циљем унапређења образовања ученика као и друштвених токова нашег града. Дајемо све од себе да квалитет образовно-васпитног рада подигнемо на виши ниво. Да се сви ученици, запослени и сви људи добре воље који уђу у наш радни простор осете пријатно и уважено. У овој школској години радо ћемо се одазивати конкурсима, такмичењима, спортским манифестацијама и осталим активностима које град спроводи, како бисмо дали свој допринос развоју квалитета нашег друштва. Радмила Петковић, директорка ОШ „Вук Караџић“ Бор
  • 7.
    И на крајуљубав (почетак који траје) И кад прође све, опет ће дете оживети у мени. У мирису сунца на прозорима, у трагу фломастера што остаје на табли као нечија заборављена мисао. Сетићу се како је прво слово имало топлину новог света, како је снег био обећање да ће све бити чисто и могуће. Поново ћу чути смех који руши тишину, и осетити да је свако питање у ствари почетак. И кад прође све, остаће у мени школа – онај поглед кроз прозор, она рука подигнута у ваздуху, она искра што не престаје да расте. Да, и кад прође све, Опет ће дете оживети у мени – у трагу фломастера на табли, у сунцу што клизи преко клупа, у гласу што звони ходником као нека стара песма. Сетићу се како је прво слово имало топлину новог света, како је снег мирисао на радост, како је свако јутро било обећање да свет почиње испочетка. Поново ћу чути смех који руши тишину, и осетити да је свако питање у ствари почетак. Сетићу се да је све што расте – нежно, да је поглед детета најчистије огледало, и да у свакој речи има трага оног што смо некад били. И кад прође све, остаће у мени школа – са свим својим прозорима, са светлошћу што пада по лицима, и са оним тренутком кад препознам себе у дечјем осмеху. Луна Јанковец 5/3
  • 8.
    Лука Балановић (8/1),први у граду, трећи у Србији у техници и технологији БРОДИЋЕМ ДО НАЈБОЉИХ МЛАДИХ ГРАДИТЕЉА Колико дуго те техника занима? Има ли ту и наследног фактора? Лука: Памтим кад сам био мали, тата је сређивао стан и сам правио намештај. Волeо сам да му помажем и имам пуно слика и снимака из тог периода како радим алатом. За неки рођендан сам, сећам се, добио малу радионицу и сав потребан алат који је имао и тата. Био сам пресрећан. Тако да сам вероватно то наследио од тате, јер он и предаје технику и технологију у школи. Који те део технике и технологије највише занима? Лука: Волим сам да правим и конструишем. Издвојио бих област моделарства. Уживам у малим макетама кућа, које сам раније правио од штапића сладоледа па бојио, а сада наручујем онлајн мале цигле и блокове, мали цреп, па зидaм цементом. Као права је кућа само мини варијанта. Што се тиче теоријског дела, издвојио бих област ресурса и производње где се упознајемо са материјалима, машинама и алатима из многих грана технике. Који су твоји највећи успеси на неком такмичењу и у којој области? Лука: Учествовао сам и у шестом и седмом разреду на такмичењу из технике и технологије у области моделарства у дисциплини бродомоделарство. У шестом разреду био сам први на општинском, другина окружном и трећи на републичком такмичењу. Прошле године, нажалост, у седмом разреду одржало се само општинско због свих дешавања у земљи. Како је изгледало само такмичење и колико дуго су трајале припреме? Лука: Да будем искрен, нисам се дуго припремао за такмичење с обзиром да нисам желео да попустим у школи, а имао сам пуно да учим. За велики успех на такмичењима захвалан сам професорки технике и технологије Маријани Мишковић. Њена предавања и припреме су највећи део мог успеха. Што се тиче самог такмичења, био сам одушевљен како је изгледало републичко такмичење у Београду. Било је више од 1000 учесника, полагали смо писмени део у огромном амфитеатру. Потом сам правио брод који сам касније пуштао у базену,наравно, тој техници пуштања бродића претходиле су припреме и вежбања. Треба знати како га центрирати, под којим углом, и пустити га у одговарајућем тренутку. Од тога зависи до ког краја базена ће брод доћи и колико си поена освојио. Шта си ти припремио? Лука: Дисциплина бродомоделарства ми је постала занимљива још док нисам пошао у Волим сам да правим и конструишем. Уживам у малим макетама кућа које сам раније правио од штапића сладоледа, па бојио. Сада наручујем онлајн мале цигле и блокове, мали цреп, па зидам цементом. Кућа је као права, само мини варијанта – истиче шампион Бора и трећепласирани у Србији у моделарству у претпрошлој школској години
  • 9.
    школу. Гледао самдок је мој отац припремао друге ученике и једва сам чекао тренутак да и ја могу да се такмичим. Пре такмичења, у селу код баке направили смо базен по датим пропозицијама такмичења где је само вежбање била и разонода бродићима. Прошле године није било републичког такмичења, али си учествовао на градском? Лука: На такмичењу у седмом разреду са освојеним првим местом обезбедио сам себи пласман на окружно такмичење, али, као што сам рекао, због дешавања у земљи, то такмичење није одржано. Хоћеш ли наставити да се такмичиш и да ли размишљаш о будућој професији? Лука: Волео бих и ове године да учествујем на такмичењу из технике и технологије али бих се опробао и у страним језицима. Да, размишљам о својој будућој професији, тренутно ме занимају стоматологија и грађевина, али док завршим средњу школу, можда променим своје мишљење и своја интересовања. Осим технике и страних језика, постоји ли још неки хоби, шта те највише привлачи? Лука: Осим прављења макета кућа, тренирам пливање, то ми је омиљени спорт и свирам гитару од своје пете године. са Луком разговарали: Угљеша Бешинић 5/3, Петар Жункејевић 5/2
  • 10.
    Школа програмирања „СВАКИ ПУТКАД ПРИМЕНИМ ЗНАЊЕ СТЕЧЕНО У ШКОЛИ ПРОГРАМИРАЊА, ОСЕТИМ СЕ ВАЖНО И ПОНОСНО“ Пре две године у ово време дошао сам на идеју да започнем једно ново и веома занимљиво поглавље у свом животу. Кренуо сам у Школу програмирања. Рачунари су одувек нешто што ме веома занима, све што се тиче компјутера у мени изазива знатижељу и узбуђење. У почетку сам само претпостављао шта ћемо све да учимо и о чему да разговарамо, али ни на крај памети ми није било да ће све што ће уследити – бити чак и много занимљивије! Упознали смо језик рачунара, започели програм “SCRATCH” и учили како се праве мини игрице. Тај период учења и вежбања трајао је шест месеци, а онда је уследио завршни испит и задатак да пред свима представимо игрицу коју смо сами креирали и објаснимо поступак који смо користили. Још тада сам научио да будем стрпљив и да не одустајем ако нешто не успем из прве. А онда је дошло време за следеће поглавље звано „РОБОТИКА“. Ту смо учили да програмирамо роботе, одредимо њихову путању и начин кретања, затим како да роботима програмирамо диоде да мењају боје, да пиште итд. Након завршетка тог поглавља, главни задатак нам је био да програмирамо роботе и презентујемо то пред свима. А сада... Сада сам управо кренуо на “APP INVERTOR” који је сличан Скречу, али се са њим праве мини игре за мобилне телефоне. Тек сам на почетку трећег поглавља, делује ми врло привлачно... Учитељ нам је предавао како постоје многи језици програмирања, попут “Python-a” и још неких помоћу којих ћемо једног дана моћи да правимо праве апликације и игрице као прави програмери. Сваки пут када у разним ситуацијама применим знање стечено у Школи програмирања, осетим се важно и поносно. Ни у једном моменту ми није деловало тешко, мада је било малих препрека које сам савладао захваљујући одличном објашњењу мог учитеља. Знам да је то што учимо наша будућност и нешто што ће у животу да ми треба и да ми значи, зато и не помишљам да одустанем. У некој даљој будућности желео бих да постанем прави програмер јер је то област у којој се проналазим. Стеван Стојановић 5/3
  • 11.
    Виолета Огрењац, професоркаразредне наставе, тридесет година рада у просвети СВАКИ ДЕЧЈИ ОСМЕХ И РАЗГОВОР СА МАЛИМ БИЋИМА ВЕЛИКОГ СРЦА ПОКРЕЋУ МЕ И ИНСПИРИШУ Када се осврнете на три деценије које сте провели у просвети, шта бисте рекли у једном кратком осврту? Виолета Огрењац: Већ 30 година??? (Ха, ха, ха) Укратко, рад са децом је, по мом мишљењу, наравно, најзанимљивија професија, врло креативна и никад не досади. Осећам да имам елана и енергије и да нисам уморна, као да иза мене не стоји 30 година рада. Тај елан и ту снагу управо ми дарују деца и њихове чисте енергије. Како је текла Ваша просветна каријера? Како је све почело? Виолета Огрењац: Интересантно је да сам своје прве дане и месеце рада започела у Слатини, на замени колегинице. Касније сам, поново на замени, радила у Злоту, неке три-четири године, а потом у ШОСО „Видовдан“ пуних 10 година. Од 2008. године сам учитељ поново у Слатини и надам се, јер то је моја жеља, да ћу свој радни век и да завршим у овој школи у којој сам, некада давно, и започела свој професионални позив. Постоји ли нешто што Вас посебно инспирише у раду са ученицима? Виолета Огрењац: Сваки дечји осмех, испали зубић, разговор са малим бићима великог срца су оно што ме покреће и инспирише. Радите у одељењу ОШ „Вук Караџић“ у Слатини. Да ли постоји нека разлика када се ради са сеоском децом? Неке специфичности? Виолета Огрењац: Деца су деца, и сва су у суштини иста – само желе да их удостојимо и поштујемо, као што то и ми очекујемо од њих. Рекла бих да ипак постоји незнатна разлика која утиче на све остале облике понашања, а то је скромност. Деца из сеоских средина су врло скромна и зато нема места непоштовању и агресивном понашању, како међу ученицима, тако и на било ком другом месту. Да ли постоји нека генерација или неки ученици који ће Вам увек остати у сећању? Виолета Огрењац: Невероватно је да након 30 година рада можда и заборавим Невероватно је да након 30 година рада можда и заборавим имена неких одраслих људи, али сваког свог ученика памтим по имену и презимену и сваки ми је у сећању. Увек лепом. Сви су ми они подједнако драги – истиче наша омиљена учитељица.
  • 12.
    имена неких одраслихљуди (ха, ха, ха), али сваког свог ученика памтим по имену и презимену и сваки ми је у сећању. Увек лепом. Сви су ми они подједнако драги. Шта су, по Вашем мишљењу, највећи изазови савремене педагогије? Виолета Огрењац: Педагогија је увек захтевала праћење новина, својеврсних изазова. Пратимо наше ученике кроз савремене токове са којима се сусрећемо и они и ми. Ми морамо да разумемо савремени начин живота и да покушамо да га прихватимо и научимо да „пливамо“ у тим токовима. Никако не одбацивати новине, већ понешто и учити од деце, јер то је данас њихов начин живота, заправо њихов живот. Тренутно не постоји велико интересовање младих за рад у просвети. Ипак, шта бисте поручили онима који се определе за просветни позив? Виолета Огрењац: Жао ми је што наш племенити позив није „испоштован“ као што заслужује. Многи не желе да се ухвате у коштац са проблемима који оптерећују наше занимање. Али, тако можда гуше свој природни таленат. Ја сматрам да наш позив, уосталом као и већина других, тражи таленат, или, што би наши стари рекли: „дар од Бога“. А онима који су и поред свих пратећих не тако лепих околности ипак решили да им просвета буде хлеб, желим да поручим да су изабрали прави пут и желим им да остану храбри, јер су самим избором професије доказали да то већ јесу. Да верују у постојаност своје одлуке о животном позиву јер „срећа увек прати храбре“. Неда Стојановић 6/1 Петар Жункејевић 5/2
  • 13.
