Učenje i viši kognitivni procesi 5. Učenje, I Deo
1 like1,611 views
Učenje i viši kognitivni procesi 5. Učenje, I Deo
Učenje i viši kognitivni procesi 5. Učenje, I Deo
- 1. UČENJE I VIŠI KOGNITIVNI PROCESI Prolećni semestar 2013. Predavač: Goran S. Milovanović Predavanje 4 UČENJE – Deo I: Pojam učenja, forme učenja i teorijski pristupi proučavanju učenja
- 2. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 2
- 3. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 3 Učenje podrazumeva • ... promene u ponašanju. • ... promene koje su relativno trajne. • ... da mu je prethodilo ponovljeno izlaganje određenim situacijama. • ... adaptivno relevantne posledice. Psiholozi obožavaju pokušaje da se definiše učenje • Empirijska definicija u ovoj raspravi podrazumeva definiciju koja bi bila nezavisna od različitih teorijskih shvatanja • To je, kao što znamo iz filozofije nauke, nemoguće. Ipak, pokušaćemo da razvijemo definiciju učenja koja je u što je većoj mogućoj meri nezavisna od različitih teorija učenja sa kojima ćemo se upoznavati tokom ovog kursa.
- 4. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 4 Psiholozi obožavaju pokušaje da se definiše učenje • Jung: „Učenje je proces kojim se ponašanje organizma modifikuje iskustvom... Drugim rečima, učenje je proces o kome se zaključuje na osnovu ispitivanja razlika u nekoj široj delatnosti organizma u dve ili više tačaka u vremenu“ (Jung, 1968). • Marks: „Učenje je relativno trajna promena ponašanja koja je funkcija prethodnog ponašanja (najčešće zvanog vežba)“ (Marx, 1969). • Logan: „Učenje je relativno permanentan proces koji rezultira iz vežbe i odslikava se u promeni u delatnosti“ (Logan, 1970). • Kling: „Učenje je relativno permanentna promena u ponašanju koja je posledica uslova vežbe“ (Kling, 1971). • Tarpi: „Učenje može da se definiše kao relativno permanentna promena u ponađanju koja se javlja kao posledica iskustva“ (Tarpy, 1975). • Buš i Mosteler: „Pod učenjem podrazumevamo bilo koju sistematsku promenu u ponašanju bila ona adaptivna ili ne, poželjna za određene svrhe, ili se slagala sa ma kakvim drugim takvim kriterijumima“ (Bush and Mosteller, 1955).
- 5. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 5 Psiholozi obožavaju pokušaje da se definiše učenje • Gatri: „Te promene u ponašanju koje slede ponašanje zvaćemo učenjem“ (Guthrie, 1952). • Hanter: „ ... možemo reći da do učenja dolazi svaki put kada ponašanje pokazuje progresivnu promenu ili trend sa ponavljanjem iste stimulišuće situacije i kada promena ne može da se objasni umorom ili promenama u receptorima i efektorima“ (Hunter, 1934). • Mek Geok i Ajrion: „Učenje, kako ga mi merimo, jeste promena u delatnosti koja se javlja pod uslovima vežbanja“ (McGeoch and Irion, 1952) • Mun: „Učenje je više ili manje permanentna inkrementalna modifikacija ponašanja koja sledi iz aktivnosti, posebnog treninga, ili posmatranja“ (Munn, 1955). • Torpe: „Učenje možemo da definišemo kao proces koji se manifestuje kroz adaptivne promene u indivualnom ponašanju koje su rezultat iskustva“ (Thorpe, 1956). • Vegner, Džouns i Džouns: (Učenje je...) „ ... modifikacija ponašanja koja je po pretpostavci posledica prethodnog iskustva a ne poznate organske promene“ (Wenger, Jones & Jones, 1956).
- 6. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 6 Psiholozi obožavaju pokušaje da se definiše učenje Hilgard i Markiz: „Učenje je relativno permanenta promena u potencijalu za ponašanje koja se javlja kao posledica vežbe“ (Kimble, 1961). Slavoljub Radonjić, autor poznatog udžbenika „Psihologija učenja“ na sprskom jeziku, detaljno je analizirao teorijske strategije definisanja pojma učenja, i posle opsežne analize ponudio sledeću definiciju učenja: „Učenje je trajna ili relativno trajna i relativno specifična promena individue koja se pod određenim uslovima može manifestovati u njenom doživljavanju ili aktivnosti i koja je rezultat njenog prethodnog doživljavanja ili aktivnosti“ (Radonjić, 1985). Radonjićeva definicija je elaborirana, ali u potpunosti propušta da naglasi adaptivnu prirodu učenja, koja se danas smatra njegovom centralnom, najvažnijom karakteristikom.
