Download to read offline
Krvtijebem1
- 1. КРВ И ЛИМФА ТЕЛЕСНЕТЕЧНОСТИ Систем органа за циркулацију чине: - Крв, срце и крвни судови - Лимфа, лимфни судови и лимфне жлезде
- 2. Улоге крви • Респираторнаулога (улога у дисању)-преноси кисеоник од плућа до ткива, а угљен-диоксид од ткива до плућа • Нутритивна улога (улога у исхрани)-преноси хранљиве материје до свих ћелија организма • Екскреторна улога (улога у излучивању)-штетне материје доспевају у крв, па путем крви преко органа за излучивање у спољашњу средину • Заштитна улога – бела крвна зрнца у крви врше уништавање страних честица или стварају антитела против узрочника болести • Транспортна улога – преноси хормоне, ензиме, витамине • Терморегулациона улога – учествује у одржавању сталне телесне температуре
- 3. ТЕЛЕСНЕ ТЕЧНОСТИ –КРВ И ЛИФА • Крв и лимфа су најсложеније телесне течности. Крв и лимфу имају сви кичмењаци.
- 4. КРВ • Телесна течност(течно везивно ткиво) која се креће кроз систем крвних судова човека. Просечна количина крви је око 7% телесне масе или око 5 литара. Смањење запремине крви може доћи услед крварења, повраћања, опекотина...Повећање запремине крви у телу јавља се услед физичког напора, повећаног уноса течности, у трудноћи итд. • Крв је вискозна течност црвене боје. Артеријска крв је светло црвене боје због присуства кисеоника, а венска крв је нешто тамније црвене боје јер она носи крв без кисеоника. • Крв се састоји од течног дела – КРВНА ПЛАЗМА (60% укупне крви) и УОБЛИЧЕНИХ КРВНИХ ЕЛЕМЕНАТА - КРВНЕ ЋЕЛИЈЕ којих има око 40%. Крвне ћелије настају у коштаној сржи и у њих спадају: еритроцити (црвена крвна зрнца), леукоцити (бела крвна зрнца) и тромбоцити (крвне плочице).
- 5. Крвна плазма • Крвнаплазма је течни део крви и представља водени раствор органских (протеини, липиди, шећери) и неорганских (минералне соли натријума, калијума, бикарбонати, фосфати) материја. Вода чини око 92% , протеини око 7% и осталих материја 1-2%. Најзаступљенија со је натријум-хлорид чија је најважнија улога регулација притиска честица растворених у крви које се стално крећу.
- 7. ЕРИТРОЦИТИ (ЦРВЕНА КРВНАЗРНЦА) ,RBC • То су најбројнији елементи крви. Немају једро.Облика су биконкавног диска, пресеку личе на “пишкоту”. • Овакав облик им омогућава кретање кроз врло уске крвне судове а да притом не дође до прскања мембране. • Стварају се и сазревају у коштаној сржи и за то је потребно присуство различитих елемената (гвожђе, бакар,кобалт витамин Б12, фолна киселина, витамин Ц итд.) • Нормалан број еритроцита у крви је 4,5-5 x 10¹² у литри крви. Проценат крви који чине еритроцити назива се ХЕМАТОКРИТ и износи 40-45% • Еритроцити садрже крвни пигмент, ХЕМОГЛОБИН, који даје црвену боју. У састав хемоглобина улази гвожђе. Количина хемоглобина је различита код мушкараца и жена. мушкарци: 140-160g/L жене: 120-140g/L krvi • Улога еритроцита је транспорт кисеоника од плућа до ткива и транспорт угљен-диоксида од ткива до плућа. Остварује се захваљујући хемоглобину. • Кисеоник се везује за гвожђе и настаје ОКСИХЕМОГЛОБИН. Веза између кисеоника и гвожђа је лабава, па се кисеоник лако ослобађа у ткива, а угљен-диоксид се веже за гвожђе и преноси у плућа да би се избацио у спољашњу средину. • Животни век еритроцита је 120 дана, Већином се распадају у слезини и делом у јетри. Прскањем се ослобађа хемоглобин који се разграђује на гвожђе и билирубин, Билирубин се путем жучи избацује из организма.