    СРПСКИ ВЕЛИКАНИ –ПРОФЕСОРИ, НАСТАВНИЦИ, УЧИТЕЉИ У духовном и интелектуалном развоју српског народа, просвета кроз целокупну историју заузима централно место. Носиоци идеја, творци научних система, песници и филозофи, готово без изузетка, били су и учитељи. Њихова делатност подразумевала је писање, откривање и мишљење; али, она се продужавала у учионици, у раду са ђацима и студентима, у живој речи и непосредном преношењу знања. У српској културној историји, највећи умови обликовали су будућност кроз књиге, научне радове, предавања, разговоре, подучавање и васпитавање. Свети Сава – темељ просветног идентитета Утемељитељ српске цркве и државности, Свети Сава (1175 – 1236), био је истовремено и први велики просветни делатник. И први српски књижевник. Његова просветна мисија започела је још у манастирима на Светој Гори, а наставила се оснивањем школа по српским земљама и доношењем „Законоправила“, првог законодавног и педагошког зборника у српској историји. У његовом деловању образовање је било нераздвојно од духовног уздизања, друштвене стабилности и културног идентитета. Доситеј Обрадовић – просветитељ као узор У освит модерне епохе, Доситеј Обрадовић (1739 – 1811), аутор „Писма Харалампију“ и „Живота и прикљученија“, утелотворује идеал ученог човека који стиче знање по европским културним центрима, али га са намером и мисијом доноси у српски културни простор. Као први министар просвете у обновљеној Србији, организовао је школски систем, преводио књиге, писао књиге и уџбенике и подучавао. Мисао да се народ најдубље уздиже путем образовања и просвете постала је темељ целокупне образовне филозофије 19. века. Вук Караџић – неуморни сакупљач народног блага и велики језички реформатор Вук Стефановић Караџић (1787 – 1864) није био учитељ у учионици, али је био највећи учитељ српског народа. Својим делом „просветлио“ је читаву нацију. Неуморно је путовао по селима Србије, слушао и бележио народне песме, приповетке, пословице и предања, чувајући тако душу народа од заборава. Реформом језика и правописа вратио је народу његов живи, говорни језик, јасан и једноставан, „како народ говори“. Вуков рада означио је почетак новог доба у српској култури – доба у којем је писана реч постала доступна свима, а језик народа постао језик књижевности и просвећености.
  • 14.
    Романтичари, реалисти имодернисти у школским клупама У периоду српског романтизма, значајни песници и уметници провели су део живота као учитељи и професори. Ђура Јакшић (1832 – 1878), песник „Отаџбине“ и аутор антологијских песама као што су „На Липару“, „Мила“, „Кога да љубим“, „Кроз поноћ нему“, радио је као учитељ у бројним местима Србије, од којих су нека била врло сиромашна, предавао је и цртање у гимназији,а његово књижевно и сликарско стваралаштво било је Посебно место у историји наше просвете и културе заузима Јован Јовановић Змај (1833 – 1904). Иако формално није био учиетљ, он је један од „најсветлијих“ просветитеља српске деце.Као лекар, лечио је најмлађе; као песник, подарио им је најнежније стихове који су постали трајни део школске лектире; као уредник „Невена“ створио је културни простор који је генерације уводио у свет књиге, знања и доброте. Његове песме и данас живе у гласовима ученика – чисте, мудре, ведре – као подсећање да је истинска просвета увек прожета љубављу према детету и вери у његов потенцијал. Лаза Костић (1841 – 1910), песник и мислилац изузетне ширине, творац антологијских песама попут „Santa Maria della Salute” и „Међу јавом и мед сном“, такође се једно, додуше кратко, време, огледао у предавачком послу. Његова образованост, естетски сензибилитет и филозофска рефлексија имали су јасан педагошки потенцијал, препознат још за живота Стеван Сремац (1855 – 1906), аутор можда најживописније прозе српске књижевности, писац „Зоне Замфирове“, „Ивкове славе“ и „Попа Ћире и попа Спире“, био је дугогодишњи професор у гимназијама у Нишу, Пироту и Београду. Његов стил формиран је, између осталог, и у сусрету са менталитетима које је упознавао кроз педагошки рад. Борисав Станковић (1876 – 1927), аутор „Нечисте крви“ и „Коштане“,није радио као наставник, али је био дугогодишњи чиновник Министарства просвете. Исидора Секулић (1877 – 1958), ауторка „Писама из Норвешке“ и „Хронике паланачког гробља“, једна од наших највећих књижевница и вероватно најобразованија жена свог времена, у просвети је провела много година предајући различите предмете, међу њим и математику. Спој строгости, али у најбољем и најплеменитијем смислу, ерудиције, разума и стила чини је јединственом фигуром у историји српске просвете. Милош Црњански (1893 – 1977), писац „Сеоба“ и „Романа о Лондону“, предавао је у гимназијама у Панчеву и Београду, а педагошки рад био му је близак и као занимање, и као саставни део културне и патриотске одговорности. Десанка Максимовић (1898 – 1993), песникиња „Крваве бајке“ и збирке „Тражим помиловање“, провела је део радног века као професорка у Првој женској реалној гимназији у Београду, где се и пензионисала. Такође је предавала у Обреновачкој гимназији и Трећој женској гимназији у Београду. Њен поетски и морални ауторитет оставио је дубок траг међу генерацијама ученика. Универзитетски професори као стубови културе На прелазу из 19. у 20. век, Београдски универзитет (до 1905. Велика школа) постаје средиште српског духовног живота. Многи његови професори уједно су били кључни ствараоци у својим областима. Јован Скерлић (1877 – 1914) предавао је историју српске књижевности на Београдском универзитету и формирао критичке стандарде који и данас обликују академску рецепцију књижевности. Његово предавање представљало је догађај, а присуство на часовима – интелектуални изазов. Богдан Поповић (1863 – 1944), професор естетике, теорије књижевности и упоредне литературе заслужан је за увођење модерних принципа тумачења књижевности, али и за обликовање читавог низа културних политика које су произашле из предавања и текстова.
  • 15.
    Слободан Јовановић (1869– 1958), професор уставног права и политичке теорије, један је од најдубљих српских мислилаца 20. века. Његова предавања представљала су синтезу науке, историје и филозофије права. Бранислав Петронијевић (1875 – 1954) предавао је филозофију на Великој школи, а касније на Универзитету. Творац оригиналног метафизичког система, изузетно цењен и у иностранству, оставио је снажан траг у академском животу Србије. Научници у служби образовања Међу српским научницима, педагошко звање било је саставни део позива. Јосиф Панчић (1814 – 1888) је као професор ботанике на Великој школи био творац модерне природњачке наставе у Србији. Открио је нову врсту четинара која је по њему названа „Панчићева оморика“. Његов научни и педагошки рад поставили су темеље савременог разумевања природних наука у Србији. Јован Цвијић (1865 – 1927) предавао је географију, етногеографију и антропогеографију на Београдском универзитету. Његова истраживања Балкана ишла су упоредо са радом у амфитеатру, где је обликовао поглед генерација на простор, народ и културу. Михајло Пупин (1854 – 1935), професор на Колумбија универзитету. Дао је велоики допринос у области вишеструке телеграфије, бежичне телеграфије и телефоније, као и рендгенологије. Заслужна је за проналазак Пупинових калемова.Својим предавањима и књигама утицао је на читаве генерације студената. Образовање је сматрао највишим изразом општељудске и националне еманципације. Михаило Петровић Алас (1868 – 1943) био је професор математике на Београдском универзитету и, у своје време, светски признат ауторитет у области диференцијалних једначина, оснивач модерне математичке школе у Србији. Његов стил предавања био је енергичан, дубоко мисаон и истовремено популаран међу студентима. Милутин Миланковић (1879 – 1958), професор примењене математике и небеске механике на Београдском универзитету, формулисао је теорију климатских промена и реформирао календар. Учионица му је била једнако важна као и кабинет – јер је знање видео као облик одговорности. Просвета као културни идеал У делима свих ових људи просветни рад био је природни израз њихове интелектуалне оријентације. Предавања, подучавање, рад са младима – представљали су интегрални део стваралачке мисије. Они су учили друге онако како су и сами учили: с вером у моћ знања да обликује појединца и заједницу, језик, државу и епоху. У културном памћењу народа, све до недавно,учитељ је задржао дубоко поштовање јер је кроз историју носио одговорност обликовања будућности. Због тога је просветна мисија великана српске мисли више од традиције – она је континуитет идеје да образовање подразумева посвећеност, знање и лични интегритет. У сваком истинском и посвећеном учитељу постоји траг, отисак дела Светог Саве, мудрост Доситеја, ред Михаила Петровића, ерудиција Исидоре Секулић и визија Миланковића. И у сваком наставнику који данас улази у учионицу постоји делић оне истинске мисије коју су српски великани живели и преносили – у име знања, народа и времена које долази. Милан Станковић
  • 16.
    УЧИТЕЉИ КАО КЊИЖЕВНИИ ФИЛМСКИ ЈУНАЦИ Образовање је један од темеља сваког друштва – и то није само фраза без покрића. Оно је важан ресурс сваке заједнице, било да поседује и друге ресурсе или не, често и оних изузетно богатих друштава која се поносе својим образовним постигнућима. Носиоци образовног процеса су учитељи. Њихова улога далеко надилази преношење знања: они обли- кују вредности, мотивишу младе и помажу у изградњи будућности. Литература и филм често осветљавају ликове учитеља, показујући значај њиховог доприноса, али и изазове са којима се сусрећу. У роману Шарлоте Бронте „Џејн Ејр“ имамо пример учитељице која се суочава са друштвеним ограничењима. Џејн, сиромашна али образована и морално снажна гувернанта, симболизује жену која користи интелект и образовање као алат за превазилажење пре- прека. Њена прича осветљава важност обра- зовања и снагу личности у борби за досто- јанство. Џејмс Хилтон је 1934. године написао новелу „Збогом, господине Чипс“ која је касније више пута екранизована. Мистер Чипс, како су га звали ђаци, је скроман и посвећен наставник у енглеској школи који током дуге каријере инспирише генерације ученика. Он је добар предавач и добар човек, спреман да мења своја уверења под утицајем вољене жене другачијих и напреднијих схватања. Поро- дична трагедија није прекинула његов наста- внички позив коме је остао веран до краја живота. Показује љубав према професији, хумор и искрено интересовање за децу. Кроз посвећеност и доброту, мистер Чипс показује како један учитељ може оставити трајан утисак и траг на животе многих људи, чинећи њихово образовање значајним и смисленим. Сличну снагу налазимо и у роману „Убити птицу ругалицу“ Харпер Ли, написаном половином 20. века. Атикус Финч, адвокат и учитељ у ширем смислу речи, својим примером подучава децу моралној храбрости, правди и оданости професионалним при- нципима, супротстављајући се већинским предрасудама заједнице. Његова улога није ограничена на судницу; кроз животне лекције које преноси, Атикус постаје симбол етичке доследности, исконске правичности и људскости. Филм и књига „Друштво мртвих песника“ приказују професора енглеског, Џона Китинга, који инспирише ученике да размишљају слободно и прате своје страсти. Његов иновативни приступ и лични ангажман мењају животе младих, чак и када се суочавају са непремостивим друштвеним нормама. Нажалост, та промена нема увек срећан крај, јер добро увек не побеђује. Важно је рећи, у вези са овим филмом, који је постао планетарно популаран, да Китинг није анархистички подривач система, нити жели да промени основе образовања и курикулум, већ да су само његове методе и приступ ино- вативни и оригинални. Такав приступ се не може назвати „учењем кроз игру“ и дева- лвирањем нивоа знања – он управо треба да допринесе љубави према предмету и његовом бољем разумевању. Као и другачијим погле- дима на живот и предрасуде, са којима књи- жевност одвајкада полемише. Филм „Осмех Мона Лизе“ са Џулијом Робертс на неки начин је женска верзија „Друштва мртвих песника“. Није поновио успех остварења у коме је професора Китинга играо Робин Вилијамс, али свакако, у контексту наставничког позива, нуди инте- ресантну причу која буди интелектуалну радозналост, полемише са предрасудама и не оставља гледаоце равнодушнима. Пример уметничке инспирације учи- тељским позивом можемо пронаћи и у филму „Спасавање редова Рајана“ Стивена Спилберга, где капетан Џон Милер, нека- дашњи наставник енглеског, показује како вештине из учионице могу обликовати лидера и хероја у ванредним, ратним, наизглед безизлазним, ситуацијама. Његово лидерство, смиреност и одлучност илуструју везу између образовања и одговорности према заједници. У филму „Блистави ум“ пратимо борбу математичара и професора Џона Неша са менталним изазовима, при чему његова посвећеност академском раду показује како
  • 17.
