Downloaded 137 times
More Related Content
Similar to Evolucioni mehanizmi
Evolucioni mehanizmi
- 1.
- 2. Kakvi uslovi trebada se ispune da bi seKakvi uslovi treba da se ispune da bi se održala genetička struktura populacije?održala genetička struktura populacije? Da je populacija dovoljno velika, da sve jedinke imaju istu verovatnoću da stupaju u reproduktivne odnose, da nema migracija, mutacija. Nemoguće je ispuniti sve ove uslove!
- 3. Evolucija organskih vrstase sastoji u postepenoj promeni genetičke strukture populacije tj. menjanjem učestalosti određenih genskih alela. Mehanizmi koji dovode do tih promena su: mutacije, migracije, protok gena, genetički drift, prirodna
- 4. 1. Mutacije Šta sumutacije? Svaka promena na DNK molekulu koja se nasleđuje. Kako mogu mutacije uticati na svoje nosioce? Korisne: povećavaju šansu preživljavanja svojim nosiocima.
- 7. Korisna mutacija: Srpasta anemijaje korisna mutacija u predelima gde ima malarije. Mutacije koje utiču na sintezu određenih enzima kod insekata može da omogući povećanu otpornost prema insekticidima.
- 9. 2. Genetički drift Slučajnepromene u učestalostima genskih alela u populaciji. Dešavaju se u populacijama male brojnosti. Usled oštre zime može doći do naglog smanjenja jedinki u populaciji.
- 10. •Mali broj jedinkipreživi i one formiraju novu populaciju. •Neki genski aleli mogu nestati u narednoj populaciji a retki aleli mogu postati učestali.
- 12. 3. Protok gena Protokgena predstavlja uvođenje i integrisanje gena u alohtone ( starosedelačke) populacije. To je evolucioni mehanizam koji utiče na promenu genetičke strukture.
- 13. Pod protokom genase podrazumeva migracija jedinki jedne populacije u drugu, a zatim dolazi do reprodukcije između jedinki migranata i starosedelačke populacije. Na taj način se formira genski fond sledeće generacije. Protok gena može biti izvor genetičkih novina ako imigranti imaju nove alele koje populacija do tada nije imala. Protok gena omogućava da dođe do: promena u učestalosti genskih alela, promene frekvencije neke osobine i varijabilnosti između dve populacije.
- 14. Postoje tri modelaprotoka gena: Kontinentalno-ostrvski model predstavlja prelazak migranata iz jedne velike populacije u manju populaciju. U ovom modelu, protok gena ne zavisi samo od stope migracija, već i od razlike u učestalosti genskih alela između te dve populacije. Ova razlika u
- 15. 4. Prirodna selekcija Prirodnuselekciju predstavljaju faktori koji eliminišu određene genotipove i na taj način remete genetičku ravnotežu populacije. Genetički ona označava smanjenje ili povećanje frekvencije gena ili genotipova u populaciji. Selekcija podrazumeva odabiranje
- 16. Srpasta anemija Srpastu anemiju,bolest česta kod afričkih urođenika. Ovu anemiju (malokrvnost) određuje dominantan alel (S) koji dovodi do stvaranja nenormalnog hemoglobina (HbS). Taj hemoglobin je smanjene rastvorljivosti usled čega se ne
- 17. U homozigotnom stanju(SS) gen je letalan zbog teškog oblika anemije. Osobe koje su recesivni homozigoti (ss) nisu anemične, ali zato lako oboljevaju od malarije, bolesti koja je česta u Africi. Heterozigoti (Ss) se odlikuju najvećom životnom sposobnošću jer imaju blag oblik anemije i
- 18. Adaptivna vrednost Adaptivna vrednost(fitnes) je broj reproduktivno zrelih potomaka jednog genotipa u odnosu na neki drugi genotip u istoj populaciji. Na pr. ako genotip AA daje za 20%, a genotip aa za 10% manje potomaka od genotipa Aa, onda će njihove relativne adaptivne
- 19. Adaptacija Morfološke, biohemijske, osobine ponašanjaitd. Primer: otpornost prema insekticidima
- 20. Industrijski melanizam Primer biberastogmoljca (beo, sa crnim pegama). Ovakav fenotip istoj je omogućavao više nego dobru kamuflažu od predatora, s obzirom da se više nego dobro uklapala u svoj najčešći habitus – među korama stabala drveća i njihovih grana, najšešće obraslim istobojnim lišajevima. Međutim, sa pojavom industrijske revolucije, i pratećom polucijom, do sada, netaknut habitat moljca počinje da trpi korenite promene, jer su se čađ i garež, nastali sagorevanjem fosilnih goriva u fabrikama, brzo taložili po drveću i njihova debla činili još tamnijim, pri čemu su, dodatno, i lišajevi iščezavali čineći boju kore koju su
- 21. Sa nastalim promenama sredine,i biberasti moljac se morao prilagođavati (adaptirati), a to je učinjeno tako što je favorizovana, ovoga puta, njegova druga, crna forma (pigmentisana), koja se sada, kao takva, isto tako dobro mogla stopiti sa svojom podlogom (a koje su, obe, bile tamne)