- 8.
- 9. • То субезбојне крвне ћелије са једром, што их разликује од еритроцита. Могу да мењају облик и величину (амебоидне), самостално се крећу за разлику од других крвних ћелија које се пасивно крећу, ношене крвном струјом. Непрестано настају у коштаној сржи, слезини и лимфним жлездама. • Нормалан број леукоцита је 5-8 x10⁹ у литри крви, • Има их више врста: моноцити, лимфоцити, неутрофили, базофили и еозинофили. • Све врсте леукоцита учествују у ОДБРАНИ организма од узрочника болести. • Животни век леукоцита износи 3-5 дана. • Повећан број леукоцита, леукоцитоза , се јавља код инфекција организамаповреда, крварења, опекотина. • Смењен број леукоцита, леукопенија, се јавља код оштећења коштане сржи и некада код вирусних обољења. • Као што је већ речено, неки леукоцити прождиру стране честице (фагоцитоза), а неки стварају антитела као одговор на дејство неког штетног фактора и улога им је да их униште. ЛЕУКОЦИТИ (БЕЛА КРВНА ЗРНЦА), WBC
- 10.
- 11. • Нормалан бројтромбоцита је 250-300 x10⁹ у литри крви, • Стварају се у коштаној сржи. • Животни век им је 4-8 дана након чега се разграђују у слезини • Имају улогу у заустављању крварења после повреда тачније у згрушавању (коагулацији крви) • Коагулација је сложен ензимски процес. У крви постоје материје које спречавају да дође до коагулације у крвним судовима, али и фактори коагулације, који се активирају када дође до повреде крвног суда и истицања крви. Сви ови фактори се у крви налазе у стању равнотеже.. Постоји око 10 фактора коагулације који су некативни, а активирају се када је потребно да се спречи истицање крви. (протромбин, тромбин, фибриноген, фибрин...) ТРОМБОЦИТИ (КРВНЕ ПЛОЧИЦЕ), РLT
- 12. • То јебезбојна течност која је по саставу сличана крвној плазми. Садржи леукоците. Чини око 25% масе човека. • ЛИМФНИ СИСТЕМ је додатни пут којим којим течност у организму може отицати из међућелијског простора у крв. Чини га посебан систем канала и лимфне жлезде. У њима настају бела крвна зрнца, лимфоцити. • Преноси из ткива већи део течности коју капилари не могу да прихвате. • Лимфни судови могу да преносе: протеине, липиде, бактерије итд, захваљујући грађи њиховог зида. • У лимфи се налазе највише протеини који потичу из циркулације (и то албумини). У два литра лимфе колико се ствара дневно у организму човека налази се око 100 грама протеина албумина. • Пропустљивост зида лимфних капилара је знатно већи од пропустљивости крвних капилара. • Састав лимфе једнак је саставу међућелијске течности оног дела тела из којег лимфа отиче. ЛИМФА • Лимфним судовима лимфа отиче у венски систем а затим у срце. • Уз лимфне судове налазе се и лимфни чворови, тј. ЛИМФНЕ ЖЛЕЗДЕ. • Лимфно ткиво смештено је у лимфним чворовима, али и у слезини, костној сржи. • Распоређено је у организму тако да може да “пресретне” микрорганизме који су продрли у тело, и на тај начин НЕ ДОЗВОЛЕ да се они сувише прошире.
- 14. Наредни слајдови суза оне који желе да знају више
- 15. КРВНЕ ГРУПЕ • Разликујемо4 основне крвне групе: А, Б, АБ и О. Подела је извршена на основу супстанци које се налазе у еритроцитима и плазми. • У еритроцитима се налазе АГЛУТИНОГЕНИ А или Б. То су антигени. Еритроцит може да садржи: Антиген А, антиген Б, оба или ниједан. • У крвној плазми се налази протеин АГЛУТИНИН, који представља антитело. У плазми може да се нађе само АНТИ А, АНТИ Б, и један и други или ниједан. Крвна група Еритроцити - антиген Крвна плазма- антитело А Ag A At anti B В Ag B At anti A АБ Ag A и B / О / At anti A и anti B
- 19.