    учитељи могу превазићиличне тешкоће и инспирисати друге да следе своје снове. Драма „Чудотворка“ Вилијама Гибсона показује посвећеност, стрпљење и емпатију наставнице Ен Саливен, која поду- чава слепу и глуву Хелен Келер. Ово је пример како упорност и лични ангажман могу омогу- ћити ученицима да достигну свој пун поте- нцијал. Роман „Вољена“ Тони Морисон даје још дубљи увид у улогу учитеља кроз лик Сете, бивше робиње која преноси знање и вредности својој деци. Њено „учење“ није формално, она није по занимању учитељица, већ егзистенцијално – засновано на прежи- вљавању и схватању цене слободе. Кроз бол и борбу, Сета уводи децу у етику отпора и љубави, показујући границе људског чина. У филму „Стој чврсто и одради посао“ (Stand and Deliver), Џејми Ескаланте инспирише ученике из сиромашних заједница да постигну изванредне резултате. Његова вера у њих, стрпљење и методичност мењају животе генерација и представљају симбол наде за маргинализоване заједнице. Албус Дамблдор је наставник, добри чаробњак и директор школе Хогвортс у серијалу о Харију Потеру британске књи- жевнице Џоан Роулинг. Он мудрим, емпа- тичним и инспиративним приступом обликује животе ученика. Верује да је највећа моћ искрена љубав и увек види оно најбоље у људима. Његова филозофија укључује и став да је смрт само пустоловина и да то није најстрашнија ствар која се може десити, те је тако мирно прихватио и своју судбину. Дамблдор мудрошћу, храброшћу и моралним вођством постаје симбол учитеља који инспирише знањем и животним примером. Учитељи су више од преносилаца знања: они су лидери, узори и борци за промене. Литература и филм осветљавају различите аспекте њихове улоге – од емотивне подршке и интелектуалне стимулације до моралног вођства. Допринoсeћи друштву, често надмашују професионалне оквире, што их, на неки начин,чини херојима свакодневног живота. Милан Станковић
  • 18.
    Образовање и технолошкиизазови УЧИТЕЉ У ДОБУ АЛГОРИТАМА – ЧУВАР ЗНАЊА У СВЕТУ ПОВРШНОСТИ Свет је и ове године обеле- жио Светски дан учитеља, који је УНЕСКО установио 1994. године. Заправо се овај дан на неки начин надовезује на усвајање Препорука о статусу наставника из 1966. године. Овај датум био је прилика да се подсетимо једне чињенице која у времену дигиталних илузија звучи старомодно, али је суштинска: без учи- теља нема школе, као што без школе нема друштва које мисли. Година 2025. у образовању је обележена утицајем вештачке интели- генције. Алгоритми улазе у учионице, у тестове, у оцењивање, па и у саме наста- вне садржаје. Намеће се питање: шта остаје учитељу у добу у којем машина зна све одговоре? Одговор је једно- ставан и истовремено дубок — све што је суштинско остаје у његовим рука- ма. Машина може да израчуна, да по- нуди чињеницу или пример, али не може да објасни, да препозна недо- умицу, да разликује разумевање од па- мћења. Људски фактор у настави далеко је од само сентименталне категорије – то је суштински услов разумевања све- та. Фундаментално знање се не стиче репродуковањем информација, већ во- ђеним мишљењем, које само човек уме да покрене у другом човеку. У многим развијеним земљама учитељи имају и друштвени статус и материјалну сигурност која одговара њиховој улози. У Швајцарској, Лу- ксембургу и скандинавским државама они су међу најбоље плаћеним стру- чњацима у јавном сектору. У Јапану и Финској, иако при- мања нису највиша, учитељи уживају висок углед — њихов ауторитет је културна вредност, у Јапану чак култ. Насупрот томе, у многим деловима све- та, нарочито у неразвијеним земљама, положај наставника остаје на маргини, уз ниске зараде и симболично пошто- вање. УНЕСКО упозорава да ће бити потребно више од 18 милиона нових учитеља како би се уопште обезбедило основно образовање за све. У Србији положај учитеља није лак. Њихов радни дан није посвећен само знању, већ одржавању реда, адми- нистративним процедурама и задацима који некада и немају много везе са образовањем. Друштво од школе све чешће очекује да буде забавиште и играоница, место за чување деце док су родитељи на послу, а не место увођења у свет идеја, дисциплине и интелекту- алног напора. Ауторитет наставника је подривен, критеријуми су снижени, а вредност знања потиснута је забавом и
  • 19.
    брзим садржајем. Тоније кривица учи- теља. Фундаментално знање, које пре- дставља спој разумевања, логике и континуитета, не може бити замењено инстант информацијама. Једна лекција у којој ученик схвати зашто нешто јесте тако, вреди више од десетине диги- талних квизова. Управо зато је учитељ незаменљив — као интелектуални по- средник између детета и света. Важно је подсетити и на нешто што се често пренебрегава: у најразви- јенијим земљама и приватно шко- лство је непрофитног каракте- ра. Његов циљ није зарада, већ јавна мисија — исти онај принцип на којем почива и државна школа. Када се образовање претвори у тржишну робу, учитељ престаје да буде ауторитет знања и постаје сервис клијента, а школа губи свој смисао. Светски дан учитеља зато је подсетник да без јавног поверења у школу нема будућности. Ако желимо друштво које мисли, морамо поново признати вредност онога који први после родитеља учи дете да размишља. Учитељ није технолошки вишак у добу вештачке инте- лигенције — он је управо она инте- лигенција коју ниједна машина не може да симулира. Милан Станковић
  • 20.
    Следеће године навршавасе 220 година од рођења и 170 година од смрти великог комедиографа Јована Стерије Поповића Молијер у Паризу, Стерија у Србији: трајност комедије као моралне науке Јован Стерија Поповић Нова париска поставка Грађанина племића у Théâtre Antoine (премијера почетком октобра) изазвала је одушевљење и критике и публике. Са просечном оценом 4,9 од 5, ова раскошна и духовита адаптација поново је показала зашто је Молијер фигура која обједињава ужитак и мисао. Која користи и прија, казали би антички књижевни теоретичари. У њој је сва енергија барокног театра, свечаност говора, брзина радње и жива сцена људских слабости. И све то и уз музичку компоненту. Рекло би се да можда савремени Париз у њој препознаје себе – исте амбиције, исте прерушене сујете, исти култ друштвеног „угледа“. Молијеров свет траје јер је људска природа остала подједнако подложна варци и самозаваравању. У том огледалу препознаје се и наш Стерија. Као што је Молијер у Журдену открио грађанина који жели племићки ореол, Стерија је у Феми уочио варошанку која тежи салонском угледу и новој друштвеној етикети. Обојица су разумела да је комедија, уместо да буде форма смеха, заправо начин да се кроз смех спознају друштвене девијације, мане и патологије које прете моралној равнотежи заједнице. Комедија у њиховом делу представља врсту социјалне психијатрије: у њој се поставља дијагноза једног менталитета, али и нуди терапија – свест о сопственим ограничењима. Молијеров Тартиф разобличава злоупотребу побожности; Грађанин племић иронично приказује тежњу ка статусу који се купује; Тврдица показује како похлепа разара људску суштину и односе. У сваком од тих ликова постоји исти принцип – човек који жртвује морал, разум и меру у име сопствених страсти. Стерија је у истим структурама видео темељ српске вароши XIX века:
  • 21.
    уместо француске буржоазије,јавља се домаћа класа која своју културу гради као имитацију, а своју самопоузданост на фасади. Тартиф је лажни богомољац, а код Стерије постоје лажни родољупци. Молијер Стеријина Покондирена тиква могла би да буде ангедота, али пре ће бити да је то ипак студија о самопревазилажењу без унутрашње основе; Тврдица има свој одјек у ликовима Стеријиних грамзиваца и варошких моћника, наравно највише у Кир Јањи. Тај наизглед карикатурални свет у основи је микроскопска слика друштва у процесу формирања. Док је Молијер постављао темеље модерне европске самокритике, Стерија је утемељивао нашу. Комедија код њих делује као етичка институција. Њена функција свакако јесте да забави, но она хоће и да расветли, да од смеха начини инструмент спознаје. Смех је у том смислу и одбрана од стварности, и пут ка њеном разумевању. Отуда и његова сложена функција – он истовремено растерећује и разобличава, доноси лакоћу али и непријатно огледало. Савремено одушевљење париске публике пред Молијеровим делом говори о потреби човека XXI века да се врати структури класичне критике – јасној, духовитој и моралној. У времену медијског спектакла и идеолошке буке, комедија се поново јавља као простор рационалне дистанце, као уметничка дисциплина која мери температуру друштвених болести. Зато је сваки повратак Молијеру уједно и повратак Стерији. Тај двојни лук, између Париза и Вршца, показује да се културе разликују по костиму, али не по суштини људских слабости. И ако се данас у Théâtre Antoine смеје париска публика, то је исти смех који би могао одјекнути и у нашем позоришту — смех који лечи, јер препознаје. Милан Станковић
  • 22.
    МЕСЕЦ И ЊЕГОВОСРЦЕ У земљи Аграда није постојало Сунце, већ сребрни Месец који је сијао дању и ноћу. Његова светлост долазила је из Месечевог срца које је давало живот сваком створењу. Једнога дана Месечево срце почело је да тамни. Све се променило у тој земљи, реке су стале, лишће изгубило боју, а звезде су нестале са неба. Људи су се уплашили јер су знали да ће, ако Месечево срце утихне, та земља заувек утонути у таму. Тада је једна девојчица чула ветар како јој шапуће: „Само онај који нема страха у свом срцу, може вратити месечево срце“. И девојчица је кренула на пут, а водич јој је био ноћни вук. Тада јој је пријатељ рекао да су Сакупљачи таме украли Месечев дах и сакрили га у пукотини планине. Када је стигла до планине, тама је била жива и јасно јој ставила до знања да одустане од свега, али девојчица је склопила очи и запевала песму коју ју је ветар научио. Тада је њен глас одагнао таму, а дах Месеца вратио се на небо и Месечево срце је поново засијало. Тада се све пробудило, реке су потекле, лишће вратило своју боју, а људи су били одушевљени њеном храброшћу. Од тада се сваке ноћи на Месецу види лик девојчице и њеног пријатеља вука. Они све подсећају да и најмање светло може победити таму. Стеван Стојановић 5/3
  • 23.
