2. Skoro da ne postoji kuća u Zahvaljujući razvoju
kojoj nema kalkulatora ili informacionih i
raĉunara, a gotovo svaki dan telekomunikacionih
javljaju se novi modeli. tehnologija, svet postaje
Da bi se došlo do taga što globalno informaciono
danas imamo bilo je društvo. Informaciono
potrebno nekoliko hiljada društvo podrazumeva
godina, a u konstruisanju primenu informacionih
mašina koje bi olakšavale tehnologija u svim oblastima
proces raĉunanja ţivota.
uĉestvovalo je mnogo ljudi. Elektronsko poslovanje ,
Spomenućemo samo neka pored primene raznih
imena i neke pronalaske iako aplikacionih programa u
svi zasluţuju da budu preduzećima, podrazumeva i
spomenuti. elektronsko izdavaštvo,
elektronske komunikacije,
elektronsku trgovinu,
elektronsko bankarstvo itd.
Primena informacionih
tehnologija poboljšaće ţivot i
u drugim oblastima, na
3. Pomagala u računanju
Raĉunanje je postalo vaţno kada je otpoĉela razmena
dobara. Primitivni narodi su se sluţili delovima tela
(prstima) ili predmetima iz okoline. Drevni narodi su za
pamćenje brojeva koristili kanap sa ĉvorovima kipu.
Abakus je naziv grupe pomagala za raĉunanje, nalik
današnjoj raĉunaljki. Prva naprava koja ima pokretne
delove, ali se ne moţe smatrati mašinom jer pokretni
delovi nisu meĊusobno povezani. ( 4000 godina p. n. e.
U Kini; 3000 g. p. n. e. U Babiloniji; stari Grci reĊali
kamenĉiće na tablice, grĉki abakus ). Uz korišćenje
abakusa, mnoţenje i deljenje se izvode mnogo teţe nego
sabiranje i oduzimanje.
Škotski matematiĉar Džon Neper uveo je 1594.
logaritme, pomoću kojih se operacija mnoţenja svodi na
sabiranje, a deljenja na oduzimanje. MeĊutim, za
korišćenje logaritama bile su potrebne logaritamske
tablice.
4. KALKULATORI
Blez Paskal tvorac prve mašine koja je mogla da sabira i
oduzima unete brojeve, paskalina. Mehanizam mašine
zasnivao se na zupĉanicima, meĊutim bilo je dosta
problema u konstruisanju a i korisnici su smatrali da je
komplikovana pa je proizvodnja obustavljena (1642-
1652).
Gotfrid Vilhelm Lajbnic izumeo je 1671. raĉunsku mašinu
koja je mogla da sabira a posle nekih izmena i da mnoţi
uzastopnim sabiranjem. Mehanizam sa koraĉnim
zupĉanikom za unošenje brojeva koji se sabiraju.
Mašine koje su napravili Paskal i Lajbnic nisu ušle u širu
upotrebu jer su bile neshvatljive.
Čarls Havijer Tomas napravio je prvi uspešan mehaniĉki
kalkulator, koji je mogao da sabira, oduzima, mnoţi i deli.
5. AUTOMATSKE MAŠINE
Ĉarls Bejbidţ (1792-1871). On je izmislio dva modela raĉunske
mašine, od kojih nijedna nije do kraja završena tokom njegovog
ţivota. Prva, zvana diferencna mašina, bila je namenjena za
izvoĊenje raĉuna sa ĉetiri aritmetiĉke radnje: sabiranjem,
oduzimanjem, mnoţenjem i deljenjem. Druga, zvana analitička
mašina, mnogo više je evoluirala i bila je mnogo bliţa modernom
konceptu raĉunara. Ona je trebalo da sluţi za nalaţenje
vradnosti svakog matematiĉkog izraza za koji znamo kako da ga
izraĉunamo, to jest redosled operacija koje treba izvesti:
algoritam.
Ada Bajron kći engleskog pesnika Bajrona, dama koja je izmislila
programiranje. Pripremala je programe za Bebidţovu mašinu.