- 7. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 7 Adaptivna priroda učenja Konrad Lorenc: Učenje je adaptivna modifikacija ponašanja. Konrad Lorenc Savremena racionalna analiza učenja (Anderson!) polazi od uvida u njegovu adaptivnu vrednost za organizam: • Učenjem odnosa između dva događaja u okolini, organizam stiče sposobnosti • predikcije promena u okolini • kontrole promena u okolini • Omogućeni su izazivanje adaptivno povoljnih događaja i izbegavanje potencijalno opasnih događaja. • Dejvid Šenks, racionalna analiza učenja: sredinu odlikuju određene statističke informacije o povezanosti varijabli relevantnih za prilagođavanje. • Cilj učenja je da tačno preslika (reprezentuje) te statističke informacije.Šenksova „Psihologija asocijativnog učenja“, 1995.
- 8. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 8 Racionalna analiza učenja Dejvid Šenks: cilj učenja je da tačno reprezentuje statističke informacije iz okoline Šenksova „Psihologija asocijativnog učenja“, 1995. Normativna teorija: teorija kontingencije Normativna mera statističke povezanosti (kontingencije): Probabilistički kontrast, ΔP O ~O C CO C~O ~C ~CO ~C~O C – engl. Cue (znak) O – engl. Outcome (ishod) Npr, znak C = zvuk zvona (uslovni stimulus) Npr, ishod O = hrana (bezuslovni stimulus) Njeno veličanstvo psihologije učenja: kontingencijska tabela
- 9. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 9 Racionalna analiza učenja Dejvid Šenks: cilj učenja je da tačno reprezentuje statističke informacije iz okoline Šenksova „Psihologija asocijativnog učenja“, 1995. Probabilistički kontrast, ΔP O ~O C CO C~O ~C ~CO ~C~O ΔP = P(O|C) – P(O|~C) Proučićemo ovaj model detaljno kada budemo diskutovali klasično uslovljavanje kod životinja te učenje kovarijacija i kauzalno učenje kod ljudi.
- 10. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 10 Evolucija učenja: revolucionaran skok u adaptivnoj moći složenih organizama svet organizam receptori efektori Usložnjavanje (nervnih) ćelija umetnutih između receptora i efektora: kognitivna analiza postaje složenija, ponašanje postaje manje predvidljivo. Flaerti, Hamilton, Gandelman i Spir: mogućnost promene strukture odnosa između neurona, koji kroz složene mreže uzajamne zavisnosti povezuju receptore i efektore – „ulaz“ i „izlaz“ živog sistema – da bi se organizmi prilagodili određenim promenama u sredini dok te promene traju, verovatno predstavljala jedan od najvažnijih evolutivnih razvoja od nastanka života uopšte.
- 11. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 11 Učenje, mišljenje i pamćenje • Kolokvijalno, veoma često mešamo ova tri pojma u upotrebi. • Šta radite kad pripremate ispit: učite, ili mislite? Pamtite? • Učenje i mišljenje: asocijativno učenje i simboličko učenje. • Simboličko učenje: podrazumeva indukciju određenih sintaksičkih, formalno-semantičkih odlika relacija na osnovu statističkih informacija o upotrebi termina koji ulaze u te relacije. Očajno složen problem kome se tek u prethodnih desetak godina možda nazire neko rešenje. Mišljenje? • Da li je simboličko učenje uopšte forma učenja, ili je u pitanju proces mišljenja? • Učenje i pamćenje: skoro je nemoguće razlikovati ih. Postoji opcija da se razlikuju prema karakterističnim nacrtima eksperimentalnih istraživanja u jednoj ili drugoj oblasti, ali to ne omogućava principijelno razlikovanje.
- 12. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 12 Učenje i performansa (delatnost) Eksperiment Blodžeta (Tolmanov saradnik) iz 1929: 0 0.5 1 1.5 2 2.5 3 3.5 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Skorgreške Redni broj pokušaja učenja lavirinta • crni kružići označavaju rezultate kontrolne grupe • beli kvadratići – rezultate I eksperimentalne grupe • beli kružići – rezultate II eksperimentalne grupe. Eksperiment Hilmana, Hantera i Kimbla iz 1953: deprivacija 2h i 22h, zamena grupa. Zaključak: motivacija je faktor delatnosti, ne učenja.
- 13. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 13 Mere učenja Karakteristične zavisne varijable u eksperimentalnim studijama učenja • Proporcija odn. procenat grešaka ili tačnih reakcija • Vreme reakcije (latencije) i vreme kretanja (u studijama učenja lavirinta npr) • Frekvencija reagovanja (u operantnom uslovljavanju tj. Instrumentalnom učenju) • Intenzitet (amplituda) reakcije (kod Pavlova u labu, psihogalvanski refleks kod čoveka) • Otpornost na gašenje i zaboravljanje • Stepen uštede pri ponovonom učenju
- 14. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 14 Stepeni zakon učenja i zaboravljanja Herman Ebinghaus, 1885: prva studija učenja u istoriji savremene psihologije Herman Ebinghaus
- 15. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 15 Stepeni zakon učenja i zaboravljanja Stepeni zakon je osnovna i najvažnija pravilnost vezana za vežbanje i zaboravljanje α− ⋅= taP )log()log()log( taP ⋅−= α
- 16. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 16 Forme učenja
- 17. Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo I – Predavanje 4 17 Statističko učenje: formalna postavka problema γ μ Učenje = empirijska indukcija Učenje = nemonotono zaključivanje Induktivističke zablude!