    МАТЕМАТИКА МИСАО КОЈА МЕРИСВЕТ И НАЈДУБЉА ФОРМА ИСТИНЕ Мало која област људског духа тако снажно спаја рационалност и лепоту као математика. Она представља језик природе, али и највиши израз људске свести. У школском контексту, математика је више од наставног предмета: то је дисциплина која васпитава мисао, учи стрпљењу, логичком следу и унутрашњој доследности. Дете које разуме зашто је неко решење тачно већ је направило корак ка зрелом начину размишљања. Архимед Корени реда и мере Још у старом Египту, математичка мисао настала је из потребе да се свет уреди и разуме. Свештеници су, мерећи обале Нила и градећи пирамиде, створили прве облике геометрије. Египатски писари оставили су знање које ће касније постати темељ свих наука о простору и мери. Математика се развијала и у старој Персији, Вавилону и другим источним цивилизацијама, где су се бројеви користили у трговини, архитектури и астрономији. У тим областима човек је први пут открио да ред може бити средство разумевања света, а не само његовог описивања. У Кини је математика доживела снажан успон између 9. и 2. века пре нове ере. Кинески научници су у делу „Девет поглавља о математичким вештинама“ развили методе решавања једначина, поступке мерења површина и концепт магичних квадрата. Њихова мисао била је прожета идејом космичког поретка: бројеви су изражавали хармонију између неба и земље. Математика као део филозофије У античкој Грчкој, математика је била неодвојива од филозофије. За Питагору, број је био суштина свемира. У хармонији тонова и односу дужина препознавао је структуру света. Његова теорема о правоуглом троуглу остала је симбол вечне математичке истине. Еуклид, у свом делу Елементи, систематизовао је целокупно дотадашње знање. Његов начин мишљења – аксиом, теорема, доказ – поставио је темеље логичке културе и научне строгости. Архимед, генијални математичар и физичар, грчки геније из Сиракузе, остао је симбол математичке прецизности и креативне мисли. Он је први израчунао приближну вредност броја Пи (између 3,1408 и 3,1429), поставивши темеље геометрији круга. Радови из механике и хидростатике спајају апстрактно мишљење и практичну примену. Истраживао је запремину, густину и равнотежу тела, али и суштинске односе између бројева и облика. Његов узвик „Еурека!“ симбол је споја мисли и открића, радости која прати сазнање. Арјабата и Љу Хуи – мостови старог и новог У Кини, математичар Љу Хуи из 3. века нове ере такође се приближио вредности
  • 24.
    броја Пи иразвио поступке који представљају претечу интегралног рачуна. Његова тачност и прецизност сведоче о зрелости источне математике, која је истовремено била и практична и дубоко мисаона. Љу Хуи У Индији, у 5. и 6. веку, Арјабата, математичар и астроном, донео је нову визију космоса и тригонометрије. Његово дело „Арјабатија“ представља један од највећих корака у историји математике. Он је доказао да се и најапстрактнија идеја може претворити у јасан знак, а тиме и у средство разумевања космоса. Разматра теме као што су одређивање квадратних и кубних корена, геометријске фигуре са мерењем, квадратне, линеарне и неодређене једначине. Брамагупта, индијски математичар из 7. века, први је јасно дефинисао нулу као вредност, као и правила за рачунање са њом. Тај корак је променио ток цивилизације: без нуле не би било ни алгебре у правом смислу, ни бинарног система, ни савремене технологије. Алгебра, рачун и бесконачност У 9. веку, персијски научник Ал- Хорезми поставио је темеље алгебре и увео симболички начин размишљања који је променио ток историје. Дела су постала мост између источне и западне науке, а од његовог имена потиче и реч „алгоритам“. Италијански математичар Леонардо Фибоначи живео је у 12. и 13. веку, пренео арапске бројеве у Европу и својом „Књигом рачуна“ отворио врата модерној аритметици. Његов чувени низ – 1,1,2,3,5,8 – постао је симбол хармоније природе и математичког ритма живота, присутан у грађи биљака и целокупној биологији облика. Рене Декарт, француски филозоф и математичар из 17. века, поставио је темеље аналитичке геометрије. Идеја да се гео- метријске линије и облици могу изразити једначинама означила је још једном спој математике и филозофије –спој апстрактног и „мишљеног“ простора (ментални простор у којем разум уређује и мери стварност, претварајући је у математички модел). Декарт је у својој аналитичкој геометрији ујединио геометрију (која описује објекте у простору) и алгебру (која описује односе између бројева и симбола). Тај чин је учинио да се простор више не посматра само као физички, већ као појам који се може замислити, мислити, исцртати у уму. Када је рекао: „Мислим, дакле постојим“, могло би се додати: „Мерим, дакле разумем“. Ал-Хорезми Пјер де Ферма, француски математичар из 17. века, волео је да решава загонетке света у слободно време, као правник по струци и мислилац по опредељењу. Истраживања у теорији бројева поставила су темеље модерне алгебре, а чувена „Фермаова последња теорема“ вековима је изазивала највеће умове, све док је крајем 20. века није решио Ендру Вајлс. Ферма је показао да математика далеко надилази скуп формула и да заправо представља вишевековни дијалог између питања и одговора, између човека и апсолута. У 17. веку, Исак Њутн је створио диференцијални и интегрални рачун. Његова
  • 25.
    математика била јеначин да се опише покрет света, да се у броју ухвати закон универзума. У њој се сјединила строгост ума и интуиција генија. Леонард Ојлер, швајцарски мате- матичар из 18. века, за собом је оставио више од 800 научних радова и поставио основе скоро свих грана математике. Његове формуле уводе јединство међу бројевима, линијама и функцијама – као да је желео да покаже да је све у свету повезано математичком ха- рмонијом. Карл Фридрих Гаус (18. и 19. век), „принц математике“, открио је дубоке законе теорије бројева, геометрије и статистике. У његовој мисли види се савршенство математичке структуре и доследност какву само природа познаје. Николај Иванович Лобачевски (1793 – 1856), велики руски математичар, поставио је темеље нееуклидске геометрије. Његова геометрија, коју данас називамо геометрија Лобачевског, развијена је променом чувеног петог постулата Еуклидске геометрије. Постулат Лобачевског каже да се кроз тачку ван дате праве могу повући барем две праве које су паралелне датој правој. У овој геометрији, збир унутрашњих углова троугла је увек мањи од 180°. Николај Иванович Лобачевски Софија Ковалевска (друга половина 19. века), руски глас разума и храбрости, прва жена универзитетски професор математике у Европи и свету и пионир у области диференцијалних једначина. Њен животни пут симбол је упорности духа и математике која, осим што је дисциплина ума, представља и снагу карактера. Карл Фридрих Гаус Алберт Ајнштајн и Милева Марић (крај 19. и прва половина 20. века), физичар и математичарка чија је сарадња оставила трајан траг у историји науке. Ајнштајнова теорија релативности почива на математичким темељима које је он градио уз подршку и савете Милеве Марић, жене из Србије, која је припадала првој генерацији жена на студијама математике и физике у Цириху. Њихов рад показује да је математика, осим што је апстрактни систем, заправо и језик космоса – језик којим се објашњава време, простор и само постојање. Бертранд Расел (1872 – 1970), британски филозоф и математичар, добитник Нобелове награде за књижевност 1950. године. Његов рад је имао значајан утицај на математику, логику, теорију скупова, лингвистику, вештачку интелигенцију, когнитивну науку, информатику, разна подручја аналитичке филозофије, посебно филозофију математике, филозофију језика, епистемологију и метафизику.Заједно са својим бившим учитељем Вајтхедом написао је “Principia Mathematica”, прекретницу у развоју класичне логике и значајан покушај да се целокупна математика сведе на логику. У математици је познат по Раселовом парадоксу који је указао на пропусте у наивном (неаксиоматском) заснивању Канторове теорије скупова. У 20. веку, Алан Тјуринг је поставио основе информатике и модерног рачунарства. Његова „Тјурингова машина“ представља
  • 26.
    симбол споја људскогума и технолошке ере. Он је доказао да је математика способна да створи нови облик мишљења – дигитални. Алан Тјуринг Џон Неш – блистави ум и моћ мишљења. Међу велике математичаре савременог доба убраја се и Џон Неш, добитник Нобелове награде за економију и један од оснивача теорије игара. Његов живот, приказан у филму „Блистави ум“, сведочи о снази научне страсти која превазилази све препреке, па и психичке тегобе које понекад прате велике духове. Нешова прича показује да је љубав према истини моћнија од сваког страха. Српски трагови у науци над наукама И српска наука и култура дала је математици своје великане. Михаило Петровић Алас (1868 – 1943), професор Велике школе и Сорбоне, развио је теорију диференцијалних једначина и унео дух истраживања у српску науку. Његова мисао спаја апстрактно и конкретно, теорију и живот. Милутин Миланковић (1879 – 1958) је математиком описао климатске циклусе Земље и кретање планета, повезујући природне појаве у јединствен систем. Његово дело стоји на раскршћу науке и уметности, прецизно и узвишено у исто време. Јован Карамата (1902 – 1967), један од највећих српски математичара 20. века. Творац је школе теорије реалних функција, која је значајна у савременој теорији вероватноће. Написао је низ радова који и данас, после неколико деценија од њиховог објављивања, служе као полазишта у математичким истраживањима (Википедија). Зашто математика остаје срце образовања Математика обликује ум као што музика обликује слух. Она учи јасноћи, стрпљењу и унутрашњем поретку. Кроз доказ и поступак мишљења, ученик стиче осећај за структуру, узрок и последицу. У времену брзих промена, математика остаје темељ стабилности. Она одвикава од површности и подучава доследности. Њена снага лежи у способности да човеку врати веру у ред, логику и разум. Математика, у својој суштини, представља простор у којем човек учи да мисли. У том простору почиње свако истинско образовање – тихо, стрпљиво и трајно. Милан Станковић Милан Миленковић Михајло Петровић Алас и Милутин Миланковић
  • 27.
    КАД СЕ СРПСКИИ МАТЕМАТИКА ЗАПОСТАВЕ, СВИ ГУБЕ: ЗАШТО СУ МАТЕРЊИ ЈЕЗИК И МАТЕМАТИКА КЉУЧ СВАКОГ ОБРАЗОВАЊА? У свим развијеним образовним системима света, настава матерњег језика и математике заузима централно место. Ова два предмета чине основу функционалне писмености, општег образовања и мисаоног развоја сваког ученика. Улагање у њихов квалитет и заступљеност јасно се одражава на успех ученика на међународним тестирањима знања. У Србији се у основним школама српски језик изучава пет часова недељно у нижим разредима, опет пет у петом разреду,а четири часа од шестог до осмог разреда, док је математика заступљена са пет часова у нижим и четири часа у вишим разредима. У државама са развијеним образовним системима, број часова ових предмета значајно је већи. У Француској, на пример, матерњи језик се у појединим разредима изучава и до дванаест часова недељно, у Шведској девет. У Финској, Аустрији, Швајцарској, Немачкој, Холандији, Данској, Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама, матерњи језик и математика заједно чине између 12 и 15, некад и више, часова недељно у основном образовању, заправо ономе што обухвата нашу основну школу с обзиром да је начин школовања од земље до земље различит. Таква расподела јасно говори о приоритетима. Матерњи језик и књижевност и математика су темељ целокупног образовног процеса јер развијају способности које су неопходне у свим областима знања – читање са разумевањем, изражавање мисли, анализу, синтезу и логичко закључивање. У образовању које је усмерено ка овим вештинама, ученици лакше савладавају и друге садржаје, постижу боље резултате и сигурније се снaлaзe у комплексним захтевима савременог друштва. Резултати међународних тестирања, као што су PISA и TIMSS, доследно показују да земље које посвећују више пажње матерњем језику и математици бележе и виши ниво функционалне писмености међу ученицима. У тим земљама, постигнути резултати проистичу из јасно постављених приоритета и промишљене расподеле наставног времена. Савремене образовне реформе широм света управо иду у правцу јачања оних сегмената наставе који обликују мисаону и изражајну зрелост. Србија још увек има ресурсе и стручне капацитете да прати тај правац. Јасним јачањем позиције матерњег језика и математике у наставном плану могуће је оснажити целокупан образовни систем, без повећања оптерећења ученика – прерасподелом постојећих садржаја и усмеравањем ка ономе што је у свакој образовној стратегији кључно. Jer, матерњи језик и математика можда јесу само два предмета у распореду. Али, они су и ослонци сваког даљег учења, разумевања и стварања. Образовање које се темељи на њима увек остаје стабилно, без обзира на промене које време доноси. Милан Станковић
  • 28.
