Oblici interakcije medju genima

Oblici interakcije medju genima

• 2.
  Постоје три основанатипаПостоје три основана типа интеракција међу генимаинтеракција међу генима :: 1.1.KомплементарностKомплементарност – сарадња међу– сарадња међу генимагенима 2.2.EпистазаEпистаза – спречавање дејства једног– спречавање дејства једног гена другим геномгена другим геном 3.3.AдитивностAдитивност – сабирно дејство гена– сабирно дејство гена
• 3.
  КomplementarnostКomplementarnost (saradnja izmedju gena)(saradnjaizmedju gena) - Ostvaruje se kada se prilikom aktivnostiOstvaruje se kada se prilikom aktivnosti vise uzastopnih gena stvaraju enzimi.vise uzastopnih gena stvaraju enzimi. - Od tipa alela zavisi stvaranje enzima kojiOd tipa alela zavisi stvaranje enzima koji katalizuju nekoliko uzastopnih procesa kojikatalizuju nekoliko uzastopnih procesa koji su neophodni u razvoju neke osobine.su neophodni u razvoju neke osobine. - Svaki gen ima dva genetskaSvaki gen ima dva genetska alela,dominantan alel koji je normalan Ialela,dominantan alel koji je normalan I recesivan koji ne dovodi do genetskerecesivan koji ne dovodi do genetske aktivnosti.aktivnosti.
• 4.
    Primeri komplementarnostiPrimeri komplementarnosti:: PrimerPrimer II :: BBoja cvetaoja cveta LathLathiirus odoratusrus odoratus BBojaoja zzavisi od dva gena Aavisi od dva gena A i B gena.i B gena. -Kada je jedan od gena neaktivan ili su oba neaktivna tj. Sadrze aa/bb mutiranih recesivnih alela biljka ce imati belu boju. - Kada su oba gena aktivna stvara se pigment antocijan i biljka ce imati ljubicastu boju.
• 5.
  Ljub. BeoLjub. Beo PAABB x aabbP AABB x aabb FF11 AaBb x AaBbAaBb x AaBb G Aa x BbG Aa x Bb G AB Ab aB abG AB Ab aB ab FF22 generacijageneracija ABAB AbAb aBaB abab ABAB AABBAABB AABbAABb AaBBAaBB AaBbAaBb AbAb AABbAABb AAbbAAbb AaBbAaBb AabbAabb aBaB AaBbAaBb AaBbAaBb aaBBaaBB aaBbaaBb abab AaBbAaBb AabbAabb aaBbaaBb aabbaabb U F2 generaciji imamo 16 kombinacija gde ralikujemo dva fenotipa: 1. Cvet sa ljubicastom bojom (9 kombinacija) 2.Cvet sa belom bojom (7 kombinacija) Fenotipski odnos: F=9:7
• 6.
  PrimerPrimer IIII :Oblik ploda bundeve: Oblik ploda bundeve - Komplementarnom aktivnoscu dva paraKomplementarnom aktivnoscu dva para mutiranih recesivnih alela plod ce bitimutiranih recesivnih alela plod ce biti kruskolik.kruskolik. - Kada su oba gena aktivna tj. sadrze bar poKada su oba gena aktivna tj. sadrze bar po jedan dominantan alel plod ce imatijedan dominantan alel plod ce imati okruglast oblik,a kada je jedan od genaokruglast oblik,a kada je jedan od gena neaktivan plod ce biti diskoidalan.neaktivan plod ce biti diskoidalan.
• 7.
  U FU F22generaciji imamo trigeneraciji imamo tri fenotipa:fenotipa: 1.Kruskolik plod 1 kombinacija1.Kruskolik plod 1 kombinacija 2.Okruglast plod 9 kombinacija2.Okruglast plod 9 kombinacija 3. Diskoidalan plod 63. Diskoidalan plod 6 kombinacijakombinacija Fenotipski odnos: F=1:9:6 ABAB AbAb aBaB abab ABAB AABBAABB AABbAABb AaBBAaBB AaBbAaBb AbAb AABbAABb AAbbAAbb AaBbAaBb AabbAabb aBaB AaBBAaBB AaBbAaBb aaBBaaBB aaBbaaBb abab AaBbAaBb AabbAabb aaBbaaBb aabbaabb
• 8.
  PrimerPrimer IIIIII ::Oblik semenaOblik semena biljke hocu-necubiljke hocu-necu KomplementarnomKomplementarnom aktivnosu dva paraaktivnosu dva para mutiranih recesivnihmutiranih recesivnih alela seme ce bitialela seme ce biti socivastog oblika,a usocivastog oblika,a u svim istalim slucajevimasvim istalim slucajevima kada je jedan od gena ilikada je jedan od gena ili kada su oba genakada su oba gena aktivna seme ce bitiaktivna seme ce biti trouglastog oblika.trouglastog oblika.
• 9.