ENIAC prvi uspešan elektronski raĉunar opšte namene.
Izvrašava operacije ukljuĉivanjem i iskljuĉivanjem prekidaĉa,
bušene kartice za ulaz i izlaz podataka. Dimenzije 10x20m i
teţina oko 30t.
EDVAC drugi raĉunar. Kljuĉni koncept kod ove mašine bio je
uskladištenje programa u memoriju raĉunara, ovaj princip
programiranja raĉunara zadrţan je i do današnjih dana
6. Generacije računara
Grejs Marej Hoper propagirala je programske
jezike i njihovu nezavisnost od raĉunara. Zalagala
se za razvoj programskih jezika koje bi razumeli
ljudi koji nisu ni matematiĉari ni raĉunarski
eksperti.
7. PRVA GENERACIJA
Kljuĉna Otkriće magnetne memorije i
karakteristika
ove generacije tranzistora našla su brzo put do
bilo je korišćenje primene u raĉunarima
vakumskih cevi
kao aktivnih Ove mašine su bile skupe i mnogi
elemenata. korisnici su zajedniĉki koristili
Druga
karakteristika njihove kapacitete
bila je memorija Jedan od oblika korišćenja je bila
za skladištenje
programa i paketna obrada podataka
podataka.
8. DRUGA GENERACIJA
Ova generacija Obuhvata raĉunare proizvedene
zasnovana je na krajem pedesetih i u prvoj polovini
tranzistorima. šezdesetih
Pojavili su se Prednosti tranzistora nad elektronskim
prvi programski cevima je u tome što su jeftiniji, brţi,
jezici manji, troše manje elektriĉne energije i
razvijaju manje toplote
Prvi komercijalni raĉunar koji je
koristio tranzistor bio je Philco Transac
S-2000
Najveći uspeh u to vreme postigao je
IBM sa raĉunarom 1401
Prvi programski jezik Flow-Matic iz
koga su se kasnije razvili COBOL,
FORTRAN, ALGOL I LISP
9. TREĆA GENERACIJA
Glavno UvoĊenje integralnih kola omogućilo je
tehnološko
unapreĊenje proizvodnju ĉipova sa hiljadama
raĉunara ove tranzistora
generacije bila je
primena
Kompleksna kola koja su bila
integrisanih kola ekonomiĉna za proizvodnju znatno su
Magnetni diskovi povećala mogućnosti raĉunara
su zamenili
magnetne trake
Razvoj raĉunara su unapredili niska
u korišćenju za cena, visoka pouzdanost, male
skladištenje dimenzije, mali zahtevi za napajanjem,
programa i
podataka
brzina izvoĊenja operacija
Ovu generaciju je obeleţila serija
raĉunara IBM 360
Uveden je prvi mini raĉunar PDF-1
11. SUPERRAĈUNARI
Raĉunari velikih Namenjeni su za nauĉnotehniĉke
mogućnosti i
brzine obrade proraĉune
ĉija je
konstrukcija
Poĉeli su da se proizvode krajem
zasnovana na sedamdesetih i poĉetkom
paralelizaciji osamdesetih godina
raĉunarskog
procesa Proizvode se u malom broju
primeraka, jer je podruĉje njihove
primene ograniĉeno
U to vreme su bili najpoznatiji
raĉunari firmi Cray i CDC
12. PERSONALNI RAĈUNARI
IDEJA O ĈIPU Proizvodnja mikroprocesora je
KOJI BI IMAO
SVE OSOBINE zahtevala dodavanje memorije i
CENTRALNOG tastature za unos podataka
PROCESORA
TADAŠNJI Da bi se dobio rezultat podataka
RAĈUNARA- bile su potrebne dodatne jedinice-
MIKROPROCES
OR ekran ili štampaĉ
Otvoren je put masovnoj primeni
raĉunara
Prvi personalni raĉunar MITS Altair
Zatim slede:Apple I, Apple II, Lisa...
13. HVALA NA PAŢNJI
TEMA SLEDEĆEG ĈASA:
PONAVLJANJE I UTVRĐIVANJE
GRADIVA