    Сташа Крцић (7/1),друга у Борском округу на последњем такмичењу из граматике српског језика БИЛА САМ СИГУРНА У СВОЈЕ ЗНАЊЕ И ВЕРОВАЛА У ДОБАР РЕЗУЛТАТ У претходној школској години није било такмичења из српског језика и језичке културе, али ти још добро памтиш општинско и окружно надметање претпрошле школске године када си постигла одличан резултат? Сташа Крцић: Да. Била је то сасвим добра година за мене. Добро сам се припремила и постигла одличан резултат, који је уз мало више концентрације могао бити још бољи. Релативно лако сам прошла кроз општинско такмичење, а затим сам на окружном била друга, тачније поделила сам друго место са још неким петацима, јер тада сам била пети разред. Јеси ли била на републичком такми- чењу? Сташа Крцић: По резултату, можда сам и могла да будем тамо, али за пети и шести разред у српском језику и језичкој култури, односно граматици српског језика, не постоји републичко такмичење. На њега је могуће квалификовати се само у седмом и осмом разреду. Српски језик ме је одувек занимао, пети разред је био посебан изазов, упознали смо се са новим садржајима у граматици, просто сам желела да се огледам, да проверим себе и видим како стојим у конкуренцији са другима – истиче вицешампионка Борског округа у српском језику и језичкој култури школске 2023/24.
  • 29.
    Ко ти јеу петом разреду био наста- вник? Сташа Крцић: Тада ми је наставник био Милан Станковић, професор српског језика и књижевности у нашој школи. Шта те је подстакло да се такмичиш? Сташа Крцић: Српски језик ме је одувек занимао, пети разред је био посебан изазов, упознали смо се са новим садржајима у граматици, просто сам желела да се огледам, да проверим себе и видим како стојим у конкуре- нцији са другима. Шта за тебе значи граматика српског језика? Сташа Крцић: То није лако питање. Граматика је, пре свега, скуп основних правила којима се уређује језик и која нам помажу да правилно пишемо и говоримо. Али, граматика може бити и велики подстрек да се размишља, решавају проблемски задаци, налик онима у математици. Да ли си на такмичењу имала трему? Сташа Крцић: Не, нисам, била сам прилично сигурна у себе. Како су изгледале припреме за та- кмичење? Сташа Крцић: Могу рећи да нису баш биле лаке, али се исплатило. Припремала сам се и сама, а наставник је сваког дана са нама такмичарима радио, објашњавао, уз неизбежне тестове. Колико си времена дневно у то време наменила учењу граматике? Сташа Крцић: То не може прецизно да се каже и није за свакога исти рецепт. Некоме треба више времена, а некоме мање. Када се изузме оно што смо радили у школи и време које сам тамо провела, код куће сам, у просеку, овој области посвећивала око пола сата. И надала си се успеху? Сташа Крцић: Да, била сам сигурна у своје знање и веровала у добар резултат. Шта тај успех за тебе значи? Сташа Крцић: Тај успех ме подстиче да наставим са такмичењима и добрим резултатима. Ти би, значи, поновила то искуство? Сташа Крцић: Да, и ове године пријавила сам се за такмичење. Шта те, осим српског језика, највише занима? Сташа Крцић: Ићи ћу на такмичење у саобраћају, а пријавила сам се и за такмичење из француског језика. Шта би препоручила онима који тек треба да крену такмичарским путем? Сташа Крцић: Ако стварно имају воље и талента, то није велико одрицање. Концентрација је веома важна. И наравно – вера у себе. Неда Стојановић 6/1
  • 30.
    ДЕКЛИНАЦИЈА Наше одељење запример је слика, сви падеже знамо, то је наша дика! Био сам у школУ то нико не каже осим ако неће масно да вас слаже. Не идем у школИ, знамо да је грешка ко тако говори – незналица тешка! Свих седам падежа у прсту су малом а кроз деклинацију ми возимо слалом! Ко на српски иде, он је добар ђак, падеже не волиш – факир* си опак! По падежима се мењају и талас и вал, ако не знаш правила – казнени пенал! Ко локатив зна, виче – ха, ха, ха, док генитив милозвучно пева тра, ла, ла! Једним место означаваш, а другим порекло, и још нешто приде у њима се стекло. Датив, инструментал, мислиш да су страва, правац, друштво, средство – и не боли глава. А акузатив вредно реченице крпи, јербо мора неко и радњу да трпи. * факир – проблематичан тип, луталица у локалном борском сленгу Номинатив, вокатив, траже независност, док са другим речима одбијају присност. Са оловком пишеш, и идеш код куће, ееее, мој брате слатки, биће теби вруће! Да научиш добро, требаће ти рада, јер без рада, друже – нема чоколада! А кад једном све то свладаш како треба, пролећна ће песма летети до неба. Са свих страна дивна песма нам се ори, јер падеже знамо па нам срце збори: Добро јутро, добар дан пролећни сам цветић ран! Одељење 5-3 ОШ „Вук Караџић“ Бор
  • 31.
    Светлана Николић, професоркаразредне наставе, десет година рада у просвети УЧИТЕЉСКИ ПОЗИВ ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЈПЛЕМЕНИТИЈИХ Како су изгледали Ваши почеци у просвети? Светлана Николић: Почела сам да радим 2012. године, и моје прво радно место је било место библиотекара. После тога сам радила у настави, а сада сам у продуженом боравку ОШ „Вук Караџић“ у Бору. Шта Вас највише мотивише у послу? Светлана Николић: Волим рад са децом и сматрам да је учитељски позив један од најплеменитијих позива. Оно што је најважније, то је да од деце пре свега на- правимо добре људе, а то је оно најлепше у нашем послу. Због чега сте изабрали баш овај посао? Светлана Николић: Као што рекох, ја волим рад са децом, а као узор бих истакла моју учитељицу која је била строга, али правична и пуна љубави и разумевања. Шта Вам још представља највећи подстрек? Светлана Николић: Мој највећи мотив су успеси ученика и то што сам у њиховим срци- ма оставила траг и изграђен однос пун љубави, разумевања и поверења. Да којим случајем нисте учитељица, какво би било Ваше опредељење? Светлана Николић: То није лако питање. Вероватно, да нисам постала учитељица, била бих адвокат. Постоји ли нешто што Вам се у учитељском послу не допада? Светлана Николић: Не свиђа ми се то што је настава у последње време стављена у други план, а учитељи су преоптерећени админи- страцијом. Да ли је избор учитељског позива заправо био Ваша дечја љубав и жеља? Светлана Николић: Да, могу рећи да је то била моја жеља од малена и ипак једини избор приликом уписа на факултет. На крају бих додала један свој став који деле и многи други учитељи: одличан ученик није само онај који има одличне оцене, већ и онај који хоће да постане одличан човек. Анита Муратај 5/3 Луна Јанковец 5/3 Волим рад са децом, а као узор бих истакла моју учитељицу која је била строга, али правична и пуна разумевања – истиче наша учитељица која обележава деценију рада у просвети.
  • 32.
    Светска образовна искуства– строге школе, да или не? НАЈСТРОЖА ШКОЛА БРИТАНИЈЕ ИЛИ МОДЕЛ ЗА БУДУЋНОСТ? Иза зидова школе "MICHAELA" На само неколико станица од центра Лондона, у мултикултуралном кварту Вембли, смештена је једна од најконтроверзнијих и најуспешнијих школа у Великој Британији. "Мichaela Community School" (Микаела Комјунити Скул), основана 2014. године, стекла је репутацију „најстроже школе у земљи“ – али и једне од најбољих по резултатима. Својим бескомпромисним приступом дисциплини, традиционалној настави и изузетним академским дометима, ова школа представља и модел и упозорење. Школа без изговора "Нема изговора" – то је мото "Мichaele". Ученици морају стићи на време, говорити прецизно и с поштовањем, седети право, пажљиво слушати и одговарати формално са "сир" или "мис". Галама и гласно ходање по ходницима нису дозвољени. Заборављена хемијска оловка или поглед кроз прозор могу донети казнене поене – такозване demerits – који се брзо претварају у задржавање на поподневним часовима. Униформа је део строгих правила школе и обавезна је за све ученике. Обично се састоји од тамног сакоа, беле кошуље, кравате, тамних панталона или сукње и уредне обуће. Униформа је симбол дисциплине и једнакости међу ученицима што је у складу са конзервативним приступом школи. Током ручка, ученици седе у мешовитим групама, сервирају храну једни другима и држе кратке говоре захвалности. Затим аплаудирају– јавно изражавање поштовања и заједништва део је школске културе. Бесплатна, али не и попустљива „Мichaela“ је државна free school, што значи да се финансира јавним средствима, али послује са већом аутономијом. Школарине нема, али се захтева потпуна посвећеност. Ручкови се наплаћују, али породице с правом на бесплатне оброке (free school meals) имају покривене трошкове. Од око 700 ученика, знатан део долази из социјално угрожених, имигрантских и радничких породица. Упркос репутацији елитизма, школу похађају управо они који најређе добијају шансу за врхунско образовање: деца радника, самохраних родитеља и оних чији кућни буџет не дозвољава приватне школе или плаћене туторе.
  • 33.
    И управо тулежи парадокс: иако стриктна, школа отвара врата деци која су најчешће жртве „лабавих“ система и ниских очекивања. За директорку и оснивачицу, Катарину Моану Бирбалсинг (Katharine Moana Birbalsingh), управо је дисциплина – никако попустљивост – кључ социјалне мобилности. Оснивач с мисијом Катарина Бирбалсинг (1973), кћи имиграната са Јамајке и са Фиџија, рођена на Новом Зеланду, школована на Оксфорду. У септембру 2014. године, уз подршку тадашње политичарке и касније министарке унутрашњих послова Суеле Браверман (Suella Braverman), отворила је "Michaela Community School" у бившој згради општинске школе у Вемблију. Данас је школа њен поносни пројекат, који наглашава дисциплину, хијерархију и знање као темеље успеха и праведности. Бирбалсингова често истиче да деца из радничких средина највише треба да добију од структуре, реда и високих очекивања. „Кад дете из хаотичног дома уђе у учионицу, оно не тражи необуздану слободу – оно тражи мир, јасна правила и учитеља који зна шта ради“, изјавила је једном. Резултати који говоре Упркос (или управо због) своје строгости, „Michaela“ постиже изузетне резултате. На националним испитима GCSE 2019. године, 54% оцена било је између 7 и 9 (еквивалентно A/A*), док је национални просек износио 22%. У математици, четвртина ученика добила је највишу оцену 9 – у односу на националних 4,5%. Њихов Progress 8 индекс, показатељ академског напретка, био је 2,55 – највиши у земљи. Чак 95,7% ученика добило је оцену 5 или више из енглеског и математике. Најновији подаци из 2024. године показују још импресивније резултате ученика ове школе, у свим областима, нарочито у енглеском језику и математици. У завршним разредима (Sixth Form), 82% ученика, већ годинама, уписује престижне универзитете, укључујући чланице Russell Group, као што су Оксфорд и Кембриџ. Ко, шта, како Ученици похађају наставу од седмог разреда (Year 7) до завршне године гимназије (Year 13), односно од 11 до 18 година. Настава је фронтална, без групног рада, дигиталних уређаја или слободних пројеката. Изучавају се: математика, енглески, природне науке, историја, географија, француски и латински. Осим ових, главних, предмета, постоје и физичко васпитање, веронаука или етика, музичка и ликовна култура. За три године ученици анализирају пет Шекспирових драма. То се ради током средње школе, од 14. до 17. године. Шекспирова дела интегрисана су у курс енглеске књижевности и имају за циљ да ученицима пруже дубинско разумевање класичне драме, језика и друштвених тема. Овај део наставе веома је захтеван и сматра се једним од кључних академских изазова у школи. Плате запослених у школи варирају у зависности од позиције. Према подацима са сајта Glassdoor: - Наставници зарађују у распону од 32 000 до 57 000 фунти годишње (значајно више од националног, а више и од лондонског просека) са просеком од 45 000 фунти, што је изнад просека у државним школама у Лондону. - Teaching Fellow (помоћни или млађи наставни сарадник) добија око 19 118 фунти годишње. - Заменици директора (Daputy Headteacher) имају највишу плату, око 81 000 фунти годишње.