  Fenotipski odnosFenotipski odnos:: F=15:1F=15:1 ABABAbAb aBaB abab ABAB AABBAABB AABbAABb AaBBAaBB AaBbAaBb AbAb AABbAABb AAbbAAbb AaBbAaBb AabbAabb aBaB AaBBAaBB AaBbAaBb aaBBaaBB aaBbaaBb abab AaBbAaBb AabbAabb aaBbaaBb aabbaabb U F2 generaciji imamo16 kombinacija gde razlikujemo dva fenotipa: 1.aabb socivast oblik 1 kombinacija 2.trouglast oblik 15 kombinacija
• 10.
  EpistazaEpistaza (inhibitorno dejstvo gena)(inhibitornodejstvo gena) - Ostvaruje se kada jedan gen inhibiraOstvaruje se kada jedan gen inhibira (sprecava) dejstvo drugog gena.(sprecava) dejstvo drugog gena. - Tada se nece stvoriti odgovarajuci enzimi iTada se nece stvoriti odgovarajuci enzimi i nece se izraziti zeljena osobina gena.nece se izraziti zeljena osobina gena.
• 11.
  PrimerPrimer II :Boja perja kod kokosaka: Boja perja kod kokosaka  Boja zavisi od dva CBoja zavisi od dva C gena koji izazivagena koji izaziva pigmentaciju i boja ce bitipigmentaciju i boja ce biti crvena i I gena koji delujecrvena i I gena koji deluje inhibitorno na C gen.inhibitorno na C gen.  Boja ce biti ce biti belaBoja ce biti ce biti bela ako C gen sadrzi parako C gen sadrzi par mutiranih recesivnih alelamutiranih recesivnih alela (cc) ili kada je I gen(cc) ili kada je I gen aktivan ( sadrzi jedan iliaktivan ( sadrzi jedan ili oba dominantna alela II,Ii)oba dominantna alela II,Ii)
• 12.
  Belo beloBelo belo P:CCII x cciiP: CCII x ccii F1: CcIi x CcIiF1: CcIi x CcIi G Cc LiG Cc Li CL Ci cL ciCL Ci cL ci ABAB AbAb aBaB abab ABAB AABAAB BB AABbAABb AaBBAaBB AaBbAaBb AbAb AABbAABb AAbbAAbb AaBbAaBb AabbAabb aBaB AaBBAaBB AaBbAaBb aaBBaaBB aaBbaaBb abab AaBbAaBb AabbAabb aaBbaaBb aabbaabb F2 generacija 1.Belo perje 13 kombinacija 2.Crveno perje 3 kombinacije Fenotipski odnos: F=13:3
• 13.
  AditivnostAditivnost (sabirno dejstvo gena)(sabirnodejstvo gena) - Je jedan od najcescih nacina intereakcije medjuJe jedan od najcescih nacina intereakcije medju genima,koji kontrolisu razvoj kvantitativnih osobina.genima,koji kontrolisu razvoj kvantitativnih osobina. - Kvantitativne osobine su one osobine koje su poligenoKvantitativne osobine su one osobine koje su poligeno determinisane tj. odredjene vecim brojem gena. Udeterminisane tj. odredjene vecim brojem gena. U razvoju ovih osobina sredina ima veliki uticaj.razvoju ovih osobina sredina ima veliki uticaj. - U ove osobine spada npr.boja koze,koja je odredjena A iU ove osobine spada npr.boja koze,koja je odredjena A i B genom.Svaki alel i tim genima daje svoj doprinos uB genom.Svaki alel i tim genima daje svoj doprinos u razvoju boje koze.razvoju boje koze. - Sto je vise dominantnih alela boja koze je tamnija,aSto je vise dominantnih alela boja koze je tamnija,a kako se broj dominantnih alela smanjuje boja koze je svekako se broj dominantnih alela smanjuje boja koze je sve svetlija.svetlija.
• 14.
  tamna belatamna bela PAABB x aabbP AABB x aabb F1 AaBb AaBbF1 AaBb AaBb G Aa BbG Aa Bb G AB Ab aB abG AB Ab aB ab ABAB AbAb aBaB abab ABAB AABAAB BB AABbAABb AaBBAaBB AaBbAaBb AbAb AABbAABb AAbbAAbb AaBbAaBb AabbAabb aBaB AaBBAaBB AaBbAaBb aaBBaaBB aaBbaaBb abab AaBbAaBb AabbAabb aaBbaaBb aabbaabb U F2 generaciji imamo 16 kombinacija gde razlikujemo pet fenotipa: 1. Sva cetiri dominantna alela 1 kombinacija (AABB-tamna koza) 2. 2.bilo koja tri dominantna alela 4 kombinacije-manje tamna koza 3. Bilo koja dva dva dominantna alela 6 kombinacija – umerenotamna koza 4. Bilo koji jedan dominantni alel 4 kombinacije- umerenosvetla koza 5. Sva cetiri alela recesivna jedna kombinacija – svetla boja koze Fenotipski odnos F=1:4:6:4:1