  • 34.
    - Постоје идруги запослени који примају накнаде и бенефиције у распону од преко 100 000 фунти. Укупно, запослени у школи оцењују свој пакет плата и бенефиција са 3,5 до 5 звездица што указује на релативно задовољство материјалним условима. Рад је интензиван, али подржан – колеге рутински посећују наставу једни другима, критике су директне и конструктивне. Између дивљења и критике Школа је изазвала полемике у јавности: критичари је описују као образовну верзију „диктатуре реда“, оптужујући је за нефлексибилност, педагошку хладноћу и емоционалну дистанцу. Сматрају да је систем престрог, да дете тражи простор за игру, емоцију и истраживање. С друге стране, присталице истичу да је „Michaela” коначно доказала оно што образовне политике годинама занемарују: да високи стандарди и деца из радничке класе нису у супротности. Један родитељ је на скупу родитеља упитао: „Ако моје дете има избор између строге школе која ће му отворити врата живота и попустљиве школе која ће му их затворити – шта мислите да ћу изабрати?“ Будућност по мери дисциплине? „Мichaela“ је зато, кажу присталице оваквог школства, много више од обичне школе – она је образовна манифестација једне идеје: да ред, знање и одговорност нису анахрони, већ нужни у времену релативизације вредности. Да се и деца из најскромнијих средина могу уздићи ако им се дају алати, али и границе. Да ли је то модел будућности или само једна екстремна алтернатива? Одговор ће можда зависити и од тога шта друштво очекује од школе – утеху или уздизање. Милан Станковић
  • 35.
    УЧИОНИЦА КАО БРАНИКУКУСА ЗАШТО ЈЕ УЛОГА НАСТАВНИКА ВАЖНА У ВРЕМЕНУ АЛГОРИТАМА цртеж: Анђелија Васић, одељење 7-2 Никада у историји није постојала толика количина звукова и слика доступних једним покретом прста – и никада није било теже пронаћи оно што заиста вреди. У времену када се културна понуда мери терабајтима, а пажња ученика секундама, питање укуса постаје питање опстанка – како културе и уметности, тако и елементарног људског достојанства. Данашња омладина одраста у естетском пејзажу који је фрагментаран, бучан и често лишен дубље вредносне унутрашње основе. Многи продукти популарне културе које свакодневно конзумирају немају никакву вредносну потпору – ни уметничку, ни моралну, ни историјску. Кич, а често и оно испод њега, постаје доминантан језик забаве. У том језику нема места за суптилност, иронију, интроспективну тугу или фину лирику – све се своди на тренутни импулс, визуелни и звучни шок, или патетичну емотивну хиперпро- дукцију. То није искључива кривица младих. Реч је о системском пропусту – последици више- деценијске небриге друштва и културне политике да негује критеријуме, образује публику и усмерава је ка делима која оплемењују. Када се деценијама не улаже у уметничко образовање и културну инфраструктуру, укус се препушта тржи- шту, а тржиште се готово увек нагиње ка ономе што је брзо, јефтино и лако пробављиво. А историја нас учи да популарна култура може бити управо супротно – снажна, иновативна, естетски висока и друштвено ангажована. Погледајмо само Битлсе – музичку групу која је радикално променила звук популарне музике,али и пресудно утицала на моду, језик, друштвене ставове, па и политику. Рекло би се чак – револуционарно. Или ранији jazz age у Америци, који је донео нову слободу израза, обликовао идентитет целе генерације и инспирисао књижевнике попут Ф. Скота Фицџералда. Beat покрет педесетих и шездесетих, оличен у делу Џека Керуака, Алена Гинзберга и Лоренса Ферлингетија, показао је како се из контракултуре рађају нова естетска и духовна мерила. Поп арт Ендија Ворхола разоткрио је потрошачку културу кроз иронију и естетску игру, доказујући да и таква критика друштва може бити масовно разумљива. Таква дела и покрети сведоче да популарна култура не мора бити супротност уметности – она то постаје тек када се лиши
  • 36.
    унутрашње аутентичности икад јој једини циљ постане продаја. Учионица ту има непроцењиву улогу: она може да покаже ученицима да постоји другачији хоризонт од онога што им алгоритми свакодневно сервирају. Да није све што је комерцијално и тренутно популарно уједно и вредно. цртеж: Наталија Новаковић, одељење 5-2 Задатак наставника, нарочито оног који предаје старијим разредима и средњошколцима, између осталог, јесте да буде водич кроз културну џунглу – да издвоји бисере из гомиле шљунка, да покаже зашто је глас Еле Фицџералд једнако свеж и данас, зашто су стихови Арсена Дедића, Ђорђа Балашевића, Џонија Штулића, Душка Трифуновића и Милана Младеновића лек против баналности, зашто екранизација романа „Убити птицу ругалицу“ (Харпер Ли) не губи снагу ни пред најновијом филмском технологијом. Зашто су филмови Вудија Алена, осим што су духовити и шармантни на посебан начин, и једна врста интелектуалне игре. Зашто филмови Стенлија Кјубрика представљају дубока и филозофска, често непријатна, питања о људској природи и њеној амбивалентности. У чему је снага Форманове „Косе“, шта данашњи редитељи дугују старим мајсторима попут Хичкока, шта значи добра екранизација неког књижевног дела. И може ли филм, као другачија уметност, да надмаши књижевни предложак. Зашто модеран, савремен приступ некој Шекспировој драми у позоришту не мора да значи да Хамлет буде у фармеркама. Да их макар усмерида разликују носталгију од патетике, сету од разуздане испразности, поетску и филозофску дубину од јефтине фразе. цртеж: Дуња Неговановић, одељење 7-1 Да их кроз приступ неком уметничком делу подстакне не само на ре- продуковање, већ и размишљање, пре- испитивање, дијалог са предрасудама, полемику. Јер када млади развију осећај за лепо, дубоко, истинито и вредно, они постају отпорнији на естетске обмане. А тада популарна култура престаје да буде пука забава и постаје оно што је у својим најбољим тренуцима одувек била – покретач промене, ветар који оплемењује и простор сусрета уметности и живота. Милан Станковић цртеж: Антонина Крачуновић, одељење 5-1
  • 37.
    ЈЕСЕН У МОМСОКАКУ Јесен је дошла у мој крај и направила преображај. Пожутело лишће, помутило небо. Да ли нам је то било преко потребно? Отерала птичице, нестала и трава, најгоре од свега нема више мрава. Медведи се спремају за зимски сан веверице скупљају жирове сваки дан. Киша пада сваки дан, сунца је све мање, као да си болестан не значи ти ни играње. Сачекајмо зиму да се све забели можемо се санкати то децу весели. Неда Стојановић 6/1
  • 38.
    ИЗМЕЂУ СЛИКЕ ИРЕЧИ СТРИП КАО КУЛТУРНИ КОМПАС МЛАДИХ У историји савремене културе, стрип заузима место које превазилази оквир забаве. Његова функција, поред осталог, била је и да обликује генерације читалаца кроз јединствену комбинацију слике и речи, једноставности и мисаоности, хумора и моралних дилема. Стрип је био школа духа и имагинације, прозор у свет маште и у исто време инструмент културног и етичког образовања. Стрип као културна педагогија У времену када су млади (али и не само млади) читали Корта Малтезеа, Џонија Хазарда, Флаша Гордона, Џеремају, Кет Клоу, Изногуда, Астерикса, Таличног Тома, Микија Мауса или Алана Форда, развијала се једна невидљива, али дубоко делотворна културна педагогија. Стрип је учио како мислити у сликама, како препознати иронију, како разликовати комично од баналног, правду од самовоље. Духовити дијалози, морални обрти и ситуациони хумор имали су ненаметљив дидактички ефекат: учили су децу, али и одрасле, да свет није једноставан, да је интелигенција у духовитости, а племенитост у деловању. Посебно су значајни они стрипови који су, под плаштом комедије, нудили дубоку друштвену и моралну рефлексију. Алан Форд је, у том смислу, био више од стрипа — он је био сатира једног система, иронијски коментар људске глупости, похлепе и бирократске бесмислености. У преводу на наш језик, који је сам по себи постао културолошки феномен, духовитост је прерастала у језичку виртуозност и друштвену критику. То је доказ да стрип може бити и простор књижевне уметности. Естетска и мисаона димензија Стрип је често био потцењиван управо због своје популарности. Међутим, иза привидне лакоће цртежа и кратких реченица, стајали су аутори који су стварали дела дубоке естетске и мисаоне сложености. Хуго Прат и његов Корто Малтезе отворили су могућност да стрип постане филозофска прича у сликама, меланхолична медитација о слободи, судбини и смислу путовања. Поред Корта Малтезеа, јунаци попут Рипа Кирбија и Модести Блејз доносе реалистичне приче о борби за правду, без натприродних моћи и понекад, као Модести Блејз, и без институционалног оквира. Такви стрипови су естетски били на нивоу књижевности и филма, а понекад и изнад њих, јер су умели да мисao сажму у кадар, у израз лица, у тишину између две слике. Стрип је у том смислу био и претходница филмског језика.
  • 39.
    Његова динамика кадрова,ритам нарације и визуелна економија утицали су на развој филмске поетике. Отуда не чуди што су бројни филмски жанрови – од вестерн комедије до научне фантастике – потекли управо из стриповских матрица. Супермен, Бетмен и Спајдермен, суперхероји популарне културе, постали су митолошке фигуре модерног света, изрази колективне потребе за моралним редом и надом у људску моћ добра. Национални контекст и културна традиција Ни домаћи стрип није без значаја. Мирко и Славко, иако данас делује наивно, био је производ времена у којем се кроз једноставне црте и поруке градила колективна свест о храбрости, солидарности и патриотском моралу. Стрип је тада био један од медија кроз које се на популаран начин преносила идеја заједништва и оданости вишем циљу. Издања попут Стрипотеке и Политикиног забавника (који је одувек имао делове посвећене стрипу) постала су институције. Њихова комбинација едукативних, уметничких и забавних садржаја стварала је читалачку културу која је имала и дубину и ширину. То су била издања која су се читала породично, где су се генерације сусретале око истих јунака, истих прича и истог језика. Стрип данас – између традиције и дигиталног заборава Данас, у ери дигиталне дистракције, стрип делује као архаични облик комуникације. Млади код нас више не листају масовно Стрипотеку (а ни она није више оно што је некада била), већ бескрајне токове слика и кратких видео-клипова. Међутим, та површност визуелне културе управо открива колико је стрип био важан: он је учио како читати слике са смислом, како у низу кадрова препознати нарацију, како мислити визуелно, а не само гледати. Савремени стрипови, иако присутни у дигиталном формату, дакле, више нису тако масовна појава, а и њихова функција није као пре неколико деценија. Недостаје им оно што су класични стрипови поседовали — јасно дефинисан етички оквир, духовитост која прочишћава, ликови који уче о достојанству и разуму. Стрип би и данас могао бити драгоцен педагошки алат, нарочито за децу која тешко усвајају текстуалне садржаје, јер спаја визуелно и вербално, рационално и емотивно, естетику и морал. Греше они који кажу да је улога стрипа у образовању и васпитавању младих била епизодна појава — била је цивилизацијска. Стрип је био мост између детињства и уметности, између игре и мисли, између слике и речи. Он је обликовао укусе, развијао смисао за ритам и иронију, подстицао емпатију и критичко мишљење. Зато повратак квалитетном стрипу можда не би био само носталгични хир, већ би и то био један од сегмената културног опоравка. У времену када визуелно прети да замени смисао, стрип би могао поново да научи младе да гледају — и да виде. Милан Станковић
  • 40.
    (Лектира за шестиразред) „МАСЛАЧКОВО ВИНО“ РОМАН СЕЋАЊА И БУЂЕЊА ЖИВОТА У школским клупама шестаци кроз домаћу лектиру поново откривају да обимније књиге не морају нужно доносити само приче о измишљеним јунацима или давним временима, већ да могу бити и чудесна ризница сећања, мириса и боја једног детињства. Управо то нуди роман Реја Бредберија Маслачково вино (1957), који се с правом нашао у лектиpи за основну школу. Мада, роман може бити подједнако занимљив и инспиративан и много старијим читаоцима. На први поглед, пред нама није типична научна фантастика по којој је Бредбери најпознатији, већ полуaутобиографски роман о одрастању. Ипак, његова имагинација и поетски језик остају препознатљиви. Можемо га одредити као роман сећања, билду- нгсроман (роман о сазревању), с елементима авантуре, фантастике и магичног реализма, јер оно што се на први поглед доима као једно обично лето 1928. године у градићу Грин Таун (Зеленград), у машти дванаестогодишњег дечака Дагласа Сполдинга постаје драма открића, суочавања са стварношћу и освајања света. Тематска и мисаона окосница Роман је структуриран као мозаик летњих епизода које заједно граде дубљу поруку о пролазности, трајним вредностима, сећању и снази маште. Свака од тих епизода — ритуал, сусрет, спознаја или губитак — носи симболику и служи као градивни блок Дагласовог сазревања. Кључни мотиви и конкретни примери из садржаја (које би наставник могао да искористи на часу) су: - Ритуал и његовочување: масла- чково вино заправо представља конкретан ритуал: цветови се цедe у преси, дода се кишница, и праве се бочице које „памтe“ лето. (У тексту се чак помиње да се крајем јуна, јула и августа пуне мале флашице за сваки дан лета.) Тај акт конзервирања успут постаје метафора за настојање да се са- чувају тренуци који иначе бледе. - Мала дела, велики смисао: страст и жеља за новим патикама (Royal Crown патикама) и уговор са господином Сандерсоном о пословима показују како дечја опсесија може имати дубљу симболику — потребу за сре- дством (патикама) које омогућава
  • 41.
    слободу и улазаку свет одраслих авантура. - Заједница и свакодневни обре- ди: заједничко качење љуљашке на трему, окупљања на веранди, кошење траве, избијање прашине из тепиха — то су сцене бли- скости које граде осећај припа- дности и дају контекст за поје- диначне драме. - Старци као „времеплови“ и губитак историје: пуковник Фри- ли као Time Machine и приче ста- ријих које дечаке воде у про- шлост, па пуковников одлазак и смрт (пронађен мртав са теле- фоном прислоњеним уз уво) јасно упућују на питање - да ли са смрћу појединца понекад одлазе и његови светови и сећања? Или се само транспонују кроз нове ви- зуре? - Машта насупрот реалности: покушај Леа Ауфмана да направи Машину среће (која на тренутак даје радост, а затим оставља тугу), ослобађање наводно заробљене пророчице — Вештице из та- рота — из воштане фигуре у луна-парку (дечаци верују да је права пророчица заробљена и покушавају да је спасу), и веровање да бочице зимског ваздуха од господина Џонаса могу излечити — све то показује како машта и симболички поступци помажу детету да разуме ства- рност, да победи страх и губитак и да праву срећу разликује од илузије. Боце зимског ваздуха које господин Џонас даје Дагласу нису стварни лек, али у симболичком смислу постају „чаробан“ дар који детету омогућава да преживи кризу страха од смрти. Ослобађање пророчице из воска у ствари је дечја фантазија: веровати да ће ослободити некога ко је заробљен и да ће заузврат добити вечни живот. То је симболични начин да дете покуша да се избори са сопственим страхом од коначности, да превари смрт маштом. Машина среће Леа Ауфмана показује да не постоји чаробни уређај који трајно обезбеђује радост. И дете и одрасли временом схватају да је срећа у породици, свакодневици, у малим стварима, а не у илузији, колико год моћна и савршена можда била. Сва три мотива делују као помоћне сцене и симболичке лекције: показују да се човек не може спасити чаролијом, предметом или изумом, већ да прави одговор лежи у прихватању живота онаквим какав јесте – са страхом, губицима, али и са радошћу коју можемо да препознамо у најобичнијим тренуцима. - Суочавање са смрћу и „мала искушења“ храбрости: ред до- гађаја — романтична прича Хелен Лумис и Била Форестера, откриће тела жртве Усамљеног у јарузи, Лавинијино суочавање и убиство Усамљеног у сопственој кући, прабакина одлука да мирно умре — граде сложен поглед на смрт: није увек спектакуларна, често је тиха, али је непорецивa. Дагласов пад у грозницу када спознаје неизбежност смрти и његово излечење захваљујући двема боцама чистог ваздуха наглашава прелаз из панике у прихватање животних мена и неизбежне пролазности, која, осим немино- вности, ипак садржи изазове, потребу за трагањем, радости које чекају и непре-двидиве су, као и дубљи, скривени смисао. - Преношење сећања и одгово- рност младих: на крају, када Даглас боцу ваздуха даје баки која је изгубила дар за кување, и када он и Том помажу деди да фла- шира последње бочице масла-
  • 42.
    чковог вина, јасноследи порука — сећања се чувају и предају; неки ритуали постају начин да заједница трајно пренесе свој идентитет. Јер, како каже Даглас на једном месту – никад не умире онај ко има породицу. Ове конкретне епизоде — dandelion wine (маслачково вино – оригинални наслов), нове патике и послови код господина Сандерсона, Машина среће Леа Ауфмана, пуковник као времеплов, романса Хелен и Била, сусрети са убиством и окончање терора, ослобађање Вештице из тарота, две боце зимског ваздуха господина Џонаса — део су приповедачке разноликости. Али, оне су органски повезане и заједно формирају главну тезу романа: пролазност не одузима животу вредност, а ритуал, машта и заједница омогућавају да ту вредност препознамо и сачувамо. Реј Бредбери Остале поруке и вредности • Живот треба живети пуним плући- ма – сваки тренутак може постати драгоцен ако га препознамо. • Одрастање доноси и радост и бол – дете учи да свет није само игра, већ и одговорност, губитак, страх, али и храброст. • Машта и сећање чувају човека – они су мост између детињства и зрелости; ритуали (вино, љуљашка, приче) су конкретни облици тог моста. • Топлина заједнице и породице – роман нас подсећа да су људи, они који су нам блиски, али и не само они, са свим својим манама и „чудноватостима“, највредније живо- тно благо. Зашто је роман и данас важан? Када је објављен 1957, Маслачково вино је деловао као носталгични повратак у тридесете године прошлог века. Али његова вредност далеко превазилази опис авантура и одрастања у амбијенту једног (измишљеног) америчког градића. Она се пре свега налази у универзалним питањима: како одрастамо, како чувамо успомене, како се миримо с пролазношћу и како проналазимо смисао у „обичним“ данима. У времену убрзаних технологија, кратких порука и пролазних утисака, Бредберијева књига нас подсећа да се прави живот, уместо у брзини, може наћи у заустављеном тренутку. Она нас учи како да будемо присутни, да препознамо богатство у ситницама и да од обичног лета направимо вечност. Управо зато роман и данас, пред ученицима шестог разреда, отвара исту чаролију: свако од њих може да препозна сопствени Грин Таун у свом граду или селу, у својој улици или дворишту. А шта би била наставничка инспи- рација? Наставнику овај роман пружа драгоцену прилику да разговара са ученицима о вредности живота, односно тренутака који се памте, о смислу сећања, о радости, жељама, сновима и страховима. Маслачково вино је, дакле, педагошки изазов и поклон — мате- ријал за часове о темама које децу често директно дотичу: ритуалима, разумевању живота, моћи маште и улози заједнице. Милан Станковић
  • 43.
    КИША Сунце сија свакидан али данас све креће да се распада када киша почне да пада. Пада, пљушти, нема где вода се слива са улице иде, иде и где ће сад брже ће тећи за који сат. Не престаје да пада... магла са свих страна, пуно тамних облака који чекају да прође олуја. Киша лије као са чесме, могао би напунити бунар ил’ три водом коју нам она доноси. Неколико тренутака прође, сунце већ увелико сија, бојим се да киша поново не дође она ми никако не прија. Неда Стојановић 6/1
  • 44.
    Из пера нашихмлађих основаца КАКО САМ ПРОВЕО ЛЕТЊИ РАСПУСТ На летњем распусту провео сам се одлично. Имао сам много занимљивих искустава. Био сам на мору, селу, Мајданпеку, Чуругу, Београду и у Охриду. Кренуо сам на море неколико дана након што је распуст почео. Када смо стигли, био сам поспан и нисам ни био свестан да смо тамо. Док сам био на мору, ишао сам у Котор. Возио сам се жичаром Котор – Ловћен. Док сам био на жичари, видео сам како на аеродром слеће авион. Жичара, дугачка четири километара, пење се на висину од хиљаду триста четрдесет осам метара надморске висине. Такође сам био и на планинском ролеркоустеру који се налази на Ловћену. Највећа брзина ролеркоустера је четрдесет километара на час и вожња траје око два минута. Било је врло узбудљиво и фантастично јер се са њега види цео Бококоторски залив. На мору сам јео и шкољке које су биле врло укусне. На селу сам се играо са мачкама и куцама. Тамо сам једва чекао јутра да бих са сестром играо жмурке. За то време, проведено на селу, сам са сестром, татом и дедом одлазио у Мајданпек где сам шетао и пио лимунаду. На Охриду ми је било прелепо. Био сам на два концерта и ишли смо бродом до Светог Наума. У манастиру су налазе његове мошти и верује се да када се неко приближи моштима, може да чује његово срце. Био сам мало уплашен јер ми је то било несхватљиво, али и лепо. Овај распуст је био одличан и зато једва чекам следећи. Страхиња Стојановић III/ 2 цртеж:Дунња Андрејић, одељење 5-1
  • 45.
    ЈЕСЕН Стигао је септембар,а са њим стиже и јесен. Дрвеће се полако мења и облачи своју шарену одећу са жутим, браон, црвеним и наранџастим бојама. Звуци пуцкетања грана и шушкање лишћа под ногама ме одушевљава. Волим јесен јер уживам да скупљам разнобојно лишће. Јесен нам доноси разне плодове. Мама спрема зимницу и ја волим да јој помажем. Мириси воћа и поврћа су прелепи. Некад помажем тати да спакујемо дрва и сакупимо треске за потпалу. Тужна сам једино јер нема више толико сунца. Иако волим све јесење боје и све њене чари, једва чекам да опало лишће замени бели, снежни покривач. Марија Лазаревић III/3 цртеж:Анђелија Васић, одељење 7-2
  • 46.
    БОЈЕ И ЗВУЦИРАНЕ ЈЕСЕНИ Јесен је прелепа у мом крају. Лишће на дрвећу мења боје и полако опада. Маме и баке спремају зимницу и свуда се шири прелеп мирис печених паприка. У даљини се чују моторне тестере, то тате спремају огрев за дугу зиму. Беру се јесењи плодови. За мене су јесење боје најлепше. Преламају се наранџаста, жута и зелена. Почиње да мирише на кишу. Волим јесен јер је препуна најразличитијих боја, звукова и мириса. Нађа Радовановић III/3 ЗАВИЧАЈ У СРЦУ Мој завичај је, за мене, најлепше место јер сам ту рођена и ту живим са својом породицом. У њему се налазе улице, куће, школа и парк где се играм са другарицама. Људи и мом крају су добри и увек спремни да помогну. Волим свој завичај јер ме подсећа на најраније детињство и лепе успомене. Моје место где живим ми је у срцу и гдегод да одем он ми је у срцу. Ђузидe Дестановски IV/2 цртеж:Милица Митковић, одељење 8-2 цртеж: Нена Стојановић, одељење 6-1
  • 47.
    МОЈ ЗАВИЧАЈ Мој завичајналази се у Србији и заузима посебно место у мом срцу. Природа у мом завичају је лепа и разноврсна – има планина, шума и пропланака. У близини се налази и Борско језеро и људи га лети радо посећују. Обичаји мога завичаја су богати и занимљиви. Људи негују старе игре и песме, а у посебним приликама облаче народну ношњу. Храна је укусна и разноврсна, а ја највише уживам у храни коју припрема моја прабака. Мој завичај је место које волим и на које сам поносна. Ако некада одем из свог завичаја, заувек ћу га чувати у срцу. Елмаза Зекири IV/2 МОЈ ГРАД Мој град је град Бор. То је град где живим са својом породицом. Бор се налази у источном делу Србије, у Тимочкој крајни. Мој град у својој околини има много лепу природу. Борско језеро је близу Бора. Тамо идемо лети да се купамо и шетамо. Зими на планини Црни Врх, можемо да се санкамо и скијамо. У граду се налази музеј рударства и металургије, библиотека, музичка школа и биоскоп. Бор је познат по руднику бакра и злата. Мој крај је такође познат по влашкој народној ношњи и музици. Волим свој завичај зато што ту живе моји рођаци и сви моји другови и другарице. Дарија Тошић IV/2 РАНА ЈЕСЕН Рана јесен долази тихо. Јутра су хладнија, обавијена маглом која се полако повлачи пред зрацима Сунца. Лишће поприма црвене и жуте нијансе и када дува ветар чује се шуштање лишћа са грана. Понеки лист већ пада на земљу. Птице још увек певају, али њихова песма звучи другачије. Звуци целе природе су тиши и мирнији. Још увек има зеленила и ведрих дана и тада рана јесен показује сву своју лепоту. Волим рану јесен јер ми је тада рођендан. Лена Ковачевић IV/3 ВУК КАРАЏИЋ Вук је писмо народу дао, стари језик преобликовао. Скупљао је приче, песме, бајке… Чувао је злато наше мајке. Његово перо моћно и јасно учинило је да знање буде гласно. Нека се памти век по век, Вук је народу дао лек. цртеж:Владан Ратаревић, одељење 5-1 Ђорђе Крцић IV/ 1
  • 48.
    Јабука раздора Откад јесвета и века, међу људима је било љубави, али и мржње, зависти и раздора. У грчкој митологији богиња неслоге била је Ерида, кћи Ноћи и мајка многих зала: Тегоба, Заборава, Глади, Бола, Свађе, Туче, Лажи и Безакоња. Та зла богиња је својим једним поступком узроковала велики Тројански рат. То се десило на свадби богиње Тетиде, мајке највећег хеле- нског јунака Ахила. На свадби су били сви олимпијски богови, међу њима и Хера, супруга врховног бога Зевса, Атена, богиња мудрости, и Афродита богиња лепоте. Све би протекло у најбољем реду да Ерида није смислила паклени план: бацила је златну јабуку с натписом „Најлепшој“. Хера, Атена и Афродита – свака за себе, мислиле су да јабука припада управо њој. Настао је спор и неко је морао да пресуди. Зевс је наредио да се ове три богиње одведу на Иду, и да тамо Парис, обичан смртник, одлучи која је најлепша. Како би добиле јабуку, све три богиње обећавале су му различите награде: Хера му је нудила моћ у целој Азији; Атена велике ратне победе и трофеје; Афродита љубав најлепше смртнице Хелене која је била супруга спартанског краља Менелаја. Између величине и славе на једној, и љубави на другој страни, Парис се определио за љубав и јабуку је добила Афродита. Због љубави Париса и Хелене букнуо је Тројански рат. Праузрок тог великог сукоба била је Еридина златна јабука или јабука раздора. Од тада, па до данас, израз јабука раздора употребљава се у значењу „узрок, разлог или повод свађе“. Шпанска села Када је некоме нешто потпуно неразумљиво или непознато, каже се обично да су то за њега шпанска села. То је дослован превод немачког израза са истим значењем као и код нас. Тај израз је први употребио Гете (1749- 1832) у свом чувеном роману „Јади младог Вертера“. Првобитно је у немачком језику постојао израз „чешка села“ јер су имена тих села немачким војницима звучала чудно и страно док су пролазили кроз Чешку за време Тридестогодишњег рата у XVII веку. Касније су Немци шпански језик доживљавали као стран и неразумљив, тако да је израз „шпанска села“ настао укрштањем ова два израза. Слични изрази, са истим значењем, створени су
  • 49.
    и у другимјезицима. На пример, на шпанском и енглеском постоји израз „то је грчки за мене“, док на француском језику тај израз гласи „то је кинески за мене“. Свуда је име слабо познатог језика добило опште значење нечег непознатог, односно, нера- зумљивог, али за нас је био пресудан немачки узор. Упала му секира у мед Када неког задеси нека срећа, обично кажемо да му је упала секира у мед. За разлику од савремених одга- јивача пчела, некада давно пчелари нису знали за кошнице и питоме пчеле, него су лутали по шумама у потрази за ројевима дивљих пчела и њиховим ста- ништима. То није било лако, јер су се пчеле налазиле у скровитим шупљи- нама при врхо-вима дрвећа. Скупљачи меда морали су да се пењу по стаблима и да ударају врхом секире како би пронашли шупљину под кором. Уколико би секира лако пробила кору дрвета и утонула у мед, то се сматрало великом срећом, те је тако и настала данас врло честа узречица: „Упала му секира у мед!“ Радио Милева Радио Милева је синоним за алапачу, трачару, ону која преноси лажи или полу-истине. Према легенди, Милева се удала у Вуковиће, а пореклом је из села Мали Ступ из Васојевића. Њена наклапања и лупетања обилазила су црногорска брда. Милевин лик је постао популаран почетком XX века, настанком радија, који је тада ретко ко имао. Тако су се информације пре- причавале, самим тим и мењале, док су на крају имале врло мало везе са првом, провереном и тачном инфо-рмацијом. цртеж:Тара Димитријевић, одељење 8-1 Кажи Драгичка Израз „кажи Драгичка“, када некоме желимо да саопштимо лепу вест, настао је по госпођи Драгић, Београђанки која је прва сазнавала пикантерије из света тадашњег џет-сета, што ју је прославило јер су се њене информације дуго препричавале. Била је слична „Радио Милеви“ само за високи сталеж. Касније, када би неко желео да исприча новост рекао би „кажи Драгићка“, а друга страна би одговарала са „Драгићка“. Временом, услед про- мене акцента глас ћ прешао је у ч. извор: књига Зашто се каже Милана Шипке
  • 50.
    ЛАТИНСКИ ЈЕЗИК Латинским језикомговорило се у Старом Риму. Данас се овај језик сматра мртвим, односно није матерњи језик ниједног грађанина света. Из овог језика створен је велики број европских језика познатих као романски језици: португалски, шпански, француски, италијански и румунски. Данас се латински користи као научни језик за именовање стручних назива биљака, животиња и делова тела. Често се користи и у изразима који се тичу медицине и права. Такође познавање познатих пословица, изрека и израза сматра се делом опште културе сваког појединца. Ево неких од најпознатијих познатих изрека и израза на латинском: ➢ Acta, non verba! – Дела, не речи! ➢ Alea iacta est! – Коцка је бачена! (Наговештава неповратну одлуку) ➢ Amor vincit omnia. – Љубав све побеђује. ➢ Ars longa, vita brevis. – Уметност је дуга, живот је кратак. ➢ Audaces fortuna iuvat. – Срећа прати храбре. ➢ Clara pacta, boni amici. – Чист рачун, дуга љубав. ➢ Cogito ergo sum. – Мислим, дакле постојим. ➢ Divide et impera. – Завади, па владај. ➢ Dum spiro, spero. – Док дишем, надам се. ➢ Errare humanum est. – Људски је грешити. ➢ Festina lente. – Пожури полако. ➢ Fortes fortuna adiuvat. – Срећа помаже (прати) храбре. ➢ Homo homini lupus est. – Човек је човеку вук. ➢ In vino veritas. – У вину је истина. ➢ Mens sana in corpore sano. – У здравом телу, здрав дух. ➢ O tempora, o mores!: – О, времена, о обичаја! ➢ Omnia mea mecum porto. – Све своје собом носим. ➢ Per aspera ad astra. – Преко трња до звезда ➢ Repetitio mater studiorum est. – Понављање је мајка знања. ➢ Ubi bene, ibi patria. – Где је добро, ту је домовина. ➢ Veni, vidi, vici. – Дођох, видех, победих. Приредила: Марина Раичевић
  • 51.
    НЕКОЛИКО САВЕТА ЗАЛАКШЕ ПИСАЊЕ И ЧИТАЊЕ НА ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ често дуплирају слова, на пример: ее; ll; mm; nn; tt... Међутим, постоје слова која се никада или врло ретко дуплирају: H, J, Q, V, X, Y и W су слова која никада нећете видети заједно једно поред другог. Што се самогласника тиче, врло ретко ћете наћи аа и uu осим у стручним терминима и у речима страног порекла. Приликом изговарања речи као што су: bike; like; kite; right; night... слово I читајте као АИ, баш како и слово I /ai/ гласи у енглеском алфабету. У случају да се слово I налази између два сугласника и реч се не завршава словом Е, онда слово I читамо као обично, кратко И: sit; swim; fit; pin; pick... Kада се реч спелију са дуплим Е, онда ту реч најчешће читамо као дуго И, на пример: feel / fi: l/; free; green; see; sleep; tree... Ако се слова C и H пишу заједно, изговарају се најчешће као Ч ( chair, cheese church, teacher...) осим у речима грчког порекла (school, chemistry, technology, stomach...) и француског порекла (chef, machine...) док се слова S и H ,једно поред другог, углавном изговарају као Ш (ship, wash, she, shoes...). Уколико се одмах иза слова K налази N, глас К не изговарамо. На пример: knife /naif/, knee/ni:/, ,knight /nait/… С обзиром на то да у енглеском језику има доста одступања од правила, да бисмо научили да пишемо и читамо на енглеском језику, потребно је да истовремено слушамо и пратимо текст. Овакве садржаје можете наћи на You- tube. Ко воли музику, може пронаћи спотове са стиховима не екрану. Ово нам може помоћи не само да савладамо вештину читања и писања, већ доприноси и учењу нових речи. Језик, не само енглески, учи се постепено и захтева стрпљење и доследност. Боље је учити мало, али редовно, него повремено и много. Не плашимо се грешака јер су оне саставни део учења.
  • 52.
    ИДИОМИ Идиоми су фиксниизрази у неком језику чије значење није директно изведено из значења појединих речи које их чине. Другим речима, идиоми имају пренесено (фигуративно), а не дословно (буквално) значење. Ако бисмо узели речи идиома и покушали да их преведемо дословно, добили бисмо бесмислено или погрешно значење. На пример: Продавати маглу дословно не значи преносити честице водене паре и узимати новац за то, већ има пренесено значење: „обмањивати, лагати, причати глупости.“ Имати путер на глави“ значи бити крив, имати неку тајну или срамоту. Идиоми на енглеском језику не могу се дословно преводити, већ се морају научити као целина. Они су нераскидиви део течног говора и обогаћују речник. Понекад имају сличне или исте еквиваленте у српском језику као "turn over a new leaf" за окренути нови лист. Међутим, врло често се не могу преводити дословно са једног на други језик. ПРЕВОД НЕКИХ ИДИОМА СА СРПСКОГ НА ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК ➢ Не види се из авиона – It will pass in a crowd. ➢ Иде као алва – It sells like hot cakes. ➢ Кад на врби роди грожђе – When hell freezes over. ➢ Обилазити као киша око Крагујевца – To beat about the bush. ➢ Солити некоме памет – To give free advice. ➢ Млатити празну сламу – To flog a dead horse ➢ Немати све овце/козе на броју – To be not all there ➢ И вук сит, и овце на броју – To meet halfway ➢ Попети се некоме на врх главе – To be a pain in the neck ➢ Ко тражи веће, изгуби из вреће – Grasp all, lose all. Марина Раичевић, наставник енглеског језика